dr Danimir Mandi Uiteljski fakultet u Beogradu

OBRAZOVANJE NA DALJINU
Uvod
Razvoj informacione tehnologije i stalno inoviranje obrazovne tehnologije uslovljava promene u metodama i oblicima nastavnog rada, te organizaciji koja bi bila optimalna u eri masovne primene interneta i elektronskih izvora znanja. Obrazovanje se, po pravilu, sporije otvara prema novim tehnologijama u odnosu na proizvodnju, saobraaj, uslune delatnosti. i dr. Ipak, mladi ljudi koj kod kue i van kole ive u tehnoloki bogatom okruenju oekuju promene u obrazovanju u skladu sa imperativima obrazovanja za 21. vek.. U tom smislu ve se polako u obrazovanje uvode multimedijalni sistemi, uenje na daljinu, virtuelne kole i druge tehnologije koje dovode do poveanja aktivnosti uenika, kvalitetnijeg vrednovanja znanja i napredovanja uenika u skladu sa individualnim sposobnostima i predznanjima. Kljune rei: obrazovna tehnologija, internet, multimedija, obrazovanje na daljinu

Opti aspekti obrazovanja na daljinu

Obrazovanje potpomognuto informacionim tehnologijama podrazumeva najmanje tri osnovne komponente : 1) Kompjuterski podrano uenje (Computer Assisted Learning CAL) 2) Kompjuterski podrano istraivanje (Computer Assisted Research) 3) Uenje na daljinu (Distance Learning - DL) Kompjuterski podrano uenje se najee koristi i veoma je pogodno za ostvarivanje interakcije izmeu uenika i raunara kako bi se unapredila postojea tehnologija uenja, nastava uinila oiglednijom, dinaminijom i interesantnijom uz angaovanje vie uenikih ula u sticanju novih znanja. Kompjuterski podrano uenje ukljuuje multimedijalni obrazovni softver, raunarske simulacije, virtuelnu realnost, vetaku inteligenciju i dr. Korienjem informacionih tehnologija predvieno je individualno sticanje znanja, stalna povratna informacija i praenje napredovanja uenika to nastavniku pomae da realnije vrednuje znanje uenika i da ih upuuje na druge didaktike medije kako bi uspenije ovladali novim znanjima. Kompjuterski podrano uenje se koristi relativno dugo u obrazovanju, ali se u poslednjih pet godina kompjuterska tehnologija znaajno usavrila tako da je obrazovni softver od jednostavnih DOS aplikacija usavren do trodimenzionalne virtuelne realnosti kojom se podie unutranja motivacija studenata i postaju veoma interesantni. 2. Kompjuterski podrano istraivanje se, danas, znaajno koristi, na visokokolskim institucijama za teorijska istraivanja literature iz razliitih oblasti i za

empirijska istraivanja uz upotrebu adekvatnog statistikog softvera (STAT VIEW, SPSS i sl.). Teorijsko istraivanje literature skoro je nezamislivo bez upotrebe kompjuterske tehnologije, jer se, danas, skoro sve znaajnije knjige, radovi, studije i zbornici sa strunih i naunih skupova prevode u elektronska izdanja i smetaju na WEB portale izdavakih kua, fakulteta, biblioteka, kola i sl. Trend brzog dolaenja do svih znaajnijih informacija korienjem pretraivaa na globalnoj raunarskoj mrei nastavie se i u sledeoj deceniji kada se oekuje da e zavodi za izdavanje udbenika i drugi izdavai ponuditi svoja knjige u elektronskom izdanju. 3. Uenje na daljinu korienjem kompjutera, telekomunikacija, kablovske televizije sve se ee primenjuje u obrazovanju. Mnogi univerziteti u svetu su, u elji da ujednae nivo znanja koji se daje uenicima, umesto dosadanje prakse po kojoj su profesori putovali na druge fakultete, uveli praksu razmene ideja korienjem telekomunikacione tehnologije. Naime profesori dre predavanja na matinom fakultetu, a to se prenosi putem interneta na druge lokacije. Time je ostvarena dugogodinja namera rukovodilaca u obrazovanjau da umesto ljudi putuju ideje, to znatno smanjuje materijalne trokove fakulteta. Obrazovanje na daljinu predstavlja instrukcioni nain rada sa uenicima koji ne zahteva prisustvo uenika i predavaa u istoj prostoriji. Razvoj obrazovanja na daljinu datira od polovine prolog veka kada su koriene radio emisije i dopisna kola kako bi obrazovanje bilo dotupno i onim sudentima koji nisu mogli da se transportuju do kola ili nisu mogli svakodnevno da prisustvuju nastavi. U uslovima brzih tehnolokih promena i promenljivih trinih uslova, ameriki obrazovni sistem je imao zadatak da obezbedi poveane obrazovne mogunosti bez poveanja materijalnih sredstava. Mnoge obrazovne ustanove na ovaj izazov odgovaraju razvojem programa daljinskog obrazovanja. Na svom osnovnom nivou, daljinsko obrazovanje se odvija kada su nastavnik i uenici fiziki odvojeni velikim rastojanjem i kada se za premoavanje ovog jaza koristi tehnologa (tj. govor, video, podaci i tampa), esto u skladu sa komunikacom licem u lice. Ove vrste obrazovnih programa odraslim osobama mogu pruiti drugu ansu za dobanje fakultetskog obrazovanja, mogu dopreti do onih koji su ogranieni vremenom, udaljenou od fakultetskih centara ili fizikom hendikepiranou, a mogu i osveiti znanje i usavravati se u skladu razvojem nauke i tehnologije u svojoj delatnosti. Da li je daljinsko obrazovanje uspeno? Mnogi prosvetni radnici pitaju da li udaljeni uenici naue isto kao uenici koji se koluju na tradicionalan nain u uionici. Istraivanja koja uporeuju daljinsko obrazovanje i tradicionalno kolovanje ukazuju da nastava i uenje na daljinu mogu biti jednako uspeni kao tradicionalna nastava ukoliko se koriste odgovarajui nastavni metodi i tehnologije, ukoliko postoji interakcija izmeu uenika i ukoliko postoji blagovremena povratna veza izmeu nastavnika i uenika (videti reference Moore & Thompson, 1990; Verduin & Clark, 1991). Multimedijalni didaktiki materijali u digitalnoj formi obezbeuju veu oiglednost, dinaminost, mogunost individualizacije u skladu sa sopstvenim intersovanjem studenata. Intenzivan razvoj telekomunikacionih tehnologija i raunarskih sistema, stalna veza sa internetom i uenje bazirano na hipermedijalnim sistemima omoguilo je kvalitetniju primenu kompjuterske tehnologije u nastavi.

Kompjuterska nastava obezbeuje fleksibilnu organizaciju aktivnosti, predavanja i prouavanja materijala i kompleksno vrednovanje rada uenika. Prema istraivanjima razvijenih zemalja u kojima se obrazovanje na daljinu koristi u poslednjoj deceniji dvadesetog veka uoene su prednosti u odnosu na tradicionalnu nastavu koje se ogledaju u sledeem : nastava se individualizuje stvarajui mogunost ueniku da napreduje tempom koji odgovara njegovim psiholokim i perceptivnim sposobnostima, kao i predznanjima iz odreene oblasti, - u kombinaciji sa drugim elektronskim izvorima informacija (elektronske enciklopedije, asopisi, biblioteke i WWW) obezbeuje se istraivanje najaktuelnijih sadraja u skladu as sopstvenim interesovanjima - stalnom ili povremenom interakcijom sa izvorima informacija poveava se aktivnost uenika i razvija kritiko miljenje, te sposobnosti analiziranja i zakljuivanja, - interakcija se uspostavlja ne samo sa nastavnicima nego i sa uenicima iz drugih kola, ime se razmeljuju znanja i iskustva, te ujednaava nivo znanja u razliitim kolama, - na obrazovnim institucijama u kojima nema dovoljno nastavnika iz svih predmeta obezbeuje se da umesto ljudi putuju informacije ime se znaajno smanjuju trokovi, - obrazovni softver koji prati obrazovanje na daljinu projektovan je tako da obezbeuje povremenu evaluaciju znanja u fazi uenja, tako da se pored vrednovanja znanja u interakciji sa nastavnikom ili sa drugim uenicima vri samovrednovanje korienjem obrazovnog softvera, - obezbeuje se angaovanje najboljih strunjaka iz odreene oblasti ime se kvalitet nastave podie na vii nivo, - na fakultetima i u kolama koji imaju praksu u kolama, medicinskim centrima, fabrikama i drugim institucijama omoguava se praenje i kritiko preispitivanje prakse to nastavu ini efikasnijom i smanjuje trokove obrazovanje na daljinu, svakako, predstavlja znaajnu inovaciju koja u kombinaciji sa tradicionalnom nastavom doprinosti poboljanju kvaliteta nastave Kako se izvodi daljinsko obrazovanje? Nastavnik koji predaje na daljinu ima na raspolaganju irok dijapazon tehnolokih opcija koje se mogu podeliti u etiri glavne kategorije: Govor - U nastavna audio pomagala spadaju interaktivne tehnologije: telefon, audio konferencije i kratkotalasni radio. U pasivna (tj. jednosmerne) audio pomagala spadaju trake i radio. Video - U nastavna vidio pomagala spadaju nepokretne slike kao npr. slajdovi, prethodno napravljene pokretne slike (na primer, film i video trake), kao i pokretne slike snimljene uivo i kombinovane sa audio konferencijama (jednosmeran ili dvosmeran video i dvosmeran audio).

Podaci - Raunari alju i primaju podatke elektronski. Zbog toga se izraz "podaci" koristi za opis ove iroke kategorije nastavnih sredstava. U raunarske aplikacije za daljinsko obrazovanje spadaju:

Nastava uz pomo raunara (Computer-Assisted Instruction, CAI) - koristi raunar kao samostalno nastavno pomagalo za prezentaciju pojedinih lekcija. Nastava pod kontrolom raunara (Computer-Managed Instruction, CMI) - koristi raunar za organizaciju nastave i praenje znanja uenika. Sama nastava ne mora da se odvija preko raunara, mada se CAI esto kombinuje sa CMI. Obrazovanje posredstvom raunara (Computer-Mediated Instruction, CME) opisuje raunarsku aplikaciju koja olakava nastavu. U primere ovakvih aplikacija spadaju: elektronska pota, faks, raunarske konferencije uivo i Web aplikacije.

tampa - To je fundamentalni element daljinskog obrazovanja i osnova od koje su evoluirali svo drugi nastavni sistemi. Postoje razni tampani formati u upotrebi: knjige, prirunici, skripta, nastavni planovi i praktini primeri. Koja tehnologija je najbolja? Mada tehnologija igra kljunu ulogu u daljinskom obrazovanju, u centru panje nastavnika moraju ostati rezultati nastave, a ne tehnologija nastave. Klju za uspeno daljinsko obrazovanje je, pre izbora nastavnog sistema, detaljno prouavanje potreba uenika, zahteva nastavnog sadraja i ogranienja nastavnika. Ovaj sistematski pristup obino e dovesti do meavine medijuma koji slue specifinoj svrsi. Na primer:

Vei broj tampanih materijala moe pruiti veinu osnovnog nastavnog sadraja u formi teksta predmeta, kao i liste neophodnih dokumenata za itanje, nastavnog plana i svakodnevnog rasporeda. Interaktivne audio i video konferencije mogu obezbediti ivu interakciju licem u lice. Ovo je takoe odlian i ekonomian nain za dovoenje gostujuih predavaa i predmetnih strunjaka. Raunarske konferencije ili elektronska pota mogu se iskoristiti za slanje poruka, vraanje uraenih domaih zadataka i druge usmerene komunikacije sa jednim ili vie lanova razreda. Oni su mogu koristiti i za poveanje interakcije izmeu uenika. Prethodno snimljene video trake mogu se iskoristiti za izvoenje nastavnih lekcija i prikazivanje vizuelno orijentisanog sadraja. Faks se moe koristiti za distribuciju domaih zadataka, za slanje poslednjih izmena, za primanje uraenih domaih zadataka i za blagovremeno saoptavanje podataka o rezultatima.

Zadatak nastavnika je da primenom ovog integrisanog pristupa paljivo izabere jednu od nekoliko tehnolokih opcija. Cilj je napraviti meavinu nastavnih medijuma da bi se zadovoljile potrebe uenika na nain koji je didaktiki optimalan uspean i ekonomski prihvatljiv.

Uspeno daljinsko obrazovanje Uspeni programi daljinskog obrazovanja, poinju sa paljivim planiranjem i potpunim razumevanjem predmetnih zahteva i potreba uenika. Odgovarajua tehnologija moe se izabrati samo poto su ovi elementi detaljno analizirani. Materijali se ne stvaraju spontano; oni nastaju tekim radom i svesnim naporom mnogih pojedinaca i organizacija. Ustvari, uspeni programi daljinskog obrazovanja zasnivaju se na sistematskom i udruenom radu uenika, nastavnika, asistenata, pomonog osoblja i administratora. Kljuni faktori u daljinskom obrazovanju U ovom odeljku kratko opisujemo uloge kljunih igraa u daljinskom obrazovanju i njihove zadatke. Uenici - Zadovoljavanje obrazovnih potreba uenika je osnova svakog uspenog programa daljinskog obrazovanja i predstavlja test po kome se mere svi napori u toj oblasti. Bez obzira na nastavne uslove, primarna uloga uenika je da dolaze do novih saznanja. To je teak zadatak i pod najboljim uslovima, jer zahteva motivaciju, planiranje i sposobnost za analizu i primenu nastavnog sadraja koji se predaje. Kada se predavanja obavljaju daljinski, postoje i dodatni izazovi jer su uenici esto odvojeni od drugih koji imaju isto predznanje i interesovanje, imaju malo ili nimalo prilika daneposredno komuniciraju sa nastavnicima van asova i moraju se pouzdati na tehnike veze da bi premostili jaz izmeu fiziki odvojenih uesnika. Nastavnici - Uspeh svakog daljinskog obrazovanja lei u najveoj meri na lnastavnicima. U tradicionalnoj uionici, odgovornost nastavnika obuhvata planiranje nastavnog sadraja i razumevanje potreba uenika. Nastavnici koji predaju na daljinu suoavaju se sa posebnim izazovima. Na primer, nastavnik mora:

Razumeti karakteristike i potrebe uenika sa ogranienim, ili nikakvim, kontaktom licem u lice. Prilagoditi stil predavanja uzimajui u obzir potrebe i oekivanja viestruke, esto razliite, publike. Razvijati razumevanje tehnologije,ali ostati usredsreen na svoju nastavnu ulogu. Funkcionisati uspeno kao vet asistent i predava.

Asistenti - Nastavnici esto smatraju korisnim ukoliko postoji asistent koji slui kao most izmeu uenika i nastavnika. Da bi bio uspean, asistent mora razumeti studente i uskladiti svoje aktivnosti kako bi ispnio njihove potrebe i oekivanja nastavnika. Jo vanije, asistent mora biti voljan da sledi direktive koje ustanovljava nastavnik. U sluajevima u kojima materijalni i tehniki uslovi to dozvoljavaju, uloga asistenata se poveala ak i kada imaju malo predmetnog znanja. Njihova minimalna odgovornost je da postavljaju opremu, skupljaju domae zadatke, nadgledaju ispite i slue kao oi i ui nastavnika. Pomono osoblje - Oni su nezaobilazan faktor daljinskog obrazovanja i obezbeuju da

bezbroj detalja koji su neophodni za uspeh programa budu pravovremeno reeni. Veina uspenih programa daljinskog obrazovanja podrazumeva i registraciju uenika, kopiranje i distribuciju materijala, naruivanje knjiga, pribavljanje prava za kopiranje, pravljenje rasporeda, obradu izvetaja sa ocenama, odravanje tehnike opreme i tako dalje. Administratori - Mada administratori obino uestvuju u planiranju programa daljinskog obrazovanja neke ustanove, kada program postane operativan, oni esto gube kontakt i preputaju kontrolu tehnikim direktorima. Meutim, administratori uspenog daljinskog obrazovanja moraju biti vie od samo ljudi koji daju ideje. Oni blisko sarauju sa tehnikim i pomonim osobljem da bi obezbedili da se tehnoloki resursi efikasno koriste u cilju unapreenja akademske misije nastavnika. Jo vanije, oni odravaju akademski fokus ustanove shvatajui da je zadovoljenje obrazovnih potreba udaljenih uenika njihov krajnji cilj.

Preduslovi za realizaciju modela

Organizacione preduslove moemo podeliti na: 1. obrazovne; i 2. tehnoloke

U kategoriju obrazovnih preduslova ulaze: prihvatanje uenja na daljinu kao regularnog naina studiranja na konkretnoj instituciji, sposobnost pripreme nastavnog materijala u skladu sa tehnologijom izvoenja uenja na daljinu, sposobnost izvoenja nastave sposobnost kontrole kvaliteta nastave i uenja sposobnost davanja podrke studentima-korisnicima uenja na daljinu Tehnoloku komponentu organizacionih preduslova ine: Sposobnost korienja traene tehnologije od strane studenta Dovoljan stepen znanja tehnikog osoblja na strani obrazovne institucije koji obezbeuje kvalitetan i permanentan rad svih elemenata tehnikih preduslova za realizaciju sistema daljinskog uenja Sposobnost brzog reagovanje na tehnike ispade sistema

Predlog tehnolokog reenja uenja na daljinu

U okviru projekta planirano je modelovanje i izrada softvera koji omoguava pristup studenata radnim materijalima (pretvorenim u digitalnu formu) za sve nastavne predmete. U radnim materijalima je predvieno da studenti posredstvom Intraneta (sa fakulteta kola) ili Interneta (od kue) pristupaju svim radnima materijalima za formalno i neformalno obrazovanje. Sadraji bi bili struktuirani tako da se omoguava: 1. Pristup nastavnim sadrajima a. Auditivni mediji; b. Vizuelni mediji; c. Tekstualni mediji; d. Animirane lekcije (prezentacija sa tekstom i audio zapisom). 2. Pristup predavanjima profesora (video konferencija sa vie uesnika) a. On-line jednosmerno; b. On-line dvosmerno (sa ueem vie uenika ili predavanja. Limitiran broj uesnika propusnim opsegom veze). 3. Zajedniki rad studenata/uenika a. Rad na vebama; b. Rad na projektima; c. Konsultacije.

Slika 1. Modul vezan za Informacione sisteme

On-line video komunikacija koja moe biti: a. Jednosmerna , uesnici sluaju predavanja b. Dvosmerna, uesnici razgovaraju sa predavaem Video komunikacija moe biti odrana preko: Modema brzine 56 Kb/s; ISDN pristupa brzine 128 Kb/s; Brzih modema brzine od 256 Kb/s do 1 Mbit/s; Poprene veze brzine do 2 Mbit/s.

Kvalitet video komunikacije zavisi od brzine prenosa. Sa veim brzinama se poveava i kvalitet/veliina slike kao i vei broj broj uesnika koji istovremenouestvuju u konferenciji. Sve video konferencije je mogue snimiti za kasniju analizu. Za realizaciju ovakve nastave potreban je sledei hardver: 1. Server (raunar) sa instaliranim Windows serverom. Internet veza sa lokacijama koje su planirane za video komunikaciju. Internet veza sa javnim Internetom da bi studenti/uenici pristupali servisima. Intranet veza sa lokalnim serverima. 2. Raunari i potrebni softver za video konferencije na udaljenim lokacijama.

Osnovni mduli i nain realizacije nastave na daljinu

Osnovu softvera ini Learning Management System (LMS) iji zadatak je da upravlja bazama podataka, da omogui korisnicima da na jednostavan nain pristupe eljenim materijalima, da pretrae sadraje i dr. U modulu za fakultetsko obrazovanje predvieni su sadraji vezani za osnovnu literaturu iz svakog predmeta u hipertekstualnom obliku, predavanja profesora u pisanoj formi i u Power Point-u, sekvence video-klipova sa predavanja profesora, zadaci za vebu, primeri realizovanih projekata, ispitna pitanja, uputstva za pripremu ispita i sl. Svaki predmet bi imao rezervisan diskusioni forum preko kojeg bi studenti mogli da proitaju odgovore na najee postavljena pitanja, da postavljaju nova pitanja i dobijaju odgovore, da alju seminarske i diplomske radove i dobijaju povratne informacije i uputstva kako da izvre korekcije i to kvaltetnije zavre svoje obaveze. U ovom modulu su predviene i kompjuterske konferencije preko kojih bi studenti srodnih fakulteta mogli da prate nastavu u isto vreme sa razliitih fakulteta, meusobno komuniciraju i razmenjuju znanja., to bi obogatilo njihova iskustva, podiglo motivaciju i stvorilo preduslove za interaktivnu nastavu na razliitim fakultetima. Slina praksa postoji na univerzitetima razvijenih drava i realizuje se tako da saradnik organizuje studente koji preko bim projektora i interneta prate predavanja, a kada ele da postave pitanja aktivira se kamera i mikrofon koji su smeteni u uionicu ime se ostvaruje stalna interakcija u sinhronoj tehnologiji nastave. Broj dolazaka gostujuih profesora se, na taj nain, smanjuje,

reduciraju se trokovi, a vreme racionalnije koristi. Modul za studente bi sadravao testove za pripremu ispita sa viestrukim izborom i sa otvorenim ajtemima, kao i testovi za periodine provere znanja koje bi se nastavniku slale elektronskim putem na mailbox. Na ovaj nain nastavnik bi mogao da prati i analizira napredovanje studenata i kvalitetnije finalizira ispite. U ovom modulu je predvien i diskusioni forum za svaki predmet tako da studenti mogu da postavljaju pitanja, a nastavnici ili saradnici odgovaraju, ime se smanjuje potreba za dolaskom studenta na fakultet i obezbeuje stalna interakcija izmeu studenata i natavnika.

Slika 2. Testovi za proveru znanja Posebno je znaajno osmisliti organizaciju nastave koja bi se uskladila sa zahtevima Bolonjske deklaracije i nacrtom Zakona o univerzitetu po kojem se broj ispitnih rokova smanjuje, to znai da mora da se povea angaovanost nastavnika i studenata i da se ee vre provere znanja (merenje, praenje i vrednovanje razliitih aktivnosti) studenata. Informaciona tehnologija sa tzv. inteligenim softverom moe da bude od velike pomoi nastavniku da prati, ne samo, ishode nego i proces kojim student ostvaruje ishode. Svaki korak u procesu reavanja zadatka bi se vrednovao, ukazivalo bi se na evenualne greke i student bi dobijao uputstva za pravilno reavanje zadataka. Posebno je znaajno naglasiti da informaciona tehnologija ne iskljuuje niti umanjuje znaaj nastavnika u obrazovnom procesu, nego mu daje sofisticiraniju ulogu kojom se smanjuje vreme za izlaganje nastavnih sadraja koje studenti mogu samostalno da proitaju, a ostaje vie vremena za razvoj kreativnih potencijala, kritikog miljenja i razvoj razumevanja principa reavanja zadataka.

Zakljuna razmatranja
Uenje na daljinu je projektovano tako da sadraji prate nastavni program nastavnih predmeta, ali bi korienjem hiperlinkova bila data i mogunost temeljitijeg izuavanja pojedinih oblasti, to odgovara individualnim interesovanjima studenata (uenika) i svih drugih koji bi ove didaktike materijale koristili za formalno ili neformalno obrazovanje. Ovi sadraji bi bili posebno interesantni iz oblasti informacionih tehnologija, menadmenta, makroeknomije i drugih oblasti koje izuavaju budui menaderi. i teorije nastave za koji bi bili zainteresovani svi nastavnici osnovnih i srednjih kola, kao i roditelji.. Javni pristup WEB portalu popularsao bi uenje na daljinu, a hiperlinkovi sa interesantnim internet lokacijama popularisalo bi uenje stranih jezika i stvaralo bi svest ljudi da korienjem Interneta mogu da dou do skoro svih informacija znaajnih za njihovo usavravanje ili bolje informisanje u oblasti njihovog interesovanja. Potrebno je, takoe, da se permanentno vri evaluacija elearning sistema i njegovo usavravanje u skladu sa promenama koje se dogaaju u razvijenim dravama sveta, kao i na osnovu iskustava i stavova nastavnika i studenata u praksi. Javni pristup WEB sadrajima nalae potrebu zatite privatnosti informacija o studentima, te se predvia posebna baza informacija o studentima koja bi bila zatiena ifrom i dostupna samo ovlaenim licima. Datoteka u kojoj bi bili smeteni rezultati napredovanja studenata mora se zatiti i arhivirati na CD-ove, ne samo zbog zatite privatnosti ve i zbog izbegavanja eventualnih zloupotreba od strane studenata. Ipak, u ovoj poetnoj fazi, vrednovanje znanja studenata korienjem elearning sistema bilo bi samo dodatna informacija nastavniku, a nikako jedina, te e se u periodu eksploatacije, svakako, nametnuti nova organizacija prilagoena drutvenom okruenju u kojem ivimo. Literatura

1. Brankovi, D.; Mandi, D. Metodika informatikog obrazovanja sa osnovima informatike, Filozofski fakultet u Banjoj Luci, Banja Luka, 2003. 2. Laudon, K.; Laudon, J: Management Information Systems, Prentice Hall, 2002. 3. Ellsworth, J.: Internet business book, John Wiley and sons, New York, 1996. 4. Mandi, D. Didaktiko-informatike inovacije u obrazovanju, Mediagraf, Beograd, 2003. 5. Mandi, P. Inovacije u nastavi i njihov pedagoki smisao, Sarajevo, 1972. 6. Vilotijevi, M.: Od tradicionalne ka informatikoj didaktici, Pedagoko drutvo Srbije, Beograd, 1999. 7. Vilotijevi, M.: Didaktika III, Naucna knjiga, Beograd, 1999.