Osnovni kanon u fantaziji je sledei: moete sami da stvarate zakone, ali zatim morate da ih se pridravate.

Nauna fantastika ovo prefinjuje: moete sami da stvarate zakone, ali unutar izvesnih granica. Nauno fantastina pria ne sme da se oglui o ono to je nauka utvrdila, i, kao to je to ip Dilejni rekao, ne sme da porie ono za ta je poznato da je poznato. A ako to i ini, pisac mora biti svestan toga, i mora da brani slobodu koju je sebi dao. Ursula Legvin

Science Fiction edicija MONOLIT knjiga 2 Samostalno autorsko prevodilako izdanje ALEKSANDAR B. NEDELJKOVI MIODRAG MILOVANOVI KSENIJA JOVANOVI BOBAN KNEEVI Preveli ALEKSANDAR B. NEDELJKOVI KSENIJA JOVANOVI Saradnici ALEKSANDRA MILOJKOVI PREDRAG VUKOV1 ZORAN JAKI ELENA LAOK Recenzent ZORAN IVKOVI Lektor LJILJANA TODORI Korektor MIRJANA URAINOVI Tehniki urednik SLOBODAN BELANOVI Ilustracija na naslovnoj strani DOBROSAV BOB ZlVKOVI Fotografija na poslednjoj strani LJUBIA JOVANOVI tampa tamparija Foto slog Beograd Tira 1770 primeraka

SCIENCE FICTION

MONOLIT
knjiga druga Priredio BOBAN KNEEVI

Beograd, novembar 1984.

Naslovi originala: LORD OF LIGHT, Roger Zelazny, 1967. INCONSTANT MOON, Larry Niven, 1971. ENDER'S GAME, Orson Scott Card, 1977. FLOWERS FOR ALGERNON, Daniel Keyes, 1959. NINE LIVES, Ursula K. Le Guin, 1969. A BOY AND HIS DOG, Harlan Ellison, 1969. CATCH THAT ZEPPELIN! Fritz Leiber, 1975. LOVE IS THE PLAN, THE PLAN IS DEATH, James Tiptree Jr, 1973. GROTTO OF THE DANCING DEER, Clifford Simak, 1980. SHATTERDAY, Harlan Ellison, 1975. THE PEACEMAKER, Gardner Dozois, 1983. A LETTER FROM THE CLEARYS, Connie Willis, 1982. WHEN WE WENT TO SEE THE END OF THE WORLD, Robert Silverberg, 1972. KINGSMEAT, Orson Scott Card, 1977. TRAJETS ET ITINRAIRES DE L'OUBLI, Serge Brussolo, 1981. STARDANCE, Spider & Jeanne Robinson, 1977. RIDERS OF THE PURPLE WAGE, Philip Jose Farmer, 1967. THE PERSISTENCE OF VISION, John Varley, 1978. Copyright 1984. by Boban Kneevi

Predgovor
Namera nam je da odmah na poetku predupredimo sve mogue nedoumice u vezi s ovom knjigom; naime, Monolit se bavi iskljuivo proznom naunom fantastikom. Nemamo nita protiv pesama, filmova, stripova ili muzike sa naunofantastinim (premda, ee fantastinim) sadrajem, ali elei da izbegnemo rasplinjavanje u i onako sloenim i razgranatim SF vodama, svoj rad ograniili smo na prie, novele i romane i to iskljuivo na ona dela koja nikada ranije nisu objavljena u celosti na srpskohrvatskom jeziku. Jo u prolom veku izale su kod nas knjige za koje je kasnije odreeno da potpadnu pod SF anr. Takvih dela bilo je neto vie izmeu dva rata, a blagi porast beleimo i tokom pedesetih godina. No, pravi "bum" naune fantastike u izdavatvu na srpskohrvatskom jezikom podruju zbio se 1976. godine. Tada se konano na naem tlu pojavio pravi SF asopis, u potpunosti posveen naunoj fantastici (Sirius), koji je odigrao kljunu ulogu u popularizaciji i razvoju SF anra kod nas.Istovremeno, nakon sedmogodinje pauze poinje drugi ivot edicije "Kentaur" u kojoj je zatim objavljeno niz izuzetnih ostvarenja. Takoe, asopis Galaksija kao svoje vanredno, godinje izdanje, pokree almanah za naunu fantastiku Andromeda, koji je, sa svoje strane, takoe vrlo znaajan za razvoj SF anra kod nas. I mada je nakon nekoliko godina dolo do izdavake krize, i to su se jedna po jedna SF edicija gasile ili poinjale bitno da gube na kvalitetu, nauna fantastika je, na naem tlu, konano dobila svoje stalne i mnogobrojne poklonike, osnivaju se prvi fandomi i pokreu prvi fanzini propratne aktivnosti bez kojih se ne moe zamisliti SF anr u bilo kojoj sredini. Kasnije generacije, u vremenima koja e doi i biti tea od naih za naunu fantastiku, beleie godinu 1984. kao novi veliki stepenik u jugoslovenskom SF izdavatvu. Sirius je proslavio svoj stoti broj, edicija "Kentaur" otisnula se u svoj trei ivot, pojavljuje se i biblioteka "Zvezdane staze" u izdanju "Narodne knjige", tu je i nekoliko samostalnih izdanja sa pet-est knjiga. Meu njima je i ovaj Monolit. Jugoslavija ponovo ima jedno obimno izdanje antologijskog karaktera, i poreenje sa prerano ugaslom Andromedom namee se samo po sebi. Meutim, postoje i neke sutinske razlike. Pre svega, Monolit je usredsreen gotovo iskljuivo na ameriku naunu fantastiku. Opravdanje za takvu ureivaku orijentaciju lei u injenici da preko devedeset pet odsto pisane naune fanastike nastaje na engleskom govornom

podruju. Primera radi, u protekloj godini, u SAD je izalo oko 1100 SF knjiga od kojih je polovina potpuno nova. Dodamo li tome nekoliko desetina raznoraznih asopisa i podatak da takvo stanje traje godinama, poneto ipak postaje jasno. Amerikanci nisu izmislili naunu fantastiku, ali su je prihvatili i prisvojili. Gotovo svi pravci, podanrovi i stilovi SF pripovedanja imaju koren u Americi. Izvan SAD beleimo tek sporadine primere uspenijeg SF stvaralatva i to pre svega u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Sovjetskom Savezu. U svemu tome, ne smemo zaboraviti da je Jugoslavija, to se tie SF izdavatva u zaostatku preko dvadeset godina, da kod nas nije objavljeno na desetine kapitalnih SF romana, bez ijeg se poznavanja ni u kom sluaju ne mogu sagledati prave vrednosti i dostignua SF anra, i da nam iz SAD svake godine pristiu stotine i hiljade novih naslova, pretei da postojei jaz izmeu nas procepe do samog dna, tako da se svaka veza potpuno izgubi. U jednoj takvoj situaciji, prilino je lako biti prireiva SF knjiga u Jugoslaviji. Broj kvalitetnih, kod nas neobjavljenih ostvarenja je vrlo velik, a uz postojei odnos jugoslovenske i svetske SF produkcije moe samo da se dalje poveava. Pri izboru dela za Monolit nismo se rukovodili nikakvom zakonitou, niti smo pokuavali da ravnomerno zastupimo sve podanrove naune fantastike. Iza svake prie koju smo odabrali stoje stotine drugih ne manje kvalitetnih koje bi takoe mogle dobiti svoje mesto u jednoj ovakvoj antologiji. Ipak, ne zaboravite, dok proitate ovu knjigu, u svetu e izai bar dvadeset ili ak pedeset novih SF knjiga. Neke od njih su sigurno bolje, ili zanimljivije ili lepe. Ova knjiga ne moe da odgovori na pitanje ta je nauna fantastika, niti vam moe otkriti sve njene osobenosti. Prihvatite Monolit samo kao jednu mrvicu narastajueg kolaa koji e nam zauvek ostati nedostupan. Boban Kneevi

Roder Zelazni

GOSPODAR SVETLOSTI
1
Pripovesti kau da se on, pedeset i tri godine nakon svog osloboenja, vratio sa Zlatnog oblaka, da jo jednom prihvati megdan sa nebom, da se suprotstavi Poretku ivota i bogovima koji su taj poredak uspostavili. Njegovi sledbenici itali su molitve za njegov povratak, iako je itanje takvih molitvi bilo greh. Ne bi trebalo da molitvama uznemiravaju onoga ko je preao u Nirvanu, bez obzira kakve su bile okolnosti njegovog odlaska. Pa ipak, nosioci afranskih odedi moljahu da On, maevalac, Manjusri, opet doe meu njih. Pria se da ih je Bodisatva uo... Onaj ije su elje priguene, onaj koji ne zavisi od korena, onaj iji panjak je praznina bez znaka, slobodna njegova staza je nesaznatljiva, poput ptijeg leta preko neba. Damapada (93) Njegovi sledbenici tvrdili su da se on zove Mahasematman i da je bog. On je radije odbacivao ono Maha- i ono -atman, te je sebe zvao Sem. Nikad nije tvrdio da je bog. Meutim, nikad nije rekao ni da nije bog. U onim okolnostima, nijedna od te dve tvrdnje nije mu mogla biti korisna. utanje je, pak, moglo. Zato se tajnovitost oko njega svijala. Bilo je to u sezoni kia... Bilo je to usred sezone velike vlage... U danima kia oni su otpoeli sa emitovanjem svojih molitava; nisu, meutim,

proputali kroz prste kanape za molitvu uvezane u vorie, niti su vrteli tokove za molitvu, nego su aktivirali veliku molitvenu mainu u manastiru posveenom Ratri, boginji noi. Molitve su emitovane kratkotalasno, kroz atmosferu i jo dalje: zalazile su u onaj zlatni oblak koji opasuje itavu planetu, koji nou izgleda kao bronzana duga, pokraj kojeg u podne sunce menja boju od crvene u oran; za taj zlatni oblak postoji i ime, a to ime je Most bogova. Neki od kaluera sumnjali su u pravovernost odailjanja molitve tom tehnikom, ali tu mainu konstruisao je i sada upotrebljavao Yama-Darma, otpadnik iz Nebeskog grada, koji je, pria se, pre mnogo vekova sagradio mone ognjene koije Gospodara ive, koije koje uz grmljavinu lete preko neba izbacujui i iza sebe ostavljajui mlazeve vatre. Smatralo se da je Yama, i posle svog pada u nemilost, najmoniji od svih vetaka, mada se nije sumnjalo da bi mu bogovi iz Grada dosudili pravu smrt, kada bi samo saznali za njegov molitvo-emitor. A to se toga tie, nije se sumnjalo da bi mu oni dosudili pravu smrt u svakom sluaju, i ne ekajui na tako zgodan izgovor kao to je molitvo-emitor, da su samo mogli da ga uhvate. Kako e on srediti ova pitanja sa Gospodarima Karme bio je njegov problem, ali se nije sumnjalo da e se on ve nekako snai, kad za to doe vreme. Bio je star upola koliko Nebeski grad, a ak i meu bogovima jedva da je bilo desetoro koji su pamtili dane osnivanja tog grada. Znalo se da tajnama univerzalne vatre Yama-Darma vlada bolje nego i sam gospodar Kubera. Ali sve su to bili sporedni Atributi Yama-Darme. Po drugoj je stvari on bio najpoznatiji, ali malo ko se usuivao da to pomene. Bio je visok, ali ne izuzetno visok; krupan, ali ne teak; njegovi su pokreti bili spori i fluidni. Oblaio se u crveno i nije mnogo priao. Pod njegovim nadzorom gigantski metalni lotos molitvene maine, postavljen na vrh manastirskog krova, rotirao je neumorno u svom leitu. Neka laka kiica padala je na zgradu, na metalni lotos, i na dunglu u podnoju planine. est dana se on molio snagom od mnogo kilovata, ali jaki umovi su onemoguavali prijem u nebu visokome. On je, ljut, tiho pominjao neke od danas najpoznatijih boginja plodnosti, naroito se zadravajui na njihovim najvanijim anatomskim Atributima. Kao odgovor, dovaljala se tutnjava groma. Mali majmun koji mu je pomagao zahehetao se. "Rezultat vaih molitvi i vaih psovki jednak je, gospodaru Yama", ree on. "Naime, jednak je nuli." "Sedamnaest inkarnacija ti je trebalo da doe do tog saznanja?" ree Yama. "Onda mi je stvarno jasno zato se i dalje maltretira u tom majmunskom telu."

"Nije tako", ree majmuni, ije ime bee Tak. "Moj pad, iako ne tako spektakularan kao va, uzrokovan je bar delimino i zlovoljom odreenih linosti, naroito..." "Dosta!" ree Yama, okreui mu lea. Taku je bilo jasno da je po svoj prilici dotakao bolno mesto. Trudei se da nae drugu temu za razgovor, otiao je do prozora, naskoio na iroki prozorski ram i pogledao u nebo. "Pojavila se jedna pukotina izmeu oblaka, zapadno", ree. Yama je priao, pratei smer Takovog pogleda, namrtio se i klimnuo glavom. "A-ha", ree on. "Ostani gde si i obavetavaj me." Pristupio je kontrolnoj tabli. Iznad njihovih glava lotos je u svom rotiranju zastao, a onda se usmerio ka malenoj bezoblanoj zoni. "Vrlo dobro", ree Yama. "Hvatamo neto." Njegova ruka je posegla do jednog izdvojenog kontrolnog panela, na kome je pritisnuo seriju prekidaa i podesio dva indikatora. Ispod njih, u zjapeim podrumima manastira, primljen je signal. Zapoete su druge pripreme: telo-domain dovedeno je u stanje spremnosti. "Oblaci se opet sklapaju!" povika Tak. "Sada to vie nema znaaja", ree Yama. "Naa ribica je progutala udicu. Evo njega: izlazi iz Nirvane, ulazi nam u lotos." Bilo je jo grmljavine, zatim se sruila kia koja je bubnjala po lotosu kao grad. Zmije plavih munja uvijale su se, itei, oko planinskih vrhova. Yama je zatvorio poslednje strujno kolo. "ta mislite, kako e mu se dopasti da opet nosi telo?" upita Tak. "Idi ljuti banane nogama!" Tak je to protumaio kao oslobaanje od dalje dunosti, pa je napustio prostoriju, ostavljajui Yamu da iskljui maineriju. Otiao je hodnikom, pa niz iroko stepenite. Kad je doao do odmorita na sredini stepenita, uo je glasove i um sandala: ti su mu se zvuci primicali iz jedne od susednih, pobonih dvorana. Bacivi se bez oklevanja na zid, on se pope uz njega, koristei kao rukohvate seriju izrezbarenih pantera i paralelni red izrezbarenih slonova. Popeo se na jednu gredu, zavukao se u jezerce senke, i ekao, nepomian. Kroz nadsvoeni ulaz uoe dvojica kaluera u tamnim odorama. "Onda zato ona nije u stanju da im raisti nebo?" ree prvi. Drugi, stariji i puniji, slee ramenima. "Nisam mudrac pa da mogu da odgovorim na takvo pitanje. Jasno je da je ona vrlo zabrinuta, inae im nikad ne bi odobrila da se ovde sklone, niti bi Yami dozvolila da ovo radi. Ali, ko e odrediti granice noi?"

"Ili raspoloenja ene", ree prvi. "uo sam da ak ni svetenici nisu znali da e ona doi." "Moe tako biti. U svakom sluaju, njen dolazak je dobar znak." "Tako se ini." Proli su kroz drugi nadsvoeni prolaz. Tak je sluao zvuke njihovog udaljavanja, sve dok nije preostala samo tiina. Ta "ona" o kojoj su svetenici govorili nije mogla biti nijedna druga do boginja Ratri lino. Nju je oboavao kaluerski red koji je dao utoite sledbenicima Velikedue (Mah-atme) Sema, prosvetljenoga. Sada je i sama Ratri pripadala onima koji su pali iz Nebeskog grada, onima koji nose kou smrtnog bia. Imala je, zaista, pravo da se ljuti zbog svega ovoga. Tak je uvideo koliko ona rizikuje dajui pribeite Semovim sledbenicima, a koliko tek prisustvujui lino, fiziki, ovom poduhvatu. Ako bi samo jedna re o tome dospela do pravih uiju, moglo bi se desiti da nju vie nikad ne prime na nebo. U Takovim uspomenama, Ratri je bila crnokosa lepotica srebrnih oiju; njene meseeve koije, nainjene od slonove kosti i hromiranih delova, vuku drepci crni i beli, a sa strane jau gardisti, takoe crni i beli; ona prolazi Bulevarom neba, u svojoj slavi lepa gotovo kao Sarasvati. Srce mu je poskoilo u tim dlakavim malim grudima. Mora opet da je vidi. Jedne noi, davno, u srenijim epohama i u lepoj telesnoj formi, on je plesao sa njom, na jednom balkonu, pod zvezdama. Trajalo je to samo nekoliko trenutaka, ali on je te trenutke zapamtio; a teko je i preteko biti majmun a imati takve uspomene. Siao je sa grede. Postojala je jedna visoka kula, koja se dizala iz severoistonog ugla manastira. U toj kuli nalazila se jedna soba. Prialo se da tu boravi boginja, kad nije na nebu. Sobu su istili, krevetninu menjali, palili tamjan i nudili dar, svakog dana. Vrata su po pravilu bila zakljuana. Postojali su, dabome, i prozori. Mogunost da se ovek uspentra kroz neki od tih prozora mora ostati teorijska. Tak dokaza da majmun moe. Prvo se popeo na krov manastira, a onda se verao uz kulu, grabei ovde jednu, tamo drugu klizavu ciglu, ovde izboinu, tamo neravninu, dok je nebo realo oko njega kao pas. Najzad se naao ispod samog spoljanjeg ruba prozorskog okvira. Kia je postojano lila po njemu. uo je ptiju pesmu iznutra. Video je da preko prozorskog okvira visi krajiak mokre plave marame. Uhvatio se za okvir, izvukao se uvis, dovoljno da zaviri unutra. Bila mu je okrenuta leima. Bila je omotana tamnoplavim sarijem. Sedela je na maloj klupi, u suprotnom kraju sobe. Popeo se na okvir i nakaljao se.

Okrenula se hitro. Preko glave joj je bio prebaen veo, tako da se crte lica nisu mogle razaznati. Osmotrila ga je kroz veo, a zatim ustala i prela preko sobe. Bilo mu je neprijatno: njena figura, nekad vitka, bila je sad puna u struku; njen hod, nekad nalik na njihanje rascvalih grana, bio je sad ljepkanje debele ene; njen ten postao je suvie taman; ak i kroz veo naslutio je da su joj nos i vilica previe istaknuti. Pognuo je glavu. "'I tako si nam dola, ti sa ijim dolaskom i mi domu svome stigosmo'", zapeva on. "'Tako ptice dou svome gnezdu na drvetu.'" Stajala je nepomino kao i ona njena statua dole, u glavnoj dvorani. "'Sauvaj nas i od vuice i od vuka, brani nas od lopova, o Noi, daj nam da s tvojom dobrotom no provedemo.'" Polako je ispruila ruku, poloila dlan na njegovu glavu. "Ima moj blagoslov, maleni", ree ona posle nekog vremena. "Naalost, to je sve to mogu da dam. Ne mogu ti nuditi zatitu niti lepotu, ja koja ni sama ta blaga nemam. Kako se zove?" "Tak", ree joj on. Dotakla je rukom elo. "Jednom sam znala nekog Taka", ree ona, "u jednoj davnoj epohi, na dalekom mestu..." "Ja sam taj Tak, gospoo." Sela je na prozorski okvir. Posle nekog vremena shvatio je da ona iza svog vela plae. "Ne plaite, boginjo. Tu je Tak. Sea se Taka, iz arhive? Taka Svetlokopljastog? On stoji spreman da te poslua..." "Tak..." ree ona. "O, Tak! Zar su i tebe! Nisam znala! Nikad mi nije reeno..." "Jo jedan obrtaj toka, gospoo, i ko zna? stvari mogu biti bolje no to su ikad bile." Njena plea se zatresoe. Posegao je ka njoj, pa povukao nazad svoju majmunsku ruku. Ona se okrenula i uhvatila ga za ruku. Progovorila je tek posle itavih venosti. "Neemo nikad biti vraeni na svoje mesto normalnim tokom dogaaja, niti e ikad biti rauni izravnati, Tak. Moramo sami sebi da prokrimo put." "ta ti to znai?" zapita on. "Sem?" Klimnula je glavom. "On je onaj pravi. On nam je jedina nada u borbi protiv Neba, dragi Tak. Ako uspemo njega da dozovemo, moda emo iveti ponovo."

"Znai zato si ovoliko rizikovala, zato si ula tigru u eljusti?" "A iz kog bih drugog razloga to inila? Kad nade nema, moramo je sami iskovati. Pa ako na novi bude laan, nita zato, ako samo uspemo da ga upotrebimo." "Laan? Ne veruje da je on bio Buda?" Nasmejala se kratko. "Sem je bio najvei arlatan koga pamte i ljudi i bogovi veeg nije bilo", ree ona. "On je takoe bio najuspeniji od svih koji su se ikad suprotstavili Trimurtiju. Ne gledaj me tako zapanjeno, arhivaru! Zna da je ukrao materijal za svoju doktrinu, ono o stazi i iskupljenju, itavu tu odedu, iz zabranjenih preistorijskih izvora! Bilo mu je to oruje, nita vie. Njegova glavna snaga leala je u njegovoj neiskrenosti. Kad bismo mogli njega da vratimo..." "Bio on svetac ili arlatan, gospoo, svejedno vratio se." "Ne ali se sa mnom, Tak." "Boginjo i gospoo, maloas sam bio u drutvu gospodara Yame. Ugasio je svoju molitvo-emitujuu mainu, mrtei se onom svojom grimasom uspeha." "Izgledi da taj poduhvat uspe bili su minimalni... Gospodar Agni je jednom prilikom rekao da se to ne moe izvesti." Tak ustade. "Boginjo Ratri", ree on, "ima li takvog, pa bio on bog ili ovek ili ma ta izmeu, koji zna o tim stvarima vie nego Yama?" "Odgovor na to pitanje ne znam, Tak, jer odgovora nema. Ali kako moe biti tako siguran da je Yama uhvatio nau ribicu?" "Siguran sam zato to je on Yama." "Onda me uhvati za ruku, Tak. Pratie me kao nekad. Idemo da vidimo usnulog Bodisatvu." Poveo ju je kroz vrata, pa niz stepenice, u donje prostorije. Peinu je ispunjavalo svetlo; nisu ga stvarale buktinje nego Yamini generatori. Na jednoj platformi nalazio se krevet, okruen zastorima sa tri strane. Veinu maina takoe su skrivali zastori i zavese. Kalueri u odedama boje afrana kretali su se tiho po velikoj prostoriji. Yama, majstor vetak, stajae uz krevet. Dok su Tak i boginja ulazili, nekoliko kaluera, pripremljenih tako da ih nita na svetu ne moe iznenaditi, uzviknue nehotino i kratko. Tak se okrete eni kraj koje je hodao i odmae se jedan korak. Dah mu je zastao. Nije vie to bila ona debeljuna mala matrona sa kojom je razgovarao. Opet je bila kao u Noi besmrtnica, o kojoj je pisano: "Boginja je ispunjavala jedan veliki prostor, itavom irinom i duinom, tako to je njena zranost odagnala mrak." Gledao je samo jedan momenat, a onda pokrio rukom oi. Jo je imala bar trag tog svog dalekog Aspekta.

"Boginjo..." poe Tak. "Idemo do spavaa", ree on. "Pomie se." Pristupie postelji. Zatim se dogodilo neto to e biti prikazano na mozaicima nebrojenih hodnika, urezano u zidove mnogih hramova, naslikano na plafonima brojnih palata: probudio se onaj koga su nazivali imenima mnogim, imenima Mahasematman, Kalkin, Manjusri, Sidarta, Tafagafa, Vezivalac demona, Maitreja, Prosvetljeni, Buda i Sem. Uz njegovu levu stranu stoji boginja No; uz njegovu desnu, Smrt; Tak, majmun, ui kraj uznoja kreveta, kao vena napomena o koegzistiranju animalnog i boanskog. Na sebi je imao jedno obino mrko telo osrednje visine i starosti; crte tog lica bejahu pravilne, obine; a kad je otvorio oi, videlo se da su crne. "Pozdravljen Budi, Gospodaru Svetlosti!" Ratri je rekla. mirnuo je. Njegove oi jo nisu nalazile fokus. U dvorani niko ni da makne. "Pozdravljen budi, Maha-sem-atman Budo!" ree Yama. Oi su zurile pravo napred, ne videi. "Zdravo, Sem", ree Tak. elo se malo namrekalo, oi su mirnule, pogled pade na Taka pa na ostale. "Gde ..." proaputa on. "U mom manastiru", odgovori Ratri. Bez utiska, posmatrao je njenu krasotu. Onda je zatvorio oi i stegao ih tako vrsto da su se na njihovim uglovima pojavile bore. Grimasa bola pretvorila je njegova usta u napeti luk u kome su stisnuti zubi stajali kao spremne strele. "Jesi li ti odista onaj koga pomenusmo?" zapita Yama. Odgovora nije bilo. "Jesi li ti onaj koji je na obalama Vedre poveo bitku sa armijama Neba i uspeo da ih zaustavi?" Usta se opustie. "Jesi li ti onaj koji je voleo boginju Smrti?" Oi zatreptae. Laki osmeh se pojavi na usnama, nestade. "On je", ree Yama, a onda, "Ko si ti, ovee?" "Ja? Ja nisam nita", odgovori ovek na postelji. "List u vrtlogu, moda. Perce u vetru..." "E, to ne bi dobro bilo", ree Yama, "jer u svetu ima toliko lia i perja, da uopte ne bi bilo u redu da se ja ovoliko dugo trudim samo da bih mu dodao jo jedan list ili perce. eleo sam oveka, onoga koji bi mogao da nastavi sa ratovanjem zbog njegovog odsustva prekinutim, oveka koji ima mo i koji je spreman da tu mo upotrebi da bi njome oponirao volji bogova. Pomiljah da ti si taj."

"Ja sam", ree on mirnuvi ponovo, "Sem. Ja sam Sem. Jednom... davno... To je stvarno bilo, zar ne? Ja se jesam borio? Mnogo puta..." "Bio si Velika-Dua-Sem, Buda. Pamti li?" "Moda sam bio..." Kao da je neka lagana vatra poela da svetluca u njegovim oima. "Da", ree potom. "Da, bio sam. Najponizniji meu ponosnima, najponosniji meu poniznima. Borio sam se. Neko vreme sam osvetljavao ljudima Put. Pa opet vodio bitke, opet pouavao, oprobavao politiku, magiju, otrov... Vodio sam jednu veliku bitku, tako stranu da je i samo sunce sakrilo svoje lice od tog pokolja bitku ljudi, bogova, ivotinja, demona, duhova zemlje, vazduha, vode i vatre, sa slizardima i konjima, sa maevima i koijama..." "I izgubio", ree Yama. "Da, izgubio sam, zar ne? Ali smo ih dobro razvalili, zar ne? Ti, boe smrti, ti si vozio moje koije. Svega se sad priseam. Zarobie nas, i odredie da nam gospodari Karme sude. Ti im pobee voljnom smru, putevima crnog toka. Ja to ne mogah." "Tako je. Tvoja prolost bila je izloena njihovim pogledima. Sudili su ti." Yama osmotri kaluere koji su sada sedeli na podu, glava pognutih, i produi tie. "Da su te osudili na pravu smrt, to bi od tebe nainilo velikomuenika za veru. Da su te pustili da hoda svetom, ma u kojoj formi, to bi otvorilo vrata tvom povratku. Zato, kao to si ti ukrao svoje versko uenje od jednog drugaijeg Gautame Bude, iz drugog vremena i sa drugog mesta, tako su oni ukrali zavretak prie o ivotu tog Gautame meu ljudima: objavili su da zasluuje Nirvanu. Projektovali su tvoj atman, duu, ne u neko drugo telo, nego u veliki namagnetisani oblak koji opasuje ovu planetu. Od tada je minulo ve vie od pola stolea. Zvanino, ti si sada utelovljenje Vinua ije su pouke neki od njegovih vatrenijih sledbenika tumaili pogreno. Lino, fiziki, nastavio si da egzistira samo u formi samo-odravajuih talasnih duina, koje sam ja uspeo da uhvatim." Sem je zaklopio oi. "I ti si se usudio da me vrati?" "Tako je." "Sve vreme bio sam svestan svog stanja." "Slutio sam da je tako." Njegove se oi otvorie; gorele su gnevom. "Usudio si se da me odvue od toga?" "Da." Sem je sagnuo glavu. "U pravu su, Yama-Darma, oni koji te nazivaju bogom smrti. Oduzeo si mi vrhunske domete egzistencije. Uzeo si neto to nadmauje svaku

ljudsku spoznaju i svaku lepotu smrtnicima dostupnu, i razbio si to neto o mrani kamen svoje volje. to nisi mogao da me ostavi u moru bivstvovanja, u kome sam bio?" "Zato to je jednom svetu trebala tvoja poniznost, tvoja pobonost, tvoje veliko uenje, i tvoje makijavelistiko intrigarenje." "Yama, star sam", ree on. "Star sam koliko je staro i ljudsko prisustvo na ovoj planeti. Zna, bio sam jedan od Prvih. Jedan od prvih koji su doli ovamo, da grade, da se nastane. Svi ostali Prvi sada su ili mrtvi, ili su bogovi deo ex machini... I ja sam imao priliku da budem bog, ali nisam je iskoristio. Mnogo puta mi se pruala ta mogunost. Nikad nisam eleo da budem bog, Yama, nikad to nisam stvarno poeleo. Tek kasnije, tek kad sam video ta ovi rade, poeo sam da prikupljam za sebe mo, koliko sam najvie mogao. Meutim, bejae prekasno. Bejahu prejaki. Sada elim samo da spavam snom vekova, da opet spoznam Veliki mir, veito blaenstvo, da sluam pesme koje zvezde pevaju na obalama velikog mora." Ratri se nagnula napred i pogledala ga u oi. "Potreban si nam,Sem", ree ona. "Znam, znam", odgovori on. "To je samo jo jedno ponavljanje vene anegdote: ako ima konja koji pristaje da te nosi, ibaj ga jo jednu milju." Ali kad je to rekao, ona se nasmeila i poljubila ga u elo. Tak se vinu u vazduh i poe da odskakuje po krevetu. "Evo, oveanstvo se raduje", primeti Buda. Yama mu dodade odoru, a Ratri mu namesti papue na noge. Ne moe se ovek brzo oporaviti od mira koji nadilazi razumevanje. Sem je spavao. Spavajui, sanjao je; sanjajui, uzvikivao je, ponekad plakao. Nije imao apetita; ali mu je Yama naao telo vrsto i savreno zdravo, sposobno da izdri psihofiziku promenu izazvanu otrenjivanjem od boanske opijenosti. Sedeo bi, ponekad, po itav sat, nepomian, zurei u oblutak, u semenku, u list. Tada nije bilo mogue uspostaviti razgovor s njim. Yami se inilo da je to opasno, pa se konsultovao sa Takom i sa Ratri. "Nije dobro da se on sada na ovakav nain povue iz sveta", rekao je. "Razgovarao sam sa njim, ali bilo je to kao da priam sa vetrom. Ne moe da ponovo stekne ono to je iza njega, ali pokuava, i zato gubi snagu." "Moda pogreno tumai njegove napore", ree Tak. ta hoe rei?" "Vidi li kada zagleda onu semenku koju je stavio pred sebe? Vidi li one borice na uglovima njegovih oiju?" "Da? Pa ta?" "mirka. Da li mu je vid slab?"

"Nije." "Onda zato suava oi?" "Da bolje proui semenku." "Prouavanje nije onaj pravi Put o kome je nekad zborio. Pa ipak prouava. Ne na nain meditacije; ne trai u objektu ono to bi dovelo do osloboenja subjekta. Ne." "Nego ta ini?" "Suprotno." "Suprotno?" "Prouava taj objekat i njegove puteve postojanja, u naporu da vee sebe. Trai u njemu opravdanje za svoj ivot. Pokuava jo jednom da se vrsto obmota supstancom Maje, iluzije sveta." "Mislim da si u pravu, Tak!" ree Ratri. "Kako da mu pomognemo u tome?" "To ne bih znao sigurno da kaem, gospodarice." Yama klimnu glavom. Njegova je crna kosa sijala u traci sunanog sjaja koji je padao na uzani trem. "Uperio si prst na neto to je meni izmicalo", priznade on. "Nije se jo u potpunosti vratio, mada ima na sebi telo, hoda ljudskim nogama, pria kao mi. Njegove misli jo nisu u predelima ljudskog uma." "Pa ta onda da inimo?" ponovi Ratri. "Treba ga voditi na duge etnje kroz prirodu", ree Yama. "Davati mu najfiniju hranu, delikatesnu. Poezijom i muzikom pobuivati duu njegovu. Dati mu da pije estoka pia, kakvih u manastiru nema. Oblaiti ga u svilu blistavih boja. Nai mu kurtizanu ili tri. Uroniti ga ponovo u ivot. Jedino tako moe se osloboditi lanaca boanskih . Ba sam glup to se toga nisam ranije setio..." "Pa, nisi, boe smrti", ree Tak. "Nisi ba glup." Crni plamen sevnu u Yaminim oima, a onda se on osmehnu. "Pa, vratio si mi ravnom merom, maleni", priznade on, "za ove moje primedbe koje, moda nepromiljeno, pustih da dopru do tvojih kosmatih uiju. Izvinjavam se, stvoremajmune. ovek si ti uistinu, i to ovek koji dobro opaa, ovek pun duha." Tak mu se naklonio. Ratri se kratko nasmeja. "Moda smo predugo bili bogovi, pa nam nedostaje pravi ugao gledanja; zato nam ti reci, pametni Tak, kako da pristupimo ovom poslu rehumanizacije Sema, da bismo najpotpunije ostvarili svoje ciljeve?" Tak se opet poklonio njemu, zatim njoj. "Onako kako je Yama rekao", izjavi on. "Danas ga, gospodarice, povedite u etnju kroz bregove u podnoju planine. Sutra e ga gospodar Yama odvesti sve do ivice

ume. Sledeeg dana u ga ja odvesti meu drvee i trave, meu puzavice i cvee. Pa emo videti. Videemo." "Neka bude tako", ree Yama, i bi tako. Tokom sledeih nedelja Sem je menjao svoj stav prema tim etnjama: prvo ih je iekivao sa blagim zadovoljstvom, zatim sa umerenim entuzijazmom, i najzad sa plamteim oduevljenjem. Stekao je naviku da odlazi sam, bez pratnje, i da se zadrava sve due: prvo je provodio u etnji po nekoliko prepodnevnih sati; onda je poeo da izlazi i popodne; kasnije je ostajao po itav dan, a jednom prilikom ak dan i no. Krajem tree nedelje Yama i Ratri su razgovarali o tim etnjama. Bili su na tremu zgrade. Tek to je svanulo. "Jedna stvar mi se ne dopada", ree Yama. "Ne moemo da mu se nametnemo kao pratnja, jer bi ga to uvredilo, on sada to ne eli. Ali tamo napolju prete opasnosti, naroito za nanovoroene kao to je on. Radije bih da znamo gde on provodi svoje sate." "ta god da tamo radi, to mu pomae da se oporavi", ree Ratri gutajui slatki kolai i uzmahujui mesnatom rukom. "Manje se povlai u sebe. Vie pria, ak i se i ali. Pije vino koje mu donosimo. Apetit mu se vraa." "Ipak, ako naleti na agenta poslatog od strane Trimurtija, moe se dogoditi konano zlo." Ratri je vakala polako. "Nije, meutim, verovatno da bi se takav agent etao po ovoj zemlji, u ovim vremenima", ree ona. "ivotinje e u Semu videti dete i nee mu initi zlo. Ljudi e ga smatrati za svetog pustinjaka. Demoni ga se boje odavno, te ga zato potuju." Ali Yama odmahnu glavom. "Gospoo, nije to tako jednostavno. Ja sam glavninu svoje mainerije razmontirao i sakrio stotinama milja odavde, ali veliki utroak energije do koga je dolo nije mogao ostati neprimeen. Pre ili kasnije ovo mesto e biti poseeno. Upotrebljavao sam zastore i aparate za zbunjivanje tueg osmatranja, pa ipak se ovaj predeo morao pojaviti na izvesnim ekranima upadljivo kao da Univerzalna vatra plee po mapi. Moramo uskoro krenuti odavde. Bilo bi mi drae da ekam dok se na tienik ne oporavi u potpunosti, ali..." "Zar nisu mogle i neke prirodne sile proizvesti iste energetske efekte kao tvoje delanje?" "Mogle su. Takve energije se u ovim predelima pojavljuju, pa sam ba zato izabrao da nam ovde bude baza; zato je mogue da sve proe bez posledica. Ali sumnjam da e tako biti. Moji pijuni u selima zasad ne javljaju ni o kakvim neuobiajenim aktivnostima. Ali na dan Semovog povratka neto je prelo preko

neba, jurei na prednjem rubu oluje: neki kau da su to bile ognjene koije i da su krenule u lov preko neba i preko zemlje. Nisu prole ni blizu nas, pa ipak, ne mogu verovati da ne postoji neka veza." "Ipak, koije se nisu vratile." "Koliko je meni poznato, nisu. Ali bojim se..." "Ako je tako, krenimo odmah. Tvoja predoseanja veoma cenim. Moniji si nego iko drugi meu palima. Meni je teko ak i da se prikazujem u prijatnom liku due od nekoliko minuta..." "Moi koje imam", ree Yama dolivajui jo aja u njenu olju, "netaknute su zato to ne spadaju u isti red kao tvoje." Nasmeio joj se tada, pokazujui dva podjednaka reda dugih, sjajnih zuba. Ovaj osmeh dopro je do ruba jednog oiljka koji se razaznavao na njegovom levom obrazu i protezao sve do ugla njegovog levog oka. Osmeh je zavrio jednim namigivanjem. "Veliki deo moje moi sastoji se od znanja", nastavi on, "a to mi ni gospodari Karme nisu mogli oduzeti. Za razliku od toga, mo veine bogova zasniva se na fiziolokim prilagoavanjima, koje oni delimino gube svaki put kad se inkarniraju u novo telo. Njihov um, koji nekako pamti fizioloku promenu posle nekog vremena pone, u izvesnoj meri, da menja telo, pa ma kakvo da je bilo, i najzad stvara novu homeostazu, to otvara put ponovnom sticanju onih moi. Moja se mo, meutim, vraa brzo, i evo, sada njome u potpunosti raspolaem. Ali ak i da to nije sluaj, mogao bih da upotrebim, kao oruje, svoje znanje koje je takoe jedan oblik moi." Ratri je otpila malo aja. "Kakav god joj bio izvor, ako tvoja mo kae da idemo, onda ii moramo. Jo koliko se moemo zadravati ovde?" Yama je otvorio duvankesu; priajui, sipao je duvan u cigaret-papir, zamotao, napravio sebi cigaretu. Primetila je da njegovi tamni, hitri prsti imaju, kao i uvek, neto u svome kretanju to je podsealo na pokrete oveka koji svira po muzikom instrumentu. "Rekao bih da se ovde smemo zadrati najvie jo sedam dana, moda deset. Do tada moramo da ga odviknemo od tih etnji po prirodi." Klimnula je glavom. "Kuda emo onda?" "U neko malo juno kraljevstvo, moda, gde emo moi da dolazimo i odlazimo a da nas niko ne uznemirava." Pripalio je cigaretu, udahnuo dim. "Imam bolju ideju", ree ona. "Znaj da sam ja, pod svojim smrtnim imenom, gospodarica Kamine palate u Kajpuru." "Je l' to kua bluda, gospoo?" Namrtila se. "Tom reju je esto opisuju neki vulgarni i prosti zato me nemoj

istim dahom nazivati i gospoom. Mirie to na jednu prastaru alu. To je mesto odmora, svetosti, uivanja, i mesto iz kog dolazi dobar deo mojih prihoda. Rekla bih da bi to bilo zgodno mesto da svoga tienika krijemo dok se oporavlja i dok pravimo svoje planove." Yama se pljesnuo po butini. "Jest! Jest! Ko bi se setio da trai Budu u kurvarnici? Dobro! Odlino! U Kajpur, dakle, draga boginjo u Kajpur, i u palatu ljubavi!" Ustala je i udarila sandalom po kamenim podnim ploama. "Ne doputam da se tako govori o mojoj ustanovi!" Oborio je pogled; estoko se potrudio, pa je uspeo da ukloni i podsmeljivu grimasu sa svog lica. Ustao je i naklonio se. "Izvinjavam se, draga Ratri. Saznanje je bilo tako iznenadno..." Zagrcnuo se i skrenuo pogled. Kad je opet preneo pogled na nju, bio je sav uozbiljen, dostojanstven. Nastavio je. "... tako iznenadno, da me je prividni nesklad zaprepastio. Sad, meutim, uviam mudrost tog plana. To je odlina fasada za skrivanje naih aktivnosti, odlian izvor prihoda za tebe, i, to je jo vanije, izvor informacija, onih poverljivih, koje moemo izvlaiti iz trgovaca, ratnika i svetenika. Takva institucija neophodno je potrebna drutvu. Tebi ta institucija daje drutveni status i mogunost da uestvuje u graanskim poslovima. Jedno od najstarijih zanimanja na svetu je biti bog. Logino je, dakle, da se bogovi koji su pali sa neba sklone u okrilje jedne tradicije priblino jednako stare. Pozdravljam te. Zahvaljujem ti se za tvoju mudrost i dalekovidost. Ne elim da klevetam posao svojih dobroinitelja i sauesnika u zaveri. U stvari, prilino se radujem odlasku tamo." Osmehnula se i sela. "Prihvatam tvoju dobro nauljenu izvinjanciju, o sine zmije. U svakom sluaju, suvie je naporno dugo se ljutiti na tebe. Sipaj mi jo aja, molim." Lekarili su, Ratri otpijajui aj, Yama puei. Iz daljine se primicao front oluje, koji je ve navukao zavesu preko polovine pejzaa. Njima je, meutim, jo sijalo sunce. Svei povetarac zatitra tremom. "Video si prsten, onaj gvozdeni prsten na njegovoj ruci?" ree Ratri grickajui kolai. "Jesam." "Zna li odakle mu?" "Ne znam." "Ni ja. Ali mislim da bi trebalo da saznamo." "Tako je." "Kako to da izvedemo?" "Poverio sam taj zadatak Taku, koji je mnogo bolje prilagoen kretanju kroz

umu nego mi. U ovom trenutku, Tak ga prati." Klimnula je glavom. "Dobro." "uh", ree Yama, "da bogovi i sada imaju obiaj da navraaju u uglednije Kamine kue irom zemlje, najee prerueni, ali ponekad, meutim, u svojoj punoj moi. Je li to tano?" "Da. Nema ni godina dana kako je u Kajpur svratio gospodar Indra. A pre oko tri godine dolazio je lani Krina. Od svih koji na nebu borave, Krina Neumorni pravi najvea uda i pokore meu osobljem. Mesec dana je taj pravio dumbus. Mnogo je nametaja polomljeno, i mnogo posla je bilo za lekare. Taj nam je maltene ispraznio i vinski podrum i ostavu sa hranom. Ali je zato jedne noi tako lepo svirao u svoje svirale, da bi ta muzika bila dovoljan razlog da se starome Krini oprosti gotovo sve. Samo, to to smo te noi uli ipak nije ona prava magija. Samo jedan pravi Krina postoji crnomanjast, kosmat, oiju crvenih, plamteih. Ovaj je plesao po stolovima, pravei nevien kr, a muzika pratnja mu je bila nedovoljno dobra." "I za sav taj rusvaj ime je platio ne valjda samo jednom pesmom?" Nasmejala se. "Ma, hajde, Yama. Nas dvoje ne treba jedno drugom da postavljamo retorika pitanja." Frknuo je kroz nos, izduvavajui ujedno tim putem dim. Gledajui uvis, kroz prozor, Ratri ree: "Sad e se zastor navui preko Surje, sunca, a Indra e ubiti zmaja. Kia samo to nije poela." Talas sivila preli se preko manastira. Povetarac je ojaao. Otpoe ples vode po zidovima. Kia je, kao zavesa od zrnevlja, zastrla otvoreni deo njihovog trema. U nju su zurili. Yama dosu jo aja. Ratri pojede jo jedan kolai. Tak se probijao kroz umu. Iao je sa drveta na drvo, od grane do grane, osmatrajui pri tom stazu ispod sebe. Krzno mu bejae vlano zato to su se na njega sruivali, sa lia koje je svojim prolaskom remetio, itavi mali pljuskovi. Iza njegovih lea, na zapadu, gomilali su se oblaci, ali je zato na istoku sjalo sunce ranog jutra; uma, na koju je padalo zlatno i crveno svetio, nudila je oku izobilje boja. Sa obe strane staze uzdizala se kao zid trava, na koju se nastavljao gusti granja, puzavica, lia. Ptice, skrivene duboko u zelenilo, pevale su svuda oko Taka. Uz muziku ptica insekti su zujali, a ponekad je poneko bie zarealo ili zalajalo. I vetar je povremeno uznemiravao lie. U dubini ispod Taka staza je naglo skrenula i izbila na proplanak. Tak sie na zemlju i nastavi peke. Stigavi na drugu stranu proplanka, opet se uspentra uz drvee.Uoio je da staza sada ide paralelno sa planinskim lancem, i da se, tavie, tom lancu vraa. Zaula se udaljena grmljavina, a posle nekog vremena podigao se novi, hladniji povetarac. Tak se odbacivao njihanjem od grane

do grane, proleui pri tom kroz vlane pauine, plaei ptice koje su izletale kao blistave, razvritane pernate eksplozije u svim pravcima. Staza se nastavljala ka planinama, skretala sve vie, kao da e uskoro nainiti krunicu i vratiti se na svoj poetak. Ponekad se ukrtala sa drugom takvom stazom od tvrdo nabijene ute zemlje, ponekad se delila u dve staze, ili se u nju iskosa ulivala slina staza. U takvim sluajevima Tak je silazio na stazu i prouavao tragove na tlu. Da, Sem je skrenuo ovamo; zastao je kraj ove barice da se napije vode, ovde gde bujaju ruiaste peurke vie od visokog oveka, dovoljno iroke da nekolicini ljudi daju utoite od kie; evo, ovde je zastao da pritegne kai sandale. Tamo se naslonio na drvo, u kome, po svemu sudei, stanuje jedna umska vila... Odmicao je Tak, kreui se, po sopstvenoj proceni, oko pola sata iza svoje lovine to je lovini doputalo da stigne gde hoe i da se prepusti bilo kojoj aktivnosti. Uskoro je iao pravo prema planinama, oko ijih vrhova je poigravao pravi oreol munja. Nova grmljavina se dovalja. Staza je produavala u bregove pod planinom, dizala se; uma ovde bejae proreena, pa se Tak kretao etvoronoke kroz visoku travu. Postojano ga je staza iznosila na sve veu visinu; stenovitih izboina bilo je sve vie. Svejedno, Sem je ovuda proao, pa je zato Tak istrajavao. Oblaci koji su se uporno valjali na istok zaklonie uskoro od Takovog pogleda orbitalni Most bogova, ija je boja tad podseala na cvetni polen. Razsevae se munje, kojima je, ovoga puta bez velikog vremenskog razmaka, sledio zvuk grmljavine. Ovde, na otvorenom prostoru, vetar je jaao, povijajui trave pred sobom. Naglo postade mnogo hladnije. Tak oseti prve kapi kie i pojuri u zaklon, koji mu bejae blizu: du staze se protezala jedna kamena izboina, uzana ali tako nagnuta da je pruala sklonite od kie. Pod nju se Tak sklonio, ali se nije zaustavljao. Vode nagrnue iz nebesa a boje nestadoe iz sveta sa poslednjim komadiem plavetnila na nebu. itavo more uskovitlane svetlosti pojavi se nad njim. Odatle potekoe triput struje koje u silovitim naletima doinue do zemlje, zapljuskujui jednu stenu koja se kao kakav ogromni onjak uzdizala mrko u vetar, jedva etvrt milje ispred Taka. Kad se Takov vidik opet razbistrio, on ugleda neto iju je prirodu sad shvatao. inilo se da je svaka munja ostavila po jedan svoj deo da stoji neprekidno u sivom vazduhu, da tu pulsira plamenom, bez obzira na vodu koja je lila iz neba. Onda Tak zau smeh ili to bejae avetinjska zvuna halucinacija, izazvana malopreanjom grmljavinom? Ne, ipak je bio smeh... gigantski, neljudski! Uskoro ga zameni urlik gneva. Sevnu nova munja, praena tutnjavom. Jo jedan plameni levak, etvrti, njihao se sada nedaleko od kamenog onjaka. Nekih pet

minuta Tak se nije ni makao. Onda se sve ponovi prvo urlik, onda oinue jo tri britke munje, i prte zvuk groma u neposrednoj blizini. Sedam vatrenih stubova stajalo je sada nad tlom. Sme li se on primai, sme li pokuati da trkaranjem zaobie te udovine stvari i osmotri, kao mali pijun, ta se deava sa suprotne strane kamenog iljka? A ako se odvai, i ako je, kao to je slutio, Sem na neki nain umean u sve ovo, kakva e korist biti od Takovog prisustva, ako situacijom nije u stanju da ovlada ni Prosvetljeni? Odgovor nije znao, ali oseti da njegovo telo kree u akciju: odmicao je kroz mokru travu, zguren, grabio u levo, daleko u levo. Kad je ve prevalio pola puta ponovilo se, i sad je deset dinovskih plamenih stvari lebdelo nad tlom, izvijajui se u visine. Bile su ute, zlatne i crvene, vazduh kao da ih je pokuavao polako odneti: otplovile bi, pa se vratile, otplovile, pa se opet vratile, kao da su u tlo pustile korenje. uao je, mokar, tresao se od straha, proverio svoju zalihu hrabrosti i zakljuio da je spala, uistinu, na minimum. Ipak se zaputio dalje, dok nije dospeo do take naporedne sa udnom kamenom izboinom, i proao mimo nje. Obreo se na polju gde leae mnogo razasutih stena. Zahvalan to ima bar taj zaklon, i to ga nee moi lako videti oni koji su dole kod kamenog onjaka, prikradao se napred, eljan da bolje osmotri. Sad je video da je taj kameni onjak delimino upalj. U podnoju njegovom, naime, nalazila se plitka, suva peina. Tu su kleala dva oveka. Da li to sveti ljudi itaju molitve? Tak je i na to pomislio, ali mu se to nije inilo verovatnim. Onda se ponovilo. Po stenama zaigra najstranije sevanje koje je Tak u ivotu video, ali ne samo na tren, ne samo u jedan mah. inilo se kao da neka zver plamenog jezika uporno lie stene, reei. Trajalo je oko etvrt minuta. Kad je otvorio oi, Tak je nabrojao blizu dvadeset plamteih kula. Jedan od onih svetaca nagnuo se napred i uinio pokret rukom.Drugi se nasmejao. Taj zvuk je dopro do Taka, a potom i rei: "Tako mi zmijskih oiju! Sad ja!" "U koliko emo sada?" zapita drugi, i Tak prepoznade glas Sema Velike-Due. "Duplo ili nita!" zaurla prvi, naginjui se napred, pa nazad, i inei isti gest kao Sem maloas. To je odmah ponovio, i pritom zapevao: "Eno ide Ni-na iz Srinagi-na!" "Sveta sedmica", ree Sem tie. Drugi zaurla. Pretpostavljajui ta e doi posle tog urlika, Tak zamuri i pokri akama ui. Nije se prevario. Kad prestade sevanje i komeanje, Tak ugleda ispred i ispod sebe scenu avetinjski

osvetljenu. Nije se trudio da broji. Videlo se da etrdeset plamenih stvorova sada lebdi u blizini, bacajui svoj udesni sjaj: broj im se udvostruio. Ritual se nastavio. Na levoj ruci Budinoj gvozdeni prsten svetlucao je bledim, zelenkastim svetlom. Tak je uo jo jednom rei "Duplo ili nita", a zatim opet Budine rei: "Sveta sedmica". Ovoga puta je bilo tako da mu se inilo da e se planina prolomiti ispod njega. Kad je otvorio oi pomislio je da sav taj sjaj mora biti po-slika, urezana u njegovu retinu i kroz zatvorene kapke, maloas. Meutim, varao se. Prava armija munja komeala se poljem. Njihov sjaj ubadao ga je pravo u mozak. Zaklonio je oi akama tako da je mogao da vidi samo onu dvojicu. "ta e sad, Raltariki?" zapita Sem. Oko njegove leve ruke poigravalo je blistavo smaragdno svetio. "Ja u jo jednom na duplo ili nita, Sidarta." Kia je za tren popustila, pa je Tak, u jakom sjaju elektro-armije, video da onaj sa imenom Raltariki ima glavu vodenog bufala i etiri ruke. Zadrhta. Pokrio je ui i oi i stisnuo zube, i ekao. Nedugo potom, opet se dogodilo. Urlalo je i sevalo, i to je trajalo, trajalo, dok najzad nije izgubio svest. Kad je doao sebi, izmeu njega i kamenog onjaka sa peinom postojalo je samo sivilo i blaga kia. U peini, samo jedna figura, bez rogova, bez dodatnog para ruku. Tak se nije pomakao. ekao je. "Ovo je", ree Yama pruajui mu konzervu sa sprejom, "odbija demona. Preporuujem ti da se ubudue, kad namerava mnogo da se udalji od manastira, temeljito isprska ovim. Mislio sam da Rakae ne dolaze u ove predele. Samo zato ti nisam jo ranije dao ovo sredstvo." Tak je prihvatio konzervu sa sprejom i stavio je na sto ispred sebe. Sedeli su u Yaminim odajama, gde su do maloas i uinali. Yama se zavalio u svoju fotelju. U levoj ruci je drao au Budinog vina, u desnoj poluprazno bokale. "Znai taj Raltariki je stvarno demon?" ree Tak. "Da i ne", ree Yama. "Ako pod izrazom 'demon' podrazumeva natprirodno, zlo stvorenje obdareno velikim moima, dugim ivotom i sposobnou da se pojavi u takorei ma kom telesnom obliku, onda demoni ne postoje. Takva definicija demona najire je prihvaena, ali jedan njen deo ne odgovara istini." "O? A koji bi to deo bio?" "Nije natprirodno." "Ali sve ono ostalo o demonu je tano?"

"Da." "Onda ne vidim ta nas briga da li su demoni natprirodni ili nisu, ako su i bez toga zli, veoma moni i dugoveni, i sposobni da po volji menjaju svoj oblik." "Razlika je, meutim, poprilina. To je razlike izmeu onoga to ne znamo i onoga to se znati ne moe, izmeu nauke i fantazije. Bitna razlika. etiri strane kompasa jesu logika, znanje, mudrost i nepoznato. Neki su skloni da se samo klanjaju ovom etvrtom. Drugi nadiru prema njemu. Klanjati mu se znai izgubiti ostala tri iz vida. Ja ponekad prihvatam nepoznatost, ali nikad nesaznatljivost. ovek koji se nepoznatome klanja ili je svetac ili je budala. Meni nisu potrebni ni sveci ni budale." Tak je slegnuo ramenima i otpio malo vina. "Ali to se tie demona..." "Saznatljivi su. Mnogo sam godina eksperimentisao sa njima. Ja bejah jedan od one velike etvorke koja je prodrla u Pakleno grotlo, posle Tarakinog bekstva od gospodara Agnija kod Palamaidsa. Moda ti je to poznato. Nisi li ti arhivar Tak?" "To sam bio." "Zar nisi, dakle, itao o naim prvim zabeleenim kontaktima sa Rakaama?" "itao sam izvetaje o danima njihovog vezivanja..." "Onda zna da su oni nastanjivali ovu planetu, na kojoj su i nastali, mnogo pre nego to je sa Urata, koji sad vie ne postoji, stigao ovek." "Da." "Oni su stvorenja sainjena od energije a ne od materije. Njihove sopstvene pripovesti kau da su oni nekad imali tela i stanovali u gradovima. Meutim, njihova traganja za besmrtnou individue odvela ih stazama drugaijim od onih koje je ljudski rod odabrao za sebe. Otkrili su nain da se transformiu u stabilna, veoma dugovena energetska polja. Napustili su svoja tela i odluili da ive veno, pretvoreni u vrtloge energije. Ali ne odlikuju se demoni samo istim intelektom. Sa sobom su poneli svaki svoj kompletan ego; a poto su od materije roeni, veno eznu za telom. Iako mogu privremeno da nabace na sebe privid tela, ne mogu bez neije pomoi da se stvarno vrate u neko telo. Bezbroj vekova oni su plovili besciljno po ovom svetu. Dolazak oveka probudio ih je iz te umalosti. U elji da ljudima uine boravak nepodnoljivim, uzeli su na sebe oblike iz ljudskih komara. Zato je bilo neophodno potui ih i vezati. Strpali smo ih duboko pod planinski lanac Ratnagari. Nismo bili u stanju da ih sve unitimo. Nismo mogli ni da dopustimo da nastave sa svojim pokuajima da zaposednu nae inkarnacijske maine i zatim tela ljudi. Zato smo ih pohvatali i zarobili u velike magnetske boce." "Ali je Sem mnoge oslobodio, da bi mu pomogli da ostvari svoje elje", ree Tak. "Jest. Nainio je i odrao jedan komarski pakt, tako da neki od njih i sada lutaju svetom. Ako ijednog oveka potuju, to je Sidarta. Jedan veliki porok zajedniki je

njima i svim ljudima." "A to je?..." "Mnogo vole da se kockaju... Spremni su da se opklade u bilo ta: ne potuju nita sem svojih kockarskih dugova. U tome se sastoji njihovo oseanje asti. Kockarski dug moraju potovati, jer bi inae izgubili poverenje ostalih igraa, pa prema tome i neto to im je, moda, jedino zadovoljstvo. Poto su veoma moni, ak i vladaoci su skloni da se kockaju sa njima, u nadi da e pobediti i da e im demoni onda sluiti. Na taj nain su neki ljudski vladari izgubili svoje kraljevine." "Ako je Sem zaista, kao to kae, igrao sa Raltarikijem neku od tih starinskih igara", ree Tak, "u ta su se mogli kockati?" Yama ispi svoju au i napuni je ponovo. "Sem je budala. Ne, nije budala kockar je. Razlika izmeu ta dva pojma ipak postoji. Rakae imaju pod svojom vlau izvestan broj energetskih bia nie vrste. Sem sada raspolae gardom sainjenom od plamenih elementala: osvojio ih je u igri sa Raltarikijem, a kontrolie ih pomou tog svog gvozdenog prstena. To su bia liena uma, a smrtonosna. Plameni elemental ima priblino istu snagu kao jedna prirodna munja." I Tak je dovrio svoju au vina. "Ali koji je mogao biti Semov ulog pri ulasku u igru?" Yama je uzdahnuo. "Sem se kockao u sav moj trud, u sve nae poluvekovne napore." "Misli u svoje sadanje telo?" Yama je klimnuo glavom. "Najprimamljivija stvar koja se jednom demonu moe ponuditi jeste telo, ljudsko telo." "Pa zato bi Sem toliko rizikovao?" Yama je zurio u Taka ne videi ga. "Verovatno nije naao drugi nain da probudi u sebi volju za ivotom, koja bi mu dala snage da prione na svoj zadatak. Zato je doveo sebe u opasnost: svako kotrljanje kockica odluivalo je o njegovom ivotu i smrti." Tak je sebi nasuo jo jednu au vina koju je iskapio naduak. "E, to za mene spada u oblast nesaznatljivog", ree. Yama odmahnu glavom. "Ipak se radi samo o neem nepoznatom. Sem nije ba svetac, a nije ni budala." Posle kraeg utanja Yama dodade, "Ali nije ni daleko od ta dva." Te noi naprskao je anti-demonski aerosol svuda oko manastira. Sledeeg jutra jedan ovek malenog rasta priao je manastiru i seo na zemlju blizu ulaza. Pred sebe je stavio prosjaku iniju za novie. Na sebi je imao samo jednu veoma iznoenu tuniku od grube mrke tkanine, koja mu je dosezala do nonih

lanaka. Crni povez pokrivao mu je levo oko. Ostaci njegove kose bejahu crni i vrlo dugi. Otar nos, malena vilica, i visoke ravne oi davale su njegovom licu lisiji izgled. Koa mu je bila zategnuta, i videlo se da je pretrpela mnogo, i kie i sunca. Oko mu je bilo zeleno, i inilo se da njime nikad ne trepe. Sedeo je tu dvadesetak minuta, a onda ga je jedan od Semovih kaluera primetio i prijavio jednom pripadniku Ratrinog kaluerskog reda u tamnim odedama. Taj kaluer, opet, pronae jednog svetenika i prijavi mu injenicu o poseti. Svetenik, pun elje da impresionira boginju vrlinama njenih sledbenika, odmah naredi da prosjaka uvedu i nahrane, da mu ponude novu odedu i eliju u kojoj e moi da spava dokle god zaeli da boravi u ovom manastiru. Postupajui utivo, ali u maniru Bramina, prosjak je prihvatio hranu ne htevi da jede nita sem hleba i voa. Takoe, prihvatio je tamnu odedu monakog reda boginje Ratri, a svoju silno prljavu tuniku je odbacio. Onda je otiao da pogleda eliju i istu prostirku za spavanje koja je tamo stavljena za njega. "Zahvaljujem ti, svetenie vredni", ree prosjak. Glas mu je bio bogat, zvuan, i sve u svemu nekako vei od njega samog. "Zahvaljujem ti, i molim se tvojoj boginji da ti se osmehne to si bio u njeno ime tako ljubazan i plemenit." Na to se osmehnuo svetenik; jo se nadao da e ba sad hodnikom naii boginja Ratri, te da e videti kako je on, u njeno ime, ljubazan i plemenit. Ona, meutim, nije naila. Malo ko iz njenog reda je nju stvarno video, ak i one noi kad je upotrebila svoju mo i kad je hodala meu njima prelepa; jer, Semovom buenju prisustvovali su samo kalueri u odedama afranove boje, i samo su oni tano znali ta se dogaa. Ratri se po manastiru kretala uglavnom onda kada su njeni sledbenici bili na molitvi, ili uvee kad su se ve povukli na spavanje. Spavala je preteno danju. Kad bi se i pojavila pred njihovim oima, bila je sva ogrnuta i umotana. Svoje elje i svoja nareenja saoptavala je direktno Gandiiju, stareini njenog monakog reda. Gandii je imao, u ovom svom inkarnacionom ciklusu, ve devedet i tri godine, i bio je poluslep. Sledstveno tome, i njeni i afranski kalueri pitali su se kako ona izgleda, i trudili se da zaslue njenu naklonost. Prialo se da njen blagoslov obezbeuje oveku da pri sledeoj inkarnaciji dobije braminsko telo. Za to nije mario jedino Gandii, koji je za sebe odabrao put prave smrti. Poto ona nikako da proe tim hodnikom gde su njih dvojica stajali, svetenik je otezao razgovor. "Zovem se Balarma", rekao je. "Mogu li te zamoliti da mi kae ime svoje, prijatelju dobri, i moda kuda si se zaputio?" "Ja sam Aram", ree prosjak. "Aram koji je uzeo na sebe desetogodinji zavet

siromatva, i sedmogodinji zavet utanja. Sreom, tih sedam godina je prolo, pa zato sad mogu da govorim, da zahvalim dobroiniteljima svojim, i na njihova pitanja da odgovaram. Krenuo sam u planine, peinu sebi da naem u kojoj u meditirati i moliti se. Mogao bih, meutim, prihvatiti vae gostoprimstvo i zadrati se ovde nekoliko dana, pre nego to put svoj nastavim." "Nama e uistinu biti ast", ree Balarma, "ako jedan sveti ovek nae za shodno da svojim prisustvom donese ovom manastiru nove blagoslove. Bie nam dobrodoao. Ako postoji ita to bi ti pomoglo u tvojim stremljenjima, a to ti mi moemo pruiti, samo kai." Aram ga je posmatrao svojim netrepuim zelenim okom i rekao: "Kaluer koji me je primetio prvi, nije na sebi imao odedu vaeg reda." To rekavi dotakao je mrku odedu koja je sad bila na njemu. "ini mi se da je umesto ove boje, moje jadno oko videlo sasvim drugu boju." "Da", ree Balarma. "Ovde meu nama sklonite su nali i sledbenici Bude. Ovde e se oni neko vreme odmarati od svojih lutanja." "To je stvarno interesantno", ree Aram, "jer ja bih eleo da razgovaram sa njima i eventualno da bolje upoznam njihov Put." "Ako izabere da ostane meu nama malo due, trebalo bi da za takve razgovore dobije mnogo mogunosti, ini mi se." "Onda u tako uiniti. Koliko dugo e oni ostati ovde?" "Ne znam." Aram je klimnuo glavom. "Kad u moi da razgovaram sa njima?" "Za veeras je predvien jedan sat kad e svi kalueri sedeti zajedno, i kad e svaki moi da govori ta god eli, izuzimajui one koji su se zarekli na utanje." "Vreme do tada proveu u molitvama svojim", ree Aram. "Hvala ti." Obojica se gotovo neprimetno naklonie. Aram ue u svoju odaju. Te veeri Aram je prisustvovao kaluerskom asu druenja. Pripadnici oba monaka reda izmeali su se i priali slobodno. Sem lino nije prisustvovao, a ni Tak. Yama takvim stvarima nikad nije prisustvovao fiziki. Aram sede za dugi trpezarijski sto, i to naspram nekolicine Budinih monaha. Neko vreme je sa njima priao, diskutovao o doktrini i o praksi, o kastama i verama, o vremenskim prilikama i dnevnim poslovima. "Ba je udno", ree najzad, "to ste vi iz toga reda potegli ovako daleko na jugozapad, tako iznenada." "Mi smo lutajui red", odgovori monah kome je Aram ovo rekao. "Sledimo vetar. Idemo za svojim srcima." "U zemlji gde tlo nalikuje ri i to usred sezone munja? Moda e se ovde dogoditi

neka boanska pojava, to bi doprinelo proirenju vidika duha moga, ako bih ja tom inu mogao prisustvovati?" "itav univerzum je boanska pojava", odgovori kaluer. "Sve stvari se menjaju, pa ipak sve stvari ostaju. Posle noi doe dan... a ipak je svaki dan drugaiji. A opet je svaki od njih samo jedan dan. Mnogo tota u ovome svetu je samo iluzija, no ipak, oblici te iluzije u skladu su sa odreenim obrascima koji su deo boanske realnosti." "Dobro, dobro", ree Aram. "O putevima iluzije i putevima stvarnosti ja vrlo mnogo znam, ali traio sam odreeniju informaciju, naime, da li se u ovim krajevima pojavio neki novi propovednik, ili se moda vratio neki stari, ili se moda obznanilo neto boanske vrste, neto od ega bi moja dua mogla da ima koristi. Govorei to, prosjak mahnu rukom: po stolu ispred njega puzila je jedna crvena buba. Bila je velika kao nokat na palcu. Prosjak je baci na pod i naini pokret kao da e je svojom sandalom zgaziti. "Molim te, brate, ne ini toj bubi naao", ree kaluer. "Ali tih buba ima na sve strane, a gospodari Karme su jasno rekli da ovek ne moe biti inkarniran kao insekt, prema tome ubiti insekta je, sa inkarnacionog stanovita, beznaajno. "Svejedno", ree kaluer, "sav ivot je jedno, pa se zato svi u ovom manastiru pridravaju doktrine ahimsa i ne unitavaju nita ivo." "Ipak", ree Aram, "Patanjali je rekao da je vano ko je kakvu nameru imao a ne ta je uinio. Elem, ako ja ovog insekta ubijem sa ljubavlju a ne sa zlom voljom, bie kao da ga nisam ni ubio. Priznajem da nije bilo tako, da je bilo zle volje; stoga, iako ga nisam ubio, sav teret krivice lei na meni ba kao i da jesam, zato to sam imao zlu nameru. Zato bih mogao, prema principima ahimse, da nagazim tu bubu ovoga asa, i da ne budem kriv nita vie nego to ve jesam. Poto sam va gost, meutim, ja naravno potujem vae obiaje i ne gazim bubu." To ree, pa skloni sandalu od insekta, koji je stajao nepokretno, crvenkastih antena pomno ispruenih. "On je uistinu uen", ree jedan iz reda boginje noi. Aram se nasmeio. "Hvala ti, ali nije tako", ree. "Samo ponizni traga za istinom sam,ali u prolosti sam imao tu ast da ujem razgovore uenih. Eh, da mi je da tu ast imam ponovo! Kad bi se samo naao negde ovde, u blizini, neki veliki propovednik, neko pun znanja, onda bih, to mi verujte, vrlo rado preao bos preko ugljevlja i ara, samo da sednem kraj njega, ujem njegove rei, sledim njegov primer. Ako..." Zastade tada, zato to se sve oi iznenada okrenue ka vratima koja bejahu iza njegovih lea. On glavu ne okrete, ali posee rukom i tresnu insekta koji mu se bio primakao. Iz polomljenog hitina na leima insekta izviri tada vrak jednog malog

kristala, kao i dve iice. Zatim se okrenuo, prelazei svojim zelenim okom preko redova kaluera koji su sedeli, i koji su se nalazili izmeu njega i tih vrata. Ugleda Yamu. Yama je bio obuen od glave do pete u crveno: crvene jahake akire, izme, koulja, dijagonalna earpa, ogrta, rukavice, sve crveno, a oko glave omotan turban boje krvi. 'Ako'?" ree Yama. "Poeo si neto sa 'ako'? Ako neki mudrac ili avatar boji moe da se vidi ovde, ti bi se sa njim upoznao? To si rekao, strane?" Prosjak ustade od stola i pokloni se. "Ja sam Aram", ree, "traga i putnik, drug svih koji tragaju za prosvetiteljem." Yama taj pozdrav nije uzvratio. "Zato svoje ime izgovara unatrake, gospodaru iluzije, kad su ga sve tvoje rei i svi tvoji postupci ve glasno objavili kako treba?" Prosjak je slegnuo ramenima. "Ne razumem ta govorite." Trenutak potom osmeh se pojavi na njegovim usnama, i on dodade: "Ja sam onaj koji traga za Putem i za pravednou." "Teko mi je da u to poverujem, iz razloga to sam najmanje hiljadu godina posmatrao tvoja izdajstva." "Govorite o ivotnom veku bogova." "Na alost, da. Nainio si ozbiljnu greku, Mara." "A koja bi to greka bila?" "Zamilja da ti mora biti doputeno da odavde izae iv." "Priznajem da oekujem da e tako biti." "Ako ne uzmemo u obzir mnoge nesrene sluajeve koji se mogu dogoditi usamljenom putniku u ovim divljim predelima." "Bio sam ja usamljeni putnik mnogo godina. Nesree se uvek deavaju nekom drugom." "Moda zamilja da u sluaju unitenja tvoga tela ovde, tvoj atman moe biti daljinskim putem prenet u neko telo koje spremno eka negde. Neko je izgleda deifrovao moje beleke, tako da je taj trik sada izvodljiv." Prosjakove obrve se pomakoe za pola santimetra nie i blie. "Nije ti poznato da ovu graevinu sada okruuju sile koje onemoguavaju takav transfer." Prosjak je stupio na sredinu prostorije. "Yama", ree on, "budala si ako misli da baci svoje jadne snage, snage paloga, u bitku protiv snaga velikoga Sanjara." "Moda je tako, gospodaru Mara", ree Yama, "ali na ovu sam priliku predugo ekao da bih je sada odlagao. Pamti li moje obeanje u Kinsetu? Ako eli da produi lanac svog postojanja, morae da proe kroz ova vrata, jedina vrata ove

sobe a ja ih zapreavam. Nita izvan ove sobe ne moe ti sada pomoi." Mara podie ruku, i rodie se stvari. Sve je gorelo. Plamenovi su izbijali iz kamenih zidova, iz stolova, iz kaluerskih odedi. Dim je kuljao i kovitlao se po prostoriji. Yama je stajao u srcu poara, ali se ni pomakao nije. "Je l' ti to najee to moe da izvede?"zapita on. "Tvoji plamenovi su svuda, ali nita ne gori." Mara pljesnu rukama, i plamenovi iezoe. Umesto njih se uzdie, glave na visini gotovo dvostruko veoj od visine oveka, mehanokobra. Rairila je svoju srebrnu kukuljicu i zategla se u poloaj za napad, u obliku latinskog slova S. Yama je mehanokobru ignorisao. Njegov mrani pogled ubadao je kao rilce insekta. Nije se odvajao od Marinog jedinog oka. Ba kad je mehanokobra poletela napred da ga ugrize, Yama zakorai napred. Mehanokobra izblede i nestade. Mara uzmae jedan korak. Stajali su tako dok protekoe moda tri otkucaja srca, a onda Yama stupi jo dva koraka napred, a Mara dva nazad. Na elima obojice pojavie se krupne kapi znoja. Sad je prosjak bio nekako vii, kose je imao vie i bila mu je jaa; bio je puniji u struku, a plea su mu bila ira. U njegovim pokretima primeivala se tena gipkost koje ranije nije bilo. Uzmakao je jo jedan korak. "Da, Mara, postoji bog smrti", ree Yama kroz stisnute zube. "Svejedno da li sam pao ili ne, iz mojih oiju vreba prava smrt. Morae da se suoi sa njima. Kad uzmakne do zida, dalje moi nee. Osea snagu kako naputa tvoje telo. Osea hladnou u svojim akama i stopalima." Mara je iskezio zube. Vrat mu je debeo kao u bika. Njegovi bicepsi imaju obim kao butine normalnog oveka. Njegova prsa su bure snage, njegove noge su mone kao najvea stabla u umi. "Hladnoa?" zapita on opruajui ruke. "Ovim rukama mogu dina slomiti, Yama. ta si ti? Samo izgnani bog, u smrtnom mesu. Tvoje mrtenje moe dohakati bolesnima i starima. Tvoj pogled moe da smrzne neku glupu ivotinju, ili nekog iz onih niih vrsta ljudi. Ja sam visoko iznad tebe stojim nad tobom kao zvezda nad dnom okeana." Yamine ruke u crvenim rukavicama poletee kao dve kobre i zgrabie ga za grlo. "Onda oprobaj tu snagu kojoj se toliko ruga, Mara. Nabacio si na sebe privid snage. Upotrebi ga! Pobedi me stvarno, a ne samo na reima!"

Yamine ake su se stezale oko Marinog grla, iji se obrazi i elo nabrekoe, zacrvenee se. Njegovo oko kao da je htelo da iskoi: veliki zeleni reflektor-traga koji prelee tamo-amo preko sveta. Yama sad vide pred sobom samog sebe, vide svoje ruke u crvenim rukavicama kako pokuavaju da odmaknu druge iste takve ruke sa grla, grabei ih oko zglobova. "Pada u oajanje, Mara, ivot te naputa. Nije Yama dete pa da se uplai od ogledala koje mu podmee, i da se ne usudi da ga razbije.Baci svoju poslednju kartu ili jednostavno umri kao ovek: u krajnjoj liniji, to je svejedno." Nova promena nastade, linije opet potekoe. Ovoga puta Yama se pokolebao, izgubio snagu. Preko njegovih ruku padala je njena kosa boje bronze. Njene blede oi upuivale su mu nemu molbu. Oko njenog grla bila je pritegnuta ogrlica od malih lobanja nainjenih od slonove kosti. Ta slonovaa je bila samo malo blea od njene puti. Njen sari je bio boje krvi. Njene ruke leale su na njegovima, gotovo ih milujui... "Boginjo!" zaita Yama. "Nee valjda ubiti Kali?... Durgu?..." guila se ona. "Opet grei. Mara", proaputa on. "Zar nisi znao da svaki ovek ubija ono to voli?" Sa tim reima, on uvrte akama. Zau se zvuk pucanja kostiju. "Budi proklet deset puta", ree Yama najzad. "Nee se ponovo roditi." Njegove ruke pustie protivnika. Na podu, pred njegovim nogama, leao je visok ovek, divno graen. Glava mu je legla sasvim na desno rame. Njegovo oko zatvorilo se poslednji put. Yama je gurnuo taj le vrhom svoje izme i prevalio ga. "Napravite lomau i spalite ovo telo", rekao je kaluerima, ne okreui se prema njima. "Ne tedite sa ceremonijama. Danas je umro jedan od najviih." Onda je sklonio svoj pogled sa onog to su njegove ruke poinile, okrenuo se na peti, i napustio dvoranu. Te noi munje su beale preko neba, a kine kapi udarale kao kurumi sa neba. Njih etvoro sedeli su u odaji u visokoj kuli koja se uzdizala iz severoistonog ugla manastira. Yama je hodao tamo-amo po prostoriji; svaki put kad bi doao do prozora, zastao bi. Ostali su ga gledali i sluali. "Sumnjaju", ree im on. "ali nisu sigurni. Nee da opustoe manastir svoje koleginice, boginje, i time pokau da postoji rascep meu bogovima, sem ako ba moraju, ako su sigurni. Poto nisu bili sigurni, preduzeli su da ispitaju stvar. To znai da imamo jo vremena."

Klimnuli su glavama. "Jedan Bramin koji se odrekao sveta da bi naao svoju duu proao je ovuda, dogodila mu se nesrea, pa je umro pravom smru. Njegovo telo je spaljeno, a pepeo njegov prosut u reku koja vodi ka moru. Eto ta se dogodilo... Lutajui kalueri Prosvetljenoga bili su u to vreme u poseti ovom manastiru. Ubrzo posle toga dogaaja oni su otili. Ko zna kuda su se zaputili?" Tak je ustao i uspravio se koliko je u tom telu najbolje mogao. "Gospodaru Yama", ree on, "ta se verzija dogaaja moe odrati sedam dana, moda mesec dana, moda ak i due, ali e se raspasti im je u svoje ake uzme neki od gospodara Karme, im neko od onih koji su prisustvovali ubistvu zae u dvorane Karme, zatrai novo telo, i podvrgne se sudu. Pod ovim okolnostima, rekao bih, nekima od njih e biti odreeno da vrlo rano dou po novo telo, ba radi ovoga. ta onda?" Yama je svio sebi jednu cigaretu, paljivo i precizno. "Mora se udesiti da ono to sam rekao bude istina." "Ali kako bi se to moglo postii? Kad gospodari Karme podvrgnu ovekov mozak karmikom preispitivanju, svi dogaaji kojima je on u svom poslednjem telesnom ivotu prisustvovao pokau se jasno kao na otvorenom svitku pergamenta. Karmika maina vidi sve, pa zato i sudija vidi sve." "To je tano", ree Yama. "Ali zar nisi nikad uo, arhivisto, da postoji i palimpsest, pergament koji je jednom ranije upotrebljen, oien, a zatim ponovo upotrebljen?" "Naravno, ali um nije pergament." "Nije?" nasmei se Yama. "Dobro, pa ti si se prvi posluio tom metaforom. A ta je istina, uostalom? Istina je ono to istinom nainimo." Pripalio je cigaretu. "Ovi kalueri prisustvovali su stranom i udesnom dogaaju", nastavi on. "Bili su prisutni kad sam se pokazao u svom Aspektu i upotrebio svoj Atribut. Videli su Maru kako ini isto ovde, u ovom manastiru, gde smo oiveli princip ahimse. Svesni su da bog moe takve stvari da ini bez karmike krivice, ali ipak je ok bio veliki a utisak vrlo ivopisan. Konano spaljivanje tek predstoji. Pre tog spaljivanja, pria koju sam vam ispriao mora biti urezana u njihove svesti kao istinita." "Kako?" ree Ratri. "Ve ove noi, i to odmah sad", ree Yama, "dok slike tog dogaaja jo plamte u njihovim svestima, dok su njihove misli uzburkane, novu istinu emo skovati i postaviti na mesto... Sem, dovoljno si se odmarao. Ovo je sad tvoj posao. Odri im propoved. Mora da izazove u njima ona uzviena oseanja, da pospei one vie

odlike duha, koje ine oveka podatnim boanskome uplitanju. Onda emo Ratri i ja ujediniti svoje snage, pa e se roditi nova istina." Sem se pomakao, oborio pogled. "Ne znam da li u moi. Davno bee..." "Ko je jednom bio Buda, uvek je Buda, Sem. Oetkaj prainu sa svojih starih parabola. Ima petnaest minuta za pripremu." Sem je ispruio ruku. "Daj mi malo duvana i jednu hartijicu." Primio je paketi i umotao sebi jednu cigaretu. "Da pripalim... hvala." Uvukao je dim duboko, izduvao ga, zakaljao se. "Ve mi je dozlogrdilo da ih laem", ree on. "Nita drugo nisam ni radio, rekao bih." "Kakvo laganje?" ree Yama. "Ko ti je traio da ih lae o ma emu? Citiraj im Propoved sa planine, ako eli. Ili Popul Voh, ili Ilijadu. Svejedno mi je ta im govori. Samo ih malo angauj i malo umiri. To je sve to traim." "A onda ta?" "Onda? Onda u se potruditi da spasem njih... i nas!" Sem polagano klimnu glavom. "Kad se to sagleda iz tog ugla... ali, malo sam izaao iz forme za tu vrstu posla. Traim dvadeset minuta. Iakau ve poneku istinu i poneto pobono, ali daj mi dvadeset minuta." "Dobro, onda neka bude dvadeset minuta. Posle toga posla, pakujemo se. Sutra kreemo za Kajpur." "Tako brzo?" ree Tak. Yama odreno odmahnu glavom. "Tako kasno", ree on. Trpezarijski stolovi su pomaknuti unazad, do zidova. Kalueri su posedali po podu. Buba vie nije bilo. Napolju kia nije prestajala. Sem-Velika-Dua, Prosvetljeni, ue i sede pred njih. Ratri je ula obuena kao budistiki svetenik, zaogrnuta velom. Ona i Yama otili su u zadnji deo sobe i seli na pod. I Tak je bio tu negde, i sluao. Sem je nekoliko minuta sedeo zatvorenih oiju. Onda je rekao tiho: "Imam mnogo imena, a nijedno od njih nije vano." Otvorio je oi samo malo, ali nije pomicao glavu. Nije gledao ni u ta odreeno. "Imena nisu vana", ree. "Govoriti znai imenovati, ali ni govor nije vaan. Dogodi se stvar koja se nikad ranije nije dogodila. Gledajui je, ovek gleda realnost. Ne moe ostalima da saopti ta je video. Ostali, meutim, ele da znaju, pa ga pitaju, kau, 'Kakva bejae ta stvar koju ti vide?' Zato on pokuava da im kae. Moda je video prvu vatru na svetu. I kae im, 'Crvena je kao mak, ali kroz nju poigravaju druge boje. Nema oblik, nego tee svuda, kao voda. Topla je kao sunce leta, ali jo toplija. Neko vreme ona egzistira na komadu drveta, a onda drveta nema, kao da ga je

neto pojelo; umesto drveta ostaje neto crno to se moe sipati kao pesak. Kad drveta vie nema, nestane i ta pojava o kojoj vam zborih.' Zato sluaoci moraju pomisliti da je stvarnost neto nalik na cvet maka, nalik na vodu, nalik na sunce, nalik na neko bie koje jede i izbacuje ostatke hrane. Oni misle da je stvarnost nalik na sve ono na ta je, po reima oveka koji je stvarnost znao, stvarnost liila. Ali oni vatru nisu videli. Ne mogu je stvarno znati. Samo mogu uti o njoj. Ali vatra se opet pojavi u svetu, jo mnogo puta. Jo mnogo ljudi vidi vatru. Posle nekog vremena vatra postane najobinija stvar, kao trava, kao oblaci, kao vazduh koga oni diu. Oni uvide da vatra, makar da je slina cvetu maka, ipak nije cvet maka, da jeste vodi nalik, ali nije voda, da lii na sunce, ali nije sunce, da je poput onoga to jede i izbacuje nesvarene ostatke, ali ipak da se razlikuje od svake pojedine od tih stvari i od svih njih zajedno. Zato gledaju tu novu stvar i naine novu re kojom e je zvati. Nazovu je vatrom." "Ako naiu na oveka koji vatru jo nije video, i ako mu priaju o vatri, on ne zna na ta oni misle. Zato sad oni moraju njemu da objanjavaju ono to je nekad bilo njima objanjavano. Dok to ine, iz sopstvenog iskustva znaju da ono to mu govore nije cela istina, nego samo deo istine. Znaju da taj ovek iz njihovih rei nee nikad spoznati realnost, pa makar oni upotrebili i sve rei sveta. On mora ili da pogleda vatru, omirie je, ogreje ruke na njoj, zuri u njeno srce, ili da ostane zauvek u neznanju. Zato re 'vatra' nije vana, rei 'zemlja' i 'vazduh' i 'voda' nisu vane, re 'ja' nije vana. Nijedna re nije vana. Ali ovek zaboravlja stvarnost i pamti samo rei. to je vie rei upamtio, to ga pametnijim smatraju njegovi drugovi. On gleda velike transformacije sveta, ali ih ne vidi onako kako su bile sagledane od prvog oveka koji se suoio sa stvarnou. Imena stvari dolaze na njegove usne, on se smei, osea ukus njihov, i zamilja da ih zna zato to ih imenuje. I dalje se deavaju stvari koje se nikad ranije nisu desile. I jo su udo. Veliki plamtei svet ui na grani sveta, tu tee, tu izbacuje iz sebe pepeo sveta, nije nijedna od stvari koje spomenuh, ali i jeste zbir svih tih stvari, i to, to Bezimeno, to je realnost." "Traim od vas, zato, da zaboravite imena svoja, da zaboravite rei koje izgovaram, im ih izgovorim. Radije traite to Bezimeno u sebi, to to nadolazi dok mu se obraam. Ono ne opaa moje rei, ve realnost u meni, iji je deo. To je atman, koji uje mene a ne moje rei. Sve ostalo je nestvarno. Definisati znai izgubiti. Bezimeno je sutina svih stvari. Bezimeno je nesaznatljivo, monije ak i od samog Brame. Stvari prolaze, ali sutina ostaje. Vi sedite, dakle, usred jednog sna." "Snovi bivstva su san u formama. Forme prolaze, nestaju, ali bivstvo ostaje, i sanja nove snove. ovek tim snovima daje imena i zamilja da je uhvatio bivstvo samo, a ne zna da samo priziva privide. Ovi kamenovi, ovi zidovi, ova tela koja vidi

oko sebe, samo su cvetovi, voda, sunce. Samo snovi Bezimenog, eto ta su. Ako ti se svia moe rei da su vatra." "Ponekad, moda, pojavi se sanjar koji je svestan da sanja. On moda kontrolie deli supstance sna, u stanju je da tom supstancom raspolae po svojoj volji, ili moda uspeva da se ponekad delimino probudi, dospevajui tako do poveane samospoznaje. Ako izabere put samospoznaje, njegova slava e biti velika, kroz sve vekove on e sijati kao zvezda. Ali ako se, meutim, opredeli za stazu Tantri, gde se spajaju Samsara i Nirvana, gde se svet shvata ali se istovremeno u njemu ivi, on e biti jedan od monih meu sanjarima. Mo svoju on moe upotrebiti za zlo ili za dobro, prema naim pojmovima, mada su i ta dva termina takoe liena znaenja, izvan imenovanja Samsare." "iveti u Samsari, meutim, znai biti podloan uticaju monih sanjara. Ako oni mo koriste za dobro, nastaju zlatna vremena. Ako je koriste za zlo, nastaju mrana vremena. San se moe preobratiti u komar." "Zapisano je da iveti znai patiti. To je tako, kau mudraci, zato to ovek mora prvo da odradi optereenja svoje Karme, svoga mesa, tela, pre no to dostigne prosvetljenje. Iz tog razloga, kau mudraci, kakva je korist oveku da se bori, u jednom snu, protiv onoga to mu je dosueno, to je staza kojom mora ii da bi dospeo do osloboenja? U svetlosti veitih istina, kau mudraci, patnja je kao nita; u terminima Samsare, kau mudraci, ona vodi dobru. Pa zato onda ovek da se bori protiv onih monika koji svoju mo koriste za zlo?" Zastao je za tren, uzdigavi glavu. "Ove je noi gospodar iluzija boravio meu vama: Mara, monik meu sanjarima, Mara koji je svoju mo upotrebio za zlo. Naleteo je na drugog monika, koji ume da upotrebi supostancu sna na drugi nain. Na Darmu je naiao, Darmu koji moe sanjara da izbaci iz sna. Borili su se, i gospodara Mare vie nema. Zbog ega se borio bog smrti sa iluzionistom? Kae da su njihovi putevi boanski i stoga neshvatljivi. To nije odgovor." "Odgovor, opravdanje, isti su za ljude i za bogove. Dobro i zlo, vele mudraci, ne znae nita, zato to spadaju u Samsaru. Sloite se sa mudracima, koji su poduavali na narod jo od najdavnije zapamene prolosti. Da, ali kad se sloi sa mudracima, razmotri i jednu pojavu o kojoj mudraci ne govore. Ta pojava zove se 'lepota'. To je samo re, ali pogledaj iza te rei, baci svoju misao putevima Bezimenog. ta je put Bezimenog? Put je to sna. Zbog ega Bezimeno sanja? To ne zna niko ko ivi u Samsari. Zato radije zapitaj ta Bezimeno sanja." "Bezimeno, iji smo deo mi svi, sanja formu. Koji je najvii atribut ijednoj formi dostupan? Lepota. Bezimeno je, dakle, umetnik. Problem, dakle, nije u oblasti dileme

dobro-zlo, nego u estetskoj oblasti. Boriti se protiv onih koji su meu sanjarima moni a koji svoju mo koriste za zlo ili za runou ne znai boriti se za ono o emu su nas mudraci pouili da je besmisleno u terminima Samsare ili Nirvane, ve znai boriti se da san bude sanjan, simetrino, ritmino, sa poentom i kontrapunktom, izbalansirano, tako da postane lep kao umetniko delo. O ovome mudraci nisu kazali nita. Ova istina tako je jednostavna da su je mudraci, oigledno, prevideli. Iz tog razloga, zbog estetike ove situacije, prinuen sam da vam istinu otkrivam, da vam na nju skreem panju. Borbom protiv sanjara koji sanjaju runou, bili oni ljudi ili bogovi, ne moemo a da ne ispunjavamo ujedno i volju Bezimenog. U toj borbi bie i patnje, ime ovek ujedno olakava svoj karmiki teret, to bi mu se, dodue, desilo i kad bi jednostavno trpeo rugobnost; ali ova patnja doprinosi viem cilju, a u svetlosti veitih vrednosti o kojima mudraci tako esto govore." "Stoga, kaem vam, estetika onoga to ste veeras gledali jeste estetika vieg reda. Moete me zapitati, onda, 'Kako u znati ta je lepo a ta runo, bez ega ne mogu krenuti u borbu za lepo?' Na to pitanje, kaem ja, mora odgovoriti svako sam. To da biste postigli, prvo zaboravite sve to sam vam rekao, jer nita nisam rekao. Razmiljajte sada o Bezimenom." Podigao je desnu ruku, pognuo glavu. Yama ustade, Ratri ustade, Tak se pojavi na jednom stolu. Sve etvoro izaoe zajedno. Znali su da je mainerija Karme potuena, bar privremeno. Kolona je ila peice kroz isprelamanu briljantnost jutra, ispod Mosta bogova. Visoki listovi paprati, jo mokri od none kie, blistali su sa obe strane staze. Vrhovi drvea i vrhovi dalekih planina, sagledani kroz isparenja koja su se uzdizala, kao da su se pomalo talasali. Nebo isto, bez ijednog oblaka. U lakim povetarcima jutra jo se nasluivao trag noanje hladnoe. Dungla je pucketala, zujala, cvrkutala, a ti su zvuci bili kaluerima pratnja. Preko vrhova drvea jo su mogli videti deo manastira iz koga su krenuli; jedan dugi, izuvijani trag dima dizao se iz manastira put nebesa. Sluge boginje Ratri nosili su njenu nosiljku u sredini kolone. Ispred i iza njih bili su njeni kalueri, drugi sluge, i malena garda sainjena od njenih ratnika. Sem i Yama hodali su blizu ela kolone. Tak se neujno i nevidljivo kretao iznad njih, kroz grane i lie. "Lomaa jo gori", ree Yama. "Da." "Spaljuju lutalicu koji je umro od sranog napada za vreme svog boravka meu njima." "Uistinu, to ine."

"Predavanje ti je bilo, ako uzmemo u obzir da si improvizovao, prilino uspelo." "Hvala." "Da li stvarno veruje u ono to propoveda?" Sem se nasmejao. "Kad se radi o mojim sopstvenim reima, vrlo sam lakoveran. Verujem u sve to kaem, mada znam da sam laov." Yama je frknuo. "Batine Trimurtija i dalje padaju po pleima ljudi. Niriti poinje da se pokree u svom mranom leglu: uznemirava plovidbu junim morima. Da li planira da posveti jo jedan ljudski vek metafizici, da bi naao novo opravdanje za borbu protiv svojih neprijatelja? Tvoje su rei prole noi nagovestile da si se opet posvetio razmiljanju zato a ne kako." "Ne", ree Sem, "samo sam hteo da isprobam novu strategiju kod te publike. Teko je podstai na pobunu ljude kojima je sve dobro. U njihovoj svesti nema mesta za zlo, iako ga neprestano trpe. Nije isto miljenje roba koji je razapet na sto sa ekrkom za istezanje kime i koji zamilja da e, ako sve pretrpi spokojno, biti ponovo roen, moda u telu debelog trgovca, i oveka koji ima samo ovaj jedan ivot da ivi. Onaj prvi moe da podnese sve, jer on zna da ukoliko vei bol pretrpi sada, utoliko e vea zadovoljstva dobiti kasnije. Ako taj ne eli da poveruje u dobro i zlo, moda moemo udesiti da mu lepota i runoa poslue podjednako dobro. Izmenjene su samo etikete." "Znai, to ti je nova ideoloka 'linija'?" zapita Yama. "Jeste", ree Sem. Yamina ruka ue u jedan nevidljivi prorez na njegovome ogrtau, i pojavi se opet, ali sad sa bodeom. On podie bode kao za pozdrav. "Za lepotu!" ree on. "Dole runo!" Talas tiine preli se preko dungle. Svi zvuci ivota oko njih prestadoe. Vraajui jednom rukom bode u skrivenu kaniju, Yama podie drugu ruku. "Stoj!" povika. Gledao je u nebo, mirkajui zbog sunca, glave nagnute na desno rame. "Bei sa staze! U bunje!" povika on. Svi pojurie. I kalueri u afranskim odedama nestadoe munjevito sa staze. Boginjinu nosiljku odnese pod drvee. Ona se pojavi pokraj Yame. "ta je bilo?" zapita ga. "Sluaj!" Onda je dolo; dojahalo je sa neba, noeno plimom prodornog zvuka. Sevnulo je preko vrhunaca planinskih, preletalo manastir, raznelo stub dima u nevidljivost. Eksplozije zvuka najavljivale su njegov dolazak; vazduh se tresao dok se probijalo kroz vazduh i svetlost.

Bio je to veliki povijeni tau-krst, iza koga je ostajao plameni trag. "Razara je krenuo u lov", ree Yama. "Ognjene koije!", povika jedan od plaenika, ratnika, pravei znak rukom. "To iva prolazi", ree jedan kaluer, oiju rairenih od straha. "Razoritelj..." "Da sam tada znao da u ga sagraditi tako solidno", ree Yama, "mogao sam hotimice da utiem na njegov ivotni vek. Eto, ponekad zaalim zbog sopstvene genijalnosti." Prolo je ispod Mosta bogova, nainilo jedan zaokret iznad dungle, pa suknulo ka jugu. Urlik se postepeno stiavao, dok se udaljavalo u tome pravcu. Onda zavlada tiina. Jedna ptica procvrkuta prva, tanano, samo za kratko. Druga joj ptiica odgovori. Zatim se nastavie svi zvuci dungle, a putnici se vratie na stazu. "Taj e se vratiti", ree Yama. Pokazalo se da je istinu zborio. Jo dvaput tog dana morali su da naputaju stazu zbog nailaska ognjenih koija. Prilikom poslednjeg patroliranja razara je neko vreme kruio iznad manastira, osmatrajui, moda, pogrebnu ceremoniju koja se tamo nastavljala. Onda razara odlete preko planina i nestade. Te noi ulogorili su se pod zvezdama; sledee noi, takoe. Trei dan vide ih na reci Divi, kraj lukog gradia Kune. U Kuni su nali prevoz kakav im je odgovarao. Iste veeri krenuli su barkom niz Divu, na jug, do ua Dive u monu reku Vedru, niz koju nastavie sve dok ih barka ne donese do dokova grada Kajpura, njihovog odredita. Dok su plovili niz reku, Sem je oslukivao zvuke reke. Stajao je na mrkoj palubi, odmarajui ruke na ogradi. Zurio je preko voda, gledao kako blistavi dan zalazi, i kako zvezde izlaze, jedna drugu potiskujui. Tad se no obratila njemu lino, glasom svoje boginje Ratri, izbliza. "Ve si prolazio ovim putem, Tafagafa." "Mnogo puta", odgovori on. "Diva je divna pod zvezdama. Gledaj kako se talasa, kako zapljuskuje." "Uistinu." "Krenuli smo u Kajpur, u Kaminu palatu. ta e raditi kad stignemo?" "Proveu neko vreme u meditaciji, boginjo." "O emu e meditirati?" "O svojim prolim ivotima i o grekama koje sam u svakom od tih ivota inio. Moram da preispitam svoju sopstvenu taktiku, ali i protivniku." "Yama misli da te je Zlatni oblak izmenio." "Moda i jeste." "Da te je omekao, da te je oslabio. Uvek si pozirao kao nekakav mistik, ali sada

si. po Yaminom miljenju, stvarno i postao mistik to znai propast za tebe, to znai propast za nas." Odmahnuo je glavom odreno, okrenuo se. Nije mogao da je vidi. Stajala je tu, nevidljiva a moda je i otila? Progovorio je tiho i bez naglasaka, povezanim sporim govorom. "Ja u otrgnuti ove zvezde sa nebesa, i baciu ih bogovima u lice, ako bude potrebno. Govoriu svetogre u svakom hramu irom ove zemlje. Ako bude potrebno uzimau ivote kao to ribar uzima ribu, mreom. Popeu se ponovo u Nebeski grad, pa makar svaki korak bio po plamenu ili po golom mau, i makar put uvali tigrovi. Jednog e dana bogovi pogledati sa neba i videti me na njihovom stepenitu, kako dolazim donosei im poklon koga se najvie boje. Tog e dana otpoeti nova Juga... Ali prvo moram neko vreme da meditiram", zavri on. Opet se okrenuo vodama, zurio preko njih. Jedna zvezda padalica pregorela je svoj put preko nebesa. Brodi je klizio dalje. No je uzdahnula oko njega. Sem je gledao pravo pred sebe i priseao se prolih dogaaja.

2
Doao jednom jedan ne-naroito-znaajan rada iz ne-naroito-znaajne kneevine, svojom pratnjom okruen, u Mahartu, grad kog nazivaju Kapijom juga i Prestonicom zore, da tu kupi sebi novo telo. Bilo je to u danima kad se nit sudbine jo mogla iupati i iz slivnika kraj trotoara, kad su se bogovi drali manje formalno, kad su demoni jo bili vezani, a Nebeski grad povremeno otvarao za pristup ljudi. Ovo je pria o tome kako je taj princ prevario jednorukoga primaoca priloga, montiranoga ispred hrama, i kako je zbog te svoje drskosti navukao na sebe gnev Neba... Malo se bia ponovo rodi meu ljudima; vie ih se ponovo rodi meu drugima Anguittara-nikaya (1,35) Princ je u prestonicu zore ujahao tek sredinom popodneva. Jahao je belu kobilu. Proao je dugom avenijom Surjom. Njegovih stotinu pratilaca jahali su zbijeno iza njega, njegov savetnik Strejk jahao je levo od njega, njegova je kriva sablja mirovala, za pojas zadenuta, a deo njegovog blaga bio je u vreama koje su nosili njegovi tovarni konji. Vrelina se sruivala na turbane ovih ljudi, slivala se mimo njih, odbijala se od povrine druma i opet se uzdizala. Jedne koije prooe polako mimo njih, idui u suprotnom smeru; voza je mirkao uvis, da vidi kakvu to zastavu nosi barjaktar ispred zbijenoga odreda. Jedna ih je kurtizana paljivo gledala, stojei na ulazu u svoju zgradicu. opor pasa meanaca potrkivao je za kopitima konja, lajui. Princ bejae visok, sa brkovima boje dima. Njegove ruke bile su tamne kao kala, a na njima su se poznavale mnogobrojne starake vene, koje su, krute, iskakale iz ravni koe. Ipak se drao uspravno, a njegove oi bejahu kao oi neke prastare ptiurine: iskriave i jasne. Ispred njih okupljala se gomila eljna da posmatra prolazak ovog odreda. Konje su sad jahali samo oni koji su imali dovoljno para da ih kupe, a takvih je bilo malo. Ljudi su se veinom opredeljivali da jau slizarde stvorenja sa krljutima, sa vratom nalik na zmijski, mnotvom zuba, nejasnim poreklom, kratkim ivotnim vekom i opakom udi. A to se konja tie, oni su, iz nekog razloga, u poslednjih nekoliko generacija sve ee bivali sterilni. Princ je, praen pogledima posmatraa, ujahao jo dublje u prestonicu zore.

Skrenuli su sa avenije sunca u jednu uu ulicu. Jahali su sada pored niskih magacina, pored velikih prodavnica velikih trgovaca, pored banaka, hramova, krmi, javnih kua. Nisu se zaustavljali. Najzad, na samom kraju poslovne etvrti grada, dooe do raskonog svratita koje je drao Hokana, najsavreniji gostioniar, kako je sam sebe predstavljao. Pred kapijom zauzdae svoje konje. U susret im je izaao Hokana lino, obuen jednostavno, korpulentan kao to je sad bilo u modi, nasmeen; ekao je da lino uvede belu kobilu u dvorite. "Dobro doao, gospodaru Sidarta!" povika on veoma glasno, da bi svi unaokolo uli kakvog gosta ima. "Dobro doao u ovo mesto slavuja puno, u mirisne vrtove i mermerne sale ove skromne ustanove! Dobrodolicu elim i tvojim jahaima, koji su uz tebe prejahali veliki put, i sad nesumnjivo ele fina osveenja i dostojanstveni odmor, kao i ti. Unutra ete se uveriti da imamo sve po vaoj volji, siguran sam, ba kao to se uveriste i mnogo puta ranije kad dolaaste u dvore ove, u drutvu prineva i drugih plemenitih posetilaca, suvie brojnih da bi ih sad nabrajao, kao to na primer bejahu..." "Dobar dan i tebi, Hokana!" povika princ; dan je bio vreo a govori ovoga gostioniara uvek su pretili da teku kao reke, veito. "Uimo brzo u tvoje svratite, koje, pored drugih dobrih osobina suvie brojnih da bi ih ja sad nabrajao, ima i tu dobru osobinu da je u njemu svee." Hokana je ivo klimnuo glavom, prihvatio kobilu za ular i poveo je kroz kapiju, u dvorite; tu je pridrao sedlo da princ sjae, prepustio konje brizi svojih talskih momaka, i poslao jednog malog deaka napolje, da oisti ulicu na mestu gde su toliki konji, ispred kapije, do maloas ekali. U svratitu su se ljudi okupali: stajali su u mermernom kupatilu, a sluge su sipale vodu preko njihovih plea. Onda su se namazali uljem, to je bio obiaj kaste ratnika, obukli sveu odeu, i preli u dvoranu za ruavanje. Gozba je trajala itavo popodne, tako da ratnici najzad zaboravie koliko je raznih jela bilo: nisu ih mogli prebrojati. Princ je sedeo u elu dugog, niskog stola za ruavanje. Princu sa desne strane troje plesaa izvodilo je zamrene plesne obrasce, sudarajui majuna cimbala, kontrainele, koja su imali na prstima svojih ruku, pokazujui licima u svakom momentu igre odgovarajua oseanja, dok je etvoro muziara pod velovima sviralo tradicionalnu muziku predvienu za takve sate. Preko stola bila je rairena bogato izvezena tapiserija plave, braon, ute, crvene i zelene boje, koja je prikazivala seriju scena iz lova i bitaka: jahai na slizardima i na konjima napadaju, koristei koplja i strele, pernatog pandu, vatropetla i dijamantmahunastu komandnu biljku, a ta bia juriaju na njih; zeleni majmuni se rvu u vrhovima drvea; ptica Garuda je uhvatila kandama jednog nebeskog demona pa ga

napada kljunom i krajevima svojih krila; iz dubine mora na obalu ispuzava armija rogatih riba koje stiskaju u svojim lankovitim, razuenim perajima klinove od ruiastog korala, a njihov dublji prodor na kopno spreava red ljudi u kratkim tunikama, sa lemovima na glavama, naoruanih kopljima i buktinjama. Princ je jeo samo malo. Poigravao se svojom hranom, sluao muziku, ponekad se smejao alama jednog od svojih ljudi. Otpijao je erbet. Prstenje na njegovoj ruci zveckalo je o au. Pored njega se pojavio Hokana. "Je li sve u redu, gospodaru?" "Da, dobri Hokana, sve je u redu." "Ne jede kao drugi. Moda ti se jelo ne dopada?" "Nije stvar u hrani, koja je odlina, niti u nainu kako je pripremljena, jer pripremljena je besprekorno, cenjeni Hokana. Radi se o mom apetitu, koji u poslednje vreme nije ba naroit." "A-ha!" ree Hokana tonom znalca. "Imam pravu stvar, ba pravu stvar! Samo ovek kao ti moe je stvarno ceniti. Dugo je mirovala na jednoj izdvojenoj polici u mome podrumu. Dobri Krina ju je nekako sauvao kroz sve vekove. Od njega sam to dobio pre mnogo godina, jednom prilikom kad je doao u moje svratite i kad nije bio nezadovoljan uslugom. Doneu ti." Poklonio se i izaao iz dvorane kreui se unatrake. Kad se vratio, u rukama njegovim bejae jedna boca. Princ je prepoznao bocu po obliku, jo pre no to je mogao da proita natpis na papirnoj etiketi zalepljenoj za bocu. "Burgonjac!" uzviknu on. "Upravo tako" ree Hokana. "Ova flaa doneta je pravo sa planete Urata, davno." Krmar je omirisao vino i nasmeio se. Zatim je sipao malu koliinu u krukastu au i stavio je pred svog gosta. Princ je au podigao, udahnuo buke tog vina. Polako je otpio jedan mali gutljaj. Njegove oi se sklopie. U trpezariji svi su se utiali, u znak potovanja prema njegovom zadovoljstvu. Spustio je au, a Hokana je u nju opet sipao vino koje se dobija od groa pinot noir, koje na ovoj planeti ne moe da uspeva. Princ ovoga puta nije dotakao au. Umesto toga, okrenuo se Hokani i rekao, "Ko je u ovoj kui najstariji muziar?" "Evo, ovaj Mankara", ree gostioniar pokazujui na jednog sedokosog oveka koji se odmarao uz sto za poslugu, u uglu. "Ne fiziki star, nego po godinama star", ree princ. "A, to bi onda bio Dele", ree Hokana, "ako ga uopte moemo ubrajati u

muziare. Kae da je nekad bio muziar." "Dele?" "Jedan talski momak." "A, tako... Poalji po njega." Hokana pljesnu rukama i naredi slugi koji se odmah pojavio da ode u tale, da se pobrine da se spoljanost tog mladog konjuara dovede u red, a onda da ga izvede pred goste. "Zamolio bih da ne gubite vreme perui ga i presvlaei, nego da ga jednostavno dovedete ovamo", ree princ. Zavalio se unazad i ekao, oiju sklopljenih. Kad je talski momak stao pred njega, princ upita: "Reci mi, Dele, kakvu muziku svira?" "Onu koja vie ne prija sluhu Bramina", odgovori deak. "Koji instrument bejae tvoj?" "Klavir." "Moe li da svira na iemu od ovoga?" Pokazao je rukom instrumente koji su sada, naputeni, ostali na jednoj maloj platformi pokraj zida. Deak je nagnuo glavu u tom pravcu. "Pretpostavljam da bih mogao da se snaem sa flautom, kad bih morao." "Zna li ijedan valcer?" "Da." "Hoe li da mi odsvira 'Na lepom plavom Dunavu'?" Sa deakovog lica nestade pogruenost, koju je sada zamenilo oseanje nelagodnosti. Bacio je hitri pogled ka Hokani, koji je klimnuo glavom. "Sidarta je princ meu ljudima. On je jedan od Prvih", ree gostioniar. "ta, 'Lepi plavi Dunav' na jednoj od onih flauta?" "Ako e biti tako ljubazan." Deak je slegao ramenima. "Pokuau", ree. "Silno duga vremena protekla su otkad sam... Nemojte zameriti ako bude skromno." Priao je podijumu na kome su stajali instrumenti i neto promrmljao vlasniku one flaute koju je izabrao. Taj muziar klimnu glavom. Onda deko prinese flautu usnama i odsvira nekoliko nesigurnih probnih nota. Zastao je, ponovio probu, i okrenuo se princu. Prineo je flautu ponovo usnama: razlegoe se, drhtavo i nesigurno, taktovi valcera. Dok je deak svirao, princ je poeo da pije vino. Kad je deak zastao da se odmori, princ mu je pokretom ruke pokazao da nastavi. Svirao je, jednu za drugom, zabranjene melodije; muziari-profesionalci, koji su sedeli za zasebnim stolom, neprestano su odravali na svojim licima zabrinute izraze neodobravanja; ali ispod njihovog stola nekoliko nogu je kriom tapkalo u sporom

ritmu muzike. Najzad je princ popio svoje vino. Vee se primaklo gradu Maharti. Dobacio je deaku kesu punu metalnog novca; dok je deak, sa suzama u oima, naputao dvoranu, princ nije eleo u tom pravcu da gleda. Ustao je, protegao se, nadlanicom priguio zevanje. "Povlaim se u svoje odaje", ree svojim ljudima. "Nemojte dok mene nema da prokockate dedovinu i oevinu." Oni se nasmejae, poelee mu laku no, zatraie od slugu estoko pie i slane biskvite. Princ je, odlazei, uo da se iza njegovih lea ve poinju kotrljati kockarske kockice. Princ se povukao rano, zato da bi mogao sutra da ustane pre izlaska sunca. Naredio je jednom slugi da provede itav dan pred njegovim vratima, i da odbije svakoga ko poeli da ue, uz objanjenje da se rada ne osea najbolje. Pre no to su se prvi cvetovi otvorili prvim insektima toga jutra, princ je napustio svratite; jedini svedok njegovog odlaska bio je jedan veoma stari zeleni papagaj. Nije princ krenuo obuen u svilu na koju su biseri naiveni; krenuo je obuen u dronjke, jer takav je bio njegov obiaj pri izlascima ove vrste. Nisu zvuci roga i bubnja najavljivali njegov nailazak; tiina je vladala oko njega dok je odmicao ulicama grada, kroz polumrak. Te ulice sada su bile puste; jedino se moglo videti kako se sa pozne dunosti vraa poneki doktor ili poneka prostitutka. Jedan pas lutalica klipsao je za njim dok je odmicao kroz poslovnu etvrt, u pravcu luke. Seo je na neki sanduk na poetku jednog keja. Zora je dola da podigne tamu sa sveta; princ je gledao kako plima pomalo podguruje brodove svijenih jedara, brodove iznad ijih se paluba ukrtalo bezbroj kablova, na ijim su pramcima bile urezane figure udovita ili devojaka. Prilikom svake svoje posete Maharti princ je provodio jedno krae vreme i u luci. Ruiasti suncobran jutra otvorio se nad zamrenom kosom oblaka; hladni povetarci preletee preko dokova. Ptice ubretarice isputale su promukle krike dok su preletale izmeu kula sa dvoluno nadsvoenim prozorima i zaletale se nad vode zaliva. Gledao je polazak jednog broda. Platnene povrine koje su podseale na atore postepeno su se nadimale i zatezale, jer ih je slani vetri sve bolje popunjavao. Na drugim, bezbedno ukotvljenim brodovima sad se ve primeivala iva aktivnost: posade su se pripremale za utovar ili istovar tamjana, korala, ulja, svakovrsnog platna, pa zatim metala, ive stoke, drveta velike tvrdoe, zaina. Udisao je mirise trgovine, sluao psovke mornara, divio se i jednima i drugima; mirisima zato to su nagovetavali bogatstvo, psovkama zato to su u sebi spajale njegove dve druge

velike preokupacije, naime teologiju i anatomiju. Posle nekog vremena popriao je sa kapetanom jednog inostranog broda koji je nadgledao istovar nekih vrea sa itom, sve do poslednje vree, i koji se sad odmarao u senci sanduka. "Dobro jutro", ree princ. "Neka vaa putovanja budu slobodna od oluja i brodoloma, i neka vam bogovi daju bezbedne luke i dobro trite za vau robu." Onaj klimnu glavom, sede polako na jedan sanduk, i poe da puni malu glinenu lulu. "Hvala, stari", ree kapetan. "Ja se, dodue, u hramovima molim samo onim bogovima koje sam izaberem, ali blagoslove primam od svakog boga bez izuzetka. oveku su blagoslovi uvek dobrodoli, a pomorcu naroito." "Da li vam je ovo putovanje bilo naporno?" "Ne onoliko naporno koliko je moglo biti", ree kapetan. "Planina poznata kao Niritijev top, koja se uvek dimi, poela je opet i da ispaljuje svoju ulad prema nebu." "A, znai doplovili ste sa jugozapada!" "Da. Iz grada lspar-na-moru, u atistanu. Vetrovi su povoljni u ovo doba godine, ali su ba ti vetrovi poneli i pepeo iz Niritijevog topa. Odneli su ga mnogo dalje nego to bi iko pomislio da je moguno. est dana je padao crni sneg na nas, pa su nas mirisi podzemnog sveta progonili, zagaivali nam vodu i hranu, naterivali suze u oi; od njih i grlo jako pee. Mnogo smo zahvalnosti uputili nebu kad smo konano pobegli iz tih krajeva. Vidite kako je trup broda zaprljan? A tek jedra da ste videli bila su crna kao Ratrina kosa!" Princ s nagnuo napred da bolje osmotri brod. "Ali more nije bilo naroito nemirno?" Pomorac odmahnu glavom. "U blizini Ostrva soli imali smo susret sa jednom krstaricom. Tada smo uli da smo najgorem delu erupcije izmakli zato to se dogodio est dana pre naeg nailaska. U tim najgorim trenucima goreli su i oblaci, podigli su se veliki talasi, potopili dva broda za koja su oni na krstarici znali, a po svoj prilici i trei brod." Pomorac se nae unazad da prodara duvan u luli. "I zato, kako rekoh, mornarima blagoslov uvek dobro doe." "Traim jednoga mornara, jednog kapetana", ree princ. "Ime mu je Jan Olveg, ali ga sad moda zovu Olvaga. Znate li ga?" "Znao sam ga", ree kapetan, "ali taj odavno ne plovi." "Je l' te? A ta je bilo s njim?" Kapetan okrete glavu da ga bolje osmotri. "A ko ste vi da to pitate?" ree najzad. "Moje ime je Sem, a Jan mi je vrlo stari prijatelj." "ta tano znai to 'vrlo stari'?"

"Pre mnogo, mnogo godina znao sam ga kad je bio kapetan jednog broda koji nije plovio po ovim okeanima." Kapetan se iznenada nae napred, zgrabi komad drveta i hitnu ga na psa koji se pojavio iza jednog niskog stuba za vezivanje laa, na suprotnoj strani istog keja. Pas je kratko zaskiao i odjurio. Sakrio se iza magacina. Bio je to onaj isti pas koji je princa pratio jo iz svratita. "uvaj se paklenih pasa", ree kapetan. "Ima pasa i pasa. I pasa. Tri razliite vrste. U ovoj luci, sve tri vrste treba terati od sebe." Opet je osmotrio princa. "Na vaim rukama" ree on pokazujui lulom, "donedavno je bilo mnogo prstenova. Njihovi tragovi jo se primeuju." Sem je bacio pogled na svoje ruke i osmehnuo se. "Vae oi nita ne proputaju. Priznau oigledno. Da, nosio sam donedavno mnogo prstenja." "Znai ni ti, kao ni ovi psi, nisi ono to se na prvi pogled uini da si. Raspituje se za Olvagu, i pri tom koristi ba to ime, njegovo najstarije ime. Kae da se zove Sem. Da nisi ti kojim sluajem jedan od Prvih?" Sem nije odmah odgovorio; posmatrao je mornara kao da je ekao da ovaj jo neto kae. Kapetan, ba kao da je to osetio, nastavi, "Znam da je Olvaga spadao meu Prve, mada je o tome retko govorio. Bez obzira da ii si ti jedan od Prvih, ili si jedan od gospodara, tu injenicu o Olvagi oigledno zna. Prema tome rekavi ovo to sam rekao, nisam ga ni u koliko odao. eleo bih, meutim, da znam da li govorim sa njegovim prijateljem ili neprijateljem." Sem se namrtio: "Jan nikad nije imao mnogo neprijatelja. Govori kao da ih sad ima, i to meu onima koje gospodarima naziva." Pomorac je i dalje zurio u njega. "Nisi ti gospodar", ree naposletku, "a doputovao si iz dalekog kraja." "Tako je", ree Sem, "no reci mi kako si pogodio te stvari." "Prvo", ree kapetan, "starac si. Gospodar bi, naravno, mogao da ima na sebi staro telo, ali ne bi to hteo, ba kao to ne bi hteo dugo da bude pas. Starcu se lako moe desiti da umre pravom smru, iznenada; gospodar bi se toga odve plaio. Prema tome, on se ne bi zadravao u tom telu toliko dugo da se na rukama ocrtaju tragovi prstenja. Ne bi gospodar mogao ui ni u telo nekog ostarelog princa, jer se tela bogataa nikad ne koriste za karmiki transfer. Ako se desi da nekom bogatau ne dozvole da se ponovo rodi, onda ga bar puste da svoj prirodni ivot odivi do samog kraja i umre. Gospodari se plae da bi meu podanicima takvog rade moglo doi do pobune, do ustanka, ukoliko bi on umro smru koja nije prirodna. Prema tome, telo kao to je tvoje ne bi se moglo nabaviti tim putem. A telo odgajeno u tankovima ivota ne bi imalo tako obeleene prste. Stoga", zakljui on, "ti mora biti neki od

znaajnih ljudi, ali nisi iz redova gospodara. A ako si znao Olvagu u davninama, onda si svakako jedan od Prvodolih, kao to je i on. Imajui u vidu o kakvim stvarima se raspituje, zakljuujem da nisi iz ovih krajeva. Da si iz ove pokrajine znao bi o gospodarima, a znajui o njima, znao bi i zato Olvaga ne moe da plovi." "Izgleda da ti, mornaru koji si tek stigao, poznaje Mahartu bolje nego ja." "I ja stigoh sa dalekog mesta", priznade kapetan, smeei se blago, "ali ja u za sledeih desetak meseci posetiti, lako moe biti, dvadesetak luka. Uz put sluam vesti i vesti, i ogovaranja, i prie odasvuda. Mnogo se sazna u dva tuceta luka, a ja i u vie zalazim. ujem o intrigama iz palata i o poslovima hramova. ujem tajne koje su proaputane nou, zlatnim devojkama pod Kaminim svijenim svodom od eerne trske. Saznam o ofanzivama Katrije i o tome kako veliki trgovci ulau novac u proizvodnju ita i zaina, dragulja i svile. Pijem sa pevaima i astrolozima, sa glumcima i slugama, koijaima i krojaima. Ponekad, moda, dospem u luku koja prua sklonite i gusarima; tad sluam o sudbinama onih koje su gusari oteli da bi za njih dobili otkupninu. Zato nemoj misliti da je udno to ja, koji dolazim iz daleka, znam o Maharti moda vie nego ti koji ima dom moda na nedelju dana putovanja odavde. Ponekad moda ujem ak i ta rade bogovi." "Onda mi moe rei neto o gospodarima, i o razlogu to se oni smatraju neprijateljima?" "Neto o njima ti mogu kazati", ree kapetan, "poto ne bi bilo dobro da srlja neupozoren. Trgovci telima sada su dobili naziv "gospodari Karme". Uveden je obiaj da se njihova individualna imena dre u tajnosti, kao to je to sluaj sa bogovima, da bi izgledali onako bezlini kao Veliki Toak koji oni, po sopstvenoj tvrdnji, zastupaju. Nisu to vie prosto trgovci telima; u savezu su sa hramovima. Ni hramovi vie nisu isti, jer oni tvoji zemljaci koji su bili Prvi sada su bogovi i obraaju se svetenicima direktno sa neba. Ako si zaista jedan od Prvih, Sem, onda tvoj put mora voditi ili u oboavanje ili smrt, im se bude suoio sa novim gospodarima Karme." "Kako to?" ree Sem. "Za detalje pitaj nekog drugog", ree kapetan. "Ne poznajem naine kako se sve te karmike stvari izvode. Idi u ulicu tkaa i raspitaj se gde stanuje Janaveg, pravilac jedara." "Pod tim imenom je Jan sada poznat?" Kapetan klimnu glavom. "I priuvaj se pasa", dodade, "a takoe i svakog drugog ivog bia koje moe biti inteligentno." "Kako si ti zove, kapetane?" zapita Sem. "U ovoj luci, ili sam bez imena, ili imam lano ime, a nikakvog razloga nemam da

te laem. Zbogom, Sem." "Zbogom, kapetane. Hvala ti za rei tvoje." Sem ustade i ode iz luke. Prolazei kroz poslovnu etvrt, zaputio se ka ulicama zanata. Sunce je bilo crveni disk na nebu koji izlazi da bi se sreo sa Mostom bogova. Princ je hodao kroz produbljeni grad, probijajui se prostorom izmeu tezgi na kojima su bili izloeni rezultati truda onih zanatlija koji se bave sitnim zanatima. Jedni su navaljivali da vam prodaju lekovite masti i prakove, drugi parfeme i miriljava ulja. Cveari su prema prolazniku mahali svojim cvetnim vencima i jelecima, a vinari su utali, sedei pokraj svojih punih meina poloenih po klupama u dubokom hladu, ekajui da im kupci, kao i uvek dosad, dou sami. Jutro je mirisalo na hranu koja se kuvala, na mous, na tela, na izmet, na ulja, na tamjan sve to izmeano i puteno da luta kao nevidljivi oblak. Princ bejae obuen kao prosjak, pa se nije inilo neobinim kad je zastao i obratio se jednome grbavcu pred kim je leala inija za prosjaenje. "Pozdravljen budi, brate", ree princ. "Posao me poneo daleko od kue. Moe li me uputiti gde je Tkaka ulica?" Grbavac je klimnuo glavom, a zatim sugestivno protresao iniju. Princ izvue maleni novi iz kese koja bejae skrivena ispod njegovih dronjaka. Novi upade u prosjakovu iniju i odmah odatle nestade. "Onamo", ree prosjak odmahujui glavom. "Kad na treu ulicu naie, skreni levo, u nju. Idi njome dok ne mimoie jo dve ulice. Tako e stii do krunog trga sa fontanom, pred hramom Varune. Kad izae na taj trg, ui u ulicu tkaa, koja je obeleena znakom sove." Klimnuo je glavom grbavcu, potapao ga po grbi, i produio svojim putem. Kad je stigao do krunog trga sa fontanom, princ je zastao. Nekoliko desetina ljudi stajalo je u krivudavom redu pred hramom Varuninim; od svih boanstava, Varuna je bio najstroiji i najdostojanstveniji. Ovi ljudi se nisu trudili da uu u hram; njihov red se pomicao; oni kao da su se bavili nekom aktivnou koja je zahtevala da ovek prieka dok doe na red. Princ je zauo zveket metalnog novca. Priao je blie. ekali su na red da stanu pred jednu mainu koja je odsijavala metalnim sjajem. Na prednjoj strani maine videlo se na jednom mestu neto nalik na elinu tigrovsku glavu. U usta tog tigra jedan ova je upravo ubacivao novi. Maina poe da prede kao maka. Oko providnog lica maine bile su spletene dve svete zmije zvane Nage. Onaj ovek poe da pritiska dugmad koja bejahu nainjena tako da lie na demone i zveri. Celom duinom obeju zmija poee da se pale i gase ivopisna svetla.

Princ pristupi jo blie. ova potegnu nadole jednu polugu koja kao da je izrasla iz bone strane maine. Poluga imaoe oblik ribljeg repa. Svetlost svetake plave boje pojavi se u unutranjosti maine; zmije poee da pulsiraju crvenom bojom; zau se blaga muzika; a usred svega toga iskrsao molitveni toak koji poe veoma brzo da rotira. Na ovekovom licu pojavi se blaeni izraz. Posle nekoliko minuta maina se ugasi. Isti ovek je odmah ubacio jo jedan novi i ponovo povukao polugu, ali zato neki koji su stajali blizu zaelja poee buno da protestuju, dobacujui primedbe koje su se svodile na to da mu je to ve sedmi uzastopni novi, da je dan vreo, da ovde ima i drugih koji ekaju da se pomole bogu, i onda zato on ne ue u hram i ne urui tako veliki prilog direktno svetenicima u ruke? Neko je na to odgovorio sugestijom da taj ovek maloga rasta moda mora da okajava neke velike grehove. Zatim poe nagaanje o moguoj prirodi njegovih grehova. Ovo je bilo propraeno smejurijom. Videi da u tom redu stoji i nekoliko prosjaka, princ stade, poslednji, u red. Dok se red pomicao napred on je primetio da neki ljudi posle ubacivanja novca pritiskaju dugmad na maini, dok drugi imaju neke male, ravne metalne diskove: disk ubace u usta drugog elinog tigra, na drugoj strani maine, i kad maina zavri sa radom, disk ispadne u jednu udubinu odakle ga mogu uzeti. Princ se odluio da neto upita. Obratio se oveku koji je stajao ispred njega u redu. "Zato neki ljudi imaju diskove?" "Zato to su se registrovali", odvrati ovek ne okreui glavu. "U hramu?" "Da." "A-ha", ree princ. Priekao je pola minuta pa upitao, "Oni koji nisu registrovani a ele da upotrebe mainu oni pritiskaju dugmad?" "Da", ree ovek, "otkucaju svoje ime, zanimanje i adresu." "A ako je neko ovde samo posetilac, kao ja, na primer?" "Onda dodaj i ime svog grada." "A ako je neko nepismen, kao ja ta onda?" "Moda bi bilo bolje", ree ovek okreui se, "da se bogovima moli na stari nain, a pare da da svetenicima u ruke. Ili da se registruje i dobije sopstveni disk." "Vidim", ree princ. "Da, u pravu ste. Moram o ovome vie da razmislim. Hvala." Napustio je ekanje u tom redu i krenuo oko fontane, sve dok nije stigao do znaka

sove, okaenog o jedan stub. Uao je u ulicu tkaa. Triputa se raspitivao za jedroivaoca Janagu; trei put se obratio jednoj eni niskog rasta i monih, miiavih ruku. Imala je male brkove. Sedela je prekrtenih nogu pod tremom neega to je nekad moda bila tala, i to je jo mirisalo kao tala. Proivala je rubove nekog ilima. Prvo ga je oinula pogledom svojih udnovato lepih somotno-smeih oiju, od glave do pete i nazad, a onda je odmumlala i odrezala uputstva. Po njenim uputstvima poao je jednom uliicom koja ga je vodila u cik-cak, pa onda nadole jednim stepenitem koje se pripilo uz spoljanji zid nekakve petospratnice, sve do jednih vrata koja su vodila u podrumski hodnik. Unutra je bilo mrano i vlano. Zakucao je na trea vrata levo. Posle nekog vremena ona se otvorie. ovek je zurio u princa. "Da?" "Mogu li da uem? Radi se o neem prilino hitnom..." ovek je jedan trenutak oklevao, onda je odseno klimnuo glavom i koraknuo u stranu. Princ je proao pored njega i uao u njegovu sobu. Po podu je bio rairen veliki komad platna, kraj koga je stajala tronona stoliica. ovek je ponovo seo na tu stoliicu. Pokretom je pokazao princu da sedne na jedinu preostalu stolicu u sobi. Bio je nizak i pleat; kosa mu je bila potpuno bela, a u zenicama njegovih oiju nazirali su se dimni poeci invazije katarakta. Ruke mu bejahu mrke i tvrde, zglavkova vornovatih. "Da?" ponovi on. "Jan Olveg, dakle", ree princ. Stareve oi se rairie, a onda skupie u sasvim uzane proreze. U ruci poe da odmerava teinu jednih krojakih makaza. Princ ree na engleskom: "It's a long way to Tipperary.1" Starac je zurio u njega. Najzad uzvrati recima, "If your heart's not here." Makaze je ostavio na radni stoi. "Koliko je dugo bilo, Sem?" "Godina je bilo toliko da im vie ni broja ne znam." "Ni ja. A tebe sam poslednji put video pre nekih etrdeset da li e biti etrdeset pet? godina. Mnogo je piva od tada proteklo rekama naim, a?" Sem klimnu glavom. "Stvarno ne znam odakle da ponem..." ree Jan.
1 Prvi stih popularne pesme o irskom gradiu Tipereriju. Prevod prvog i prevod poslednjeg stiha te pesme glase: "Dug je put do Tipererija... ali moje srce hrli tamo." Ovu pesmu su naroito pevali savezniki piloti u Drugom svetskom ratu; bila je poznata i jugoslovenskim partizanima poev od onog vremena kad su savezniki avioni poeli ee da sleu na ostrvo Vis i na osloboene teritorije irom Jugoslavije, Ian Olveg, ujui prvi stih, odgovara parafrazom poslednjeg stiha; umesto "but my heart goes there" on kaze "if your heart is not here" tako da nastaje novo znaenje: "Dug je put do Tipererija... ako tvoje srce nije ovde." (Prim, prev.)

"Za poetak mi objasni zato 'Janaga'?" "Zato da ne? Ima neki estit, radniki prizvuk. A ti ta radi?Jo si u prinevskom biznisu?" "Ja sam dalje ja", ree Sam, "a kad mi dou u posetu zovu me Sidarta." Starac se zahehetao. "Ili 'Vezivalac demona', a? Vrlo dobro. Vidim da tvoje krpice nisu u skladu sa tvojim budetom, pa zakljuujem da opet neto muva; oduvek si tome bio sklon." Sem je klimnuo glavom. "I otkrih mnogo toga to ne razumem." "Jest, jest. Kako da ponem? Kako? Priau ti o sebi, eto kako... Nakupio sam toliku koliinu loe karme da sad ne mogu da dobijem sledei transfer." "ta?" "Loe karme, rekoh. Ta starinska religija nije vie samo glavna religija ovde ona je opipljiva, nameu je silom, na uasan nain demonstriraju njenu realnost. Ali nemoj se usuditi da ovu poslednju misao pomisli suvie glasno. Pre desetak godina Savet je ozakonio upotrebu psiho-sondi radi sagledavanja umova svih onih koji se prijave da dobiju novo, mlado telo. Bilo je to neposredno posle onog njihovog rascepa na frakciju deikrata i frakciju akceleracionista; pobedila je Sveta koalicija deikrata, izbacila napolje momke sklone tehnici, pritegla dizgine... i nastavila da pritee sve do danas. Najprostije reenje bilo mi je da nadivim problem. Onda se svetenika mafija sporazumela sa prodavcima tela, tako da se sad prvo zaviruje u mozak muterije: kad otkriju akcelaracionistu, tada ili odbiju njegovu molbu za novo telo, ili ga... zna... po kratkom postupku. Danas vie nema mnogo akceleracionista. Meutim, to je bio samo poetak. Boja stranka je zaas nanjuila stazu nove, vee vlasti. Pregled mozga sada je standardna procedura,a obavlja se neposredno pre transfera. Trgovci telima sad su dobili naziv 'gospodari Karme' i postali su, organizaciono, deo osoblja hrama. Proitaju tvoj dosadanji ivot, odmere kakva ti je karma, i odlue kakav e ti se ivot dati. To je savren nain da se ouva kastinski sistem i deikratski reim. Uzgred budi reeno, Sem, veina naih starih drugara ugazili su u to sve do svojih oreola." "O, boe!" "Bolje reci 'O, bogovi'", ispravio ga je Jan. Uvek su bili smatrani bogovima, zato to su imali svoje Aspekte i svoje Atribute, ali sad su sve to ozvaniili, uinili strano slubenim. Ko god je pripadnik Prvih a poeli, danas, da ue u dvoranu Karme, treba prvo da bude prokleto siguran da li eli brzu deifikaciju ili eli da bude spaljen." Priekao je jedan trenutak i dodao: "Za kad je zakazan tvoj odlazak tamo?" "Idem sutra poslepodne... a kako to da se ti i dalje eta unaokolo, iako nema ni oreol ni rukovet munja u stisnutoj aci?"

"Tako to imam par dobrih prijatelja koji su mi preporuili da nastavim da ivim tiho a ne da odem i suoim se sa psiho-sondom. Njihov mudri savet ja sam srcu prigrlio i zato sam jo, evo, tu; krpim jedra i povremeno pravim dumbus u ovdanjim krmicama. Inae..." On podie uljevitu aku, pucnu prstima. "Inae bih dobio ili pravu smrt smesta, ili telo zahvaeno tumorom, ili moda zanimljivi ivot u telu ustrojenog vodenog bufala, ili..." "Ili u telu psa?" ree Sem. "Ba tako." Klokotavim pljuskanjem alkohola Jan ispuni tiinu i dve ae. "Hvala." "Za srene plamenove pakla", ree Jan. Flau je vratio na radni stoi. "Ovo ovako, na prazan stomak... Sam ovo pravi?" "Da... U susednoj sobi imam kazane za peenje rakije." "Ova rakija je za svaku pohvalu, rekao bih. Ako je u meni do maloas bilo loe karme, ovo e je rastvoriti i odneti." "Definicija loe karme: loa karma je sve ono to se naim prijateljima bogovima ne dopadne." "Po emu si zakljuio da u tebi ima loe karme?" "eleo sam da ponem sa davanjem nae tehnologije naim potomcima ovde. U Savetu sam zato dobio mnogo uki. Pokajao sam se i nadao sam se da e stvar biti zaboravljena. Meutim, oni su akceleracioniste tako strano izgazili, da se ta ideologija nikako ne moe vratiti na vreme, dok sam ja jo iv. Ba teta. Voleo bih da opet dignem jedra, da zaplovim prema novom horizontu. Jo bolje, da dignem brod..." "Psiho-sonda je tako osetljiva da moe da oita neto tako neopipljivo kao to je akcelaracionistiki stav?" "Ta sonda", ree Jan, "je dovoljno osteljiva da utvdi ta si pojeo za doruak na dananji dan pre jedanaest godina, i gde si se posekao tog jutra kad si se brijao pevuei nacionalnu himnu drave Andore." "Pa to su bile stvari u eksperimentalnoj fazi razvoja, kad smo mi napustili... dom", ree Sem. "Ona dva primerka koja smo ti i ja poneli sa sobom omoguavala su samo vrlo grubo tumaenje modanih talasa. Kad je to uinjen novi tehnoloki proboj?" "uj me, roae sa sela", ree Jan. "Sea li se onog slinavka, onog razmaenog deriteta od sumnjiva oca i od gore majke, onoga iz tree generacije, koji se zvao Yama? To je onaj klinac koji je uvek uspevao da pojaa svaki generator, sve dok jednog dana jedan nije eksplodirao i tako estoko ga izgoreo da je mali dobio svoje drugo telo i to telo staro pedeset godina u esnaestoj godini svog ivota; sea ga se? Onaj momi koji je onako ludo voleo oruje, onaj to je uhvatio, anestezirao i

secirao po jedan primerak od svega ivog to se micalo tamo izvan naselja, sa takvim uivanjem da smo mu nadenuli nadimak 'bog smrti' pamti ga?" "Da, pamtim ga. Taj je jo iv?" "Pa moe tako da kae, ako smatra da je to ivot. On je sad stvarno bog smrti, to mu nije nadimak nego zvanina titula. Psiho-probu je usavrio pre nekih etrdeset godina, ali su je deikrati drali u tajnosti sve do nedavno. ujem da je izmislio i druge bisere koji slue volji bogova... na primer mehaniku kobru koja moe da registruje encefalogram odreenog oveka sa rastojanja od jedne milje. ak i ako je okruen gomilom ljudi, nai e ga, bez obzira koje telo taj ovek ima na sebi. Za njen otrov nije poznat protivotvor. Za samo etiri sekunde... Pa plameni arobni tapi, koji je ostavio vidljive brazgotine na sva tri meseca ove planete, kad je gospodar Agni stao na morsku obalu i njime mahnuo. Sad konstruie divovsko mlazno vozilo koje e sluiti gospodaru ivi i koje e se zvati 'jagan-ata' ili 'dager-nat' a pod ije tokove e se vernici sami bacati... i takve stvari." "O-pa", ree Sem. "Ti e uspeno proi kroz proveru psiho-sondom?" "Bojim se da neu", odgovori Sem. "uj, video sam jutros jednu mainu koju bih najbolje mogao da opiem kao 'molitvo-automat'. Ima li tih maina mnogo?" "Ima. Pojavile su se pre, valjda, dve godine. Izmislio ih je na mladi Leonardo jedne noi, nagnut nad au vode. Sad kad je to sa karmom sprovedeno, te stvarice funkcioniu bolje nego bilo kakav poreznik. Kad gospodin graanin, dan uoi svoga ezdesetog roendana, stupi u kliniku pri crkvi onoga boga za kog se taj graanin opredelio, svetenici izvre komparativnu analizu koliko je molitava uplatio, a koliko je grehova poinio.Na osnovu toga donesu reenje u koju kastu e ga staviti, i sa kakvim telom pri emu se misli na starost, pol i zdravstveno stanje tela. Ide fino. Radi k'o podmazano." "Neu ja uspeno proi ispod psiho-sonde", ree Sem, "pa ma koje grdne pare da potroim na molitve. Upecae me im dou do grehova." "Kakvi su tvoji grehovi?" "Te grehe tek u poiniti, no u mom duhu oni su ve ispisani, jer ih ve planiram." "Namerava da oponira bogovima?" "Da." "Kako?" "To jo ne znam. Poeu, meutim, tako to u sa njima kontaktirati. Ko im je ef?" "Ne mogu ti dati nijedno ime. Na vlasti je, dabome, Trimurti, a to znai trojica

zajedno, grupa od tri boga. Ta trojica su Brama, Vinu i iva. Koji je od njih u kom trenutku najvaniji ne znam. Neki priaju da je glavni buda Brama..." "Ma ko su oni stvarno?" Jan odmahnu glavom. "Ne znam. Nose drugaija tela nego u proloj generaciji. Upotrebljavaju samo boanska imena." Sem ustade. "Vraam se uskoro, a ako ne, poslau po tebe." "Nadam se da hoe... Jo jedno pie?" Sem odmahnu glavom. "Kreem sad da opet budem Sidarta, da svoj post u svratitu Hokaninom prekinem, i da tamo oglasim nameru svoju da hram posetim. Ako su nai prijatelji sada bogovi, onda moraju da razgovaraju sa svojim svetenicima. Sidarta na molitvu kree." "Ne pominji me u molitvi", ree Jan. "Jer ako me bogovi sada posete, teko da u iv ostati." Sem se nasmeio. "Nisu oni svemoni." "Iskreno se nadam da nisu", ree Jan, "ali pribojavam se da je blizu dan kad e biti svemoni." "Dobra jedra i dobra mora ti elim, Jan." "Skaal." Princ Sidarta je krenuo ka Braminom hramu, ali je uz put svratio u kovaku ulicu. Pola sata kasnije izaao je iz jedne radnje. Sa njim su bili njegov savetnik Strejk i trojica njegovih dvorana. Smeei se kao da mu se ukazala vizija onoga to e se dogoditi, on proe kroz centar Maharte i doe, najzad, do visokog i irokog hrama stvoriteljevog. Ignoriui zurenje onih koji su ekali u redu pred molitvo-automatom, on se pope dugim, sporouzlazeim stepenitem. Na ulazu u hram doekao ga je po inu, najvii, svetenik, kojem je Sidarta svoj dolazak unapred najavio. Sidarta i njegovi ljudi uli su u hram, liili se oruja, poklonili se u pravcu centralne dvorane, i tek onda su se obratili sveteniku. Strejk i dvorani uzmakoe nekoliko koraka, ime pokazae svoj respekt. Princ je stavio jednu teku kesu sveteniku u ruke i tiho rekao: "eleo bih da razgovaram sa bogom." Svetenik je paljivo osmatrao Sidartovo lice. Odgovorio je: "Ovaj hram je otvoren svakome, gospodaru Sidarta, i svako u njemu moe da opti sa nebom koliko god eli." "Nisam na to mislio", ree Sidarta. "Mislio sam na kudikamo liniji oblik kontakta a ne na dugaku litaniju i prinoenje rtve." "Ne razumem vas najbolje..."

"Ali teinu ove kese razumete, zar ne? Puna je srebra. Na meni je jo jedna kesa, puna zlata plaam imo bavim razgovor. elim da upotrebim va telefon." "Tele...?", "Sistem za komunikaciju. Da ste jedan od Prvih, kao ja, razumeli biste moje pominjanje telefona." "Ne uspevam da..." "Uveravam vas da se injenica da sam razgovarao nee negativno odraziti na va stareinski poloaj ovde. O ovim stvarima mnogo znam; oduvek sam po svojoj diskreciji bio poznat meu Prvima. Uostalom, pozovite Prvu bazu pa proverite, ako e vam tako biti lake. Za to vreme ja u ekati ovde, u predsoblju. Recite im da Sem eli da razgovara sa Trimurtijem. Oni e razgovor prihvatiti." "Pa ne znam..." Sem izvue drugu kesu i odmeri na dlanu njenu teinu. Svetenik pogleda kesu i obliznu usne. "ekajte tu", naredio im je svetenik potom, pa se okrenuo na peti i napustio odaju. Ili, peta nota harfe, zazuja u vrtu purpurnoga lotosa. Brama se izleavao na rubu bazena sa grejanom vodom. Tu se kupao zajedno sa itavim svojim haremom. Leao je poleuke, sa stopalima u vodi, oslonjen na laktove, oiju zatvorenih. Privid je to bio, da su mu oi zatvorene: u stvari virio je ispod svojih dugih trepavica, osmatrao kako se desetak devojaka veseli u bazenu, pun nade da e jedna, ili vie njih, baciti pogled divljenja ka njegovom dugom, silno miiavom, mrkom telu. Crno na mrkom: njegovi mokri crni brci bili su raskutreni, raerupani, a kosa je padala preko plea njegovih,crna kao krilo gavranovo. Osmehnuo se blistavo u filtriranoj svetlosti sunca. Meutim, inilo se da ga nijedna od devojaka ne primeuje, pa je on taj svoj osmeh sklonio, kao da ga pakuje u fioku, ostavljajui ga za neku drugu priliku. Svu svoju panju posveivale su vaterpolo-utakmici u kojoj su one bile igrai. Opet je zazujalo zvono ili, zvono komunikacije. Ba sad je vetaki povetarac doneo do Braminih nozdrva miris batenskog jasmina. Uzdahnuo je. On je eleo da ga te devojke oboavaju da oboavaju njegovo mono telo, njegovu paljivo oblikovanu spoljanost, njega kao mukarca a ne kao boga. Iako je njegovo specijalno telo, poboljani model, moglo da izvede stvari koje nijedan smrtnik ne bi mogao, Brama se i dalje oseao nelagodno u prisustvu gospodara ive, koji mu se inio kao kakav stari bojni konj: taj je koristio uvek najnormalnija tela, pa ipak kao da je enama bio daleko privlaniji. Brami se inilo

da je pol neto vie od biologije, anatomije: koliko god se trudio da suzbije taj deo svojih uspomena i uniti taj deo svog duha, ipak je znao da je roen kao ena i da je na neki nain jo ena. To je mrzeo, pa je za inkarnaciju svaki put birao supermuevna tela, ali nije vredelo, i dalje je imao oseaj da je nekako neodgovarajui, da mu je ig njegovog istinskog pola urezan u elo. Zato ga je obuzimala elja da tresne nogom o pod i iskrivi lice. Ustao je i udaljio se uvreeno. Krenuo je prema svom paviljonu. Uz put je proao pored zakrljalog drvea koje se uvijalo sa nekom grotesknom lepotom, pored batenskih reetaka opletenih jutarnjom slavom, pored bazenia sa plavim vodenim ljiljanima; niske biserja njihale su se nad njim, okaene o alke od belog zlata. Proao je pored lampi izvajanih u vidu devojaka, pored tronoaca na kojima je goreo tamjan vie vrsta, prodornih mirisa, najzad pored osmoruke statue neke boginje. Kad god bi se neko toj statui obratio na jedan odreeni, pravi nain, ona bi poinjala da svira na vini. Ulazei u svoj paviljon, Brama je priao kristalnom ekranu oko kojeg se svila bronzana zmija Naga koja je poela da prodire kraj svoga repa. Aktivirao je mehanizam ekrana. Prvo su smetnje prelazile ekranom kao sneg, a onda se ukazalo lice njegovog visokog svetenika u Maharti. ovek pade na kolena i tri puta dotae svojim kastinskim znakom pod. "Meu etiri reda bogova i meu osamnaest armija raja najmoniji je Brama", intonirao je svetenik. "Stvoritelj svega, gospodar visokoga neba i svega pod nebom. Lotos iz tvoga pupka raste, ake tvoje komeaju okeane, sa tri koraka svojih nogu ti pree preko svih svetova. Bubnjevi slave tvoje unose uas u srca neprijatelja tvojih. Pod desnicom tvojom je toak zakona. Zmiju koristi kao konopac kratak, na kome katastrofe dri. Pozdravljen budi! Nai za shodno da primi molitvu svetenika tvoga. Blagoslovi me i uj me, Brama!" "Ustani... svetenie", ree Brama; zaboravio je ime tog svetenika. "Koja je to stvar znaaja silnog naterala tebe da ovako zove mene?" Svetenik je ustao, bacio jedan kratki pogled na Bramino telo sa koga se voda jo cedila, i opet oborio oi. "Gospode", ree svetenik, "nije mi namera bila da vas zovem dok se kupate, ali ovde je jedan od vernika vaih koji eli sa vama da razgovara, i to o neemu to je, ini mi se, mnogo vano." "Jedan od vernika! Reci mu da sveujui Brama uje sve, i uputi ga da mi se moli na uobiajeni nain, u hramu, kako treba!" Bramina ruka je ve hitala ka prekidau kojim se ekran iskljuivao, ali je zastala. "A otkud taj zna za direktnu liniju hram-Nebo? Otkud zna za direktnu komunikaciju

svetaca i bogova?" "On veli", odvrati svetenik, "da je od Prvih, i da ja treba poruku da prenesem, koja je sledea: Sem eli da razgovara sa Trimurtijem." "Sem?" ree Brama. "Sem? Pa ne moe to valjda biti... onaj Sem?" "Ovde je poznat kao Sidarta, vezivalac demona." "ekaj ovde dok meni ne bude volja da se ponovo pojavim, a dotle pevaj razne prikladne stihove iz veda." "ujem, o gospode moj", ree svetenik i odmah poe da peva. Brama je otiao u drugi deo svog paviljona i neko vreme proveo pred svojom garderobom, birajui ta e obui. Princ, zadubljen u prouavanje unutranjosti hrama, zau da neko izgovara njegovo ime i okrete se. Iz hodnika ga je zvao onaj isti svetenik, ije ime je princ u meuvremenu zaboravio. Prstom mu je pokazivao da doe, i princ poe za njim. Jednim prolazom stigoe u nekakav magacin. Svetenik je petljao sve dok nije napipao tajnu polugu. Onda je povukao ka sebi policu, iji se veliki deo pokrenuo i otvorio kao vrata. Kroz ta vrata je princ proao dospevi u bogato dekorisano svetilite. Iznad oltarakontrolne table bio je veliki svetlucavi ekran okruen bronzanom Nagom sa repom u zubima. Svetenik se triput poklonio. "Pozdravljen budi, vladaoe univerzuma, koji si meu etiri reda bogova i meu osamnaest armija neba najmoniji. Lotos iz tvogat pupka raste, ake tvoje komeaju okeane, sa tri koraka..." "Potvrujem istinitost toga to govori", odvrati Brama. "Blagosloven si i sasluan. Sada nas moe napustiti." "?" "Tano tako. Sem ti je nesumnjivo platio za upotrebu ove direktne linije, zar ne?" "Gospode...!" "Ni rei vie! Odlazi!" Svetenik se hitro poklonio i otiao, zatvorivi policu za sobom. Brama je prouavao Sema, koji je na sebi imao mrke akire, nebesko-plavi kamiz, plavo-zeleni turban Urata i, o pojasu od upletenog gvozdenog lanca, praznu kaniju za ma. Sem je, sa svoje strane, prouavao izgled Brame. Iza lea Brame bila je potpuna crnina;na sebi je imao laki oklop nalik na pancir-koulju, od upletenih metalnih alkica, a preko toga perjani ogrta pridran ispod grla kopom od plamenog opala. Na glavi je imao purpurnu krunu sa mnogo ugraenih pulsirajuih ametista, a u desnoj ruci skiptar na kome je blistalo devet upadljivih dragih kamenova. Oi su mu bile kao

dve tamne mrlje na tamnom licu. ulo se da blizu njega neko blago dotie ice vine. "Sem?" ree on. Sem je klimnuo glavom. "Pokuavam da pogodim tvoj pravi identitet, gospodaru Brama.Priznajem da ne uspevam." "Tako i treba da bude, ako neko eli da bude bog koji je bio, koji jeste i koji e zauvek biti." "Finu odeu na sebi ima. Dopadljiva je izuzetno." "Hvala. Teko mi je da poverujem da jo postoji. Proverio sam i utvrdio da ve pola stolea nisi traio novo telo. Prilino rizikuje." Sem je slegnuo ramenima. "ivot je pun rizika, kockanja, neizvesnosti..." "Istina je to", ree Brama. "Molim te, nai neku stolicu i sedi, smesti se udobno." Sem je to uinio, a kad je opet pogledao gore, Brama je sedeo na visokom tronu od klesanog crvenog mermera. Suncobran iste boje irio se nad njim. "Bie da je tu prilino neudobno", primeti Sem. "Ima jastue od penaste gume", odvrati bog smeei se. "Moe da pui ako eli." "Hvala." Sem je izvukao lulu iz kese koju je imao u opasau, napunio je paljivo, zatim pripalio. "ta si radio sve ovo vreme otkad si napustio nebesko jato?" zapitao ga je bog. "Obraivao sam sopstvene bate", ree Sem. "Ovde si nam mogao biti koristan, u naim sopstvenim hidroponinim plantaama", ree Brama. "to se toga tie, i sad bi mogao da nam bude koristan. Nego, priaj mi o svom boravku meu ljudima." "Lov na tigrove, pogranine zaevice sa susednim kraljevinama, obezbeivanje da harem bude zadovoljan, pomalo istraivanja u oblasti botanike eto takve stvari stvari od kojih se ivot sastoji. Sada moje snage opadaju, elim opet mladost. Ali koliko vidim, da bih je dobio moram da podvrgnem svoj mozak nekoj nevolji. Je li to tano?" "Na izvestan nain", ree Brama. "Zbog ega je to potrebno, ako smem pitati?" "Ko je dobar, u dobru da bude, ko je zao, strogo da mu sude", izrecitovao je Brama smeei se. "Pretpostavimo da sam zao", ree Sem, "kako e to strogo da mi sude?" "Morae u nekom niem obliku da odradi svoju karmiku optereenost." "Ima li pri ruci ikakve odreene cifre o procentu onih koji u dobro odu vis-a-vis

onih koji zaglave na sudu?" "Nemoj posumnjati u moje sveznanje", ree Brama zaklonivi usta skiptrom dok je zevao, "ako priznam da su mi te cifre u ovom momentu pobegle s pameti." Sem se zahehetao. "Kae da je vama u Nebeskom gradu potreban batovan?" "Da", rekao je Brama. "Prijavljuje se za to radno mesto?" "Ne znam. Moda." "A moda, opet, i ne?" ree bog. "A moda i ne", saglasio se Sem. "U starim danima nije bilo te zafrkancije sa ovekovim umom. Kad bi neko od Prvih traio obnovu, jednostavno bi plaao za tu uslugu i dobijao telo." "Ne boravimo u starim danima, Sem. Sviu nova vremena." "Neko bi mogao pomisliti da ste hteli da likvidirate sve Prve koji se nisu svrstali iza vas." "U Panteonu ima mesta za mnogo bogova, Sem. Ima mesta i za tebe, pa ako eli da ga zauzme..." "A ako ne elim?" "Onda idi u dvoranu Karme i trai da dobije novo telo." "A ako se ipak opredelim za to da budem bog?" "Onda e se gospodarima Karme saoptiti da te uslue brzo i dobro, i da ne koriste psiho-sondu. im bude u novom telu odaslae se jedna letelica koja e te podii na Nebo." "O ovome vredi razmisliti", ree Sem. "Veoma mi se dopada ovaj svet, iako je uvaljan u mrana vremena, u zaostalost. S druge strane, ta moja naklonost prema ovom svetu nimalo mi nee pomoi da uivam u stvarima koje su mi drage, ukoliko bude presueno da umrem pravom smru ili da dobijem telo majmuna i da lutam dunglama. Opet, nije mi draga ni vetaka besprekornost kakvu videh kad poslednji put bejah na nebu. Budi strpljiv koji asak, dok o tome meditiram." "Rekao bih da je posle ovakve ponude, takva neodlunost znak velike prepotencije." "Znam, a i ja bih moda tako kazao da sam na tvom mestu a ti na mom. Ali da sam ja bog, a da si ti ja, verujem da bih darivao nekoliko asaka blaene tiine, dok ovek donosi presudnu odluku o svome ivotu." "Sem, nemogue si uporan kad neto hoe! Zar bi mi iko drugi rekao da ekam, dok njegova sopstvena besmrtnost visi o koncu? Ne zamilja valjda da moe sa mnom da se pogaa, da se natee?" "Pa, potomak sam stare porodice trgovaca slizardima a postoji neto to veoma elim da dobijem."

"A ta bi to moglo biti?" "Odgovore na nekoliko pitanja koja me ve neko vreme mue." "Na primer ?..." "Kao to zna, jo pre jednog stolea prestao sam da dolazim na sastanke starog Saveta, zato to su se pretvorili u duge sednice sraunate da odloe istinsko donoenje odluka, i zato to su bili korisni jo samo kao izgovor za organizovanje festivala Prvih. U redu, nemam ja nita protiv festivala. Ako emo pravo, dobrih stotinu i pedeset godina odlazio sam na te festivale samo da bih se napio dobrog pia sa Zemlje. Ali smatrao sam da treba neto da uinimo i za svoje putnike, kao i za potomke naih mnogobrojnih tela, a ne da ih tek tako pustimo da lutaju po jednoj divljoj planeti i da se postepeno sami vraaju u divljatvo. Smatrao sam da mi, lanovi posade, treba da pomognemo svima ostalima, da im pruimo sve blagodeti tehnologije kojom i sada raspolaemo, a ne da izgradimo jedan neosvojivi Raj samo za sebe i odatle koristimo ostatak planete kao rezervat za lov i kao javnu kuu. Dugo sam se pitao zato ne dajemo tehnologiju svima. Bio bi to poten nain da se upravlja jednim svetom." "Iz ovoga zakljuujem da si akceleracionista?" "Nisam", ree Sem, "istraiva sam. Radoznao sam, eto to je sve, zanima me zato ide ovako." "Pa, da ti odgovorim", ree Brama. "Razlog je u tome to oni jo nisu spremni za ono bolje. Da smo stupili u akciju odmah, o da, tad se to moglo. Ali u poetku smo bili ravnoduni. Kada su poela da se postavljaju pitanja, podelili smo se. Suvie vremrna je proteklo. Ljudi nisu spremni, i jo mnogo vekova nee biti spremni Kad bi im neko u ovoj etapi njihovog razvoja dao usavrenu tehnologiju dolo bi do ratova u kojima bi se oni jo vie unazadili ak i u odnosu na ovaj poetni stupanj gde su sad. Njihov ve ostvareni napredak nije mali. Zaeli su jednu civilizaciju slinu onoj njihovih praotaca. Ipak, jo su to deca, pa bi se, ba kao deca, igrali naim poklonima i samo opekli prste. Oni jesu naa deca, naime deca naih odavno mrtvih prvih tela, pa deca naih drugih tela, pa treih tela, i tako dalje, i tako dalje iz ega sledi da mi imamo i neke roditeljske dunosti prema njima. Ne smemo dozvoliti da oni akcelerirano, ubrzano, ulete u nekakvu tamo industrijsku revoluciju, pa da unite prvu stabilnu drutvenu zajednicu na ovoj planeti. Svoje roditeljske obaveze najbolje emo ispunjavati ako ih vodimo ovako kako ih ve vodimo, naime, kroz hramove. Bogovi i boginje su u sutini parentalne, roditeljske figure; stoga, ta moe biti pravednije i istinitije nego da te uloge i prihvatimo, i igramo ih temeljito?" "Onda zato unitavate njihovu sopstvenu tehnologiju u samom zaetku? Ja lino pamtim najmanje tri sluaja kad su iznova otkrivali princip tampe, tampanja, i sva tri puta je to suzbijano."

"Iz istog razloga to inimo: narod jo nije spreman za takav napredak. Uostalom, nije to bilo stvarno otkriveno, bilo je u stvari priseano. Bila je to tehnologija iz legendi, i svaki put se neko poduhvatio da je obnovi. Ako neto treba da bude pronaeno, onda neka to rezultira iz faktora koji su ve sastavni deo jedne kulture; ne sme da bude izvueno iz prolosti kao zec iz eira." "Reklo bi se da zaista veoma tanane razlike pravi, Brama. Ako sam dobro shvatio, tvoje sluge krstare svetom i unitavaju svaki progres gde god mu vide znake?" "Nije tako", ree bog. "Zar zamilja da mi elimo veno da nosimo na pleima ovaj teret boanske odgovornosti, veno da drimo planetu u zaostalosti samo da bismo zauvek trpeli muku i trud prinudnog bogovanja?" "Najsaetije reeno: da", ree Sem. "ta trai onaj jednoruki automat za molitve ispred ovog hrama u kome sam? On je, kao kulturni fenomen, na istom nivou kao dvokolice?" "To je drugo", ree Brama. "Poto je to boanska manifestacija, graani ga gledaju sa strahopotovanjem i ne postavljaju pitanja o njemu iz religijskih razloga, dakle. Nije to isto kao kad bi neko pronaao barut." "A ako neki lokalni ateista ukrade jedan automat i razmontira ga? I ako je on novi Tomas Edison? ta onda?" "Vrlo nezgodne kombinacione brave su na njima. Ako iko sem svetenika otvori automat, doi e do eksplozije koja e unititi i lopova." "Primeujem, dodue, da niste bili u stanju da suzbijete ponovno pronalaenje pecara za destilaciju alkohola, mada ste se mnogo trudili. Najzad ste uveli jedan zakoni kojim se uvodi porez na alkoholna pia a sakupljena lova se predaje hramovima." "oveanstvu je uvek bilo potrebno i malo oputanja, a ljudi su oputanje traili u piu", ree Brama. "oveanstvo je najee uspevalo na neki nain da ukljui pie u svoje religijske ceremonije. Tako su oseali manje krivice. Uistinu, u poetku se trudismo da suzbijemo alkoholizam, ali brzo uvidesmo da ne moemo. Zato uvedosmo jednu porezicu, a za uzvrat blagosiljamo to to raja cirka. Krivice ima manje, prebacivanja pijancima je manje, zato je i mamurluk blai, mamurluk je psihofizika pojava, zna a uostalom, to je mala poreza, porei." "Ba je udno to, uprkos tome to veli, mnogi radije piju ono neblagosloveno, kriom pravljeno pie." "Ti si doao ovamo da moli boga, a ostao si da se bogu ruga, je li to? A? Je li to? Voljan sam bio da odgovorim na tvoja pitanja, ali ne i da raspravljam sa tobom o deikratskoj politici. Jesi li odluio hoe li moju ponudu prihvatiti ili odbiti?"

"Jesam, Madlena", ree Sem, "a je li tebi iko ikad rekao koliko si lepa kad se naljuti?" Brama je skoio sa trona i pojurio napred. "Kako zna? Kako si pogodio?" poe bog da vriti. "Pa nisam mogao ba da budem siguran do sad", ree Sem. "Bilo je to samo nagaanje, zasnovano na nekim tvojim malim manirima u govoru i dranju koje sam zapamtio. Znai, konano si ostvarila ono to si oduvek elela, a? Kladim se da sad ima i harem. Kako vam je, gospoo, u koi mukarca, mukarine i po, imajui u vidu da ste roeni kao curica? Siguran sam da bi svaka leza-meza na svetu poludela od zavisti kad bi samo znala. estitam." Brama se ispravio do svoje pune visine i pogledao uasnuto. Tron kao da je plamteo iza njega. Zvuci su i dalje doticali sa ica vine, bez ikakve strasti. Brama je podigao skiptar i poeo: "Spremi se da na tebe kletva Bramina..." "Ma zato?" ree Sem. "Zato to sam pogodio, otkrio tvoju tajnu? Ako u biti bog, svejedno je, i ostali gore to sigurno znaju. Ljuti se to sam stvar otkrio pomou jedinog trika koji mi je bio na raspolaganju pomou male provokacije? Mislio sam da e me ceniti ako svoju vrednost dokaem ovakvim ispoljavanjem pameti i duhovitosti. Ako sam te uvredio, izvinjavam se." "Nije to to si pogodio, nije ni zbog naina kako si pogodio, proklinjem te zato to si mi se podsmevao." "Podsmevao?" ree Sem. "Ne razumem. Nisam mislio da izrazim nikakvo nepotovanje. U starim danima sa tobom sam se uvek dobro slagao. Ako se samo seti starih vremena, setie se i da je to istina. Zato bih sad dovodio svoju poziciju pod znak pitanja rugajui ti se?" "Zato to ti je bio bri jezik od pameti." "Ne, gospodaru moj. Samo sam se sa tobom naalio onako kako bi se mogao ovek sa ovekom naaliti u razgovoru o takvim stvarima. ao mi je ako to prima k srcu. Verujem da ima harem na kome mogu da ti pozavidim, i u koji u nesumnjivo pokuati da se uunjam jedne noi. Ako hoe da baci kletvu na mene samo zato to sam bio iznenaen, onda samo napred, prokuni me." Povukao je na lulu, zavio svoj iroki osmeh u dim. Najzad se i Brama zahehetao. "Istina je da sam malo unijeg temperamenta", objasni on, "i moda previe osetljiv po pitanju svoje prolosti. Naravno da sam esto razmenjivao ale sa drugim mukarcima. Oproteno ti je. Povlaim svoju zapoetu kletvu. A to se tie tvoje odluke, pretpostavljam da prihvata moju ponudu?" "Tako je", ree Sem. "Dobro. Oduvek sam te gledao kao brat brata. Idi sada i zovi mog svetenika,

kome u dati uputstva po pitanju tvoje inkarnacije. Vidimo se uskoro." "Sasvim sigurno, gospodar-Brama", ree Sem, klimnu glavom i podie lulu. Odgurnuo je policu, izaao i u hodniku pronaao najvieg svetenika. Svakojake misli su prolazile kroz njegov um, ali ovoga puta ih nije izgovorio. Te veeri princ se dogovarao sa svojim dvoranima koji su se tokom dana razili po gradu, posetili svoje prijatelje i roake, ako su ih u gradu imali, ili prosto lutali ulicama oslukujui govorkanja i vesti. Od njih saznao je da u gradu postoje samo desetorica gospodara Karme, i da svi stanuju u jednoj palati na jugoistoku od grada, na planinskom obronku. Po odreenom rasporedu poseivali su karma-klinike ili itaonice hramova; tu su itani umovi kandidata prijavljenih za novo telo. Sama Kua Karme bila je jedna masivna crna zgrada u vrtu te njihove palate na obronku: tu su dolazili oni kojima je odobren transfer u novo telo. Strejk i jo dvojica pooe jo za videla da osmotre i skiciraju odbrambene zidove palate. U drugi kraj grada pooe dvojica dvorana; njihov je zadatak bio da urue poziv na kasnu veeru i veliku pijanku anu od Irabeka, starcu koji je bio Sidarti daleki komija, koji je sa njim tri puta imao krvave pogranine okraje i nekoliko puta iao u zajedniki lov na tigrove. an je imao zakazan susret sa gospodarima Karme, ali je doao ranije i provodio dane ekanja u poseti kod rodbine. Najzad, princ Sidarta poslao je jednoga oveka u kovaku ulicu; taj je zatraio od radnika koji su metal kovali, da isporue, sutra rano ujutru, dvostruko veu koliinu od one koju je princ prvobitno naruio. Da bi pojaao njihovu sklonost saradnji, poneo je dodatnu sumu novca. Kasnije istog dana, stie an od Irabeka u svratite Hokanino. Doao je u pratnji estorice svojih roaka koji su, iako pripadnici kaste trgovaca, bili naoruani kao ratnici. Videi da je u svratitu sve miroljubivo, meutim, i da nijedan drugi gost niti posetilac ne nosi oruje, oni odloie svoje oruje, te posedae u elo stola, uz princa Sidartu. Ovaj an bejae visok, ali prilino poguren ovek. Imao je na sebi odeu kestenjaste boje i tamni turban koji mu se sputao gotovo do obrva; a one bejahu boje mleka, velike, i gusenicama sline. Njegova brada sneni bun bejae, a kad bi se nasmejao pokazivalo se da su zubi njegovi svi od reda crni krndelji; donji oni kapci njegovi strali su, silno crveni, napred, kao da su se umorili trudei se toliko godina da vrate nazad u one duplje njegove oi, a te su toliko zakrvavljene i izbuljene bile da se zaista moglo pomisliti da ele da iskoe. Smejao se lajmovito i udarao pesnicom po stolu, ponavljajui. "Slonovi su danas preskupi, a sem toga na blatnjavom terenu nita ne vrede!" ve po esti put; to se odnosilo na njihov razgovor o pitanju koje doba godine je najpovoljnije za pokretanje rata. Zakljuili su da bi samo vladar-poetnik ili vladar-prostak mogao uvrediti susedovog ambasadora

tokom kine sezone, i da bi takvome onda dobro pristajao naziv nouveau roi. Kad je no odmakla, lekar princa Sidarte izvinio se i napustio drutvo, zato da bi mogao da nadgleda pripremanje deserta i da ubaci narkotik u kolaie namenjene anu. Kad je no jo vie odmakla, i kad je desert bio pojeden, an je ispoljio sve jau sklonost da zaklapa oi i klima glavom, koja mu je padala na grudi i tako sve due ostajala. "Dobra zabava", mrmljao je izmeu dva hrkanja. "Slonovi nita... ba nita...!" Najzad je zaspao, i vie ga nisu mogli razbuditi. Njegovi roaci nisu smatrali da je opravdano nositi ga kui u ovo doba noi. To nisu smatrali zato to je lekar Sidartin dodao hlor-hidrat u njihovo vino, tako da su sad leali oprueni po podu i hrkali uveliko. Prinev glavni dvoranin je popriao sa Hokanom koji je odmah naao smetaj i za tu estoricu. Samog ana odnesoe u odaje Sidartine, gde ga uskoro poseti lekar. Poputajui stisak anove odee, lekar se nae i poe da govori anu tihim, sugestivnim glasom: "Sutra popodne bie princ Sidarta, a ovi e biti tvoji pratioci. Odjahae u njihovom drutvu do Kue Karme i tamo e zatraiti telo koje je Brama obeao da ti da bez prethodnog izlaska pred karmiki sud. Tokom itavog transfera ostae Sidarta, vratie se ovamo sa svojom pratnjom, da te ja pregledam. Razume li?" "Da", proaputa an. "Onda ponovi ovo to sam ti rekao." "Sutra popodne", ree an, "biu Sidarta i zapovedau ovim pratiocima..." Rascvetalo se blistavo jutro. Pod njim su se dugovi plaali. Polovina prinevog odreda vojske izjaha iz grada i ode ka severu. Kad ih vie niko iz Maharte nije mogao videti oni skrenue u bregove i pooe irokim krugom oko grada, pravcem koji e ih dovesti do jugoistonih obronaka; uz put su zastali samo jednom, da privrste na sebe punu bojnu opremu. est ljudi ode u ulicu kovaku. Vratili su se nosei teke platnene vree. Sadraj tih vrea bio je preruen u kese za novac tridesetestorice Sidartinih ljudi. Posle doruka ta tridesetestorica, kesa tekih, pooe u grad. Princ se posavetovao sa svojim lekarom Naradom. Rekao je, "Ako sam pogreno ocenio vrednost nebeske milosti, onda sam stvarno proklet." Ali doktor se nasmeio i odgovorio mu: "Ne verujem da ste pogreno ocenili." I tako preoe iz jutra u mirni centar grada. Greben bogova bio je zlatan iznad njih, iznad nebesa. Kad su se njihovi noanji gosti probudili, Sidarta i njegovi ljudi pobrinue se da im pomognu u mamurluku njihovom. anu dadoe post-hipnotiko sredstvo i poslae ga, u pratnji estorice Sidartinih dvorana, u palatu gospodara Karme. estorici anovih roaka reeno je, meutim, da an mirno spava u Sidartinim odajama.

"Glavna opasnost po nas u ovom trenutku", ree lekar, "sastoji se u tome da ana prepoznaju. Hoe li ga prepoznati? Za nas rade sledei faktori: on je beznaajni vladar daleke kraljevine, u gradu je tek koji dan, to vreme je uglavnom proveo sa svojim roacima, i najzad, nije jo izaao na karmiko suenje. Gospodarima Karme va fiziki izgled verovatno nije poznat..." "Osim ako su im Brama ili onaj svetenik dali opis", ree princ. "Otkud znam, moda je itav moj razgovor sa njim snimljen i traka poslata njima, ba radi identifikacije." "Ali zato bi oni to radili?" ree Narada. "Teko da bi mogli oekivati lukavstva i komplikovane predostronosti od strane onoga kome ine uslugu. Ne, ja bih rekao da emo uspeti da izvedemo ovu stvar. Kad bi ana ispitivali psiho-sondom, on ne bi proao, naravno, ali ako samo bace pogled na njega, i ako imamo u vidu da su oko njega vai dvorani, po svoj prilici e proi. U ovom trenutku on vrsto veruje da je Sidarta, i u tom pogledu moe proi kroz ma kakav obian detektor lai sasvim uspeno; a to je, rekao bih, najtea prepreka sa kojom se on moe suoiti." I tako oni ostadoe da ekaju. Ona tridesetestorica vratie se praznih kesa. Pokupili su svoje stvari, popeli se na svoje konje i poli jedan po jedan kroz grad, naizgled lutajui, kao da trae gde bi se mogli razonoditi; u stvari polako su odmicali ka jugoistoku. "Zbogom, dobri Hokana", ree princ dok su poslednji od njegovih ljudi odlazili. "Priau, kao i uvek, sve najbolje o tvom svratitu svima koje budem sretao irom zemlje ove. alim to se moj boravak ovde mora tako neoekivano prekinuti, ali moram da odjaem i da suzbijem jednu oruanu pobunu u provincijama. Polazim istog asa kad izaem iz Kue Karme. Zna kako takve pojave izbijaju onog asa kad vladar okrene lea. I tako, mada bih voleo da provedem jo nedelju dana pod tvojim krovom, bojim se da e to zadovoljstvo morati da bude odloeno za neku drugu priliku. Ako neko doe da se raspituje za mene, reci mu da me potrai u Hadu." "U Hadu, moj gospodaru?" "To ti je najjunija provincija mog kraljevstva, poznata po izuzetno vruoj klimi. Pazi da to ba tako kae, naroito svetenicima Brame, koji bi me lako mogli potraiti sledeih dana." "Uiniu tako, moj gospodaru." "Posebno se brini za deaka Delea. Kad ponovo doem, oekujem da njegovu svirku ujem." Hokana se duboko poklonio i upravo se pripremao da otpone svoj oprotajni govor, kada mu je princ dobacio poslednju kesu novca i nainio jednu zavrnu primedbu o vinima Urata, a zatim se brzo popeo na svog konja i poeo da izvikuje

zapovesti svojim ljudima, na takav nain da nikakav dalji razgovor nije bio mogu. Onda su odjahali kroz kapiju i nestali, ostavljajui iza sebe samo lekara i trojicu ratnika; lekar je morao da ih lei jo jedan dan od neke vrlo retke i malo poznate bolesti koja nastaje kad se naglo promeni klima, ali je najavljeno da e i oni sutra pojahati da sustignu ostale. Kroz grad su proli koristei uglavnom bone uliice; posle nekog vremena izbili su na raskrsnicu odakle je jedan put vodio prema palati gospodara Karme. Dok su odmicali tim putem, Sidarta je razmenio tajne znake sa onom tridesetestoricom svojih ratnika koji su sad bili skriveni na raznim mestima u umi. Kad su prevalili polovinu puta do palate, princ i osmorica sa njim zastadoe, pretvarajui se da ele da se odmore; u stvari, ekali su da ih ona tridesetestorica sustignu svojim polaganim kretanjem kroz umu. Nedugo potom, meutim, videe neko komeanje na stazi pred sobom. U susret su im dolazila sedmorica jahaa. Princ je pretpostavio da su to njegovih est konjanika i an. Kad se ta grupa primakla dovoljno za pozdrav, Sidarta i osmorica krenue im u susret. "Ko ste vi?" zapita jaha na beloj kobili, visoki ovek otra oka. "Ko se to usuuje da zaprei prolaz princu Sidarti, Vezivaocu demona?" Princ vide kako taj ovek izgleda: miiav, suncem opaljen, star dvadeset i koju godinu, orlovskih crta lica, dranja koje je nagovetavalo snagu i odjednom ga proe oseanje da je bio bezrazlono sumnjiav, i da je sopstvenim nepoverenjem i kombiniranjem prevario samoga sebe. Jer, ovaj snani primerak ljudskog roda koji je sad sedeo na Sidartinoj kobili bio je najbolji dokaz da je Brama asno ispunio svoje obeanje, te da je naredio da se Sidarti da telo izvrsnog kvaliteta i velike vrstine, telo u kome je sad gospodario stari i prastari an. "Gospodaru Sidarta", ree jedan od prinevih kopljanika, jedan od onih koji su jahali uz ana od Irabeka, "izgleda da su imali potene namere. Ne vidim da ovome ovde neto fali." "ta 'Sidarta', kome se to ti obraa upotrebljavajui ime svoga gospodara?" povika an. "Ja sam Sidarta, Vezivalac..." Usred rei on zabaci glavu unazad, a rei mu zaklokotae u grlu. Napad je tad zahvatio ana. Ukoio se, izgubio ravnoteu i pao sa konja. Sidarta mu je pritrao. U uglovima usta toga oveka videli su se mehurii pene, a oi su bile izvrnute uvis. "Epileptiar!" povika princ. "Namestili su da dobijem oteen mozak!" Ostali se okupie i pomogoe princu da neguje palog ana sve dok napad nije proao i dok se an nije vratio svesti. "t-ta se dogodilo?" upitao je an.

"Izdajstvo", ree Sidarta. "Izdajstvo, o ane od Irabeka! Jedan od mojih ljudi e te otpratiti sada do mog linog lekara, koji e te pregledati. Kad se dobro odmori, tada, predlaem ti, uloi protest u Braminoj itaonici za itanje graana. Moj e ti lekar pomoi u svratitu Hokaninom, a onda emo te pustiti da ide. ao mi je to se ovo dogodilo. Verovatno e sve biti dovedeno u red. Ali ako ne bude dovedeno u red, seti se poslednje opsade Kapila i smatraj da smo sad izjednaili rezultat, jedan-jedan. Do vienja, brate vladaoe." Naklonio se tome oveku. Sidartini kopljanici tada su pomogli anu da se popne na dorata Hokaninog, koga je Sidarta ranije pozajmio. Princ se pope na svoju belu kobilu. Posmatrao je odlazak dvojice konjanika niz drum. Onda se okrenuo ljudima koji su oko njega stajali i progovorio tako glasno da su ga mogli uti i oni prikriveni u umi. "Nas devetorica ulazimo. Dva kratka znaka rogom znae da i vi ostali uete. Ako nam se neko opire, nauite ih da pametniji budu. Ako zasviram jo tri puta rogom, pedeset kopljanika sjurie se sa brega, a ja u zasvirati ako bude potrebno. Ono je palata za lak ivot, a ne tvrava gde bi se bitke vodile. Gospodare Karme zarobljavajte. Nikakvu tetu ne inite ni njima ni mainama njihovim, niti dozvolite da neko drugi tetu ini. Ako nam se ne opiru, sve lepo i krasno. A ako se budu opirali, proi emo kroz palatu gospodara Karme i kroz Kuu Karme kao mali deak preko izuzetno velikog i izuzetno pravilno izgraenog mravinjaka. Dobra srea neka je sa vama ali nijedan bog!" Okrenuo je svog konja i krenuo drumom uzbrdo. Za njim krenue osmorica kopljanika njegovih, tiho pevajui. Projahao je kroz iroku dvostruku kapiju koja je stajala otvorena i nebranjena. Odmah je poeo da razmilja o nekim eventualnim tajnim sredstvima odbrane koja su moda izmakla Strejkovom oku. Ograeni prostor oko palate bio je delimino poploan, a delimino pretvoren u prijatni vrt. Nekoliko slugu radilo je u vrtu: potkresivali su kronje, iali bunje, negovali cvee. Princ je pogledom traio ukopano teko naoruanje, ali toga ovde nije bilo. Sluge su podigle poglede dok je ulazio, ali nisu prekidale svoj posao. Ispred njega nalazila se palata gospodara Karme, a levo od nje mogla se videti, na kraju dvorita, crna kamena Kua Karme. Nastupao je u tom pravcu, praen svojim malim odredom, sve dok ne zau sa svoje desne strane, sa ulaznog stepenita palate, poziv neiji. Pritegao je dizgine svome konju i okrenuo se da tamo pogleda. ovek koji mu se obratio nosio je crnu odedu sa utim krugom na grudima, a u ruci tap od ebonovine. Bio je visok i masivno graen. Nije ponovio pozdrav, nego je samo stajao i ekao. Princ je doterao svoga konja do podnoja irokih stepenica. "Moram da

razgovaram sa gospodarima Karme." "Imate li zakazano?" "Nemam", ree princ, "ali radi se o vanoj stvari." "U tom sluaju, ao mi je to ste prevalili toliki put uzaludno. Potrebno je da poseta bude zakazana. To moete da sredite u bilo kom hramu u Maharti." Onda je udario tapom po stepenitu, okrenuo princu lea i poeo da se udaljava. "Poupajte sve redom u onoj bati", ree princ svojim ljudima. "Posecite ono drvee tamo, sve nabacajte na gomilu i spalite." ovek u crnom je zastao i opet se okrenuo. Sad je u podnoju stepenita ostao princ sam. Njegovi ljudi ve su odmicali ka bati. "To ne smete", ree ovek. Princ se nasmeio. Njegovi vojnici su sjahali i poeli da kasape divno bunje, uz put gazei i ritajui cvetne leje. "Recite im da prestanu!" "A zato bih? Doao sam da razgovaram sa gospodarima Karme, a vi kaete da ne mogu. Kaem vam da mogu, i da u razgovarati. Sad emo videti ko je od nas dvojice u pravu." "Naredite im da prestanu, a ja u vau poruku preneti gospodarima." "Prestanite!" povika princ Sidarta. "Ali budite spremni da ponovo ponete." ovek u crnom popeo se uz stepenice, uao u palatu i nestao. Princ je opipavao rog koji je visio o kanapu oko njegovog vrata. Uskoro se zau komeanje, i naoruani ljudi poee da izlaze na stepenite. Princ podie rog i dvaput dunu u njega. Ti ljudi su imali na sebi konate oklope neki su oklop jo urno nametali na sebe i kaievima privrivali i kape od istog materijala. Njihove desnice maevalake bile su umotane koom do lakta, a na levoj ruci svaki je imao i po jedan mali, ovalni metalni tit sa utim tokom na crnom polju. Imali su duge, krive sablje. Ispunili su itavo stepenite i zastali kao da ekaju nareenja. ovek u crnom pojavio se opet. Zauzeo je mesto pri vrhu stepenita. "Vrlo dobro", ree on, "ako imate neku poruku za gospodare, samo recite!" "Jesi li ti gospodar?" zapita princ. "Jesam." "Onda si sigurno po rangu najnii od gospodara, jer, koliko vidim, obavlja i dunosti portira. Omogui mi da govorim sa onim gospodarem koji je ovde gazda." Tada je ujahalo tridesetest kopljanika i raspodelilo se levo i desno od princa.

Onih osmorica koji su zapoeli unitavanje vrta ponovo su pojahali svoje konje i pridruili se svojoj formaciji. Gole sablje drali su poloene preko svojih butina. "Moramo li na konjima u palatu?" zapita princ. "Ili e pozvati druge gospodare, one sa kojima elim da razgovaram?" Oi u oi sa njim stajalo je gotovo osamdeset peaka, sa sabljama u rukama. Gospodar kao da je odmeravao ravnoteu snaga. Odluka njegova bila je, da je ipak bolje da stvari ostanu kakve jesu. "Ne preduzimaj nita prenagljeno", ree on, "jer e se moji ljudi braniti nainom izuzetno opakim. ekaj na moj povratak. Pozvau ostale." Princ je napunio i pripalio lulu. Njegovi vojnici su sedeli kao statue, kopalja spremnih. Znoj je bio najuoljiviji na elima onih peaka koji su drali prvi, najnii stepenik stepenita. Tek tako, da mu proe vreme, princ se obratio svojim kopljanicima. "Neka niko ne pokuava da ispoljava svoju vetinu ponosa radi, kao to ste inili kod poslednje opsade Kapila. Gaajte u grudi, ne u glavu." "Sem toga", dodade on, "zabranjujem vam da unakaujete, po obiaju svome, tela mrtvih i ranjenih, jer ovo je sveto mesto i ne sme se skrnaviti na takav nain." "Ipak, s druge strane", nastavi princ, "smatrau da ste me uvredili ako ne dobijem bar deset ivih zarobljenika ije emo ivote onda prineti na rtvu Niritiju crnome, mom zatitniku ali to emo uraditi izvan ovog dvorita, dabome, na nekom mestu gde izvravanje crne gozbe nee biti tako teak greh..." Na desnoj strani, tresak: peak koji je do tog trenutka zurio u vrh Strejkovog koplja pade u nesvest i skotrlja se sa najnieg stepenika na tlo. "Stojte!" Taj povik doao je od jedne figure u crnom, koja se pojavila, zajedno sa est drugih, slinih, na vrhu stepenita. "Ne skrnavite palatu Karme krvlju. Krv tog jednog palog ratnika ve..." "Ve se die u njegove obraze", dovri princ, "ako je doao svesti jer, ubijen nije." "ta to eli ti?" ovek u crnom koji mu se obraao bio je osrednje visok, ali njegov obim oko pojasa bejae ogroman. Stajao je tu kao grdno crno bure, a tap u ruci njegovoj izgledao je kao crna munja. "Sedmorica vas je", ree princ, "a ovde, koliko znam, ivi deset gospodara. Gde su jo trojica?" "Oni su sad na poslu, u tri razne itaonice u Maharti. ta ti hoe od nas?" "Ti ovde upravlja?" "Samo Veliki toak zakona ovde upravlja." "Ali ti si najstariji, po stareinstvu, predstavnik velikog toka izmeu zidova

ovih?" "Jesam." "Odlino. Hou s tobom da popriam nasamo eno tamo." To rekavi, princ rukom pokaza ka crnoj Kui. "Nemogue!" Princ je ispraznio lulu lupkajui je jako o svoju petu, vrhom bodea izgrebao dno lule, i najzad je vratio u kesu o svom pojasu. Onda se, sedei na beloj kobili, vidno uspravio i stisnuo svoj rog levom rukom. Njegov se pogled susreo sa pogledom debelog gospodara. "Da li si potpuno siguran u to?" zapita on. Usta tog gospodara, mala i blistavo-crvena, uvijala su se oko rei koje nije izgovorio. Onda: "Kako ti kae". Kad je tako, konano, pristao, dodao je: "Sklanjajte se da proem!" Siao je kroz redove svojih ratnika i stao pred belu kobilu. Princ je kobilu vodio samo kolenima. Poterao ju je prema mranoj Kui. "Ostanite u poretku, zasad!" povikao je gospodar. "Isto vai", rekao je princ svojim ljudima. Preli su tako preko dvorita. Pred Kuom je princ sjahao. "Duguje mi telo", rekao je tiho. "Kakve rei su to?" zapitao je gospodar. "Ja sam princ Sidarta od Kapila, Vezivalac demona." "Sidarta je ve usluen." "To si mislio", ree princ, "usluen telom epileptinim, po nareenju Brame. Ali tako nije. Pacijent koji je danas, ranije, doao kod vas bio je, protiv svoje volje, varalica, lano se predstavio. Ja sam pravi Sidarta, o svetenie bezimeni, i doao sam po telo koje mi pripada ali telo zdravo i jako, bez skrivenih oboljenja. Usluie me. Usluie me voljno ili nevoljno, ali e me usluiti." "Misli ti?" "Mislim ja", ree princ. "Napadajte!" povika gospodar, zamahujui svojim crnim tapom prema prinevoj glavi. Princ se izmakao i poeo da se povlai, a ujedno isukao svoju sablju. Dvaput je sabljom uspeo da zadri udarce tapa. Trei put ga je tap dokaio po ramenu, okrznuo samo, ali i to je bilo dovoljno da ga uzdrma. Kruio je oko bele kobile, a gospodar ga je jurio. Izmiui neprestano, trudei se da konj uvek bude izmeu njega i njegovog progonitelja, princ je podigao rog do usana i zatrubio triput. Ti su zvuci uzleteli iznad zvukova pomamne bitke na stepenitu. Sav zaduvan, princ se okrenuo i podigao svoje oruje u poslednji as zaustavio je jedan udarac usmeren ka

slepoonici, koji bi mu, da ga nije zadrao, sasvim sigurno okonao ivot istog trena. "Zapisano je", rekao je gospodar glasom koji je liio na jecaje, "da je onaj koji izdaje nareenja a nema mo da obezbedi njihovo sprovoenje, budala." "Pre samo deset godina", dahtao je stari princ, "ti ne bi mogao tim tapom da me dotakne ni jedan jedini put." Napadao je maem taj tap, nadajui se da rascepi drvo, ali je gospodar Karme uvek uspevao da mu skrene otricu; princ je uspeo ponegde da taj tap zasee, ponegde da ga oguli, ali se tvrdo drvo dralo i tap je jo bio u jednom komadu. Najzad je gospodar, upotrebljavajui maevalaku tehniku, uspeo princu da zada jedan teak udarac u levu stranu tela. Princ je osetio kako mu se rebra lome... pao je. Ono to je sledilo nije uinio namerno; naprosto, dok je padao, sablja mu je izletela iz ruku i zahvatila gospodara po cevanicama. Ovaj je pao na kolena, urliui. "Ipak smo ravnopravni protivnici", zastenjao je princ. "Moja starost naspram tvog sala..." Leei tako, princ je uspeo da izvue bode, ali nije mogao vrsto da ga dri u ruci. Oslonio se laktom na zemlju. Gospodar Karme je, oiju punih suza, pokuao da ustane, ali je opet pao na kolena. Zauo se topot mnogih kopita. "Nisam budala", ree princ, "a sada imam i mo da obezbedim sprovoenje onog to sam naredio." "ta se dogaa?" "Stigli su moji preostali kopljanici. Da sam nastupio odmah sa celom silom, ti bi se zavukao u neku rupu, kao gek u gomilu cepanica, pa bih morao moda danima da rasturam tvoju palatu kamen po kamen dok te ne pronaem. Ovako te imam na dlanu." Gospodar je podigao tap. Princ je potegao rukom unazad. "Spusti to, ili bacam bode. Ni sam ne znam da li u pogoditi ili promaiti, ali mogao bih pogoditi. Nisi eljan da rizikuje pravu smrt. A?" Gospodar je spustio svoj tap. "Videe ti pravu smrt, i to svoju, samo dok gardisti Karme naprave od tvojeg konjskog odreda pseu hranu." Princ se zakaljao. Nezainteresovano je osmotrio svoj ispljuvak koji se sastojao od krvi. "U meuvremenu bismo mogli da diskutujemo o politici." Kad su zvuci bitke prestali, dojahao je Strejk visok, pranjav, kose crvene skoro kao krv koja se na njegovoj sablji ve suila Strejk, koga je bela kobila ukala njukom, dok je on svog princa pozdravljao i dodao: "Gotovo je." "uje li to, gospodaru Karme?" ree princ. "Tvoji su vojnici pretvoreni u meso

za ishranu pasa." Gospodar nije odgovorio. "Uslui me sada i tvoj ivot e biti tvoj", ree princ. "Odbij, i tvoj ivot e biti moj." "Usluiu te", rekao je gospodar. "Strejk", naredi princ, "poalji dva oveka u grad: jednog da dovede ovamo Naradu, mog lekara, a drugog da ode u ulicu tkaa i dovede Janavega koji jedra krpi. to se tie one trojice kopljanika koji ostadoe kod Hokane, ostavi tamo samo jednoga, da dri ana od Irabeka do zore. U zoru neka ga vee i neka ga ostavi, i neka se nama pridrui." Strejk se nasmeio i salutirao. "A sad dovedi ljude da me unesu u Kuu i da pripaze na ovog gospodara." Na lomai je spalio svoje staro telo, ali i ostala tela. Gardisti Karme su, do poslednjega, izginuli u borbi. Od sedmorice bezimenih gospodara, bitku je preiveo samo onaj koji je dosad bio silno debeo. Nije bilo naina da se transportuju zalihe spermatozoida i jajnih elija, tankovi za rast tela, a jo manje friideri sa gotovim telima spremnim za upotrebu; ali je zato pod nadzorom Dr Narade razmontirana oprema za izvrenje samog transfera, a delovi su potom natovareni na konje onih kopljanika koji su pali u borbi. Mladi princ Sidarta seo je na belu kobilu. Gledao je kako se eljusti plamena sklapaju oko leeva. Osam lomaa plamtelo je naspram zore rane. ovek koji je donedavno bio krpilac jedara okrenuo je svoj pogled prema lomai osmoj: nalazila se pokraj same kapije, a zapalili su je posle svih. Njeni plamenovi tek su sad dohvatili vrh, a na vrhu je lealo telo silno debelo, u crnoj odori sa utim krugom na prsima. Kad su plameni jezici dotakli to telo i kad mantija poe da se dimi, jedan pas, koji se vrzmao po upropaenom vrtu, poe da zavija, zvukom koji je liio na jecaje. "Na dananji dan stavka 'grehovi' u tvom bilansu napunjena je i prepunjena", ree onaj koji je bio krpilac jedara. "Ali da vidi tek stavku 'molitve'!" odvrati princ. "Uplatio sam za mnogo dana unapred, i to e me odrati. Teolozi budunosti morae, meutim, da donesu odluku po pitanju prihvatljivosti ili neprihvatljivosti svih onih gvozdenih ploica u molitvoautomatima irom varoi. Neka se Nebo sada pita ta se ovde dogodilo ovoga dana gde sam, ako sam, i ko sam. Dolo je vreme da pojaemo, kapetane moj. Jedno vreme emo kroz planine, a onda svako svojim putem, radi bezbednosti. Nisam siguran kojim u putem ja krenuti ali znam da taj put mora dovesti do rajske kapije, i da moram ii naoruan." "Vezivalac demona", ree drugi smeei se.

Primakao im se zapovednik kopljanika. Princ mu je klimnuo glavom. Zaulo se izvikivanje nareenja. Konjanika kolona je krenula, izala kroz kapiju palate Karme, skrenula odmah sa druma i zaputila se uzbrdo, u bregove koji lee na jugoistoku od grada Maharte. Iza sebe kolona je ostavila drugove svoje koji su plamteli blistavo kao zora.

3
Pria se: kad se Uitelj pojavio, ljudi svih kasta ili su da uju pouke njegove; ile su i ivotinje, ili su i bogovi a i poneki svetac. Odlazili su poboljani, uzdignuti. Da je on postigao prosvetljenje priznavao je gotovo svako, sem onih koji su verovali da je varalica, grenik, kriminalac ili aljivdija. Ti drugi nisu uvek bili njegovi neprijatelji; opet, nisu svi poboljani i uzdignuti mogli da se ubroje u njegove prijatelje i pomagae. Sledbenici su ga zvali Mahasematman, a neki su tvrdili da je bog. Najzad, kad se uvidelo da je prihvaen kao uitelj, da je stekao ugled, da su se mnogi bogatai svrstali uz njega.i da je njegova reputacija dosegla u udaljene krajeve zemljinog ara, za njega upotrebie ime Tafagafa, to znai "onaj koji je postigao". Vredi zapaziti da boginja Kali (poznata, u svojim blaim trenucima, i kao Durga) nikad nije izrazila zvanino miljenje o tome da li njemu pripada status Bude ili ne, ali mu je ipak uinila izuzetnu ast i uputila protiv njega svog svetog egzekutora, a ne obinog plaenog ubicu... Ne moe pravi Dama da nestane dok se lani Dama u svetu ne pojavi, kad se lani Dama pojavi, on izazove ieznue pravog Dame. Samyutt-nikaya (II, 224) Postojao je blizu grada Alundila gust umarak drvea plave kore, sa liem nalik perju ali purpurnom. Ta je umica bila nadaleko uvena po svojoj lepoti i po tome to je u seni njenoj vladao mir kao u nekom svetilitu. Bila je u vlasnitvu trgovca Vasua, sve dok se taj nije preobratio; a tada je umu poklonio uitelju poznatom pod imenima Mahasematman, Tafagafa i Prosvetljeni. U toj umici boravio je uitelj okruen svojim sledbenicima; kad god su polazili u grad, sredinom dana, u njihove inije za pronju padalo je toliko novia da su se do vrha punile. Uvek se mnogo hodoasnika vrzmalo oko te umice. Vernici, radoznalci, i oni koji vrebaju u elji da vernike i radoznalce opljakaju, prolaahu kroz umicu neprestano. Na konjima su dolazili, i brodiima, i peice. Alundil nije bio naroito veliki grad. Bilo je u njemu mnogo koliba sa slamnatim krovom, a takoe mnogo drvenih bungalova; glavna ulica bila je nepoploana i izrovana tokovima; postojala su u njemu dva velika bazara i mnotvo manjih; oko grada su bila iroka polja ita, biljke kojoj su Vajsije vlasnici a Sudre uvari,i ta su se polja, plavo-zelena, talasala teno kao reke dokle god je pogled dopirao; zbog stalnog

priliva posetilaca, u gradu je bilo mnogo svratita (ali nijedno onako krasno kao legendarno Hokanino svratite u dalekoj Maharti); gradi je imao svoje svete ljude i svoje pripovedae; imao je i svoj hram. Taj hram nalazio se na jednom niskom bregu blizu centra grada. Na spolja-njim, silno dugim zidovima oko hrama, postojale su etiri ogromne kapije. Te kapije, a i zidovi sami, bile su ukraene gustim redovima urezbarenih dekoracija: ti reljefi prikazivali su muziare i plesae, ratnike i demone, bogove i boginje, ljubavnike i polu-ljude, straare i deve. Kroz te kapije ulazilo se u prvo dvorite; zatim se gost suoavao sa novim zidovima i kapijama, kroz koje je morao proi da bi uao u drugo dvorite. U prvom dvoritu bio je smeten mali bazar gde su se prodavale stvari koje se mogu prineti bogovima kao dar. Tu su bila, takoe, i mnogobrojna svetilita posveena raznim manje vanim boanstvima. Prosjaci su tu prosili, boji ljudi meditirali, deca se cerekala, ene izmenjivale ogovaranja, goreli su tamjan i druge mirisne materije, klokotali su rezervoari za preiavanje, zujali su molitvo-automati sve to, u svako doba dana. Unutranje dvorite, meutim, sadravalo je temeljito izgraena svetilita za glavna boanstva, i predstavljalo je fokus religijskih aktivnosti. Ljudi su svoje molitve napevali ili izvikivali, mumlali stihove iz Veda, ili utke kleali, stajali, leali prostrti po tlu pred ogromnim kamenim figurama koje su esto bile tako okiene vencima cvea, toliko namazane crvenom kumkum pastom, tako zasute gomilama ponuda, da se nije moglo videti koji je bog ispod koje gomile tako je mnogo bilo tih opipljivih znakova oboavanja. Periodino bi se iz hrama zaulo duvanje u rogove; narod bi se tada za trenutak utiao, a kad bi se eho tog trubljenja raziao, galama se nastavljala. Niko ne bi mogao porei injenicu da je Kali kraljica ovog hrama. Unutranjim dvoritem dominirala je njena visoka statua od belog kamena, nadsvoena gigantskim svodom njenog svetilita. Njen laki osmeh, koji je moda izraavao prezir prema svim drugim bogovima, skretao je panju koliko i lanac keenja mnogih lobanja od kojih se njena ogrlica sastojala. U svakoj ruci je po jedan bode drala; statua ju je prikazivala zaustavljenu u pola koraka, kao da se predomilja hoe li da plee za posetioce ili da ih poubija. Njene usne bile su pune, oi iroko otvorene. Kad bi je obasjala svetlost buktinja, inilo se da se pomie. Bilo je prikladno, dakle, to to se naspram nje, suoeno s njenim, nalazilo svetilite Yame, boga smrti. Svetenici i arhitekti su doli do loginog zakljuka da je od svih boanstava najbolje ba njega staviti da provede svaki minut svakoga dana gledajui u njeno lice, suprotstavljajui njenom pogledu svoj neumorni pogled smrti, uzvraajui svojim uvrnutim osmehom njen poluosmeh. ak i najpoboniji su

nalazili da je bolje da idu malo naokolo, a ne preicom izmeu ta dva svetilita; posle nestanka dnevnoga svetla, u tom delu dvorita uvek je vladala tiina i praznina, neuznemiravana koracima kasno pristiglih vernika. Dok su vetrovi prolea duvali preko zemlje, sa severa je doao onaj koga zovu Rild. Bio je malog rasta. Kosa mu je bila bela, iako je bio mlad. Rild je na sebi imao odeu hodoasnika, ali kad su ga nali u jarku, onemoalog od groznice, videli su da je oko njegove podlaktice omotan grimizni gajtan za davljenje, oznaka njegove profesije: bio je rild po zanimanju. U prolee je Rild stigao, u doba festivala, u grad Alundi, grad plavo-zelenih polja, grad drvenih bungalova i slamnatih koliba, zemljanih ulica i mnogobrojnih svratita, grad bazara, bojih ljudi i pripovedaa, grad velikog religijskog preporoda i velikog Uitelja koji je taj preporod zapoeo, Uitelja o kome se irom zemlje govorilo u Alundi, u ijem hramu je njegova, Rildova boginja bila vladarka. Festival. Pre dvadeset godina, mali festival u Alundiju bio je isto lokalna stvar. Sada je, meutim, zbog pristizanja bezbrojnih putnika, to je izazvano prisustvom Prosvetljenoga koji pouava o Putu sa osam staza, na festivalu u Alundiju bilo toliko ljudi da su sva lokalna svratita bila puna i prepuna. Ko god je posedovao ator, mogao je da ga iznajmi za dobre pare. Neke su tale iznajmljene da u njima ljudi spavaju. Neki su ak iznajmljivali golu ledinu nazivajui je mestom za kampovanje. Alundi je voleo svoga Budu. Mnogi drugi gradovi pokuali su primamljivim ponudama da ga odvuku od purpurnog umarka: grad engodu, poznat kao Cvet planina, ponudio mu je palatu i harem, da bi Buda doao i pouavao na obroncima planine na kojoj je engodu; ali Prosvetljeni nije u planinu otiao. Grad Kanaka sa Zmijske reke ponudio mu je slonove i brodove, kuu u gradu i vilu izvan grada, konje i sluge, samo da bi doao i pouavao sa dokova. Ali Prosvetljeni nije na reku otiao. Buda je ostao u svom umarku, a sve stvari dolazile su njemu, ne on njima. Godine su protkale, festival se uveavao, postojao sve dui i sloeniji, kao neki dobro nahranjeni zmaj ije sve krljuti svetlucaju. Lokalnim Braminima nisu se sviale Budine anti-ritualistike pouke, ali je njegovo prisutstvo uinilo da se njihovi upovi blaga presipaju; zato su iveli u njegovoj etvrtastoj senci, nauili su da to ine a da nikad ne izgovore re tirtika jeretik. Tada je Buda ostajao u svom umarku i sve mu je dolazilo, pa mu je i Rild doao. Festival je. Treeg dana uvee poe bubnjanje. Treeg dana zatutnjali su ubrzano veliki bubnjevi katakalija. Stakato tih bubnjeva preleteo je preko polja do varoi, preko varoi, preko purpurnog umarka i preko

pustih movara koje su se protezale iza umarka. Bubnjari su bili goli do pojasa, a od pojasa su nosili belu mundu odeu. Njihova tamna put presijavala se od znoja, u smenama su morali raditi, toliko su estoko i brzo udarali; nijednog trenutka tok zvuka nije prekidan, ak ni kad je nova smena bubnjara preuzimala dunost pred vrsto napetim koama tih instrumenata. Kad je tama stigla u svet, putnici i varoani koji su ustali i poeli da hodaju im su uli bubnjeve, poee da pristiu na festivalsko polje, veliko kao bojno polje iz davnina. Tamo su nali sebi mesta. ekali su da se no zgusne i da pone drama. Pijuckali su aj slatkog mirisa koji su kupovali za tezgama pod drveem. Velika bronzana inija puna ulja, kao ovek visoka, preko ijih su rubova na sve strane visili fitilji, stajala je u centru polja. Fitilji su goreli. Pokraj glumakih atora talasale su se svetlosti buktinja. Zvuk bubnjeva bio je, kad se slua izbliza, zagluujui i hipnotizirajui. Ritmovi su bili komplikovani, sinkopirani, lukavo proraunati. Pred pono poee da se izvijaju verske pesme, koje su se sa bubnjanjem sputale i pojaavale, splitale mreu oko ula. Nastalo je kratko zatije kad je stigao Prosvetljeni sa svojim kaluerima. Njihove ute odede dobijale su u svetlosti plamenova oran nijansu. Oni su, meutim, posedali na zemlju, podvili noge, zabacili kapuljae na lea. Posle nekog vremena u svesti posmatraa opet su bili samo bubnjevi i pesme. Kad su se glumci pojavili, kostimirani i naminkani tako da su izgledali kao giganti na pozornici, udarajui nogama tako da su zvonca vezana oko njihovih nonih lanaka zvonila, nisu dobili aplauz nego samo netreminu panju. Glumci katakali pozorita bili su u stvari slavni plesai, od detinjstva osposobljeni za parternu akrobatiku. Pamtili su prastare obrasce klasinog plesa, znali su devet razliitih pokreta vratom, devet pokreta samo oima, stotine poloaja ruku: to im je trebalo da bi odglumili prastare epove o ljubavi i borbi, o sudarima bogova i demona, o herojskim borbenim podvizima, o krvavim izdajstvima koja su ostala zapamena zauvek. Muziari su silovitim glasovima izvikivali rei svake pripovesti. Glumci nikad nisu izgovarali ni re. Prikazivali su, tako, silne podvige Rame, pa podvige brae Pandava; naminkani bojama zelenim i crvenim, ili crnim i blistavo belim, koraali su preko pozornice, sukanja naduvenih. Njihovi oreoli izlepljeni komadiima ogledala bleskali su u svetlosti lampi. Ponekad bi neka lampa zaplamsala ili prasnula, pa se stvarao utisak da oblak boanskog ili demonskog svetla lebdi oko glave nekog glumca, i tad se potpuno gubilo oseanje realnosti: gledaoci su sticali utisak da su oni sami iluzija, a da su stvarnost te figure velikih tela zanete kiklopskom igrom. Igra se nastavljala do zore, a prekidala se sa izlaskom sunca. Noas je, meutim,

pre izlaska sunca jedan od nosilaca afranske odore dopeaio iz grada, probio se kroz gomilu i progovorio Prosvetljenome na uvo. Buda je nainio pokret kao da e da ustane, onda se predomislio, opet seo, i dao kalueru jednu poruku; kaluer je klimnuo glavom i napustio festivalsko polje. Buda je opet posvetio svoju panju drami. Izraz njegovog lica izgledao je tako kao da ga nita na svetu ne moe uznemiriti. Kaluer koji je sedeo pokraj njega primetio je da Buda kucka prstima po zemlji i zakljuio da to Prosvetljeni sigurno hvata ritam bubnjeva, jer, naravno, Prosvetljeni se odavno uzdigao nad takve stvari kao to je nestrpljenje to svak zna. Kad se drama svrila i kad je Surja, sunce, nad istonim rubom sveta obojio suknjice neba u ruiasto, inilo se kao da je ova velika masa sveta bila tokom protekle noi zarobljena u jednom napetom, zastraujuem snu, iz koga se tek sad budila, umorna, da bi sada lutala kroz novi dan. Buda i njegovi sledbenici odmah pooe u pravcu grada. Uz put nisu zastajali da se odmaraju. Proli su kroz Alundi korakom brzim, ali dostojanstvenim. Kada su opet dospeli do purpurnog umarka, Prosvetljeni je dao svojim kaluerima uputstvo da se sad odmaraju, a sam je poao u pravcu jednog malog paviljona smetenog duboko u umi. U paviljonu je sedeo kaluer koji je doneo poruku za vreme predstave. Tu je on negovao putnika zahvaenog groznicom koga je naao u movarama, u koje je esto zalazio da bi bolje meditirao o trulei i gnjilei koja e posle smrti zahvatiti telo njegovo. Tafagafa je posmatrao oveka koji je leao na asuri za spavanje. Usne tog oveka bile su tanke i blede; imao je visoko elo i visoke jagodine kosti, mrazne obrve, iljaste ui; Tafagafa je pretpostavio da e kapci, kad se podignu, otkriti oi izbledele plave ili sive boje. Bilo je neeg prozirnog? pre bi se reklo neeg krhkog, u tom nesvesnom telu, i to se moda moglo delimino pripisati groznici koja je telo muila, ali ne samo groznici. Taj mali ovek uopte nije ostavljao utisak da bi mu priliilo da nosi ono to je nosio i to je sad bilo u Tafagafinim rukama. Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je taj mali ovek ve star, ali boljim zagledanjem se otkrivalo da bezbojna kosa i lomno telo ne predstavljaju znake starosti; tavie, bilo je i neeg detinjastog u njegovom izrazu. Po izgledu koe na licu toga oveka Tafagafa je zakljuio da je ovome vrlo retko potrebno da se brije. Izmeu usana i obraza toga oveka moda se skrivala i neka podrugljiva, mangupska grimasa, bar u nagovetaju; a moda, opet, i ne. Buda je podigao grimizno ue za davljenje. Takvu uad su nosili samo sveti egzekutori poslati od boginje Kali. Opipavao je svilenkastu duinu gajtana, a ona mu

je klizila kroz prste kao zmija, pomalo i prijanjajue. Nije nimalo sumnjao da je ovoga puta taj gajtan trebalo tako da klizne oko njegovog vrata. Gotovo nehotino izveo je akama potrebne kretnje, i gajtan se oblikovao u omu i stegao. Onda je Buda podigao pogled prema kalueru koji je sve to gledao iroko otvorenih oiju, nasmeio se svojim neuznemirivim osmehom, ostavio gajtan po strani. Jednom navlaenom krpom kaluer je otro kapi znoja sa bolesnikovog bledog ela. Na taj dodir, bolesnik opruen po asuri zadrhtao je, a njegove su se oi naglo otvorile. Ludilo groznice bilo je u njima; nisu stvarno gledale ni videle; pa ipak je kontakt sa njima naglo uzdrmao Tafagafu. Tamne, gotovo kao a tamne bile su, tako da se nije moglo videti gde prestaje zenica a gde poinje duica. Bilo je neeg veoma uznemiravajueg u prizoru tako slabog i iznurenog tela obdarenog tako monim oima. Pruio je ruku i pogladio ruke tog oveka: bilo je to kao da dotie hladan, neprobojni elik. Zaparao je noktom otro preko ovekove nadlanice desne ruke. Prolaz nokta se ni po emu nije primeivao, nije bilo ni ogrebotine ni belila, nokat je prosto skliznuo kao preko staklenog okna. Stisnuo je nokat na palcu i brzo pustio, ali nije se primetila nikakva promena boje ispod palca: kao da su te ruke bile mrtve ili vetake. Nastavio je sa pregledom. Taj fenomen se zavravao negde iznad runih zglavaka, ali se opet pojavljivao na drugim mestima. Bilo je jasno da su ake, prsa, stomak, vrat i delovi lea ovoga oveka natopljeni, svojevremeno, smrtnom kupkom, to im je dalo ovu izuzetnu otpornost. Da je okupano, u istom sredstvu, itavo telo, to bi naravno bilo smrtonosno. Ovako je ovaj ovek izgubio osetljivost pojedinih delova koe, ali u zamenu dobio ekvivalent nevidljivog oklopa na tim delovima tela. Bio je ovo, odista, jedan od izabranih ubica pod komandom strane boginje. "Ko jo zna za ovoga oveka?" zapitao je Buda. "Zna kaluer Simha koji mi je pomogao da ga donesem ovamo." "Da li je Simha video..." ree Buda pokazujui samo kretnjom oiju prema grimiznom gajtanu, "ovo?" Kaluer je na to klimnuo glavom. "Onda idi po njega. Dovedi ga meni odmah. Ne pominji nita od ovoga nikome, samo reci da ovde leimo jednog obolelog hodoasnika. Preuzimam na sebe lino svu brigu za ovoga oveka, i leenje njegovo." "Da, Primerni." urno kaluer je napustio paviljon. Tafagafa je sedeo pokraj asure i ekao. Tek posle dva dana popustila je groznica, a razum se vratio u tamne oi. Ah

tokom ta dva dana svako ko bi proao pored paviljona mogao je uti glas Prosvetljenoga kako neto neprekidno, tiho pria, kao da se obraa svom usnulom pacijentu. Povremeno je i pacijent neto mumlao, ak glasno progovarao, to se grozniavima esto deava. Drugog dana ovek je iznenada otvorio oi i zagledao se uvis. Onda se namrtio, okrenuo glavu. "Dobro jutro, Rild", ree Tafagafa. "A ti si?..." zapita drugi, neoekivanim baritonom. "Onaj koji pouava o stazi osloboenja." "Buda?" "Zvali su me tako." "Tafagafa?" "I to ime su mi davali." Rild pokua da ustane, ali uzalud. Legao je opet, ali njegove oi nikako nisu naputale Budino mirno lice. "Otkud zna moje ime?" zapitao je konano. "U groznici svojoj govorio si prilino." "Da, bio sam veoma bolestan, i nesumnjivo sam buncao. U toj prokletoj movari sam nazebao." Tafagafa se nasmeio. "Putovati sam samcit nije dobro izmeu ostalog i zato to kad padne, nema ko da ti pomogne." "Istina je to", odgovorio je Rild. Opet je sklopio oi. Njegovo disanje postalo je dublje. Tafagafa je ostao u "lotos" pozi, ekajui. Kad se Rild ponovo probudio, ve je vee bilo. "edan", ree on. Tafagafa mu je dao vode. "Gladan?" upitao ga je. "Ne, ne jo. Moj stomak bi se pobunio." Pridigao se na laktove, zurio u svoga bolniara. Onda se opruio nazad na asuru, teko kao da tone. "Ti si taj", izjavio je. "Da." "ta e uiniti?" "Hraniu te, kad bude izjavio da si gladan." "Mislim, posle toga." "Posmatrau te dok spava, da ne padne opet u groznicu." "Nisam na to mislio." "Znam." "Kad budem sit, napit, odmoran i oporavljen ta tad?" Tafagafa se nasmeio. Izvukao je svileni gajtan koji mu je do tada bio sakriven negde ispod odede. "Nita", odgovorio je. "Ba nita." To rekavi, prebacio je ue

Rildu preko ramena i povukao ruku. Rild je odmahnuo rukom, dohvatio grimizno ue, opipao ga. Omotao ga je oko prstiju, zatim oko vrata svog zglavka. Pogladio ga je. "Ovo je sveto", rekao je posle nekog vremena. "Tako se ini." "Zna emu slui i kako se upotrebljava?" "Naravno." "Pa onda zato nee uiniti ba nita?" "Nema potrebe da ja neto preduzimam ili inim. Sve stvari dolaze k meni. Ako ita bude potrebno uiniti, ti e to uiniti." "Ne razumem." "Znam i to." Rild je zurio u senke pod krovom paviljona. "Sada u pokuati da jedem." Tafagafa mu je dao orbu i hleb, to je ovaj uspeo da pojede a da ne povrati. Onda je popio jo vode. Kad je zavrio, disao je teko. "Uvredio si Nebo", rekao je. "Toga sam svestan." "Pokuao si da umanji slavu jedne boginje, i to one iju uzvienost ovde nije niko nikad dovodio u pitanje." "Znam." "Ali dugujem ti svoj ivot, jeo sam tvoj hleb..." Odgovora nije bilo. "Zbog toga sada moram prekriti sveti zavet. Ne mogu te ubiti, Tafagafa", zavri Rild. "Onda dugujem svoj ivot injenici da mi ti duguje svoj. Smatrajmo da su ta dugovanja izravnata." Rild se vrlo kratko zahehetao. "Neka tako bude", ree on. "ta e raditi, sad kad si napustio svoju misiju?" "Ne znam. Moj greh je suvie veliki da bih se mogao vratiti. Sad sam i ja zgreio protiv Neba. Boginja e od molitava mojih okrenuti glavu. Izneverio sam je." "Poto je tako, ostani ovde. Bar nee u svome prokletstvu biti usamljen." "Pa dobro", sloio se Rild. "Nita mi drugo ne preostaje." Opet je zaspao. Buda se nasmeio. U danima koji su sledili, dok se festival nastavljao, Prosvetljeni je propovedao gomilama koje su prolazile kroz purpurni umarak. Govorio je o jedinstvu svih stvari, velikih i malih, o zakonu uzroka, o nastajanju i umiranju, o iluziji sveta, o varnici zvanoj atman, o putu spasenja koji lei u odbacivanju svoga "ja" i ujedinjenju sa celinom; govorio je o sagledavanju i prosvetljavanju, o besmislenosti braminskih rituala ije je oblike poredio sa praznim posudama. Mnogi su sluali, poneko je uo,

neki su ostali u purpurnom umarku da ponesu afransku odedu tragaa. A kad god je Buda pouavao, Rild je sedeo u blizini, odeven u svoju crnu odeu sa konatim uprtaem, ne skidajui pogled svojih tamnih oiju sa Prosvetljenoga. Dve nedelje posle svog opravka Rild je priao Uitelju koji se u tom trenutku, udubljen u meditaciju, etao po umarku. Uhvatio je korak kraj njega, a posle nekog vremena progovorio. "Prosvetljeni, sluao sam tvoja pouavanja, i to sam sluao valjano. O tvojim reima mnogo sam razmiljao." Buda je klimnuo glavom. "Oduvek sam bio religiozan", ree Rild, "inae ne bih bio izabran za dunost koja bejae bila moja. Kad mi je postalo nemogue svoju misiju da ispunim, osetih veliku prazninu. Svoju boginju izneverivi, smisao ivota bejah izgubio." Buda je sluao utke. "Ali tvoje rei sam uo, i one su me ispunile nekom vrstom radosti. Pokazale su mi drugi put prema spasenju, put za koji oseam da je bolji od onog kojim donedavno bejah iao." Dok je Rild to govorio, Buda je njegovo lice paljivo posmatrao. "Tvoj put je put strogog odricanja; oseam da je to dobro. To mojim potrebama odgovara. Zato traim dozvolu da budem primljen u tvoju zajednicu tragaa i da poem tvojom stazom." "Jesi li siguran", zapita Prosvetljeni, "da se tvoja tenja ne svodi na najobinije samokanjavanje zbog onoga to ti ve neko vreme lei na savesti kao neuspeh ili kao greh?" "U to sam siguran", ree Rild. "Tvoje sam rei zadrao u sebi, i njihovu istinitost sam osetio. U slubi boginje ubio sam vie ljudi nego to ima purpurnih resica na onoj grani. ena i dece bilo je od moje ruke usmrenih toliko, da ih uopte i ne brojim. Zato mene nije lako reima pridobiti, jer sam ve i suvie rei uo, izgovorenih nainima svakojakim. Nasluao sam se preklinjanja, ubeivanja, psovanja. Ali tvoje rei su me pokrenule; one vie vrede nego braminsko uenje. Rado bih postao tvoj egzekutor, pa likvidirao tvoje protivnike gajtanom afranove boje, ili otricom, ili kopljem, ili golim rukama vet sam sa svakim orujem, jer sam tri ljudska ivota proveo uei upotrebu oruja ali znam da to nije tvoj put. Smrt i ivot su tebi jedno, unitenje neprijatelja tvojih nije cilj tvoj. Zato traim pristup u tvoj Red. Za mene taj pristup nee biti tako teak kao za neke druge. Kandidat mora da se odrekne doma i porodice, porekla i imovine. Nita od toga ja nemam. Mora da se odrekne i sopstvene volje, to sam ja ve uinio. Sve to mi sada treba jeste uta odeda."

"Tvoja je", ree Tafagafa, "sa mojim blagoslovom." Rild je navukao na sebe odedu budistikog kaluera i posvetio se postu i meditiranju. Posle nedelju dana, kad se festival bliio kraju, Rild je poao u grad drei u ruci svoju iniju za pronju. Drugi kalueri bejahu s njim. Sa njim su poli, ali se nisu sa njim vratili. Dan se pretopio u vee, a vee u tamu. Iz hrama su rogovi odsvirali poslednje note nagasvarma. Mnogi putnici odavno su napustili festival. Dugo je Prosvetljeni etao kroz umicu, meditirajui. Onda je i on nestao. Iz umarka koji movare ima u svojoj zaleini, nadole; prema gradiu Alundiju oko koga su plavo-zelena polja, a nad koji se uzdiu kameniti breuljci; u grad jo putnika pun, putnika od kojih su mnogi tek sad bili na vrhuncu svog veselja; uz ulice Alundila prema bregu na kome je hram; eto kojim je putem poao Buda. Uao je pravo u dvorite, video je da je u njemu mir. Otili su i psi, i deca, i prosjaci. Svetenici su uveliko spavali. Iza jedne klupice na bazaru sedeo je jedan pospani prodava. Mnoga su svetilita sada bila prazna, jer su statue bogova bile unete u zgradu hrama. Pred nekoliko drugih svetilita kleali su vernici udubljeni u poznu molitvu. Uao je u unutranje dvorite. Pred statuom Ganee jedan asketa je sedeo na asuri za molitvu. Nije inio nikakav vidljivi pokret, pa se inilo da je i on statua. etiri uljane svetiljke treperile su u dvoritu; njihova pokretljiva svetlost samo je jo vie isticala gustinu senke u veini svetilita. Na neke statue padala je sasvim slaba svetlost malih kandila. Tafagafa je preao preko dvorita i stao oi u oi sa visokom, nadmonom figurom Kali, pred ijim nogama je mirkalo majuno kandilo. inilo se da boginja oveka pred sobom posmatra sa osmehom plastinim, pokretnim. Preko njene ispruene ruke bio je okaen, i oko vrha njenog bodea omotan svojom omom samo jednom, grimizni gajtan za davljenje. Tafagafa joj je uzvratio osmeh. Uinilo se da se ona u tom asu namrtila. "To ti je ostavka, draga moja", ree on. "Ovu rundu si izgubila." Ona kao da je klimnula glavom u znak saglaavanja. "Zadovoljan sam to sam za tako kratko vreme dobio tako ogromna priznanja", nastavio je. "Ali ak i da si uspela, stara curo, to ti ne bi mnogo pomoglo. Prekasno je. Pokrenuo sam neto to ti sada ne moe rasturiti. Previe ljudi naslualo se pradavnih rei. Mislila si da su one izgubljene, a i ja sam tako mislio. Oboje smo tu pogreili. Religija pomou koje vlada prastara je, boginjo, ali iza mog protesta takoe stoji duga i slavna tradicija. Nazovi me protestantom, dakle, i zapamti sad sam neto vie, a ne prosto ovek. Laku no." Napustio je svetilite i hram, praen pogledom Yame koji je netremice zurio u

njegova lea. udo se dogodilo tek posle mnogo meseci. Kada se dogodilo, nije se udom inilo, jer je polako izrastalo i izraslo svuda oko njih. Onaj Rild, koji je sa severa doao kad su vetrovi prolea duvali preko zemlje, onaj Rild koji je tada na svojoj ruci nosio smrt, a u svojim oima crnu vatru, onaj sa belim obrvama i iljastim uima taj je progovorio jednog popodneva, kad je prolee ve prolo, kad su dugi dani leta visili, topli, pod Mostom bogova. Neki putnik mu je postavio pitanje, a Rild je progovorio tim neoekivanim baritonom. ovek mu je postavio drugo pitanje. Zatim tree. Nastavio je da govori. Nekoliko kaluera i pokoji hodoasnik okupili su se oko njega. Sad su svi postavljali pitanja, a odgovori su postajali sve dui, prerastali u parabole, primere, alegorije. Onda su posedali pred njegove noge, a njegove tamne oi postale su udna jezera. Glas njegov dolazio je kao s neba, jasan i blag, melodian i ubedljiv. Sluali su. Onda su se razili. Ali, sretali su druge putnike na drumu, priali sa njima. Pre kraja leta hodoasnici koji su stizali u purpurni umarak poeli su da zahtevaju susret sa tim Budinim sledbenikom, eljni da i njegove rei uju. Tafagafa je poeo da pouava udruen sa Rildom. Zajedno su pouavali o Putu sa osam staza, o slavi Nirvane, o iluziji sveta, o lancima kojima svet oveka okiva. Onda su doli dani kad je ak i blagozborei Tafagafa poeo da slua propovedi svog sledbenika, koji je primio sve to je od Bude ranije uo, meditirao potom dugo i temeljito, i sada kao da je naao prolaz do nekog tajnog mora, zahvatao svojim elino vrstim rukama u neke skrivene vode, a zatim prskao istinu i lepotu preko glava svojih slualaca. Leto je prolo. Sada vie nije bilo sumnje da postoje dvojica koji su prosvetljenje postigli: Tafagafa i njegov mali uenik kome dadoe ime Sugata. ak se prialo da je Sugata izleilac: kad mu oi udno zasijaju i kad poloi svoje ledene ake na neki obogaljeni ud, taj e se ud opet ispraviti, biti zdrav. Prialo se da je neki slepi ovek iznenada progledao za vreme jedne od Sugatinih propovedi. Sugata je u dve stvari verovao: u Put spasenja i u Tafagafu, Budu. "Primerni", ree mu Sugata jednog dana, "moj je ivot bio prazan dok mi nisi otkrio pravu stazu. Kad je tebi prosvetljenje stiglo, pre no to si poeo da propoveda, da li je to bilo kao razbuktavanje plamena, kao huk vode u naletu, kao da si svuda i deo svega deo oblaka i drvea, ivotinja u umi, svih ljudi, snega na planinskom vrhu i kostiju na polju?" "Da", ree Tafagafa. "I ja sam, takoe, spoznao radost svih stvari." "Da, znam", rekao je Tafagafa.

"Sada vidim zato si jednom rekao da sve stvari tebi dolaze. Takvu doktrinu uneti u svet! sad vidim zato su ti bogovi pozavideli. Jadni bogovi! Treba ih aliti. Ali ti to zna. Ti zna sve stvari." Tafagafa nije odgovorio. Kad su vetrovi novog prolea dunuli preko zemlje, poto je od dolaska novog Bude godina opisala puni krug svog kretanja, jednog dana iz nebesa se zaulo stravino vritanje. Graani Alundija izali su na ulice i gledali u nebo. Sudre na poljima ostavili su svoj posao i gledali uvis. U velikom hramu na bregu zavladala je iznenadna tiina. U purpurnom umarku izvan grada, kalueri su okrenuli glave. Hodao je preko nebesa, on koji je roen da vetrovima vlada... Sa severa je doao, zelen i crven, ut i braon... Njegova plovidba bila je ples, njegova staza vazduh... Novi vrisak, zatim lepet monih krila: popeo se nad oblake i postao crna taka. Onda je pao kao rasplamteli meteor, njegove su boje blistale i gorele sjajno, iako se inilo da ne moe postojati ivo bie te veliine, te brzine, tako velianstveno... Nebo je zamraila ta polu-ptica, polu-duh, ta legenda. On je konj Vinuov, kljunom dvokolice razbija. On je Garuda, mujak divovske ptije vrste. Garuda je doleteo i kruio nad Alundijom Kruio, pa zaao iza kamenitih bregova koji stoje van grada. "Garuda!" Ta je re poletela kroz grad, kroz polja, kroz hram, kroz umarak. Zar je sam leteo Garuda? Znalo se da ga samo bogovi mogu jahati. Tiina je zavladala. Posle onog krika sa neba, posle one grmljavine krila, inilo se da se svaki glas prirodno sputa do apata. Prosvetljeni je stajao na drumu pred umarkom, gledajui prema bregovima. Njegovi kalueri vrzmali su se oko njega. Sugata mu je priao i stao kraj njega. "Prologa prolea, tako nedavno..." ree on. Tafagafa je klimnuo glavom. "Rild nije uspeo", ree Sugata. "ta to novo dolazi sa neba?" Buda je slegnuo ramenima. "Plaim se za tebe, uitelju moj", ree Sugata. "U svim svojim ivotima imao sam samo jednog prijatelja, a to si ti. Tvoja nauka mir mi je dala. Zato ne mogu da te ostave na miru? Ti si najbezazleniji od svih ljudi, a tvoje uenje najblae. Pa kakvo bi iz njega zlo moglo proistei po njih?" Buda se okrenuo na drugu stranu. U tom momentu Garuda je, tukui vazduh silno, putajui promukli krik iz svog otvorenog kljuna, jo jednom uzleteo nad bregove. Ovoga puta nije kruio nad

gradom, nego se odmah posle poletanja popeo visoko u nebesa i odleteo na sever. Tako je brz njegov let bio, da ga je sa neba nestalo za nekoliko sekundi. "Putnik je sjahao i ostao tamo", ree Sugata. Buda se okrenuo i utonuo u purpurni umarak. Izaao je iz kamenitih bregova. Peaio je. Naao je prolaz kroz mase kamena, poao tom stazom. Njegove crvene kone izme tiho su kamen gazile. Pred njim se zauo zvuk tekue vode.Neki mu je potok preio put, reica neka. Zabacujui na plea svoj ogrta blistavo krvave boje, primakao se jednom zavijutku staze. Rubinima ukraena dralja njegove krive sablje svetlucala je povrh grimizne kanije. Obilazei kamenitu izboinu, stao je. Jedan ovek ekao je pred njim. Stajao je pored brvna koje je omoguavalo prelazak reice. Oi putnika u crvenom za tren su se suzile; zatim je opet krenuo napred. Put mu je zapreavao neki ovek maloga rasta, obuen u crnu odeu hodoasnika. Odeu su pritezali koni uprtai o kojima je visio kratki krivi ma od sjajnog elika. Glava tog oveka bila je uredno izbrijana, ali je na glavi na jednom mestu ipak ostao uvojak bele kose. Bele su mu bile i obrve, iznad oiju tamnih, a koa mu bleda bejae; ui, inilo se, iljaste. Pridolazei putnik podigao je ruku i rekao: "Dobar dan, hodoasnie." Mali ovek nije odgovorio, nego se pomakao tako da pridolica nikako nije mogao preko brvna prei. "Izvinjavam se, hodoasnie dobri, ali ovde u prei, a ti mi prelazak oteava", ree pridolica u svetlocrvenom. "Grei, gospodaru Yama, ako misli da e ovde prei", uzvrati mali ovek. Onaj u crvenom se osmehnuo, pokazujui dugi red jednakih belih zuba. "Uvek je prijatno biti prepoznat, pa makar i od strane onoga koji o drugim stvarima netano govori." "Ja se reima ne igram", ree onaj u crnom. "Nisu rei moj ma." "O?" ree drugi, izvijajui obrve, pravei prenaglaeno upitnu grimasu. "A ime se onda maujete, gospodine? Ne valjda tim iskrivljenim parencetom metala koje nosite?" "Upravo tim." "U prvi mah pomislih da je to neki varvarski molitveni tap. Koliko znam, u ovoj pokrajini cvetaju udni kultovi i primitivne sekte.Za tren pomislih da si pripadnik neke takve sujeverne gomilice. Ali ako je to, kao to kae, stvarno oruje, onda

valjda ume da ga upotrebi?" "Pomalo", ree ovek u crnom. "E, to je dobro", ree Yama, "jer ne volim da ubijem oveka koji ne zna ta ini. Oseam se, meutim, obaveznim da ti ukaem na injenicu da e, kad pred Najvieg stane da ti sudi, biti oznaen kao samoubica." Onaj u crnom se bledo nasmeio. "im bude spreman, boe smrti, olakau izlazak tvog duha iz tog omotaa od mesa." "Onda samo jo jednu stavku da raistimo", ree Yama, "pa u ovaj razgovor okonati, i to brzo. Daj mi ime koje u svetenicima saoptiti, kako bi oni znali za koga obavljaju ceremoniju sahrane." "Svog konanog imena sam se odrekao pre vrlo kratkog vremena. Iz tog razloga, prijatelj boginje Kali sad e umreti od ruke bezimenoga." "Rild, budala si", ree Yama i isuka svoj ma. Rild svoj ma potee. "Ba je prikladno to e pod svoju zlu sudbu pasti bezimen. Svoju si boginju izdao", ree Yama. Pre no to je zadao prvi udarac, ovek u crnom ree: "ivot je pun izdajstava. Time to se tebi opirem sada i na ovaj nain, izdajem i uenje svog novog gospodara. Ali moram da sledim diktat srca svog. Prema tome ni staro ime ni novo ne odgovaraju mi, niti sam ih zasluio zato me ne zovi nijednim imenom!" Tad je njegov ma bio vatra: plamsao je sa svake strane. elik je o elik odzvanjao. Yama je pred tim naletom uzmakao. Odstupao je stopu po stopu. Samo je zglavak ruke vrteo dok je parirao udarcima koji su ga saletali sa svih strana. A kad je deset koraka odstupio, ispreio se i vie nije dozvolio da bude potisnut. Parirao je irim zamasima, uzvraao iznenadnije, koristei i varke i neoekivane napade. Vitlali su sabljama dok znoj nije potekao kao kia, sa obojice; onda je Yama preao u napad, postepeno. Sad se ovek u crnom povlaio. Korak za korakom, Yama je ponovo osvojio onaj prostor sa koga je uzmakao: deset koraka napred je nastupio. Kad su se opet nali na mestu gde je prvi udarac pao, Yama je, glasom jaim od zveanja elika, priznao, "Dobro si nauio svoje lekcije, Rild! Bolje no to sam verovao! estitam!" Dok je to govorio, njegov protivnik je prepleo svoju sablju sloenim dvostrukim potezom i ovla zaparao Yamu po ramenu.Iz male posekotine potekla je krv koja se odmah stopila sa bojom Yamine odee.

Na to je Yama poleteo napred i, potisnuvi sablju protivnika nadole, zadao udarac u vrat, udarac koji bi svakome oveku glavu odsekao. Onaj u crnom, meutim, samo je malo zatresao glavom, zauzeo opet gard, parirao sledeem napadu, napao, naiao na dobru odbranu. "Znai tako, smrtna kupka ti je dala oklop oko vrata", ree Yama. "Morau, onda, da potraim drugi ulaz." Njegova je sablja zapevala bru pesmu. Pokuao je da napada odozdo. Yamina otrica je sad poletela svom snagom; iza te otrice stajali su vekovi vebanja, znanje mnogih velemajstora maevanja. Ipak je ovek u crnom uspevao da odbije svaki napad, mada je morao da parira sve irim pokretima, da se povlai sve bre; stizao je i da ini protivnapade. Povlaio se sve dok reica nije bila iza njegovih lea. Tad je Yama usporio i prokomentarisao: "Pre pola stolea, kad si, ne za dugo, bio moj ak, rekao sam sebi, 'Ovaj bi mogao jednoga dana biti majstor'. Nisam se prevario, Rild. Ti si moda najvei maevalac odgajen u svim ovim vekovima koje pamtim. Gledajui ovu tvoju vetinu. mogao bih, zamalo, da ti oprostim odmetnitvo. Stvarno je teta..." Tad je nainio lani napad prema prsima, u poslednjem trenu zaobilazei odbranu, i otricom dobro potkaio protivnikov runi zglob. ovek u crnom je skoio unazad,parirao je divlje, usmeravao udarce ka Yaminoj glavi. Pomakao se tako da je petama gotovo doticao poetak brvna koje je reicu premoivalo. "I ruka tvoja, Rild! Zaista te je boginja izdano zatitila. Vidi ovo!" elik je zajaukao sa elikom sukobljen; Yama je naao put oko protivnike otrice i zaparao biceps oveka u crnom. "A-ha! Eto mesta koje je propustila!" povika on. "Da potraimo jo jedno!" Njihove sablje sudarale su se i razdvajale, pravile ubode, finte, pariranja, uzvraanja. Jedan komplikovani napad Yama je suzbio, mimoiao, i svojom duom sabljom opet raskrvario protivnika, ovoga puta po miici ruke. ovek u crnom je stupio na brvno. Izmahnuo je opako prema Yaminoj glavi, ali je Yama to odbio, navalio jo jae, prisilio ga da jo vie uzmakne brvnom, a onda je nogom postrance udario brvno. Onaj je odskoio unazad i doskoio na suprotnu obalu reice. Tek to je stopalima dotakao tlo, ritnuo je brvno sa svoje strane. Ono se pokrenulo, zakotrljalo. Pre no to je Yama mogao da se popne na njega, odkotrljalo se sa svojih uporita na obali, pljusnulo u vodu, i onda niz vodeni tok otilo, ka zapadu. "Nema vie od sedam ili osam stopa da se preskoi, Yama! Hajde ovamo!"

Bog smrti se osmehnuo. "Sad brzo hvataj dah, dok jo moe. Dah je dar bogova koji od svih darova najmanje potujemo. Niko himne ne peva dahu, niko ode vazduhu dobrome, kojeg udiu i kralj i prosjak, i gospodar i pas podjednako. Ali, o! Biti bez njega! Ceni i potuj svaki svoj udah, Rild, kao da ti je poslednji jer i poslednji se sasvim primakao!" "Pria se da mnogo zna o tim stvarima, Yama", odgovorio mu je onaj koga su zvali Rild i Sugata. "Pria se da si bog ije je kraljevstvo smrt, ije je znanje izvan domaaja smrtnika. Zato bih ti postavio jedno pitanje, dok stojimo besposleni." Yama se nije podrugljivo nasmeio, to je dosad inio svaki put kad bi njegov protivnik ma ta rekao. U ovom pitanju osetio je neto ritualno. "ta to eli da zna? Obeavam ti ispunjenje poslednje predsmrtne elje: odgovor na to pitanje." Tada je, pradavnim reima iz Katha Upaniade, onaj koga Rildom i Sugatom nazivahu zapevao: "'Sumnjaju ljudi ta je sa mrtvim ovekom. Neki kau da jo postoji. Drugi da ne postoji. O tome bih eleo od tebe istinu da ujem.'" Yama je uzvratio intonirajui rei podjednako drevne. "'O tome ak ni bogovi nemaju znanje sigurno. Nije to lako razumeti, jer je priroda atmana prefinjena stvar. Drugo mi pitanje postavi. Oslobodi me obeanja moga!'" "'Oprosti mi to mi je ba to na umu, o Smrti, ali drugoga uitelja kao to si ti ne mogu nai, a druge elje nemam tako jake, sada.'" To je otpevao Rild. "'Zadri svoj ivot i odlazi svojim putem'" intonirao je Yama. Svoj ma je energinim pokretom zabio u kaniju. "'Oslobaam te od tvoje zle sudbine. Odaberi sinove i unuke, slonove, konje, hrpe zlata, poeli bilo ta drugo lepe devojke, dvokolice, muzike instrumente. Sve u ti dati. Sve e to biti tvoje. Ali o smrti me ne pitaj.'" '"O, Smrti'", zapevao je ovek u crnom, "'sve to traje samo do sutra. Zadri za sebe svoje devojke, konje, pesmu i ples. Nita neu prihvatiti sem onog to sam zatraio. Priaj mi, o Smrti, o onome to lei iza ivota, o emu ni bogovi ni ljudi nemaju jasno znanje.'" Yama je stajao kao ukopan. Nije nastavio citiranje prastare poeme. "E pa dobro, Rild", ree, zurei mu u oi. "Hou, ali o toj kraljevini reima se ne moe govoriti. Moram da ti pokaem." Jo jedan momenat su tako stajali; onda se ovek u crnom zaljuljao. Pokretom ruke u ramenu zaklonio je svoje lice, pokrio oi. Jedan jecaj oteo se iz njegovog grla. Dok se to dogaalo Yama je smakao sa svojih plea ogrta i bacio ga preko reice kao mreu.

Ogrta je, ba radi izvoenja takvih manevara, imao u svom donjem rubu male uivene tegove. Poput mree letei, pao je preko Yaminog protivnika. Dok se borio da se oslobodi, ovek u crnom je uo brze korake i zatim jak udar: Yamine krvavocrvene izme doskoile su na drugu stranu reice. Odbacujui taj ogrta sa sebe i podiui sablju, parirao je novom Yaminom napadu. Uzmicao je uz strminu, i to je vie uzmicao, to je na goru strminu nailazio; uskoro mu je Yamina glava bila do pojasa. Zato je udarao Yamu odozgo. Yama je polako nadirao uzbrdo. "Boe smrti, boe smrti", zapeva ovek, "reci mi da lagao nisi." Uskoro je Yama zadao udarac koji bi drugog oveka probo skroz i skroz, i srce ivo u grudima nadvoje rasekao. Ali od prsa ovog oveka taj udarac je odskoio. Kad je manji-ovek doao do mesta gde je bilo mnogo izlomljenog kamenja, poeo je da odguruje to kamenje, uporno sve novim udarcima nogu, aljui itave pljuskove ljunka i prljavtine na svog protivnika, dole. Yama je levom rukom uspevao da zakloni oi, ali tada na njega poletee krupniji komadi kamena. Ti se zakotrljae po tlu, uletee mu pod izme,on odmae i pade niz strminu. ovek u crnom je ritnuo jo nekoliko veih kamenova, najzad otisnuo jednu veliku stenu. Za tom stenom je i sam pojurio, diui sablju visoko. Nemoan da ustane na vreme da bi taj napad odbio, Yama se zakotrljao unazad ka reici. Uspeo je da izbegne pad u vodu, ali je video da e ga stena smrviti, i dok se obema rukama odgurivao od tla da bi se steni sklonio s puta, sablja mu pade u vodu. Skoio je i zauzeo teturav uei poloaj; bodeom, koga je hitro isukao, uspeo je da odbije protivnikov zamah odozgo. Stena se sjurila u reicu, uz jak pljesak. Onda je njegova leva aka poletela napred i zgrabila zglavak protivnikove desnice koja je jo sablju imala. Izmahnuo je uvis bodeom i osetio da je i njegova desnica uhvaena. Stajali su tako, upirui snagu protiv snage, dok Yama nije naglo seo i zakotrljao se u stranu, odgurujui protivnika od sebe. Ipak niiji stisak nije popustio. Zamah koji su stekli zbog Yaminog postupka nosio ih je dalje, i ve je ivica bila pokraj njih, ispod njih, iznad njih. Osetio je da njegov bode udara u dno reice i ispada mu iz ruke. Kad su opet izronili iz reice, hvatajui vazduh, obojica su u akama imali samo vodu. "Vreme je za konano krtenje", ree Yama upuujui munjevit udarac pesnicom. ovek u crnom je taj udarac blokirao, zadao svoj. Yamu je voda gurala u levu stranu, njegovog protivnika isto tako; gacajui i tukui se, odmicali su nizvodno. Korito reice se irilo a postajalo sve plie. Sad su se vode komeale obojici oko

pojasa. Na pojedinim mestima rub obale sputao se blie vodi. Yama je pogaao protivnika novim udarcima, i pesnicama i bridom ake; ali bilo je to kao da napada statuu, jer je bivi sveti egzekutor, bivi sluga boginje Kali, primao udarce ne menjajui izraz lica, a uzvraao uvrnutim udarcima kostolomne snage. Veinu tih udaraca voda je usporavala ili Yamina odbrana zaustavljala, ali jedan udarac se zario u slabinu, drugi je odskoio od Yaminog levog ramena i sruio se na obraz. Yama se bacio unazad i zaplivao poleuke u pliak. Protivnik je pohitao za njim, bacio se na njega, ali ga je posred neprobojnog stomaka doekala crvena izma, a Yamine ake su potegle prednji gornji deo njegove odee ka sebi, pa nadole. Preleteo je, zato, preko Yame i tresnuo na lea, na jedan deo obale sainjen od kriljca. Yama se pridigao na kolena i okrenuo; za to vreme drugi je ustao i potegao bode iz svog pojasa. unuo je. Lice mu je jo bilo bezizraajno. Oi u oi su se pogledali, ali ovoga puta ovek u crnom se nije pokolebao. "Sad mogu da izdrim tvoj pogled smrti, Yama", rekao je. "Nee me on vie zaustaviti. Suvie si me dobro uio!" U trenu kad se bacio na Yamu.koji se tad drao za opasa, pokazalo se da je Yama otkaio mokru, praznu kaniju kojom je sad oinuo kao biem, obuhvatajui obe butine protivnika. Zgrabio je Yama protivnika iz ije ruke bode ispade; zgrabio ga je i pritegao uz sebe, telo uz telo; i odbacio se Yama, tako da obojica poletee u dublju vodu. "Niko himne dahu ne peva", ree Yama, "ali, o! biti bez njega!" Onda je zaronio, odvlaei i protivnika sa sobom, stiskajui ga uz sebe rukama kao elinim obruima. Kasnije, mnogo kasnije, kad je stajao kraj obale, mokar, jedva dolazei do daha, progovorio je tiho: "Bio si... najvei... koji je ikad... ustao protiv mene... u svim vekovima koje pamtim... stvarno je teta..." A onda, poto je na taj nain preao reicu, produio je svojim putem kroz kamene bregove, peice. Ulazei u grad Alundi, putnik se zaustavio u prvom svratitu na koje je naiao. Uzeo je sobu, naredio da mu se kada napuni vodom. Dok je jedan sluga istio njegovu odeu, on se kupao. Pre no to je ruao, priao je prozoru i bacio pogled dole, na ulicu. Jako je smrdelo na slizarde. Buka mnogih glasova dopirala je odozdo. Narod je polako odlazio iz grada. U dvoritu iza Yamine sobe obavljane su pripreme za polazak jutarnjeg karavana. Ova no oznaie kraj festivala prolea. Na

ulici pod njim poslovni ljudi su jo trgovali, majke su smirivale umornu decu, jedan lokalni velika vraao se sa svojim ljudima iz lova, a za njim hitro je krakao i kandama grebao slizard za ija su lea bila privezana dva ulovljena, mrtva vatropevca. Yama je gledao kako jedna umorna prostitutka o neemu diskutuje sa jednim svetenikom koji kao da je bio jo umorniji: neprestano je odmahivao glavom i najzad se udaljio. Jedan mesec je ve bio visoko na nebu, ali tano iza Mosta bogova, tako da je imao, prividno, zlatnu boju; drugi, manji mesec tek to je izvirio iznad horizonta. Sve veernji vazduh donosio je Yami ne samo mirise grada, nego i mirise onih stvari koje u prolee rastu i bujaju: mirise pupoljaka i nene nove trave, isti miris plavo-zelene prolene penice, vlane zemlje, nabujalih potoka. Nagnuvi se napred, ugledao je hram na bregu. Pozvao je slugu i naredio mu da donese veeru i da pozove lokalnog trgovca. Jeo je polako, ne obraajui mnogo panje na hranu. Kad je zavrio, trgovca uvedoe. Trgovac je na sebi imao teki ogrta sa ije unutranje strane je bilo mnogo uzoraka robe. Yama je konano izabrao jednu dugu krivu sablju i jedan kratak prav bode. Ta dva oruja odmah je stavio na sebe, u kaniju za pojasom. Izaao je, onda, u to vee, i krenuo izrovanom glavnom ulicom grada. Po kapijama su se grlili ljubavnici. Proao je pored jedne kue u kojoj su alioci naricali za nekim pokojnim. Jedan prosjak je hramao za njim du pola bloka zgrada, sve dok se Yama nije okrenuo, pogledao mu u oi i rekao: "Ti obogaljen nisi", na ta se ovaj okrenuo i urno zamakao u gomilu prolaznika. Iznad njegove glave vatromet poe da se rasprskava naspram neba, aljui ka zemlji duge vatrene trake boje trenje. Iz hrama je dopro zvuk nagasvaram muzike, svirane pomou rogova i tikava. Jedan ovek isteturao se iz nekakve kapije, oeao se o njega, i u asu kad je spustio aku na Yaminu kesu, Yama mu je slomio ruku u zglavku. ovek je opsovao i pozvao u pomo, ali ga je Yama odgurnuo u kanal kojim se odliva neista voda i produio. Okrenuo se da dvojici kompanjona toga oveka uputi jedan mraan pogled, posle ega ga oni vie nisu pratili. Najzad je doao do hrama, oklevao jedan tren i uao. Jedan svetenik upravo je nosio jednu statuu iz prvog dvorita u drugo; Yama je poao za njim i uao u drugo dvorite. Osmotrio je dvorite i brzo priao skulpturi boginje Kali. Dugo ju je prouavao; svoju sablju je isukao i poloio pred njene noge. Kad je opet uzeo sablju i okrenuo se da poe, video je da ga onaj svetenik posmatra. Klimnuo je tome oveku glavom, a ovaj mu je odmah priao i poeleo mu dobro vee. "Dobro vee, svetenie", odgovorio je Yama.

"Nadajmo se da e Kali blagosloviti sablju vau, ratnie." "Hvala. Ve ju je blagoslovila." Svetenik se nasmeio. "Govorite kao da to sigurno znate." "A to je prepotentno s moje strane, a?" "Pa, moda nije ba na svom mestu." "Bilo na svom mestu ili ne, ja sam osetio kako se njena sila preliva preko mene dok sam gledao u njeno svetilite." Svetenik se stresao. "Bez obzira na slubu kojom se bavim, rekao bih da mi ta vrsta oseanja moi nije nimalo potrebna." "Bojite se moi njene?" "Pa, recimo da je svetilite boginje Kali, iako ba velianstveno, ipak ree poseivano nego svetilita Lakmi, Sarasvati, akti, Sitale, Ratri i drugih, manje zastraujuih boginja." "Ali ona je vea od svih tih." "I stranija." "Pa ta? Uprkos snazi svojoj, nije to nepravedna boginja." Svetenik se osmehnuo. "Koji je ovek, ako je iveo due od desetak godina, pravde eljan, ratnie? to se mene tie, milosre je neuporedivo privlanije. Uvek u se opredeliti za boanstvo koje oprata." "Lepo izvedena poenta", ree Yama, "ali ja sam, kao to sami rekoste, ratnik. Moja priroda njenoj je bliska. Ta boginja i ja slino mislimo. Uglavnom se slaemo po veini pitanja. A kad se ne slaemo, ja se setim da je ona, ipak, ena." "Ovde ivim", ree svetenik, "ali tako intimno ne govorim o onima za koje sam zaduen, naime o bogovima." "Ne javno, hoete rei", odvrati Yama "O svetenicima mi ne priajte. Pio sam sa mnogima od vas, i znam da ste svetogru skloni koliko i ostatak oveanstva." "Postoji vreme i mesto za sve", ree svetenik bacajui pogled na Kalinu statuu. "Jest, jest. A sad mi recite zato podnoje Yamine statue nije u poslednje vreme ieno. Pranjavo je." "Oieno je jue, ali je od tada toliko ljudi ispred te statue prolo da su naneli prilino prljavtine." Yama se nasmeio "Onda zato nema ponuda pred njegovim nogama? Gde su ostaci prinetih rtava?" "Niko ne daje cvee Smrti", ree svetenik. "Ljudi dou da ga pogledaju, pa se udalje. Mi svetenici oduvek smo imali oseanje da su te dve figure dobro postavljene. Straan par, zar ne Smrt i boginja unitenja?" "Moan tim", ree svetenikov sagovornik. "Ali ta vam znai to da 'niko' ne

prinosi rtve pred Yamu? Zar ba niko?" "Niko sem nas svetenika, koji prinosimo kad kalendar prinoenja to zahteva, i ponekog graanina kome je neko od najbliih na samrti, a direktna inkarnacija mu je odbijena. Sem u ta dva sluaja niko ne prinosi nita Yami rekao bih da nikad nisam video da Yami neto prinesu jednostavno, iskreno, sa dobrom voljom ili naklonou." "To njega sigurno vrea." "Nije tako, ratnie. Jer, nismo li svi mi, sva iva bia, ve rtvovani Smrti?" "Zaista, istinito zbori. ta e njemu njihova dobra volja ili naklonost? Pokloni su nepotrebni, jer on uzima ta hoe." "Ba kao Kali", ree svetenik potvrdno. "Razmiljajui o sluajevima ta dva boanstva, esto sam u njima traio opravdanje za ateizam. Oni se, na alost, u svetu manifestuju suvie snano, a da bi se njihovo postojanje moglo efektno negirati. teta." Ratnik se nasmejao. "Svetenik koji protiv svoje volje veruje! To mi se dopada. Stvarno me to zasmejava. Evo ti da kupi bure some za prinoenje na rtvu." "Hvala ti, ratnie. Hou. Hoe li mi se pridruiti sada u jednoj maloj zdravici, pijenju u ast boga hram plaa?" "Tako mi Kali, hou!" ree ratnik. "Ali da popijemo samo malo." Poao je sa svetenikom u centralnu zgradu hrama, pa niz jedno stepenite u podrum. Tamo su odvrnuli slavinu na jednom buretu some i natoili dva bokaleta. "Za tvoje zdravlje i dug ivot", ree Yama diui bokal. "Za tvoje morbidne pokrovitelje Yama i Kali", ree mu svetenik. "Hvala." Iskapili su snano pie. Svetenik je opet napunio bokalie. "Ovo e ti zagrejati grlo no je svea." "Odlino." "Ba je dobro videti ovim hodoasnicima lea. Njihovi prilozi su obogatili hram, ali je njihovo prisustvo prilino zamorilo nas koji tu radimo." "Za odlazak hodoasnika!" "Za odlazak hodoasnika!" Opet su iskapili. "Mislio sam da veina njih dolazi da vidi Budu", ree Yama. "To je tano", ree svetenik, "ali s druge strane, oni ne ele da poseuju Budu i da okrenu sve bogove protiv sebe. Zato pre no to odu u purpurni umarak, prinose ponude ili poklanjaju hramu novac za molitve." "ta zna o onome koga zovu Tafagafa i o njegovom Uenju?"

Svetenik je pogledao u drugom pravcu. "Svetenik sam bogova, i Bramin, ratnie. Ne elim da govorim o toj osobi." "A-ha, znai i tebe je uspeo da smuti?" "Doista? Rekoh vam ta elim a ta ne, i o tome vie neemo raspravljati." "Nije vano a uskoro e biti jo manje vano. Hvala ti za somu. Laku no. svetenie." "Laku no, ratnie, i neka se bogovi osmehnu na tvoju stazu." "I na tvoju takoe." Popeo se uz stepenice, napustio hram i nastavio svoje peaenje kroz grad. Kad je stigao do purpurnog umarka, sva tri meseca bila su na nebu, male logorske lampe mogle su se naslutiti iza drvea, bledi cvetovi plamena rascvetavali su se na nebu iznad grada, a povetarac sa poneto vlage u sebi njihao je lisje oko njega. Krenuo je neujno napred i uao u umarak. Kad je dospeo u osvetljenu zonu, suoio se sa stotinama ljudi koji su sedeli na tlu, ka njemu, Yami, okrenuti. Sedeli su u pravilnim, gustim redovima. Svakome je uta kapuljaa bila navuena peko glave. Niko ni giasa od sebe da pusti. Priao je najbliemu. "Doao sam da vidim Tafagafu, Budu", rekao je. Onaj kao da ga nije ni uo. "Gde je?" Odgovor izostade. Sagnuo se napred i zagledao se u kaluerove poluzatvorene oi. Jedan tren je tako zurio, ali bilo je to kao da gleda u oi oveka koji spava, jer se oi tog oveka nisu ak ni susrele sa njegovima. Mnogo jaim glasom, tako da su ga svi u umarku mogli uti, rekao je Yama; "Doao sam da vidim Tafagafu, Budu. Gde je?" Kao da se obratio polju punom uspravno postavljenih stena. "Da li zamiljate da poto vas je mnogo, i svi ste isto obueni, i neete da mi odgovarate, ne mogu da ga naem meu vama?" Samo se uzdisanje vetra ulo koji kroz zadnji deo umarka prolazie. Svetiljke su treperile, purpurne resice se njihale. Nasmejao se. "Pa moda ste po tom pitanju u pravu", priznao je. "Ali moraete se i pomai, pre ili posle, ako mislite da nastavite da ivite a ja mogu da ekam koliko i bilo koji ovek." Seo je tada na tlo, naslonio lea na plavu koru jednog visokog drveta, golu sablju preko krila stavio. Odmah ga je obuzela pospanost. Glavom je nekoliko puta zaklimao, svaki put se prenuo. Onda je vrh njegove brade konano naao vrsto uporite na prsima njegovim

. Yama je poeo da sanja. Da hoda preko ravnice plavo-zelene, ije su se trave svijale i otklanjale da stazu pred njim naine. Na kraiu staze ogromno je drvo bilo, drvo ne onakvo kakvo moe na ovome svetu rasti, nego drvo koje jedino moe ovaj svet svojim korenjem na okupu drati, a svojim granama meu zvezde dosezati da tamo lie stvara. U podnoju tog drveta sedeo je jedan ovek. Noge je podavio, bledi osmeh na licu mu je bio. Yama je znao da je taj ovek Buda, i priao mu je, stao pred njega. "Pozdravljen budi, o Smrti", ree sedelac. Oko glave mu je lebdeo oreol ruiaste boje, koji je u senci drveta zraio sjajem sopstvenim. Umesto da odgovori, Yama je isukao svoju sablju. Buda se i dalje smeio. Kako se Yama pomakao da nastupi napred, tako je zauo zvuk poput muzike daleke. Zastao je i osvrnuo se, otrice uzdignute. Dooe iz svih pravaca oni, etvorica regenata svetskih, koji su sa planine Sumernu sii morali: gospodar severa nastupao je, njegovi Yake oko njega, svi u zlatu, na utim konjima, nosei titove od kojih je svetlost zlatno odsijavala; aneo juga nastupao je okruen armijama svojih Kumbandi, na konjima plavim, sa titovima safirnim; sa istoka jahao je regent iji konjanici nose titove biserne, u srebro obueni; a sa zapada dolazio je Onaj ije su Nage jahale na konjima krvavocrvenim, u crveno obuene, zatiene titovima od korala. Kopita ovih armija kao da nisu doticala travu.a jedini zvuk bejae muzika koja se pojaavala. Yama je shvatio da njegova usta izgovaraju rei: "Zato se regenti sveta pribliavaju?" "Dolaze da odnesu moje kosti", odgovorio je Buda osmehujui se. etvorica regenata pritegoe uzde. Njihove su horde, iza njih, stale. Yama se suoio sa njima. "Dolazite da odnesete njegove kosti", rekao je Yama, "ali ko e odneti vae?" Regenti su sjahali. "Ne moe imati ovoga oveka, o Smrti", rekao je gospodar severa, "jer pripada svetu, a mi, iz sveta, braniemo ga." "ujte me, regenti koji ivite na planini Sumernu", ree Yama, nabacujui na sebe svoj Aspekt. "U vae ruke stavljena je dobrobit sveta, ali Smrt izvlai iz sveta koga god hoe, i kad god hoe. Vama nije dato da osporavate moje Atribute, niti nain njihovog dejstvovanja." etvorica regenata zauzeli su poloaje izmeu Yame i Tafagafe. "Osporavamo te kad je ovaj jedan u pitanju, gospodaru Yama, jer, on u rukama svojim dri sudbinu naeg sveta. Njega moe dotai tek kad savlada etiri sile." "Neka tako bude", ree Yama. "Koji e se od vas meni prvi suprotstaviti?"

"Ja u", ree onaj koji je dotle govorio i izvue svoju sablju. Yama je sad na sebi imao svoj Aspekt. Rasekao je mekani metal kao da see buter, svojom sabljom je pljotimice udario regenta po glavi, i ovaj pade na zemlju koliko je dug. Njegovi Yake veliku viku nadadoe. Dvojica zlatnih konjanika prioe da svoga vou odnesu. Onda je ta armija okrenula svoje konje i odjahala na sever. "Ko je sledei?" Regent istoka stupio je pred njega, naoruan dugim srebrnim maem i mreom izatkanom od meseevih zraka. "Ja", rekao je i hitnuo mreu. Yama je tu mreu nagazio nogom,zahvatio prstima ruke, snano potegao tako da je njegov protivnik izgubio ravnoteu, zatim izokrenuo svoj ma i zadao udarac drkom maa. Pogodio je tog regenta u vilicu. Mrzno ga gledajui, dooe dvojica srebnih ratnika; onda oborie poglede svoje i odnesoe svoga gospodara prema severu. Neskladna muzika vukla se za njima. "Sledei!" ree Yama Tada je pred njega stupio robusni voa Naga. Taj je svoje oruje tresnuo o zemlju, skinuo se do pojasa i rekao: "Ja u se rvati sa tobom, boe smrti." Yama je odloio svoje oruje i skinuo se do pojasa. Dok se sve to deavalo, Buda je sedeo u seni velikoga drveta, nasmeen, kao da te borbe njemu nita ne znae. Voa Naga je levicom zahvatio Yamu iza potiljka i snano povukao ka sebi. Yama je takvim istim zahvatom stisnuo njega. Onda je vo Naga izvio telom i nabacio desnu ruku preko Yaminog levog ramena, pa zavrat, ake spojio iza Yamine glave, i navalio da Yaminu glavu vue ka svome desnom kuku, nalevo se okreui. Yama je, meutim, posegao svojom levom rukom iza lea protivnika, stisnuo ga za levo rame, onda posegao desnom rukom iza regentovih kolena, podigao obe noge regentove, a lea njegova zabacio u horizontalu. Jedan tren drao je tako regenta, kao da dri dete, onda ga je podigao do visine svojih ramena i tresnuo o zemlju. im je regent o tlo udario, Yama se kolenima sruio na njega, pa opet ustao. Regent nije ustao. Kad su odjahali i jahai zapada, Budu ostade da titi jo samo aneo juga, sav u plavo odeven. "A ti?" ree bog smrti, diui opet svoje oruje. "Ja neu uzeti oruje od elika, ili koe, ili od kamena, boe smrti, da se tebi suprotstavim; dete tako uzima igrake. Neu ni oprobati snagu svog tela naspram tvog", rekao je aneo. "Znam da u izgubiti ako to uradim, jer tebi se orujem ne moe suprotstaviti niko."

"Onda se popni opet na tog tvog plavog drepca i odjai, ako nee da se bori." Aneo nije odgovorio. Zabacio je svoj plavi tit u vazduh. tit se tamo vrteo kao safirni toak. Lebdeo je tako nad njima i neprestano se poveavao. Onda je tit pao na tlo i poeo u njega da tone, bez ijednog zvuka. Nestao je iz vida, ne prestajui da raste. Trava se sklopila nad mestom gde je pao, ostala kakva je i pre bila. "I ta ti to sad znai?" ree Yama. "Ne borim se aktivno. Samo branim. Kao to ti ima mo smrti, tako ja imam mo ivota. Moe da uniti sve to bih ja na tebe bacio, o Smrti, ali ne moe da uniti sve. Imam mo tita, ali ne maa. ivot e ti se usprotiviti, gospodaru Yama, i branie rtvu tvoju." Tada se plavi okrenuo, pojahao svog plavog drepca i odjahao na jug. Za njim su otili i svi Kumbande. Zvuk muzike nije otiao sa njim, odrao se u vazduhu gde je aneo bio. Yama je opet poao napred, sa sabljom u ruci. "Njihovi napori bili su sasvim uzaludni", rekao je. "Doao ti je as." Zamahnuo je sabljom. Udarac se, meutim, nije spustio na Budu, zato to je jedna grana velikog drveta pala izmeu njih i izbila mu sablju iz ruke. Pruio je ruku za sabljom, ali su se trave povile, prekrile je, ispreplele se u neraskidivu, vrsto stegnutu mreu. Psujui, potegao je bode i opet zamahnuo. Jedna mona grana se povila, zanjihala ispred cilja njegovoga, tako da se bode njegov zario duboko meu drvenasta vlakna grane. Onda se grana opet odapela prema nebu i sa sobom odnela bode visoko iznad dohvata. Buda je meditirao zatvorenih oiju, a njegov oreol je sijao u senkama. Yama se primakao jo korak blie i posegao obema akama napred, ali su se trave splele oko njegovih nonih lanaka, tako da nije mogao ni da makne. Jedan as se borio.potezao njihovo korenje, ali ono nije poputalo.Onda je stao, podigao obe ruke ka nebu, glavu zabacio daleko unazad. Smrt je sevala iz njegovih oiju. "ujte me, o sile!" povikao je. "Od ovog asa na ovom e mestu leati kletva Yamina! Nita ivo nikad vie nee proi ovim tlom! Ni ptica nee zapevati, ni zmija ovuda propuzati! Ovo e mesto biti golo i mrtvo, na njemu e ostati samo kamenje i pokretni pesak! Odavde se protiv neba nee uzdii nikad ni jedna jedina vlat trave! Ovu kletvu izgovaram i to prokletstvo bacam na branioce neprijatelja moga!" Trave su poele da venu, ali pre no to su ga pustile iz svog zahvata zaulo se silno praskanje i cepanje: drvo iji koreni dre svet na okupu i meu ijim su

granama zvezde kao ribe u mrei uhvaene rascepilo se niz sredinu svoga stabla; najvie grane njegove rasporile su i raskomadale nebo, koreni toga drveta provalije su zjapee otvorili u zemlji, dok je lie njegovo padalo oko Yame kao plavo-zelena kia. Ogroman deo masivnog stabla poeo je da se obruava prema Yami, bacajui ispod sebe senku crnu kao no. Video je Budu i sad, kako sedi daleko odatle, meditaciji predat, kao da nije svestan haosa koji je svuda uokolo zavladao. Onda osta samo tama proeta grmljavinom kao da je grom udario. Yama je trgao glavom, otvorio oi. Sedeo je u purpurnom umarku, leima naslonjen na stablo plavog drveta, sa sabljom preko kolena. inilo se da se nita promenilo nije. Pred njim su sedeli, kao da meditiraju, mnogobrojni kalueri, svrstani u redove. Povetarac je i dalje bio vlaan i sve, a svojim prolaskom izazivao je podjednako treperenje istih svetiljki. Yama je ustao, znajui tada, odnekud, gde treba da poe da bi naao ono to trai. Proao je pored svih tih svetenika, dobro ugaenom stazom koja je vodila u unutranjost ume. Do purpurnog paviljona je doao, ali taj prazan bejae. Staza ga je vodila dalje, do oblasti u pozadini, gde se uma pretapala u divljinu. Ovde je tlo bilo vlano. Laka izmaglica obuhvatila je Yamu. Ali je staza jo bila jasna pred njim: svetlost tri meseca objasjavala ju je. Staza je vodila nizbrdo, ovde je takoe raslo plavo drvee purpurnog lia, ali nie, kvrgavo, izuvijano. Pojavie se tu i tamo barice vode po kojima je plovila leprozna, srebrnasta prljavtina; staza je prolazila izmeu takvih barica. U Yamine nozdrve prodrli su mirisi movare. Iz bunja su dopirali kripavi zvuci disanja nekih udnih stvorenja. uo je, daleko iza i iznad sebe, pesmu. Shvatio je da su se kalueri koje je tamo ostavio probudili i da se sad kreu po umarku. Obavili su svoj zadatak, naime ujedinjenom snagom svojih misli nametnuli su mu viziju o nepobedivosti njihovog voe. Njihovo pevanje bilo je verovatno signal, pokuaj da dopru do... Eno ga! Sedeo je na jednoj steni u sredini jednog polja. Trostruka meseina jako ga je obasjavala. Yama je isukao sablju i krenuo napred. Kad se primakao na nekih dvadeset koraka, Buda je okrenuo glavu. "Pozdravljam te, o Smrti", rekao je.

"Pozdravljam te, Tafagafa." "Reci mi zato si tu." "Odlueno je da Buda mora umreti." "To, meutim, ne odgovara na moje pitanje. Zato si doao ovamo?" "Zar nisi ti Buda?" "Zvali su me Imenima Buda, i Tafagafa, i Prosvetljeni, i mnogim drugim. Ali. da ti odgovorim: ne, ja Buda nisam. Ve si uspeo da uini ono radi ega si krenuo. Usmrtio si pravog Budu danas." "Mora biti da me pamenje zaista izdaje, jer, priznau, ne seam se da sam tako neto uinio." "Pravi Buda je od nas dobio ime Sugata", odgovori ovek na steni. "Pre toga bio je poznat pod imenom Rild." "Rild!" ree Yama cerekajui se. "Pokuava da mi kae da je on bio neto vie od egzekutora koga si ti svojim prianjem naveo da odustane od svog posla?"' "Mnogi ljudi su egzekutori koje je neko prianjem naveo da odustanu od svog posla", uzvrati ovek na steni. "Rild je svojom voljom odustao od tog posla i krenuo Putem. Bio je to jedini ovek koga sam u ivotu video da je uspeo da postigne istinsko prosvetljenje." "To to ti u poslednje vreme iri, zar nije to neka pacifistika religija?" "Jeste." Yama je zabacio glavu i nasmejao se. "Bogovi! Onda je dobro to ne iri neku ratobornu! Tvoj najbolji sledbenik, tako silno prosvetljen i ta sve ne, zamalo da me ubije danas popodne!" Na Budinom irokom licu pokazao se izraz umora "Misli li da je on stvarno mogao da te pobedi?" Jedan trenutak je Yama utao. "Ne", ree. "Misli li da je on to znao?" "Moda", odgovori Yama. "Da li ste se poznavali pre ovog susreta danas? Zar se niste susretali na vebama?" "Da", ree Yama. "Poznavali smo se." "Onda je on bio upoznat sa tvojom vetinom, te mu je ishod borbe bio jasan." Yama je utao. "Voljno je otiao u mueniku smrt, ne obavetavajui me. Ne bih rekao da je otiao sa stvarnom nadom da te pobedi." "Nego zato?" "Da neto dokae."

"ta bi mogao na takav nain da dokae?" "Ne znam. Samo, poto sam ga poznavao, znam da je moralo biti ovako kako ti govorim. Suvie sam esto sluao njegove propovedi i njegove odmerene parabole a da bih sad poverovao da bi on neto tako uinio bez svrhe. Ubio si pravog Budu, boe smrti. A ta sam ja, to zna." "Sidarta", ree Yama, "znam da si varalica. Znam da nisi Prosvetljeni. Znam da se te tvoje doktrine mogao prisetiti bilo ko od Prvih. Ti si odluio da je obnovi i da se predstavi kao njen tvorac. Odluio si da je iri u nadi da stvori opozicioni pokret suprotan religiji pomou koje pravi bogovi vladaju. Divim se tvom trudu. Pametno si to sve planirao i izveo. Ali tvoja najvea greka je, rekao bih, sastoji se u tome to si pomou jedne pacifistike doktrine pokuao da oponira jednoj aktivnoj doktrini. Zanima me zato si to uinio kad si imao na raspolaganju toliko drugih, podesnijih religija." "Moda sam bio jednostavno radoznao da vidim kako e takva protivstruja tei." "Ne, Sem, nije to pravi odgovor", ree Yama. "Imam oseaj daje to samo deo nekog tvog ireg plana.i da si tokom svih ovih godina glumei sveca i drei propovedi u koje ni sam nisi verovao pravio i druge planove. Armija prostorno velika moe da prihvati kratkotrajnu bitku. Jedan, usamljen ovek, poto je prostorno mali, mora bitku da vodi tako da ona traje mnogo godina, ako eli da ima iole ikakve izglede da pobedi. Toga si svestan, i sad kad si posadio seme te ukradene vere, planira da pree u novu fazu oponiranja. Pokuava da bude antiteza Nebu sainjena od samo jednog oveka, te da se volji bogova suprotstavlja tokom mnogo godina, na mnogo naina, koristei mnoge maske. Ali to e se okonati ovde i sada, lani Budo." "Zato, Yama?" "O tome se prilino paljivo razmislilo", ree Yama. "Nismo eleli od tebe da nainimo muenika za veru, pa da to to si propovedao jo vie nabuja. S druge strane, ako te ne stopiramo stvar e takoe nastaviti da raste. Zato je odlueno da treba da umre od ruke jednog agenta Neba tako da se vidi koja je religija jaa. Onda e budizam, bez obzira da li ima ili nema svog velikomuenika, od sada biti drugorazredna religija. Zato sad mora umreti pravom smru." "Kad sam zapitao 'Zato?' mislio sam na neto drugo. Odgovorio si na pogreno pitanje. Hteo sam da kaem, zato si ti doao da to obavi, Yama? Zato si ti, majstor oruja, majstor nauke, doao kao lakej jedne posade sainjene od stalno pijanih menjaa tela? Ti tipovi nemaju dovoljno sposobnosti ni da izglaaju sablju ili isperu epruvete u laboratoriji. Zato se ti, moda najslobodniji duh meu svima nama, poniava sluei inferiornima?"

"Zbog ovoga to si sad rekao, uskratiu ti istu smrt." "Zato? Samo sam postavio pitanje, koje je odavno moralo pasti na um i mnogim drugima, a ne samo meni. Nisam se uvredio kad si me nazvao lanim Budom. Znam ta sam. Ko si ti, boe smrti?" Yama je vratio sablju u kaniju, izvukao lulu, koju je kupio u krmi ranije toga dana. Napunio je lulu duvanom, pripalio, povukao dim. "Jasno je da moramo da popriamo jo malo, ako nizato drugo a ono zato da u umovima naim ne ostanu neodgovorena pitanja", ree Yama, "pa u se zato namestiti malo udobnije." Seo je na jednu nisku stenu. "Prvo, ovek moe da bude na izvestan nain superioran u odnosu na svoje blinje, pa ipak da im slui, ako svi zajedno slue zajednikoj stvari koja je po svome znaaju iznad ma kog pojedinca. Verujem da takvoj stvari sluim; da ne verujem, ne bih joj sluio. Pretpostavljam da i ti tako shvata ovo ime se bavi, inae ne bi trpeo ovaj jadan i bedan ivot isposnika mada primeujem da nisi tako mrav kao sledbenici tvoji. Ponuen ti je boanski status pre izvesnog broja godina u Maharti, koliko se seam, a ti si se podsmehnuo Brami, osvojio palatu Karme, i napunio sve molitvo-automate u gradu gvozdenim ploicama umesto novcem..." Buda se nasmejao. Yama mu se u tome pridruio, ali za kratko, pa je nastavio: "Na svetu vie ne postoji nijedan akceleracionist sem tebe. Tu se vie nema ta raspravljati, a nije trebalo nikad ni dozvoliti raspravu. Prilino mi se dopao nain kako si se drao tokom ovih godina. ak mi je palo na pamet da bi bilo moguno tebe ubediti da se pridrui armijama Neba, ako ti je samo moguno dokazati da je tvoja sadanja pozicija beznadena. Iako sam zaista doao da te ubijem, ako sad prihvati glas razuma i ako mi da obeanje da e odustati od ove svoje nerazumne borbe, pristau da garantujem za tebe. Poveu te sa sobom u Nebeski grad, gde sada moe da prihvati ono to si jednom odbio. Oni e me posluati jer sam im potreban." "Ne", ree Sem. "neu, jer nisam ubeen da je moja pozicija beznadena. vrsto sam reen da nastavim ovaj program." Iz logora u purpurnom umarku dopiralo je ritmino pevanje, sputalo se do njih. Jedan od tri meseca izgubio se iza vrhova drvea. "Zato tvoji sledbenici ne akaju po bunju u potrazi za tobom?" "Doli bi kad bih ih ja zvao, ali zvati ih neu. Nije mi to potrebno." "Zato su me naveli da odsanjam onaj nerazumni san?" Buda je slegnuo ramenima. "Zato se nisu digli i ubili me dok sam spavao?" "Oni tako ne postupaju." "A ti si mogao tako da postupi, a? Ako bi moglo da ostane neprimeeno? Ako

niko ne bi znao da je Buda to uinio?" "Moda", ree Sem. "Kao to zna, line slabosti i jake strane jednog lidera nisu pravo merilo vrednosti onoga za ta se on zalae." Yama je povukao iz lule. Dim se avetinjski omotao oko njegove glave i u vrtloiima se spojio sa maglama koje su sada jae pritiskale zemlju. "Znam da smo ovde sami i da si nenaoruan", ree Yama. "Sami smo. Moja putna oprema skrivena je neto dalje, pokraj moje staze." "Tvoja putna oprema?" "Ovde sam zavrio posao. Tvoje nagaanje je bilo tano. Zapoeo sam onako kako sam i planirao da zaponem. Kad zavrimo ovaj razgovor, odlazim." Yama se zahehetao. "Optimizam revolucionara uvek zaprepauje. Kako misli da ode? Na maginom leteem ilimu?" "Iu u kao drugi ljudi." "Pa, lepo je od tebe to se tako sputa na njihov nivo. Hoe li se sila sveta dii u tvoju odbranu? Ne vidim nikakvo veliko drvo koje bi te svojim granama zatitilo. Nema pametne trave koja bi me grabila za noge. Objasni mi kako e to da ode?" "Radije bih da te iznenadim." "Zato se ne bismo borili? Ne volim da ubijem nenaoruanog. Ako stvarno ima neke stvari skrivene u blizini, idi po svoj ma. Bolje ti je tako nego da nema ba nikakve anse. ak sam uo prie da je gospodar Sidarta bio, u svoje vreme, izvanredan maevalac." "Ne, hvala. Moda nekom drugom prilikom. Ali ne ovoga puta." Yama je jo jednom povukao iz lule, ustao, protegao se, zevnuo. "Pa, ne mogu da smislim vie nijedno pitanje koje bih eleo da ti postavim. Uzaludno je sa tobom se raspravljati. Nemam vie ta da kaem. Ima li ieg to bi ti eleo da doda ovom razgovoru?" "Da", ree Sem. "Kakva je? Mislim, ta kuka Kali? Toliko mukaraca je izvetavalo na toliko razliitih naina da poinjem da verujem da ona to radi sa svakim na drugi nain..." Yama je bacio lulu, koja ga je udarila u rame i poslala kiu varnica niz njegovu ruku. Skoio je napred. Sablja je blesnula iznad njegove glave kao munja. Kad je dospeo na peskoviti prostor ispred stene, njegovo kretanje je zaustavljeno. Zamalo da padne; izvio se i uspeo da povrati uspravno dranje. Borio se, ali nikako da krene dalje. "Poneki ivi pesak", ree Sem, "guta rtvu bre nego poneki drugi ivi pesak. Sreom, ovaj ivi pesak u koji ti sad tone pripada onoj sporijoj vrsti. Zato ti ostaje jo dosta vremena. Rado bih produio na razgovor kada bih verovao da postoji

ikakva ansa da te ubedim da pree na moju stranu. Ali znam da za to nema anse, ne mogu to da postignem ba kao to si nisi mogao da me ubedi da preem na Nebo." "Oslobodiu se", ree Yama tiho. Nije vie pokuavao da se iupa, smirio se. "Nekako u se osloboditi, a onda u ponovo za tobom." "Hoe", ree Sem. "Oseam da je to istina. U stvari, uskoro u ti dati uputstva kako da se oslobodi. Za sada, meutim, ti predstavlja ono to svaki propovednik ezne da stekne: vezanu publiku, koja zastupa protivno uenje. Zato u ti odrati jedno propovede, onako omanje, gospodaru Yama." Yama je uzdigao sablju, odluio da je ipak ne baca, zabio je opet u kaniju o svome pojasu. "Samo ti propovedaj", rekao je, i tog asa uspeo da uhvati protivnikov pogled. Sem se, tako sedei na steni, zaljuljao, ali je opet progovorio. "Zaprepauje", rekao je on, "da je taj tvoj mutantski mozak uspeo da stvori takav um koji obezbeuje da se mutantska mo prenosi u svaki novi mozak u koji se useli. Ve mnogo godina nisam koristio svoju jedinu sposobnost, koju, evo, sad koristim ali je jasno da je i ta moja mo na isti nain prenosiva. U kakvo god telo da se uselim, moja mo evidentno ide sa mnom. Koliko znam to je sluaj i sa ostalima iz nae posade. Sitala, koliko ujem, moe da kontrolie temperaturu na znatnoj udaljenosti oko sebe. Kad Sitala, uzme sebi novo telo, ta mo se pojavi u novom nervnom sistemu, mada u poetku slabo. Poznato mi je da Agni moe da zapali predmete tako to zuri neko vreme u njih i eli da se oni zapale. Uzmimo za primer i ovaj pogled smrti koji si ukljuio i koji sad koristi protiv mene. Zar nije udesno da si ti tu sposobnost zadrao kroz sva vremana, na svakom mestu, toliko vekova? esto sam se pitao kakva je fizioloka baza tog fenomena. Da li si obavljao neka istraivanja u toj oblasti?" "Jesam", ree Yama. Ispod njegovih tamnih obrva, oi njegove su plamtele. "I kakvo je objanjenje? Rodi se osoba sa abnormalnim mozgom, psiha te osobe se kasnije transformie u normalan mozak, pa ipak one abnormalne sposobnosti nisu pri transferu izgubljene. Zato se to deava?" "Zato to ovek u stvari ima samo jednu telesnu sliku, koja je po svojoj prirodi elektrina i hemijska. im se ta slika nae u novom fiziolokom smestitu, ona poinje i da ga menja, da ga modificira prema sebi. Mnogo tota u novom telu ta telesna slika doivljava kao obinu bolest, pokuava da je izlei, da stvori oko sebe ono svoje staro telo. Kad bi telo u kome sada ivi moglo nekako da bude uinjeno fiziki besmrtnim, jednog dana ono bi poelo da lii na tvoje prvobitno telo." "Ba je to zanimljivo."

"Zato je transferisana mo u poetku slaba, a onda, to due boravi u novom telu, sve jaa. Zato je najbolje negovati svoj Atribut, a moda se posluiti i mehanikim pomagalima." "Dobro. O tome sam esto uzalud nagaao. Hvala. Uzgred budi reeno, nastavi da se trudi sa tim smrtonosnim pogledom bolan je, zna, pa si kao neto postigao. A sad propoved: bio jednom jedan gord i arogantan ovek, ba kao to si ti, ali sposoban, dodao bih, da istinski dobro objanjava stvari, i posvetio se istraivanju jedne retke bolesti koja unakauje i izaziva degeneraciju. Jednog dana je i sam tu bolest dobio. Poto za nju jo nije pronaao lek, stao je pred ogledalo i rekao, 'E, ali meni ova bolest ba lepo stoji'. Ti si takav ovek, Yama. Protiv svoje bolesti ne pokuava da se bori, nego se njome ponosi. Svojim si se gnevom odao, tako da sad znam da govorim istinu kad kaem da se tvoja bolest zove Kali. Ne bi ti davao mo nedostojnima, da ta ena to od tebe ne trai. Znao sam je od davnina, i siguran sam da se nije izmenila. Nije ona sposobna da voli oveka. Mari samo za one koji joj donose poklone haosa. Ako u bilo kom trenu vie ne bude odgovarao njenim potrebama, ona e te odbaciti, boe smrti. Ovo ne govorim zato to smo neprijatelji, nego ti to kaem kao mukarac mukarcu. Znam. Veruj mi, znam. Moda je problem u tome to ti nikad nisi bio stvarno mlad, Yama, i nisi svoju prvu ljubav osetio u danima prolea... Pouka, dakle, koju treba izvui i ove moje propovedi koju drim sa ove mini-planine na kojoj sam, bila bi: ak ni ogledalo ti nee pokazati kakav si, ako si reio da to ne vidi. Usprotivi joj se samo jednom, i to za sitnicu, samo da bi proverio istinitost mojih rei, pa e videti kako e hitro ona reagovati, i na kakav nain. ta e uiniti ako tvoja sopstvena oruja budu okrenuta protiv tebe, Smrti?" "Svrio si propovedanje?" zapita Yama. "Manje-vie jesam. Propoved je upozorenje: upozoren si." "Kakva god tvoja mo bila, Sem, vidim da te je zatitila, u ovom momentu, od moje moi smrtonosnog pogleda. Da zna da je srea tvoja to sam oslabljen..." "To znam, jer i ovako mi puca glava. Proklete te tvoje oi!" "Jednog dana u opet oprobati tvoju mo: tog dana, makar se isto ovako titio, ti e pasti. Ako ne od mog Atributa, onda od moje otrice." "Ako je to izazov, opredeljujem se da ga ne prihvatim. Preporuujem da prvo oproba istinitost mojih rei, pa tek onda da pokua taj izazov da sprovede." Yama je ve bio do polovine butina u ivom pesku. Sem je uzdahnuo i siao sa svoje stene. "Samo jedna staza vodi bezbedno sa ove stene, i sad u tom stazom otii. Prvo u ti rei kako da spase svoj ivot, ako nisi suvie gord da me poslua. Kaluerima sam ostavio uputstvo da mi dojure u pomo, ovde, ako uju poziv za pomo. Rekao sam ti ranije da ja neu zazivati pomo, i to je

tano. Ako, meutim, ti pone da zove u pomo tim tvojim monim glasom, oni e biti ovde pre no to potone mnogo dublje. Oni e te izvui bezbedno na suvo tlo, i nee pokuati da ti uine nita naao: To je njihov nain. Dopada mi se ideja da e kalueri Bude spasti ivot bogu smrti. Laku no, Yama, sad te ostavljam." Yama se nasmeio. "Doi e novi dan, o Budo", ree on. "Doekau ga ja. Bei sada najdalje i najbre to moe. Svet nije dovoljno veliki da te od mog gneva sakrije. Slediu te, pa u te prosvetliti drugom vrstom svetlosti istom vatrom pakla." "U meuvremenu", ree Sem, "preporuujem da zatrai od mojih sledbenika pomo, ili da ovlada tekom vetinom disanja blata." Paljivo je stupao, iznalazei pravi prolaz preko peska. Yamin plameni pogled bio je uprt u njegova lea. Kad je dospeo do vrste staze, okrenuo se. "A onima na Nebu reci da nisam bio u gradu imao sam poslovni sastanak na drugom mestu." Yama nije odgovorio. "Idem da sklopim pogodbu da mi se obezbede izvesna oruja", ree on, "i to oruja specijalne vrste. Pa kad poe u poteru za mnom, povedi sa sobom i svoju devojku. Ako joj se bude dopalo ono to e tad videti, ona e te moda ubediti da promeni tabor." Onda je krenuo stazom i zamakao u no, zviduui, pod mesecom belim i pod mesecom drugim, zlatnim.

4
Pria opisuje kako je Gospodar Svetlosti siao u Bunar Demona, da tamo sa poglavicom Rakaa naini pogodbu. Pogaao se poteno, ali Rakae su Rakae. To e rei, oni su zla bia, imaju velike moi, dug ivot i sposobnost da poprime maltene svaki oblik. Rakae su gotovo neunitivi. Najvie ih mui to nemaju pravo telo. Glavna vrlina njihova jeste ta to potuju svoje kockarske dugove. To to je Gospodar Svetlosti uopte otiao u Pakleni bunar pokazuje nam da je tada bio moda malo zbunjen kad se radi o sagledavanju istinske situacije u svetu...
Kad su se bogovi i demoni, i jedni i drugi potomstvo Pradapatija, borili jedni sa drugima, bogovi su upotrebili ivotni princip zvan Ugdita, mislei da e tako potui demone. Meditirali su o Ugditi koja funkcionie kroz nos, ali su demoni tu Ugditu probili zlom. Zato ovek u dahu svome osea mirise i prijatne i neprijatne. Dah je dakle zlom dotaknut. Meditirali su o Ugditi kao nizu rei, ali su demoni te rei probili zlom. Zato ovek govori i istinu i la. Rei su dakle zlom dotaknute. Meditirali su o Ugditi koja funkcionie kroz oko, ali su demoni tu Ugditu probili zlom. Zato ovek vidi i ono to je lepo i ono to je runo. Oko je dakle zlom dotaknuto. Meditirali su o Ugditi sluanja, ali su demoni tu Ugditu probili zlom. Zato ovek uje i dobre i zle stvari. Uvo je dakle zlom dotaknuto. A tada su meditirali o Ugditi uma, ali su demoni tu Ugditu probili zlom. Zato ovek misli ono to dolikuje, to je istinito i dobro, a takoe ono to ne dolikuje, to je neistinito i ravo. Um je dakle zlom dotaknut. Chhandogya Upanishad (1, ii, 1 6)

Pakleni bunar Helvel lei na vrhu sveta, a see u dubinu, do korenova sveta. Helvel je verovatno star koliko i sam svet; a ako nije, trebalo bi da jeste, jer izgleda kao da jeste. Poinje jednim ulazom. Postoje uglaana, gigantska metalna vrata. Izgradili su ih Prvi. Vrata su teka kao greh, tri puta su via od oveka, a upola toliko iroka. Debela su itavih pola metra a na njima je bronzani prsten veliki kao ljudska glava. Tu je i brava sa ploom za pritiskanje umesto ma kakve kljuaonice. Postoji i urezani natpis koji se moe ovako prepriati, priblino: "Odlazi. Ovde se ne treba zadravati. Ako pokua da ue, nee uspeti, samo e na tebe pasti kletva. Ako nekako uspe da ue, nemoj se aliti da nisi pre ulaska upozoren, i nemoj nam dosaivati svojim samrtnikim molitvama." Potpis: "Bogovi." Vrata su uglavljena ne mnogo ispod vrha jedne vrlo visoke planine koja se zove ana, a koja se nalazi u lancu planina takoe vrlo visokih, a koje su poznate kao Ratnagarijske planine. Na mestu gde su ta vrata sneg je uvek na tlu, ledenjaci kao da

su ogrnuti krznom mnogobrojnih duga; ti se ledenjaci iznad provalije nadnose. Vazduh je otar kao ma. Nebo je sjajno kao oko make. Malo je nogu ikad hodilo stazom koja do Helvela vodi. Veina posetilaca dolazila je samo da gleda, da se uveri da ta velika vrata stvarno postoje; a kad su kui doli i o tim vratima pripovedali, sluaoci su im uzvraali, najee, nevericom i podsmehom. Izvesne ogrebotine oko ploe za pritisak reito govore o tome da je poneko ipak pokuao i da ue. Meutim, oprema dovoljno mona da razvali ova velika vrata nije se mogla ni doneti, ni propisno postaviti. Staza koja do Helvela vodi jedva je, u poslednjih tri stotine stopa uspona, dvadesetak santimetara iroka. Pred vratima je nekad postojala iroka prirodna terasa, ali se vremenom osula; na njenom ostatku moda bi estorica ljudi mogli stajati, ako se dobro zbiju. Pria se da je Panalal mudri, poto je prethodno svoj um izotrio meditacijom i isposnitvom, dokuio kako se brava otvara, uao u Helvel, bunar pakleni, i proveo jedan dan i jednu no u utrobi planine. Posle toga bio je poznat kao Panalal ludi. Do vrha planine ane i do tih velikih vrata mora se peaiti pet dana. Poi se mora iz jednog malenog sela. Sve je to u kraljevini Malvi na dalekom severu. Ovo planinsko selo, ani najblie, nema neko odreeno ime; razlog tome jeste taj to u selu ive ljudi nezavisni i vrlo estoki, koji ne ele da se njihovo naselje pojavi na mapama radinih poreznika. O radi je dovoljno rei ovoliko: srednje je visine i srednjih godina, lukav, pomalo debeljukast, nije poboan ali nije ni ozloglaen vie no to je uobiajeno; ludo je bogat. Bogat je zato to razrezuje estoke poreze podanicima svojim. Kad podanici ponu da se bune, i kad kraljevstvom projure glasine o pobuni naroda, on objavi rat nekoj od susednih kraljevina i duplira poreze. Ako rat ne ide dobro, on skine glave sa ramena izvesnom broju svojih generala, a njegov ministar za mir postigne sporazum o miru. Ako, nekim sluajem, rat poe neobino dobro, on pristane da obustavi napade kad mu susedi novcem plate za "uvredu" od koje je sve poelo. Meutim, rat se najee zavri primirjem: njegovim podanicima se ogadi i sama pomisao na ratovanje, i postane im jasno da je ipak bolje trpeti visoke stope poreskih zahvatanja i dabina. Taj se rada zove Videga. Ima mnogo dece. Voli grak-ptice, koje je mogue nauiti da pevaju nepristojne pesmice, a voli i zmije: zmijama ponekad baca, kao hranu, poneku grak-pticu za koju se ispostavi da nema sluha. Voli i kockanje pomou kockica. Decu ba ne voli. Pakleni bunar Helvel poinje velikim vratima pod vrhom planine u najsevernijem kutku Videgine kralievine: severnije odatle ne postoji vie ni jedna kraljevina ljudi. Tu bunar poinje, pa se sputa spiralno kroz srce planine ana; uz put se od njega odvajaju ogromni tuneli koji nisu ucrtani ni u jednu ljudsku mapu; produuje se bunar Helvel duboko i daleko ispod planinskog lanca Ratnagari, a najdublji tuneli njegovi

zadiru prema korenima sveta. Putnik je jedan prispeo na vrata Helvela. Bio je jednostavno obuen. Putovao je sam. inilo se da zna tano kuda je zaao i ta ini. Peo se stazom uz anu, esto koraajui postrance, leima priljubljen uz iznureno lice planine. Vie od polovine prepodneva bilo mu je potrebno da stigne do svoga cilja, do vrata. Kad je stao pred njih, odmorio se, popio malo vode iz svoje uture, obrisao usta nadlanicom, nasmeio se. Onda je seo, leima se naslonio na vrata, i pojeo svoj ruak. Kad je zavrio, listove u koje ruak bejae bio zamotan bacio je preko ruba, u provaliju. Gledao je kako listovi padaju, kako ih vazdune struje nose tamo-amo, sve dok mu nisu nestali iz vida. Onda je pripalio i popuio jednu lulu duvana. Kad se tako odmorio, ustao je i okrenuo se opet vratima. Njegova se aka spustila na plou za pritisak i polako uinila niz pokreta. U trenutku kad je odmicao aku, iz dubine vrata Helvela zauo se melodiozan zvuk. Tad je uhvatio alku i povukao je ka sebi, napreui miie svojih plea. Vrata su se pomakla, u prvi mah sasvim sporo, zatim sve bre. Koraknuo je u stranu, a vrata su se irokim razmahom otvorila, nadnosei se velikim delom nad provaliju. Na unutranjoj strani vrata nalazila se druga ogromna alka, identina sa onom spoljanjom. Dok je prolazila kraj njega, on ju je uhvatio, pa se upro iz petnih ila da ona ne bi zamahom vrata bila odneta sasvim izvan njegovog dohvata. Iz otvora mu je u lea duvala iroka struja toplog vazduha. Uspeo je da vrata zatvori za sobom. Zastao je samo da bi pripalio jednu od mnogih buktinja koje je imao. Onda se zapustio hodnikom. Hodnik se brzo irio, a pod se naglo sputao; posle stotinjak koraka tavanica tunela bila je tako visoko da se vie nije mogla videti. Posle dvesta koraka putnik je zastao. Stigao je na ivicu bunara pakla. Bio je sad u sreditu ogromne tame kroz koju su poletali zraci njegove buktinje. Zidove nije video, izuzimajui jedan zid, a taj se nalazio iza njega i produavao se desno od njega. Ispred njegovih stopala pod se nastavljao jo samo malo, a onda ga vie nije bilo. Ono to je poinjalo iza te ivice liilo je na jamu bez dna. Putnik nije mogao pogledom dosegnuti drugu stranu otvora, ali je znao da se radi o otvoru priblino krunog oblika, i da se bunar, to dublje ide, sve vie iri. U bunar se moglo sii jednom stazicom koja je vodila du zida, spiralno, obimom bunara. Putnik je tom stazicom poao. Oseao je nadiranje toplog vazduha iz dubina.

Ova je stazica bila vetaka, to se dalo osetiti; bila je, dodue, uzana i nesigurna, na mnogo mesta napukla, ponegde je dosta kra napadalo po njoj, ali njen nagib je bio uvek potpuno isti, to je pokazivalo da je u zid bunara urezana sa nekim sistemom, iz nekog razloga. Niz ovu stazicu je krenuo, jako paljivo: levo od njega zid, desno od njega, nita. Posle silaenja koje je trajalo, inilo se, venost i po, primetio je majuni treptaj svetlosti daleko ispred sebe, u vazduhu. Meutim, poto se sputao po unutranjoj strani bunara, njegova je staza bila zakrivljena, pa je sledea krivina pokazala da je svetlo blie, ispod njega, i desno od njega. Jo jedna krivina, i svetlo je bilo pravo pred njim. Plamen je bio zatvoren u jednu niu u zidu. Dok je putnik prolazio pored tog mesta, uo je u svome umu krik "Oslobodi me, gospodaru, i poloiu ti svet pred noge!" Pourio je dalje. Nije ni gledao ono to je zamalo moglo biti lice, a to se u nii nalazilo. Sad se moglo videti da u okeanu tame koji je leao pred njegovim nogama plove jo mnoge takve svetlosti. Vertikalni bunar i dalje se irio. Bio je pun svetlucanja koje je plamenu nalikovalo, ali plamen nije bilo; pun oblika, lica, slika poluzaboravljenih. Iz svakog takvog svetlucavog mesta podizao se, prilikom putnikovog prolaska, lelek: "Oslobodi me! Oslobodi me!" On, meutim, nije zastajao. Kad se spustio do dna bunara, krenuo je preko njega, preko kamenitog poda zasutog stenama i proaranog pukotinama. Najzad je stigao do suprotnog zida, gde je plesala jedna velika narandasta vatra. Dok je prilazio, ta vatra je poprimila trenjevo-crvenu boju, a kad je stao pred nju, bila je plava kao srce safira. Bila je dvaput vie od njega, pulsirala je, uvijala se. Iz nje su izdvojeni plamici poletali ka njemu, ali su se povlaili kao da su nailazili na neku nevidljivu prepreku. Sputajui se dovde, proao je pored toliko plamenova, da je izgubio svaku predstavu o njihovom broju. Znao je, uz to, da u peinama koje su poinjale od ovog dna ima jo mnogo takvih plamenova. Svaki od plamenova pokraj kojih je, silazei, proao, obratio mu se. Svi su koristili isti nain komuniciranja, njima svojstven: rei su odjekivale u njegovoj glavi, bubnjale. Bile su to rei pretee, i rei moleive, i rei prepune obeanja. Ali ovaj veliki plavi plamen, vei od svih, nije imao nikakvu poruku za njega. U njegovom plavom srcu nisu se pojavljivali nikakvi oblici, nisu se uvijale, okretale, mamile kao u

drugima. To je plamen bio i plamen ostao. Pripalio je novu buktinju i uglavio ju je izmeu dve stene. "Vratio si se dakle, Omraeni!" Ove rei pale su po njemu kao udarci bia. Pribirajui se,pogledao je u plavi plamen i odgovorio: "Tebe zovu Taraka?" "Onaj koji me je ovde zatoio trebalo bi da zna kako se zovem", dooe rei. "Ne zamiljaj, o Sidarta, da se sad kree neprepoznat zato to nosi novo telo. Ja gledam one tokove energije koji sainjavaju tvoje stvarno bie ne gledam meso koje ih maskira." "A, tako", odgovori Sidarta. "Doao si da mi se ruga u mom zatvoru?" "Jesam li ti se rugao u danima vezivanja?" "Nisi." "Uradio sam tada ono to sam uraditi morao, da bih spasao svoj rod, ljudski. Tada su ljudi bili slabi i malobrojni. Tvoj rod se okomio na njih, i mogao ih je unititi." "Ukrali ste na svet, Sidarta. Ovde ste nas bacili, u lance. Koje novo ponienje se spremate da nam nanesete?" "Moda postoji nain da se stvari poprave." "ta ti treba?" "Saveznici." "Hoe da se u nekoj borbi uz tebe svrstamo?" "Tako je." "A kad se borba okona, svezae nas opet." "Neu ako prethodno postignemo nekakav sporazum." "Reci mi svoje uslove", ree plamen Sidarti. "U starim danima tvoj narod je hodao, vidljivo i nevidljivo, ulicama Nebeskog grada." "Tako je." "Taj je grad sad bolje utvren." "Na koji nain?" "Vinu odratelj, a uz njega i Yama-Darma, bog smrti, pokrili su itavo Nebo, a ne samo Nebeski grad, koji je nekad bio jedino branjen, kupolom za koju kau da je neprobojna." "Ne postoji neprobojna kupola." "Govorim samo ono to sam uo." "Na mnogo naina se u jedan grad moe ui, gospodaru Sidarta." "Sve e te ulaze nai za mene?" "To bi bila cena moje slobode?"

"Da, cena tvoje line slobode." "A ta je sa drugima iz roda moga?" "Ako elite svi da budete slobodni, prvo morate svi da pristanete da mi pomognete u opsadi i zauzeu Nebeskog grada." "Oslobodi nas, i Nebo e pasti!" "Govori i za druge?" "Ja sam Taraka. Ja govorim za sve nas." "Kakva mi uveravanja moe dati, Taraka, da e se ovaj dogovor potovati?" "Trai moju re? Rado u se zakleti u sve to eli..." "Kad se pogodbe sklapaju, ona strana koja vrlo hitro daje velike zakletve ne stie time mnogo poverenja. Sem toga, u bilo kakvom sklapanju pogodbi glavna tvoja slabost je upravo to to si toliko jak. Tako si jak da ne moe drugome da prepusti mo da te ma i najmanje kontrolie. Nema nikakve bogove u koje bi se zakleo. Jedino to e ti uvek potovati je kockarski dug, ali ovde nema osnove za kockanje." "Ti ima mo da nas kontrolie, Sidarta." "Moda ja individualno, ali ne svi mi kolektivno." "Problem je stvarno teak", ree Taraka. "Za slobodu bih dao sve to imam - ali, jedino to imam je mo, ista mo, koja se, sutinski, ne moe nikakvom sporazumu podvrgnuti. Mo moe biti savladana ako naie na veu mo, ali to nije odgovor. Stvarno ne znam kako da ti dam odgovarajue garantije da u svoje obeanje odrati. Da sam na tvom mestu, ja svakako ne bih meni verovao." "Dilema stvarno nije jednostavna. Zato u te sada osloboditi samo tebe jednog da ode do Severnog pola i izvidi odbranu Neba. U tvom odsustvu ja u jo porazmisliti o ovom problemu. Ti uini isto, pa kad se vrati, moda emo moi da sainimo neki poten sporazum." "Prihvaeno! Oslobodi me kletve ove!" "Znaj, dakle, moju mo, Taraka. Kako svezujem, tako mogu i da oslobaam ovako!" Plamen je iz zida prokljuao ka slobodi. Zakotrljao se kao vatrena lopta, zavrteo se bunarom kao kometa; goreo je kao malo sunce, prosijavajui tamu; beei unaokolo menjao je boje, tako da su se stene prelivale svetlou i avetinjskom i prijatnom u isti mah. Onda je plamen zastao iznad glave Sidartine i poslao dole svoje pulsirajue rei: "Ne moe znati koliko je moje zadovoljstvo to je moja mo opet osloboena. Neto sam raspoloen da opet oprobam tvoju mo." ovek pod njim samo je slegnuo ramenima. Plamena lopta se zgruala. Skupljala se, njen je sjaj postajao intenzivniji; polako

se spustila na pod. Tu je leala drhtei, kao latica otpala sa nekog titanskog cveta; onda je polako zaplovila preko poda Helvela i ula u svoju niu. "Zadovoljan?" ree Sidarta. "Jesam", stigao je, posle nekog vremena, odgovor. "Tvoja mo je neumanjena, Vezivaoe. Oslobodi me jo jednom." "Ovaj sport poinje da me zamara, Taraka. Moda bi bilo bolje da te ostavim tu gde si i da traim saveznike na nekoj drugoj strani." "Ne! Dao sam ti svoje obeanje! Zar bi ti vie traiti mogao?" "Mogao bih traiti, i traim, da izmeu nas vie ne bude ovakvih sukoba. Ili e mi odsad sluiti kako smo rekli, ili nee. To je sve. Odaberi jedno od ta dva, i odri svoj izbor i svoju re." "U redu. Oslobodi me, pa u posetiti Nebo koje na svojoj ledenoj planini poiva, i onda u te izvestiti o njegovim slabim takama." "Onda kreni!" Plamen je ovoga puta na slobodu izaao polaganije. Zanjihao se pred Sidartom, uzeo na sebe oblik priblian ljudskom. "U emu se sastoji ta tvoja mo, Sidarta? Kako postie to to postie?" "To moe nazvati pojavom elektrodirekcije", ree Sidarta. "Ili pojavom da um kontrolie materiju. To bi bili opisi ne loiji od drugih moguih. Ali kako god odlui da moju mo zove, nemoj joj se vie usprotiviti. Nijedno materijalno oruje tebi nita ne moe, ali moja mo te moe i ubiti. Polazi!" Taraka je iezao kao komad usijanog gvoa baen u reku. Sidarta je ostao meu stenama. Njegova buktinja obasjavala je tamu oko njega. Odmarao se. Brbljanje mnogih glasova ispunilo je njegov um: obeavali su, mamili, molili. Vizije bogatstva i raskoi plovile su pred njegovim oima. itavi haremi udesno lepih devojaka paradirali su pred njim, gozbe su mu postavljane pred noge. Vazduhom su plovili, i duu mu smirivali, mirisi mousa i ampaka, a uz njih plaviasta izmaglica zapaljenog tamjana. etkao se kroz cvetna polja, a za njim su u stopu ile nasmeene devojke blistavih oiju, koje su nosile vreve sa vinom za njega; jedan srebrni glas pevao je za njega, a stvorenja nikako ljudska plesala su za njega na povrini oblinjeg jezera. "Os-lobo-di nas, os-lobo-di nas", pevali su ti plesai ritmino, slono. On se meutim, samo smeio. Nije uinio nita. Postepeno su se molbe i molitve.i lepa obeanja izokrenuli u hor psovki i pretnji. Oklopljeni skeleti nastupali su vrstim korakom ka njemu; na njihove bljetave maeve bila su nabodena tela malih beba. Jame su se pojavljivale svuda oko njega, a

iz tih jama su sumporno-smradni plamenovi sukljali. Sa grane pred licem njegovim jedna se zmija njihala, trcajui otrov. Kia paukova i aba krastaa zasula ga je. "Oslobodi nas, inae e tvoja agonija biti bez kraja!" zazivali su glasovi. "Ako budete uporni", ree on, "Sidarta e se naljutiti, pa ete ostati bez svoje jedine stvarne anse da se oslobodite." Mir i tiina zavladali su tad oko njega. Ispraznio je svoj um. Dremao je. Dva obroka je pojeo tu u peini. Onda je opet spavao. Kasnije se vratio Taraka, transformisan u pticu velikih kandi, i podneo mu raport. "Pripadnici moje vrste mogu da uu kroz otvore za ventilaciju", rekao je, "ali ljudi ne. Kroz planine vode mnogi tuneli sa liftovima. Mnogo bi se ljudi lako moglo prevesti veim liftovima. Naravno, na te liftove se motri, ali ako poubijamo straare i iskljuimo alarmne ureaje, stvar bi se mogla izvesti. Najzad, u izvesnim trenucima i sama kupola se otvara na nekoliko mesta, da bi letelice mogle da dou ili odu." "Vrlo dobro", ree Sidarta. "Imam jednu kraljevinu kojom vladam. Nalazi se na nekoliko nedelja putovanja odavde. Ve mnogo godina jedan regent tamo vlada za mene; ako se vratim lako u podii armiju. Nova religija se iri zemljom. Ljudi moda vie nemaju onako visoko miljenje o bogovima kao pre." "Hoe da opljaka Nebo?" "Da, hou da sva njegova blaga stavim na raspolaganje itavom svetu." "To mi se dopada. Pobediti nee lako biti, ali udruena armija ljudi i armija ovih mojih trebalo bi da bude u stanju da pobedi. A sad, da oslobodimo moj narod, pa da ponemo." "ini mi se da u morati prosto-naprosto da ti verujem na re", ree Sidarta. "Saglaavam se, dakle: ponimo." Poao je preko poda Helvela prema ulazu u prvi duboki tunel koji se odatle ka dubinama odvajao. Tog dana oslobodio je ezdeset i pet demona. Peine su bile ispunjene njihovim bojama, pokretima, svetlou njihovom. Vazduhom su se razlegali moni krici radosti pomeani sa grdnom bukom njihovog proletanja: jurcali su po Helvelu, bunaru pakla, konstantno oblike menjajui, slavei svoju slobodu. Onda se, bez upozorenja, jedan oblikovao u leteu zmiju i obruio na Sidartu, izmahujui ispruenim kandama. Sidarta jeposvetio jedan tren svoje pune koncentracije tom demonu. Demon se oglasio kratkim, slomljenim krikom, a onda se raspao, pretvorio se u kiu plavo-belih varnica. Zatim su i te varnice zgasle, tako da od demona nije ba nita ostalo. U peinama je tiina zavladala. Du zidova su svetla pulsirala, uspravljala se i

odmicala nadole. Sidarta je svu svoju panju posvetio najkrupnijem svetlu, Taraki. "Da li me je ovaj napao da bi isprobao moju mo?" upitao je Sidarta. "Da vidi mogu li stvarno i da ubijem, onako kako sam ti rekao da mogu?" Taraka se pribliio. Lebdeo je pred njim. "Nisam mu ja dao nalog da napadne", ree Taraka. "Imam utisak da je taj bio napola lud od dugog zatoenitva." Sidarta je slegnuo ramenima. "Sada se neko vreme zabavljajte kako volite", ree. "Ja bih da se malo odmorim od ovog posla." To rekavi, napustio je manji tunel, vratio se na dno Helvela, tamo je legao na svoje ebe i zadremao. San je doao. U snu je Sidarta beao, trao, video je pred sobom svoju senku, stupio je na nju, a ona je rasla. Rasla je toliko da vie nije bila njegova senka, nego neki ogromni, groteskni oblik. Odjednom je shvatio da je njegovu senku progutala senka progonitelja njegovog: prestigla, savladala, potopila, nadjaala. Onda je iskusio jedan tren uasne panike, tu na slepoj ravnici po kojoj je beao. Znao je da vie ne baca senku svoju, nego tuu. Znao je da je sam sebe ukleo. Shvatajui da je konano sam sebi dohakao, nasmejao se glasno, iako je u stvari eleo da vriti. Kad se probudio, primetio je da uveliko hoda. Uspinjao se spiralnom putanjom uklesanom u unutranji zid Helvela. Hodajui, prolazio je pored zarobljenih plamenova. I opet mu je svaki plamen uspevao da dobaci rei: "Oslobodite nas, gospodari!" Polako se, po ivicama poeo da topi led koji se oko njegovog uma stvorio. Gospodari. Plural, ne singular. Ne hoda, dakle, sam. Zato se plamenovi nisu obraali samo jednom gospodaru. Kroz tamu oko njega i ispod njega nisu vie proletali oni razigrani, treperavi oblici. Zarobljeni plamenovi ostajali su u zarobljenitvu, a oni koje je on bio oslobodio nestali su. Sada se peo visokim zidom Helvela. Nikakva buktinja nije mu osvetljavala put; ipak, video je. Svaki je detalj kamene staze sagledavao jasno kao pri meseini. Znao je da njegove oi to ne mogu postii. Nije zaboravljao da su mu se demoni obraali koristei plural. Telo njegovo koraalo je bez volje njegove. Uinio je napor da se zaustavi, da pree u mirovanje, ali nita od toga: hodao je ravnomerno dalje, uzbrdo. Tad su se njegove usne pokrenule, oblikujui rei, "Vidim da si se probudio. Dobro jutro."

U njegovom umu rodilo se pitanje, na koje su mu sopstvene usne odmah dale odgovor. "Da, ja sam, a sad da ujem, kako je to kad te sveu, Vezivaoe kad te sveu unutar sopstvenog tela?" Sidarta je oblikovao sledeu misao: "Nisam pretpostavljao da bilo koji pripadnik tvoga roda moe da preuzme kontrolu nada mnom ak ni kad spavam." "Da ti iskreno kaem", odvratio je demon, "nisam ni ja. Meutim, imao sam na raspolaganju ujedinjenu snagu mnogih mojih saplemenika. inilo se da vredi pokuati." "A gde su svi oni sad?" "Otili su da lutaju svetom dok ih ne pozovem." "A ta e biti sa ovima koji ostadoe zarobljeni? Da si ekao, ja bih oslobodio i njih." "ta me briga za njih? Ja sam slobodan, imam ak i telo! Zar je ita drugo od ikakvog znaaja?" "Izvlaim zakljuak da tvoje obeanje da e mi pomoi ne vredi nita?" "A, nije tako"? odgovorio je demon. "Na to pitanje emo se vratiti kroz, recimo, jedan manji mesec, ili tako neto. Ta ideja me je zaista privukla. Smatram da bi rat protiv bogova bio ba divna stvar, predivna. Ali prvo elim da neko vreme uivam u zadovoljstvima puti, tela. to mi zamera ako u se malo zabaviti, posle tolikih vekova dosade i zarobljenitva, koji su nastupili tvojom krivicom?" "Moram priznati, meutim, da ti zameram to ovako upotrebljava mene." "Bilo kako bilo, morae, za neko vreme, sa tim da se pomiri. Moi e i ti da uiva u svemu to e i meni zadovoljstvo davati. Onda zato ne iskoristi tu situaciju na najbolji mogui nain?" "Kae da ipak ima nameru da ratuje protiv bogova?" "Itekako. Kamo sree da sam se toga setio u starim danima. Da jesam, moda nikad ne bismo bili svezani. Moda vie ne bi bilo ni ljudi ni bogova na ovom svetu. Dodue, mi nikad nismo bili mnogo skloni da dejstvujemo zajedniki. Iz nae line nezavisnosti prirodno proistie i duhovna nezavisnost. U okviru opteg sukoba sa oveanstvom, svaki od nas vodio je neke svoje bitke. Istina je da sam ja voa ali to je zato to sam stariji, jai i mudriji od veine drugih. Meni se obraaju za savet, sluaju me kad im neto naredim. Meutim, jo nikad im nisam naredio da svi krenu u bitku u isto vreme. Takvo u im nareenje dati kasnije. To e biti jedna inovacija koja e prijatno da ublai ovu monotoniju." "Preporuujem ti da ne eka, Taraka, jer nikakvog 'kasnije' nee biti." "Zato ne?"

"Dok sam dolazio u Helvel, oseao sam kako iza mene zuji i roji se gnev bogova. Sad ezdeset i est demona luta svetom. Vae prisustvo uskoro e biti primeeno, osetie se. Bogovi e znati ko je ovo uinio, pa e preduzeti korake protiv nas. Element iznenaenja bie izgubljen." "Borili smo se mi sa bogovima u danima starim..." "Ali ovo nisu dani stari, Taraka. Bogovi su sada jai, mnogo jai. Dugo ste vi demoni bili svezani, a tokom svih tih vekova mo bogova je rasla. ak i ako bude komandovao prvom armijom Rakaa u istoriji, i ako ja priteknem u pomo dovodei na bojite silnu armiju ljudi, ishod e biti neizvestan. Oklevati sada znai izgubiti sve." "eleo bih da ne pria tako, Sidarta. Takve rei me uznemiravaju." "Ja i hou da te uznemirim. Koliko god da si moan, ako naleti na Crvenoga on e tvoj ivot pogledom svojim popiti. A on e doi ovde u Ratnagarije, jer on me prati. Sloboda demona je signal koji e ga usmeriti ovamo. Moda e uvideti da su bogovi vie nego ravan protivnik vama demonima, svima koliko vas ima." Demon nije odgovorio. Popeli su se do vrha bunara. Taraka je prevalio i onih poslednjih dvesta koraka do ogromnih vrata, koja bejahu otvorena. Iskoraio je na ivicu uzane terase i pogledao dole, niz snenu planinu. "Sumnja u mo nas Rakaa, a, Vezivaoe?" zapitao je Taraka. "Posmatraj!" Koraknuo je preko ivice, u prazninu. Nisu pali. Plovili su vazduhom, nadole, kao oni listovi koje je Sidarta svojevremeno pre koliko vremena? odatle bacio. Aterirali su priblino na pola puta niz planinu anu. "Ne samo to sam ovladao tvojim nervnim sistemom", ree Taraka, "nego sam proeo i itavo tvoje telo, obujmio ga energijama svog bia. Poalji mi slobodno tog svog Crvenog koji oima ispija ivot iz drugih. Rado u se suoiti s njim." "Iako moe da hoda po vazduhu", ree Sidarta, "govori brzopleto kad rei te izgovara." "Nedaleko odavde, u Palamaidsu, nalazi se dvorac princa Videge", ree Taraka. "Kad sam se vraao sa Neba, maloas, svratih tamo. Imam utisak da on voli kockanje. Zato idemo tamo." "A ako bog smrti doe da ti se umea u igru?" "Pa neka doe!" povika demon Taraka. "Vie me ne razonouje, Vezivaoe. Laku no. Spavaj!" Mala se tama rodila, a uz nju i velika tiina, koja se irila i skupljala. Dani koji su sledili sastojali su se samo od blistavo osvetljenih fragmenata. Sidarti je do svesti dopro pokoji odlomak razgovora, pokatkad odlomak pesme, raznobojna

vista neke galerije, dvorane, nekog vrta. Jednom je video tamnicu u kojoj su neki ljudi visili okaeni o sprave za istezanje; pri tom je uo sopstveni smeh. Izmeu tih fragmenata dolazili su mu snovi i polusnovi. Plamen je te snove obasjavao, krv i suze tekli su kroz njih. U jednoj zamraenoj katedrali beskonanih dimenzija bacao je kockice koje su bile, u stvari, planete i sunca. Meteori su se palili iznad njegove glave, komete su ispisivale blistave lukove po svodu od crnog stakla. Oseao je tada radost pomeanu sa strahom: znao je da je ta radost delimino njegova, a delimino Tarakina. Strah je bio u celosti samo njegov. Kad bi Taraku vino previe opilo, ili kad je leao na irokom, niskom kauu u svome haremu i hvatao vazduh, njegova kontrola nad telom koje je ukrao donekle je poputala. Ali je Sidarta dalje bio slab: niti se njegova dua oporavila od silovitih udaraca koje je primila, niti je njegovo telo stizalo da se istrezni i odmori; znao je da jo nije doao as da se usprotivi dominaciji gospodara demona. Bilo je trenutaka kad nije gledao kroz oi ljudske, oi tela donedavno svoga, nego na nain demona, u svim pravcima istovremeno; prolazei pokraj ljudi, uspevao je da skine sa njih meso i kosti i da sagleda, direktno, plamenove njihovog stvarnog bia, plamenove obojene raznim nijansama njihovih strasti, plamenove koji su treperili od gramzivosti, pohote i zavisti, zaletali se na sve strane od lakomosti i gladi, potmulo se arili mrnjom, gasnuli od straha i bola. Njegov je pakao bio mesto sa mnogo boja; patnju je ponekad ublaavalo hladno plavo blistanje intelekta nekog uenog oveka, drugi put bela svetlost kaluera na samrti, ili ruiasti oreol fine, otmene dame koja je pobegla da ga ne gleda, ili razigrane, jednostavne boje dece koja se igraju. etao je gordo kroz visoke dvorane i iroke galerije kraljevske palate u gradu Palamaidsu. Sve je to sad bilo njegovo. Princ Videga leao je u sopstvenoj tamnici, lancima okovan. Njegovi podanici irom kraljevine nisu znali da je sad demon na vlasti: nisu primeivali razliku, sve je ilo kao i pre, kao i uvek. Sidarti se inilo da ponekad jae ulicama grada na leima slona. Tada bi svim enama u gradu bilo nareeno da stanu pred vrata svojih kua. Koja bi mu se dopala, odmah je voena u njegov harem. Sidarta je shvatio, i to ga je okiralo, da i on sam, Sidarta, pomae pri ovom biranju ena, da diskutuje sa Tarakom o prednostima ove ili one zrele ene, device, mlade dame. Pohote gospodara demona dotakle su i njegovu duu, postajale su njegove, tako da nije uvek volja demona podizala rog sa vinom do usana njegovih, niti izmahivala korbaem u kazamatu. Sve dui bili su periodi njegovog svesnog prisustva. Sa ne malim uasom je shvatao da i u njemu, kao i u svakom oveku, lei demon spreman da se odazove pozivu drugog demona. Onda je, jednog dana, pronaao izvor one sile koja je gospodarila njegovim telom i izobliila njegov duh. Ve se preteno oporavio; sa Tarakom je koegzistirao u svim

njegovim aktivnostima, ili kao neujni posmatra, ili kao aktivni uesnik. Stajali su na balkonu iznad vrata. Gledali su dan. Taraka je svojevremeno jednim pokretom ruke postigao da svi cvetovi pocrne. U jezercima i na drveu sad su ivela stvorenja nalik na gutere: kreketala su i hitro protravala kroz senke. Parfemi koji su sad prskani i mirisne biljke koje su sad paljene davali su miris grozan, zaguljiv. Tu i tamo je po tlu zmijoliko gmizao crni dim. Tri puta su pokuali da ga ubiju. Poslednji takav pokuaj uinio je komandant obezbeenja palate. Ali njegova se sablja u njegovoj ruci pretvorila u reptila koji mu se bacio u lice, iskopao mu oi i ubrizgao u njegove vene otrov od koga je taj ovek sav natekao i pocrneo, i umro molei za malo vode. Sidarta je razmislio o postupcima demona, i navalio. Mo mu se postepeno vraala, od onog dana u Helvelu kad ju je poslednji put upotrebio. Ba kao to mu je Yama svojevremeno rekao, ta mo bila je udnovato nezavisna od mozga i tela u kojima se Sidarta trenutno nalazio; vrtela se kao spori vatrometni toak u centru onog prostora koji je znaio Sidartu samog. Opet se zavrtela brzo, i on ju je bacio protiv Tarakine sile. Krik se oteo Taraki. Protivnapad sainjen od iste energije poleteo je ka Sidarti kao koplje. Uspeo je da to koplje delimino odbije, skrene u stranu, upije deo energije. Ipak je napad uzdrmao jezgro njegovog bia, izazivajui tamo bol i komeanje. Nije zastajao da razmilja o bolu, nego je napao Taraku ponovo, kao kopljanik koji zariva svoje koplje u mranu jazbinu strane zveri. uo je kako se jo jedan krik otima sa njegovih sopstvenih usana. Tad demon poe da zida crne zidove da bi se od Sidartine moi zatitio. Jedan po jedan ti zidovi padali su pred Sidartinim napadom. Dok su se borili, razgovarali su. "O, ovee, koji si imao mnogo tela", rekao je Taraka, "zato mi zamera to elim da provedem nekoliko dana u ovom telu? Ni ti nisi u tom telu roen. I ti si ga pozajmio na neko vreme. Zato onda smatra da je moj dodir neko oskrnavljenje? Jednog dana e moda nositi neko drugo telo, mojim prisustvom nedotaknuto. Zato onda smatra da je moje prisustvo prljanje, bolest? Da li zato to u sebi nalazi toliko slinosti sa mnom? Da li zato to si i ti osetio uivanje postupajui kao Rakaa, bol nanosei, nameui svoju volju i svaku svoju ud svakome? Da li zato? Zato to i ti takve stvari poznaje i prieljkuje, ali je na tebi ljudsko prokletstvo zvano 'krivica'? Ako je tako, rugam se slabosti tvojoj, Vezivaoe. Uostalom, pobediu te." "Razlog je u tome to jesam ono to jesam, demone", ree Sidarta bacajui nove energije na demona. "Razlog je u tome to sam ovek koji ponekad ima i uzvienije

elje, a ne samo elje trbuha i falusa. Nisam svetac za kakvog me budisti smatraju, a nisam ni heroj iz legendi. ovek sam koji je mnogo straha osetio, i koji se ponekad oseti krivim. Iznad svega, ovek sam koji je reio da neto obavi, a ti mi sada zapreava put. Time pada pod moju kletvu bez obzira da li u sad pobediti ili izgubiti, Taraka, tvoja je sudbina ve izmenjena. Evo kako glasi Budina kletva: nikad vie nee biti onakav kakav si ranije bio." itav taj dan na balkonu provedoe, stojei; odea na telu bila je mokra od znoja. Stajali su kao statua, sve dok sunce nije zalo. Zlatna staza delila je napola nebesku tamnu iniju. Jedan od meseca iskoio je nad batenski zid. Kasnije mu se drugi pridruio. "ta je Budina kletva?" pitao je Taraka mnogo puta, ali Sidarta nije odgovarao. Sruio je i poslednji demonov zid; sad su bacali energije kao snopove plamenih strela. Iz dalekog hrama dopiralo je jednolino udaranje bubnjeva. Ponekad bi zakreketala poneka kreatura u vrtu, ili bi ptica kriknula, ili bi se roj insekata spustio na njih, nasitio se, i odkovitlao se svojim putem. A onda su doli kao pregrti zvezda padalica, jaui na nonom vetru... oni osloboeni u Helvelu, oni preostali u svet puteni demoni. Doli su jer ih je Taraka pozvao. Ujedinili su svoju snagu sa njegovom. Taraka je sad bio tornado, plimni talas, elektrina oluja. Osetio je Sidarta da ga nosi titanska lavina, da ga mrvi, gui i zatrpava. Poslednje ega je bio svestan bio je smeh u njegovom sopstvenom grlu. Ovoga puta oporavak je bio spor. Sidarta nije znao koliko vremena je proteklo dok se nije povratio. Kad se probudio, video je oko sebe palatu gde su demoni hodali kao sluge. Kad su poslednji uspavljujui obrui mentalnog zamora spali s njega, nenormalnost je bila oko njega. Groteskna orgijanja su se nastavljala. Zabave su prireivane u tamnicama, gde su demoni pokretali leeve, terali ih da progone i grle ive rtve. Mrana uda su izvoena, itav umarak nakaznog drvea izrastao je iz mermernih ploa u prestonoj dvorani, ispred prestola. Ljudi su leali u tom umarku i nikako se budili nisu; njihovi su se krici razlegali kad god bi posle jednog komara usledio novi.Ali jo jedna nenormalnost, drugaija, uvukla se u palatu. Taraka iz ovoga vie nije izvlaio zadovoljstvo. "ta je Budina kletva?" zapitao je im je osetio da ga Sidartino prisustvo opet pritiska. Sidarta nije odmah odgovorio.

Demon je nastavio: "Imam oseanje da u ti jednog dana, i to uskoro, vratiti ovo telo. Ova palata i ovaj sport poinju da me zamaraju. Zamaram se i pomiljam da se blii dan kada emo povesti rat protiv Neba. ta kae Vezivalac na to? Rekao sam ti da u svoju re odrati." Sidarta nije odgovarao. "Zadovoljstvo mi se smanjuje iz dana u dan! Zna li zbog ega je to tako, Sidarta? Moe li mi objasniti zato me sad obuzimaju udna oseanja, priguuju najbolje trenutke, slabe me, tite me kad bi trebalo da budem najraspaljeniji, kad bi trebalo da budem ispunjen radou? Da li je to kletva Budina?" "Da", ree Sidarta. "Onda svoju kletvu podigni, Vezivaoe, pa u otii odmah danas. Vratiu ti ovaj tvoj ogrta od mesa. Ponovo eznem za hladnim, istim vetrovima visina! Hoe li me sada osloboditi kletve?" "Prekasno je, voo Rakaa. Sam si sebi ovo uinio." "ta sam uinio? Kako si me sada vezao?" "Sea li se kako si mi se rugao dok smo se borili na balkonu? Rekao si mi da i ja nalazim zadovoljstva u nanoenju bola drugima, iako ti telom upravlja. Bio si u pravu, jer svi ljudi imaju u sebi i ono mrano i ono svetlosti puno. ovek je bie od mnogih suprotnosti sainjeno, nije isti i jasan plamen kao to si ti nekad bio. ovekov intelekt sa emocijama njegovim esto ratuje, a volja njegova sa eljama njegovim... ideali njegovi esto su neusklaeni sa njegovom okolinom, pa ako krene za njima, on ljuto oseti gubitak onoga stoje nekad bilo, ali ako ne krene za njima, oseti bol to je napustio novi, uzvieni san. to god on radio, uvek istovremeno i dobija i gubi, stie ali se i udaljava. Uvek tuguje zbog stvari prolih, i zazire od nekih stvari buduih. Razum se tradiciji protivi. Emocije se protive ogranienjima koja drugi ljudi oveku nameu. esto u tim sudarima nastaje ono to si nazvao prokletstvom oveka i ismevao krivica!" "Znaj, dakle", nastavio je Sidarta, "dok smo egzistirali u istom telu, dok sam ja uestvovao u tvojim radnjama, ne uvek nevoljno, ili smo putem na kome nije bio sav saobraaj samo u jednom smeru. Dok si ti privijao moju volju tvojim naumima, i tvoja je volja privijana, i to gaenjem mojim koje sam oseao gledajui ta ini. Nauio si da osea krivicu, i to e zauvek padati kao senka preko jela i pia tvoga. Zato ti se zadovoljstvo pokvarilo. Zato bi sad da bei. To ti, meutim, nee pomoi. Krivica e te pratiti preko sveta. Sa tobom e uzleteti u prostore hladnih, istih vetrova. Gonie te kud god da poe. To je Budina kletva." Taraka je pokrio lice rukama. "Znai, ovako se osea onaj koji plae", ree Taraka posle nekog vremena.

Sidarta nije odgovorio. "Proklet budi, Sidarta", ree demon. "Opet si me zatvorio, i to u tamnicu straniju od Helvela." "Sam si se zatvorio. Ti si na sporazum pogazio, ja sam ga se drao." "Ljudi stradaju kad pogaze sporazum sa demonom", ree Taraka, "ali nijedan Rakaa nije dosad ovako patio." Sidarta nije odgovorio. Kad je sledeeg jutra seo da dorukuje, neko je silno zalupao na vrata njegovih odaja. "Ko se to usuuje?" povikao je on. Vrata uletee u prostoriju: arke su se otkinule od zida, a reza je pukla kao suvi tapi. Ukazala se glava rogatog tira na pleima majmuna, umesto nogu ogromna kopita, umesto aka ogromne kande: kako su vrata pala, tako je, za njima, pao i jedan Rakaa. Iz eljusti mu je dim izbijao. U jednom asu postao je providan, sledeeg asa opet je stekao punu vidljivost, opet je izbledeo, opet se vratio. Sa kandi mu je kapalo neto to se razlikovalo od krvi. iroka opekotina unakazivala je njegova prsa. Vazduh se zgusnuo od smrada oprene dlake i ugljenisanog mesa. "Gospodaru!" povikao je taj stvor. "Nepoznati je doao, i trai da ga primi u audijenciju!" "A ti nisi uspeo da ga ubedi da mu je nisam na raspolaganju?" "Gospodaru, na njega se bacilo desetak ljudskih pripadnika nae garde, a on je uinio pokret rukom... Mahnuo je rukom prema njima, i sevnuo je plam tako blistav da ni Rakae nisu mogli da gledaju u tom pravcu. Samo tren trajao je plamen i ti gardisti su nestali, kao da ih nikad nije ni bilo... A u zidu, iza mesta gde su bili, velika je rupa ostala... Nema poruenih delova zida. Postoji samo glatka, ista rupa." "Onda si se ti na njega bacio?" "Mnogi Rakae bacili su se na njega ali oko njega postoji ono to nas odbija. A on opet rukom onako, i u novom blesku troje nas nestade... Mene je samo malo zakailo. Poslao me je da saoptim ovu poruku... Ne mogu vie da izdrim, raspau se... Zver je nestala, a na mestu gde je bila ostade samo vatrena kugla. Sada su rei toga Rakae ulazile pravo u um, nisu se vie prenosile vazduhom. "Trai da mu smesta izae. Inae e, kae, unititi ovu palatu." "Ona trojica koji su pod njegovim plamenom pali jesu li se opet pojavili u pravom liku Rakaa? "Ne", odgovori Rakaa svome voi. "Nema ih vie..." "Opii tog stranca!", naredio je Sidarta, silom istiskujui rei iz sopstvenih usta.

"On tamo stoji, uspravan i vrlo visok", ree demon. "Ima crne izme i akire. Iznad pojasa, udna odea je na njemu. Izgleda kao neka bela rukavica bez avova, samo na desnoj ruci, ali ta rukavica obuhvata ne samo aku njegovu, nego i celu njegovu desnicu ruku, plea njegova, vrat i glavu. Samo donji deo njegovog lica moe se videti zato to preko oiju nosi velika crna soiva koja se ispruaju napred upola od onoga koliko su iroka. O pojasu nosi kratku kaniju od iste bele materije od koje je ta gornja odea ali u kaniji nije bode nego arobnjaki tapi. Tamo gde ta odea prekriva lea njegova, na mestu izmeu jedne strane plea, druge strane plea, i njegovog vrata, grba je nekakva, kao da je ispod odee neki etvrtasti zaveljaj." "Gospodar Agni!" ree Sidarta. "Opisao si boga vatre!" "Da, mora biti da je on", ree demon. "Jer kad sam pogledao kroz njegovo meso, da vidim boje njegovog istinskog bia, video sam tamo plamen kao u srcu sunca. Ako postoji bog vatre, onda je to on." "Sad moramo pobei", ree Sidarta, "jer ovde e uskoro nastati velika paljevina. Sa njime se boriti ne moemo, zato idemo hitro." "Ne bojim se ja bogova", ree Taraka. "Rado bih oprobao snagu ovog jednog." "Ne moe da savlada gospodara vatre", ree Sidarta. "Njegov plameni tapi je nepobediv. Bog smrti mu ga je dao." "Onda u mu ga oteti i okrenuti ga protiv njega." "Ko god bi to pokuao, izgubio bi vid i ruku desnu! Zato on nosi tu udnu odeu. Nemojmo vie gubiti vreme ovde." "Moram da se uverim lino", ree Taraka. "Moram." "Ne dozvoli da te novosteeno oseanje krivice navede da flertuje sa samounitenjem." "Krivica?" ree demon Taraka. "Onaj majuni pacov uma, sposoban samo da gricka, o kome si me pouavao? Ne, nije ovo krivica, Vezivaoe. Radi se o tome to sam nekad bio vrhovna sila, izuzimajui tebe, a evo nove sile su se u svetu uzdigle. U starim danima bogovi nisu bili ovako jaki, pa ako se njihova mo uistinu poveala, to moram oprobati ja lino! Ja sam takve prirode: sila sam, mo, energija, moram se oprobati protiv svake nove sile koja se pojavi, pa ili je savladati ili savladan biti. Moram probati snagu gospodara Agnija, sa nadom da ga savladam." "Ali u ovom telu smo dvojica!" "Istina... Ako ovo telo bude uniteno, poneu te sa sobom, obeavam. Ve sam tvoje plamenove pojaao na nain koji prilii mom rodu. Ako ovo telo umre, ivot e nastaviti kao Rakaa. I na narod je nekad nosio tela; zapamtio sam vetinu pojaavanja plamenova tako da oni kasnije mogu da gore nezavisno od tela. To je u tvom sluaju ve sprovedeno, zato se ne brini."

"Mnogo ti hvala, ba." "A sad da se suoimo sa tim njegovim plamenom, i da ga ugasimo!" Krenuli su iz kraljevskih odaja, niz stepenite. Duboko ispod njih princ Videga je, u sopstvenu apsanu zatvoren, u snu cvileo. Na zidu iza trona kraljevskog visile su duge draperije. Iza njih su bila jedna vrata, kroz koja su oni sada proli. Razgrnuli su draperije u stranu i videli da u velikoj dvorani nema nikoga sem onih spavaa u nakaznom umarku i jednoga oveka koji je stajao na sredini poda. Ruku u belom prekrstio je preko gole ruke; meu prstima zatiene ruke drao je srebrni tapi. "Vidi li kako on stoji?" ree Sidarta. "Uveren je u svoju mo, i ne grei. On je Agni od Lokapala. Moe da vidi sve do najdaljeg nezapreenog horizonta, bez obzira na udaljenost, kao da mu je sve na dohvatu ruke. A dokle pogledom, dotle i plamenom dosee. Kau da je jedne noi pomou tog bacaa zaparao povrinu sva tri meseca. Dovoljno je da prisloni zadnji kraj tog tapia na jednu kontakt-ploicu koja mu je u rukavicu ugraena, pa da sukne univerzalna vatra, zaslepljujue sjajna: na njenom putu materija se raspada a energija rasipa. Jo nije prekasno da odstupimo..." "Agni!" uo je svoja usta kako viu. "Traio si da te primi onaj koji ovde vlada?" Crna soiva okrenula su se ka njemu. Agnijeve usne su poele da se uvijaju, pokazale su osmeh, a taj se pretopio u rei. "Oekivao sam da u te ovde nai." Glas mu je bio prodoran, pomalo nazalan. "Dosadilo ti onoliko svetatvo, pa si morao malo da odskakue, a? Da li da te zovem Sidarta, ili Tafagafa, ili Mahasematman, ili prosto Sem?" "Budalo", glasio je odgovor. "Onaj koji je vama bio poznat pod imenom ' Vezivalac demona' i pod tim ostalim imenima, sad je i sam vezan. Ima ast da sa tobom razgovara Taraka od Rakaa, gospodar Helvela, bunara pakla!" Neto je kljocnulo, i soiva su dobila crvenu boju. "Da, vidim da je istina to to kae", ree Agni. "Preda mnom je sluaj posednutosti demonom. Interesantno. Sigurno je prilino tesno tamo unutra." Slegnuo je ramenima i dodao: "Ali ja mogu da unitim dvojicu isto tako lako kao i jednog." "Misli li?" ree Taraka i podie obe ruke pred sebe. Zatutnjalo je, a crni umarak se u trenu rairio preko poda i obujmio, upetljao svojim crnim granama onoga koji je tamo stajao. Tutnjava se nastavljala, mermerni pod se pod njihovim nogama pomakao dvadesetak santimetara. Iz visine se ulo cviljenje greda i praskanje kamena koji se razlama. Poee da padaju ljunak i praina. Onda je sevnulo, zaslepilo, i umarka vie nije bilo: na podu ostadoe samo maleni panjevi i crne mrlje.

Sa stenjanjem, sa krenjem stravinim, pade plafon. Izmakli su se unatrake kroz vrata iza prestola. Dok su tako odstupali, videli su da u centru dvorane i dalje stoji ona ista figura. Agni je uperio tapi pravo iznad sebe i nainio njime sasvim mali krug. Kupa briljantnosti sevnula je uvis, i sve to je ona dotakla nestalo je. Osmeh je i sad bio na Agnijevim usnama; svuda je kao kia padalo ogromno kamenje, ali nijedan komad ni blizu njega. Tutnjava se nastavila, pod poe da se rasprskava, zidovi da se zanose tamo i amo. Zalupili su vrata za sobom, i Sem je osetio vrtoglavicu naglim poletanjem izazvanu: prozor koji je prethodne sekunde bio daleko od njega, ak na kraju hodnika, sad je samo sevnuo mimo njega i nestao. Uzletali su strmom putanjom kroz nebesa. Telo njegovo ispunilo je oseanje peckanja i kretanja nekakvih mehuria, kao da je on bie nainjeno od tenosti izloeno sada proticanju elektrine struje. Koristei sposobnost demona da gleda u svakom pravcu istovremeno, pogledao je iza sebe. Ugledao je grad Palamaidsu, ve udaljen toliko da je mogao biti samo slika, uramljena i okaena na zid. Na visokome bregu u centru grada Videgina palata se obruavala sama u sebe. Iz ruevina su u nebo poletali, kao neke munje koje unatranje putuju, veliki zasenjujue sjajni mlazevi. "Eto odgovora na tvoju znatielju, Taraka", ree on. "Hoemo li da se vratimo i da se dohvatimo s njim jo jednom?" "Morao sam da utvrdim stvarno stanje", ree demon. "uj i ovo upozorenje. Nisam se alio kad sam rekao da on vidi do najdaljeg horizonta. Ako se brzo oslobodi i ako pogleda u ovom pravcu, otkrie nas. Ne verujem da moe da leti bre od svetlosti, pa ti zato predlaem da leti nisko i da koristi teren da bi izbegao otkrivanje." "Uinio sam nas nevidljivim, Sem." "Agnijeve oi mogu da vide dublje u infracrvenom i vie u ultravioletnom delu spektra nego ljudske oi." Tad su hitro sleteli nie. Pre toga je, meutim, Sem video da od Videgine palate oku vie nita nije bilo dostupno, nita sem velikog oblaka praine na sivom brdu. Leteli su brzinom tornada. Odjurili su daleko na sever. Najzad su planine lanca Ratnagari bile pod njima. Kad su doli do planine ane, usporeno su dolebdeli do njenog vrha i pristali na uzanu prirodnu terasu pred vratima Helvela, sada otvorenim. Zakoraili su unutra i zatvorili vrata. "Krenue potera", ree Sem, "kojoj nee odoleti ni Helvel." "Kako su uvereni u svoju mo!" ree Taraka. "Poslali su samo jednog!"

"Smatra li da je to njihovo samouverenje bilo neosnovano?" "Ne", ree Taraka. "Ali ta je bilo sa onim crvenim, onim za koga si govorio da pogledom moe ivot da ispije? Zar nisi smatrao da e oni poslati gospodara Yamu, a ne Agnija?" "Jesam", ree Sem, dok su hodali ka bunaru pakla, "siguran bejah da e me taj progoniti, a i sad sam siguran. Kad sam ga poslednji put video, jednu neprijatnost sam mu priredio. Imam oseanje da bi taj poao svuda, samo da me ulovi. Ko zna, moda on sad lei u zasedi na dnu Helvela." Doli su do ivice bunara i krenuli spiralnom stazom nadole. "Ne eka nas tamo dole", saoptio je Taraka. "Ovi koji jo ekaju, vezani, ve bi me obavestili da je kojim sluajem ovuda proao neko ko nije Rakaa." "On e doi", ree Sem, "a kad doe, nita ga nee zaustaviti." "Bie nas, meutim, mnogo koji emo pokuati da ga zaustavimo", ree Taraka. "Evo prvoga." Pred njima se, u nii pokraj staze, ukazao prvi od zarobljenih plamenova. Dok su pokraj tog plamena prolazili, Sem ga je oslobodio. Plamen se odapeo u slobodu, poleteo kao blistava ptica, krenuo spiralno niz bunar. Korak po korak su silazili, i iz svake nie po jednog demona putali da sukne na slobodu i odleti. Po Tarakinom zahtevu neki su uzleteli i preli preko ivice bunara, pa izleteli kroz mona vrata na ijoj spoljanjoj strani su rei bogova urezane. A kad su do dna bunara sili, Taraka ree: "Da oslobodimo sada i one koji lee zarobljeni u peinama." Zato su krenuli kroz tunele i peine duboke, oslobaajui demone tamo zatoene. Posle izvesnog vremena nije imao nikakvu predstavu kolikog i poslednji demon je osloboen. Onda su se svi Rakae skupili u jednu peinu. Postrojili su se u velike plamene falange. Svi njihovi krici stopili su se u jedan postojani, jasni zvuk koji se talasao i bubnjao u njegovoj glavi sve dok on nije, sa prilinim iznenaenjem, shvatio da pevaju. "Da", ree Taraka, "po prvi put posle mnogo vekova to ine." Sem je oslukivao vibracije u svojoj lobanji, trudio se da uhvati znaenje skriveno itanjem i plamenom, da razabere oseanja iza tog znaenja, da sve to pretoi u rei i ritmove blie svom umu. I uo je: ekamo: legije pakla mi smo. Mnogo nas ima ovde u seni. Silom ljudskog roda oboreni, oveka po svu no proklinjemo.

Pre vas, bila je ovo naa planeta, tad nismo znali za bogove i ljude; i kad vas jednog dana vie ne bude, zaplamtee sila naa irom ovog sveta. Nisu vene planine, meseci, ni mora, pae jednom i bogova most; dah ako ima, krv, meso i kost, svanue ti jednom poslednja, smrtna zora. Ali mi, plamenovi, pod zemljom emo sniti. Pae jednom bogovi, paete vi ljudi, podzemna sila poee da se budi, poleteemo nebom a vas nee biti. Sem se stresao sluajui ovo, a oni su pesmu nastavljali. Pevali su o svojoj staroj slavi, vrsto uvereni da e moi da nadive sve to im sad prkosi, da e moi sa svakom silom da izau na kraj pomou kosmike dudo vetine da se malo gurne, malo povue, i veoma dugo eka, tako da protivnik sopstvenom snagom slomi sebe i nestane. U tom asu bio je sklon da poveruje da je njihova pesma ista istina, i da e ova planeta jednog dana pripasti Rakaama koji e tada biti jedini ivi stvorovi na njoj, i koji e veno krstariti iznad kraterima izrovanih kontinenata mrtve planete. Onda je, da bi odagnao to raspoloenje od sebe, poeo da premilja o drugim stvarima. Ipak, u kasnijim danima, pa ak, ponekad, i mnogo godina kasnije, vraala mu se ova pesma udnovatom snagom, rugala se njegovim naporima i radostima, uila ga da se divi udesnome, da shvata krivicu, da osea tugu, i da ne bude ohol. Posle nekog vremena vratio se jedan od rakaanskih izviaa, spustio se u bunar; lebdei u vazduhu, raportirao je o onome to je video. Dok je govorio, njegovi su plamenovi dobili oblik tau-krsta. "Takvog su oblika te koije",ree on. "Svoj vatreni put preko neba su nainile i onda pale. Sad mirno lee u dolini iza Junog vrha." "Vezivaoe, da li ti je poznato to vozilo?" zapitao je Taraka. "Ranije sam uo opise takvoga vozila", ree Sem. "To su ognjene koije gospodara ive." "Opii ko je u koijama bio", ree on demonu izvidniku. "etvoro ih je bilo, gospodaru." "etvoro!" "Da. Prvi je onaj koga si ve opisivao, Agni, gospodar vatre. Uz njega, jedan koji

nosi uglaani lem sa rogovima bika; njegov oklop izgleda kao stara bronza, ali nije bronza; na tom oklopu razaznaju se oblici poput mnotva zmija. Izgleda da mu taj oklop ne oteava kretanje. U jednoj ruci ima blistavi trozubac. Nikakvim titom ne zaklanja svoje telo." "To je iva", ree Sem. "Naporedo sa njima hoda jedan sav u crvenom, a pogleda mranog. Taj uti, ali povremeno baca pogled na enu koja hoda uz njega, sa njegove leve strane. Ona je plave kose i svetle koe, a njen je oklop crven kao njena odea. Njene oi su kao more. esto se smei usnama boje ljudske krvi. Oko grla nosi ogrlicu od lobanja. Ima luk, a o pojasu kratki ma. U ruci dri neki udan instrument, neto nalik na crni skiptar koji se zavrava srebrnom lobanjom koja je ujedno i toak." "To dvoje su Yama i Kali", ree Sem. "A sad me uj, Taraka, ti koji si najmoniji meu Rakaama: govorim ti ta je na nas krenulo. Mo Agnijevu dobro zna, a o crvenom sam ve govorio. Ona koja hoda uz levu ruku Smrti raspolae takoe pogledom koji ivot ispija. Njen skiptar-toak vriti kao trube koje oznaavaju kraj Juge; svi koji se nau pred tim zvukom padaju, zbunjeni. Nje se treba plaiti isto koliko i njenog gospodara Yame koji je bezobziran i nepobediv. Ali onaj sa trozupcem je bog unitenja lino. Istina je da je Yama kralj mrtvih a Agni gospodar plamenova, ali iva ima mo haosa. Njegova mo razdvaja atom od atoma, razloi svaku stvar ka kojoj se usmeri. Protiv tih etvoro ne moe se odrati ni sva sila osloboena u Helvelu. Prema tome, treba da odemo odavde, jer sumnje nema, oni ovamo dolaze." "Pa zar ti nisam obeao, Vezivaoe", ree Taraka, "da u ti pomoi da se bori protiv bogova?" "Da, ali ja sam govorio o iznenadnom napadu. Ovi su sad nabacili svoje Aspekte i uzdigli svoje Atribute. Mogli su oni i drukije: nisu morali ni da slete svojim ognjenim koijama, nego su mogli iz vazduha da unite planinu anu. Sad bi umesto nje ovde, usred Ratnagarija, bio duboki krater; moramo da beimo, i da se borimo protiv njih nekom drugom prilikom." "Pamti li Budinu kletvu?" zapitao je Taraka. "Pamti li kako si me nauio krivici, Sidarta? Ja pamtim, i smatram da ti dugujem ovu pobedu. Dugujem ti neto zbog muka koje si pretrpeo, i zato u ti, kao naknadu, ove bogove predati u ruke." "Ne! Ako uopte hoe da mi poslui, uini to u neko drugo vreme! Sad mi poslui tako to e me odneti odavde, daleko i brzo!" "Uplaio si se od ovog susreta, gospodaru Sidarta?" "Da! Uplaio sam se! Jer ovo je zadrtost, tvrdoglavost! ta je ono reeno u vaoj pesmi 'ekamo'? Gde je strpljenje Rakaa? Kaete da ete ekati da nestanu

planine i mora, meseci i Most bogova a ne moete da doekate da vam kaem gde i kad treba otpoeti bitku! Poznajem te bogove daleko bolje nego ti, jer sam jednom bio ravan njima. Ako hoe da mi slui, spasi me od ovog susreta!" "Vrlo dobro. ujem te, Sidarta. Tvoje rei snano deluju na mene, Sem. Ali ja bih da oprobam njihovu mo. Zato u poslati izvestan broj Rakaa protiv njih. A mi, ja i ti, zaputiemo se duboko, dole do korenova sveta. Tamo emo ekati izvetaje o pobedi. Ako, nekim udom, Rakae izgube, odneu te daleko odavde i vratiu ti tvoje telo. Meutim, nosiu ga jo sledeih nekoliko sati, da bih uivao u strastima koje e ti ispoljiti dok borba bude trajala." Sem je sagnuo glavu. "Amen", rekao je. Pojavio se oseaj peckanja i stvaranja mehuria; odigao se od poda. Ponet je kroz razgranat sistem tunela koji na ljudskim mapama ne postoji. Dok su leteli, velikom brzinom, kroz sve nove i nove nadsvoene dvorane, niz tunele, niz ponore i bunare, kroz lavirinte, grotoe, kroz kamene hodnike, Sem je pustio svoj duh da luta, da eta stazama uspomena. Razmiljao je o danima svog nedavnog propovednitva, kad je pokuavao da na ve postojee stablo religije pomou koje se ovim svetom vladalo nakalemi uenje Gautama Bude. Razmiljao je o onom udnom oveku, Sugati, iz ijih ruku su dolazili i smrt i blagoslovi. Tokom godina, stopie se imena "Buda" i "Sugata", pomeae se dela jednoga i drugoga. Sem je iveo toliko dugo da mu je bilo nemogue da ne sazna kako vreme mea kotlove sa legendama. Nekad, pradavno, stvarno je postojao neki Buda; u to je Sem sada bio siguran. Taj je Buda ponudio jedno verovanje, moda sasvim ubeen da lae i pria bez veze; ali je onda privukao jednog pravog vernika, jednog koji je, na neki nain, dostigao istinsko prosvetljenje. Taj novi je postigao svetaki status koji su ljudi dobro uoili, a onda je dobrovoljno otiao u ruke Smrti same. Tafagafa i Sugata postali su deo iste legende, shvatio je Sem. Tafagafa je zasijao svetlou koju je oko sebe bacio njegov sledbenik. Legenda je zapamtila samo jednog Damu. Onda se um Semov vratio na onu bitku pred Kuom Karme, i na maineriju za transfer, jo sakrivenu na tajnom mestu. Onda je Sem razmiljao o svojim bezbrojnim dosadanjim transferima, o bitkama koje je vodio, o enama koje je voleo tokom silnih vekova; razmiljao je kakav je svet mogao biti, a kakav je postao, i zato. Tad ga je opet zahvatio gnev protiv bogova. Setio se dana kad se aica ljudi borila protiv Rakaa i protiv Naga, protiv Gandarva i protiv Morskog naroda, protiv demona iz Kataputne i protiv Majki stranog sjaja, protiv Dakinija i Preta, Skanda i Pisaka, i odnela pobedu, otrgla jedan svet iz haosa i izgradila prvu ljudsku naseobinu.Video je, pratio, kako taj grad prolazi kroz sve faze kroz koje jedan grad uopte moe proi, zakljuno sa fazom u kojoj neki njegovi stanovnici mogu, kad god poele, da zavrte

svoj um i sledeeg trenutka se transformiu u bogove, pri emu dobijaju takozvani "Aspekt" koji ojaava njihova tela i pojaava njihovu volju, a njihovim eljama dodaje dimenziju zvanu "Atribut" koja na protivnike deluje stravinom snagom nalik na magiju. O tom gradu i tim bogovima je razmiljao, spoznavao je njegovu lepotu i pravdu, runou i nepravdu. Razmiljao je o bojama i krasotama kojima se taj grad toliko razlikovao od ostatka sveta, pa je plakao dok je besneo, jer je znao da nikad nee moi da oseti da postupa potpuno ispravno, ali ni potpuno neispravno, to se tom gradu suprotstavlja. Zato je toliko dugo ekao ne inei nita. A sad, to god da uini donee mu i poraz i pobedu, i uspeh i katastrofu istovremeno: i bez obzira da li e zbog svih njegovih akcija san tog grada da se nastavi ili da mine, breme krivice bie njegovo, Semovo. ekali su u tami. ekanje je bilo dugotrajno, ispunjeno tiinom. Vreme je odmicalo kao starac uz breg. Stajali su na ispustu iznad jedne barice crnila, i ekali. "Zar nije trebalo ve da nam jave?" "Moda. Moda i ne." "ta emo?" "ta hoe da kae?" "Ako uopte ne dou. Dokle emo ekati?" "Oni e doi pevajui." "Nadam se da hoe." Ali nita od pevanja. Nigde se nita nije micalo. Oko njih je vladao mir vremena koje nema objekte koje bi moglo koristiti i habati. "Koliko ve ekamo?" "Ne znam. Dugo." "Imam oseanje da ne ide dobro." "Moda si u pravu. Da uzletimo nekoliko nivoa i da ispitamo stvar, ili da te odmah odnesem do slobode?" "Priekajmo jo malo." "Vai." Opet, tiina. Kroz tiinu su hodali tamo-amo. "ta je to?" "ta?" "Neki zvuk." "Nita nisam uo a koristimo isti par uiju." "Ne telesnim uima evo, ponovo!"

"Nita nisam uo, Taraka." "Nastavlja se. Kao neko vritanje, ali nikako da prestane." "Daleko?" "Da, dopire iz velike daljine. Osluni nainom mojim." "Da! To je skiptar boginje Kali. Znai da se bitka nastavlja." "Tako dugo traje? To bi znailo da su bogovi jai nego to sam pretpostavljao." "Ne, Rakae su jai nego to sam ja pretpostavljao." "Bez obzira da li emo izgubiti ili pobediti, Sidarta, bogovi su sad zauzeti bitkom. Ako moemo da proemo pokraj njih, moda e se pokazati da njihovo vozilo niko ne uva. eli li ga?" "Da ukrademo ognjene koije? To je misao... Mono je to oruje, a i odlino prevozno sredstvo. Kakve e nam biti anse ako pokuamo?" "Siguran sam da Rakae mogu da ih zadre dokle god je potrebno a sem toga, duga je staza od vrha planine do koija. Nas dvojica ne moramo da hodamo stazom. Poinjem da se zamaram, ali u ipak moi da nas prenesem kroz vazduh." "Pa, da uzletimo nekoliko nivoa i ispitamo stvar." Napustili su svoj ispust nad baricom crnine. Poli su uvis, i vreme je opet oko njih otkucavalo. Dok su tako odmicali, jedna sfera svetlosti izala im je u susret. Slegla se na pod jedne peine i izrasla u razgranato drvo zelene vatre. "Kako ide bitka?" pitao je Taraka. "Drimo ih", raportirao je demon, "ali ne moemo da prodremo do njih." "Zbog ega ne moete?" "Imaju oko sebe ono to odbija. Ne znam kojim imenom to da nazovem, ali ne moemo da priemo dovoljno blizu." "Pa kako se onda borite?" "Postojana oluja kamenja navaljuje na njih. Bacamo, takoe, vatru, vodu i vetrove u tornado uvrnute." "A kako oni uzvraaju?" "ivin trozubac proseca stazu kroz sve. Ali, koliko god on da uniti, mi na njega bacamo jo. Zato stoji kao statua i ponitava oluje kojima mi ne dozvoljavamo da minu. Ponekad izmahne da ubije, a za to vreme gospodar vatre odbija nae napade. Skiptar boginje usporava one protiv kojih je okrenut. A ko uspori, gine od trozupca ili od ruke sa vatrom ili od oiju smrtonosnih." "Pa zar niste uspeli da ih otetite?" "Ne." "Gde im je uporite?"

"U bunaru pakla, ne mnogo duboko. Sputaju se malo po malo." "Koliko smo demona izgubili?" "Osamnaest." "Onda smo pogreili to smo prekinuli svoje ekanje i otpoeli ovu bitku. Cena je previsoka, a ne dobijamo nita... Sem, eli li da pokua da zgrabi koije?" "Vredelo bi rizikovati... Da, pokuajmo." "Onda kreni", dao je uputstvo Rakai koji se pred njim razgranavao i njihao. "Kreni, a mi emo za tobom sporije. Dii emo se uz zid bunara, sa strane suprotne od njih. Kad pone na proboj, udvostruite napade. Potrudite se da budu potpuno zauzeti sve dok ne proemo. Onda ih zadravajte da bismo imali vremena da iz doline ukrademo njihove koije. Kad to bude postignuto, vratiu vam se u svom istinskom obliju, i tad moemo da okonamo borbu." "Izvravam", rekao je na to drugi demon. Pao je na pod, postao zelena zmija vatre, i skliznuo u daljine bre od njih. Pourili su napred. Deo puta preli su trei, da bi snagom nogu odmenili i sauvali snagu demona koja e biti potrebna za konani uzlet protiv gravitacije. Duboko su i daleko bili otili pod Ratnagarije; inilo se da povratak traje neogranieno dugo. Konano se naoe na podu bunara; svetlosti je bilo toliko da je Sem, ak i svojim fizikim oima, mogao jasno da vidi stvari oko sebe. Buka je bila zagluna. Kad bi on i Taraka morali da se sporazumevaju glasom, ne bi se uli uopte. Vatra je plamsala po zidu bunara kao neka fantastina orhideja na stabljici od ebonovine. Agni je mahao tapiem: ta bi drugo moglo biti razlog da se orhideja neprestano uvija, menja oblik? U vazduhu su, kao blistavi insekti, plesali Rakae. Siloviti huk vetrova i tropot mnogobrojnog kamenja meusobno su se nadjaavali. Ali od svega je bio gori lelekavi krik srebrne lobanje na toku: tim orujem je Kali mahala kao lepezom ispred svog lica.Taj je zvuk bio jo gori kad se dizao iznad frekventnog opsega ljudskog sluha, a ipak vritao. U vazduhu su stene pucale, topile se, raspadale se, a njihovi belo-usijani fragmenti poletali su kao varnice ispred meha, izvan i nadole. Padali su na dno, kotrljali se, arili se crveno u senkama Helvela. Zidovi bunara bili su, u zoni bitke, izrovani i isparani, saeeni takoe, tamo gde su ih dotakli plamen ili haos. "Sad!" ree Taraka. "Idemo!" Podigli su se u vazduh i krenuli uvis, drei se uz sam zid. Demonski napad se pojaao, zbog ega su se i protivnapadi pojaali. Sem je pokrio ui rukama, ali to nije pomagalo protiv goruih igala koje su mu se zabadale u mozak kad god bi srebrna lobanja zamahnula ka njemu. Blizu njega, sa njegove leve strane, jedna velika

stenovita povrina odjednom ieze. "Nisu nas primetili", ree Taraka. "Ipak", ree Sem, "taj prokleti bog vatre moe da baci pogled kroz more mastila i da primeti da se jedno zrno peska pomaklo. Ako pogleda na ovu stranu, nadam se da e moi da izmakne njegovom..." "Rekao si neto?" zapitao je Taraka premetajui ih odjednom petnaestak metara uvis i metar-dva ulevo. Sad su jurili uvis najveom brzinom, a stena se topila iza njih: ta linija rastapanja progonila ih je. Onda je to prestalo jer su demoni nadali silne krike, pa poeli gigantske stene da otru i bacaju ka bogovima, a uz to uragane i zavese vatre. Dohvatie se ivice bunara, preoe je i pohitae u stranu, u bezbednost. "Sad moramo da obiemo bunar jer hodnik koji vodi do izlaza nalazi se na suprotnoj strani." Jedan Rakaa iskoi iz bunara pakla i dojuri do njih. "Odstupaju!" povika on. "Boginja je pala. Onaj u crvenom joj pomae da hoda. Oni bee!" "Ne povlae se", ree Taraka. "To im je novi potez hoe da nam odseku odstupnicu. Zapreite im put! Unitite stazu! Brzo!" Rakaa se kao meteor sjurio nazad u bunar. "Vezivaoe, zamaram se. Ne znam da li u moi da nas prenesem sa one terasice napolju celim putem do doline." "Moe li nas preneti bar jednim delom tog puta?" "Da." "Onih prvih trista stopa gde je staza uska?" "Verovatno u moi." "Dobro je!" Potrali su. Dok su tako jurili oko ruba Helvela, iz bunara iskoi drugi Rakaa. Taj je uhvatio korak sa njima. "Raportiram!" povikao je. "Dvaput smo unitavali stazu. Oba puta je gospodar plamenova progoreo novu!" "Onda se vie nita ne moe uiniti! Ostani sada uz nas! Potrebno je da nam pomogne u neem drugom." Taj Rakaa je pojurio kao grimizni klin ispred njih, osvetljavajui im put. Konano su zavrili zaobilaenje bunara, pojurili tunelom, savlaujui uzbrdicu. Stiui do kraja, otvorili su vrata irom i stupili na terasu nad snenim ambisima. Rakaa je zalupio vrata za njima i uzviknuo: "Gone nas!" Sem je koraknuo u ambis, poeo da pada. Sledeeg trena vrata nad njim uarila su

se, a onda rastopila. Uz pomo tog posilnog Rakae, sleteli su sve do podnoja ane, a onda pohitali nekakvom stazicom, oko jednog zavijutka. Podnoje planine sad ih je zaklanjalo od bogova. Ali jednu oblinju stenu je oinuo plamen. Posilni Rakaa odapeo se visoko u vazduh, zakovitlao, nestao. Potrali su stazicom, prema dolini gde su leale koije. Dok su tamo stigli, njihov letei pomaga im se vratio. "Silaze Kali, Yama i Agni", rekao je. "iva je ostao da zapreava hodnik. Poteru vodi Agni. Onaj u crvenom pomae boginji, koja hramlje." Pred njima su, u dolini, leale ognjene koije. Bile su vitke, bez ukrasa, boje bronze, ali ne od bronze. Leale su na irokoj travnatoj ravnici, igledale kao oborena molitvena kula ili kao klju od kue nekoga diva ili kao vaan deo nekog nebeskog muzikog instrumenta, ali deo koji je iskliznuo iz svog sazvea i pao na zemlju. inilo se da su nekako nekompletne, iako im oko nije moglo nai manu; imale su onu specijalnu lepotu koja se ponekad via kod najboljeg oruja, lepotu koja zahteva i upotrebu, dejstvo, da bi bila kompletna. Sem je priao koijama, naao kapak na ulazu, uao. "Moi e da rukuje ovim koijama, Vezivaoe?" pitao je Taraka. "Moe da ih upotrebi da nebesima polete, a po zemlji aru unitenja da ospu?" "Siguran sam da se Yama trudio da maksimalno pojednostavi kontrolnu tablu. Taj svuda ide na ekonomina, jednostavna reenja, ako ikako moe. Pilotirao sam ranije mlanjacima Neba. Sad sve stavljam na kocku u nadi da e ovim razaraem moi da se upravlja na slian nain." Uvukao se u pilotsku kabinu, seo u fotelju pilota, zagledao se u kontrolnu tablu pred sobom. "Prokletstvo!" povikao je, poseui rukom i trzajui je natrag neodluno. Iznenada se pojavio njihov posilni Rakaa: proao je kroz metalni zid broda i zalebdeo nad kontrolnom tablom. "Bogovi se naglo pribliavaju", rekao je. "Naroito Agni." Sem je okrenuo niz prekidaa, pritisnuo jedno dugme. Svetlosti se upalie celom irinom kontrolne table, a tiho zujanje zau se iz nje. "Koliko je udaljen?" zapita Taraka. "Ve je gotovo na pola puta niz planinu. Svojom vatrom je proirivao stazu. Sad on tom stazom tri kao najboljim drumom. Prepreke spaljuje. Pred njim je staza uvek ista." Sem je povukao jednu polugu, oitavao indikatore, podesio jedan instrument. Brod se stresao. "Spreman si?" ree Taraka.

"Potrebno je zagrevanje, ne moe se uzleteti sa hladnim mainama. Sem toga, ovi instrumenti su nezgodniji nego to sam oekivao." "Ovo nam je vrlo neizvesna trka." "Jeste." Silovito reanje razaraa postupno je dobijalo na snazi. Ipak, kad su napolju odjeknule eksplozije, to su jasno uli. Sem je jo malo, za jo jedan podeljak, povukao polugu, ponovo podesio isti instrument. "Idem da ih usporim", ree Rakaa i izlete istim nainom kako je i doao. Sem je potegao polugu za jo dva podeljka ka sebi, negde je neto zakaljalo i umrlo. Brod ostade tih kao to je pre njihovog ulaska bio. Vratio je tu polugu na poetnu poziciju, zavrnuo jedan prekida, opet pritisnuo dugme. Opet su se ognjene koije stresle, opet su poele da predu kao maka, tiho. Sem je povukao istu polugu samo za jedan podeljak ka sebi, podesio instrument. Sledeeg trenutka je te dve operacije ponovio. Predenje se pojaalo do tihog reanja. "Nema ga", ree Taraka. "Mrtav je." "Ko? ta?" "Onaj koji je pohitao da zaustavi gospodara vatre. Nije uspeo." Gruvale su, napolju, nove eksplozije. "Razaraju Helvel", ree Taraka. Na Semovom elu sijale su se kapi znoja. ekao je, drei ruku na poluzi. "Evo ga Agni stie!" Sem je bacio pogled kroz izdueno, iskoeno okno pilotske kabine. Gospodar plamenova uao je u dolinu. "Zbogom, Sidarta." "Jo ne", ree Sem. Agni je osmotrio koije i podigao svoj tapi. Nita se nije desilo. Stajao je tako, upirui tapiem uzalud; onda ga je spustio, protresao. Opet je podigao svoj arobnjaki tapi. Ni sad nije pokuljao plameni zrak. Posegao je levom rukom negde iza svog vrata, izvrio neka prilagoavanja na svome rancu. im je to uinio, iz tapia je sevnulo: osloboena energija iskopala je ogromnu jamu u tlu pokraj Agnija. Opet je uperio tapi ka koijama. Nita . Onda je potrao ka razarau. "Elektrodirekcija?" upitao je Taraka. "Da."

Sem je ponovo potegao polugu ka sebi, opet popravio instrument. Oko njih se uzdigla silovita grmljavina. Pritisnuo je sledee dugme, i neto je u zadnjem delu razaraa poelo da prati zvukom osloboenog elektriciteta. Jo je jedan instrument podesio ali Agni je ve stigao do ulaza u razara. Sevnulo je, metal je zajeao. Sem je ustao iz fotelje pilota i napustio pilotsku kabinu. Krenuo je hodnikom. Agni je uao, uperio tapi na njih. "Ne miite se Sem! Demone!" povikao je iz sveg glasa, nadjaavajui urlanje motora letilice. Dok je govorio, njegova su soiva kljocnula u crveno. Nasmeio se: "Demone", rekao je, "ni makac, inae gori zajedno sa tim svojim domainom!" Sem se bacio na njega. Agni je pod tim napadom pao lako, zato to nijednog trenutka nije oekivao da e protivnik uopte stii do njega. "Kratak spoj, a?" ree Sem i udari Agnija po grlu. "Ili sunane pege?" dodade i raspali ga po slepoonici. Agni se sruio na bok, a Sem mu je zadao zavrni udarac bridom ake neposredno iznad kljune kosti. utnuo je taj srebrni tapi, koji odlete do na kraj hodnika. Pohitao je da pokua da zatvori ulaz, i tad je shvatio da je prekasno. "Sad odlazi, Taraka", ree Sem. "Od ovog trenutka ovo je moja borba. Ti tu vie nita ne moe da uini." "Ali obeao sam da u ti pomagati." "Nema vie ta da mi da. Izlazi dok jo moe." "Ako je takva volja tvoja. Ali neto imam na rastanku da ti kaem..." "Sauvaj to za neku drugu priliku kad opet navratim u ovaj kraj!" "Vezivaoe ovo to sam nauio od tebe ao mi je... ja..." Oseaj uasnog uvrtanja i kidanja prodro je u njegovo telo i njegovu duu: smrtni pogled Yamin udario ga je kao grom, probijajui ne samo duu njegovu, nego i onu drugu, demonovu. I Kali je zurila u njegove oi,a pri tom je ve podizala svoj skiptar. Bilo je to kao da se jedna senka die sa Sema, samo da bi druga senka na njega pala. "Zbogom, Vezivaoe", uo je rei u svom umu. Onda je lobanja poela da vriti. Osetio je da pada. Neto je pulsiralo. U njegovoj glavi je pulsiralo, i svuda oko njega.

To ga je i probudilo. Osetio je da je sa svih strana, kao zavojima, oblepljen bolovima. Lancima su bili okovani zglavci njegovih ruku i nogu. Nalazio se u polusedeem poloaju na podu jedne male elije. Pokraj vrata elije sedeo je onaj u crvenom i puio. Yama je klimnuo glavom Semu, ali nita nije rekao. "Zato sam iv?" zapitao je Sem. "ivi radi toga da bi doao na jedan susret zakazan pre mnogo godina u Maharti", ree Yama. Brama je ivo zainteresovan da te opet vidi." "Ali ja nisam osobito zainteresovan da opet vidim Bramu." "Tokom godina, to je postalo prilino oigledno." "Vidim da si se izvukao iz onog blata zdrav i itav." Yama se nasmeio. "Grozan si ti", rekao je. "Znam. To vebam." "Koliko vidim propao ti je pokuaj sa demonima?" "Na alost, da." "Moda bi mogao da nadoknadi poinjenu tetu. Ve smo na pola puta do Neba." "Misli da bih imao ikakvu ansu?" "Moda. Nije iskljueno. Vremena se menjaju. Brama bi ove nedelje mogao biti milostivi bog." "Meutim, psihijatar mi je savetovao da se u ivotu uvek posveujem borbi za oigledno beznadene poduhvate." Yama je slegnuo ramenima. "A ta je bilo sa demonom?" ree Sem. "Sa onim koji je bio sa mnom?" "estoko sam ga potkaio", ree Yama. "Ne znam da li sam ga dotukao ili sam ga samo oterao iz tebe. Ali ne treba da se brine da e se taj vratiti. Isprskao sam te demono-odbijajuim sprejom. Ako je taj stvor jo iv, dugo e mu trebati da se oporavi od tog suoenja. Moda se nikad nee oporaviti. Kako se to uopte desilo? Mislio sam da bi demoni od svih ljudi tebe ponajmanje mogli da posednu." "Mislio sam i ja. Kakav ti je to sprej?" "Otkrio sam jedno hemijsko sredstvo nekodljivo za nas, koje je svim energetskim stvorovima nepodnoljivo." "Zgodna stvarica. Dobro mi je mogla posluiti u danima vezivanja demona." "Da. To je bilo na nama u Helvelu." "Koliko sam ja video, to je bila bitka i po." "Da", ree Yama. "Je li kako se ovek osea kad ga posednu demoni? Kako je to kad druga volja savlada tvoju?"

"udno je, i uasavajue, ali istovremeno i pouno na izvesne naine." "Na kakve naine?" "Ovo je u poetku bila njihova planeta", ree Sem. "Mi smo im je oduzeli. Zato ne bi oni inili sve ono zbog ega ih toliko mrzimo! Za njih, mi smo demoni." "Ali kakvo je oseanje kad si posednut?" "I kad neko drugi upravlja tvojim postupcima? Ti bi to trebalo da zna." Yamin osmeh je nestao, onda se vratio. "Ti bi eleo da te ja udarim, je li, Budo? Onda bi se ti oseao superiornim. Na alost, ja sam sadist pa neu da te tuem." Sem se nasmejao. "Touche, Smrti", rekao je. Neko vreme su sedeli utke. "Moe li mi dati jednu cigaretu?" Yama mu je dodao jednu cigaretu i pripalio je. "Kako izgleda Prva baza ovih dana?" "Toliko se izmenila da bi je ti teko prepoznao", ree Yama. "Kad bi svi u njoj popadali mrtvi ovoga trena, baza bi i kroz deset hiljada godina bila savreno ouvana. Cvee bi u njoj jo cvetalo i muzika svirala, a fontane bi treperile svim duginim bojama. I dalje bi se u paviljone u vrtovima redovno donosila i servirala topla jela. Sada je taj grad, sam po sebi, besmrtan." "Prikladno stanite, rekao bih, za one koji sebe bogovima nazivaju." "Nazivaju?" ree Yama. "Nisi u pravu, Sem. Biti bog, to nije samo prazna titula. To je jedno stanje bia. Da bi se to postiglo nije dovoljno samo biti besmrtan, jer i najbedniji teak na njivama mogao bi da obezbedi sebi ujednaen opstanak. Da li se bogovstvo postie psiho-vebama koje obezbeuje Aspekt? Ne, jer svaki bolji hipnotizer moe da izvodi razne igrarije sa slikom sopstvene linosti. Radi li se, onda, o prizivanju Atributa? Naravno da ne. Mogu da konstruiem maine koje e postizati isto to bilo koje ljudsko bie moe, odgajanjem, postii, ali monije i preciznije. Biti bog sastoji se u tome da samog sebe ispolji do takve mere da se tvoje strasti podudare sa silama univerzuma, tako dobro da to odmah shvati svako ko te pogleda, iako nije uo da se tvoje ime izgovara. Neki pradavni pesnik je rekao da je svet pun odjeka i podudaranja. Drugi je napisao jednu dugu poemu o infernu u kome je svaki ovek trpeo muke koje proistiu iz sila slinih onima koje su dominirale u njegovom ivotu.Biti bog, to znai biti u stanju u sebi spoznati ono to je vano, a onda se osposobiti da odsvira onu jednu notu koja e dovesti te sile u tebi u savreni sklad sa celokupnou svih stvari koje postoje. Onda vie nema diskusije o moralu, logici ili estetici, nego jednostavno jesi vetar, jesi vatra, ili more, planine, kia, sunce, zvezde, jesi let strele, smiraj dana,zagrljaj ljubavi. Vlada pomou onih istih strasti koje

vladaju tobom. Onda oni koji bogove vide, kau: 'On je Vatra. Ona je Ples. On je Unitenje. Ona je Ljubav.' Dakle, da uzvratim na ono to si maloas izjavio: oni sebe ne nazivaju bogovima, ali ih svako drugi tako naziva, svako ko ih vidi." "Znai, tu svirku oni sviraju faisti jedni." "Nisu oni faisti, pogrenu re upotrebljava." "Ti si ve potroio sve ostale rei." "ini se da o ovoj tematici nikad neemo misliti isto." "Pa, ako te neko pita zato dri pod svojom tiranijom itav jedan svet, a ti mu odgovori nekakvim poetskim sranjem, onda zaista nikad neete misliti isto. Ne vidim kako bi onda moglo doi do podudaranja vaih miljenja." "Izaberimo onda neku drugu temu za razgovor." "Na tebe, meutim, kad bacim pogled, odmah kaem, 'On je Smrt'." Yama nije odgovorio. "udna dominantna strast: smrt. uo sam da si postao star pre nego to si uao u mladost..." "Zna da je to istina." "Bio si super majstor za sve mehanike stvari, i takoe majstor oruja. Onda si u jednoj plamenoj eksploziji izgubio svoje deatvo i istog dana postao star ovek. Da li ti je smrt postala dominantna strast tog trena? Ili ranije? Ili kasnije?" "Nije bitno." "Slui li ti bogovima zato to veruje u sve ovo to si mi napriao, ili zato to mrzi onaj drugi, brojano daleko vei deo oveanstva?" "Nisam te lagao." "Onda je Smrt idealista. Zabavna pomisao." "Nije tako." "A moe li biti, gospodaru Yama, da ni prva ni druga stvar koju o tebi rekoh nije tana? Ta je tvoja dominantna strast..." "Njeno si ime ve jednom pomenuo", ree Yama, "u onom govoru u kome si je uporedio sa zaraznom boleu. Greio si tada a grei i sada. Nisam raspoloen da sluam tu propoved iz poetka, pa poto ovoga puta ne tonem u ivi pesak, neu je ni sluati." "Vai, proglaavam mir", ree Sem. "Ali, reci mi, da li se dominantna strast jednoga boga ikad moe promeniti?" Yama se nasmei. "Boginja plesa bila je, svojevremeno, bog rata. Prema tome, reklo bi se da nema toga to se ne moe promeniti." "Kad budem umro pravom smru", ree Sem, "tad u biti promenjen. Ali do tog trena mrzeu Nebo svakim dahom koji udahnem. Ako Brama naredi da me spale,

pljunuu u plamenove. Ako naredi da budem zadavljen, pokuau da ugrizem egzekutora za ruku. Ako me zakolju, neka krv moja korodira tu otricu koja kroz moje grlo proe. Da li je ovo dominantna strast?" "Pa, solidan si materijal za bogovstvo." "O, zaboga!" "Dobio sam uveravanja", ree Yama, "da e, pre no to ti bude uinjeno ono to e ti biti uinjeno, ta god to bilo, imati priliku da prisustvuje venanju." "Venanju? Ti i Kali? Uskoro?" "Kad manji mesec bude pun", ree Yama. "I tako, kakva god bude Bramina odluka, bie vremena da ti platim jedno pie." "Za to ti se zahvaljujem, boe smrti. Ali, ja jo od najdavnijih vremena znam injenicu da na Nebu ne postoje venanja." "Ta tradicija e vrlo skoro biti prekrena",ree Yama. "Nijedna tradicija nije svetinja." "Pa onda, neka ti je sa sreom." Yama je klimnuo glavom, zevnuo, pripalio novu cigaretu. "Uzgred budi reeno", poe Sem, "koja je najnovija moda u pogledu naina izvoenja smrtne kazne na Nebu? Pitam isto onako, informativno." "Na Nebu se smrtne kazne ne izvravaju", ree Yama otvarajui jedan ormani i vadei iz njega ahovsku tablu.

5
Iz Helvela, paklenog bunara, na Nebo je otiao, da tamo sa bogovima zbori. Mnoge tajne skriva Nebeski grad, pa i neke tajne koje se odnose na prolost Bude samoga. Nije poznato sve to se deavalo tokom njegovog boravka tamo. Poznato je, meutim, da je on bogovima uputio molbu u ime celog sveta, i da je pridobio neke, dok su mu drugi mrnjom odgovorili. Neki priaju da je tada imao mogunost da izda ljudski rod, da prihvati primamljive ponude bogova, da ivi veno kao jedan od gospodara u Nebeskom gradu; da je to prihvatio, ne bi naao smrt pod kandama fantomskih maaka Kanibure. Pojedini istoriari njegovog ivota tvrde, meutim, da je on u stvari prihvatio te ponude bogova, postao izdajica oveanstva. ali da su onda izdali njega, da je tek tada preao na stranu potlaenog ljudskog roda i na toj strani ostao sve do kraja ivota a taj kraj je usledio posle svega nekoliko dana...
Opasana munjama, barjaktarka, maem naoruana, i tokom i lukom, prodirateljka, odrateljka, Kali, no unitenja u stanici svetskoj, nou svetom hoda, zatitnica, varalica, spokojna, voljena i divna, Bramani, majka svih Voda, boravi na mestima tihim, mestima najtajnijim, dobroznana, blaga, sveznajua, brza kao misao, nosilac lobanja, obdarena silom, ona je sumrak, nepobediva voditeljka, jadnica, otvara puteve pred izgubljenima, ini usluge, pouava, vrlina je to u obliju ene, srca kameleonskog, vesta odricanju i krtarenju, maioniarka, parija, besmrtna, vena... Aryaterabhattarikanamashiottarasatakasiotra (36-40)

Onda je, kao i toliko puta u prolosti, vetar zagladio njeno krzno belo kao sneg. Hodala je po prostranstvima uznjihane trave boje limuna. Ila je krivudavom stazom, prolazila ispod tamnog drvea i ispod cvetova dungle; sad se desno od nje uzdigao strmi obronak od minerala jaspisa; ile mlenobele stene proete narandastim linijama otvarale su se oko nje. Onda se, kao i toliko puta ranije, kretala na velikim jastuiima nogu svojih, vetar joj je gladio krzno belo kao mermer, a desetine hiljada mirisa dungle i ravnice plovilo je oko nje, tu, u sumraku mesta koje je samo napola postojalo. Ila je sama tom bezvremenom stazom kroz dunglu koja se delimino sastojala

od iluzija. Bela tigrica lovi usamljeno. Moda se ponekad neko naao na njenoj stazi, ali se odmah pokae da ne eli njeno drutvo. Onda je, kao i toliko puta ranije, podigla pogled prema glatkoj, sivoj koljki neba i prema zvezdama koje su tamo blistale kao krhotine leda. Njene polumeseaste oi se rairie; zaustavila se, sela na svoje sapi, zurila u visine. ta je to lovila? Iz njenog grla dopro je duboki zvuk nalik na kraj smeha a poetak kalja. Skoila je iznenada na vrh visoke stene. Tamo je sela. Lizala je svoja plea. Kad se na nebu pojavio jedan mesec, posmatrala ga je. Izgledala je kao figura izvajana od nerastopivog snega, sa oima koje su blistale kao topazni plamenovi. Tada se, kao i ranije, pitala da li sedi u realnosti, da li je to oko nje stvarno dungla Kanibure. Imala je oseanje da se jo nalazi u pravoj umi, ali nikako nije mogla biti sigurna. ta je to lovila? Nebo se nalazi na jednom platou. Sad je to plato, ali nekad je to bio planinski lanac. Planine su rastopljene i poravnate da bi se dobila ravna podloga. Sa bujnog juga doneto je rastresito zemljite na kome je uskoro izraslo bilje: tako su te planinske kosti dobile meso. itav taj predeo kao da je poklopljen nekim ogromnim skupljenim dlanom: prozirna je to kupola nad njim, kupola koja spreava pristup polarnoj hladnoi i svemu drugom to je nepoeljno. Nebo je na velikoj nadmorskoj visini, ali je u njemu klima umerena; Nebo uiva u dugom sutonu i u dugim, lenjim danima. Cirkulacija vazduha obezbeuje se tako to se sve vazduh upumpava pod kupolu, zagreva, i alje prema gradu i umi. Stanovnici Neba imaju na raspolaganju mogunost da ispod kupole stvaraju i oblake, a ako poele da na neku oblast padne kia, dozovu je i ona padne ba tu. Mogli bi na taj nain da izazovu padanje snega, ali to jo nikad nisu uinili. Na Nebu je uvek vladalo leto. U tom letu Neba, Nebeski grad stoji. Nije Nebeski grad izrastao onako kako rastu gradovi ljudi: oko neke luke ili u blizini plodne zemlje, dobre ispae, dobrih lovita, u blizini kakvog trgovakog puta ili podruja bogatog neim to priroda daje a to ljudi ele i pokraj ega se zato nastanjuju. Nebeski grad je iznikao iz jednog koncepta u umovima prvih njegovih stanovnika. Rast nije bio spor i nasumian, nije rasla kua tamo, saobraajnica onamo, nije se ruilo jedno da bi se pravilo drugo, nisu se komponente postepeno slagale u neprilinu celinu. Ne. Prvi planeri i njihove maine za razradu projekata temeljno su razmislili o svim moguim zahtevima koje grad treba da zadovolji, proraunali svaki santimetar velianstvenosti. Te je planove koordinirao i u stvarnost

preveo jedan umetnik arhitekture kakvom nema ravnog. Vinu, odratelj, zadravao je itav Nebeski grad u duhu svome, a onda je jednog dana pojahao Garudu, mujaka ptije vrste divovske, obleteo oko tornja milju visokog, pogledao dole: tad se pokazao grad ceo, savreno odslikan, u jednoj kapi znoja na elu njegovome. Nebo je, dakle, izraslo iz uma jednoga boga, a sastavljeno prema eljama ostalih bogova. Ni iz kakve nude, nego po sopstvenom izboru, izgradie ga u divljini leda i snega i stena, na veitom polu planete, tamo gde jedino moni mogu sebi dom stvoriti. (ta je to lovila?) Ispod kupole nebeske nalazila se, pokraj Nebeskog grada samog, i velika uma Kanibura.Vinu je u svojoj velikoj mudrosti sagledao da mora postojati ravnotea izmeu metropole i divljine. Divljina, dodue, moe postojati bez ikakvog grada, ali oni koji ive u gradu zahtevaju neto vie od pripitomljenih, prijatnih biljaka. Da je itav svet jedan neprekidni grad, rezonovao je Vinu, deo grada bi stanovnici u divljinu pretvorili, jer u svima njima postoji ono to zahteva da negde bude kraj reda i poetak haosa. Zato je u umu njegovom izrasla uma iz koje izbijaju potoci i mirisi rastinja i trulei, uma koja se oglaava kricima svojih stvorenja bezgradnih, senovitih, uma koja neprestano pada mrtva i uvek nanovo izrasta. Divljina je dospevala do ivice Nebeskog grada i tu prestajala. Bilo joj je zabranjeno da prodre u grad, a grad je, sa svoje strane, ostajao u svojim granicama. Ali neka umska stvorenja bejahu grabljivice, a takve ne znaju za granice, nego dolaze i odlaze kako im se hoe. Meu tim zverima isticali su albino tigrovi. Zato je rukom bogova zapisano da te fantomske make ne smeju nikad da vide Nebeski grad; to je nametnuto oima tigrova, nametnut je utisak nervnim sistemima iza tih oiju da nikakvog grada tamo nema. U tim belo-tigrovskim mozgovima vladalo je veno uverenje da se svet sastoji samo od dungle Kanibure. Hodali su tigrovi ulicama neba, mislei da stazama umskim hodaju. Kad im, dok prolaze, neki bog pogladi krzno, to vetar sputa ruku na njih. Ako se irokim stepenitem zapute, to im je stenoviti obronak. Zgrade su u oku tigra strmi klifovi, statue su stabla, a prolaznici ostaju potpuno nevidljivi. Ali ako bi neki stanovnik grada zaao u pravu umu Kaniburu, meutim, maka i bog nali bi se tada na istoj ravni egzistencije divljina i balanser. Opet se zakaljala kao to je to inila toliko puta ranije. Njeno sneno krzno je neki vetar pogladio. Ve tri dana se ova fantomska maka unjala divljinom Kanibure, ubijajui, zatim derui sirovo crveno meso mrtve rtve; urlikala je izazov svojim velikim grlom, lizala svoje krzno irokim ruiastim jezikom, oseala kiu na svojim leima, kiu koja ponekad kaplje sa visokih, nadole viseih biljnih resa, a

ponekad u bujicama pada iz oblaka koji se udesno zgruavaju u centru neba: kretala se sa plamenom nalik na lavinu krzna boje smrti, stvorom ije su kande zaparale plea njena, tako da ih je miris krvi doveo oboje do ludila; poinjala je da prede kad bi se svei suton sputao na nju, donosei sa sobom tri razliita meseca, slina onim promenljivim polumesecima u oima njenim, mesec zlatan, mesec srebrnast, mesec sivomrk. Sedela je sada na steni, lizala ape i pitala se ta to lovi. U vrtu Lokapala leala je Lakmi sa Kuberom, etvrtim uvarom sveta. Leali su na dobro namirisanom kauu nametenom pokraj bazena u kom su se Apsarese igrale. Veeras nije bio prisutan niko od preostale trojice Lokapala... Apsarase su se zakikotale i pljusnule namirisanu vodu prema kauu. Meutim, ba taj tren je gospodar Krina Mrani izabrao da dune u svoje svirale. Zato su devojke okrenule lea Kuberi Debelome i Lakmi divnoj, poduprle se laktovima o ivicu bazena i zurile u Krinu: taj se razbakario ispod jednog cvetnog drveta, a oko njega nekoliko meina sa vinom i ostaci nekoliko jela. Proetao se zvunom skalom na gore pa na dole, zatim odsvirao jedan dugi alopojni ton, pa seriju zvukova nalik na meketanje koze. Lepa Gauri, koju je on tokom proteklih ezdeset minuta svlaio a onda, izgleda, zaboravio, i koja je dosad pokraj njega leala, ustala je, uskoila u bazen, zaronila, nestala u nekoj od mnogih podvodnih peina. On je tucnuo, poeo da svirka neku melodijicu, prestao, pokuao drugu. "Da li je istina ono to priaju o Kali?" upita Lakmi. "A ta to kau?" zabrundao je Kubera, poseui za inijom some. Ona je tu iniju preuzela iz njegovih ruku, otpila malo iz nje, vratila mu je. On je ispio iniju do dna, i tek to ju je vratio na posluavnik, jedan sluga ju je opet napunio. "Da je zatraila ljudsku rtvu kao deo proslave svog venanja?" "Verovatno je istina", ree Kubera. "Ne bi me iznenadilo tako neto od nje. Krvoedna je to kuka. Uvek provodi letovanje preobraena u telo neke opake divlje ivotinje. Jednom je postala vatrokoka pa je kandama zaparala Sitalino lice kad su se neto sporekale." "Kad je to bilo?" "Pa ne znam, pre jedno deset-jedanaest avatara. Sitala je nosila veo dugo i dugo, sve dok novo telo za nju nije bilo spremno." "udan par", ree mu Lakmi u uvo, koje je upravo grickala. "Tvoj prijatelj Yama je verovatno jedini koji bi pristao sa njom da ivi. Pretpostavimo da se ona naljuti na nekog ljubavnika i raspali svojim smrtonosnim pogledom po njemu? Ko bi sem Yame mogao to da preivi?"

"Ne ali se", ree Kubera. "Tako smo izgubili Kartikeju, gospodara bitaka." "Je l'?" "Jest. udna ti je ona. Kao Yama, a opet razliita od njega. U redu, on je bog smrti. Ali njegov manir je da ubija brzo i isto. Po tom pitanju Kali je maltene kao maka." "Govori li Yama ikad o tome kako ga ona fascinira?" "Jesi li ti dola ovamo da skuplja ogovaranja ili postane predmet ogovaranja?" "Oba", odgovorila je ona. U tom asu je Krina nabacio svoj Aspekt i uzdigao svoj Atribut, Atribut boanskog pijanstva.Iz njegovih svirala se izvila gorko-mrana, oporo-slatka melodija, zarazna. Pijanstvo koje je u njemu bilo proirilo se kroz vrt.u naizmeninim talasima radosti i tuge. Podigao se na svoje gipke mrke noge i zaplesao. Njegove crte lica bile su ravne, bezizraajne. Njegova vlana crna kosa leala je sloena u zbijene prstenove poput ice; ak mu je i brada bila tako izuvijana. Dok se kretao, Apsarase su izale iz bazena da pleu sa njim. Njegove svirale lutale su putanjama pradavnih melodija, postajale su sve ee, sve frenetinije, plesao, je sve bre i bre, i najzad preao u igru Rasa-lila, Ples pohote, a njegove pratiteljke takoe: drei ruke na kukovima, sve su bre inile krune pokrete. Kubera je vre stisnuo Lakmi. "E, takav Atribut valja", rekao je. Rudra Ljuti napeo je svoj luk i odapeo strelu. Strela je letela daleko, sve dalje, i najzad se smirila u centru udaljene mete. Gospodar Murugan koji je stajao uz njega zahehetao se i spustio svoj luk. "Opet si pobedio", ree. "Ovo ne mogu da nadmaim." Otkaili su tetive sa svojih lukova i krenuli za svojim strelama, prema metama. "Imao si ve prilike da ga sretne?" zapitao je Murugan. "Poznavao sam ga, veoma davno", ree Rudra. "Akceleracionist?" "Tad nije bio. Tad, politiki, nije bio nita odreeno. Bio je, meutim, jedan od Prvih: njegove oi su videle Urat." "Je l'?" "Istakao se u ratovima protiv Morskog naroda i protiv Majki stranog sjaja." Tu je Rudra zastao da rukom naini jedan znak u vazduhu. "Kasnije", nastavi on, "kasnije se to imalo u vidu, pa mu je povereno da u ratovima protiv demona komanduje u severnim movarama.Tad je bio poznat pod imenom Kalkin, a u tim movarama je stekao nadimak Vezivalac. Razvio je jedan Atribut upotrebljiv protiv demona. Pomou tog Atributa unitio je glavninu Jaki i svezao Rakae. Sad kad su ga Yama i Kali uhvatili u Helvelu u kraljevini Malvi, pokazalo se da je uspeo da oslobodi

Rakae. Zato se sad slobodni Rakae opet viaju po svetu." "Zbog ega je to uinio?" "Yama i Agni kau da je sa voom Rakaa sklopio pakt. Pretpostavljaju da je demonu iznajmio svoje telo na odreeno vreme, u zamenu za obeanje da e demonske trupe krenuti protiv nas." "Pa moemo li sad biti napadnuti?" "Sumnjam. Demoni nisu glupi. Ako nisu mogli usred Helvela da savladaju samo etvoro nas, teko da bi napali Nebo gde smo svi zajedno. Sem toga, Yama je ve u Vasti, dvorani smrti, gde konstruie specijalna oruja." "A gde je njegova izabranica?" "Ko zna?" ree Rudra. "I koga je briga?" Murugan se nasmeio. "Svojevremeno sam pomiljao da i ti gaji izvesna trajnija oseanja prema njoj." "Previe je hladna, previe podrugljiva", ree Rudra. "Odbila te? Nije ti dala?" Rudra je okrenuo svoje mrano lice, koje se nikad nasmeilo nije, prema lepome bogu mladosti. "Vi, boanstva vezana za plodnost, gori ste nego ideoloki fanatici", ree. "Mislite da u odnosima izmeu ljudi postoji samo jedan faktor. Ona i ja bili smo neko vreme samo prijatelji, nita vie. Ona suvie tvrdo postupa sa svojim prijateljima, pa ih zato gubi." "Znai jeste te odbila?" "Pa valjda." "A kad je pola sa Morganom, poetom ravnica, i postala njegova ljubavnica a on se jednog dana inkarnirao kao mujak dekberd ptice i odleteo ti si krenuo u lov na dekberde, tako da su tvoje strele u roku od mesec dana poubijale gotovo sve dekberde u Nebu." "I sada odstreljujem dekberde." "to?" "Ne dopada mi se kako pevaju." "Znai, bila je hladna pa podrugljiva, a?" "Ne volim da mi se bilo ko podsmeva.boe mladosti. Bi li ti mogao utei strelama Rudrinim?" Murugan se opet nasmeio. "Ne", ree on, "a ne bi ni moji prijatelji Lokapale niti im je to potrebno." "Kad nabacim svoj Aspekt", ree Rudra, "i uzmem svoj veliki luk koji sam dobio od Smrti lino, onda mogu da odapnem strelu sa infra-crvenim samonavoenjem koja e prezvidati rastojanje od mnogo milja, pratiti pokretnu metu i tresnuti je kao grom

 smrtonosno." "Dobro, da priamo onda o drugim stvarima", ree Murugan, koji kao da se iznenada zainteresovao za metu. "Koliko ujem na gost se pre izvesnog broja godina u Maharti narugao Brami i poinio nasilje na svetim mestima. Ali ako sam dobro shvatio, taj isti ovek je osnovao religiju mira i prosvetljenja." "Ba on." "Interesantno." "Najblae reeno." "ta li e Brama uraditi..." Rudra je slegnuo ramenima. "Brama bi znao", ree. Iza mesta zvanog Svetska stanica, na rubu Neba, nieg dalje nema, ali se u visini vidi treperenje kupole koja pokriva Nebo, a daleko u dubini, napolju golo tlo prikriveno dimno-belim izmaglicama. Tu stoji Paviljon tiine otvoren sa svake strane. Na njegov okrugli krov kie nikad ne padaju, a preko njegovih balkona i balustrada magla kljua u jutrima a vetrovi hodaju sutonima; u njegovim sobama visokim prostranim, gde je vazduh uvek sve i ist, ponekad na mrkom, golom nametaju sede, ili izmeu sivih stubova etaju, bogovi zadubljeni u razmiljanje, ili ratnici slomljeni, ili oni ije je srce u ljubavi ranjeno, oni koji dolaze da ovde razmiljaju o svim stvarima bolnim ili uzaludnim, ispod neba koje je ispod Mosta bogova, u zgradi kamenoj gde je boja malo a gde je zvuk vetra jedini zvuk tu su, jo od dana malo posle dana Prvih, sedeli filozof i arobnica, znalac i mag, samoubica i asketa osloboen svake elje za reinkarnacijom ili obnovom tela; tu se nalaze, na mestu za samoodricanje i naputanja, pet soba sa nazivima Uspomene, Strah, Neuteh, Prah i Oaj; Kubera Debeli sazidao je ovaj paviljon, on koji nimalo nije mario ni za jedno od tih oseanja, ali koji je, poto je tad bio prijatelj gospodara Kalkina, a i po elji jedne estoke cure zvane Kendi, kasnije poznate kao Durga ili Kali, obavio sve radove zato to je od svih bogova jedino on ima Atribut optenja sa neivom materijom, to je znailo da u svoje rukotvorine moe da unese oseanja i strasti na takav nain da ih kasnije osete i doive i oni koji meu tim rukotvorinama sede. Njih dvoje su doli, sada, i seli u sobu zvanu Neuteh. Pili su somu, ali nikad nisu pijani bili. Svuda oko Paviljona tiine suton je vladao; vetrovi koji Nebom krue tekli su pored njih. U crne odede umotani, sedeli su na tamnim seditima; izmeu njih je bio sto; na stolu, njegova ruka preko njene; a horoskopi svih njihovih dana proticali su kraj njih na zidu koji razdvaja Nebo od neba; utke su osmatrali stranice svojih vekova, ispisane.

"Sem", ree ona najzad, "zar nisu bili dobri?" "Da", odgovorio je. "U tim pradavnim danima, pre no to si napustio Nebo da bi iveo meu ljudima jesi li me tada voleo?" "Ne bih rekao da to stvarno pamtim", ree on. "Bilo je to tako davno. Tad smo oboje bili drukiji ljudi drugi umovi, druga tela. Po svoj prilici su se njih dvoje, ko god bili, voleli tada. Ne seam se." "Ali ja pamtim prolee ovog sveta, jasno kao da je jue bilo one dane kad smo zajedno jahali u bitke, one noi kad smo otresali zvezde sa svee obojenih nebesa! Svet je bio tako nov i drukiji tada, u svakom cvetu vrebala je po neka opasnost, iza svake zore bomba. Zajedno smo pobedili ovaj svet, ti i ja, jer nita ovde nije stvarno elelo na dolazak, sve se naem dolasku protivilo. Ognjem i maem prokrili smo sebi stazu preko kontinenata i okeana, borili smo se ispod mora, ratovali u vazduhu.dok na kraju nije ostao svet lien ieg to bi nam se moglo usprotiviti. Onda su gradovi podignuti, i kraljevine; odgajali smo one koje smo izabrali da nad njima vladamo, a kad nam vie nisu bili zabavni bacili smo ih u prainu. Imaju li ovi mlai bogovi ikakvu predstavu o tim danima? Kako mogu oni razumeti mo koju smo mi imali, mi Prvi" "Ne mogu", odgovorio je. "Kad smo imali dvor u svojoj palati pokraj mora, i kad sam ti dala mnogo sinova, kad su nae flote krenule da osvoje ostrva, zar to nisu bili dani svetlosti, dani lepote? A one nae noi vatre, parfema i vina?... Zar me nisi tada voleo?" "Verujem da su se njih dvoje tada voleli. To verujem." "Njih dvoje? Pa nismo se toliko promenili. Ne razlikujemo se toliko. Makar proticali vekovi kao voda, neke stvari u linosti jednog oveka ne menjaju se, pa ma koliko tela on nosio u meuvremenu,ma koliko ljubavi imao, ma koliko stvari lepih ili runih video ili uinio, ma koliko misli promislio ili oseanja prooseao. U centru svega toga stoji ovekovo ja i posmatra." "Otvori voku, u njoj je semenka. Da li je to centar? Otvori semenku, u njoj nieg nema. Da li je to centar? Mi smo dve osobe koje se sada razlikuju od onog gospodara i one gospodarice ratovanja. Bilo je lepo poznavati njih dvoje, ali to je sve." "Jesi li se odselio sa Neba zato to sam ti postala zamorna?" "eleo sam promenu perspektive." "Mnogo dugih godina mrzela sam te to si otiao. Onda su naila vremena kad sam sedela u sobi zvanoj Oaj, ali nisam imala petlju da poem dalje od Svetske stanice. Onda su, opet, dola vremena kad sam ti oprostila, pa sam uputila sedam Ria da hvataju sliku tvoju i donose je pred mene: gledala sam kako svoj dan provodi, i

bilo mi je gotovo kao da opet hodamo rame uz rame. U drugim vremenima poelela sam tvoju smrt, ali ti si egzekutora koga sam poslala pretvorio u svog prijatelja, ba kao to gnev moj pretvara u oprataj. Hoe li stvarno da kae da ne osea nita za mene?" "Hou da kaem da te vie ne volim.Bilo bi lepo kad bi u univerzumu postojala bar jedna stvar konstantna, nepromenljiva. Ako takva stvar postoji, onda je sigurno od ljubavi jaa, i sigurno je neto meni nepoznato." "Nisam se promenila, Sem." "Razmisli paljivo, gospodarice, o svemu to si mi rekla, o svemu na ta si me danas podsetila. Nisi se stvarno priseala jednog mukarca. Priseala si se svih onih dana pokolja kroz koje ste vas dvoje jahali zajedno. Svet je sada uplovio u pitomije epohe. ezne za plamenom i elikom vremena prolih. Misli da te uzbuuje pomisao na jednog oveka, a ustvari te uzbuuje sudbina koja vam je zajednika bila, sudbina koja sada prolosti pripada a ti to ljubavlju naziva." "ime god je nazivam, nije se promenila! Njeni dani nisu proli. Ona je ta jedina konstanta univerzuma, i ja te pozivam da doe da je opet deli sa mnom!" "A ta sa gospodarem Yamom?" "ta sa njim? Imao si ti posla sa nekima koji bi se sad smatrali za njemu ravne, da su jo ivi." "Zakljuujem, dakle, da ti je samo do njegovog Aspekta stalo?" Osmeh mu je uputila, iz senke, iz vetra. "Naravno." "Gospodarice, gospodarice, gospodarice, zaboravi me! Idi, ivi sa Yamom, budi njegova ljubav. Bee nae; ne elim nae dane prole da prizivam. Bili su dobri, ali nema ih vie. Postoji pravi as za sve, i pravi as, isto tako, za kraj svega. Ovo je epoha kad treba uvrstiti ovekove dobitke steene na ovoj planeti. Ovo je vreme da se znanje sa drugima deli, a ne vreme da se maevi ukrtaju." "Ti bi ratovao sa Nebom radi znanja njegovih? Da li bi razvalio Nebeski grad da bi njegove trezore otvorio svetu?" "Zna da bih." "Onda je moda mogue da se borimo za istu ideju, odsad." "Ne, gospodarice, ne zavaravaj sebe samu. Verna si Nebu a ne svetu. To dobro zna. Kad bih sad stekao slobodu, kad bi mi se pridruila, kad bismo krenuli u bitke rame uz rame, moda bi neko vreme bila srena. No, svejedno da li bismo pobedili ili izgubili, na kraju bi, bojim se, bila nesrenija nego pre." "uj, ti mekosrci svee iz purpurnog umarka. Mnogo je ljubazno od tebe to se trudi da predvidi moja budua oseanja, ali Kali svoja saveznitva zasniva kako

hoe, kako joj padne na pamet: nikom nita ne dugujem. Kali je boginja plaenica, imaj to na umu! Moda je istina sve to si rekao, i moda Kali lae kad kae da te jo voli. Poto je, meutim, bezobzirna i eljna bitaka, ona ide za mirisom krvi. Oseam da ona jo moe postati akceleracionist." "Nemoj olako govoriti, boginjo. Ko zna ko sve slua?" "Niko ne slua", ree ona, "jer se na ovom mestu retko pria." "Utoliko pre e neko biti radoznao ako primeti da se ovde vodi razgovor." Neko vreme je sedela utke. Onda: "Niko ne prislukuje." "Tvoje moi su se uveale." "Da. A tvoje?" "Rekao bih da su manje-vie iste kao to su bile." "Hoe li, dakle, prihvatiti ma moj, luk i toak moj, u ime akceleracionizma?" "Ne." "Zato nee?" "Suvie lako daje obeanja. Obeanja kri isto onako lako kako ih i daje. Zbog toga nikad ne mogu da imam poverenja u tebe. Kad bismo nas dvoje krenuli u borbu za stvar akceleracionizma i pobedili, lako bi se moglo desiti da posle toga na svetu vie ne bude nikakvih velikih bitaka. Ti ne bi mogla poeleti tako neto niti dozvoliti da se to desi." "Budala si ako govori o poslednjoj velikoj bitki, Sem, jer poslednja velika bitka je uvek ona sledea.Treba li da ti se pribliim u nekom privlanijem obliku da bih te uverila da govorim istinu? Treba li da te zagrlim telom devianskim, na kome je jo peat nevinosti netaknut? Da li e se tad pouzdati u mene?" "Sumnja je, gospodarice, nevinost duha; na svom duhu nosim peat sumnje." "E, onda znaj da sam te dovela ovde samo da te malo muim, i da si u pravu pljujem ja na taj tvoj akceleracionizam, a tvoje sam dane ve odbrojala.Htela sam da potpalim u tebi to vee nade, da sa vee visine padne. Od toga su te spasli samo tvoja glupost i slabost." "ao mi je, Kali... " "Ne treba mi tvoje izvinjenje!Trebalo mi je, dodue, da izmamim tvoju ljubav, pa da je upotrebim protiv tebe tokom tvojih predsmrtnih dana, tako da ti oni to munije prou. Ali, kao to kae, suvie smo se promenili ne zasluuje vie da se oko tebe toliko maltretiram. Ne zamiljaj da nisam mogla da te navedem da me ponovo voli, osmesima, milovanjima, kao u starim danima. Jer, oseam toplotu u tebi, a meni nije teko da toplotu u mukarcu raspalim. Ali ne zasluuje ti onu grandioznu smrt, pad sa visina strasti u dubine oajanja. Nemam vremena da ti dam ita sem svog prezira."

Zvezde su se kovitlale oko njih, slobodne od svakog trenja, plamene. Njene ruke vie nije bilo ispod njegove. Nasula je jo dva ae some, da se njih dvoje zagreju u ovoj noi. "Kali?" "Da?" "Mogu ti rei, ako e ti to na kraju initi ikakvo zadovoljstvo, da jo marim za tebe. Ili ljubav ne postoji, ili re 'ljubav' ne znai ono to sam u mnogim ranijim prilikama mislio da znai. Radi se, uistinu, o jednom oseanju bez imena bolje je da tako i ostane. Uzmi to, odnesi ga, neka ti slui za zabavu. Zna da bismo se jedno sa drugim opet sukobili jednog dana, im bismo potroili protivnike koji su nam zajedniki. Mnogo je bilo pomirenja izmeu nas, ali jesu li ona bila vredna bola koji im je prethodio? Znaj da si pobedila i da si boginja koju oboavam, jer nisu li oboavanje i religiozno strahopotovanje upravo kombinacija ljubavi i mrnje, elje i straha?" Ispijali su svoju somu u sobi zvanoj Neuteh, a Kuberina arolija leela je oko njih. Kali je progovorila: "I ta, sad treba da se bacim na tebe i kaem da sam lagala kad sam rekla da laem samo da bi se ti nasmejao i rekao da si ti lagao da bi postigao konanu osvetu? Ma hajde tamo, gospodaru Sidarta! Bolje je bilo da je neko od nas dvoje poginuo u Helvelu, jer gordost Prvih je velika. Nije trebalo da doemo danas ovamo." "Nije trebalo." "Onda, da idemo?" "Ne." "Slaem se. Bolje je da sedimo ovde i da neko vreme oboavamo jedno drugo." Njena se ruka spustila na njegovu, milujui. "Sem?" "Da?" "Da li bi voleo da sad vodimo ljubav?" "I da tako zapeatim svoju kob? Naravno." "Hajdemo onda u sobu zvanu Oaj, gde vetrovi miruju i gde postoji jedan kau..." Sledio ju je. Preli su iz Neuteha u Oaj. U grlu mu se puls ubrzavao. Kad ju je poloio golu na kau i stavio ruku na mekanu belinu njenog trbuha, znao je da je Kubera uistinu najmoniji od svih Lokapala jer oseanje kome je ta soba bila posveena ispunilo ga je ba kad se njegova elja najjae ispoljila, ba kad su se njihova tela spojila; oputanje je nastupilo, i gr, i uzdah, a suze konane pekle su, traei da budu isplakane. "ta elite, gospodarice Majo?" "Da ujem o akceleracionizmu, to bih elela da mi omogui."

Arhivar Tak se protegao, onako visok, vitak; njegova fotelja je kripnula prilagoavajui se tom pokretu, izmiui naslon unazad. Iza njega su mirovale kompjuterske konzole sa trakama. Na dugim, visokim policama za knjige bilo je mnogo ploa veoma retkih; svojim arenilom ispunjavale su svaku policu, a svojim buavim mirisom ispunjavale vazduh. Pogledom je opipavao damu ispred sebe. Nasmeio se i odmahnuo glavom. Bila je obuena u neto zeleno, pripijeno, a zraila je nestrpljivou; kosa joj je bila buntovno crvena, a nos i hemisfere obraza bili su posuti pegicama. Njeni kukovi i plea bili su iroki, ali joj je struk bio uzan, paljivo negovan od svakog irenja. "Zato odmahuje glavom, pa svako kome trebaju informacije dolazi kod tebe." "Greke, gospodarice. Iza vas su, ako ne greim, tri avatara. U ovoj fazi svoje karijere vi ne elite, u to sam siguran, da se vae ime nae na specijalnoj listi onih mladih koji ba to znanje trae." "Postoji lista?" "Lista." "Zato bi neko pravio dosije o onima koji pitaju za akceleracionizam?" Tak je slegnuo ramenima. "Bogovi ponekad skupljaju najudnije stvari. Neki od njih skupljaju spiskove." "Nikad nisam ula da se akceleracionizam pominje drukije nego kao potpuno mrtvo uenje." "Onda emu to iznenadno interesovanje za mrtve?" Nasmejala se, a njene zelene oi prodorno su se zagledale u njegove sive oi. Arhiv je oko njega eksplodirao u hiljadu komada, a on se naao u balskoj dvorani, negde oko sredine Tornja milju visokog. Bila je no, i to sitni sati uskoro e zora. Bilo je jasno da je zabava ovde trajala ve dugo. Sada se gomila u kojoj je i on bio sabila u jedan ugao dvorane. Neki su sedeli, zavaljeni, neki su se naslanjali na ovo i ono, ali su svi sluali jednog niskog, mrkog, promuklog oveka koji je stajao uz boginju Kali i govorio. Bio je to Sem-Velika-Dua, Buda, koji je, sa svojom uvarkom, upravo stigao. Priao je u budizmu i akceleracionizmu, o danima vezivanja demona, o Helvelu, o svetogrima koja je gospodar Sidarta poinio u gradu Maharti pokraj mora. Govorio je, a njegov se glas nastavljao, nastavljao, hipnotiki, taj ovek je zraio snagom i pouzdanjem i toplinom, hipnotiki, govorio je jo, i jo, i jo, a gomila oko njega postepeno je gubila svest i prostirala se po podu. Sve su ene bile vrlo rune, sve sem Maje, koja se onda zakikotala, pljesnula. rukama; opet se sklopio Arhiv oko njega, opet je Tak bio u svojoj fotelji, sa osmehom neuznemirenim na usnama. "Onda emu to iznenadno interesovanje za mrtve?" ponovio je.

"Nije taj dasa mrtav!" "Nije mrtav?" ree Tak. "Zar nije?... Gospodarice Majo, bio je on mrtav im je stupio u Nebeski grad. Zaboravite ga. Zaboravite njegove rei. Pravite se da nikad nije postojao. Neka u vaem umu ne ostane ni najminimalniji trag njegovog postojanja. Jednog dana zatraiete novo telo znajte da e gospodari Karme tragati za tim ovekom u umu svakoga ko stupi u njihove dvorane. U oku bogova, Buda i Budine rei najvei su uas." "Ali zato?" "On vam je anarhista koji bombe baca, on vam je danas raupani revolucionar. On eli da obori itavo Nebo. Ako hoete naunije informacije, morau da upotrebim maine da bih pribavio dotine podatke. Spremni ste da mi potpiete zahtev da to uinim?" "Ne..." "Onda ga istisnite iz svog uma napolje i zakljuajte vrata." "Zar je zaista toliko rav?" "I gori je." "Onda zato se smei dok to govori?" "Zato to nisam osobito ozbiljan tip. Meutim, karakterne crte nemaju nikakve veze sa mojom porukom. Zato treba da je uvaite." "A ti kao da sve zna o tome, zar su arhivisti imuni na te liste?" "Nisu. Moje ime je na toj listi ba prvo. Ali to nije zato to sam arhivist, nego zato to je Buda moj otac." "Ovaj Buda? Tvoj otac?" "Da. Govori, meutim, kao veoma mlada osoba. Sumnjam da on uopte zna da mi je otac. ta uopte znai oinstvo njima, bogovima, koji ive u telima sve novim i novim, zainjui pritom desetine dece sa drugima koji takoe menjaju telo po etiri ili pet puta u svakom stoleu? Ja sam sin jednog tela u kome je on svojevremeno boravio, a rodilo me je ensko telo u kome je tada boravila jedna koja je takoe mnogo tela promenila. Odnos izmeu mene i njega je, prema tome, prilino neopipljiv, i moe biti interesantan jedino na nivou spekulativne metafizike. Ko je tu pravi otac jednoga oveka? Moda su pravi otac one okolnosti koje su dovele do zbliavanja dva tela koja su ga zaela i rodila? Moda je pravi otac prosto ona injenica da su, iz nekog razloga, u jednoj taki vremena, jedno drugome njih dvoje bili privlaniji nego ma ko drugi? Ako je tako, zato su bili privlaniji? Da li je to bila jednostavna glad mesa, ili radoznalost, ili volja? Ili neto drugo? Saaljenje? Usamljenost? elja da se dominira? A kakvo je oseanje, ili koja misao, bila otac tela u kome sam ja po prvi put svest stekao? Znam da je ovek koji se nalazio u tom

oinskom telu ba u tom trenu bio, i jo je, sloena i mona linost. Hromozomi nama, zapravo, nita ne znae. ivimo, ali hromozomske karakteristike ne prenosimo kroz stolea. U stvari, mi ne nasleujemo od roditelja ba nita, ako se izuzmu povremena imovinska i gotovinska nasledstva. Tela, dugorono gledano, znae tako malo, da je mnogo interesantnije spekulisati o mentalnim procesima koji su nas otrgli iz haosa. Zadovoljan sam to me je u ivot dozvao ba on, i esto pravim pretpostavke o razlozima koji su ga na to naveli. Vidim da je vae lice iznenada izgubilo boju, gospodarice. Nisam eleo ovim govorom da vas uznemirim, nego samo da donekle zadovoljim vau radoznalost, a i da predam vaem umu poneto od onog naina razmiljanja o tim temama koji je osoben za nas stare. Siguran sam da ete jednog dana i vi ove stvari posmatrati u istom svetlu, ali ao mi je to vidim da ste toliko potreseni. Sedite, molim vas. Oprostite mi to brbljam. Vi ste gospodarica iluzija. Zar nisu stvari o kojima sam zborio vrlo srodne supstanci sa kojom vi radite? Uveren sam da iz naina kako govorim moete pogoditi zato je moje ime prvo na listi koju pomenuh. Radi se, valjda, o izrazitom sluaju oboavanja jednoga heroja. Kreator moj veoma je istaknut... Sad ste se neto zaarili. Hoete jedno hladno pie? Priekajte as... Evo. Otpijajte ovo. E, sad, taj akceleracionizam, ili ubrzivatvo to je jednostavna doktrina deljenja. Ona predlae da mi, koji smo na Nebu, damo onima koji ive dole svoja znanja, svoje moi i svoja bogatstva. Ovaj akt milosra imao bi za cilj da se oni dovedu na vii nivo egzistencije, slian nivou naem. Tad bi svaki ovek, vidite, bio slian bogu. Posledica ovoga, naravno, bila bi da bogova vie ne bi bilo, nego samo ljudi. Mi bismo im dali znanje o naukama i umetnostima koje posedujemo, i time bismo unitili njihovu prostodunu veru u bogove i oduzeli im svaku nadu da e se stvari popraviti jer, najbolji nain da se nada ili vera u neto unite jeste da se dopusti ostvarenje tog neeg. Zato bismo dopustili da ljudi, svi kolektivno, ponesu teret bogovstva, kao to su to akceleracionisti eleli, kad im i ovako dajemo bogovstvo, na individualnoj bazi, naime onom pojedincu koji ga zaslui? U svojoj ezdesetoj godini graanin prolazi kroz dvorane Karme. Proitaju ga, pa ako je zasluio, ako je bio dobar, ako je potovao pravila i restrikcije kastinskog sistema, ako je Nebu ukazivao duno potovanje, ako je sebe moralno i intelektualno unapreivao, onda e taj graanin biti inkarniran u telo vie kaste, i s tim putem postepeno stii sve do statusa boga, posle ega e boraviti ovde u Nebeskom gradu. Svaki ovek na kraju dobije ono to je zasluio, izuzmemo li nesrene sluajeve,naravno, i zato svaki ovek pojedinano, a ne celo drutvo kao iznenadna rulja, moe da dobije za sebe ovo boansko naslee koje ambiciozni akceleracionisti ele da bace celo-celcato pred svakog ivog, pa i pred sve one koji su za to nespremni. Moete videti da im je to uenje bilo strano nepravino, ba

proleterski orijentisano. Ono to su oni stvarno eleli da uine bilo je, da snize zahteve koje treba zadovoljiti da bi se stupilo u red bogova. Ti zahtevi neizbeno moraju biti strogi. Da li biste vi prepustili mo jednog ive, ili Yame, ili Agnija, nekome ko je jue roen? Ne biste, sem ako niste budala. Ne biste, sem ako elite da se jednog jutra probudite i vidite da je svet uniten. A ba to bi akceleracionisti izazvali, meutim, i zato su zaustavljeni. Sad znate sve o akceleracionizumu... Uh, izgleda da vam je strano vrue. Da okaim ovu vau haljinicu negde, da se rashladite, dok ia donese sledee pience?... Odlino, krasno... Nego, gde smo ono stali, Maja? A, da bubice u pudingu... Dakle, akceleracionisti su tvrdili da je istina sve to sad rekoh, ali uz dopunu da je na sistem korumpiran. Blatom se oni bacaju na slubenike koji odobravaju inkarnaciju. Neki su ak govorili da je Nebo nastanjeno naslednom aristokratijom udljivih hedonista koji se poigravaju svetom. Drugi su se usuivali da brbljaju kako, navodno, najbolji ljudi nikad ne stignu do bogovstva, nego ih sustigne prerana prava smrt ili ak inkarnacija u telo neke nie ive vrste. Neki bi ak rekao da je neko kao to ste vi, Majo, odreen za oboavanje samo zato to su oblici vaeg prvobitnog tela, i sklonosti tog tela ka izvesnim radnjama, napalili nekog pohotljivog boga, a ne zbog vaih oiglednih, vidljivih vrlina, mae moje... A-u, ala ima tih pegica!... Da, takve su gluparije ti triput-prokleti akceleracionisti propovedali. Stidim se da priznam da je za takve stvari, za takve optube, ustao otac duha moga. ta ovek da uini sa takvim nasledstvom, sem da mu se divi? On jae na ciklusu dana velikih, on zastupa poslednju veliku izmu meu bogovima. Iako je evidentno zao, ipak je mona figura, on, otac duha mog, i ja ga potujem kao to su u starim vremenima sinovi potovali oeve svojih tela... Sad ti vie nije hladno? ekaj, malo da ti... ovako... pa ovako... i ovako... A sad nam iluziju jednu ispleti, macice moja, iluziju da hodamo svetom osloboenim takvih gluposti... Hodi ovamo. Da, skreni tu. E, neka bude novi raj ovde u ovom bunkeru, zelenooka moja vlanih usana... ta?... ta je meni od vrhovnog znaaja u ovoj taki vremena?... Istina, ljubavi moja i iskrenost i enja da delimo..." Ganea bogotvorac etao se sa ivom po umi Kaniburi. "Gospodaru unitenja", ree Ganea, "ujem da ve zahtevate mere odmazde prema svima onima u naem gradu koji Sidartinim recima posveuju ita vie od trenutne prezrive grimase." "Dabome da traim", ree iva. "inei to, unitavate efektivnost odmazde." "ta, 'efektivnost'? Objasni ta hoe da kae?" "Ubijte mi onu zelenu pticu na onoj grani tamo." iva je uinio pokret trozupcem i ptica je pala.

"A sad mi ubijte druga njenog:" "Ne vidim ga." "Dobro, ubijte mi bilo koju drugu pticu iz istog jata." "Ne vidim nijednu." "Sad kad ta jedna lei mrtva, nijednu neete ni videti. Pa sad, vi ako elite, udrite prvog koji na Sidartine rei obrati panju ozbiljnije." "Shvatio sam te, Ganea. Pustiu ga da se eta slobodno, neko vreme. Pustiu ga." Ganea bogotvorac osmatrao je dunglu oko sebe. Iako je hodao kroz kraljevstvo fantomskih maaka, nije se plaio nikakvoga zla. Jer, gospodar haosa hodao je uz njega; umirivala ga je blizina trozupca unitenja. Vinu Vinu Vinu pogleda pogleda pogleda Bramu Bramu Bramu... Sedeli su, naime, u Dvorani Ogledala. Brama je drao itav ekspoze o Putu sa osam staza i o slavi nirvane. Posle tri cigarete, Vinu se nakaljao. "Da, gospodaru?" zapita Brama. "Mogu li pitati emu slui ta budistika propoved?" "Zar ne nalazite da je fascinantna?" "Pa ne ba."" "Uitelj treba da ispolji bar malo interesovanja za sopstvene pouke." "Uitelj? Pouke?" "Naravno, Tafagafa. Zato se inae proteklih nekoliko godina bog Vinu potrudio da bude inkarniran u drutvo ljudi; zato ako ne da bi ih pouavao o Putu prosvetljenja?" "Ja...?" "Pozdravljen budi, reformatore, koji si iz umova ljudi uklonio strah od prave smrti. Oni koji ne budu ponovo roeni meu ljudima, otili su u nirvanu." Vinu se nasmeio. "Bolje je ukljuiti to uenje u sistem nego se boriti da to uenje unitimo?" "Maltene epigram." Brama je ustao, osmotrio ogledala, pogledao Vinua. "I tako, im se oslobodimo Sema, vi ete postati Tafagafa." "Kako emo se osloboditi Sema?" "Nisam jo odluio, ali spreman sam da razmotrim svaku sugestiju." "Mogu li predloiti da bude inkarniran u telo ptice?" "Moete. Ali tako ostavljamo mogunost da neko poeli da se svest ptice reinkarnira u telo oveka. Imam oseanje da on ima i po-gde-kojeg pristalicu." "Dobro, sad kad je on uhapenik Neba, imamo vremena da razmotrimo taj

problem temeljito. Nema urbe. im budem neto smislio, javiu ti." "To bi, onda, zasad bilo sve." Onda su njih dvojica izali izali izali iz iz dvorane ogledala. Vinu je napustio vrt Braminih radosti; im je on otiao, ula je, u isti vrt, gospodarica smrti. Rekla je neto osmorukoj statui sa vinom. Statua je poela da svira na vini. ujui muziku, priao je Brama. "Kali! Divna dama..." ree on. "Moan je Brama", odgovori ona. "Jeste", sloio se on, "moan je koliko se poeleti moe. A ti tako retko zalazi ovde, da sam silno zadovoljan to te vidim. Hodi, proetaj sa mnom cvetnim stazama, da popriamo. Divna ti je haljina." "Hvala". etali su cvetnim stazama. "Kako idu pripreme za venanje?" "Dobro". "Nameravate li da medeni mesec provedete na Nebu?" "Na je plan da ga provedemo daleko odavde." "Mogu li pitati gde?" "Jo se nismo saglasili gde." "Vreme promie kao da je krilato, draga moja. Ako eli, ti i gospodar Yama moete neko vreme da boravite ovde u mom vrtu uivanja." "Hvala ti, stvoritelju , ali to je suvie krasno mesto da bi se u njemu dvoje unititelja provodili i ugodno oseali. Mi emo otii negde dalje." "Kako eli." Slegnuo je ramenima. "ta jo lei na mislima tvojim?" "ta emo sa ovim koga nazivaju Budom?" "Sa Semom? Tvojim bivim ljubavnikom? Stvarno, ta emo sa njim? ta bi elela da zna o tome?" "Kako e se postupiti sa njim?" "Nisam jo odluio. iva je predloio da neko vreme ekamo ne inei nita. Tako emo moi da procenimo njegov uticaj na drutvenu zajednicu ovde na Nebu. Doneo sam odluku da emo, iz istorijskih i teolokih razloga, ostaviti buduim generacijama zapisano da je Vinu bio Buda. A to se tie Sema, spreman sam da sasluam svaku razumnu sugestiju." "Zar mu nisi jednom ponudio boanski status?" "Jesam. On je to, meutim, odbio." "Ako mu ponudi ponovo?" "Zato?"

"Ne bi bilo problema da on nije izuzetno talentovana individua. Ti talenti bi ga uinili vrednim dodatkom ovom Panteonu." "Ta misao je i meni pala na pamet. Sad e se on, rekao bih, sloiti, bez obzira da li je to eleo ili nije. Siguran sam da mu se ivi." "Ipak, postoje naini da se takve stvari sa sigurnou utvrde." "Na primer?" "Psiho-sonda." "A ako sonda pokae odsustvo opredeljenosti za stvar Neba a pokazae?..." "Zar ne bi neko mogao promeniti i sam njegov um gospodar Mara, na primer?" "Nikad te nisam smatrao sentimentalnom, boginjo. Ali, moglo bi se pomisliti da ti je silno stalo da on, u ma kom obliku nastavi da egzistira?" "Pa, moda mi i jeste stalo." "Zna da bi ga to moglo veoma promeniti. Ako mu se to uradi, on vie nee biti isti ovek. Moda e njegov 'talenat' potpuno ieznuti." "Tokom vekova svi ljudi su podloni promenama: njihova uverenja se menjaju, verovanja, stavovi... Delovi uma mogu zaspati, drugi se probuditi. Rekla bih da je vrlo teko unititi talenat dok ivot postoji. Bolje je iveti nego umreti." "Mogao bih da poverujem u to, boginjo ako ima dovoljno vremena, najdivnija." "Koliko vremena?" "Recimo, tri dana." "Vai, tri dana." "Onda pohitajmo da se povuemo u moj Paviljon uivanja i da o tome raspravimo temeljito." "Vrlo dobro." "Gde je sada gospodar Yama?" "Radi svim silama u svojoj radionici." "Dugotrajan projekat je preduzeo, uveren sam." "Bie mu potrebno najmanje tri dana." "Dobro. Da, moda ima neke nade za Sema. Nije mi se inilo da je pametno da ga potedimo ali, uviam neke prednosti te ideje. Zaista uviam." Plava osmoruka statua boginje svirala je na vini, stvarajui muziku koja je padala oko njih dok su etali vrtom, tog leta. Helba je stanovala na periferiji Neba, do same ivice divljine. Njena palata zvana Pljaka bila je, zapravo, toliko blizu ume, da su ivotinje prolazile s one strane jednog providnog zida palate, o koji su se ponekad i oeale. Iz sobe zvane Silovanje mogli ste videti senovite staze dungle.

U toj sobi, iji su zidovi bili izveani ukradenim bogatstvima iz prolih ivota, Helba je gostila onoga koga su zvali Sem. Helba je bila bog/boginja lopova. Niko nije znao kog je pola Helba stvarno, jer je njen obiaj bio da pri svakoj sledeoj inkarnaciji uzima telo suprotnog pola. Sem je gledao tu gipku enu tamne koe umotanu u uti sari i uti veo. Njene sandale i njeni nokti imaahu boju cimeta. Zlatna tijara leala je na njenoj crnoj kosi. "Stvarno mi je jako ao", ree Helba glasom mekanim kao predenje make. "Samo u onim ivotnim dobima kad sam mukarac, Sem, koristim svoj Atribut i stvarno kradem." "Nesumnjivo si u stanju i sad da nabaci svoj Aspekt." "Naravno." "I da uzdigne svoj Atribut?" "Po svoj prilici." "Ali nee?" "Ne dok sam u obliku ene. Kao mukarac, prihvatiu se zadatka da ukradem ma ta, bilo odakle... Pogledaj tamo, na onaj zid, gde vise neki od mojih trofeja. Onaj veliki ogrta od plavog perja pripadao je Sritu, poglavici demona Kataputne. Ukrala sam to iz njegove peine dok su njegovi pakleni psi spavali, opijeni drogom koju sam im ja podmetnula. A onaj dragi kamen promenljivog oblika uzela sam iz Kupole sjaja, uz koju sam se popela koristei sisaljke-pripijaljke koje sam imala na runim zglobovima, na kolenima i na zglavcima nogu. Dotle su ispod mene Majke stranog sjaja..." "Dosta!" ree Sem. "Sve te prie znam, Helba, jer ih veno pria. Toliko je ve vremena proteklo od tvoje poslednje smele krae da ti mora o toj svojoj staroj slavi, pretpostavljam, esto da pria. Inae bi ak i stariji bogovi zaboravili ta si nekad bila. Vidim da sam doao na pogreno mesto. Pokuau negde drugde." Ustao je kao da e poi. "ekaj", ree Helba miui se. Sem je zastao. "Da?" "Mogao bi bar da mi ispria kakvu krau planira. Moda mogu da ti dam savet..." "ta bi mi vredeo ak i najpametniji savet, vladarko lopova? Rei mi nisu potrebne, ve dela." "Pa moda, ak i to!... reci mi!" "U redu", ree Sem, "mada sumnjam da bi te interesovao zadatak tako teak..."' "Izostavi psiholoke manipulacije za malu decu i reci mi ta eli da se ukrade."

"U Muzeju Neba, koji je dobro sazidana i neprekidno uvana graevina..." "I uvek otvorena. Nastavi." "U toj zgradi, u zatitnom staklenom ormanu sa kompjuterskim alarmnim ureajima..." "Ko je dovoljno vet, moe te ureaje da nadmudri." "U tom ormanu, na jednoj lutki, nalazi se siva uniforma sa krljutima. Mnoga su oruja rasporeena uokolo." "ija?" "U pradavna vremena to je bila odea onoga koji se borio u severnim movarama, u danima ratovanja protiv demona." "Nisi li to bio ti?" Sem je nagnuo svoj osmeh napred i nastavio: "Malo kome je poznato da je tu izloen i jedan objekt koji je svojevremeno bio nazivan 'Vezivaoev talasman'. Moda je ve izgubio svu svoju snagu, ali, opet, moda i nije. Sluio je kao fokus za Vezivaoev specijalni Atribut. Sad je Vezivaocu taj talisman opet potreban." "Koji je to objekt?" "To je veliki, iroki opasa nainjen od koljki, pritegnut oko pojasa uniforme. ute je i ruiaste boje. Prepun je mikro-minijaturnih cirkjuta koji se danas verovatno ne bi mogli reprodukovati." "Pa to nije tako velika kraa. Mogla bih da razmislim da i u ovoj, enskoj formi..." "Ali treba mi hitno, ili nikako." "Koliko hitno?" "Bojim se da to mora biti u roku od est dana." "I ta bi ti bio voljan da mi plati da ti donesem taj talisman?" "Bio bih voljan da ti platim koliko god zatrai, kad bih imao ita." "Ah. Stigao si na Nebo bez para? Praznih ruku?" "Da." "Vrlo isprazno." ' "Ako uspem da pobegnem, dobija ta god zatrai." "Ako ne uspe, ne dobijam nita." "Tako nekako." "ek' da razmislim. Moda mi moe biti zabavno da ovo izvedem i da bude moj dunik." "Molim te da ne razmilja dugo." "Hodi, sedi kraj mene, Vezivaoe demona, i pripovedaj mi o danima slave svoje

 kada si sa besmrtnom boginjom jahao preko sveta, razbacujui haos na sve strane kao da razbacuje seme po njivi." "Bilo je to davno", ree Sem. "Da li bi se ti dani mogli vratiti ako se probije na slobodu." "Mogli bi." "Lepo je to uti." "Obavie to?" "Pozdravljen budi, Sidarta, razvezivaoe grada!" "Grada?" "I grada, i munje i groma! Neka se sve to ponovo javi!" "Dobro." "A sad mi zbori o danima slave svoje, pa u ti i ja priati o slavnim danima svojim." "Vrlo dobro." Na telu je imao samo jedan koni opasa. Takav je jurcao kroz dunglu: gotovo go. Jurio je, tako, gospodar Krina gospodaricu Ratri, koja je odbila da se s njim spari posle probne veere. Dan je bio ist i miriljav, ali ni upola tako miriljav kao pononoplavi sari kojim je on mlatarao, drei ga u levoj ruci. Izmicala mu je, trei ispod drvea, a Krina je jurio za njom. Izgubio ju je iz vida na tren kada je skrenula jednom bonom stazicom i stutila se na otvoreni prostor. Kad ju je opet ugledao, stajala je na breuljku. Gole ruke podigla je iznad glave, sastavivi vrhove prstiju. Oi su joj bile napola zatvorene. Njena jedina odea, dugi crni veo , talasala se oko njenog blistavog tela. Shvatio je da je nabacila svoj Aspekt i da bi lako mogla upotrebiti svoj Atribut. Sav zaduvan, pojurio je uz breuljak ka njoj; a ona je otvorila oi, nasmeila mu se i zamahnula rukama nadole. Dok je posezao ka njoj, mahnula mu je velom u lice, uo je njen smeh koji je dopirao odnekud iz neprozirne tame koja ga je obavila. Bila je to no crna, bez zvezda i meseca, bez ijednog traka svetla, bez vidljivog treptanja ili iskrice. No koja se sklopila oko njega liila je na slepilo. Frknuo je. Nekakva sila otrgla je sari iz njegove levice. Zastao je, sav ceptei. Njen smeh odzvanjao je oko njega. "Suvie si sebi dozvolio, gospodaru Krina", ree Ratri. "Pogazio si svetost noi. Za to u te kazniti tako to u ostaviti ovu tamu da lei na Nebu neko vreme." "Ne bojim se ja mraka, boginjo", odgovorio je i nasmejao se kratko. "Onda ti je mozak zaista u lezdama, gospodaru, kao to se odavno pria jer e stajati izgubljen i slep usred Kanibure, iji stanovnici onakve zube imaju a

nee se plaiti. Mislim da je to prilino tvrdoglavo. Zbogom, Mrani. Videemo se, moda, na venanju." "ekaj, divna gospodarice! Hoe li prihvatiti moje izvinjenje?" "Naravno da hou, jer ga i zasluujem." "Onda podigni ovu tamu koju si oko mene svila." "Za to e malo da poprieka, Krina dok mi se bude htelo." "Ali, ta u ja do tad?" "Pria se, gospodine, da sviralom moete da zaarate i najkrvoloniju zver. Ako je to istina, predlaem da ovog asa izvuete iz pojasa sviralu svoju viestruku i zasvirate neku umirujuu melodiju, i da ne prekidate dok se meni ne prohte da u Nebo opet propustim svetlost dana belog." "Gospodarice, surovi ste." "Takav je ivot, gospodaru svirala", ree ona odlazei. Zasvirao je. U njegovoj glavi komeale su se mrane misli. I evo, poeli su da pristiu. Sa neba, jaui na polarnim vetrovima, preko mora i kontinenata, preko snegova koji svojim bleskom are, i ispod snega i kroz sneg, pristizali su. Menjai oblika plovili su preko polja beline, nebeski etai padali su odozgo kao lie; trube su se preko pustih prostranstava oglaavale, a koije snene grmele su pribliavajui se, dok su zraci svetlosni kao koplja odbleskivali sa uglaanih strana njihovih; plamteli su krzneni ogrtai, bele perjanice silovito izdahnutog vazduha vijale su se iznad i iza njih; u zlatnim oklopima su bili, sa suncem u oima, odzvanjao je metal, klizale su saonice, huktalo je i vrtloilo se oko njih; pristizali su, neko sa blistavim baldrikom remenom za ma prebaenim preko ramena i grudi, neko sa maskom vukodlaka, sa plamenom naramom, avoljom cipelom, mraznim oklopom oko butine, sa rukom na poluzi hidraulinog upravljaa, pristizali su; a irom velikog sveta koji je iza njihovih lea ostajao uzdizalo se, u hramovima, veselje, pesma, ponude su iznoene, procesije i molitve organizovane, rtve su prinoene i silne pare, takoe; svetkovalo se ivopisno. Dolazili su, tako, u Nebeski grad, jaui na pticanima srodnicima pticana Garude, spiralno se sputajui u nebeskim gondolama, diui se liftovima kroz arterije planina, sevajui povrh zasneenih i zaleenih pustoi, dok nije Toranj milju visok sav odzvanjao od pesme njihove; smejali su se i kad se neobjanjivo spustila tama i ubrzo razila. Negde tokom tih noi i dana njihovog pristizanja poeta Adasej rekao je da su liili na najmanje est razliitih fenomena (taj nikad nije tedeo metafore): na migraciju blistavih ptica preko bestalasnog okeana mleka; na procesiju muzikih nota kroz um blago poludelog kompozitora; na jato onih riba iz najdubljih voda, riba ija su tela trake i kvrge svetlosti, jato takvo koje krui oko neke fosforescentne biljke u

hladnoj i dubokoj provaliji na dnu okeana; na spiralnu galaksiju koja iznenada poinje da kolapsira prema svom centru; na oluju sa pljuskom, u kome se svaka kap pretvara u pero, dragi kamen, ili u pticu pevaicu; i najzad (moda najuverljivije i najtanije) na hram pun stranih, izuzetno dekorisanih statua koje su sve iznenada oivele, raspevale se, pojurile preko sveta vitlajui kroz vetar svojim arenim zastavama, potresajui usput palate i obarajui kule, da se najzad sretnu u centru svega, zapale jednu ogromnu vatru i zaponu ples oko nje, uz stalno prisutnu mogunost da se ili vatra, ili ples potpuno otrgnu kontroli. Pristizali su. Kad se u Arhivu oglasio tajni alarm, Tak je zgrabio jedno blistavo koplje koje je dotad lealo u nekakvom ormanu uz zid. U razliita doba dana, isti ovaj alarm uzbunio bi razliite uvare. Nasluujui o emu se radi, Tak je bio zadovoljan to se alarm oglasio ba sad i uzbunio ba njega. Popeo se liftom do nivoa grada i pojurio u muzej na bregu. Prekasno je stigao. Stakleni orman je bio otvoren, a uvar muzeja leao je bez svesti. Posetioca nigde nijednog, jer su svi bili zauzeti aktivnostima u gradu. Meutim, Takov put od Arhiva do muzeja bio je tako kratak, da je stigao da vidi dve osobe kako bee niz breg. Mahnuo je kopljem, ne usuujui se da ga upotrebi. "Stoj!" povikao je. Okrenuli su se ka njemu. "Ipak si odapela neki alarm!" rekao je mukarac optuujuim glasom. Pourio je da privrsti opasa oko svog struka. "Pa idi sad, odlazi!" rekao je potom. "Za ovoga u se ja pobrinuti." "Nikako nisam mogla da aktiviram alarmni ureaj!" povikala je njegova pratilja plano. "Odlazi odavde!" Okrenuo se ka Taku, iekujui ga. Njegova drugarica, za koju je Tak sa zakanjenjem utvrdio da je ena, zadila je niz breg. "Vrati to nazad", ree Tak zadihano. "ta god da si uzeo, sad lepo vrati nazad pa u moda moi da prikrijem..." "Ne", ree Sem. "Prekasno je. Sad sam ravan svakome ovde, i imam jedinu ansu da odem. Znam te, ti si Tak arhivar. Ne elim da te povredim. Zato bei odmah!" "Yama e stii za koji as! A..." "Yame se ne bojim. Napadaj me ili odstupi... sad!" "Ne mogu te napasti." "Onda zbogom." To rekavi, Sem se izdigao u vazduh kao balon. Ali dok je lebdeo nad zemljom, na jednoj strani brega pojavio se gospodar Yama

sa orujem u rukama, steui sjajnu cev sa malom drkom i velikim obaraem. Uzdigao je to oruje i nanianio. "Dajem ti poslednju priliku!" povikao je, ali Sem se izdizao sve vie. Kada je Yama opalio, na kupoli koja prekriva Nebo pojavila se rupa, daleko u visinama. "Nabacio je svoj Aspekt i upotrebio svoj Atribut", ree Tak. "Vezuje energiju vaeg oruja." "Zato ga nisi zaustavio?" upita Yama. "Nisam uspeo, gospodaru. Savladao me njegov atribut." "Nije ni vano", ree Yama. "Pobedie ga trei straar." Pokoravajui gravitaciju volji svojoj, uzdizao se. Dok je beao, postao je svestan da ga neka senka goni. Vrebala je negde na samom rubu njegovog vidnog polja. Kako god je okretao glavu nije uspevao da je sagleda. Ali bila je uvek tu, i rasla je. Brava ga je ekala. Pred njim i iznad njega bila je kapija za spoljni svet. Talisman je mogao da otvori tu bravu, mogao je da ga zagreje tamo napolju gde e biti hladno, mogao je da ga prenese na bilo koje mesto na svetu... Zauo se lepet krila. "Bei!" zagrmeo je glas u njegovoj glavi. "Poveaj brzinu, Vezivaoe! Bei bre! Bre!" Bila je to jedna od najudnijih stvari koju je ikad doiveo. Oseao je da juri napred, silnom brzinom. Nita se, meutim, nije menjalo. Kapija nije bila nita blia. Iako je imao oseanje velike brzine, nije se micao ba nimalo. "Bre, Vezivaoe, bre!" pulsirao je divlji, siloviti glas. "Pokuaj da ide kao vetar, kao munja!" Borio se da savlada to nestvarno oseanje kretanja. Onda su ga sa svih strana ophrvali moni vetrovi koji cirkuliu pod kupolom Neba. Borio se protiv njih, ali glas se sada javljao nadomak njegovog uva, mada nije video nita sem senke. "'ula su konji a objekti putevi kojima ti konji odmiu'" rekao je glas. "'Ako je intelekt spojen sa umom koji vie ne moe da pazi, onda i intelekt gubi sposobnost razaznavanja.'" Sem je shvatio da su to citati iz dela Kata Upaniad. Mone rei se nastavie glasom monim, njemu iza lea. "'U tom sluaju, ula ostaju bez kontrole, kao divlji i opaki konji koje na uzdi dri slab voza koija.'" Nebo je eksplodiralo munjama oko njega. Tama ga je obavila. Grabio je oko sebe elei da sputa energiju koja ga je napadala, ali nieg u

dohvatu njegovom nije bilo. "Ovo nije realnost!" povikao je. "ta je realnost, a ta nije?" odgovori glas. "Evo, pobegoe ti konji." Usledio je tren sveobuhvatne crnine, kao da se naao u vakuumu ula. Onda, bol. A zatim praznina. Nije lako biti najstariji bog mladosti u jednoj sredini. Uetao je u dvoranu Karme, zatraio da ga na razgovor primi predstavnik Toka; pustie ga pred gospodara Karme, koji je pre dva dana morao da odustane od upotrebe psiho-sonde nad njim. "Dakle?" zapitao je. "Izvinjavam se zbog zakanjenja, gospodaru Murugane", ree gospodar Karme. "Nae osoblje je bilo zauzeto oko priprema za venanje." "Otili su da pijane umesto da pripreme moje novo telo?" "Ne treba, gospodaru, govoriti kao da je to stvarno vae telo. To je samo telo koje e vam Veliki toak pozajmiti, izlazei u susret vaim sadanjim karmikim potrebama..." "Ali nije spremno zato to je osoblje otilo da bani?" "Nije spremno zato to se Veliki toak okree na jedan odreeni nain koji..." "Zahtevam da dobijem to telo najkasnije do sutra uvee. Ako ne bude spremno, Veliki toak bi svoje sledbenike mogao pregaziti kao dagernat. uje li me i razume li me, gospodaru Karme?" "ujem vas, ali rei vae nepriline su u ovom..." "Za ovaj transfer imam Braminu preporuku. On e biti zadovoljan ako se na zabavi povodom venanja pojavim u tom novom obliju. Da li da ga izvestim da Veliki toak njegove elje ne moe da ispuni zato to se okree isuvie sporo?" "Ne, gospodaru. Bie spremno na vreme." "Vrlo dobro." "Okrenuo se i otiao. Iza njegovih lea gospodar Karme nainio je jedan prastari, misteriozni znak rukom. "Brama." "Da, boginjo?" "to se tie onog mog predloga..." "Bie kako ste eleli, gospoo." "Ja bih sada elela drukije." "Drukije?"

"Jest, gospodaru. elim da mi se prinese ljudska rtva." "Nije valjda..." "Ba on." "Pa ti si ak sentimentalnija nego to sam pomiljao." "Hoe li se ovo sprovesti ili nee?" "Otvoreno govorei u svetlosti nedavnih dogaaja mislim da je tako i bolje." "Znai, reeno?" "Bie kao to eli. U njemu je bilo vie moi nego to sam mislio. Da nije straario gospodar iluzija... Nisam oekivao da neko ko je tako dugo bio tih moe u isti mah da bude tako talentovan, kako bi ti to rekla." "Daje mi puno ovlaenje da organizujem ovu stvar, Stvaraoe?" "Sa zadovoljstvom." "I da ubacim vladarku lopova kao desert?" "Da. Neka bude tako." "Hvala ti, moni." "Nema na emu." "Bie to velika stvar. Laku no." "Laku no." Pria se da je tog dana, tog velikog dana, gospodar Vaju zaustavio vetrove Neba, pa se mir spustio na Nebeski grad i na umu Kaniburu. Citragupta, lini posluitelj gospodara Yame, napravio je ogromnu lomau u blizini Svetske stanice, lomau sainjenu od razliitog aromatinog drveta, od raznih smola i raznih vrsta tamjana, od parfema i skupocenih tkanina; na tu lomau poloio je Vezivaoev talisman, zatim veliki ogrta od plavog perja koji je nekad pripadao Sritu, poglavici demona Kataputne; takoe je na lomau poloio i dragi kamen promenljivog oblika koji je nekada pripadao Majkama stranog sjaja, dok nije ukraden iz Kupole sjaja, i najzad odedu boje afrana ukradenu iz purpurnog umarka kod gradia Alundila, odedu za koju se prialo da ju je nekada nosio lino Buda, Tafagafa. Posle noi u kojoj je odran Festival Prvih, jutro je proticalo u savrenoj tiini. Nigde u nebu se nije mogao videti neki pokret. Pria se da su tada samo demoni, nevidljivi, proletali kroz gornje slojeve vazduha, ne usuujui se da priu blie okupljenim monicima. Pria se da je bilo mnogo znakova i uda koja su pretskazivala pad monih. Teolozi i istoriari bogovstva kazali su kasnije da je onaj koga su zvali Sem odustao tada od svog jeresa i predao se milosti Trimutrija. Takoe se pria da je boginja Parvati, koja je bila ili njegova supruga ili njegova majka, ili njegova sestra, ili njegova kerka, ili moda sve to, ophrvena tugom pobegla iz Neba i nala sebi boravite na istonom kontinentu, meu veticama koje je svojim roakama smatrala. U zoru, ogromni

ptican zvan Garuda, konj Vinuov, onaj koji kljunom koije razbija, promekoljio se za trenutak i razbudio, i u kavezu svom kriknuo, promuklo, samo jednom, ali tako silno da je taj zvuk odzvonio itavim Nebom: od njega su se prozorska okna u krhotine raspadala, a odjeci su zemljom preletali, budei i one sa najvrim snom. U veno zaustavljenom letu koji na Nebu vlada, poeo je dan ljubavi i smrti. Ulice Neba bile su prazne. Bogovi su ostali iza zatvorenih vrata. ekali su. Sve kapije kojima se u Nebo ulazi bile su zatvorene. Pustie na slobodu vladarku lopova i onoga koga su njegovi sledbenici, verujui da je bog, nazivali imenom Mahasematman. Odjednom je vazduh bio proet nekom ledenom jezom, kao da su kletve baene. Visoko, visoko nad gradom nebeskim, na jednoj platformi na vrhu Tornja milju visokog, stajao je Mara Sanjar, gospodar iluzija. Na sebi je imao svoj ogrta svih boja. Ruke je visoko podigao. Mo mnogih bogova stopila se u tom trenu u njega, poveavajui je. U njegovom umu oblikovao se jedan san. Onda je taj san odbacio, onako kako iroki front vodenih talasa baca masu vode preko plae. Tokom svih vekova svog postojanja, jo od onog dana kad ih je gospodar Vinu stvorio, grad i uma egzistirali su jedno kraj drugog, prislonjeni, ali ne dodirujui se stvarno, dohvatljivi, ali ipak udaljeni jedno od drugog: daljina nije bila ona obina, prostorna, nego je to daljina u duhu bila. Vinu je uredio da tako bude iz odreenih razloga. Sad nije ba u potpunosti odobravao ovo uklanjanje barijere, iako je ono bilo samo ogranieno i privremeno. Nije eleo da vidi zadiranje ma kog dela divljine u grad koji je, u njegovom umu, prerastao u savreni trijumf reda nad haosom. Ipak je tada, snagom Mare Sanjara, dato fantomskim makama da gledaju, bar neko vreme, itavo Nebo. Zateeni na mranim, venim stazama dungle koja se delom sastojala od iluzija, tigrovi su se uznemirili, ushodali. Tamo, na mestu koje samo jednom polovinom svojom postoji, novo je vienje ulo u njihove oi, i sa novim vienjem, uznemirenost i elja za lovom. Moreplovci, za koje se zna da prenose glasine i prie celog sveta, i koji kao da sve znaju, kasnije su irili i glasinu da meu fantom-tigrovima koji tog dana u lov krenue, neki nisu stvarno tigrovsku duu imali. Moreplovci su priali da se u onim gradovima sveta gde su bogovi kasnije svraali prialo da su tog dana neki uesnici nebeske zabave izvrili privremeni transfer i poneli na sebi, umesto tela ljudskih, tela belih tigrova iz Kanibure, pa se pridruili, u ulicama i sokacima Neba lovu na neuspenu kradljivicu i na onoga koga Budom nazivahu. Dok je Sem lutao ulicama grada, jedna prastara ptiurina od vrste zvane

"dekberd" obletela je, pria se, tri puta oko njega, a zatim mu sletela na rame, govorei: "Zar nisi ti Maitreja, Gospodar Svetlosti, na koga je svet ekao ve toliko godina onaj iji dolazak davno predskazah u jednoj pesmi?" "Ne, ime mi je Sem", odgovorio je ovek, "a ovo nije moj dolazak u svet, nego u kroz nekoliko trenutaka nestati. Ko si ti?" "Ja sam ptica koja je nekad pesnik bila. itavo jutro letim, jo od kako je onaj Garudin krik otvorio dan. Letuckao sam putanjama neba traei gospodara Rudru, u nadi da ga svojim izmetom pogodim, ali onda sam osetio kako se na zemlju sputa arolija. Daleko sam leteo i mnogo sam video, Gospodaru Svetlosti." "ta si to video, ptico koja si pesnik bila?" "Video sam na kraju sveta nezapaljenu lomau oko koje se magle obavijaju. Video sam zakasnele bogove kako dolaze urno preko snegova ili se sjuruju iz visina, a onda krue napolju, izvan kupole. Video sam svirae na rangi i na nepatji kako uvebavaju kompoziciju zvanu Maska krvi, za venanje Smrti i Unitenja. Video sam kako gospodar Vaju die ruku i zaustavlja uobiajeno kruenje vetrova kroz Nebo. Video sam na vrhu najvie kule gospodara Maru umotanog u sve boje, i osetio sam mo arolije koju je on bacio i potom sam video kako su se fantomske make u umi uznemirile i krenule ovamo. Video sam suze jednog oveka i jedne ene. uo sam smeh jedne boginje. Video sam blistavo koplje naspram jutra uzdignuto, uo sam kletvu jednu. Video sam najzad, Gospodara Svetlosti, o kome sam davno napisao: Uvek umire, nikad mrtav nije, uvek pri kraju, nikad dokrajen; mrzi ga banda to se svetla krije. Na sebi nosi svetlosti mo; dolazi da okona jednu epohu kao to jutro okonava no. Zapisao Morgan, pesnik slobodne boje, koji e ovo proroanstvo videti na dan smrti svoje." Ptica je rairila svoje perje i umirila se. "Drago mi je, ptiice, to si imala prilike da vidi sve te stvari", ree Sem, "i to si u fikciji metafora svojih nala izvesno zadovoljstvo. Na alost, poetska istina se znatno razlikuje od onoga to najee okruuje zanimanje zvano ivot." "Pozdravljen budi, Gospodaru Svetlosti!" izree ptica i vinu se u vazduh. U tom trenu, probila ju je strela odapeta sa oblinjeg prozora od nekog ko je mnogo mrzeo

dekberde. Sem je pourio da se udalji. Priaju da je fantom-tigar koji ga je potom ubio, a Helbu koji tren kasnije, bio u stvari neki bog ili boginja. To lako moe biti istina. Ali takoe se pria da taj tigar nije bio ni prvi, ak ni drugi koji je pokuao da se baci na Sema. Nekoliko tigrova je izdahnulo pod udarom blistavog koplja; ono se u svakog tigra arilo duboko, onda se povuklo, vibracijama se oslobodilo krvi, i vratilo se u ruku onoga koji ga je bacio. Tak, vlasnik blistavog koplja pao je, meutim, i sam, zato to ga je udarila u glavu stolica koju je bacio gospodar Ganea, prethodno neujno uavi u sobu iza Takovih lea. Neki priaju da je posle koplje uniteno od strane gospodara Agnija; drugi kau da ga je gospodarica Maja odnela do Svetske stanice i bacila napolje. Vinuu se sve ovo nije dopalo. Kasnije su mnogi citirali ono to je tada rekao: da nije trebalo grad skrnaviti krvlju, i da e se haos jednog dana vratiti u ono mesto u koje je jednom uspeo da prodre. Ali mlai bogovi su mu se smejali; znalo se da je on u trijumviratu zvanom Trimurti imao najslabiju poziciju, a takoe se znalo da su njegove ideje malice zastarele, to nije ni udo s obzirom da je jedan od Prvih. Svejedno, on je, iz razloga koji je tako objasnio, odbio da ima ma ta sa ovom egzekucijom, pa se na neko vreme povukao u svoju kulu. Gospodar Varuna Pravedni nije hteo ni lice da okrene ka pokolju; povukao se u Paviljon tiine, gde je neko vreme sedeo u sobi zvanoj Strah. Maska krvi bila je divna poema; napisao ju je pesnik Adasej, koji je pripadao antimorganovskoj koli i koji se, shodno tome, isticao elegancijom jezika. Predstavu je dopunio Mara Sanjar stvarajui mone iluzije specijalno kreirane za ovu priliku. Pria se da je tada Sem jo jednom hodao svetom, ali samo kao iluzija; bio je to deo arolije; hodao je kroz polumrak, uasni smradovi dizali su se oko njega, a on je stupao kroz regione naricanja i kukanja i vritanja, i imao prilike, sada, da jo po jednom ugleda pred sobom svaki uas koji je u stvarnom ivotu video, uas u tiini ili u silnoj galami, pri svetlu jarkom ili u svetlu oskudnom; slike su bile svee istrgnute iz tkiva njegove memorije, jednostavno su kapale emocijama koje su svojevremeno propratile njihov ulazak u ivot njegov. Onda je ta predstava zavrena. Povorka je odnela ostatke tela njegovog i njenog do lomae pokraj Svetske stanice. Uz pobone pesme, ostaci su stavljeni na lomau i spaljeni. Gospodar Agni je podigao svoje naonjake, zurio neko vreme, i vatra se zaela. Gospodar Vaju je podigao ruku i vetar je dunuo, raspirio vatru. Kad je bilo gotovo, gospodar iva je odagnao pepeo sa ovog sveta, to je postigao jednim uvrtanjem svog trozupca. Kad se sve to ima u vidu moe se rei da je to bila temeljita i impresivna sahrana.

Iako na Nebu odavno nisu imali prilike da se vebaju u obavljanju venanja, u ovom venanju vaskrsla je sva snaga tradicije. Toranj milju visok blistao je zasenjujue, kao stalagmit od leda. arolija je povuena, pa su fantomske make opet hodale kroz Nebeski grad kao slepe; inilo im se da ih vetar gladi po krznu; ako su se nekim irokim stepenitem zaputile, to im je stenoviti obronak bio. Zgrade su u oku tih tigrova strmi klifovi bile, a statue stabla. Vetrovi koji Nebom krue poduhvatali su pesme i rasipali ih preko zemlje. U uem delu grada, takozvanom Krugu, nalazio se trg; tu je zaloena sveta vatra. Device specijalno za ovu priliku uvezene ubacivale su u tu vatru iste, suve komade aromatinog drveta, koji su pucketali i goreli dajui vrlo malo dima, naime samo povremene oblaie najistije bele boje. Surja, sunce, sijalo je snagom takvom da je dan takorei treperio od jasnoe. Mladoenju je pratila velika povorka prijatelja i drugih pratilaca; svi bejahu u crveno obueni. Ta svita otpratila je Yamu kroz grad sve do paviljona boginje Kali. Tamo su sluge Kaline primili sve njih i uveli ih u ogromnu trpezarijsku dvoranu. Tu je kao domain nastupio gospodar Kubera. Ovu skerletnu legiju koja se sastojala od tri stotine mukaraca, Kubera je posadio na stolice, i to naizmenino crvene i crne, oko dugih stolova od crnog drveta sa intarzijama od kosti. U toj dvorani svima dadoe da piju madhuparku, pie od meda, zgruanog mleka i psihodelinih prakova; pili su, meutim, ne sami nego u drutvu sa plavo obuenom pratnjom neveste. Odred nevestin imao je takoe tri stotine osoba u svojim redovima, a u dvoranu je uao nosei dvostruke vreve. Kad su svi seli i svi madhuparku popili, Kubera je govor odrao, alio se sa njima slobodno, ubacivao u svoj govor praktine savete i povremene reference na spise starodrevne. Onda je legija mladoenjina otila prema paviljonu na centralnom trgu, a legija nevestina otila je kroz grad i zaputila se iz drugog pravca ka istom paviljonu. Yama i Kali su uli u paviljon zasebno i seli svako sa svoje strane jedne male zavese. Mnogo se prastarih pesama pevalo, a onda je Kubera uklonio zavesu, doputajui da njih dvoje po prvi put toga dana jedno drugog ugledaju. Govorio je tad Kubera, dajui Yami boginju Kali da se on za nju brine, ali tek poto je obeao da e joj pruiti dobrotu, bogatstvo i zadovoljstvo. Onda je gospodar Yama stisnuo ruku njenu, a Kali je bacila u vatru ponudu ita; zatim ju je Yama poveo oko vatre. Zajedno su ili, jer je jedna od njenih pratilja svezala njihovu odeu vorom jednim. Posle toga je Kali nagazila vodenini kamen, a onda su uinili sedam zajednikih koraka tako da je Kali sa svakim korakom stupala na po jednu gomilicu pirina. Onda su iz neba dozvali laku kiu koja je trajala samo koliko petest otkucaja srca: svrha toga bila je da se ova sveanost blagoslovi vodom. Pratioci i gosti onda su se spojili u zajedniku povorku i krenuli kroz grad u pravcu tamnog paviljona Yaminog, gde su silno banenje i pijanenje priredili, i gde su gledali

Masku krvi. Kad se Sem suoio sa poslednjim tigrom svojim, tigar je polako klimnuo glavom, znajui ta lovi. Sem nije imao kuda da bei, pa je zato jednostavno stajao i ekao. Ni maka se nije urila. U tom trenu jedna horda demona pokuala je da sleti na grad, ali ih je suzbila sila arolije. Boginju Ratri su videli kako plae; odmah su njeno ime stavili na listu. Arhivar Tak je, do daljeg, strpan u tamnicu ispod Neba. uli su kako gospodar Yama kae: "Pa nije ivot ustao u odbranu", kao da je oekivao, maltene, da se tako neto desi. Kad se sve to ima u vidu moe se rei da je to bila temeljita i impresivna smrt. Sedam dana je trajala svadbena zabava. Gospodar Mara je oko uesnika svijao snove jedan za drugim. Prenosio je goste kroz zemlje iluzije kao na kakvom maginom ilimu, uzdizao palate od obojenog dima na stubovima od vode i vatre, ubrzavao je klupe na kojima su sedeli niz kanjone zvezdane praine, trudio se da pomou korala i mirisne smole izmirne svije njihova ula mimo njih samih, nabacujui na njih sve njihove Aspekte, drei ih tako, rotirajui pred svima one arhetipove na kojima su pojedini bogovi zasnovali svoju mo, tako da je iva u grobu odigrao Ples unitenja i Ples vremena, ime je slavio legendu o danima kad je unitio tri letea grada Titana, a Krina Mrani odigrao je Rvaki ples koji gledaoce podsea kako je on slomio crnog demona Banu; Lakmi je odigrala Ples statue, ak su i gospodara Vinua nagnali da jo jednom uini ast koracima Plesa amfore, a Murugan se u svom novom telu, obuen u sve okeane sveta, svetu smejao, i odigrao svoj ples na vodama kao na pozornici to je onaj isti ples koji je on izveo kad je ubio uru koji se u dubine morske bio sakrio. Posle svakog Marinog gesta sledili su magija, boje, muzika i vino. Bilo je poezije i takmiarskih igara. Bilo je pesama i smeha. Bilo je takmienja sportskih, u kojima su uesnici oprobavali silnu snagu i silnu vetinu. Sve u svemu, trebalo je imati fiziku izdrljivost boga pa nekako pregrmeti tih sedam dana zadovoljstva. Kad se sve to ima u vidu moe se rei da je to bilo temeljito i impresivno venanje. Kad je bilo svreno, mlada i mladoenja sili su sa Neba, reeni da neko vreme lutaju po svetu i uivaju u zadovoljstvima koja se na mnogim mestima nai mogu. Poli su bez slugu i pratilaca, da lutaju slobodni. Nisu objavili kojim redom e naselja smrtnika poseivati, niti koliko e se gde zadrati a to i nije bilo udno, jer da su objavili, ko zna ta bi sve smislili drugi bogovi, meu kojima je bilo tekih nebeskih aljivdija. Kad je taj par otiao, pijanenje nije odmah prestalo. Gospodar Rudra je popio ogromnu koliinu some, popeo se na jedan sto i otpoeo govoranciju koja se odnosila

na nevestu govoranciju koja se mladoenji Yami, da je kojim sluajem bio prisutan, sasvim sigurno ne bi uinila kao neto to se moe utke otrpeti. Poto je bio takav sluaj, gospodar Agni je odvalio Rudru akom preko usta i odmah bio izazvan na dvoboj pod Aspektima preko cele irine Neba. Agni je letilicom prebaen na jedan planinski vrh iza Kanibure, dok je gospodar Rudra zauzeo poloaj blizu Svetske stanice. Kad je dat signal za poetak, Rudra je odapeo strelu sa infra-crvenim samonavoenjem koja je prezvidala rastojanje od mnogo milja u pravcu protivnika Rudrinog. Sa daljine od petnaest milja, meutim, gospodar Agni je tu strelu primetio kako ka njemu hita, pa ju je spalio u letu jednim zrakom univerzalne vatre, posle ega je tu istu silu pomakao kao kakvu iglu svetlosti, dotakao njome Rudru, spalio ga u prah i popeo na mestu, i uzgred proburazio kupolu iza lea Rudrinog. Tako je ouvana ast Lokapala, a iz redova polubogova unapredili su jednoga dajui mu da postane novi Rudra namesto starog, palog. Jedan rada i dvojica visokih crkvenih funkcionera umrli su od trovanja, i to je bila smrt u koloru, jer tela koja su na lomau baena bila su plava. Gospodar Krina nabacio je svoj Aspekt i svirao muziku posle koje vie nita nije muzika, pa se lepa Gvari umilostivila i opet mu dola, srca meka, im je zavrio. Sarasvati je u punoj slavi svojoj odigrala Ples zanosa, a onda je gospodar Mara ponovo prikazao bekstvo Helbe i Bude kroz grad. Ovaj poslednji san uznemirio je, meutim, mnoge, pa su tada nova imena stavljena na listu. Onda se jedan demon odvaio da zae meu njih, oblikovan kao mladi sa glavom tigra; napao je gospodara Agnija besomuno. Odbijen je udruenim snagama Vinua i boginje Ratri; uspeo je da pobegne u bestelesnost pre no to je Agni mogao da upotrebi svoj plameni tapi protiv njega. Sledeih dana na Nebu je dolo do promena. Gospodari Karme sudili su Taku, arhivaru, nosiocu blistavog koplja, i podarili mu telo majmuna;u njegov um urezano je upozorenje da mu se mora, kad god zatrai novo telo, uvek dati telo majmunsko, te da u tom obliju luta svetom sve dok Nebo ne ispolji milosre prema njemu i ne odigne svoju kletvu. Onda su ga prebacili do junih dungli i tamo pustili da odrauje svoje karmiko optereenje. Gospodar Varuna Pravedni sakupio je oko sebe svoje sluge i napustio Nebeski grad, reen da zasnuje svoj dom negde drugde na svetu. Neki od njegovih protivnika uporedili su taj odlazak sa odlaskom Niritija Crnog, boga mraka i korupcije, koji je napustio Nebo pun zle volje i okruen miazmom mnogih mranih kletvi. Nije, meutim, bilo mnogo tih koji su protiv Varune javno govorili, jer je svako znao da Varuna zasluuje onaj naziv Pravedni, te da istupanje protiv Pravednog lako moe baciti vie blata na takvog istupaoca nego na Pravednog; zato su, nekoliko dana posle odlaska Varuninog, takvi razgovori uglavnom zamrli.

Mnogo kasnije nastupile su nebeske istke; u tim danima mnogi bogovi su proterani u svet. Ta progonstva su, dakako, imala svoj poetak u danima svadbe, jer je tada akceleracionizam ponovo u Nebo kroio. Brama, koji je meu etiri reda bogova i meu osamnaest armija raja najmoniji, Stvoritelj svega, gospodar visokoga neba i svega pod nebom, onaj iz ijega pupka lotos raste, ije ake komeaju okeane, Brama koji sa tri koraka svojih nogu pree preko svih svetova, iji bubnjevi slave unesu uvek uas u srca neprijatelja njegovih, Brama pod ijom desnicom je toak zakona, on koji zmiju koristi kao konopac kratak na kome katastrofe dri taj se Brama u danima koji su sledili oseao sve nezgodnije, sve uznemirenije, zbog onoga to se deavalo kao posledica obeanja brzopleto datog gospodarici smrti. U stvari, vrlo je verovatno da bi on sa Semom postupio na isti nain i bez njenog nagovaranja. Prema tome glavni rezultat njenih postupaka sastojao se u tome to je Brama imao, tokom jednog kraeg perioda, na koga da baca krivicu za sve nevolje. Inae, bio je poznat i pod nazivom Brama Nepogreivi. Kad su sva banenja i pijanenja zavrena, kupolu nebesku su na vie mesta zakrpili. U Muzeju Neba od tada se uvek nalazio po jedan naoruani straar koji nije smeo ni za sekund da se udalji. Nekoliko puta su planirali da pou u lov na demone, ali nikad nisu preli na ostvarivanje tih planova. Naimenovan je novi arhivar, i to jedan koji nije imao apsolutno nikakvu predstavu ko mu je otac a ko majka. Odobreno je da fantomske make Kanibure budu simbolino predstavljene u hramovima irom zemlje. Poslednje noi pijanenja jedan usamljeni bog uao je u Paviljon tiine kod Svetske stanice i dugo ostao u sobi zvanoj Uspomena. Onda se dugo smejao, pa se vratio u Nebeski grad; a smeh njegov bio je neto mlado, neto divno, snano i isto, pa su vetri koji Nebom krue poduhvatili taj smeh i poneli ga daleko preko zemlje, gde su se svi koji su ga uli divili udnom, vibrantnom zvuku, zvuku trijumfa, koji je u tome smehu bio sadran. Kad se sve to ima u vidu moe se rei da je to bilo temeljito i impresivno vreme smrti i vreme ljubavi, vreme mrnje, ivota, i ludosti.

6
Posle Bramine smrti dolo je do velikih previranja u Nebeskom gradu. Nekoliko bogova je prognano sa Neba.Bilo je to doba kad je svako, ili gotovo svako, iveo u strahu da e na njega pasti optuba da je akceleracionista; a sudbina je htela da pre ili kasnije, tokom ovog perioda, ta optuba na gotovo svakoga i padne. Govorilo se da je Velika-Dua-Sem dodue mrtav, ali da duh njegov jo ivi i podmeva se. A onda, u danima nelojalnosti i intrigarenja, danima koji su prethodili Velikoj bitki, poele su glasine da moda ne ivi samo duh njegov...
Kad sunce patnje zae, doe mir taj, gospodar tihih zvezda, mir postanja, mesto gde se mandala vrti sivo. Budala je rekla u umu svom da su misli njegove samo misli... Saraha (98 99)

Bilo je jutro rano. Pokraj bazena purpurnih lotosa, u Vrtu uivanja, u podnoju statue plave boginje sa vinom, naen je Brama. Devojka koja je prva nabasala na njega pomislila je da se Brama odmara: oi mu jo bejahu otvorene. Tren kasnije, meutim, shvatila je da on ne die; a njegovo lice, silno zgreno, nije ni najmanje menjalo izraz. Ceptala je ekajui kraj univerzuma. Smatrala je da je to normalna posledica smrti boga. Ali posle nekog vremena zakljuila je da e unutranja veza stvari moda drati univerzum na okupu jo sat ili dva; pa poto je to tako, da bi bilo mudro da ona o neposredno predstojeoj Jugi obavesti nekoga ko je bolje opremljen da se sa takvim problemima dohvati. Javila je Braminoj Prvoj konkubini; ta je otila da se lino uveri, saglasila se da je njen gospodar doista mrtav, progovorila statui plave boginje koja je odmah poela da svira na vini, a onda poslala poruke Vinuu i ivi da smesta dou u paviljon. Oni dooe, ali u drutvu gospodara Ganee. Osmotrili su zemne ostatke Bramine, saglasili se po pitanju stanja u kome su se ti ostaci nalazili, naredili obema enama da ostanu u svojim sobama i da tamo ekaju unitenje, a onda poeli da se dogovaraju. "Treba nam novi Stvoritelj, pod hitno", ree Vinu. "Nominacije primam odmah."

"Kandidujem Ganeu", ree iva. "Odbijam", ree Ganea. "Zato?" "Ne volim da budem na pozornici. Mnogo vie volim da ostanem negde po strani i iza pozornice." "Onda daj da naemo nekog drugog samo brzo." "Zar ne bi bilo mudro", zapita Vinu, "da prvo ispitamo uzroke ovoga to se desilo, pa tek onda da nastavimo?" "Ne", ree Ganea. "Posao ide ovako; prvo izaberimo naslednika. ak i postmortem je od sekundarnog znaaja. Nebo ne sme ni u jednom trenu biti bez Brame." "ta kae na to da uzmemo nekoga od Lokapala?" "Moda." "Yamu?" "Ne. Taj je suvie ozbiljan i savestan taj nam je dobar za tehniara, ali ne za administratora. Sem toga, smatram da je emocionalno nestabilan." "Kubera?" "Suvie pametan. Plaim se Kubere." "Indra?" "Suvie zadrt." "Onda Agni?" "Moda. Moda i ne." "Moda Krina?" "Suvie raskalaan, nikad trezan." "Koga bi ti predloio?" "Koji nam je najvei problem u ovom trenu?" "Ja ne primeujem da imamo ijedan veliki problem u ovom momentu", ree Vinu. "Onda bi nam moda bilo mudro da steknemo jedan, i to sad", ree Ganea. "Po meni, na najvei problem je akceleracionizam. Sem se vratio, potpaljivao, bistru vodu mutio." "Da", ree iva. "Akceleracionizam? Zato da ritamo mrtvog psa?" "A, nije mrtav. Nije mrtav dole meu ljudima. Sem toga, to e posluiti da skrene panju sa pitanja nasleivanja vlasti u okviru Trimurtija, i pomoi e da ovde u gradu zavlada bar povrna solidarnost. Izuzimajui, naravno, mogunost da biste radije krenuli u rat protiv Niritija i njegovih zombija?" "Neka, hvala."

"Neki drugi put." "Mmmm... da, onda je akceleracionizam na najvei problem u ovom momentu." "U redu. Akceleracionizam je na najvei problem." "Ko ga mrzi najvie?" "Ti lino?" "Gluposti. Izuzimajui mene." "Reci nam, Ganea." "Kali." "Sumnjam u to." "Ja ne sumnjam. Dve zveri, budizam i akceleracionizam, upregnute su u iste koije. Buda ju je odbacio. Ona je ena. Ona e nastaviti borbu." "To bi znailo da se odrekne enskosti svoje." "Ne pominji mi sitnice." "U redu Kali." "A ta emo sa Yamom?" "ta sa njim? Prepustite Yamu meni." "To u ti rado prepustiti." "I ja." "Vrlo dobro. Krenite onda preko sveta, jedan u ognjenim koijama, drugi na leima velikog pticana Garude. Naite Yamu i Kali. Vratite ih na Nebo.ekau va povratak i razmatrau problematiku izazvanu Braminom smru." "Neka tako bude." "Vai." "Budite pozdravljeni." Dobri trgovce Vamo, ekni malice! Sa tobom bih prozborio." "Dobro, Kabada. ta bi eleo?" "Teko je nai rei koje bih sa tobom prozborio. Ali, one se odnose na izvesno stanje stvari koje je izazvalo vrlo snana oseanja odreene vrste kod mnogih komija blizu tebe nastanjenih." "Zar? Pa hajde, govori." "U smislu atmosfere..." "Atmosfere?" "Vetrova i povetaraca, moda..." "Vetrova? Povetaraca?" "I onog to oni nose." "Nose? ta nose?..." "Mirise, dobri Vama." "Mirise? Kakve mirise?"

"Mirise... ovaj... pa, mirise... fekalija." "Fe...? A! Da. Istina je. Istinska istinita istina. Moda stvarno ima pokoji miris te vrste. Zaboravio sam na te mirise, jer sam se na njih navikao." "Smem li pitati ta ih stvara?" "Stvara ih ono to nastaje zavrnim radom creva, dobri Kabada." "Toga sam svestan. Mislio sam da te pitam zato toga tamo ima, a ne odakle to dolazi i kakvo je po prirodi svojoj." "Radi se o tome to u mojoj zadnjoj sobi stoje kofe koje su napunjene tom... materijom." "Zar?" "Da. Na taj nain ve neko vreme uvam produkte moje porodice. Ve osam dana." "Radi kakve upotrebe, vredni Vama?" "Zar nisi uo za pronalazak, udesni pronalazak, u koji e se takve stvari zbacivati... u vodu... a onda potegne jednu polugu, i sa monim hukom vode dotine stvari budu odnete daleko pod zemlju?" "uo sam neke prie o takvom pronalasku..." "Istinite su, istinite su.Takva stvar zaista postoji. Nedavno ju je pronaao jedan koga neu imenovati; sastoji se od velikih cevi i od jednog sedita bez dna, zapravo bez vrha. to je najdivniji prolazalak ovog veka... a meni e se isporuiti jedan komad kroz koji mesec!" "Tebi? Tako neto?" "Uistinu. To emo instalirati u jednu sobicu koju sam dogradio, samo zato, uz zadnji zid kue. Moda u te veeri ak prirediti veeru i dozvoliti svim svojim komijama da tu spravu upotrebe." "To je zaista udesno... a ti si velikoduan." "Ali... to se tie... onih mirisa?..." "Mirisi se diu iz kofa sa dotinom materijom, a to uvam za dan kad bude ta sprava instalisana." "Zato?" "eleo bih da u mojoj karmikoj prolosti ostane zapisano da sam tu materiju poeo da bacam u tu spravu jo pre osam dana, a ne tek kroz nekoliko meseci. To e pokazati koliko sam brzo napredovao u ivotu." "Ah! Sad vidim mudrost puteva tvojih, Vama. Ne bih eleo da se pomisli da smo smetali oveku koji se trudi da se unapredi. Oprosti mi ako se takav utisak sticao." "Oproteno ti je." "Tvoje komije te vole, i sa svim tim mirisima. Kad bude uzdignut u vii status,

molim te da se toga seti." "Naravno da hou." "Toliki progres sigurno dosta i kota." "Poprilino." "Vredni Vama, mi emo biti oduevljeni atmosferom, sa svim njenim vanim sastojcima." "Ovo mi je tek drugi ivot, dobri Kabada, ali ve oseam dodir sudbine." "I ja takoe. Vetrovi Vremena se pomeraju, oveanstvu mnoga uda donose. Bogovi te pomogli." "I tebe. Ali ne zaboravi i blagoslov Prosvetljenoga, kome je moj roak-podrugom-kolenu Vasu dao pribeite u svom pupurnom umarku." "Kako bih to zaboravio? Mahasematman je takoe bio bog. Neki vele... Vinu." "Lau. On je bio Buda." "Dodaj, dakle, i njegove blagoslove." "Vrlo dobro. Do vienja, Kabada." "Do vienja, vredni." Yama i Kali uoe u Nebo. Na leima pticana Garude sletee u Nebeski grad. Uz njih je bio Vinu. Nisu se ba nimalo zadravali, nego su otili pravo u Bramin paviljon. U Vrtu uivanja sretoe se sa ivom i Ganeom. "ujte me, Smrti i Unitenje", ree Genea, "Brama je mrtav. Zasad samo nas petoro znamo o tome." "Kako se to dogodilo?" ree Yama. "ini se da je otrovan." "Da li je izvrena autopsija?" "Ne." "Onda u je ja izvriti." "Dobro. Ali postoji drugo, jo ozbiljnije pitanje." "Imenuj ga." "Naslednik." "Da. Nebo ne sme biti bez Brame." "Upravo tako... Kali, reci mi, da li bi porazmislila o mogunosti da bude Brama, u zlatnom sedlu i sa srebrnim mamuzama?" "Pa, ne znam..." "Onda poni o tome da razmilja, i to brzo, zakljueno je da bi ti to mogla najbolje." "A gospodar Agni?" "Nije tako visoko na listi. Ne ostavlja utisak da je tako izrazit anti-akceleracionist

kao gospoa Kali." "A-ha. Vidim." "I ja." "Zato je on dobar bog, ali ne veliki bog." "Da. Ko je mogao ubiti Bramu?" "Nemam nikakvu predstavu. A ti?" "Zasad ne." "Ali ti e ga nai, gospodaru Yama?" "Da, kad nabacim svoj Aspekt." "Vas dvoje ete moda eleti da se posavetujete". "elimo." "Onda emo vas sada ostaviti same. Kroz jedan sat ruamo zajedno u paviljonu." "Vai." "Vai." "Vidimo se..." "Vidimo se." "Vidimo se." "Gospodarice? "Da?" "Prelazak u novo telo znai automatski razvod, sem ako se ne potpie ugovor o kontinuelnosti." "Da." "Brama neizbeno mora da bude mukarac." "Da." "Odbij." "Moj gospodaru..." "Okleva?" "Sve je ovo tako iznenadno, Yama..." "Ti zastaje da razmilja o takvom neem?" "Moram." "Kali, zadaje mi bol." "Nisam to elela." "Molim te da tu ponudu odbije." "Nisam ja samo tvoja ena, gospodaru Yama ja takoe imam svoj nezavisni bogovski status." "ta ti to znai?" "Svoje odluke donosim sama." "Ako prihvati, Kali, onda je meu nama sve gotovo."

"Upravo tako". "Pa ta je taj akceleracionizam, tako mu svih Riija, ako ne bura u ai vode? Zato su iznenada toliko protiv njega?" "Sigurno smatraju da je potrebno da budu protiv neega." "Zato su izabrali tebe da povede bitku?" "Ne znam." "Sem ako ne postoji neki specijalan razlog koji te ini anti-akceleracionistom, draga moja?" "Ne znam." "Meu bogovima ja sam jedan od mlaih, ali sam uo prie da je u ranim danima sveta junak sa kojim si jahala Kalkin bio u stvari isti ovaj koga zvasmo Sem. Ako si imala razlog da zamrzi svog nekadanjeg mukarca, i ako je Sem stvarno bio taj, onda bih mogao da shvatim ta ih je navelo da te regrutuju za borbu protiv neeg to je Sem pokrenuo. Da li bi ovo moglo biti istina?" "Moglo bi." "Onda ako me voli, i ako si stvarno moja, pusti neka neko drugi bude Brama." "Yama..." "Ovi oekuju odluku kroz jedan sat." "Ja u im je saoptiti." "A kakva e odluka biti?" "Yama... ao mi je..." Pre ruka Yama je napustio Vrt uivanja. Bilo je vrlo opasno na taj nain prekriti pravila ponaanja, ali znalo se da je od svih bogova ba Yamu najtee primorati na poslunost, i on je toga bio svestan, ba kao to je bio svestan i razloga koji su iza toga stajali i takav poloaj mu davali.Zato je otiao iz Vrta uivanja i zaputio se na rub Neba. Proveo je taj dan i tu no u Svetskoj stanici. Niko ga nije uznemirio. U Paviljonu tiine proveo je u svakoj od pet soba po neko vreme. Poto su misli njegove samo njegova stvar, bolje vam je da njegove misli ostavite na miru. Ujutru se vratio u Nebeski grad. Tu je saznao za smrt ive. ivin je trozubac nainio rupu na kupoli jo je tu ali je ivina lobanja ostala razbijena tupim predmetom, zasad nepronaenim. Yama je otiao svom prijatelju Kuberi. "Ganea, Vinu i novi Brama ve su se obratili Agniju sa predlogom da on bude izabran na dunost Unititelja", ree Kubera. "Verujem da e Agni prihvatiti." "To je za Agni ja odlino", ree Yama. "Ko je ubio boga?"

"O tome sam mnogo razmiljao", ree Kubera, "i zakljuio sam da se u sluaju Brama radi o ubici koji je bio Brami toliko blizak da su mogli zajedno da popiju neko osveavajue pie, dok je u sluaju iva re o nekome ko je tako dobro poznat da je mogao da zada iznenadni udarac. Vie od toga svedoku ovom poznato nije." "Ista osoba?" "Kladim se u pare da je ista osoba." "Da li bi to mogao biti deo akceleracionistike zavere?" "Teko mi je da u to po verujem. Simpatizeri ubrzivatva nemaju nikakvu stvarnu organizaciju.Akceleracionizam se na nebo vratio tako nedavno, da jo nije mogla izrasti organizacija. Moda, ipak, neko tajno drutvo, loa; no najpre e biti da je ovo uinio bez pomagaa, individua." "Koji bi drugi motivi mogli postojati?" "Vendeta. Ili moda neki bogi misli da postane bogina. Zato uopte neko nekog ubija?" "Pada li ti na pamet neko odreen?" "Najvei problem, Yama, nee biti da naemo sve koji su sumnjivi, nego da eliminiemo imena svih onih koji su sumnjivi a nisu to uinili. Da li je istraga tebi poverena?" "Nisam vie siguran. Mislim da jeste. Ali nai u ko je to uinio, bez obzira na koliko visokom poloaju se taj nalazi, i ubiu ga." "Zato?" "Oseam potrebu da neto radim, da nekog..." "Ubije?" "Da." "ao mi je, prijatelju moj." "I meni. Ali je moja privilegija, a i moja namera, da to uinim." "Kamo sree da uopte nisi sa mnom o ovome razgovarao. Naravno, sve to smo rekli je strogo poverljivo." "Ako ti nee nikom priati, neu ni ja." "Uveravam te da neu." "Pogaa da u srediti i pitanje armikog oitavanja, naime suzbiu psiho-sondu." "Zato sam to i pomenuo, i o ivi govorio. Neka tako bude." "Do vienja, prijatelju moj." "Do vienja, Yama." Yama je otiao iz paviljona Lokapala. U taj paviljon uskoro je ula boginja Ratri. "Pozdravljen budi, Kubera." "Pozdravljena budi, Ratri."

"Zato ovde sedi sam?" "Zato to nemam nikog da me uini ne-samim. Zato ti dolazi ovde sama?" "Zato to nisam imala s kim da priam, do ovog asa." "Treba li ti savet ili razgovor?" "Oba." "Sedi." "Hvala ti. Bojim se." "Jesi li i gladna, uz to?" "Ne." "Gricni malo voa, pijucni some." "Vai." "ega se to boji, i kako mogu da ti pomognem?" "Videla sam gospodara Yamu kako izlazi odavde..." "Da." "Kad sam videla lice njegovo, shvatila sam da bog smrti stvarno postoji, i da postoji i sila koje se ak i bogovi plae..." "Yama je jak, i prijatelj je moj. Smrt je silna, ali niiji prijatelj nije. Ta dva, zaudo, koegzistiraju. Agni je takoe jak, i vatra je. On je moj prijatelj. Krina bi mogao biti jak kad bi eleo, ali on to nikad ne eli. Tela izrabljuje fantastinom brzinom. Pije somu, uiva u svojoj muzici i svojim enama. Mrzi i prolost i budunost. On je moj prijatelj. Ja sam meu Lokapalama najmanje znaajan, i nisam jak. Koje god telo mi daju, ono se brzo ugoji. Trojici svojih prijatelja vie sam otac nego brat. Kod te trojice, cenim pijanstvo, muziku, ljubav i vatru, jer to su stvari ivota, tako da te svoje prijatelje mogu da volim i kao ljude i kao bogove. Ali preostaje Yama, a njega se, boginjo, plaim i ja. Jer on, kad Aspekt svoj nabaci, postaje vakuum, ali takav od koga ovo jadno salo drhti. Tad on nije niiji prijatelj. Zato se ne oseaj nelagodno zbog saznanja da se plai prijatelja moga. Poznato ti je da kad boga neto mui, njegov Aspekt hita da mu pomogne: tako, evo, suton ve pada unutar ove odaje, iako smo jo daleko od zavretka dana, boginjo noi. Znaj da si prola pored Yame koga neto mui." "Vratio se na Nebo nekako iznenadno." "Da." "Mogu li pitati zato?" "Bojim se da je re o informacijama koje ne mogu odavati." "Radi li se o Brami?" "Zato pita?" "Mislim da je Brama mrtav. Bojim se da su Yamu zvali da nae ubicu. Bojim se

da e me nai pa makar ja dozvala vek tame na Nebo. Nai e me, a ja se sa vakuumom suoiti ne mogu." "ta zna o tom navodnom ubistvu?" "Verujem da sam bila ili poslednja koja je Bramu videla ivog, ili prva koja ga je videla mrtvog zavisi kako shvatimo one sitne trzaje u telu njegovom." "Pod kojim okolnostima se to desilo?" "Rano jue ujutro otidoh u njegov paviljon, da utiem na njega da svoj gnev obustavi i povratak gospodarice Parvati dozvoli. Reeno mi je da ga potraim u Vrtu uivanja njegovih, pa sam u vrt ula..." "Reeno? Ko ti je rekao?" "Jedna od njegovih ena. Ne znam joj ime." "Nastavi. ta se onda dogodilo?" "Nala sam ga u podnoju plave statue koja svira na vini. Trzao se. Disao nije nimalo. Onda je i trzanje prestalo, umirio se. Nisam osetila otkucaja srca u grudima, niti puls u ilama njegovim. Zato sam dozvala deo noi da se vrati i da me senkama svojim skrije, pa sam napustila vrt." "Zato nisi pozvala u pomo? Moda jo nije bilo prekasno." "Zato to sam elela da on umre, naravno. Mrzela sam ga zbog onoga to je uinio Semu, i zbog toga to je poslao Varanu i Parvati u progonstvo, i zbog onoga to je uinio arhivara Taku, i zbog... "Dovoljno je. Moglo bi se itav dan tako. Jesi li izala iz vrta direktno, ili si se u povratku zaustavila kod paviljona?" "Prola sam pored paviljona i videla sam istu onu devojku. Uinila sam da budem vidljiva oima njenim, pa sam joj rekla da Bramu nisam mogla da naem i da u se vratiti kasnije... On jeste mrtav, zar ne? ta sad da radim?" "Pojedi jo voa, popij jo some. Da, mrtav je." "Hoe li Yama doi po mene?" "Dabome. Poi e po svakoga koji je tada vien makar i u blizini. Nema sumnje da se radilo o otrovu sa razumno brzim dejstvom, a ti si se tamo zatekla maltene u samom asu smrti. Zato e, normalno, Yama doi po tebe, i izvee te pod psihosondu, kao i ostale. Tako e se otkriti da ga nisi ti ubila. Zato predlaem da jednostavno eka hapenje. Ovu priu nikom ne priaj." "ta da kaem Yami?" "Ako on stigne do tebe pre no to ja stignem do njega, reci mu sve, ukljuujui i injenicu da si sa mnom razgovarala. To je zato to ja, teoretski, ne bih smeo ni da znam da je neto bilo. Kad umre jedan od lanova vladajue trojke, to se uvek uva u najstrooj tajnosti, ak i po cenu mnogih ivota."

"Ali gospodari Karme e ovo proitati iz tvoje memorije kad izae pred Karmiki sud radi dobijanja novog tela, jednog dana." "Vano je da to oni ne proitaju iz tvoje memorije danas. Podatak da je Brama mrtav uvae se u najuem moguem krugu. Poto e zvaninu istragu moda voditi Yama, a poto je on konstruktor psiho-sonde, nije verovatno da e se rukovanje mainama poveriti uto-tokaima. Ipak, moram da se o ovome uverim kod Yame... ili da mu isto predloim... odmah sad." "Pre nego to ode..." "Da?" "Rekao si da samo uska grupa sme o takvim stvarima znati, i da e se ta tajnost i po cenu ivota neijeg zatititi. Da li to znai da e mene...?" "Ne. Ti e iveti, zato to u te ja uzeti u zatitu." "A zato e to uiniti?" "Zato to te prijateljicom smatram." Yama je rukovao mainom koja u um ponire. Sondirao je trideset i sedam osoba; svi su oni, u danu koji je prethodio bogoubistvu, moda mogli prii Brami ili ui u njegov vrt.Od tih trideset i sedmoro, jedanaestoro su bili bogovi i boginje, a meu njima Ratri, Sarasvati, Vaju, Mara, Lakmi, Murugan, Agni i Krina. Ni za jednoga od njih nije se pokazalo da je kriv. Vetak Kubera stajao je pokraj Yame i posmatrao psihotrake. "ta sad, Yama?" "Ne znam." "Moda je ubica bio nevidljiv." "Moda." "Ali ti misli da nije?" "Mislim da nije." "ta ako svakoga u gradu podvrgnemo psiho-sondi?" "Svakoga dana ima mnogo dolazaka i odlazaka, kroz mnogo ulaza i izlaza." "Da li si pomislio na mogunost da je to uradio neki Rakaa? Kao to dobro zna, oni opet lunjaju svetom a nas mrze." "Rakae ne truju svoje rtve. Sem toga ne verujem da bi neko od njih mogao da ue u ovaj vrt, zbog demono-odbijajueg tamjana." "ta sad?" "Vratiu se u svoju laboratoriju da razmiljam." "Mogu li s tobom u Vasti, dvoranu smrti?" "Ako tako eli." Kubera je sa Yamom u laboratoriju doao; dok je Yama razmiljao, Kubera je

koristio njegov indeks master-traka; Yama je taj indeks pripremio dok je jo eksperimentisao sa prvim modelima psiho-sondi. Radilo se, naravno, o odbaenim, nekompletnim podacima; jedino su gospodari Karme imali dobro aurirane trake o svakome u Nebeskom gradu. Kubera je toga, naravno, bio svestan. tamparsku mainu ponovo su pronali u gradu Kinsetu kraj reke Vedre. Tu su se takoe obavljali eksperimenti sa usavrenim sistemom kanalizacije i WC-a. Iskrsla su dva veoma talentovana slikara, koji su u hramovima radili. Jedan stari staklorezac nainio je prve naoare, pa druge, i potom je nastavio da brusi soiva. Prema tome, sve je ukazivalo na to da jedan od gradova-drava ulazi u svoju epohu renesanse. Brama je odluio da je vreme da se krene u napad na akceleraconizam. Sastavljena je nebeska divizija. Hramovi u gradovima uokolo Kinseta uputili su poziv vernima u smislu regrutacije za sveti rat. iva Unititelj nosio je svoj trozubac samo kao simbol, a ustvari se uzdao u plameni tapi koji je za pojasom nosio. Brama je jahao u zlatnom sedlu i imao srebrne mamuze, ali bio je naoruan maem, tokom i lukom. Novi Rudra nosio je luk i strele biveg Rudre. Gospodar Mara nosio je svetlucavi ogrta koji boje stalno menja. Niko nije mogao utvrditi ime je Mara naoruan i na kakve se koije pope, jer ko god bi ga predugo gledao osetio bi da mu u glavi sve pliva, video bi uz to da stvari oko Mare menjaju oblik. Jedino se Marini konji nisu menjali. Iz usta njihovih neprekidno je krv curila, krv koja je, padajui na zemlju, poinjala da se dimi. Tada je iz redova polubogova izabrano pedesetoro. Oni su se jo borili da ovladaju svojim neposlunim Atributima, bili su eljni da ojaaju Aspekte svoje, i da se borbom istaknu. Krina je odbio da se bori. Otiao je da u Kaniburi svira u svoje frulice. Naao ga je kako lei na travnatom breuljku izvan Nebeskog grada i zuri u nebo puno zvezda. "Dobro vee." Okrenuo je glavu, klimnuo njome. "Kako ide, dobri Kubera?" "Nije loe, gospodaru Kalkine. A kod tebe?" "Sasvim dobro. Ima li moj impresivni prijatelj moda cigaretu?" "Nikad nisam daleko od cigareta." "Hvala." "Vatre?" "Da." "Da li je ono ptica dekberd obletala oko Bude, pre nego to je gospoa Kali

rastrgla Budi creva i razvukla ih po ulici?" "Preimo na prijatnije teme." "Ubio si slabog Bramu, a na njegovo mesto je moni Brama doao." "Je l'?" "Ubio si jakog ivu, ali je njega jednaka snaga zamenila." "ivot je pun promena." "ta si mislio da e postii? Osvetu?" "Osveta je deo iluzije o samopostojanju. Kako moe ovek da ubije neto to niti stvarno ivi niti stvarno umire, nego postoji; samo kao refleksija Apsolutnoga?" "Prilino si ih temeljito potamanio, meutim... to vai ak i ako je smrt, kao to veli, samo preureivanje." "Hvala." "Ali zato ih pobi?... eleo bih odgovor a ne traktat." "Namera mi je bila da zbriem celu nebesku hijerarhiju. Ali sada se ini da e se ponoviti ono to se deava sa svakom dobrom namerom." "Reci mi zato si ih." "Ako mi kae kako si me otkrio..." "Potena pogodba. Da ujem, zato?" "Zakljuio sam da e oveanstvo bolje iveti bez bogova. Ako poubijam sve bogove, ljudi e opet moi da imaju otvarae za konzerve i konzerve za otvarae, i mnoge sline stvari, bez straha od gneva nebeskog. Dosta smo gazili te jadne budale dole. Hteo sam da im dam ansu da budu slobodni i da izgrade ono to oni ele." "Ali oni ive, i ive, i ive." "Ponekad ive, ponekad i ne. Kao i bogovi." "Bio si valjda poslednji preostali akceleracionist na svetu, Sem. Niko ni pomislio ne bi da si i najopasniji." "Kako si me otkrio?" "Palo mi je na pamet da je najsumnjiviji od svih Sem... iako je injenica da je mrtav." "Mislio sam da je to to sam mrtav dovoljno da me zatiti od razotkrivanja." "Tada sam se zapitao da li je Sem moda nainom nekim mogao smrt izbei. Jedini nain koji sam smisliti mogao bila je promena tela. Ko je, pitao sam se zatim, poneo na dan Semove smrti novo telo? Jedino gospodar Murugan. No nije mi to izgledalo logino, zato to je Murugan telo dobio posle Semove smrti a ne pre. Taj segment sam privremeno ostavio po strani. Ti Murugan... bio si meu onih trideset i sedmoro koji su psiho-sondirani od strane gospodara Yame lino, i potvreni kao nevini. Tada je izgledalo da sam sasvim sigurno na pogrenom tragu... dok se nisam

setio vrlo jednostavnog naina da to proverim. Yama je u stanju da odoli dejstvu psiho-sonde, pa zato onda ne bi postojao jo neko ko to moe? Tad se setih da je Kalkinov Atribut ukljuivao kontrolu munja i elektromagnetskih fenomena. Kalkin bi mogao svojim umom da izigra psiho-sondu tako da ona tamo ne ugleda nikakvo zlo. To se moglo proveriti, dakle, ne pregledom rezultata do kojih je maina dola, nego proverom naina kako je maina do tih rezultata dolazila. Kao to otisci prstiju i dlanova nikad nisu kod raznih osoba isti, tako ni obrasci miljenja nikad nisu kod dve osobe isti. Bez obzira na skakutanje iz tela u telo, iz mozga u mozak, svaka linost zadrava svoj sopstveni umni otisak, svoje jedinstvene, neponovljive obrasce miljenja. Uporedio sam obrasce novog Murugana, tvoje, sa starim Muruganovim obrascima koje sam u Yaminoj laboratoriji naao. Nisu bili isti. Ne znam kako si uspeo da izvede transfer u to telo, ali znam ko si." "Veoma pametno, Kubera. Ko jo je upoznat sa tim udnim rezonovanjem?" "Zasad niko. Uskoro e, bojim se, Yama znati. On uvek rei problem." "Zato stavlja svoj ivot na kocku pozivajui me na razgovor ovako?" "ovek retko dostie ovakvu starost kao ja, kao ti, ako nije bar donekle razuman. Znao sam da e me bar sasluati pre nego to udari. Znam, takoe, da mi se nita loe nee desiti zato to je ono to imam da kaem dobro." "ta predlae?" "Ono to si uradio izazvalo je tolike simpatije kod mene da sam spreman da ti pomognem da pobegne sa Neba." "Neka, hvala. Ne treba." "Ti bi eleo ovu bitku da dobije, zar ne?" "Da, i dobiu je na svoj nain." "Kako?" "Vraam se sada u grad. Unitiu bogova koliko budem mogao pre no to budem zaustavljen. Ako dovoljan broj velikih padne, preiveli nee biti u stanju da odre Nebo." "A ako ti padne? ta e onda biti sa svetom i sa doktrinom za koju se zalae? Da li e moi opet da ustane i da je brani?" "Ne znam." "Kako si uopte uspeo da se vrati?" "Jednom me je demon poseo. Izgleda da sam mu se dopao. Jednom, kad smo bili u opasnosti, rekao mi je da je 'ojaao moje plamenove' tako da u moi da opstanem nezavisno od tela. Zaboravio sam to; tek kad sam ispod sebe ugledao svoj unakaeni le na ulici Neba, setio sam se toga. Znao sam samo jedno mesto gde bi se moglo dobiti novo telo: paviljon bogova Karme. Murugan je bio tamo, i zahtevao je da bude

usluen. Zna da se moja mo sastoji u elektrodirekciji. Otkrio sam da ta mo funkcionie i kad nema iza sebe podrku mozga, pa sam za tren prekinuo strujne tokove, uao u Muruganovo novo telo, a Murugan je otiao u pakao." "injenica da mi sve ovo pria nagovetava, ini se, da i mene namerava da poaljem za njim." "ao mi je, dobri Kubera, jer svia mi se. Ako mi da svoju re da e zaboraviti ovo to si uo i da e ekati da neko drugi iste stvari otkrije, dopustiu ti da iv ode." "Rizino." "Znam da svoju jednom datu re nikad prekrio nisi, iako si star kao bregovi Neba." "Kog boga bi prvog ubio?" "Gospodara Yamu, naravno, jer mi je on sigurno za petama." "Onda mora da ubije i mene, Sem, jer on mi je brat Lokapala i prijatelj." "Siguran sam da emo obojica zaaliti ako budem morao da te ubijem." "Onda, da li si u svome drugovanju sa Rakaama moda stekao neto od njihove naklonosti prema opkladi?" "Opkladi koje vrste?" "Tvoja pobeda dam ti re da o ovome utim. Moja pobeda bei sa mnom na leima Garude." "Takmienje nainom kojim?" "Irsko ubeivanje." "Ja protiv tebe, debeli Kubera? Ja u ovom velianstvenom novom telu?" "Da." "Onda izvoli... udri prvi." Na mranom bregu na udaljenom kraju Neba stajali su Sem i Kubera, suoeni. Kubera je zamahnuo desnom pesnicom i tresnuo Sema u vilicu. Sem je pao, leao jedan as nepomian, digao se polako na noge. Trljajui vilicu, vratio se na taku gde je do maloas stajao. "Jai si nego to izgleda, Kubera", rekao je i raspalio. Kubera se prostro po zemlji, hvatajui vazduh. Pokuao je da ustane, predomislio se, jeknuo, pridigao se na noge. "Nisam verovao da e ustati", ree Sem. Kubera mu je krenuo u susret. Jedan tamni mlazi curio mu je niz vilicu. Kad je Kubera zauzeo poloaj, Sem se sav zgrio. Kubera je ekao, i dalje diui duboko. Pojuri niz sivi noni zid. Bei! Pod kamen. Sakrij se! Furija pretvara tvoju utrobu u vodu. Trenje ovog prelaska grebe ti kimu...

"Udri!" ree Sem. Na to se Kubera nasmeio i tresnuo ga. Ostao je da lei treperei kao struna; doli su mu glasovi noi, koji se sastoje od zvukova insekata, vetra, od uzdisanja trave. Drhti kao poslednji list jesenji koji ve poputa. Grudva leda ti je u prsima. U tvom mozgu nema rei, samo se boje panike komeaju tamo... Sem je otresao glavom i pridigao se na noge. Ma padni ponovo, smotaj se u loptu i cvili. Jer, ovek tako poinje i tako skonava. Univerzum je crna lopta koja se valja. to dotakne, to smrvi. Ka tebi se valja. Bei! Moda e jo jedan asak stei tako, jo jedan sat, pre no to te sustigne i navalja se na tebe... Digao je ruke licu svome, spustio ih, zurio u Kuberu ratoborno, ustao. "Pa ti si sagradio sobu zvanu Strah, u Paviljonu tiine", ree Sem. "Sad se se-am tvoje moi, stari boe. Nije ti to dovoljno." Nevidljivi konj ludo juri kroz panjake tvog uma. Po otiscima kopita ga zna: svaki otisak rana iva... Sem je zauzeo poloaj, stisnuo pesnicu. Nebo iznad tebe kripue. Zemlja samo to ti se ne otvori ispod nogu. A ta se ono visoko, senovito, sve vie uzdie iza tvojih lea? Semu se pesnica tresla, ali on ju je ipak odgurao napred. Kubera se zaljuljao na petama, glava mu se zabacila sasvim u jednu stranu, ali nije tlo ispod nogu izgubio. Sem je stajao drhtei, a Kubera je potezao pesnicu za zavrni udarac. "Stari boe, ti vara." Kubera se kroz svoju krv nasmeio, a njegova pesnica dohujala je kao topovsko ule. Yama je razgovarao sa boginjom Ratri; odjednom je krik razbuenog pticana Garude prolomio no. "Ovo se nikad ranije nije desilo", ree on. Nebo poe polako da se otvara. "Moda to polazi gospodar Vinu..." "Nikad taj nije poao nou. A kad sam maloas sa njim razgovarao, nije pominjao nita ovakvo." "Onda se neki drugi bog usudio da se popne na Vinuovog konja." "Ne! Idemo prema kavezima, gospodarice, brzo! Tvoje moi mogu mi zatrebati." Odvukao ju je sa sobom prema elinom Garudinom gnezdu visokom. Garuda je bio budan i nije bio vezan, ali mu je kapuljaa jo bila navuena preko glave. Kubera, koji je odneo Sema do ptijih kaveza, vezao ga je, jo onesveenog, za

sedite koje se iz sedla uzdizalo. Onda se Kubera spustio na pod i dotakao jo jedan, poslednji kontrolni aparat. Gornja strana kaveza odvaljala se u stranu. Onda je dohvatio dugaku metalnu ubodnu kuku i priao lestvicama od konopca. Guio ga je ptiji miris. Garuda se nemirno pomakao, prpuao je pera dvaput vea od oveka. Polako se peo Kubera. Dok je vezivao i sebe za sedite, kavezu su prili Yama i Ratri. "Kubera! Kakvo je ovo ludilo?" povika Yama. "Ti nikad nisi bio ljubitelj visina!" "Hitan me posao zove, Yama", odgovori Kubera, "a da se dovri servisiranje ognjenih koija, jo itav jedan dan je potreban." "Kakav posao, Kubera? to ne uzme gondolu?" "Garuda je bri. Priau ti kad se vratim." "Moda mogu da ti pomognem." "Neka, hvala, ne treba." "A gospodar Murugan moe da ti pomogne?" "U ovom sluaju, da." "Nikad se vas dvojica niste najbolje slagali." "Ni sad se ne slaemo. Ali potrebne su mi njegove usluge." "Zdravo, Murugane!... Zato ne odgovara?" "On spava, Yama." "Krvavo ti lice, brate." "Imao sam manji udes maloas." "A i Murugan kao da je to-ta pretrpeo." "Bio je to isti taj udes." "Neto ovde nije kako valja i treba, Kubera. Saekaj, dolazim u kavez." "Ne ulazi, Yama!" "Mi Lokapali jedan drugome ne dajemo takva nareenja. Mi smo jednaki." "Ne ulazi, Yama! Podiem Garudi kapuljau!" "Ne ini to!" Yamine oi iznenada su sevnule. Onako u crveno obuen, odjednom kao da je postao vii. Kubera se nagnuo napred i kukom podigao kapuljau sa Garudine visoke glave. Garuda je zabacio glavu i jo jednom kriknuo. "Ratri", ree Yama, "baci senke na Garudine oi tako da nita ne vidi." Yama je krenuo napred, ka ulazu u kavez. Tama je, kao olujni oblak, obavila glavu ptice, sakrivi je. "Ratri!" viknu Kubera. "Dii tu tamu i baci je naYamu, inae je sve izgubljeno."

Ratri je samo asak oklevala, a onda je tako postupila. "Brzo ovamo, kod mene!" povika Kubera. "Popni se na Garudu i odjai s nama! Izuzetno si nam potrebna!" Ula je u kavez. Nije se vie mogla videti, jer se tama brzo irila, kao bara mastila. Yama je pipajui traio put kroz tamu. Lestvice su se trgle, zaljuljale, i Ratri je pojahala Garudu. Garuda je vrisnuo i bacio se u vazduh, zato to je Yama, prilazei, zasekao maem prvo to je napipao: Garudu. No je zahujala oko njih. Nebo ostade duboko ispod njih. Kada su dospeli izuzetno visoko, kupola poe da se sklapa. Garuda je, opet vrisnuvi, pojurio ka otvoru. Proleteli su pre no to se potpuno zatvorio. Kubera je podbadao pticu. "Kuda idemo?" pitala je Ratri. "U Kinset kraj reke Vedre", odgovorio je Kubera. "A ovo je Sem. Jo je iv." "ta se dogodilo?" "On je onaj koga Yama trai." "Hoe li ga potraiti u Kinsetu?" "Nesumnjivo, gospodarice. Nesumnjivo. Ali pre no to ga nae, mi emo se moda malo bolje pripremiti." U preostalim danima pred Veliku bitku, u Kinset su branioci pristizali. Kubera, Sem i Ratri doneli su im upozorenje. Graani Kinseta i pre toga su bili svesni ratnih priprema u okolnim oblastima, ali su tek sad saznali da e ih napasti i nebeski osvetnici. Sem je uvebavao trupe koje e se boriti protiv bogova, a Kubera je uvebavao one koji e se boriti protiv ljudi. Crni oklop iskovan je za boginju noi, za koju je reeno, "Sauvaj nas i od vuice i od vuka, brani nas od lopova, o Noi." Tree noi plamena kula uzdigla se pred Semovim atorom na ravnici izvan grada. "Gospodar Helvela dolazi da odri svoje obeanje, o Sidarto!" odjeknuo je glas u Semovoj glavi. "Taraka! Kako si me naao... kako prepoznao?" "Gledam plamenove koji su tvoje bie istinsko. Ne gledam meso koje te plamenove prikriva. Zna to." "Mislio sam da si mrtav." "Zamalo da mrtav i budem. Ono dvoje zaista ispijaju ivot oima! ak i ivot kao to je moj."

"To sam ti i rekao. Jesi li sa sobom doveo svoje legije?" "Da, doveo sam svoje legije." "To je dobro. Bogovi e uskoro krenuti u napad na ovo mesto." "Znam. Mnogo puta sam posetio Nebo na planini njegovoj ledenoj. I sad tamo ima mojih pijuna. Znam da se pripremaju da dou ovamo. Pozvali su i ljude da se borbi pridrue. Ne smatraju da e im pomo ljudi biti potrebna, ali smatraju da je dobro da i ljudi uestvuju u razaranju Kinseta." "Da, to je razumljivo", ree Sem prouavajui veliki vrtlog utog plamena. "Kakve jo vesti nosi?" "Doi e Onaj u crvenom." "Oekivao sam ga." "Ali nee iv ostati. Moram da ga pobedim." "Na njemu e biti demono-odbijajua supstanca." "Onda u nai naina da to uklonim, ili da ga ubijem sa rastojanja. On stie veeras." "Kojim nainom putuje?" "Leteom mainom, ne tako velikom kao to su one ognjene koije koje smo pokuali da ukrademo, ali brzom. Nisam uspeo da je napadnem u letu." "Dolazi li sam?" "Niko nije uz njega sem maina." "Maina?" "Mnogo maina. Njegova letea maina puna je udne opreme." "To nam moe doneti zlo." Kula se zavrtela narandasto. "Ali dolaze i drugi." "Upravo si rekao da on dolazi sam." "Tako i jeste." "Onda mi odgonetni ta stvarno hoe da kae." "Oni drugi ne dolaze sa Neba." "Nego odakle?" "Mnogo sam proputovao od asa tvog bekstva iz Neba. Iao sam uzdu i popreko ovog sveta, traei saveznike meu onima koji takoe mrze bogove sa Neba. Uzgred budi reeno, kad si bio u onoj prethodnoj inkarnaciji stvarno jesam pokuao da te spasem od maaka iz Kanibure." "Znam." "Bogovi su uistinu jaki jai no ikad ranije." "Ali reci mi ko nam to ide u pomo."

"Gospodar Niriti Crni, koji mrzi sve stvari, ponajvie mrzi one bogove u Nebu. Zato nam on alje hiljadu neivih boraca koji e se boriti na obalama Vedre. Rekao je da posle bitke mi Rakae moemo da izaberemo tela koja nam se dopadnu, meu onim telima koja preostanu od tih hiljadu bezumnih koje je on odgajio." "Ne uivam u pomisli da e mi pomoi Crni, ali nisam u poziciji da izvoljevam. Kad e stii ti neivi?" "Noas. Ali pre njih stii e Dalisa. Oseam da se ona upravo pribliava." "Dalisa? Ko?..." "Poslednja na svetu Majka stranog sjaja. Jedino je ona pobegla u dubine kad su Durga i gospodar Kalkin odjahali do kupole ispod mora. Sva su njena jaja tad razbijena i ona vie nijedno ne moe da snese; ipak, u njenom telu jo se krije spaljujua mo morskog sjaja." "I ti veruje da e ona pomoi meni?" "Ne eli da pomogne nikom drugom. Poslednja je u rodu svome. eli da pomogne samo onome koji joj je ravan." "Onda znaj da ona koju su nekad Durgom zvali sada nosi telo Brame, glavnoga meu neprijateljima naim." "Da, pa ste zato oboje mukarci. Dalisa je, da je Kali ostala ena, mogla prei na Kalinu stranu. Ali sad se opredelila da bude na tvojoj strani." "To e pomoi da stvari idu neto ravnopravnije." "Rakae u ovom asu nagone krda slonova, slizarda i velikih maaka. Naterae ih na protivnike nae." "Dobro." "Prizivaju i vatrene elementale." "Vrlo dobro." "Blizu je Dalisa. ekae na dnu reke i isplovie kad nam bude potrebna." "Pozdravi je u moje ime", ree Sem okreui se da opet ue u svoj ator. "Hou." Sem je pustio preklop atora da padne preko ulaza iza njega. Kad je bog smrti siao sa neba i stupio na ravnicu pokraj Vedre, Taraka, vod Rakaa odmah ga je napao, formiran u lik velike make iz Kanibure. Odmah je odustao od napada. Demono-odbijajua supstanca nalazila se oko Yame; zbog toga mu se Taraka nije mogao pribliiti. Rakaa se u kovitlacu povukao, odustajui od maje forme, postajui vrtlog srebrnih estica. "Boe smrti!" eksplodirale su rei u Yaminoj glavi. "Pamti li Helvel?" Vrtlog je istog asa usisao peskovito tlo, stene i kamenje i sve to hitnuo prema Yami, koji se samo, jednim zamahom, obmotao ogrtaem svojim i rubom ogrtaa oi zaklonio;

izuzimajui taj jedan pokret, ni makao se nije. Posle nekog vremena bes je zamro. Yama je stajao kao i pre. Kr je leao po zemljitu svuda oko njega, ali ni komad blizu njega. Spustio je ogrta i zagledao se netremice u vrtlog. "Kakva je to arolija?" dooe mu rei. "Kako je mogue da jo stoji?" Yama je i dalje zurio u Taraku. "Kako je mogue da se jo kovitla?" zapita on. "Najvei sam meu Rakaama. Tvoj smrtonosni pogled izdrao sam i ranije." "A ja sam najvei meu bogovima. Odoleo sam itavoj tvojoj legiji u Helvelu." "Ti si obian lakej Trimurtija." "Grei. Doao sam da se borim, ovde, protiv Neba, za stvar akceleracionizma. Velika je mrnja moja. Doneo sam oruja koja emo protiv Timurtija upotrebiti." "Onda pretpostavljam da se moram, zasada, liiti zadovoljstva dalje borbe s tobom..." "To bi bilo preporuljivo." "Nesumnjivo eli da bude odveden naem voi?" "Mogu i sam da naem put do njega." "Onda, do ponovnog vienja, Yama..." "Do vienja, Rakaa." Taraka je sevnuo preko nebesa kao plamena strela i izgubio se iz vida. Neki kau da je Yama reio sluaj ubistava na Nebu dok je stajao u ogromnom ptijem kavezu, u mraku, okruen ptijim izmetom. Drugi kau da je neto kasnije, stojei u dvorani smrti, pronaao put istom stazom logike kao Kubera ranije, iste trake koristei. Bilo kako bilo, kad je uao u ator na ravnicama pokraj Vedre, pozdravio je oveka u atoru, oveka koji se zvao Sem. Taj je ovek stavio ruku na balak maa svoga. Stali su licem u lice. "Smrti, ti pre bitke dolazi", ree ovek. "Dogodila se jedna promena", ree Yama. "Koja vrsta promene?" "U poziciji. Doao sam ovamo da se volji Neba suprostavim." "Na koji nain da se suprostavi?" "elikom. Vatrom. Krvlju." "Otkud ta promena?" "Na Nebu se dogaaju i razvodi. Izdajstva takoe. Ugled i obraz neiji oblate. Dama je preterala, a sad znam i zato, gospodaru Kalkine. Nisam ni pristalica tog tvog akceleracionizma, a ni protivnik. Taj pokret za mene je vaan samo zato to je to jedina na svetu sila koja Nebu oponira. Pridruiu ti se, uz tu ogradu, ako hoe moju sablju da prihvati."

"Prihvatam tvoju sablju, gospodaru Yama." "A ja u je dii protiv svakoga u hordi nebeskoj sem protiv Brame lino, sa kojim odbijam da se suoim." "Dogovoreno." "Dopusti mi, onda, da sluim kao voza tvojih koija." "Rado bih, ali nemam bojne koije." "Ja sam doneo jedne, specijalne. Dugo sam radio na konstruisanju tih koija; jo nisu kompletne. Ali, posluie. Moram da ih zavrim noas, jer e bitka zapoeti sutra u zoru." "Oseao sam da bi tako moglo biti. Rakae su me upozorili na primicanje nekih vojnih jedinica." "Da, i ja sam ih video dok sam preletao ovu oblast. Glavni napad trebalo bi da bude sa severoistoka, preko ravnica. Bogovi e ui u bitku kasnije. Ali nema sumnje da e pojedini neprijateljski odredi napadati i iz svih drugih pravaca, pa i rekom." "Reku drimo pod kontrolom. Dalisa od sjaja eka na dnu. Kad doe as, ona e moi da digne silne talase, zatim e reka prokljuati i preko svojih obala se preliti." "Mislio sam da smo Strani sjaj zatrli!" "I jesmo, sem nje jedne. Ona je poslednja." "Pretpostavljam da e se Rakae boriti na naoj strani?" "Da, i ne samo oni..." "Nego ko jo?" "Prihvatio sam pomo tela bez umova itav ratni odred takvih od gospodara Niritija." Yamine oi su se suzile, a nozdrve rairile. "To ne valja, Sidarta. Pre ili kasnije moraemo njega da unitimo. Nije dobro biti dunik takvom oveku." "To znam, Yama, ali u oajanju sam. Stiu veeras..." "Sidarta, ako pobedimo, i Grad nebeski oborimo, slamajui pri tom staru religiju i oslobaajui oveka za industrijski progres, i dalje e biti otpora. Niriti je toliko vekova ekao da bogovima doe kraj; na kraju emo morati da zaratimo protiv njega samoga i potuemo ga. Ili to, ili da se oveanstvu opet dogodi ista stvar a bogovi iz Grada u svom nepotenom postupanju bar pokazuju izvesnu blagonaklonost." "Mislim da bi nam taj pritekao u pomo i da ga nismo zvali." "Da, ali pozivajui ga, ili prihvatajui njegovu ponudu, postaje njegov dunik." "Onda u tim problemom morati da se pozabavim onda kad se on ispolji... o tom, po tom." "Pretpostavljam da politika tako ide. Ali ne volim politiku."

Sem je sipao za obojicu slatko tamno vino Kinseta. "Mislim da e Kubera eleti kasnije da te vidi", ree, nudei Yami au. "ime se taj trenutno bavi?" zapita Yama. au je primio i ispio naduak. "Uvebava trupe i dri predavanja o motoru sa unutranjim sagorevanjem svim mudracima ovdanjim", ree Sem. "ak i ako izgubimo, neki e moda preiveti i otii negde drugde." "Da bi od toga bilo ikakve koristi, oni e morati da znaju i vie, a ne samo konstrukciju motora..." "Kubera ve danima pria do promuklosti a pisari zapisuju sve od reda: geologiju, rudarstvo, metalurgiju, petrohemiju..." "Kad bismo imali vie vremena, pomogao bih mu. Ali s obzirom da su stvari takve kakve su, bie dobro ako se i deset posto tog znanja sauva. Korist se nee ispoljiti sutra niti preksutra, ali..." Sem je dovrio svoje vino, napunio ae opet. "Ispijmo za sutranjicu, vozau bojnih dvokolica!" "Za krv, Vezivaoe, za krv i ubijanje!" "Poneto od te krvi moe biti i naa krv, boe smrti. Ali ako sa sobom povuemo dovoljan broj neprijatelja..." "Ja ne mogu umreti, Sidarta, sem ako to sam ne poelim." "Kako to moe biti, gospodaru Yama?" "Dopusti da Smrt zadri svoje male tajne, Vezivaoe. Jer ja u ovoj bici mogu odluiti da tu svoju mogunost ne iskoristim." "Kako ti eli, gospodaru." "Za tvoje zdravlje i dug ivot!" "I za tvoje." Dan bitke osvanuo je rumen kao svee ugrizena butkica device. Sa reke je dolazila blaga izmaglica. Most bogova izbijao je iz istonog horizonta blistajui kao mokro zlato, premoivao je itava nebesa, posezao u zapadnu stranu, u no koja se povlaila; delio je nebo kao kakav rasplamteli ekvator. Ratnici Kinseta ekali su ispred svog grada, na ravnici pokraj reke Vedre. Pet hiljada ljudi je ekalo. Imali su sablje, lukove i strele, koplja i prake. Oekivali su bitku. U prvim redovima stajali su zombiji, ivi mrtvaci, ljudska tela bez uma, njih hiljadu. Njima su upravljali ivi oficiri Crnoga; koristili su bubnjeve, a zombiji su reagovali na svaki zvuk bubnja. Na lemovima Niritijevih narednika tanke marame od crne svile leprale su kao zmije od dima na povetarcu. U pozadini je ekalo pet stotina kopljanika. Nad sredinom bojita lebdeli su srebrni cikloni: Rakae. Preko poluosvetljenog predela povremeno se razlegala rika

poneke divlje zveri. Na vrhovima kopalja i barjaka i na granama drvea vrebali su, arei se, vatreni elementali. Na nebu nije bilo ni oblaka. Trave u ravnicama bile su vlane, svetlucale su. Vazduh je bio prohladan, zemlja jo tako meka da je spremno primala otisak stopala. Tim prostorima ispod neba preovlaivale su tri boje: siva, zelena i uta. Vedra se vrtloila u obalama svojim, zbirajui lie iz svoje povorke od drvea. Kae se da je svaki dan rekapitulacija istorije sveta, jer se sastoji od izlaska iz tame i hladnoe u zbunjeno svetlo i poetak toplote, zatim od sredjutarnjeg mirkanja razuma, od razbuenih misli u ispreturanoj neloginosti i od nepovezanih emocija, to sve hita prema sreenosti podnevnoj, prema postepenom i tunom opadanju u suton, prema mistinoj viziji zalaska, i sve se zavrava pobedom noi, entropije, koja opet zavlada. Dan je poeo. Daleko niz polje mogla se uoiti jedna tamna linija. Ton trube prorezao je vazduh, i ta linija poela je da nastupa. Na elu formacije stajao je, u svojim bojnim dvokolicaa, Sem. Na njemu je bio uglaani oklop. U ruci je drao dugo, sivo koplje smrti. Zauo je ta mu govori Smrt, koja je uz njega stajala u crvenom, spremna da njegove dvokolice potera: "Prvi talas sastoji se od konjice na slizardima." Sem je mirnuo prema udaljenoj liniji. "Tako je kao to kae", ree njegov voza. "Vrlo dobro." Uinio je pokret kopljem; Rakae krenue napred kao plimni talas belog svetla. Zombiji poee da nastupaju. Kad su se beli talas i tamna linija spojili, uskomeala se grdna graja sainjena od glasova, od itanja, i od zveketa oruja. Tamna linija je zastala. Velika zavesa praine besnela je iznad nje. Onda su se zauli zvuci razbuene dungle: okupljene divlje zveri nagnane su u bok neprijatelja. Zombiji su marirali sluajui postojane, spore udare bubnjeva. Ispred njih plovili su vatreni elementali: gde su proli, trava je uvenula. Sem je klimnuo glavom Smrti. Koije njegove krenue na vazdunom jastuku polako napred. Iza njega pokrenula se armija Kinseta. Gospodar Kubera ostao je u jednom tajnom tunelu ispod grada, opojnim sredstvima uveden u san slian smrti. Na zaelju formacije kopljanika gospodarica Ratri jahala je crnu kobilu. "Njihov napad je slomljen", ree Smrt. "Da." "Sva njihova konjica je popadala iz sedla. Zveri jo uvek besne meu njima. Jo

nisu sredili svoje redove. Rakae na glave njihove bacaju sa neba itave lavine, kao kiu. A sad, evo, pristie i tena vatra." "Da." "Unitiemo ih. Oni ve vide kako im se blie bezumni podanici Niritijevi, hodajui svi u korak kao jedan ovek, potpuno lieni straha, uz ravnomeran i uasan ritam bubnjeva, oiju iza kojih nema nieg, ba nieg. A kad pogledaju uvis, vide nas dvojicu kao na olujnom oblaku, i vide da Smrt vozi tvoje koije. Puls im se ubrzava, hladnoa poinje u butinama i bicepsima njihovim. Vidi li kako zveri pustoe kroz tu masu dole?" "Da." "Neka se iz naih redova ne zauje zvuk truba, Sidarta. Jer, ovo nije bitka nego obian pokolj." "Da." Zombiji ubijahu sve pred sobom, a kad bi neki od njih pao, pao bi utke, jer njima je svejedno bilo to su pali, a sem toga rei nita ne znae neivima. Kad su zbrisali ostatke konjice, svei talasi ratnika su ih napali. Ali bez konjice, peadija nije mogla odoleti kopljanicima i Rakaama, zombijima i peadiji Kinseta. Bojne koije koje je vozila Smrt imale su ivice otre kao ilet, a kroz neprijatelja su prosecale stazu kao plamen kroz polje. Koplja i razni drugi projektili baeni prema koijama i prema dvojici u koijama skretali su u vazduhu, naglo menjali putanju, odletali pod pravim uglom u stranu, ne uspevajui svoj cilj ni da dotaknu. Smrt je upravljala vozilom stiskajui dva jednaka prstena pred sobom. Iz oiju Smrti sevale su mrane vatre. Yama se sve iznova i iznova nemilosrdno zaletao meu neprijatelje; dok su kosili redove, Semovo koplje je poletalo i vraalo se kao zmijski jezik. Odnekud su zazvuali tonovi koji povlaenje znae. Vrlo malo je, meutim, bilo onih koji su se povukli. "Obrii oi, Sidarta", ree Smrt, "i komanduj da se naini nova formacija. Doao je as da izvedemo uporniji napad. Manjusri maevalac mora da zapovedi juri." "Znam, Smrti, znam." "Osvojili smo bojite, ali nismo pobedili. Bogovi osmatraju i procenjuju nau snagu." Sem je podigao koplje i nova aktivnost nastade meu njegovim trupama. Onda se nova tiina zgusnula oko njih. Odjednom ni zvuka nije bilo, ni daka vetra. Nebo je bilo plavo, zemlja sivozeleno ugaena, a praina je avetinjski lebdela u daljini. Sem je osmotrio redove, mahnuo kopljem napred. U tom trenu razlegao se prasak groma. "Na bojite stiu bogovi", ree Smrt gledajui uvis.

Iznad njihovih glava preletele su ognjene koije. Meutim, nije se spustio pljusak unitenja. "Zato smo jo ivi?" pitao je Sem. "Verujem da ele da nam prirede poraz to neslavniji. Sem toga, moda se plae da upotrebe ognjene koije protiv onoga ko ih je konstruisao i tu ne gree." "U tom sluaju..." ree Sem i dade signal svojim trupama da juriaju. Koije su ga ponele napred. Snage kinsetske krenue za njim. Posekoe ono malo begunaca. Razbie isturene odrede koji su pokuali da ih zadre. itava oluja strela spustila se na njih; oni slomie strelce. Tek tad su se suoili sa glavnom formacijom uesnika u svetom ratu, ljudi koji su zakletvu dali da e grad Kinset sravniti sa zemljom. Tad je truba intonirala zvuke Neba. Neprijateljske ljudske linije su se razdvojile. Izjahalo je pedeset polubogova. Sem je podigao koplje. "Sidarta", ree Smrt, "gospodar Kalkin nikad nije u bici potuen." "Znam." "Kod mene je talisman Vezivaoev. Ono to smo spalili na lomai kod Svetske stanice bio je lani primerak, falsifikat. Original sam sauvao sa namerom da ga analiziram, ali nisam stigao da to obavim. Zastani samo za trenutak, da ga obavijem oko tebe." Sem je podigao ruke. Smrt je sklopila koljkasti opasa oko struka njegovog. Sem je dao znak snagama Kinseta da zastanu. Smrt i Sem krenue napred sami, da se sudare sa polubogovima. Oko glava nekih polubogova treperili su oreoli ranog Aspekta. Drugi su nosili udna oruja da bi fokusirali svoje udne Atribute. Vatre se spustie na koije Semove. estoki vetrovi ih udarie. Grdni razorni zvuci ih saletee, udari sonine snage. Sem je mahnuo kopljem, i prva trojica njegovih protivnika popadae u kovitu sa lea svojih slizarda. Onda je Smrt naterala svoje koije meu polubogove. Ivice tih koija su brijai, a brzina im je trostruko vea od brzine konja, dvostruko vea od brzine slizarda. I Dok su jurili, izmaglica krvi dizala se oko njih. Teki projektili hitnuti ka njima odleteli su u stranu, neki levo, neki desno, ali svi munjevito. Ultrasonini vriskovi napadali su Semov sluh, ali su kao nekim udom delimino umrtvljivani. Lica bezizraajnog, Sem je podigao koplje visoko iznad glave.

Iznenadni gr besa preleteo je njegovim licem, a iz vrha koplja su zapalacale munje. Popadae slizardi zajedno sa jahaima: spreni, ugljenisani. Miris prenog mesa udari mu u nozdrve. Zasmejao se. Smrt okrete koije da naini novi zalet na protivnike. "Gledate me?" poe Sem da vriti prema nebesima. "Pa onda gledajte dobro! I pripazite se! Upravo ste uinili greku!" "Nemoj!" ree Smrt. "Prerano je! Nikad se ne rugaj bogu koji je jo iv!" Jo jednom su koije prorezale stazu kroz redove polubogova. Ni sad nita nije moglo nauditi koijama. Zvuci truba ispunili su vazduh. Sveta armija pojurila je u pomo herojima svojim. Ratnici Kinseta krenue da svetu armiju doekaju. Sem je stajao u koijama, ka kojima su poletali teki projektili velikom snagom baeni, i uvek promaivali. Smrt je zasecala u redove neprijatelja, nekad kao klin, nekad kao rapir. Pevao je Sem u pokretu, njegovo koplje bilo je jezik zmije, a ponekad bi zapucketalo i odapelo blistave munje. Talisman je oko Semovog struka svetlucao bledom vatrom. "Slomiemo ih!" "Na bojitu su samo polubogovi i ljudi", ree Smrt. "Jo oprobavaju nau snagu. A cele snage Kalkinove malo ko se sea." "Cela snaga Kalkinova?" ree Sem. "To jo nikad nije bilo upotrebljeno, o Smrti, nikad u svim vekovima ovog sveta. Neka me sad napadnu, pa e nebesa plakati preko njihovih leeva, a Vedra e tei crvena od krvi!... ujete li me? ujete li me, bogovi? Hajde, udrite po meni! Izazivam vas, ovde na ovom polju! Probajte celom svojom snagom, ovde i sad!" "Ne!" ree Smrt. "Ne jo!" Iznad njihovih glava opet preletee ognjene koije. Sem je podigao koplje i pirotehniki pakao zapratao je oko letilice u pokretu. "Nije trebalo da im pokae da to moe! Ne jo!" Glas Tarakin doao mu je tada, kroz zveket boja i kroz pesmu u mozgu njegovom. "Vezivaoe! Sad idu i uz reku! A drugi odred napada kapije grada!" "Onda javi Dalisi da isplovi i snagom stranog sjaja uini da Vedra prokljua! Povedi legiju Rakaa do kapija Kinseta i tamo uniti napadae!" "ujem, Vezivaoe!" I ode Taraka Zrak zaslepljujue svetlosti odvojio se od ognjenih koija, i prosekao stazu kroz redove branilaca Kinseta. "as je doao", ree Smrt i mahnu svojim ogrtaem.

U zadnjem redu, gospodarica Ratri uzdigla se na uzengijama svoje crne kobile. Podigla je crni veo koji je nosila preko svog oklopa. Iz redova obe vojske zaulo se vritanje kad je sunce zaklonilo svoje lice i kad se mrak spustio na bojite. Stabljika svetlosti prekinula se ispod ognjenih koija, i spaljivanje branilaca je prestalo. Ali, nekakva nejasna fosforescencija bez vidljivog izvora zadrala se oko njih. To se podudaralo sa pristizanjem na bojite Mare, gospodara iluzija, koji se vozio na svojim odbaenim svebojnim koijama. Koije su vukli konji koji su povraali reke krvi koja se puila i dimila. Sem je krenuo ka Mari, ali mu se ispreila velika masa ratnika; dok su se Sam i Yama probili, Mara je ve odmakao preko bojita, ubijajui sve pred sobom. Sem je uzdigao koplje, namrtio se, ali njegova meta mu se mutila pred oima, premetala; munje su uvek udarale ili preblizu, ili sa strane. Onda je u daljini, pod rekom, zasijala blaga svetlost. Toplo je pulsirala, a onda neto nalik na pipak kao da se zanjihalo nad vodama Vedre. ulo se da su u gradu poele borbe. Vazduh je bio pun demona. Ispod nogu zaraene vojske tlo kao da se pomicalo. Sem je podigao koplje. Istrzana linija svetlosti iknula je u nebo, ali se zato desetak drugih takvih linija sruilo na poprite. Jo mnogo zveri je realo, urlalo, zavijalo, jurcajui kroz redove obe vojske, ubijajui vojnike bez razlike. Podsticani narednicima Crnoga, zombiji su ubijali i sad; bubnjevi su se uli postojano kao i pre; vatreni elementali su se vijali privreni donjim delovima svojim za prsa leeva, kao da se tu hrane. "Slomili smo polubogove", ree Sem, "pokuajmo sad sa slomimo gospodara Maru." Jurili su preko bojita, okrueni kricima i lelecima, nadletali leeve i one koji e to uskoro postati; tragali su za Marom. im su videli boje njegovih koija, pojurili su za njima. Okrenuo se, najzad, i suoio se sa njima, u jednom koridoru tame. Zvuci bitke bili su nejasni i daleki. Smrt je takoe zauzdala svoje koije. Zurili su kroz no jedan drugome u svetle oi. "Hoe li primiti bitku, Mara?" povika Sem. "Ili moramo da te gonimo i dotuemo kao psa?" "Ne priaj mi o svojim srodnicima, psu lovakom i kuki, o Vezivaoe!" odgovorio je Mara. "To jesi ti, zar ne, Kalkine? To je tvoj opasa. Ovo je tvoj stil ratovanja. Tvoje su munje maloas tukle i dumanina ali i svojega. Nekako si

preiveo, a?" "Ja sam", ree Sem sputajui koplje ka Mari. "A bog mrcina vozi tvoja kola!" Smrt je uzdigla svoju levu aku, dlanom napred. "Obeavam ti smrt, gospodaru Mara", ree Smrt. "Ako ne od ruke Kalkinove, onda od moje. Ako ne danas, onda nekog drugog dana. Ali to je sada izmeu nas dvojice." Levo od njih reka je pulsirala sve bre, ee. Smrt se nagla napred, i koije pojurie ka Mari. Konji sanjarevi se propee, frkui plamenom iz nozdrva svojih. Pojurie napred. Rudrine strele traile su ih i nalazile u tami, ali Smrt i Sem ostadoe nedotaknuti, jer su strele u poslednjem trenutku odletele u stranu. Eksplodirale su ili levo ili desno, pojaavajui zakratko svetlucanje koje je ipak ostajalo slabo. U daljini su topotali slonovi, jurili, trubili: Rakae su ih gonili preko ravnica. Zauo se moni urlik. Mara se razrastao u dina, koije njegove u planinu. Njegovi konji su, galopirajui, svakim zamahom nogu prevaljivali itave venosti. Munje poletee iz Semovog koplja kao mlazii vode iz fontane. Snena vejavica se iznenada zakovitlala oko njega. Hladnoa interstelarnog prostora prodrla mu je u kosti. U poslednjem trenu Mara je skrenuo svoje koije i iskoio iz njih. Sudarili su se sa tim koijama postrance. Polako su potonuli do zemlje; ispod njihovih nogu ulo se kako metal neto para, negde zapinje. Urlik je ve bio zagluujui. Pulsiranje svetlosti u reci preraslo je u postojani sjaj. Talas kljuale vode zapljusnuo je bojite: Vedra se prelila preko obala svojih. Jo vritanja; jo zveke oruja. U mraku su se jo uli bubnjevi Niritija, ali slabo. udan zvuk zauo se iznad njih: ognjene koije su aterirale. "Kud ode Mara?" povika Sem. "Da se sakrije", ree Smrt. "Ali nee moi veno da se krije." "Prokletstvo! Pobeujemo li ili gubimo?" "To je dobro pitanje. Odgovor, meutim, nemam." Vode su penuale oko bornih koija koje su sad na tlu leale. "Moe li opet da pokrene ovo?" "Pa, u ovom mraku i sa toliko vlage oko nas, ne mogu." "Pa ta onda da radimo sada?" "Da treniramo strpljivost i da puimo cigarete." Nagnuo se unazad i pripalio jednu. Posle nekog vremena doleteo je jedan Rakaa. Lebdeo je iznad njih. "Vezivaoe!" ree demon. "Novi napadai na grad imaju na sebi ono-to-odbija!" Sem je uzdigao koplje, iz ijeg vrha se otre jedna munja.

Bojite je jedan tren bilo osvetljeno kao fotografskim blicom. Mrtvi su leali na sve strane. Male grupe ljudi zgurile su se tu i tamo, iekujui; drugi su se na tlu bacakali, borei se meusobno. Mnogo mrtvih ivotinja lealo je meu palim vojnicima. Nekoliko velikih maaka je jo lutalo, hranei se. Plameni elementali su pobegli od vode, koja je preko mrtvih nanela blato, a one koji su se jo na nogama drali promoila do koe. Oni breuljci na popritu to su polomljene koije i mrtvi konji i slizardi. Zombiji praznih oiju lutali su popritem ubijajui i dalje, sluajui nareenja kao i pre; ali sad su ubijali sve ivo, sve to se mie, bez razlike. U daljini se uo samo jedan bubanj, a i taj jedan je povremeno posustajao. Iz grada su dopirali zvuci borbe koja se tamo nastavljala. "Nai gospodaricu u crnom", ree Sem Rakai, "i reci joj da podigne tamu." "Da", ree demon i pobee prema gradu. Sunce je opet zasjalo, prinudilo Sema da zakloni rukom oi. Pod plavim nebom i pod zlatnim mostom, pokolj je izgledao jo stravinije. Daleko, s one strane bojnog polja, na jednom uzvienju, leale su ognjene koije. Zombiji su poubijali sve ljude koji su se igde mogli videti. Onda, kad su se okrenuli da trae jo ivih, bubnjanje je prestalo, pa su i oni sami popadali na tlo. Sem i Smrt stajali su u svojim prizemljenim koijama. Osvrtali su se traei znake ivota. "Nita se ne mie", ree Sem. "Gde su bogovi?" "Moda su u ognjenim koijama." Rakaa je opet doleteo do njih. "Branioci ne mogu da odre grad", raportirao je. "Da li su se bogovi pridruili napadu?" "Rudra je tamo, i strele njegove mnogo jada zadaju. Tamo je i gospodar Mara, a i Brama, ini mi se i mnogi drugi. Velika zabuna vlada. urio sam." "Gde je gospodarica Ratri?" "Ula je u Kinset i povukla se u svoj hram." "Gde su ostali bogovi?" "Ne znam." "Idem u grad da pomognem u odbrani", ree Sem. "A ja idem do ognjenih koija", ree Smrt, "da ih uzmem i upotrebim protiv neprijatelja ukoliko je jo mogue upotrebiti ih. A ako ne, preostaje Garuda." "Da", ree Sem i podie se u vazduh, lebdei. Smrt je iskoila iz koija na tlo. "Putuj sretno", ree Smrt. "Ti takoe." Preli su preko ravnice pokolja, kreui se svako nainom svojim.

Popeo se na breuljak. Njegove crvene kone izme nisu na travi stvarale nikakav zvuk. Zabacio je svoj skerletni ogrta unazad preko svog desnog ramena i osmotrio ognjene koije. "Oteene su munjama." "Da", saglasio se. Pogledao je prema repnom delu koija, gde je stajao onaj koji je prvi progovorio. Oklop toga boga bio je blistav kao bronza, ali nije bronza bio. Bio je ukraen neim to je liilo na mnotvo malenih zmija. Iz uglaanog lema rogovi bika su strali. U levoj ruci sjajni je trozubac imao. "Brate Agni, postigao si unapreenje u svetu ovom." "Nisam vie Agni. Sad sam iva, bog unitenja." "Nosi na novom telu njegov oklop i dri njegov trozubac. Ali trozupcem ive niko ne moe da ovlada brzo. Zato ti je desna ruka belinom zatiena, i zato ima na elu te naonjake." iva je posegao rukom ka elu. Spustio je naonjake na oi. "Znam da je tako, Agni. Odbaci tvoj trozubac, daj mi tu rukavicu i taj plameni tapi, opasa i naonjake." "Uvaavam mo tvoju, boe smrti", ree iva odmahujui glavom. "I brzinu tvoju, i snagu, i vetinu. Ali sad stoji tako daleko od mene da ti nita od toga ne moe pomoi. Ne moe me dohvatiti, spaliu te pre no to stigne dovde. Smrti, umree." iva je tad posegao ka tapiu koji mu je za pojasom bio. "Pokuava poklon koji si od Smrti dobio da okrene protiv Smrti?" Isukao je krvavo-crvenu sablju. "Zbogom, Darma. Tvoji su dani okonani." Isukao je tapi. "U ime prijateljstva koje je jednom postojalo", ree onaj u crvenom, "pokloniu ti ivot, ako mi se preda." tapi se u svojoj kretnji pokolebao. "Ubio si Rudru da bi zatitio ast moje ene." "To sam uinio da bih sauvao ast Lokapala. Sad sam bog unitenja, sad sam deo Trimurtija!" Tad je uperio svoj tapi, a Smrt je mahnula svojim skerletnim ogrtaem ispred sebe. Sevnuo je mlaz svetlosti tako zasenjujui da su ga branioci Kinseta, dve milje daleko, videli i udili se ta je to moglo biti. Osvajai su prodrli u Kinset. Poari su sad besneli, vritanje se razleglo, odjekivali su udarci metala o drvo, metala o metal.

Na one osvajae kojima nisu mogli prii dovoljno blizu, Rakae su obruavali itave zgrade. I napadaa i branilaca bilo je malo. Glavnina i jednih i drugih izginula je na ravnici. Sem je stajao na vrhu najvie kule hrama i zurio dole, u grad koji se odbraniti nije mogao. "Nisam uspeo da te spasem, Kinsete", rekao je. "Pokuao sam, ali nije dovoljno uspeno bilo." Duboko dole, na ulici, Rudra je zategao svoj luk. Videi ga, Sem je podigao koplje. Munje su obasule Rudru. Strela je eksplodirala na pola puta izmeu njih dvojice. Kad se vazduh razbistrio, na mestu gde Rudra bejae bio ostao je samo omanji krater. Okolno tlo bilo je spreno. Gospodar Vaju pojavio se na jednom udaljenom gradskom krovu i dozvao vetrove da bi razbuktali poar u gradu. Sem je opet podigao koplje, ali tad je desetak Vajua stajalo na desetak raznih krovova. "Mara!" povika Sem. "Pokai se, Sanjaru! Ako se usuuje!" Smeh je odzvonio svuda oko njega. "Kad budem spreman, Kalkine", doao mu je iz dimnog vazduha glas, "tad u se usuditi. Ali ja u odrediti as kad e to biti... Zar ti se ne vrti u glavi? ta bi bilo kad bi se ti sad bacio prema tlu? Da li bi Rakae doli da te ponesu? Da li bi te tvoji demoni spasli?" Tad su munje poele da udaraju po svim zgradama uokolo hrama, ali nad njihovo pratanje uzdigao se smeh Mare. Odmicao se postepeno u daljinu. Novi poari su zapucketali. Sem je seo. Gledao je kako grad gori.Zvuci borbe su zamrli, potpuno prestali. Ostao je samo poar. Jak bol pojavio se u njegovoj glavi, minuo. Ponovo se pojavio, ali sada nije prestao. Potom je bol prosvrdlao itavo telo njegovo, pa je Sem jauknuo. Brama, Vaju, Mara i etiri poluboga stajali su dole, na ulici. Pokuao je da digne koplje, ali mu se ruka toliko tresla da je koplje ispalo, zalupalo po ciglama, nestalo. Onaj skiptar koji je u isti mah i lobanja, a i toak, sad je bio uperen pravo u njega. "Sii, Sem!" ree Brama, pomiui skiptar malo, tako da su se i bolovi pomicali, arili. "ivi ste jo samo ti i Ratri! Ostali ste poslednji! Predaj se!" Uspeo je, nekako, da se pridigne na noge. Stisnuo je obema akama svoj opasa. Zanjihao se, kroz stisnute zube procedio: "Dobro! Silazim... pau meu vas, ali kao bomba!"

Ali tad se nebo zamrailo, osvetlilo, opet zamrailo. Moni krik razgledao se nad pucketavim poarima. "To je Garuda!" ree Mara. "Zato bi Vinu sada dolazio?" "Garuda je ukraden! Zar zaboravlja?" Ogromna ptica obruavala se prema zapaljenom gradu kao feniks koji srlja prema svom rasplamtelom gnezdu. Sem je okrenuo glavu gore, video kako kapuljaa iznenada pada preko oiju pticana Garude, koji je tad zbunjeno razmahnuo krilima i obruio se prema bogovima koji su pred hramom stajali. "Crveno!" povika Mara. "Jaha je u crvenom!" Brama se hitro okrenuo. Svoj vritei skiptar drao je obema rukama, i njime nianio ka glavi ponirueg pticana. Mara je mahnuo rukom, i Garudina krila prividno se se zapalila. Vaju je digao obe ruke, i uraganski vetar naleteo je na konja Vinuovog, na pticana koji kljunom koije razbija. Garuda je jo jednom kriknuo, irei krila, usporavajui sputanje. Tad su Rakae oko glave Garudine pojurili, udarcima i ubodima pourujui pticu prema tlu. Usporavao je Garuda, usporavao, ali nije mogao da stane. Bogovi se razbeae kud koji. Garuda se sruio na tlo. Zemlja je od toga zadrhtala. Iz perja na leima Garudinim iskoio je Yama, sa sabljom u ruci. Uinio je tri koraka, a onda je pao. Mara se pojavio iz jedne ruevine i ivicom ake zadao Yami dva udarca u vrat, iza potiljka. Sem je skoio pre nego to je drugi udarac Yamu dokaio, ali nije uspeo na vreme da se domogne tla. Skiptar je opet zavritao, i sve se oko Sema zavrtelo. Borio se da uspori svoj pad, i u tome je uspevao. Jo petnaestak metara mu je ostajalo do plonika... deset... sedam... Plonik pred njegovim oima gubio se u izmaglici boje krvi, tamnei. "Gospodar Kalkin je konano u bitki potuen", ree neko tiho. Sema i Yamu nije imao ko drugi da iznese iz umirueg grada Kinseta pokraj reke Vedre, pa su to uinili oni koji su jedini preostali ivi: Brama, Mara, i dvojica polubogova, koji su se zvali Bora i Tikan. Ispred svih je ila gospodarica Ratri oko ijeg vrata je bio vezan konopac. Odneli su Sema i Yamu do ognjenih koija koje su sad bile jo tee oteene nego onda kad su ih oni tu ostavili: sad je, naime, nedostajao jedan deo repne konstrukcije, a na desnom boku zjapila je velika, duboka rupa. Lancima su vezali svoje

zarobljenike. Oduzeli su im talisman Vezivaoca i skerletni ogrta Smrti. Onda su emitovali poruku na Nebo. Posle nekog vremena doletele su nebeske gondole da ih vrate u Nebeski grad. "Pobedili smo", ree Brama. "Kinset vie ne postoji." "Skupa pobeda, rekao bih ja", ree Mara. "Ali smo pobedili!" "A Crni se opet aktivirao." "Samo je hteo da oproba nau snagu." "I ta e sad o njoj misliti? Izgubili smo celu jednu armiju. ak su i bogovi umirali danas." "Imali su protiv sebe Smrt, Rakae, Kalkina, No i Majku stranog sjaja. Nee vie Niriti dii ruku protiv nas, ne posle ovakve pobede." "Moan je Brama", ree Mara i okrete se da gleda na neku drugu stranu. Pozvani su gospodari Karme. Oni su sudili zarobljenicima. Gospodaricu Ratri su prognali iz Nebeskog grada i osudili je da svetom hoda kao smrtnik, a pri svakoj inkarnaciji da dobije sredoveno telo izgleda loijeg od prosenog, telo koje nee moi da ponese punu snagu njenog Aspekta ili njenog Atributa. Toliko milosrdni prema njoj bili su zato to su presudili da je ona samo sluajno postala sauesnica, tek poto ju je na zlo naveo Kubera u koga je imala poverenja. Kad su sudije poslali po gospodara Yamu, nali su ga mrtvog u eliji. Neka metalna kutijica nalazila se u turbanu njegovom, i ta je kutijica eksplodirala. Ovo je navelo gospodara Karme da izvre autopsiju i da odre savetovanje. "Ako je eleo da umre, zato nije uzeo otrov?" pitao je Brama. "Bilo bi lake sakriti jednu pilulu nego tu kutiju." "Mogue je, ali jedva mogue", rekao je na to jedan od gospodara Karme, "da je njega ekalo negde na svetu jo jedno telo, i da je pokuao da izvri transfer u to telo putem nekog emisionog aparata, podeenog da posle upotrebe eksplodira." "Da li je tako neto izvodljivo?" "Naravno da nije. Oprema za transfer je glomazna i komplikovana. Ali Yama se hvalio da nema toga to on ne ume da izvede. Jednom je pokuao da me ubedi da bi se takav aparat mogao konstruisati. Ali kontakt izmeu dva tela treba da bude direktan, i treba da se ostvaruje pomou mnogobrojnih kablova. Treba i mnogo vie energije nego to bi tako mala kutija ikad mogla da generie." "Ko vam je konstruisao psiho-sondu?" pitao je Brama. "Gospodar Yama." "Ko je ivi konstruisao ognjene koije? Ko Agniju plameni tapi? Rudri onaj

strani luk? Ko trozubac? A blistavo koplje?" "Yama." "Onda u vas obavestiti o sledeem: priblino u vreme kad je ta kutijica morala dejstvovati, u Vasti, dvorani smrti, ukljuio se, kao sam od sebe, jedan veliki generator. Funkcionisao je manje od pet minuta, a onda se iskljuio." "Emitovana energija?" Brama je slegnuo ramenima. "Vreme je da presudimo Semu." Presueno je. Poto je nad Semom ve jednom izvoena egzekucija, pa se nita nije postiglo, doneta je odluka da smrtna kazna ovoga puta ne bi bila odgovarajua. Zato je Sem transferisan, ali ne u novo telo. Podigoe radio-kulu. Sema su stavili pod anesteziju. Kablovi za transfer bili su potom prikljueni na uobiajeni nain, ali nigde nije drugog tela bilo. Drugim svojim krajem kablovi su bili ukljueni i konvertor na kuli. Kroz otklopljenu kupolu neba projektovali su Semov atman u veliki magnetski oblak koji krui oko itave planete, i koji nosi naziv Most bogova. Onda je Semu ukazana jedinstvena ast: po drugi put je na Nebu sahranjen. Gospodar Yama sahranjen je po prvi put. Brama je gledao kako se sa dve lomae vije dim i pitao se gde je Yama stvarno. "Buda je otiao u nirvanu", proglasio je Brama. "Propovedajte to u hramovima! Pevajte o tome na ulicama! Slavan bee kraj njegov! On je preinaio staru religiju, i sad smo bolji nego ikad pre! A ako neko poeli da drukije kae, neka se prvo priseti Kinseta!" I to je sprovedene Gospodara Kuberu nikad ne naoe. Demoni slobodni ostadoe. Niriti je jak bio. A po svetu celom razmileli su se oni koji su pamtili naoare i vodeni WC, petrohemiju i motore sa unutranjim sagorevanjem. Oni su pamtili i dan kad je sunce sakrilo svoj lik da ne gleda pravdu Neba. Vinua su uli kad je izjavio da je divljina najzad prodrla u Grad.

7
Ponekad ga nazivaju jo i imenom Maitreja, to znai Gospodar Svetlosti. Posle svog povratka iz Zlatnog oblaka, otputovao je u Kaminu palatu u Kajpuru, gde je kovao planove i spremao snage za dan Juge. Jednom je neki mudrac rekao da ovek nikada ne moe da posmatra dan Juge; moe samo da shvati, naknadno, daje taj dan ve proao. Jer, on svane isto kao i svaki drugi dan, i isto tako mine, pri tom rekapitulirajui istoriju sveta. Ponekad ga nazivaju i Maitrejom, Gospodarem Svetlosti...
Svet je lomaa rtvena, sunce je gorivo, zraci sunca dim, dan je vatra, strane sveta su ike i ugarci. U vatri toj, bogovi nude veru kao libaciju, ritualno ispijanje u slavu svoju. Iz tih pobuda raa se Kralj Mesec. Kia, o Gautama, je vatra, oblaci su dim njen, godina je gorivo, munja je plamen, i ika, i ugarak. U vatri toj, bogovi nude Kralja Meseca kao libaciju. Iz te ponude raa se kia. Svet je, o Gautama, vatra, zemlja je gorivo, plamenovi su dim njen, no je vatra, mesec je ugarak, zvezde su ike. U toj vatri bogovi nude kiu kao libaciju. Iz te ponude nastaje hrana. ovek je, o Gautama, vatra, njegova otvorena usta su goriva, njegov dah je dim, njegov govor je plamen, njegovo oko je ugarak, njegovo uvo ika. U toj vatri bogovi nude hranu kao libaciju. Iz te ponude raa se mo stvaranja. ena je, o Gautama, vatra, njeno oblije je gorivo njena kosa je dim, njeni organi su plamen, njena zadovoljstva su ike i ugarci. U toj vatri bogovi nude mo stvaranja kao libaciju. Iz te ponude raa se ovek. On ivi onoliko koliko mu je sueno da ivi. A kada ovek umre, odnesu ga na lomau i ponude vatri. Ta vatra postaje njegova vatra, to gorivo postaje njegovo gorivo, taj dim postaje njegov dim, taj plamen njegov plamen, te ike njegove ike. U toj vatri bogovi nude oveka kao libaciju. Iz te ponude ovek izlazi kao stvorenje velianstvenog sjaja i zraenja. Brihadaranyaka Upanishad (VI,ii, 0 14)

U visokoj, plavoj palati vitkih kula i filigranski izraenih kapija, tamo gde se kroz prozraeni vazduh prenose ukus slane morske pene i krici morskih ptica, ispunjavajui ula ivotom i radou, odigrao se razgovor izmeu gospodara Niritija Crnog i oveka koji je pred njega izveden. "Morski kapetane, kako se zove?" ree Niriti. "Olvaga, gospodaru", odgovorio je kapetan. "Zato ste poubijali moju posadu a mene ostavili u ivotu?" '"Zato to hou tebe da pitam to-ta, kapetane Olvaga."

"O emu?" "O mnogim stvarima. O stvarima koje bi jedan stari morski kapetan mogao na svojim putovanjima saznati. Koliko je jaka moja kontrola nad junim morskim putevima?" "Jaa je no to sam mislio, inae me ne biste sada imali ovde." "Mnogi drugi se ne usuuju ni da zaplove, zar ne?" "Da." Niriti je priao prozoru koji na more gleda sa visine. Svom zarobljeniku okrenuo je lea. Posle nekog vremena opet je progovorio. "ujem da se znatan nauni progres odigrao na severu posle, a-hm, posle bitke kod Kinseta." "I ja sam o tome sluao. I ne samo sluao; znam da je to istina. Video sam parnu mainu. tamparska maina je sada normalan deo ivota. Pomou galvanskih struja postie se da noge mrtvih slizarda skau. Lije se elik bolji. Ponovo su otkriveni mikroskop i teleskop." Niriti mu se opet okrenuo. Osmatrali su jedan drugoga. Niriti bejae ovek malenog rasta, oka mirkavog, osmeha lanog, kose crne, srebrnom trakom uvezane; nos mu je bio okrenut vrhom uvis, a oi njegove imale su boju palate u kojoj je boravio. Bio je obuen u crno. Moglo se videti da se nije izlagao suncu. "Zato bogovi iz Nebeskog grada ne spree te stvari?" "Po mom miljenju to je zato to su oslabljeni, ako je to ono to elite da ujete, gospodaru. Posle one katastrofe kod Vedre, oni kao da se malice plae da progres u oblasti mehanike zatiru putem nasilja. Uz to, pria se da je dolo do unutranjih sukoba u Nebeskom gradu, izmeu polubogova i preivelih starijih. Postoji i pitanje te nove religije. Ljudi se vie ne boje Neba onako kao pre. Spremniji su da se brane; a sad, kad su ljudi bolje opremljeni, bogovi pokazuju manje spremnosti da se s njima suoe." "Znai da Sem ipak pobeuje. Godine promiu, a on ih slama postepeno." "Da, Renfrou. Rekao bih da je to istina." Niriti je bacio pogled na dvojicu straara koji su stajali levo i desno od Olvage. "Odlazite", naredio im je. A kad oni odoe, "Zna me?" "Da, svetenie, kapelane, jer ja sam Jan Olveg, kapetan broda Zvezda Indije." "Olveg. Reklo bi se da je to umereno nemoguno." "Ali je istina. Ovo telo, sada ve matoro, dobio sam onog dana kad je Sem slomio gospodare Karme u Maharti. Bio sam tamo." "Jedan od Prvih, i... da! ... hrianin!"

"Hrianin samo povremeno, samo kad mi ponestanu hinduistiki termini za psovanje." Niriti mu je stavio aku na rame. "Onda te sigurno do dna bia tvog boli ovo svetogre koje su oni nainili!" "Ne moe se rei da ih mnogo volim... a ni oni mene." "Uistinu. Ali Sem uradio je isto zamrsio je to mnotvo raznih jeresi tako da Istinita re ostaje jo dublje zakopana..." "To je jedno oruje, Renfrou", ree Olveg. "Nita vie. Siguran sam da nije eleo da bude bog, ba kao to to nismo eleli ni ti ni ja." "Moda. Ali bolje bi bilo da je izabrao neko drugo oruje. Ako pobedi, njihove due ipak e biti izgubljene." Olveg je slegnuo ramenima. "Nisam teolog kao ti..." "Hoe li mi ipak pomoi? Tokom vekova sazdao sam silu veliku. Imam i ljude i maine. Kae da su nai neprijatelji oslabljeni. Moji vojnici bez due oni koji nemaju oca niti ih je rodila majka takoe su bez straha. Imam mnogo nebeskih gondola. Mogu da stignem do njihovog grada na severnom polu. Mogu da razorim njihove hramove ovde u svetu. Mislim da je kucnuo as da oistimo svet od te gadarije. Prava vera mora se opet vratiti! Uskoro! To mora biti uskoro..." "Kao to rekoh, nisam teolog. Ali i ja bih rado video pad Nebeskog grada", ree Olveg. "Pomoi u ti na sve naine koji su mi raspoloivi." "Onda ovako: zauzeemo nekoliko njihovih gradova i oskrnaviti hramove tamo, da vidimo na kakvu emo reakciju bogova time izazvati." Olveg je klimnuo glavom. "Ti e mi davati savete. Bie mi moralna podrka", ree Niriti. Sagnuo je glavu. "Pridrui mi se u molitvi", naredio je. Starac je dugo stajao pred Kmainom palatom u Kajpuru, zurei u njene mermerne stubove. Najzad se jedna devojka saalila na njega i donela mu hleb i mleko. Hleb je pojeo. "Popij i mleko, deda. Ono je hranljivo i pomoi e ti da telo svoje ouva." "Prokletstvo!" ree starac. "Prokleto bilo mleko! I prokleto bilo moje telo! A i moj duh, to se toga tie!" Devojka je ustuknula. "To nije pristojan odgovor od strane nekoga ko je upravo primio milostinju." "Nita nemam protiv tvog milosra, devojko. Radi se o tvom izboru pia. Zar ne bih od tebe mogao dobiti gutljaj najloijeg vina koje u kuhinji imate?... Onog koje gosti nee da naruuju, onog koje kuvar nee da sipa preko najjeftinijih komada mesa? eznem za onim to se istiskuje iz groa, ne iz krava."

"Da nee i jelovnik da ti donesem moda? Odlazi dok nisam pozvala nekog slugu!" Zurio je u njene oi. "Ne vreajte se, gospoo, molim vas. Meni nije lako da prosim." Zagledala se u njegove oi crne kao katran,okruene licem koje bejae prava ruevina bora i pocrnelosti od sunca. U njegovoj bradi bilo je crnih dlaka. Oko uglova njegovih usana poigravao je najsiuniji nagovetaj osmeha. "Pa... poi za mnom oko zgrade. Uveu te u kuhinju i videu ta se moe nai. Ali stvarno ne znam zato to inim." Njegovi su se prsti trzali dok se okretala, a kad je krenuo za njom, njegov se osmeh proirio. Odmeravao je nain njenog hodanja. "Zato to ja tako elim", rekao je. Rakaa zvani Taraka bio je uznemiren. Lebdei iznad podnevnih oblaka, premiljao je o putanjama vlasti. Nekad je bio najmoniji. U danima pre vezivanja nije postojao niko ko bi mu se mogao suprotstaviti. Onda je doao Sidarta, Vezivalac. Taraki je on ranije bio poznat pod imenom Kalkin. uven po snazi. Pre ili kasnije oni e morati da se sretnu, shvatao je tada Taraka; prialo se da je Kalkin razvio neki novi Atribut, pa je Taraka morao da oproba snagu tog Atributa. Kad su se najzad suoili, onog silnog, davno minulog dana kad su planinski vrhovi bletali od njihove pomame, Vezivalac je pobedio. A u njihovom drugom sukobu, mnogo vekova kasnije, Vezivalac ga je, nekako, jo potpunije potukao. Ali postojao je samo jedan Vezivalac; u meuvremenu je i taj jedan nestao iz ovoga sveta. Od svih stvorenja, samo je Vezivalac potukao gospodara Helvela. Onda su bogovi doli da bace izazov njegovoj moi. U ranim danima to su jadni i alosni bogii bili: jo su se muili da svojim mutantskim moima potpunije ovladaju, koristei za to hemijska sredstva, hipnozu, meditaciju, neurohirurgiju pretaui svoje moi postepeno u Atribute ali tokom vekova, te moi su rasle. etvoro bogova ulo je u Helvel, bunar pakla, samo etvoro, ali Tarakine legije nisu mogle da ih odbiju. Onaj zvani iva bio je jak, ali ga je Vezivalac kasnije ubio. To je bilo sasvim u redu, po Tarakinom miljenju; Taraka je Vezivaoca smatrao sebi ravnim. enu nije ozbiljno uzimao u obzir. Bila je to samo jedna ena; uostalom, zatraila je pomo od Yame. Ali gospodar Agni, ija je dua sva bila jedan blistav, zasenjujui plamen taj je bio bog koga se Taraka pomalo plaio. Setio se Taraka onog dana kad je Agni uetao u palatu u gradu Palamaidsu, sam samcit, i stao Taraki na megdan. Nije ga Taraka uspeo tad zaustaviti, tavie video je kako mo Agnijevih plamenova razara itavu palatu. Ni u Helvelu nita nije moglo zaustaviti Agnija. Tada, u Helvelu, Taraka se zarekao da e morati da oproba silu Agnijevu, kao nekad Sidartinu, pa ili da pobedi ili da bude

vezan. Ali nikad nije doao u priliku da to uini. Jer, gospodar vatre je pao pred onim obuenim u crveno koji je u Helvelu nastupio kao etvrti zato to je taj u crvenom uspeo, na neki nain, da vrati Agnijeve vatre na Agnija samog, onog dana kad se vodila bitka za Kinset pokraj reke Vedre. To je znailo da je on, taj u crvenom, najvei od svih. Pa zar nije i sam Vezivalac upozoravao Taraku na silu Yama Darme, boga smrti? Da, taj ije oi ispijaju ivot najvei je od svih koji su na svetu preostali. Onda, u ognjenoj koiji, i Taraka je zamalo pao pred napadom Crvenoga. U jednoj kasnijoj borbi Taraka se sa Yamom dohvatio, ali samo za kratko, jer se pokazalo da su njih dvojica u tom ratu bili na istoj strani. Prialo se kasnije da je Yama umro u Nebeskom gradu. Jo kasnije prialo se da Yama i dalje hoda svetom. Govorilo se da gospodar smrti ne moe umreti, sem ako sam odlui da umre. Taraka je to prihvatao kao injenicu, znajui ta iz prihvatanja proistie. Proisticalo je, naime, da e se on, Taraka, vratiti na jug, na ostrvo plave palate, gde gospodar zla, Niriti Crni, oekuje njegov odgovor. Dae mu potvrdan odgovor, pristanak. Prvi na spisku je grad Maharta; odatle, sa obale mora, krenue se ka severu; demoni Rakae udruie svoju snagu sa mranom silom Niritijevom, unitie hramove u est najveih gradova jugozapada, ispunie ulice tih gradova krvlju njihovih graana, tedei jedino bezplamene legije Crnoga dok na kraju u pomo tim gradovima ne priskoe bogovi, koji e tako zapeatiti sopstvenu sudbinu. A ako se bogovi ne pojave, tad e svi znati koliko su bogovi u stvari slabi. Onda e Rakae na juri zauzeti Nebo, a Niriti e sruiti Nebeski grad; pae Toranj milju visok, kupola e biti razneta u komade, velike bele make Kanibure moi e da vide ruevine, a preko paviljona bogova i polubogova napadae snegovi polarni. A pravi razlog svega toga bie u stvari samo jedan ako se ne rauna razbijanje dosade i pospeivanje propasti i bogova i ljudi u svetu Rakaa. Kad god nastanu velike bitke, kad se ine dela krvava, mona i plamena, on dolazi, to je Taraka dobro znao; odnekud doe onaj u crvenom, nekako, zato to ga njegov Aspekt vue ka carstvu njegovome. Taraka je bio reen da traga, da eka, da ini ma ta, onoliko dugo koliko bude potrebno, samo da bi jednog dana mogao da pogleda u crne vatre koje gore iza oiju Smrti... Brama je zurio u mapu. Onda je opet pogledao u kristalni ekran oko koga se omotala bronzana zmija Naga, ona koja dere sopstveni rep. "Gori, o svetenie?" "Gori, Brama... cela ona gradska etvrt u kojoj su magacini?" "Naredi narodu da gasi poare." "Narod to ve ini, Moni." "Onda zato me uznemirava sa takvim vestima?" "Postoji strah, Veliki." "Strah? Strah od ega?"

"Od crnoga, ije ime ne mogu u vaem prisustvu izgovoriti, ija je mo na jugu postojano rasla, i koji sad kontrolie pomorske puteve, tako da je trgovinu prekinuo." "A zato bi se ti plaio da izgovori Niritijevo ime u mom prisustvu? Znam ja za Crnoga. Smatra li da je on podmetnuo poare?" "Da, veliki; on, ili jo pre neki prokletnik koga je Crni potplatio. Mnogo se pria da on eli da nas odsee od sveta, da iscrpi nae bogatstvo, da uniti nae zalihe i oslabi duh na, zato to planira..." "Invaziju na vas, naravno." "Vi ste to rekli,Moni." "Moda i jeste tako, moj svetenie. Zato mi reci: zar smatra da vai bogovi nee stati uz vas ako gospodar zla napadne?" "Nikad se takva sumnja nije pojavila, Najmoniji. Samo smo eleli da vas podsetimo na tu mogunost invazije i da obnovimo nau veitu molbu za milosre i boansku zatitu." "Rekao si ono to si eleo, svetenie. Straha nemaj." Brama je iskljuio ekran za daljinsko sporazumevanje. "Napae." "Dabome." "Pitam se koliko je jak. Niko ne zna njegovu stvarnu snagu, je 1' tako, Ganea?" "Pitate mene, gospodaru moj? Svog poniznog politikog savetnika?" "Ne vidim da je ovde iko drugi prisutan, ponizni bogotvore. Zna li ikog drugog ko bi mogao raspolagati takvim informacijama o Niritiju?" "Ne, gospodaru. Ne znam. Svako izbegava Gadnoga kao pravu smrt. A on najee i jeste prava smrt. Kao to znate, ono troje polubogova koje poslah na jug ne vratie se." "Ne pamtim kako su se zvali, ali pamtim da su bili ba jaki, zar ne? Pre koliko vremena se to dogodilo?" "Poslednji sluaj zbio se pre godinu dana kad smo poslali novog Agnija." "Da, mali jo nije bio uvebao stvar jo je bacao rune zapaljive bombe... pa ipak je bio jak." "Moda moralno jak. Kad bogova ostane malo, moramo da se pomirimo s tim da aljemo polubogove." "U vremena stara, ja bih uzeo ognjene koije..." "U vremena stara nije bilo ognjenih koija. Gospodar Yama ih je..." "Tiina! Sad imamo ognjene koije. Mislim da e se visoki ovek od dima, onaj sa irokim eirom, uskoro zanjihali iznad Niritijeve palate." "Brama, miljenja sam da Niriti moe da zaustavi ognjene koije." "Otkud to?"

"Na osnovu izvetaja nekih oevidaca, verujem da je on upotrebio voene projektile protiv ratnih brodova upuenih da gone njegove pljakae." "Zato mi to nisi ranije rekao?" "Izvetaji su stigli nedavno. Tek sad mi se, evo, ukazala prilika da vam o tome govorim." "Znai, ne smatra da treba da napadnemo?" "Ne. Treba ekati. Neka on uini prvi potez. Tako emo moi da ocenimo njegovu snagu." "To bi podrazumevalo da Mahartu rtvujemo, zar ne?" "Pa ta? Nikad niste videli pad nekog grada?... Kako e mu Maharta koristiti, sama po sebi, u kratkoronoj projekciji? Ali ako ne moemo da povratimo Mahartu, tada neka se zaklati visoki ovek od dima sa irokim belim eirom iznad Maharte." "U pravu si. To e biti korisna rtva: oceniemo Niritijevu mo tano, i iscrpeemo jedan deo njen. U meuvremenu moramo se pripremati." "Da. Kakvo e biti vae nareenje?" "Dati uzbunu svim snagama u gradu. Gospodara Indru pozvati da se vrati sa istonog kontinenta... smesta!" "Neka bude volja tvoja." "Uzbuna neka se da i u preostalih pet gradova na istoj reci u Lanandi, Kajpuru, Kilbaru..." "Bie smesta uinjeno." "Onda kreni!" "Ve sam otiao." Vreme je bilo kao okean, prostor kao voda tog okeana, Sem je stajao u sredini, odluku doneo. "Boe smrti", ree on, "nabroj nae jake take." Yama se protegao, zevnuo je, onda je ustao sa skerletnog kaua na kome je dotle dremao gotovo nevidljiv. Preao je na Semovu stranu sobe i zagledao se Semu u oi. "Bez nabacivanja Aspekta, evo mog Atributa." Sem je prihvatio taj pogled, vrsto mu odolevao. "To bi bio odgovor na moje pitanje?" "Deo odgovora", odgovori Yama, "ali ovo je prevashodno nain da testiram tvoju snagu. Izgleda da ti se snaga vraa. Izdrao si moj smrtni pogled due nego to bi to ijedan smrtnik mogao." "Znam da mi se snaga vraa. Oseam to. Mnogo toga mi se vraa. Tokom ovih

nedelja naeg boravka u Ratrinoj palati meditirao sam o svojim ranijim ivotima. Nisu svi ti ivoti bili neuspeni, boe smrti. Takav zakljuak izveo sam danas. Iako su me oni sa Neba svaki put potukli, svaka pobeda kotala ih je skupo." "Da. ini se da si nekakav ovek sudbine. Sad su oni zapravo slabiji nego onog dana kad si u Maharti uputio izazov njihovoj moi. Takoe su i proporcionalno slabiji u odnosu na ljude, zato to su ljudi sad jai. Bogovi su slomili Kinset, ali nisu slomili akceleraciju. Onda su pokuali da pripoje svojoj ideologiji i budizam te da ga tako sahrane, ali nisu uspeli. Nisam ba naisto da li ti je ta tvoja religija pomogla u pravljenju zapleta za ovu priu koju pie, da li je iole ohrabrila akceleracionizam, ali ni bogovi nisu naisto. Ali kao dimna zavesa posluilo je odlino angaovalo je panju bogova tako da se nisu pozabavili nekim opakim stvarima kojima su se mogli pozabaviti; a poto se budizam kao uenje nekim udom dobro 'primio', ti bogovski podrivaki pokuaji protiv budizma izazvali su odreenu meru anti-deikratskih oseanja. Pomislio bih da ima neku izuzetnu inspiraciju, kad ne bih znao da si samo lukav." "Hvala. Treba li ti moj blagoslov?" "Ne, a treba li tebi moj blagoslov?" "Moda, Smrti, ali kasnije. Ali nisi odgovorio na pitanje moje. Molim te reci mi koje su nae jake take." "Dobro. Uskoro stie gospodar Kubera..." "Kubera? Gde je on?" "Godinama je iveo u patnji, irei postepeno nauna znanja kroz svet." "Tokom toliko godina? Pa njegovo telo mora biti prastaro! Kako je uspeo da se odri?" "Zaboravio si Naradu?" "Mog starog lekara iz Kapila?" "Ba o njemu govorim. Kad si posle svoje bitke kod Maharta poslao svoje kopljanike na mnogo raznih strana, Narada se povukao, sa grupom slugu i pratilaca, u zabaene predele. Sa sobom je poneo, zapakovanu, svu onu opremu koju si ti uzeo iz dvorane Karme. Pre mnogo godina sam naao Naradu. Posle Kinseta, i posle mog bekstva sa Neba Putem crnog toka, izvukao sam Kuberu iz njegove kripte ispod palog grada. On se kasnije svrstao uz Naradu, koji sad ima u brdima ilegalnu prodavnicu tela. Zajedno teraju taj posao. Jo nekoliko takvih karmoposluga smo izgradili na drugim mestima." "Znai, stie Kubera? Dobro je!" "A Sidarta je jo princ Kapila. Ako trupe pozove iz tog kraljevstva, njegov poziv nee proi bez odziva. Ispitali smo stanje u tom predelima." "Samo bih aicu vojnika tako skupio ali ipak je to lepo uti."

"Onda, gospodar Krina." "Krina? ta trai taj na naoj strani? Gde je on?" "Bio je ovde. Naao sam ga onog dana kad smo stigli. Upravo se bio uselio u sobu jedne od devojaka. Bilo je ba alosno." "Zato alosno?" "Star je bio. alosno star i slab, ali i dalje onaj isti pijani razvratnik. Meutim, njegov Aspekt ga je jo sluio, povremeno mu vraajui deo one prastare harizme, deo one kolosalne vitalnosti. Posle Kinseta isterali su ga iz Neba, zato to je odbio da se bori protiv Kubere i mene, za razliku od Agnija koji je pristao da se bori. Posle toga je Krina lutao svetom due od pola stolea, pijanei, ljubav vodei, svirajui u svoje svirale, i starei. Nekoliko puta smo Kubera i ja pokuavali da ga naemo, ali on je poprilino putovao. To se manje-vie i oekuje od boanstava plodnosti kad odbegnu." "Od kakve e nam koristi on biti?" "Kad sam ga naao, istog dana sam ga poslao Naradi po novo telo. Sad e Krina dojahati sa Kuberom. I Krinine moi se posle transfera brzo vraaju." "Ali od kakve e nam koristi Krina biti?" "Ne zaboravi da je on slomio crnog demona Banu, kome ak ni Indra nije smeo da izae na megdan. Kad je trezan, Krina je jedan od najopasnijih boraca na svetu danas. Yama, Kubera, Krina i ako si voljan... Kalkin! Biemo nova etvorka Lokapala, i stajaemo rame uz rame." "Voljan sam." "Onda neka tako bude. Pa nek' poalju celu etu svojih bogova-pripravnika protiv nas! Bavio sam se konstruisanjem novih oruja. Ba je teta to moram da sagradim tako mnogo razliitih, egzotinih oruja, a od svakog da proizvedem samo po jedan jedini primerak. Moji se talenti znatno iscrpljuju takvim radom: svaki komad oruja zasebno umetniko delo. Bilo bi mnogo lake organizovati masovnu proizvodnju jednog odreenog modela. Ali mnoina paranormalnog uslovljava takav rad. Uvek se nae neko ko moe da se svojim Atributom suprotstaviti jednom oruju, pa ma kakvo ono bilo. Ali rado u ih pustiti da nalete na mitraljez "Gehena" i da im se tela fibrilacijom rastrgnu na komadie, ili da ukrste svoje maeve sa mojim novim elektro-maem, ili da stanu pred tit-fontanu iz koga iba sprej sainjen od cijanida i dimetil sulfoksida onda e znati da su naleteli na Lokapale!" "Sad vidim, Smrti, zato je moguno da umre svaki bog, ak i Brama, i bude drugim zamenjen svaki sem tebe." "Hvala. Ima li ikakav plan?" "Jo ne. Moram dobiti jo informacija o snagama u Nebeskom gradu. Da li je

Nebo poslednjih godina demonstriralo svoju mo?" "Nije." "Kad bi postojao neki nain da ih testiramo a da neispoljimo svoje prisustvo... Moda Rakae..." "Ne, Sem. Nemam poverenja u njih." "Ni ja. Ali ponekad se s njima moe postii pogodba." "Onako kako si se pogodio s njima u Helvelu i u Palamaidsu?" "Odgovorio si mi dobro. Moda si u pravu. Razmisliu jo. Pitam se ta je sa Niritijem, meutim. Kako ide Crnome?" "Tokom nekoliko poslednjih godina on je postepeno ovladao morima. Krue glasine da su njegove legije sve brojnije.i da je poeo proizvodnju ratnih maina Ali ve sam ti izloio, jednom prilikom, svoje bojazni oko Niritija. Ostanimo to je mogue dalje od njega. Samo jedna stvar je zajednika nama i njemu: elja da se Nebo obori. On nije ni akceleracionist ni deikrat, a ako postigne uspeh, uvee mrana vremena srednjevekovne vrste, groznija od onih iz kojih upravo poinjemo da izlazimo. Moda bi nam najbolje bilo da isprovociramo bitku izmeu Niritija i bogova iz Nebeskog grada, da dobro zalegnemo u zaklon, i da pobednike upucamo." "Moda si u pravu, Yama. Ali kako da to izvedemo?" "Moda ne moramo nita da inimo. Stvar se moe desiti i sama od sebe i to uskoro. Maharta ui, uzmiui od mora kome je okrenuta. Ti si strateg, Sem. Ja sam samo taktiar. Vratili smo te u svet da nam kae ta da radimo. Molim te da o tome paljivo razmisli, sad kad si opet onaj stari." "Tu poslednju napomenu uvek naglasi." "Jest, propovednie. Jer, ti jo od povratka iz blaenstva nisi oproban u borbi... Reci mi, moe li da natera budiste da se bore?" "Verovatno, ali bih morao da se uivim u ulogu koja mi je sad antipatina." "Pa... moda i ne bi bilo potrebno. Ipak imaj to na umu. za sluaj da se naemo u procepu.Za svaki sluaj, uvebavaj svake noi pred ogledalom onu lekciju o estetici koju si svojevremeno odrao u Ratrinom manastiru." "Radije ne bih." "Znam da ti ne bi, ali ipak vebaj." "Bie bolje da vebam sa sabljom. Nai mi jednu sablju pa u ti dati lekciju." "Ho! Poteno! Ako lekcija bude dobra, priznau da si me preobratio!" "Onda idemo u dvorie gde u poeti da te prosvetljujem." im je, u plavoj palati, Niriti uzdigao ruke, projektili su sa paluba Niritijevih raketnih krstarica vrsnuli uvis, ka nebu, opisujui duge lukove usmerene ka gradu Maharti.

Tek to na njegove grudi privrstie crni oklop, rakete se sruie u grad, i poari otpoee. Dok je izme navlaio, njegova flota uplovila je u luku. Kad su ispod grla njegovog prikopali njegov crni ogrta, a crni elini lem stavili na njegovu glavu, ispod paluba njegovih brodova njegovi kaplari poeli su polako, tiho da lupkaju po bubnjevima. Kad su oko pojasa Niritijevog opasa sa maem privrstili, oni bez due ve su, ispod paluba, bili u polaganom pokretu. Dok je navlaio svoje rukavice od koe i elika, Rakae su izazvali vetrove koji su njegovim brodovima pomogli da se probiju u unutranji deo luke. Pokretom ruke pozvao je svog mladog stjuarda, Olvagu, da poe za njim u dvorite, a u tom asu ratnici koji nikad ne govore pojavili su se na palubama brodova i okrenuli lica ka zapaljenoj luci. Kad su maine u nebeskoj gondoli mrane boje zamumlale i kad su se vrata gondole pred njima dvojicom otvorila, prvi od njegovih brodova bacio je sidro. Dok su njih dvojica u gondolu ulazili, prvi odredi njegovi uli su u Mahartu. A kada stigoe do Maharte, grad je ve bio pao. U visokim, zelenim prostorima iznad vrta ptice su pevale. Na dnu plavog bazena ribe su leale kao stari novii. Velikih latica, preteno crvenih, bili su rascvali cvetovi; ali oko njene klupe od ada mogao se videti i pokoji uti. Klupa je imala naslon beli, od kovanog gvoa; levu ruku odmarala je na tom naslonu, dok je gledala kamene ploe preko kojih su njegove izme sa grebanjem prelazile; kretao se ka njoj. "Gospodine, ovo je privatni vrt", rekla je. Pred klupom je stao. Gledao je dole, enu na klupi. Bio je mesnat, pocrneo, mrka oka i brade mrke, lica bezizraajna sve do asa kad se nasmeio. Bio je obuen u odeu od koe i od plave tkanine. "Gosti ovde ne dolaze", dodala je, "ali koriste vrtove u drugom krilu zgrade. Proite ispod onog svoda..." "Ti si u mom vrtu uvek bila dobrodola, Ratri", ree on. "U tvom...?" "Kubera." "Gospodaru Kubera? Pa nisi..." "Debeo. Znam. Novo telo, a naporno je i radilo. Sklapalo je Yamina oruja, transportovalo ih..." "Kad si stigao?" "Ovog asa. Sa sobom sam doveo Krinu, i doneo mnogo lenih bacaa plamena,

runih bombi, protivpeadijskih mina..." "Bogovi! Tako je davno bilo..." "Da. Veoma davno. Ipak, jedno izvinjenje ti jo dugujem, pa sam, shodno tome, doao da se izvinim. Tokom svih ovih godina to me je muilo. ao mi je, Ratri, zbog one davne noi kad sam te u ovo uvukao. Zatrebao mi je tvoj Atribut, pa sam te regrutovao. Ne volim tako da iskoriavam ljude." "I bez toga bih se ja brzo nala izvan grada, Kubera. Zato nemoj oseati previe krivice. Volela bih, meutim.privlaniji telesni oblik od ovoga koji sad nosim. To dodue nije bitno." "Nabaviu ti drugo telo, gospodarice." "Drugi put, Kubera. Molim te sedi. Ovde. Jesi li gladan? Jesi li edan?" "Da, i da." "Evo voa, evo some. Ili vie voli aj?" "Hvala lepo, ja bih some." "Yama kae da se Sem oporavio od onog svog svetatva." "To je dobro, jer nam je Sem sve potrebniji. Da li je ve napravio neke planove po kojima bismo postupali?" "Yama mi nije o tome nita rekao. Ali moda Sem nije Yami nita rekao." Grane su se zatresle silovito na oblinjem drvetu.Tak je skoio na zemlju, doekujui se na sve etiri.Preao je preko kamenih ploa i stao pokraj klupe. "Toliko ste priali da ste me probudili", zareao je. "Ko je ovaj tip, Ratri?" "Gospodar Kubera je to, Tak." "Ako si ti on, onda o, kakva promena!" ree Tak. "Isto bi se moglo rei i za tebe, arhivaru. Zato si jo majmun? Yama bi mogao da te transferie." "Korisniji sam kao majmun", ree Tak. "Odlian sam pijun, daleko bolji nego pas to je. Jai sam od oveka. Uz to, ko moe razlikovati jednog majmuna od drugog? Ostau u ovom obliju sve dok ne prestane potreba za mojim specijalnim uslugama." "Za svaku pohvalu. uje li se ta novo o Niritijevom kretanju?" "Njegove lae prolaze blie velikim lukama nego to su u prolosti obino inile", ree Tak. "Sem toga ini se da su brojnije. Nita vie se ne uje, samo toliko. Utisak je da ga se bogovi boje, inae bi ga unitili." "Da", ree Kubera, "zato to im je on sada nepoznanica. Sklon sam da ga u svojim mislima nazivam Ganeinom grekom. Ganea je Niritiju dozvolio da iz Neba ode bez uznemiravanja i da ponese onu opremu. Mislim da je Ganea eleo da ima nekog

ko bi mogao, ako iskrsne hitna potreba te vrste, da poslui kao spoljanji neprijatelj Neba. Sigurno nije ni sanjao da jedan netehniki orijentisani bog moe onako da iskoristi opremu i da izgradi silu kojom sad raspolae." "Ima logike u tome to govori", ree Ratri. "ak je i do mojih uiju doprlo da Ganea esto pravi poteze te vrste. ta e Ganea uiniti sad?" "Prepustie Niritiju prvi grad koji Niriti napadne, da bi osmotrio Niritijeva ofanzivna sredstva i odmerio snagu Niritijevu ako moe da ubedi Bramu da se tako suzdrava. Onda e udariti po Niritiju. Maharta mora pasti, a mi moramo biti u blizini. Ako nita drugo, bie zanimljivo posmatrati." "Ali smatra da emo mi i neto vie, a ne samo da posmatramo?" ree Tak. "Jo kako. Sem zna da moramo biti pri ruci da jo vie razbijemo ve razlupani krag, a onda da zgrabimo neke komade za sebe. Moraemo da se bacimo u akciju im se neko od ostalih baci u akciju, Tak, a to moe biti uskoro." "Najzad", ree Tak. "Oduvek sam eleo da krenem u bitku rame uz rame sa Vezivaocem." "Siguran sam da e u predstojeih nekoliko nedelja gotovo isto onoliko elja biti ispunjeno koliko i osujeeno." "Jo some? Jo voa?" "Hvala, ne treba, Ratri." "A ti, Tak?" "Pa ja bih mogao jednu bananu." U senci ume, na vrhu visokog brega, Brama je sedeo kao statua nekog boga izrezbarena povrh udovinog lika-nosaa zvanog gargojl. Zurio je dole, na grad Mahartu. "Skrnave hram." "Da", odgovori Ganea. "Oseanja Crnoga nisu se promenila tokom vekova." "Na neki nain, to je alosno. Na drugi nain, to je zastraujue. Njegovi vojnici su nosili puke i pitolje." "Da. Vrlo su jaki. Vratimo se u gondolu." "Samo jo malo." "Bojim se, gospodaru... moda su prejaki... na ovoj taki." "ta predlae?" "Ne mogu da zaplove rekom. Ako hoe da napadnu Lanandu morae preko suvog." "Istina je. Sem ako nije obezbedio dovoljno vozila nebeskih." "A ako poele da napadnu Kajpur, morae da zau jo dublje u kopno." "Jeste! A ako hoe Kilbar da napadnu, morae jo dublje da zau! Prei na stvar? ta

pokuava da kae?" "to dublje zalaze, sve e im ozbiljniji biti problemi opskrbe, a njihove snage bie sve izloenije gerilskim napadima du drumova..." "Je 1' ti to predlae da ja nita ne inim, nego samo da ih uznemiravam? Da ih pustim da mariraju preko zemlje, uzimajui grad za gradom? Oni e se prvo ukopati i saekati da im stignu pojaanja koja e im obezbediti da zadre ovo dosad osvojeno, a tek tad e nastupati dalje. Samo bi budale drugaije postupile.Ako ekamo..." "Gledajte dole!" "ta? ta je to?" "Pripremaju se da napuste grad." "Nemogue!" "Brama, zaboravljate da je Niriti fanatik, luak. Nisu potrebni njemu ni Maharta, ni Lananda, ni Kajpur. Njegov je cilj da uniti nae hramove i nas. Jedina preostala stvar do koje je njemu u tim gradovima stalo jesu due, ne tela. Nadirae taj preko zemlje, unitavajui svaki simbol nae religije na koji naie, sve dok se ne odluimo da damo bitku. A ako nita ne uinimo, on e verovatno poeti da alje misionare." "Pa onda moramo neto uiniti!" "Onda treba da ga slabimo, dakle, dok je u pokretu. Kad bude dovoljno slab... udarac? Dajte mu Lanandu, a ako treba i Kajpur. Pa i Kilbar, i Hamsu. Kad bude dovoljno oslabio, utucimo ga. Nije nam toliko stalo do tih gradova, imamo dosta drugih. Koliko smo gradova mi sami unitili? Brojke i ne pamtite!" "Trideset i est", ree Brama. "Vratiemo se sada na Nebo, a ja u o ovome razmisliti. Ako posluam tvoj savet, a on se povue pre no to dovoljno oslabi, izgubiemo mnogo." "Spreman sam da stavim sve na kocku pretpostavke da on to nee uiniti." "Kockice baca onaj ije su, Ganea: ne ti, nego ja.A pogledaj, oni prokleti Rakae su uz njega! Da se udaljimo mi brzo, dok nas nisu otkrili!" "Da, brzo!" Okrenue svoje slizarde natrag, ka umi. Krina je, kad su pred njega izveli glasnika, odloio svoju viestruku sviralu. "Da?" zapitao je. "Maharta je pala..." Krina je ustao. "A Niriti se priprema da marira ka Lanandi." "ta su bogovi uinili da odbrane grad?" "Nita. Ba nita." "Hajde sa mnom. Lokapale e sad odrati savetovanje."

Sviralu je Krina ostavio na stolu. Te noi Sem je stajao na najviem balkonu Ratrine palate. Kie su pljutale oko njega, nadirui kroz vetar kao talasi hladnih eksera. Na levoj ruci njegovoj, jedan gvozdeni prsten sjajio se smaragdnom svetlou. Na zemlju je pala munja, pa je druga munja oinula, pa trea, i sve su na tim mestima ostale. Ruku je digao, a gromovi su urlali i rikali, kao da se smrtnim kricima oglaavaju svi oni zmajevi koji su ikad, igde, moda mogli iveti... No je uzmakla, jer pred palatom Kaminom stajahu sada plameni elementali. Sem je obe ruke podigao, i oni se svi kao jedan u vazduh podigoe, ostajui da lebde visoko u noi. Mahnuo je rukom, i oni su preleteli Kajpur s kraja na kraj. Onda su kruili. Zatim se razdvojili, pa su plesali u oluji. Spustio je ruke. Vratili su se i opet stali pred njega. Nije se micao. ekao je. Posle stotinu otkucaja srca, dolo je i obratilo mu se iz noi: "Ko si ti, koji se usuuje da komanduje robovima Rakaa?" "Taraku mi dovedi", ree Sem. "Ni od jednog smrtnika nareenja ne primam." "Onda pogledaj plamenove mog stvarnog bia, dok te nisam privezao za onaj metalni jarbol za zastavu tamo, i ostavio da tu eka dok jarbol stoji." "Vezivaoe! Ti ivi!" "Taraku mi dovedi", ponovio je. "Da, Sidarta. Tvoja volja bie ispunjena." Sem je pljesnuo rukama; plameni elementali se razletee uvis kroz no, koja oko njega osta opet mrana. Gospodar Helvela je uzeo na sebe ovekoliku formu i uao u sobu gde je Sem sedeo sam. "Poslednji put sam te video na dan Velike bitke", ree demon. "Kasnije sam uo da su nali naina da te unite." "Kao to vidi, nisu." "Kako si uspeo opet da se vrati u svet?" "Dovukao me je gospodar Yama onaj u crvenom." "Njegova mo je uistinu velika." "Pokazalo se da je dovoljna. Kako stoje stvari kod vas Rakaa u poslednje vreme?"

"Dobro. Tvoju bitku nastavljamo." "Stvarno? Na koji nain?" "Pomaemo tvog saveznika starog Crnoga, Niritija u njegovoj ofanzivi na bogove." "Podozrevao sam da je tako. Iz tog razloga sam eleo da popriam s tobom." "Hoe da jae sa njim?" "O tome sam dobro razmislio, i elim, uprkos primedaba mojih drugova, ipak da jaem s njim ako on pristane da sklopi jedan sporazum sa nama. elim da mu ti odnese moju poruku." "Kako glasi poruka, Sidarta?" "Poruka glasi da etvorka Lokapala, koja se sad sastoji od Yame, Krine, Kubere i mene, hoe da pojae u bitku zajedno sa njim, a protiv bogova, i da dovede sve svoje saveznike, moi i maine, ako se on saglasi da ne ratuje ni protiv sledbenika budizma, ni protiv sledbenika hinduizma koji danas postoje na svetu, da ih ne preobraa silom u svoju veru, i dalje, da u sluaju nae pobede ne pokua da ini ono to su bogovi inili, naime da suzbija akceleracionizam. Dok izgovara odgovor svoj, posmatraj njegove plamenove, pa mi javi da li je odgovorio iskreno." "Smatra li da e on pristati na to, Sem?" "Smatram. On zna da e moi sa uspehom da preobraa ljude u hrianstvo im bogovi ne budu prisutni, im oni ne budu silom, kao sad, nametali hinduizam. To mu je jasno jer; vidi ta sam ja postigao sa budizmom i pored protivljenja bogova. On ima oseanje da je njegov put jedini ispravan put i da je sudbinom odreeno da njegov put mora na kraju trijumfovati. Mislim da e iz tog razloga on pristati na poteno takmienje. Odnesi mu poruku ovu, i donesi mi odgovor njegov. Vai?" Lik Tarakin se uskolebao. Lice i desna ruka njegova u dim se pretvorie. "Sem..." "ta?" "Koji put je stvarno pravi put?" "Aaa? Ti me to pita? Otkud znam?" "Smrtnici te Budom zovu." "To je samo zato to su optereeni jezikom i neznanjem." "Ne. Ja sam tvoje plamenove gledao, imenujem te Gospodarem Svetlosti. Ti vezuje smrtnike kao to si vezivao nas, oslobaa ih kao to si oslobaao nas. Imao si mo da im jednu veru usadi. Stvarno si bio ono to si tvrdio da si bio." "Lagao sam. Nikad nisam verovao u to to sam propovedao, a ne verujem ni sad. Mogao sam isto tako lako da izaberem neki drugi put, Niritijev, na primer ali, vidi, razapinjanje na krst boli. Mogao sam da izaberem islam, ali dobro znam ta

se deava kad se ponu da meaju islam i hinduizam. Moj izbor je ista kalkulacija, nula procenata inspiracija, a ja lino nisam nita." "Ti si Gospodar Svetlosti." "Idi sada i urui poruku moju. O religiji moemo da diskutujemo drugi put." "Lokapale su sad, kae, Yama, Krina, Kubera i ti?" "Da." "Onda je on stvarno iv. Reci mi, Sem, pre nego to poem... bi li mogao gospodara Yamu u borbi pobediti?" "Ne znam. Verovatno ne bih. Ne verujem da ga iko moe pobediti." "Ali on bi mogao pobediti tebe?" "Verovatno bi u potenoj borbi mogao. Kad god smo se kao neprijatelji susreli, spasao sam se ili srenom sluajnou ili prevarom. Nedavno sam se maevao s njim: nenadmaan je. Suvie je mnogostrano pripremljen za razne naine unitavanja." "Vidim", ree Taraka, ija je desna ruka, zajedno sa polovinom prsa, dimno plovila ustranu. "Onda, laka ti no bila, Sidarta. Nosim tvoju poruku." Taraka se sav u dim preobratio, a onda porinuo u oluju. Kovitla se visoko iznad tla sveta: Taraka. Oluja besni svuda oko njega, ali on njenu besomunost jedva i primeuje. Udaraju gromovi, kia lije, Most bogova se ne moe videti. Nita od toga njega ne uznemirava. Jer on je Taraka, gospodar Helvela... On je stvor koji najmoniji na svetu bejae bio, sve dok se Vezivalac nije pojavio. A sad mu je Vezivalac rekao da postoji jedan jo vei... i da e se njih dvojica opet boriti na istoj strani. Kako drsko bejae stajao u svojoj crvenoj boji i u svojoj moi, onoga dana! Pre vie od pola veka. Pokraj reke Vedre. Kad bi Yama-Darmu unitio, kad bi potukao samu Smrt, tad bi Taraka dokazao da je najbolji... Vanije je da Taraka dokae da je najbolji, nego da potue bogove, jer bogovi, prosto zato to nisu Rakae, moraju jednom nestati. Zato e Vezivaoeva poruka Niritiju poruka sa ijim bi se sadrajem Niriti, po miljenju Vezivaoevom, sloio biti saoptena samo oluji, a Taraka e osmotriti plamenove oluje i znae da je oluja odgovorila iskreno. Oluja, naime, nikad ne lae... i uvek kae Ne! U vojni logor uveo ga je jedan narednik u mranoj uniformi. Nije ga vodio kao zarobljenika. U prekrasnom oklopu sa sjajnim dodacima stupao je. Tom naredniku je maloas sam pristupio i izjavio da ima poruku za Niritija. Samo zato se narednik

uzdrao da ga odmah ne ubije; uzeo mu je oruje, uveo ga u logor tamo, u umi blizu Lanande i prepustio ga strai, a sam je uao da se posavetuje sa svojim gospodarom. U crnom atoru sedeli su Niriti i Olveg. Pred njima je bila mapa grada Lanande, rairena. Dopustili su naredniku da uvede zatvorenika u ator. Kad je zatvorenik uveden, Niriti je narednika poslao napolje, a zatvorenika dobro osmotrio. "Ko si ti?" zapitao ga je. "Ganea iz Nebeskog grada. Onaj isti koji ti je pomogao da pobegne iz Neba." Niriti kao da je o ovome premiljao. "Dobro pamtim svoga jedinog prijatelja iz dana starih", ree on. "Zato si mi doao?" "Zato to je nastupio povoljan trenutak da doem. Konano si preduzeo veliki krstaki rat." "Da." "Hteo bih sa tobom nasamo da se posavetujem o tome." "Onda govori." "A ovaj drugar tu?" "Govoriti pred Janom Olvegom znai govoriti preda mnom. Kai ta ima." "Olveg?" "Da." "Pa dobro. Doao sam da ti kaem da su bogovi u gradu slabi. Suvie slabi, rekao bih, da te pobede." "I moj je utisak bio da je tako." "Ali nisu toliko slabi da ne bi mogli, kad jednom krenu, da ti nanesu ogromnu tetu. Ako oni skupe sve raspoloive snage i udare u pravi as, ishod bi mogao biti neizvesan." "Uao sam u rat svestan i toga." "Bolje je da te pobeda to manje kota. Zna da sam simpatizer hrianstva." "A ta ima na umu?" "Javio sam se dobrovoljno da vodim nekakve gerilske odrede, samo da bih ti javio da je Lananda tvoja. Oni nee Lanandu braniti. Ako nastavi da nadire kao do sad ne konsolidujui ono to si osvojio i napadne Kajpur, Brama nee ni taj grad braniti. Ali do Kilbara kad stigne, sa snagama oslabljenim u prve tri bitke i jo oslabljenim zbog naih napada usput, tada e Brama udariti svom silom Neba, u nadi da ti pod zidinama Kilbara potuen bude. Sve snage grada nebeskog pripremljene su. ekaju te da se drzne pod kapije etvrtog po redu grada, idui uzvodno du

reke." "Vidim. Dobro je to to znam. Znai, oni se boje ovog to imam." "Naravno. Hoe li nastupati sve do Kilbara?" "Da. A pobediu i pod Kilbarom. Pre napada na taj grad poslau po moja najjaa oruja. Sile koje sam uvao radi upotrebe protiv samog Nebeskog grada oslobodiu, pustiu ih da oinu po neprijateljima mojim kad oni istupe da brane Kilbar, grad ve osuen na propast." "I oni e doneti mona oruja." "Ako je tako, kad se sretnemo ishod nee biti stvarno ni u tvojim ni u mojim rukama." "Ipak vaga moe da pretegne jo ubedljivije, Renfrou." "A je l'? ta jo ima na umu?" "Mnogi polubogovi nezadovoljni su situacijom u gradu. Hteli su dugotrajni rat protiv akceleracionizma i protiv sledbenika Tafagafe. Kad se, posle Kinseta, to nije sprovelo, bili su razoarani. Sem toga, sa istonog kontinenta je povuen gospodar Indra, koji je tamo ratovao protiv vetica. Moda bi se moglo desiti da Indra pokae razumevanje za stavove polubogova a on ima pratioce koji stiu jo vreli, sa drugog ratita." Ganea je popravio svoj ogrta. "Govori dalje", ree Niriti. "Kad u Kilbar stignu", ree Ganea, "moda nee biti voljni da ga bitkom brane." "Vidim. ta e ti iz svega ovoga dobiti, Ganea?" "Zadovoljenje." "Nita vie?" "Nadam se da e se jednog dana setiti da sam ti ja u ovu posetu doao." "Neka tako bude. Ja neu zaboraviti; dobie od mene nagradu kad stvari budu okonane... Straa!" Otvorie preklop na ulazu u ator. Onaj koji je Ganeu doveo, sad opet ue u ator. "Ovoga oveka otprati dokle god on eli, i oslobodi ga bez tete ikakve", naredi Niriti. Kad je Ganea otiao, Olveg zapita: "Ti e verovati ovome?" "Hou", ree Niriti, "ali srebrnjake u mu dati tek kad stvari budu okonane." U Semovoj odaji u Kaminoj palati u Kajpuru sedeli su Lokapale i dogovarali se. Prisutni su bili jo Tak i Ratri. "Taraka mi javlja da je Niriti odbio uslove koje smo mu ponudili", ree Sem. "Dobro je to", ree Yama. "Ve sam zamalo poinjao da se plaim da e

prihvatiti." "Ujutru je napad na Lanandu. Taraka smatra da e oni zauzeti grad; da e biti neto malo tee nego u sluaju Maharte, ali da e pobeda sasvim sigurno biti njihova. I ja sam tog miljenja." "I ja." "I ja." "Potom e Niriti marirati na ovaj grad, Kajpur. Zatim na Kilbar, pa Hamsu, pa Gajatri. On zna da e ga bogovi negde na toj putanji napasti." "Naravno." "Mi smo, dakle, u sredini, i prua nam se nekoliko mogunosti. Nismo uspeli da sklopimo pogodbu sa Niritijem. Smatrate li da bismo mogli da se nagodimo sa Nebom?" "Ne!" ree Yama, tresnuvi pesnicom o sto. "Na ijoj si ti strani, Sem?" "Na strani akceleracije", glasio je odgovor. "Ako se ona moe osigurati pregovorima, a ne nepotrebnim krvoproliem, utoliko bolje." "Ja bih se radije sporazumeo sa Niritijem nego sa Nebom!" "Onda da glasamo o tome kao to smo glasali o planu da Niritiju ponudimo pakt." "A da bi tvoja ideja bila izglasana, dovoljan ti je pristanak samo jo jednog od nas." "Pod tim uslovima sam stupio u Lokapale. Zatraili ste da vas vodim, zato sam ja zatraio ovlaenje da presudim u sluajevima kad se naemo glasaki blokirani zbog podjednakog broja glasova za i protiv neega. Meutim, pre no to glasamo, dozvolite mi da objasnim svoj stav." "Vrlo dobro... govori!" "Koliko ja sagledavam stvari, Nebo je poslednjih godina ispoljilo liberalniji stav prema akceleracionizmu. Oficijelna pozicija nije se nimalo izmenila, ali se protiv akceleracije ipak nije preduzela nijedna akcija da se pretpostaviti da je to zbog onih batina koje su dobili pred Kinsetom. Jesam li dovde u pravu?" "Sutastveno", ree Kubera. "ini se da su doli do zakljuka da bi ih suvie kotalo da preduzimaju takve akcije svaki put kad nauka uzdigne svoju runu glavu. Protiv njih su se u toj bitki borili i ljudi, smrtnici; protiv Neba. A smrtnici, za razliku od nas, imaju porodice, imaju i veze koje ih ine slabijima i moraju da paze da im karmika prolost ostane ista ako ele ponovno roenje; ipak, borili su se. Zbog toga je Nebo poslednjih godina moralo da pokae veu popustljivost. Poto ta situacija stvarno postoji, oni nee nita izgubiti time to e je priznati. Zapravo, oni bi mogli da izvuku i neku propagandnu korist iz toga, mogli bi da stvar prikau kao primer svoje boanske irokogrudosti. Mislim da bi oni bili spremni da uine ustupke koje Niriti

ne bi..." "Ja hou da vidim da Nebo padne", ree Yama. "Naravno. To hou i ja. Ali razmisli paljivo. Imajui u vidu samo ono to ste vas dvojica dali oveanstvu tokom poslednjih pola stolea, pitam moe li Nebo jo dugo da dri svet pod svojim jarmom? Nebo je palo onoga dana pred Kinsetom. Jo generacija ili dve, pa e vlast Neba nad smrtnicima biti stvar prolosti. U ovoj borbi sa Niritijem Nebo e zadobiti nove udarce, ak i u sluaju pobede. Dopustimo im jo koju godinu ove opadajue slave. Sa svakom godinom koja protekne oni postaju sve nemoniji. Popeli su se do svog vrhunca. Njihov silazak je otpoeo." Yama je pripalio cigaretu. "Je li stvar u tome to eli da neko ubije Bramu a da to ne mora da uini ti?" zapita Sem. Yama je sedeo utei, povukao dim iz cigarete, izduvao ga. Onda, "Moda. Moda je to. Ne znam. Ne volim o tome da razmiljam. Ali po svoj prilici je to istina." "Da li e prihvatiti moju garanciju da e Brama umreti?" "Ne! Ako to pokua, ubiu te!" "U dui ne zna stvarno da li hoe da Brama ivi ili umre. Moda istovremeno voli i mrzi. Postao si star pre no to si bio mlad, Yama, i nikad ti ni do ega nije bilo stalo sem do nje. Jesam li u pravu?" "Da." "Onda nemam odgovor za tebe, za tvoje muke, ali mora svoje line probleme u toj meri odvojiti od ovog problema koji je pred nama." "U redu, Sidarta. Glasam da zaustavimo Niritija ovde u Kajpuru, ako Nebo bude htelo da nas podri." "Ima li iko primedbu na ovo?" Gutanje. "Krenimo, onda, u hram. Tamo emo aparat za komunikaciju da stavimo pod svoju komandu." Yama je ugasio cigaretu. "Ali sa Bramom ja neu da razgovaram", ree. "Govore prepustite meni", ree Sem. Ili, peta nota harfe, zazuja u vrtu purpurnoga lotosa. Kad je Brama aktivirao mehanizam kristalnog ekrana u svom paviljonu, video je oveka na ijoj je glavi bio plavo-zeleni turban Urata. "Gde je svetenik?" zapita Brama. "Napolju, vezan. Mo' ga dovuemo, ako si raspoloena da odslua molitvu ili

dve..." "Ko si ti koji nosi turban Prvih i zalazi u hram naoruan?" "Imam neko udno oseanje da mi se sve ovo ve jednom dogodilo", ree ovek. "Odgovaraj na moja pitanja!" "elite li, gospodarice, da Niriti bude zaustavljen? Ili elite da mu prepustite sve gradove du reke?" "Iskuava strpljenje Neba, smrtnie? Nee iz hrama izai iv." "To to ti preti smru ne znai efu Lokapala nita, Kali." "Lokapale vie ne postoje, a efa nisu ni imali." "Gleda ga, Durga." "Yama? Jesi li to ti?" "Ne, ali Yama je ovde sa mnom a tu je i Krina, kao i Kubera." "Agni je mrtav. Svaki novi Agni je poginuo jo od..." "Od Kinseta do danas. Znam, devojko Kendi. Ja nisam bio lan prve postave Lokapala. Rild me nije ubio. Fantomska maka ije ime neemo pominjati dobro je radila svoj posao, ali ne dovoljno dobro. A sad ponovo preoh Most bogova, i evo me ovde. Lokapale me izabrae da ih predvodim. Braniemo Kajpur i slomiemo Niritija, ako Nebo pristane da nam pomogne." "Sem... to ne bi mogao biti ti!" "Onda me zovi imenom Kalkin, ili Sidarta, ili Tafagafa, ili Mahasematman, ili Vezivalac, ili Buda, ili Maitreja. Svejedno, ostajem Sem. Doao sam da te oboavam i da sklopim pogodbu." "Sluam te." "Ljudi su nekako uspevali da koegzistiraju sa Nebom, ali Niriti je neto sasvim drugo. Yama i Kubera su doneli oruje u ovaj grad. Moemo da utvrdimo grad i da spremimo zaas jednu estoku odbranu. Ako naim silama Nebo doda svoje sile, Niriti e pred Kajpurom pasti. Voljni smo ovo da uinimo, ako Nebo ozakoni akceleraciju i religijske slobode, i okona vladavinu gospodara Karme." "To nisu mali zahtevi, Sem..." "Prva dva se svode na jednostavno saglaavanje da neto ve postoji i da ima pravo da postoji i dalje. Ono tree e se dogoditi hteli vi to ili ne, prema tome dajem vam ansu da stvar prihvatite uzdignuta ela." "Morau da razmislim..." "Slobodno razmiljaj ceo jedan minut. Ja u ekati. Ako odgovor, meutim, bude ne, mi emo se povui i pustiemo Renfroua da osvoji ovaj grad i oskrnavi ovaj hram. Kad on bude osvojio jo nekoliko gradova, vi ete morati da mu iziete na megdan. Ali nas tada nee biti u blizini. ekaemo da se sve zavri. A tada, ako vaa

bogovska firma bude i dalje radila, verovatno nee moi da odluuje o ovim stvarima koje sam ti sad kao zahteve nae nabrojao. A ako vaa bogovska firma vie ne bude tu, mislim da emo moi da napadnemo Crnoga i sredimo ga, zajedno sa onim zombijima koji njemu budu posle bitke s vama preostali. U svakom sluaju dobiemo ono to elimo. Ovaj nain je, meutim, prijatniji za vas." "U redu! Sakupiu odmah snage. Pojahaemo zajedno u ovu poslednju bitku, Kalkine. Niritiju pod Kajpurom smrt! Ostavi nekoga tu u kom-odelenju, da bismo ostali u kontaktu." "Ovde u komunikacionom odelenju bie moj glavni tab." "A sad odvei svetenika i daj ga ovamo. Odmah e dobiti neka boja nareenja, a uskoro mu stie bog u posetu." "Da, Brama." "Sem, ekaj! Posle bitke, ako budemo ivi, htela bih da porazgovaram sa tobom o uzajamnom oboavanju." "eli da pristupi budizmu?" "Ne, nego da opet budem ena..." "Za svaku stvar postoji odgovarajue mesto i vreme a ovo nije ni mesto ni vreme za to." "Kad doe as, biu spremna." "Idem da dovedem svetenika tvog. Ostani na liniji." Posle pada Lanande, Niriti je odrao hriansku slubu boju meu ruevinama tog grada; molio se da odnese i pod drugim gradovima pobedu. Njegovi mrani narednici lupkali su po bubnjevima usporeno, i zombiji su se spustili na kolena. Niriti se molio sve dok znoj nije pokrio lice njegovo kao maska od stakla i svetlosti, curei sa lica pod njegov protetiki oklop koji mu je davao snagu mnogostruko veu od snage jednog oveka. Onda je digao lice ka nebu, pogledao Most bogova i rekao: "Amen". Okrenuo se tada i pojahao prema Kajpuru. Za njim armija njegova poela je da se die. Kad je Niriti do Kajpura stigao, bogovi su ga ekali. ekale su ne samo trupe iz Kajpura samog, nego i iz Kilbara. ekali su i polubogovi, heroji i velikai. Visoki funkcioneri braminski, ali i mnogi sledbenici Mahasematmana takoe su ekali. Ovi poslednji doli su u ime boanske estetike. Niriti je bacio pogled preko minskih polja koja su ga delila od zidina gradskih. Ugledao je etvoricu Lokapala na konjima. Zapreavali su kapiju grada. Na vetru su, pokraj etvorice, leprale zastave Neba.

Niriti je spustio vizir preko oiju i okrenuo se Olvegu. "Bio si u pravu. Pitam se da li Ganea eka unutra?" "Uskoro emo znati." Niriti je krenuo napred. Tog dana Gospodar Svetlosti je dobio bitku. Podanici Niritijevi nisu ni za tren kroili u Kajpur. Ganea pogibe od sablje Olvegove u asu kad je pokuavao da ubode noem u lea Bramu, koji se najednom breuljku sasvim primakao Niritiju. Ali je Olveg odmah potom pao, stiskajui akama grevito svoj stomak, i otpuzio ka jednoj steni. Kad se Ganeina glava otkotrljala i pala u jedan procep, Brama i Crni su se nali jedan prema drugome, oi u oi. Nisu jahali ni leteli, nego su stopalima na tlu stajali. "E taj mi je rekao da e biti Kilbar", ree Niriti. "Taj je eleo da bude Kilbar", ree Brama, "i trudio se da obezbedi da bude Kilbar. Sad znam zato." Bacili su se jedan na drugog. Niritijev oklop borio se za Niritija snagom mnogostruko veom od ljudske. Yama je mamuzama nagnao svog konja ka toj uzvisini, ali odjednom se naao obuhvaen vrtlogom praine i peska. Digao je svoj ogrta do oiju svojih, a tad se smeh razlegao oko njega. "Gde ti je sad tvoj smrtonosni pogled, Yama-Darma?" "Rakaa!" zareao je Yama. "Da. To sam ja, Taraka!" Preko Yame je odjednom pljusnulo mnogo litara vode, a konj se njegov propeo i pao na lea. Na noge se doekao Yama, sablju u ruci drei, a plameni vihor se zgusnuo u ovekoliko oblije. "Sprao sam sa tebe ono-to-odbija, boe smrti. Sad e rukom mojom biti uniten!" Yamina sablja je sevnula. Rasekao je svoga sivog protivnika gotovo napola, od ramena do butine, ali krv nije pokuljala, niti se primeivao kakav trag prolaska seiva. "Mene ne moe da sasee kao to bi oveka, o Smrti! A vidi ta ja mogu tebi!" Taraka se bacio na Yamu, obe mu ruke uz telo stisnuo, i tako ga oborio na zemlju. Uzdie se snop varnica. Daleko odatle, Niriti je leao prsima na zemlji, Brama mu je koleno upro u kimu i polako ali sugurno svijao mu glavu unazad, savlaujui pri tom snagu crnog oklopa. Tad je gospodar Indra skoio sa lea svog slizarda i digao na Bramu svoj ma

gromoviti. uo je kako se Niritijeva kima slomila, kako je vrat pukao. "Ma to tebe ogrta titi!" povikao je Taraka koji se sa Yamom po zemlji rvao; a onda je pogledao Smrti u oi... Yama je osetio kako Taraka naglo slabi, i uspeo je da ga odgurne sa sebe. Skoio je na noge i poleteo ka Brami, ne zastajui da svoju sablju uzme. A na uzvisini je Brama odbijao sve nove udarce maa gromovnika, ali je krv Bramina ve kuljala iz patrljka odseene leve ruke i iz tekih rana na glavi i prsima. Noni zglavak Bramin Niriti je stiskao zahvatom elika. Yama je sa krikom na usnama juriao, poteui svoj bode. Indra je ustuknuo, izmakao se izvan dohvata Braminog maa, okrenuo se ka Yami. "Bodeom protiv gromovnika, Crveni?" zapitao je Indra. "Jest", ree Yama, zamahujui da udari desnom, bacajui bode u levu da bi s te strane zadao pravi udarac. Vrak bodea prodro je u Indrinu podlakticu. Ma gromovnik ispade Indri iz ruke. Indra je meutim stigao da udari Yamu u vilicu. Pade Yama, ali u padu uspe da izmakne Indri noge u stranu i da Indru povue sa sobom. Tada ga je Aspekt njegov obuzeo punom snagom. Plamteim pogledom ibao je Indru, koji kao da je venuo, suio se naglo. Taraka je skoio Yami na lea upravo u asu kad je Indra umro. Pokuavao je Yama da se oslobodi, ali se oseao kao da se planina navalila na plea njegova. Brama koji je pokraj palog Niritija leao otre sa tela svoga opasa koji bejae natopljen demono-odbijajuim sredstvom i hitnu ga tako da opasa pade pokraj Yame. Taraka se povukao, Yama se okrenuo i zagledao se u Taraku. Ali ma gromovnik koji na zemlju bejae pao poskoio je sad, poleteo pravo ka prsima Yaminim. Yama je obema akama zgrabio otricu maa, uspevi da zadri vrh maa samo koji santimetar pred srcem svojim. Ma se ipak pomicao napred, sve blie. Krv je pocurila sa Yaminih dlanova na zemlju. Brama je usmerio na gospodara Helvela, bunara paklenog, svoj smrtonosni pogled, izvlaei ivotnu silu iz demona. Vrh maa gromovnika dotae prsa Yamina. Yama se izvio i bacio u stranu, a ma je, odlazei, rasporio kljunu kost i rame. Onda su oi Yamine bile dva koplja, a demon Rakaa izgubio je svoj ljudski lik, postavi dim. Bramina glava klonula je na grudi. Taraka je vrisnuo videi da na belom konju Sidarta jae ka njemu, Sidarta oko

koga je vazduh pucketao, pratao, irei miris ozona. "Ne, Vezivaoe! Saekaj sa snagom svojom! Meni pripada smrt Yamina..." "O budalasti demone", ree Sem. "Nije moralo ovo da se desi..." Ali Taraka vie nije postojao. Yama je pao na kolena pokraj Brame, vezujui hitro zavoj turniket oko patrljka leve ruke Bramine. "Kali!" ree Yama. "Nemoj umreti! Reci mi neto, Kali!" Brama je jeknuo vazduh hvatajui, njegove oi zatreperie otvarajui se a zatim se opet sklopie. "Prekasno", promumla pali Niriti. Okrenuo je glavu i pogledao pravo u Yamu. "Ili jo tanije, ba na vreme. Ti si Azrael, zar ne? Aneo smrti..." Yama ga je oamario, razmazujui pritom svoju sopstvenu krv preko lica Niritijevog. "'Blaeni su nii duhom, jer njihovo je carstvo nebesko'" ree Niriti po Bibliji. "'Blaeni oni koji oplakuju, jer utehu e dobiti. Blaeni su oni koji su blagi i dobri, jer e oni zemlju celu naslediti.'" Yama ga je oamario jo jednom. "'Blaeni su oni koji su gladni i edni pravednosti, jer njihova glad i e e se utaiti. Blaeni milosrdni, jer e im se milosre dati. Blaeni oni srca ista, jer oni e Boga videti...'" "'Blaeni su i mirotvorci'", ree Yama, "'jer oni e biti nazvani decom bojom.' Kako se ti uklapa u tu sliku, Crni? ije si ti dete, kad si poinio sve ovo?" Niriti se nasmeio i rekao: "'Blaeni su oni koji trpe progone zato to za pravdu ustaju: njihovo je carstvo nebesko.'" "Ti si lud", ree Yama, "i iz tog razloga ti neu oduzeti ivot. Odustani od ivota sam, im bude spreman, a to bi trebalo da bude uskoro." Tada je Yama podigao Bramu na ruke i krenuo hodom prema gradu. "'Blaeni ste ako ljudi runo o vama govore'", ree Niriti, "'i ako se naete pod udarom terora njihovog, i ako vas obaspu lanim optubama da ste prestupnici i olo kojekakav, samo zato to u mene verujete...'" "Vode?" upita Sem, odrafljujui poklopac svoje uturice i podiui Niritijevu glavu. Niriti ga je pogledao, obliznuo usne, malo klimnuo glavom. Sem je sipao tanki mlazi vode u Niritijeva usta. "Ko si ti?" ree Niriti. "Sem." "Ti? Ti si se digao iz mrtvih?" "Ne rauna se", ree Sem. "Nisam to uradio na onaj teak nain." Oi Crnoga ispunie se suzama. "Ali to znai da e pobediti", jeknuo je. "Ne

mogu da shvatim zato je Bog to dozvolio..." "Ama, Renfrou, ovo je samo jedna planeta. Ko zna ta se deava na drugim mestima? Uostalom, ovo nije ona pobeda koju sam ja eleo da izvojujem. Ti to zna. ao mi je za tebe, ao mi je zbog itave ove guve. Slaem se u potpunosti sa ovim to si sad govorio Yami, a slau se i sledbenici onoga koga Budom nazvae. Vie se i ne seam da li sam ja bio taj, ili je neko drugi bio taj. Ali od njega sam se sad udaljio. Vratiu se ivotu ljudi, a ljudima u ostaviti onog Budu koji je u srcima njihovim. Bez obzira iz kog izvora je poruka potekla, bila je ista, veruj mi. Samo zato je pustila koren i razrasla se." Renfrou je progutao jo jedan gutljaj vode. "'S vremena na vreme drvo donese dobar plod'", ree on, opet citirajui. "Volja vea od moje odluila je da umrem u naruju Bude, i da ovaj svet ode tim Putem... Daj mi blagoslov svoj, o Gautama. Umirem..." Sem je sagnuo glavu. "'Vetar ode ka jugu, okrene se, i stigne sa severa. Neprestano vetar krui, uvek se vraa u skladu sa krunim putevima svojim. Sve reke ulivaju se u more, a ipak more nije napunjeno. Sve vode se vraaju tamo gde je vodama izvor. Ono to je bilo jeste ono to e biti, a ono to je uinjeno jeste ono to e uinjeno biti. Stvari prole ne ostavie uspomenu, niti e uspomena ostati iza stvari buduih, kad i one minu i jo novije dou...'" Onda je Sem svojim belim ogrtaem pokrio Crnoga, koji sada mrtav leae. Jana Olvega su na nosilima odneli u grad. Sem je poslao glasnike da pronau Kuberu i Dr. Naradu i jave im da se sa Semom sastanu u dvorani Karme, jer je bilo jasno da u sadanjem telu Olveg ne bi jo dugo ostao iv. Dok su ulazili u dvoranu Karme, Kubera se spotakao o jednog mrtvaca koji je leao u nadsvoenom ulazu. "Ko?..." poe Kubera. "Gospodar Karme." U hodniku koji je vodio ka sobama za transfer naioe na jo trojicu nosilaca crne odede sa utim tokom. Sva trojica su leali mrtvi. I svi su bili naoruani. Sledeega naoe pored mainerije. Zamah sablje proburazio ga je tano kroz sredinu utog kruga, koji je sad izgledao kao meta sa dobrim pogotkom. Usta su mu jo bila irom otvorena za nemi vrisak. "Moda su graani ovo uradili?" ree Narada. "Gospodari Karme su poslednjih godina bili sve nepopularniji. Moda su graani iskoristili pomamu bitke i..." "Ne", ree Kubera, koji je podigao okrvavljeni arav prebaen preko jednog tela na operacionom stolu, zavirio, i opet spustio arav. "Ne, nisu graani."

"Nego ko?" Kubera je bacio pogled prema operacionom stolu. "Ono je Brama", ree. "A." "Izgleda da je neko hteo Yami da zabrani upotrebu ove mainerije za pokuaj transfera." "Pa gde je onda Yama?" "Pojma nemam. Ali bie bolje da delamo brzo, ako mislimo da nam sa Olvegom poe od ruke." "Da. Haj'mo!" Visoki mladi je stupio u palatu Kaminu i pitao za gospodara Kuberu. Preko ramena je nosio dugo, blistavo koplje. Dok je ekao, neprestano se etkao. U odaju je uao Kubera, bacio pogled na koplje, na mladia, rekao jednu re. "Tano", odvratio je mladi. "Novo koplje i novi Tak. Nema vie potrebe da ostajem majmun, pa to i nisam ostao. Blii se vreme mog odlaska, pa sam doao da kaem zbogom vama i boginji Ratri..." "Kuda e poi, Tak?" "Voleo bih da vidim ostatak sveta, Kubera, pre no to ga ti toliko modernizuje da u njemu vie nita magino ne ostane." "Taj dan ni blizu nije, Tak. Ostani jo neko vreme bar..." "Ne, Kubera. Hvala vam, ali kapetan Olveg je eljan da zaplovi odmah. On i ja zajedno naputamo ovo mesto." "Kuda ete?" "Na istok, na zapad... ko zna? Koja god strana sveta nas bude privukla... Recite mi, Kubera, ije su sada ognjene koije?" "Prvobitno su, dabome, pripadale ivi. Ali ive vie nema. Dugo ih je koristio Brama..." "Ali ni Brame vie nema. Po prvi put je Nebo bez Brame. Zato sad Nebom vlada Vinu, odratelj. Prema tome..." "Yama ih je sagradio. Ako su iije, njegove su..." "Ali on sada nema za ta da ih upotrebi", dovrio je Tak. "Zato bismo ih pozajmili Olveg i ja, za na put." "Kako to misli, nema za ta da ih upotrebi? Evo ve tri dana je od bitke prolo, a Yamu niko nije video..." "Zdravo, Ratri", ree Tak, jer je boginja noi ula u sobu. "'Sauvaj nas i od vuice i od vuka, brani nas od lopova, o Noi, daj nam da sa tvojom dobrotom no provedemo.'" Poklonio se, a ona je dotakla glavu njegovu. Onda je podigao pogled ka njenom licu, a tad je velianstveni prizor ugledao, jer

je No besmrtnica, Ratri, veliki prostor ispunjavala, itavom irinom i duinom, tako to je njena zranost odagnala mrak... "Sad moram da idem", ree on. "Hvala vam, hvala vam... za blagoslov va." Okrenuo se hitro. Krenuo je ka Izlazu. "ekaj!" ree Kubera. "Pominjao si Yamu. Gde je on?" "Potraite ga u krmi 'Kod troglave vatrokoke'", ree Tak preko ramena, "ali samo ako ba morate. Moda je bolje da ekate da on potrai vas." I Tak ode. Idui prema Kaminoj palati, Sem je video Taka kako hita niz stepenite. "Tak, dobro ti jutro!" povika Sem. Meutim, Tak nije odgovorio sve dok se nisu zamalo sudarili; a onda je naglo stao i zaklonio rukom oi kao da ih titi od sunca. "Gospodine! Dobro jutro." "Kud uri, Tak? Tek to si isprobao svoje novo telo, pa ve na ruak?" Tak se nasmejao. "Jest, gospodaru Sidarta. Imam zakazan sastanak sa avanturom." "uo sam o tome. Protekle noi priao sam sa Olvegom... Sretni ti bili putevi tvoji." "Hteo sam da vam kaem", ree Tak, "da sam znao da ete pobediti. Znao sam da ete nai odgovor, onaj pravi." "Moda ne pravi, ali nekakav odgovor, Tak, tavie ne ba najbolji. Uostalom, ono je bila mala bitka. Mogli su oni isto onako da pobede i bez mene." "Mislim na celinu minulih dogaaja", ree Tak. "Vi ste se pojavljivali u svemu onome to je dovelo do konane bitke. Morali ste se onda pojaviti i u njoj." "Valjda sam morao... da, pretpostavljam da je to bilo neminovno... Neto me uvek natera da stanem pod drvo u koje e uskoro grom udariti." "Sudbina, gospodine." "Pre e biti sluajno steena socijalna savest i nekoliko sreno uinjenih greaka, bojim se." "ta ete raditi sada, gospodaru?" "Ne znam, Tak. Jo nisam odluio." "Hoete li sa Olvegom i sa mnom da jaete kroz svet? Da preduzimate avanture sa nama?" "Neka, hvala, ne treba. Umorio sam se. Moda u zatraiti tvoje staro radno mesto i postati arhivar Sem." Tak se opet nasmejao. "Sumnjam da e tako biti. Videemo se opet, gospodaru. A sad zbogom." "Zbogom... Ima neto..." "Molim?"

"Nita. Za trenutak me je neto to si uinio podsetilo na nekoga koga sam nekad davno znao. Nita. Pa, sreno!" Stisnuo je Takovo rame i produio svojim putem. Tak je otiao brzim koracima. Krmar je rekao Kuberi da zaista imaju gosta koji tom opisu odgovara, na drugom spratu, u poslednjoj sobi, ali da bi moda bilo bolje tog gosta ne uznemiravati. Kubera se popeo na drugi sprat. Na njegovo kucanje niko nije odgovorio; zato je pokuao da otvori vrata. Iznutra su bila zatvorena rezom. Zato je zalupao na njih. Najzad je uo Yamin glas: "Ko je?" "Kubera." "Odlazi, Kubera." "Neu. Otvori, ili u ovde ostati sve dok ne otvori." "Dobro, otvoriu ti, ali saekaj samo minut." Posle nekog vremena Kubera je zauo dizanje reze. Vrata se otvorie ka unutra, ali samo pet-est santimetara. "Ne mirie na alkohol, znai enska je", ree Kubera. "Nije", ree Yama osmatrajui ga. "ta hoe?" "Hou da utvrdim ta nije u redu, i da ti pomognem, ako mogu." "Ne moe, Kubera." "Otkud zna? I ja sam majstor iako, naravno, druge vrste nego ti." Yama kao da je o ovome razmiljao. Onda je otvorio vrata irom i stao postrani. "Ui." Ta je devojka sedela na podu. Gomila raznovrsnih predmeta bila je pred njom. Bila je vrlo mlada, jedva neto vie od deteta. Uz sebe je prigrlila jedno kuence bele i braon boje. Kuberu je gledala iroko otvorenim oima punim straha, sve dok on nije nainio jedan pokret rukom. Onda se nasmeila. "Kubera", ree Yama. "Kuu-bra", ree devojka. "Ovo je moja erka", ree Yama. "Zove se Murga." "Nisam znao da ima erku." "Mentalno je zaostala. Pretrpela je oteenje mozga..." "Uroeno, ili kao posledica transfera?" zapita Kubera. "Posle transfera." "A, tako." "Ovo je moja erka", ponovio je Yama. "Zove se Murga." "Da", ree Kubera. Yama pade na kolena pokraj devojke i uze jednu kocku.

"Kocka", ree Yama. "Kocka", ree devojka. On podie kaiku. "Kaika". "Kaika", ree devojka. Dohvatio je jednu loptu i drao je u vazduhu pred njom. "Lopta", ree Yama. "Lopta", ree devojka. Dohvatio je kocku i opet je prineo devojci. "Lopta", ree devojka opet. Ispustio je kocku na pod. "Pomozi mi, Kubera", rekao je. "Hou, Yama. Ako postoji put, nai emo ga." Seo je pokraj Yame i uzdigao ruke. Kaika je jednostavno oivela od silne kaikastosti a lopta od loptastosti i kocka od kockastosti, a devojka se nasmejala. inilo se da ak i kuence prouava ove predmete. "Lokapale nikad ne budu potueni", ree Kubera. Devojka je uzela kocku, dugo ju je posmatrala, i najzad ju je kockom nazvala. Sada je poznato da se posle Kajpura u Nebeski grad vratio gospodar Varuna Pravedni. Priblino u to vreme poeo je da se raspada sistem promocije u hijerarhiji Neba. Umesto gospodara Karme postavljeni su nadzornici transfera, ija sluba vie nije imala nikakve veze sa hramovima. Ponovo je otkriven bicikl. Izgraeno je sedam budistikih svetilita. Jedan deo Niritijeve palate pretvoren je u umetniku galeriju, a ostatak u paviljon Karme. I dalje se svake godine odravao festival u Alundilu, gde su plesai ostajali nenadmani. Purpurni umarak postoji i danas. Vernici ga odravaju. Kubera je ostao u Kajpuru uz Ratri. Tak i Olveg odleteli su ognjenim koijama u nepoznatom pravcu. Na Nebu vlada Vinu. Oni koji u pravcu sedam Rii upuuju molitve svoje, zahvalili su im se i za bicikl, i za Budinog u-dobar-as-pristiglog avatara kome su davali ime Maitreja, to znai Gospodar Svetlosti. To ime su mu dali ili zato to je mogao da rukuje munjama, ili zato to se od upotrebe munja uzdravao. Drugi su i dalje tvrdili da se on zove Mahasematman i da je bog. On je, meutim, radije odbacivao ono Maha i ono atman, te je sebe i dalje zvao Sem. Nikad nije tvrdio da je bog. Nikad nije, naravno, tvrdio ni da nije bog. U tim okolnostima, nijedna od te dve tvrdnje nije mogla biti korisna. Pored toga vana je i injenica to on uz svoj narod nije ostao toliko dugo da bi omoguio veliku teoloku nadgradnju. O tome kako je otiao pripoveda nekoliko meusobno razliitih pria. Jedino to je svim tim legendama zajedniko jeste tvrdnja da se velika crvena

ptica sa repom triput duim od tela pojavila pred njim jednog dana u sumrak, dok je jahao na svom konju pokraj reke. Sledeeg dana pre zore otiao je iz Kajpura i vie nikad nije vien. Neki kau da je pojava te ptice sluajno poklapanje, da sa odlaskom njegovim nema ba nikakve veze. Poao je da nae mir ivei pritajen pod odedom afranove boje, zato to je dovrio zadatak radi koga se vratio, govorili su, a buka i slava njegove pobede ve su mu dosadili. Moda se setio, gledajui tu pticu, kako brzo prolazi takav sjaj. Moda na to nije ni pomislio jer je svoju odluku, moe biti, jo ranije doneo. Neki priaju da nije odedu opet poneo, nego da je ta ptica bila glasnik Sila iza ivota, koje su ga pozvale da opet doe u mir nirvane, da njegov bude veiti odmor, veno blaenstvo, da slua pesme koje zvezde pevaju na obalama velikog mora. Kau da je otiao i dalje od Mosta bogova, i da se vratiti nee. Trei, opet, priaju da je uzeo za sebe novi identitet i da i sada hoda meu ljudima, da ih uva, da ih povede ako dou dani sukoba, da ne dozvoli onima koji su se popeli na vlast da iskoriavaju one ispod sebe. Ima i takvih koji priaju da je ta ptica bila uistinu glasnik, ali ne sa onog sveta, nego sa ovog, i da je nosila poruku namenjenu ne Semu, nego vlasniku maa gromovnika, gospodaru Indri, koji je u oi Smrti pogledao. Nikad ranije nije takva crvena ptica primeena, ali se sada zna da ta ptija vrsta ivi na istonom kontinentu gde je Indra ratovao protiv vetica. Ako je ta ptica u svojoj glavi plamene boje nosila ita nalik na inteligenciju, onda je mogla doneti poruku o nekoj potrebi u toj dalekoj zemlji. Mora se pamtiti da je gospodarica Parvati, koja je bila ili Semova supruga, ili njegova majka, ili njegova sestra, ili njegova erka, ili moda sve to, pobegla na istoni kontinent u ono doba kad su fantomske make sagledale celo Nebo i da je nala sebi boravite tamo, meu veticama koje je svojim roakama smatrala. Ako je crvena ptica donela poruku sa istonog kontinenta, onda, po najdubljem uverenju onih koji tu verziju legende priaju, Sem nije ni trenutka oklevao nego je krenuo na istoni kontinent da spase Parvati od opasnosti, pa ma kakva ta opasnost bila. Ukupno postoje etiri verzije legende o Semu i crvenoj ptici koja je nagovestila njegov odlazak. Pripovedaju ih moralisti, mistici, socijalni reformatori i romantiari, svako na svoj nain. ovek moe, usuujem se rei, da bira, da prihvati onu verziju koja mu se najvie dopada. Pri tom ovek svakako treba da ima u vidu da se te ptice ba nikako ne pojavljuju na zapadnom kontinentu, ali da ih na istonom ima dosta. Nekih pola godine kasnije Yama-Darma je otiao iz Kajpura. Nita odreeno se ne zna o danima odlaska boga smrti; ogromna veina ljudi i ne eli nita o tome da zna. Ostavio je svoju ker Murgu pod starateljstvom Kubere i Ratri; Murga je kasnije

izrasla u izuzetno lepu enu. Moda je Yama odjahao na istok, moda je ak more preao. Jer, na drugim mestima postoji legenda o tome kako je neko u crvenoj odei ustao protiv sile sedmorice gospodara Komlata u zemlji vetica. O tim dogaajima nita pouzdano ne znamo, ba kao to ne moemo znati kakav je bio stvarni kraj Gospodara Svetlosti. Ali pogledajte oko sebe... Smrt i svetlost su svuda, uvek, i opet, u svetom snu Bezimenog, poinju i okonavaju, bore se, prate, ulaze u san i iznad sna su, vatrene rei urezuju u Samsaru, da tamo moda stvore neto to e biti lepo kao umetniko delo. Nosioci afranske odee i dalje meditiraju o Putu Svetlosti, a devojka zvana Murga odlazi svakog dana u hram i stavlja pod paviljon mranog boga njenog, pred kip, jedini dar koji se tome bogu ikad daje, cvee.

Lari Niven

NEPOSTOJANI MESEC
1
Do promene je dolo dok sam gledao vesti; uinilo mi se da krajikom oka vidim neki treptaj pokreta. Okrenuo sam se ka prozoru balkona. ta god je to bilo, zakasnio sam, nije se vie moglo videti. Mesec je bio veoma sjajan te noi. To sam primetio, nasmeio sam se, i opet se okrenuo. Na televizoru je Doni Karson upravo otpoinjao svoj monolog. Kad su poele reklame, ustao sam i poao da podgrejem kafu. Bliila se pono i sad e reklame ii u serijama od po tri ili etiri. Imau vremena. Kad sam se vratio, meseina je privukla moju panju. Pre je bila jaka, a sad jo jaa. Hipnotika. Pomakao sam klizajua staklena vrata u stranu i izaao na balkon. Taj balkon bio je malen, jedva neto vie od prozorskog simsa sa dodatom ogradom; na njemu je bilo dovoljno mesta da stoje jedan ovek i jedna ena i pokraj njih prenosivi rotilj. Proteklih meseci vidik je bio divan, naroito u vreme zalaska sunca. Jedna kompanija za elektrodistribuciju poela je da gradi mnogospratnu kancelarijsku zgradu tipa staklene table. Naspram crvenog smirajnog neba ta tvrava je dobijala izgled mree crnih linija, golih, nadrealistikih, ba impresivnih. A te noi... Nikad nisam video tako blistav Mesec, ak ni u pustinji. Dovoljno je blistav da uz njega ita, pomislio sam, a odmah potom, ali to je iluzija. Mesec nikad nije vei (itao sam negde) nego novi dran na udaljenosti od devet stopa. Nikako ne bi mogao dati dovoljno sjaja da se uz njega ita. Bio je samo tri etvrtine pun! Ali, blistajui visoko iznad autoputa koji je vodio ka zapadu, ka San Diegu, Mesec je, inilo se, zasenjivao ak i farove dugih tokova automobila. mirkao sam gledajui ga, i pomislio na ljude koji su po njemu hodali i tamo ostavili tragove sa poprenim ljebovima. Jednom mi je, zbog lanka koji sam tada pisao, bilo

dozvoljeno da dohvatim komad meseeve stene, suv kao suva kost, i da ga drim u aci... uo sam da se program nastavlja i uao sam opet u sobu. Ali bacajui pogled preko ramena uoio sam da se sjaj Meseca opet pojaao kao da je Mesec tek sad izaao iza nekog razreenog oblaia. Sad je to bilo svetlo koje pali mozak, luako. Pet puta je telefon zazvonio; tek tad je odgovorila. "Haj", rekao sam. "Sluaj..." "Haj", rekla je Lesli pospano, tonom kao da se ali. Do vraga. Bio sam se nadao da gleda televiziju, kao ja. Rekao sam: "Nita se ne buni, zovem te iz dobrog razloga. U krevetu si, je 1' tako? Ustani i moe da ustane?" "Kol'ko je sati?" "etvrt do dvanaest." "O, gospode." "Izai na svoj balkon i pogledaj unaokolo." "Vai." Zaulo se kako je telefon lupnuo. ekao sam. Leslin balkon gleda ka severu i zapadu, kao i moj, ali se nalazi deset spratova vie, to joj daje pogled utoliko bolji. Kroz moj prozor Mesec je blistao kao reflektor sa dodatom teksturom. "Sten? Jesi 1' tu?" "Aha, Kako ti se ini?" "Predivan je. Nikad ga nisam videla takvog Od ega bi Mesec mogao tako da zasija?" "Ne znam, ali zar nije predivan?" "Ne znam, ti si ovde domorodac." Lesli se doselila pre samo godinu dana. "uj, nikad ga takvog nisam video" rekoh. "Ali postoji jedna stara legenda. Jednom u svakih stotinu godina smog se odvalja sa Los Anelesa tokom jedne i samo jedne noi, tako da vazduh ostane prozraan kao meuzvezdani prostor. Na taj nain bogovi mogu da vide da li je Los Aneles jo tu. Ako jeste, opet navaljaju smog da ga ne gledaju." "Znala sam ja nekad takve stvari. Pa, dobro, sluaj, drago mi jc to si me probudio da ga vidim, ali moram sutra na posao." "Jadna maca." "Takav je ivot. 'Ku no." "'Ku no." Posle sam sedeo u tami, razmiljajui koga bih jo mogao pozvati. Telefonira

devojci u pono, pozove je da izae i pogleda meseinu... moda e ona misliti da je to romantino, moda e se naljutiti, ali nee pretpostaviti da si zvao i est drugih. Zato sam se prisetio nekih imena. Meutim, devojke koje su pripadale tim imenima sve su tokom protekle godine otpale, tako da sam poeo da provodim sve svoje vreme sa Lesli. Nisam mogao da im zamerim. Doana jc sada bila u Teksasu, Hilda pred udajom, a ako pozovem Luizu javie se verovatno i Gordi. A ona Engleskinja? Samo, nisam mogao da se setim njenog broja. Ni prezimena. Sem toga, sve moje poznanice su imale ovakvo ili onakvo radno vreme. I ja moram radom da zaraujem za ivot, ali ja sam pisac, slobodni umetnik, radim kad hou. Koju god da probudim noas, pokvariu joj jutro. Pa, nita... Kad sam se vratio u sobu, "Doni Karson ou" je bio sveden na kranje i sivo vrtloenje. Ugasio sam televizor i izaao opet na balkon. Mesec je bio blistaviji nego tok farova na autoputu, blistaviji nego Vestvud Vilid na desnoj strani. Planine Santa Monika zraile su maginim bisernim sjajem. Nijedne zvezde nije bilo u blizini Meseca. Zvezde nisu mogle da preive tako zasenjujuu svetlost. Izdravam se piui naune lanke i lanke uradi-sam. Trebalo bi da budem u stanju da pogodim zbog ega se Mesec ovako ponaa. Da li je mogue da je iznenada porastao? Naduo se kao balon? Ne. Primakao se, moda, Mesec pada? Plime! Talasi od petnaest metara... i zemljotresi! Pukotina San Andrea se rascepljuje do dimenzija kanjona Kolorada! Skai u kola, kreni u bregove... ne, ve je prekasno... Gluposti. Mesec je postao blistaviji a ne vei. To sam jasno video. Uostalom, ta bi moglo tek tako da nam baci Mesec na glave? mirnuo sam, a Mesec je na mojoj retini ostavio po-sliku. Bio je toliko blistav. Sigurno milion ljudi sada gleda Mesec, udei se kao i ja. lanak o tome prodao bi se odlino... ako ga napiem pre nego ma ko drugi. Dobro, kako bi Mesec mogao postati svetliji? Meseina je reflektovano svetlo Sunca. Da li je Sunce moglo postati blistavije? To se onda moralo desiti posle zalaska Sunca, inae bih primetio... Ta ideja mi se nije svidela. Uostalom, polovina Zemlje izloena je direktnom sunanom sjaju. Hiljade dopisnika "Lajfa", "Tajma", "Njusvika", agencije Asoieted Pres sad sigurno zovu iz Evrope, Afrike, Azije... sem ako se ne skrivaju svi po podrumima. Ili ako nisu svi mrtvi. Ili lieni glasa, jer bi Sunce izazvalo smetnje na svim radio i telefonskim sistemima i na televiziji... televizija. O, boe moj.

Poeo sam samo malo, malice da se plaim. U redu, idemo iz poetka. Mesec je postao mnogo svetliji. Meseina, pa, meseina je reflektovana svetlost Sunca; i poslednji idiot toliko zna. Onda... neto se deava sa Suncem.

2
"Alo?" "Zdravo. Ja sam", rekao sam, a onda mi se grlo potpuno zaledilo. Panika! ta da joj kaem? "Gledala sam Mesec", ree ona sneno. "Divan je. ak sam pokuala da upotrebim svoj teleskop, ali nisam mogla nita da vidim; Mesec je suvie blistav. Osvetljava ceo grad. Bregovi su svi kao srebro." Tako je, ona na balkonu ima teleskop. To sam bio zaboravio. "Nisam pokuala da opet zaspim", ree ona. "Previe je svetlo." Uspeo sam da opet pokrenem svoje grlo. "Sluaj, Lesli, ljubavi, poeo sam da razmiljam o lome da sam te probudio i da verovatno nee moi opet da zaspi, i zbog ovog svetla. Prema tome, hajdemo na jednu pononu uinu." "Jesi 1' poludeo?" "Ne, ja to ozbiljno. Stvarno mislim. Ovo nije no za spavanje. Ovakvu moda nikad vie neemo doiveti. U vraga sa tvojom dijetom. Da proslavimo. Kolai sa sladoledom, irska kafa..." "To je neto drugo. Oblaim se." "Stiem." Lesli stanuje na etrnaestom spratu zgrade C na trgu Barington. Kucao sam na njena vrata. ekao sam. ekajui razmiljao sam bez ikakve nervoze: zato ba Lesli? Moraju postojati drugi naini da utroim svoju poslednju no na Zemlji, a ne ovako, sa jednom odreenom devojkom. Mogao sam da odaberem neku drugu odreenu devojku, ili ak nekoliko ne-previe-odreenih devojaka, sem to to zaista ne odgovara meni, zar ne? Ili sam mogao da zovem brata, ili jedne roditelje, eventualno i druge roditelje... Da, ali moj brat Majk bi zahtevao da mu se vrlo jasno obrazloi zato je probuen u pono. "Ali, Majk, koji divan Mesec..." Ne bi ilo. Moji roditelji, i jedni i drugi, slino bi reagovali. Imao sam ja dobar razlog da ih zovem,ali da li bi mi verovali? A ako bi poverovali, ta onda? Stvar bi ispala tako kao da sam organizovao

nekakvo bdenje uz umirueg. Neka oni sve prespavaju. Trebao mi je neko ko e se pridruiti mojoj... oprotajnoj zabavi bez postavljanja pogrenih pitanja. Bila mi je potrebna ba Lesli. Opet sam zakucao. Otvorila mi je vrata taman toliko da se provuem. Bila je u donjem rublju. Kad sam je zagrlio, po leima me je dotakao kruti, izoblieni korset koji je ona drala u ruci: "Upravo sam se spremala da ovo namestim." "Znai da sam stigao na vreme." Oduzeo sam joj korset i odbacio ga. Sagnuo sam se da je obuhvatim rukama oko rebara, ispravio sam se sa naporom i onda krenuo hodajui za oboje u pravcu spavae sobe; njena stopala su visila iznad mojih. Koa joj je bila hladna. Lesli je sigurno bila napolju. "Znai tako!" ree ona. "Misli da vredi koliko kola sa sladoledom, a?" "Sigurno. Moj ponos to zahteva." Oboje smo bili pomalo zadihani. Samo jednom u ivotu pokuao sam da je nosim na rukama, u konvencionalnom filmskom stilu. Zamalo da slomim svoju prokletu kimu.Lesli je velika devojka, moje visine, a u kukovima maltene preiroka. Bacio sam nas oboje na krevet, jedno kraj drugog. Oberuke sam posegao iza nje da je poeem po leima, znajui da e joj to oduzeti svaku sposobnost da mi se opire, ah ha hahahaha. Zvucima zadovoljstva upuivala me je gde da eem. Povukla je moju koulju nagore, do plea, i poela da mi ee lea. Nasumino smo vukli komade odee svako sa sebe i svako sa onog drugog, odbacujui ih preko ivica kreveta. Sad je Leslina koa bila topla, skoro vrua. Dobro, eto zato nisam mogao da odaberem neku drugu devojku. Morao bih je uiti kako da ee. A za to vie nije bilo vremena. U nekim noima ponaao sam se nervozno, pokazivao sam tendenciju da ubrzavam nae voenje ljubavi. Noas smo izvodili ritual, kao da slavimo odlazak neega. Usporavao sam, hteo sam da traje. Isplatilo se neverovatno. Zaboravio sam i Mesec i budunost kad je Lesli stavila pete iza mojih kolena i kad smo uhvatili onaj praiskonski ritam. Ali slika koja mi je izala pred oi u trenutku klimaksa bila je ivopisna i zastraujua. Bili smo okrueni obruem plavo-vrelog plamena; obru se suavao oko nas, kao oma. Ako sam jeknuo, bilo je to od straha i ekstaze, a ona je sigurno mislila da je samo od ekstaze. Leali smo jedno uz drugo, pospani, umrtvljeni, drei se jedno za drugo. Bio sam tada sklon da utonem u san, da pogazim dato obeanje, da spavam i da pustim Lesli da spava... ali umesto toga proaputao sam u njeno uvo: "Kolai sa sladoledom". Nasmeila se, pokrenula se, i uskoro se odvaljala sa kreveta. Nisam joj dopustio da se utee korsetom. "Prola je pono. Nijedan momak ti

nee prii, zato to bih ja tog mangupa izmlatio, je l' tako? Onda zato da ti ne bude udobno?" Nasmejala se i popustila. Zagrlili smo se jednom, jako, u liftu. Bilo je mnogo lepe bez korseta.

3
Za ankom je bila kelnerica sive kose. Bila je vesela i uzbuena. Njene oi su blistale. Obratila nam se kao da nam poverava neku tajnu. "Jeste li primetili meseinu?" U "Brodskom" je bilo prilino mnogo gostiju, s obzirom koje je doba noi bilo i koliko smo bili blizu studentskom kampusu univerziteta Los Anelesa. Polovina prisutnih bili su studenti. Veeras su govorili utiano, okretali su se da gledaju kroz staklene zidove ovog dvadesetetvoroasovnog restorana. Mesec je bio nisko na zapadu, tako nisko da se nadmetao sa ulinim osvetljenjem. "Primetili smo", rekoh. "Proslavljamo. Da 1' biste nam doneli kolae sa sladoledom,dvaput?"Kad se okrenula, podvukao sam novanicu od deset dolara pod papirnu podlogu ispod mog tanjira. Nee ona to imati kad da potroi, ali e bar doiveti to zadovoljstvo da novanicu nae. Ni ja ne bih stigao da je potroim. Oseao sam se slobodno, normalno. inilo se da su se mnogi problemi odjednom sami reili. Ko bi rekao da e u Vijetnamu i Kambodi za samo jednu no zavladati mir? Ova stvar je poela oko jedanaest i trideset, ovde u Kaliforniji. To bi znailo da je podnevno sunce tada bilo negde iznad Arabijskog mora, tako da su skoro itava Evropa, Azija, Afrika i Australija bili izloeni direktnoj svetlosti Sunca. Ve sad je Nemaka ujedinjena: onaj zid je sruen ili rastopljen udarnim talasima. Izraelci i Arapi su ostavili oruje. U Africi aparthejd je mrtav. A ja sam bio slobodan. Za mene vie nita nije imalo posledice. Noas sam mogao da zadovoljim sve svoje mrane elje: da pljakam, da ubijam, da netano prijavim porez, da bacam cigle u staklene povrine, da spaljujem svoje kreditne kartice. Sad sam mogao da zaboravim onaj lanak o eksplozivnom oblikovanju metala koji je trebalo da isporuim u utorak. Noas mogu Lesli da podmetnem cimetne eerleme umesto njenih Pilula. Noas... "Ja bih jednu cigaretu." udno me je pogledala. "Mislila sam da si od toga odustao." "Seti se. Rekao sam sebi da u popuiti jednu cigaretu ako osetim nesavladivu potrebu. To sam rekao zato to nisam mogao da podnesem pomisao da ba nikad vie neu puiti."

"Ali ve mesecima nisi!" Nasmejala se. "Ali oni uporno trpaju reklame za cigarete u moje magazine!" "To je zavera. Dobro, idi uzmi cigaretu." Ubacio sam novie u mainu, oklevao sam sa izborom, najzad sam se odluio za jednu blagu vrstu sa filterom. Nije mi uopte bilo stalo do cigareta. Neki dogaaji, meutim, zahtevaju ampanjac, a neki drugi dogaaji cigaretu. Tradicija je da ovek pre nego to ga streljaju dobije mogunost da popui jo jednu cigaretu... Pripalio sam. Nazdravljamo raku plua. Ukus joj je bio ba onako dobar kao to sam pamtio; ali bio je prisutan i slab podukus ustajalosti, kao da ima puna usta starih opuaka. Trei udisaj pogodio me je udno. Moje oi su izgubile fokusiranost, sve oko mene je postalo vrlo mirno. Srce mi je glasno udaralo u grlu. "Kakav joj je ukus?" "udan, nazujao sam se", rekoh. Nazujao se! Tu re ve petnaest godina nisam ni uo. U srednjoj koli smo puili da bismo postigli to zujanje, to kvazipijanstvo koje nastaje suavanjem kapilara u mozgu. Posle prvih nekoliko pokuaja zujanje vie nije nastupalo, ali nastavili smo, veina nas, sa puenjem. Ugasio sam je. Kelnerica je upravo podizala nae kolae sa sladoledom. Vrue i hladno, slatko i gorko: nita na svetu nema ba onakav ukus kako vrui "fad sandi" sa vrelim okoladnim delovima i sa sladoledom. Umreti a ne okusiti ponovo ovu vrstu kolaa bilo bi ba sramota. Ali uz Lesli "sandi" je bio i stvar, simbol svekolikog bogatstva u ivotu. Bilo mi je zanimljivije da je gledam kako jede nego da jedem. Ali cigaretu sam likvidirao da bih probao sladoled. A sad, umesto da uivam u sladoledu, nestrpljivo sam oekivao irsku kafu. Premalo vremena. Leslin tanjir bio je prazan. Teatralno je proaputala: "Aahh!" i potapala se po stomaku. Za jednim od malih stolova jedan posetilac poeo je da pada u ludilo. Primetio sam ga jo kad je ulazio. Mravko, akademski tip, sa zulufima i naoarima sa elinim okvirom.Stalno se okretao da gleda napolje, da vidi Mesec. inilo se da je, kao i ostali u restoranu, uzbuen jednim retkim i divnim prirodnim fenomenom. Onda je ukapirao. Video sam kako se na njegovom licu smenjuju izrazi: podozrenje, neverica, zatim uas, uas i bespomonost. "Idemo", rekoh Lesli. Na ank sam spustio novie od po dvadeset pet centi i ustao.

"Zar nee da zavri kola?" "Ma ne. Treba neke stvari da obavimo. ta kae na irsku kafu?" "A za mene i 'Pink ledi'? O, gledaj!" Okrenula se sasvim. Onaj akademac se pentrao na sto. Odravajui ravnoteu, rairio je ruke i zaurlao: "Pogledajte kroz svoje prozore!" "Ti silazi odatle!" zapovedila mu je jedna kelnerica, trzajui energino njegovu nogavicu. "Svet se blii svome kraju! Daleko odavde, s one strane mora, smrt i pakleni plamen..." Ali mi smo ve bili na ulici. Potrali smo smejui se. Lesli zadihano ree: "Moda smo pobegli od pobune religioznih zanesenjaka tamo!" Pomislio sam na deseticu koju sam ostavio ispod svog tanjim. Sad ta novanica nee nikome doneti zadovoljstvo. Umesto zadovoljstva, tamo je prorok izvukivao svoju poruku o prokletstvu svima koji su hteli da sluaju. ena sive kose i blistavih oiju nai e novanicu i pomislie: i ovi su znali. Hodajui preko parkinga "Crvenog ambara" nismo mogli da vidimo Mesec, jer su ga zgrade zaklanjale. Ulino svetlo i indirektni sjaj Meseca bili su manje-vie iste boje. inilo se da je no samo malo svetlija no obino. Nisam shvatio zato je Lesli iznenada, na kolovozu, stala. Ali pratio sam njen ukoeni pogled koji je bio uperen pravo gore: tamo je, malo na jug od zenita, jedna zvezda vrlo jasno sijala. "Zgodno", rekoh. Vrlo udno me je pogledala. "Crveni ambar" nema prozore. Mutno vetako svetio, daleko mutnije od onog udnog hladnog svetla napolju, omoguavalo je da vidimo tamno drvo i goste koji su bili u mirnom dobrom raspoloenju. inilo se da niko ne zna da je ova no drugaija od prethodnih noi. Proreena gomila okupila se ove utornike noi uglavnom oko bara gde je bio klavir. Jedan gost je drao mikrofon. Nesigurnim slabim glasom pevao je neku napola poznatu pesmu, a klavirista, crnac, cerio se i svirao sladunjavu pratnju. Naruio sam dve irske kafe i "Pink ledi". Na Leslin upitni pogled odgovorio sam samo misterioznim osmehom. Kakva normalna atmosfera je vladala u "Crvenom ambaru". Kako relaksirana; kako srena. Preko stola smo se drali za ruke, smeio sam se i bojao sam se da progovorim. Ako razbijem ovu arolicu, ako kaem pogrenu stvar... Pia su stigla. Podigao sam au irske kafe, drei je za drku. eer, irski viski i jaka crna kafa, a na povrini gusti beli krem. Pie je prolo kroz mene kao magini

eliksir snage, taman, vru i moan. Kelnerica je pokretom ruke naznaila da ne eli da primi moj novac. "Vidite li onog oveka sa rol-kragnom, tamo na kraju klavir-bara? On asti", rekla je sa uivanjem. "Pre dva sata je uao i dao barmenu novanicu od sto dolara." "Kud uri?" Kud urim? Onaj bi mogao da progovori! Ali to nisam mogao da joj kaem... Lesli je spustila ruku preko moje. "Znam. Znam. Ali od toga ne moemo pobei, je 1' tako?" Neka aka je uhvatila moje srce, stisla u pesnicu. Znala je, a ja to nisam primetio? Vrata su se zatvorila, ostavljajui "Crveni ambar" u crvenkastom polumraku. ovek koji je astio otiao je. "O, zaboga. Kad si ukapirala?" "Pre nego to si doao", ree ona. "Ali kad sam pokuala da proverim, nije uspelo." "Da proveri?" "Izala sam na balkon i okrenula teleskop ka Jupiteru. Ovih nekoliko noi Mars je ispod horizonta. Ako Sunce postaje nva, sve planete treba da zasijaju kao Mesec, zar ne?" "Tako je. Do vraga." Trebalo je i sam toga da se setim. Ali od nas dvoje, samo je Lesli bila zvezdoitac. Ja sam znao neto malo astrofizike, ali Jupiter na nebu ne bih mogao nai ni kad bi mi ivot od toga zavisio. "Ali Jupiter nije bio nita svetliji nego obino. Zato tad nisam znala ta da mislim." "Ali onda..." Osetio sam zoru plameno-vrele nade. Onda sam se setio. "Ona zvezda, tano iznad glave. Ona u koju si zurila." "Jupiter." "Sav upaljen kao jebani neonski znak. Pa dobro, sa time sve ide u vraga." "Tie govori." Moj glas je ve bio suzdran. Ali u jednom ludom trenutku poeleo sam da se popnem na sto i ponem da vritim. Plamen i prokletstvo odakle ovim ljudima pravo da ive u neznanju? Leslina ruka vrsto se stisla oko moje. Taj impuls je nestao, ostavljajui me uzdrhtalog. "Idemo odavde. Neka oni ostanu u uverenju da e biti zore." "Bie." Lesli se nasmejala gorkim, lajavim smehom; nita slino od nje nikad ranije nisam uo. Izala je dok sam ja posezao ka svom novaniku i setio se da to nije potrebno. Jadna Lesli. Kad je videla da je Jupiter normalan to joj je sigurno izgledalo kao

pomilovanje sve dok se ta bela iskrica nije razbuktala do sjaja slave, sat i po kasnije. Toliko je trebalo sunevoj svetlosti da stigne do Jupitera, odbije se vrati se do Zemlje. Kad sam stigao do vrata, Lesli je ve odmicala polutreim korakom niz Vestvud prema Santa Moniki. Opsovao sam i potrao da je sistignem, pitajui se nije li iznenada poludela. Onda sam primetio senke ispred nas. Celom duinom suprotne strane bulevara Santa Monika: senke baene meseinom, u horizontalnim obrascima tamnih i plavobelih traka. Sustigao sam je na uglu. Mesec je zalazio. Zalazei Mesec uvek izgleda velianstveno. Noas je bletao ka nama kroz komadi neba ispod autoputa; bio je uasavajue sjajan. Bacao je neverovatno kompleksne senke i linije. ak i onaj neosvetljeni srpasti deo Meseca sijao je bisernom svetlou Zemlje. To mi je kazalo sve to sam eleo da znam o dogaajima na osvetljenoj strani Zemlje. A na Mesecu? lanovi posade Apola 19 sigurno su pomrli tokom prvih nekoliko minuta svetlosti nve. Zarobljeni na lunarnoj ravnici, pokuavajui, moda, da se sakriju iza neke stene koja se ve topila... sem ako su na nonoj strani Meseca? Nisam mogao da se setim. Do vraga, oni bi mogli da nadive sve nas. Osetio sam ubod zavisti i mrnje. I ponosa. Mi smo ih tamo poslali. Stigli smo do Meseca pre ove eksplozije Sunca. Jo samo malo, i mogli smo stii i do zvezda. Disk se, zalazei, udno menjao. Kupola, letei tanjir, soivo, linija... Nestao. Nestao. Pa, to je bilo sve. Sad smo mogli da zaboravimo Mesec; sad smo mogli da etamo po otvorenom prostoru a da nas nita ne podsea, iz asa u as, da stvari nisu u redu. Zalazak Meseca uklonio je iz naeg grada sve udne senke. Ali oblaci su sad udno sijali. Oblaci sijaju posle zalaska sunca; noas su na svojim zapadnim ivicama sijali modro-belim sjajem. Hitali su preko neba prebrzo. Kao da pokuavaju da pobegnu... Kad sam se okrenuo ka Lesli, krupne suze kotrljale su se niz njene obraze. "Ne mogu. Zna da ja kad jednom ponem da plaem ne mogu da prestanem." "Nisam na to mislio. Oekivao sam da emo raditi stvari koje smo odlagali, stvari koje volimo. Ovo nam je poslednja ansa. Hoe li ovako da umre, plaui na uglu ulice?"

"Ne elim da umrem nikako!" "Tvrda radnja!" "E mnogo ti hvala." Lice joj je bilo sve crveno i iskrivljeno. Lesli plae kao beba: ne obraa panju ni na dostojanstvo ni na lep izgled. Oseao sam se grozno. Oseao sam se krivim, a znao sam da pojava nve nije moja krivica, i ba to me je ljutilo. "Ni ja ne elim da umrem!" zareao sam na nju. "Pokai mi put ka izlazu i ja u njime poi. Kuda bismo otili? Na Juni pol? Samo bi neto due potrajalo. Mesec je sigurno rastopljen celom svojom dnevnom stranom. Mars? Kad ovo bude zavreno Mars e biti deo Sunca, kao i Zemlja. Alfa Centauri? S obzirom koliko bi nam ubrzanje bila potrebna, ostali bismo razmazani po zidu kao sloj butera i dema..." "Dosta, dosta." "U redu." "Havaji. Sten, moemo kroz dvadeset minuta da budemo na aerodromu. Ako krenemo na zapad dobiemo dva sata vie! Dva sata vie do zore!" Bilo je neeg u tome. Za dva sata vredelo bi platiti ma koliko! Ali ja sam o tome razmislio jo ranije, dok sam sa svog balkona gledao Mesec. "Ne. Umrli bismo ranije. Sluaj, draga, oko ponoi smo primetili da je Mesec zasijao jae. To znai da se Kalifornija nalazila tano na suprotnoj strani Zemlje kad je Sunce postalo nva." "Da, tako je." "Onda smo ovde najudaljeniji od udarnog talasa." mirnula je. "Ne razumem." "Vidi ovako. Prvo Sunce eksplodira. To zagreva vazduh i okeane, i to sve u jednom bljesku, celom irinom dnevne strane. Para i pregrejani vazduh poinju da se ire brzo. Rasplamteli udarni talas nadire sa urlikom prema nonoj strani, zalazi u nju. Sad se suava prema nama, kao oma. Ali udarie u Havaje ranije. Havaji su dva sata blii liniji zalaska sunca." "Onda neemo videti zoru. Neemo iveti toliko dugo." "Ne." "Tako dobro objanjava stvari", ree ona gorko. "Rasplamteli udarni talas. Ba ivopisno." "Izvini. Suvie sam razmiljao o tome. Pitao sam se kako e izgledati." "Onda prestani." Prila mi je i utisnula lice u moje rame. Plakala je tiho. Jednom rukom sam je drao, drugom rukom sam trljao njen vrat. Gledao sam oblake kako jure i nisam razmiljao kako e izgledati ono to e se desiti. Nisam razmiljao o plamenom prstenu koji se suava ka nama. To je, uostalo, bila pogrena slika.

Razmislio sam o tome da su okeani na dnevnoj strani prokljuali, tako da se udarni talas, ve na startu, morao sastojati preteno od pare. Pomislio sam na milione kvadratnih milja okeanskog prostora koje e udarni talas morati da pree. Dok stigne do nas bie hladniji i vlaniji. Rotacija Zemlje zakovitlae ga poput vrtloga u kadi za kupanje. Dva uragana vrele pare, jedan na severu, drugi na jugu, rotirae u suprotnim pravcima. Eto, tako e izgledati. Imali smo sree. Kalifornija e biti blizu centra severnog uragana. Uragan pregrejane pare. Ponese oveka u visine, skuva ga u vazduhu, otkine kuvano meso sa njega, odbaci ostatak. To e prokleto boleti. Nikad neemo videti zoru. Na neki nain to je bilo za aljenje. Propustiemo spektakularan prizor. Gusti paralelni mlazevi oblaka plovili su preko zvezda, prebrzo. Jupiter je potamneo, pa se ugasio. Zar ve poinje? Moda su munje izazvane toplotom preskoile... "Aurora", rekoh. "ta?" "Postoji i udarni talas sa samog sunca. Trebalo bi da se ukae polarna svetlost kakvu niko nikad nije video." Lesli se nasmejala iznenadno, neskladno. "Ovo je tako udno, stajati ovde na uglu ulice i priati ovako! Sten, da li mi ovo sanjamo?" "Mogli bismo da se pravimo da..." "Ne. Vei deo ljudskog roda sigurno je ve mrtav." "Jest." "Nemamo kud." "Do vraga, to si odavno shvatila, bez iije pomoi. Zato sad to pominje?" "Mogao si da me pusti da spavam", ree ona gorko. "Upravo sam tonula u san kad si mi proaputao na uvo." Nisam odgovorio. Rekla je istinu. "'Vrui fad sandi'" ree ona citirajui mene. "Nije ti to bila loa ideja, zapravo. Pokvario si mi dijetu." Poeo sam da se kikoem. "Prestani." "Mogli bismo sad da se vratimo u tvoj stan. Ili u moj stan. Da spavamo." "Valjda bismo mogli. Al' ne bi' mogli da zaspimo, a? Ne, ne kai to. Uzmemo pilule za spavanje i kroz pet sati se probudimo vritei. Radije bih ostala budna. Bar emo znati ta se deava."

Ali ako bismo progutali sve pilule... ali to nisam rekao. Umesto toga rekao sam: "Hoemo li onda na piknik?" "Kuda?" "Moda na plau. ta nas briga? Odluiemo kasnije."

4
Sve prodavnice bile su zatvorene. Meutim, blizu "Crvenog ambara" postojala je jedna koju sam koristio ve godinama. Tu nam prodadoe guiju digericu, krekerbiskvite, nekoliko flaa ledenog ampanjca; est vrsta sira i silnu gomilu oraha uzimao sam od svega po jedno pakovanje jo krekera, vreu leda, smrznuti ordevr "rumaki", dvesta grama neke prastare rakije to je kotalo dvadeset pet dolara, isto toliko trenjevae "Hiring" za Lesli, pakete sa po est konzervi piva i gorke oranade... Dok smo stigli da utovarimo sve to u ona zgodna kolica u prodavmci, poela je kia. Prednja strana prodavnice sastojala se od stakla ija je povrina bila valjda itav hektar; po tom staklu sad su zalupale velike, debele kapi, u naletima. Vetar je poeo da huji oko uglova. Prodava je bio kao opinjen; pucao je od energije. Cele noi je gledao Mesec. "A sad ovo!" uzviknuo je trpajui na plen u vree. Bio je to postariji ovek, malog rasta, miiav, sa debelim rukama i jakim pleima. "Ovakva kia nikad ne pada u Kaliforniji. Ako uopte pada, pada pravo nadole, teko i ravno. Potrebni su joj dani da pone." "Znam." Napisao sam mu ek, oseajui se krivim zbog toga. Dugo me je poznavao i imao je poverenja u mene. ek je bio dobar; bio je pokriven odgovarajuim sredstvima u banci. Ali pre nego to se banke otvore taj ek e biti pepeo, a sve banke sveta klobuae uarene suncem. Ali ja za to nisam bio kriv. Natrpao je nae vree u kolica i postavio se kod vrata. "E, kad kia popusti, ispadamo napolje sa ovim. Spremni?" Ja sam se pripremio da otvorim vrata. Kia je navalila kao da je neko bacio kofu vode na prozor. Sledeeg asa je prestala, ali se voda i dalje slivala niz staklo. "Sad!" viknuo je prodava, ja sam naglo otvorio vrata, i mi pojurismo. Stigli smo do kola smejui se kao manijaci. Vetar je zavijao oko nas, podizao je vodeni prah i bacao ga na nas. "Izabrali smo dobro zatije. Znate na ta me ovo vreme podsea? Na Kanzas", ree prodava. "U vreme tornada." Onda je odjednom nebo bilo puno ljunka! Poeli smo da jauemo i da se izmiemo, po kolima je odzvanjalo milion malih udara; otkljuah vrata i uvukoh

Lesli i prodavca za sobom. Trljali smo voruge na svojim glavama i gledali napolje; svuda je odskakivao beli ljunak. Prodava je izvukao mali beli oblutak iz svog okovratnika. Stavio ga je Lesli u aku, a ona je iznenaeno cijuknula i dodala ga meni. Bio je hladan. "Grd", ree prodava. "E sad stvarno ne razumem." Nisam razumeo ni ja. Jedino sam mogao da pretpostavim da to ima neke veze sa nvom. Ali kakve? Kako? "Moram da se vratim"? ree podavac. Grd se u jednom kratkotrajnom naletu istroio. Prodava se pripremio, a onda je izleteo iz automobila kao marinac kad juria na breg. Nikad ga vie nismo videli. U visinama su se oblaci komeali, formirali se i nestajali, klizili jedni mimo drugih bre nego to sam ikad video da se oblaci kreu. Trbusi oblaka sijali su odravajui svetlost grada. "Ovo mora biti zbog nve", rekla je Lesli. Drhtala je. "Ali kako? Da je ve stigao udarni talas, bili bismo ve mrtvi ili bar gluvi. Grd?" "Koga je briga za to? Sten, nemamo vremena!" Otresao sam glavom. "U redu. ta bi najvie volela da radi u ovom trenutku?" "Da gledam koarkaku utakmicu." "Sad je dva sata ujutro", rekoh. "Time je mnogo to-ta onemogueno, zar ne?" "Da. Uskoili smo u svoj poslednji bar. Videli smo svoju poslednju utakmicu i svoj poslednji pristojan film. ta ostaje?" "Razgledanje izloga draguljarnica." "Ozbiljno? U tvojoj poslednjoj noi na Zemlji?" Razmislila je pre nego to je odgovorila. "Da." Do vraga, mislila je ozbiljno. Ne bih mogao smisliti nita dosadnije. "Vestvud ili Beverli Hils?" "Oba." "Ma, vidi..." "Onda Beverli Hils." Proli smo kolima kroz jo jedan nalet kie i grda oluju u malom. Parkirali smo se pola bloka od Tifanijeve draguljarnice. Trotoar je bio sav jedna neprekinuta bara. Kia iz druge ruke kapala je na nas sa raznih nivoa zgrada koje su se nad nas nadnosile. Lesli ree: "Super stvar. Moemo peke da stignemo do bar est juvelirskih radnji." "Mislio sam da poemo kolima."

"Ne, ne, ne, nema ti pravi stav. Izlozi se razgledaju peke. Takva su pravila." "Ali kia!" "Nee umreti od zapaljenja plua. Nee imati vremena", ree ona, previe gorko. Ova Tifanijeva prodavnica u Beverli Hilsu bila je mala; nou nisu drali skupe stvari u izlozima. Videli smo nekoliko fascinantnih igraaka, nita vie. Krenuli smo Alejom rodea i naili na blago. Kod Tibora je bila izloena itava beskonanost prstenja, ornamentalnog i modernog, velikog i malog, sa svakojakim dragim i poludragim kamenjem. Na drugoj strani ulice, u izlozima Van Klifa i Arpela videli su se broevi, elegantni muki runi asovnici, brazletne sa majunim asovnicima u sebi, a u jednom izlogu sve sami dijamanti. "A, divno", dahnula je Lesli, privuena blistanjem dijamanata. "Kako li tek izgledaju po dnevnom svetlu!.. ups..." "Ne, dobra ti je ta misao. Zamisli ih u zoru: plamte svetlou nve, a prozori se rasprskavaju i putaju da unutra prodre sirova svetlost dana. Hoe li neto? Onu ogrlicu?" "ta, mogu li? E, ej, alila sam se! Spusti to, idiote, sigurno postoje alarmi u staklu." "uj, niko nee to nositi od sad pa do jutra. Zato da bar ne bude neke koristi za nas?" "Uhvatili bi nas!" "Pa rekla si da hoe da razgleda izloge." "Neu da provedem poslednji sat svog ivota u eliji. Da si bar doterao kola imali bismo neke anse..." "... da zbriemo. Dabome. Ma hteo sam ja da doteram ta kola..." Ali u tom asu i mene i nju je spopao neobuzdan smeh. Otili smo teturajui se i pridravajui se jedno za drugo. U Aleji rodea bilo je pet ili est juvelirnica, ali bilo je i drugih prodavnica. Igrake, knjige, koulje i mane udnih i modernih stilova. Kod Francisa Ora, ogromna plastina kocka puna novoiskovanih novia najmanje vrednosti. Malo dalje, nekoliko prokleto udnih zidnih asovnika. Ovoga puta je razgledanje izloga bilo posebno privlano;znali smo da moemo da razbijemo izlog i uzmemo neto do ega nam je ba mnogo stalo. etali smo drei se za ruke i maui rukama. Trotoari su bili samo nai; svi drugi prolaznici pobegli su od ludog vremena. Oblaci su u visini nastavljali da se komeaju. "Kamo sree da sam znala da e do ovoga doi", ree Lesli iznenada. "Utroila sam ceo dan na popravljanje jedne greke u programu. A sad ga neemo nikad

upotrebiti." "A za ta bi upotrebila to vreme? Za utakmicu u bezbolu?" "Moda. Ne. Plasman vie nije vaan." Namrtila se na haljine u jednom velikom izlogu. "A ta bi ti radio?" "Otiao bih u 'Plavu sferu' na koktele", rekoh spremno. "Tamo su kelnerice u toplesu. Uvek sam tamo iao. ujem da su sad preli na sistem potpune golotinje." "Nikad nisam bila u takvom baru. Do koliko su otvoreni?" "Zaboravi to. Ve je skoro dva i trideset." Dok je gledala dinovske punjene ivotinje u izlogu jedne prodavnice igraaka, Lesli se zadubila u razmiljanje. "Zar ne postoji neko koga bi ubio, da si imao vremena?" "Pa zna da moj literarni agent ivi u Njujorku." "Zato njega?" "Dete moje, zato bi svaki pisac poeleo da ubije svog agenta? Zbog onih rukopisa koje je taj zaturio pod neke druge rukopise i izgubio. Zbog toga to uzima nezasluenih deset posto, i zbog toga to onih devedeset posto alje sa gunanjem i kasno. Zbog..." Odjednom je vetar zaurlao i navalio na nas. Lesli je pokazala prstom ka jednom dubokom nadsvoenom ulazu; potrali smo tamo i pokazalo se da je to Guijeva prodavnica. Pribli smo se uz staklo. Vazduh je odjednom bio sav zaguen grdom veline klikera. Negde prte staklo; sirene izvie svoje tanke, krhke glasove u vetar. Sa vetrom vie nije padao samo grd padalo je i kamenje! Osetio sam miris i ukus morske vode. Stisli smo se jedno uz drugo u skupo straenom prostoru pred vratima Guijeve prodavnice. Skovao sam novu frazu, kratkoiveu; povikao sam iz sveg glasa: "Vreme nve! Kako je kog a..." Ali nisam mogao ni samoga sebe da ujem, a Lesli nije ni primetila da viem. Vremenske prilike uslovljene nvom. Kako su mogle tako brzo da stignu dovde? Dolazei preko Severnog pola, udarni talas nve morao bi da prevali oko etiri hiljade milja putovanje od najmanje pet sati. Ne. Udarni talas bi putovao kroz stratosferu, gde je brzina zvuka via, a onda bi se irio nadole. Itekako je mogao da stigne i za tri sata. Pa ipak, pomislih, ne bi trebalo da stigne kao vetar, koji jaa postepeno. Na drugoj strani sveta eksplodirajue Sunce rastrzalo je atmosferu i bacalo ju je ka zvezdama. Udar bi trebalo da stigne u vidu samo jednog, silnog, gromovitog treska. U jednom momentu vetar je popustio. Potrao sam trotoarom vukui Lesli za

sobom. Kad je vetar opet ojaao zavukli smo se u neki drugi nadsvoeni ulaz. Uinilo mi se da ujem sirenu kako se pribliava da odgovori na onaj alarm. Pri sledeem zatiju pretrasmo preko vode. Preosmo na taj nain bulevar Vilajer i stigosmo do kola. Zadihani, sedeli smo u automobilu i ekali da se greja zagreje. Cipele su mi bile nekako gnjecave. Mokra odea mi se lepila za kou. "Jo koliko?" povikala je Lesli. "Ne znam! Trebalo bi da imamo jo neto vremena." "Moraemo da provedemo taj piknik u stanu!" "Kod tebe ili kod mene? Kod tebe", odluio sam i povezao kola od ivinjaka.

5
Bulevar Vilajer bio je na nekim mestima poplavljen do radkapni. Ono to je poelo naletima grda pretvorilo se u kiu koja je postojano, uporno tukla. Ispred nas je bila neka magla polegla po tlu, ravna, duboka do pojasa. Prodrevi u nju automobil ju je bacio preko sebe i ostavljao uskomeanu iza sebe. Nenormalno vreme. Vreme nve. Nije dolo do pojave udarnog talasa pregrejane pare koja bi ourila svakog koga bi dotakla. Umesto toga kroz stratosferu je jurio samo vreli vetar, a turbulencija je u vrtlozima stizala do tla i tamo izazizvala udnovate oluje. Parkirali smo se ilegalno na gornjem parkingu. Bacio sam samo jedan pogled na donji sprat parkiralita i video da je tamo poplavljeno. Otvorio sam prtljanik i podigao dve teke papirne vree. "Mora biti da smo bili poludeli", ree Lesli odmahujui glavom. "Nikad to neemo upotrebiti." "Da ipak odnesemo ovo gore." Nasmejala mi se. "Ali zato?" "Tek onako. Hoe li mi pomoi da nosim?" Nosei oboje obema rukama papirne vree otili smo na etrnaesti sprat. Ipak, u prtljaniku su ostale dve-tri vree. "Zaboravi ih", ree Lesli. "Imamo rumaki, flae i orahe. ta nam jo treba?" "Sirevi. Krekeri. Guija digerica." "Zaboravi to." "Ne." "Poludeo si", ree ona objanjavajui mi polako, da bih ja shvatio. "Mogao bi silazei da umre, kuvan u pari! Moda nam ostaje jo samo nekoliko minuta, a ti hoe hranu za nedelju dana! Zato?" "Radije bih da to ne kaem."

"E pa onda idi!" Zalupila je vrata ispred mene uasnom snagom. Silaenje liftom bilo je muenje. Neprestano sam se pitao da li je Lesli bila u pravu. Ovde, u jezgru zgrade, fijuk vetra uo se utiano. Moda e vetar uskoro pokidati elektrine kablove negde i ostaviti me zarobljenog u mranoj kutiji. Ali silaenje je ipak uspelo. Na gornjem spratu parkiralita voda je bila do kolena. Moje drugo iznenaenje sastojalo se u tome to je voda bila mlaka, kao upotrebljena voda u kadi za kupanje; bilo je neprijatno gaziti kroz nju. Para se zgruavala nad povrinom, onda ju je raznosio vetar koji je zavijao kroz betonsku dvoranu odjeka kao vritanje ukletih. Penjenje liftom bilo je novo muenje. Ako je ono to sam sad mislio bilo samo puko prieljkivanje, ako me sad zgrabi urlajua vrela para... oseao bih se kao takav idiot... Ali vrata su se otvorila, a svetla nisu ni trepnula. Lesli nije htela da me pusti da uem. "Odlazi!" povikala je kroz zakljuana vrata. "Idi i jedi svoj sir i krekere negde drugde!" "Ima randevu sa nekim drugim?" To je bila greka. Nisam dobio nikakav odgovor. Mogao sam manje-vie da shvatim njenu taku gledita. Jo jedan odlazak po vree nije bio tako krupno pitanje da bismo se posvaali; ali kakav je bio smisao tog odlaska? Koliko e naa ljubav jo trajati? Ako budemo imali sree, jo jedan sat. Zato pogaziti njenu savreno dobru logiku da bi se sauvale stvari ija je vrednost trivijalna? "Nisam hteo o ovome da ponem", povikao sam, nadajui se da e ona moi da me uje kroz vrata. Zvuk vetra sigurno je sa one strane vrata tri puta jai nego ovde. "Moda e nam trebati hrana za nedelju dana! I skrovite!" utanje. Poeo sam da se pitam da li sam sposoban da razvalim vrata. Da li bi mi bilo bolje da ekam u hodniku? Pre ili posle ona e morati... Vrata su se otvorila. Lesli je bila bleda. "Bilo je to surovo", rekla je tiho. "Ne mogu nita da garantujem. Mislio sam da ekam, ali ti si ovo iznudila. Pitao sam se da li je Sunce stvarno eksplodiralo." "To je surovo.Taman sam se privikavala na pomisao da jeste." Okrenula je lice dovratku. Umorna, bila je umorna. Predugo sam je zadrao... "Sluaj me. Uopte nije bilo tano", rekao sam. "Trebalo je da se pojavi aurora borealis koja bi osvetlila nebo od Severnog do Junog pola. Iz Sunca bi pojurio udarni talas estica za santimetar sporiji od svetlosti i zario bi se u atmosferu kao ma, videli bismo plavi plamen iznad svake zgrade!"

Upinjui se da nadjaam grmljavinu nastavio sam. "Onda je oluja dola previe sporo. nva bi otrgla nebo nad pola planete. Udarni talas bi obleteo nonu stranu sa zvukom koji bi slomio sva stakla na svetu, sva odjedanput! Od tog zvuka bi pucao beton i mermer i Lesli, ljubavi, to se jednostavno nije desilo. Zato sam poeo da se pitam." Promumlala je: "Onda ta je?" "Protuberanca. Najgora..." Poela je da vie na mene kao da me optuuje. "Protuberanca! Suneva protuberanca! Ti misli da bi Sunce moglo tek tako da se upali..." "Polako, polako..." "... da Mesec i planete zasijaju kao buktinje, a onda sve da izbledi kao da se nita nije desilo! Idiote jedan..." "Mogu li da uem?" Izgledala je iznenaeno. Koraknula je u stranu. Sagnuo sam se, uzeo vree i uao. Staklena vrata su zveckala kao da dinovi navaljuju na njih u nameri da uu. Kia se provlaila kroz pukotine i pravila tamne barice na ilimu. Ostavio sam vree na kuhinjski sto.U friideru sam naao hleb, ubacio sam dve krike u toster. Dok se hleb tostovao, otvorio sam guiju digericu. "Ode moj teleskop", ree ona. Dabome, teleskop vie nije bio tu. Na balkonu je ostao samo prevrnut trononi stativ. Odvrnuo sam icu sa flae ampanjca. Tostovani hleb je iskoio. Lesli je nala no i na obe krike namazala guiju digericu. Prineo sam flau uz njeno uvo, sa namerom da aktiviram njene uslovne reflekse. Zaista, kad je ep sa pucnjem iskoio, ona se nasmeila, ali samo za tren. Rekla je: "Trebalo bi da se ovde ulogorimo za piknik. Iza anka. Pre ili kasnije vetar e provaliti ta vrata i sve e biti zasuto staklom." Toje bila dobra misao. Navukao sam pokretnu pregradu, pokupio sam sve jastuke sa poda i sa kaua i doneo ih. Napravili smo sebi gnezdo. Bilo je na neki nain udobno. Kuhinjski ank bio je oko sto deset santimetara visok, taman toliko da nam sad bude iznad glava, a u prostoru iza njega mogli smo se pokretati. Sad su po podu bili sve sami jastuci. Lesli je sipala ampanjac u velike ae, sve do samih rubova. Tragao sam za zdravicom, ali bilo je previe mogunosti, i sve su bile deprimirajue. Ispili smo bez zdravice. Onda smo paljivo spustili ae i skliznuli napred, jedno drugome u zagrljaj. Mogli smo i tako da sedimo, lice uz lice, naslanjajui se u koso jedno na drugo. "Umreemo", ree ona.

"Moda neemo." "A ja se ve navikla na tu pomisao", ree ona. "Pogledaj se, sav si nervozan. Boji se smrti. Zar nije bila divna no?" "Jedinstvena. Kamo sree da sam na vreme znao pa da sam te izveo na veeru." Zaorilo se est uzastopnih eksplozija grmljavine: kao bombe u vazdunom napadu. "I ja kaem, kamo sree", ree ona kad smo opet mogli da ujemo. "Kamo sree da sam znao jo popodne." "Pekan-praline!" "Pijaca. Dvaput preni kikiriki. Koga bi ti ubila da si imala vremena?" "Bila je u mom sestrinstvu, u internatu, jedna devojka..." i bila je sklona sestrinskom rivalstvu, tvrdila je Lesli. Onda sam ja pomenuo jednog urednika koji je neprestano menjao odluke. Lesli je pomenula jednu od devojaka sa kojima sam nekada iao, a ja sam pomenuo njenog jedinog ranijeg momka za koga sam znao. Dok nismo istroili imena, lepo smo se zabavili. Moj brat Majk je jednom zaboravio moj roendan. avo. Svetla su zamirkala, onda opet normalno zasijala. Lesli je preterano smirenim nainom zapitala: "Stvarno misli da bi Sunce moglo da se vrati na normalu?" "Bolje bi bilo da se ve vratilo na normalu, jer ako nije, izginuemo svakako. Bilo bi dobro kad bismo sada mogli da vidimo Jupiter." "Do vraga, odgovori mi! Misli da je bila protuberanca?" "Da." "Zbog ega?" "Zvezde uti patuljci ne eksplodiraju u nve." "ta ako je naa eksplodirala?" "Astronomi znaju prilino o nvama",rekoh. "Vie nego to bi ovek oekivao. U stanju su da predvide njihov nastanak mesecima unapred. Sunce je G-nula uti patuljak. Takvi uopte ne postaju nve. Moraju prvo da odlutaju od glavnog niza, a za to su potrebni milioni godina." Blago me je lupkala pesnicom po leima. Bili smo obraz uz obraz; nisam mogao da vidim njeno lice. "Ne elim u to da poverujem. Ne usuujem se. Sten, nita slino se nije desilo nikad ranije. Otkud moe da zna?" "Neto se jeste desilo." "ta? Ne verujem. Pamtili bismo." "Sea se prvog sletanja na Mesec? Oldrin i Armstrong?" "Naravno. Gledali smo to na Erlovoj zabavi povodom sletanja na Mesec." "Aterirali su na najvee, najravnije mesto koje su na Mesecu mogli da nau.

Poslali su nam nekoliko sati skakutavih amaterskih filmova, napravili su mnotvo vrlo jasnih fotografija, ostavili su one popreno-prugaste otiske svuda unaokolo. Kui su doneli gomilu kamenja. Sea se? Ljudi su govorili da nije imalo smisla ii tako daleko radi kamenja. Ali prvo to je na tom kamenju primeeno bilo je da je ono polurastopljeno. Jednom, u prolosti, recimo pre stotinu hiljada godina nema naina da se to preciznije odredi Sunce se rasplamsalo. To nije potrajalo toliko dugo da bi na Zemlji ostali tragovi. Ali Mesec nema atmosferu koja bi ga titila. Sve stene su se sa jedne strane topile." Vazduh je bio topao i vlaan. Skinuo sam sako oteao od kie. Izvukao sam iz njega cigarete i ibice, pripalio jednu cigaretu i izduvao dim mimo Leslinog uva. "Zapamtili bismo. Nije moglo da bude ovako gadno." "Nisam tako siguran. Pretpostavimo da se to desilo nad Pacifikom? Ne bi bilo ba toliko tete. Ili iznad dvaju Amerika. Sterilisalo bi neke biljke i ivotinje, spalilo bi mnoge ume, i ko bi to znao? Sunce se tada vratilo na normalu. Moglo bi opet. Sunce je zvezda sa varijacijama od etiri procenta. Moda s vremena na vreme varira i malice vie." Neto se rasprslo u spavaoj sobi. Prozor? Vlaan vetar nas je dotakao. Vritanje oluje postalo je glasnije. "Onda bismo mogli da preivimo ovo", rekla je Lesli sa oklevanjem. "Mislim da si pokazala prstom prema centru stvari. Skol!" Naao sam ampanjac i dobro otpio. Bilo je tri ujutru, a uragan nam je navaljivao na stan. "Zar ne bi onda trebalo da preduzmemo neto u tom smislu?" "Preduzeli smo." "Neto u smislu beanja u bregove! Sten, doi e do poplava!" "Moe da se kladi u sopstveno dupe da e doi, ali one nee dohvatiti ovako visoko. etrnaest spratova. uj, razmislio sam o ovome.Nalazimo se u zgradi koja je predviena da izdri zemljotrese. Sama si mi tako rekla. Nee pasti od jednog uragana. A to se tie bregova, kakvi bregovi? Neemo noas daleko stii, jer ulice su ve poplavljene. ak i da se popnemo u planine Santa Monika, ta tad? Lavine blata, eto ta. To podruje nee odoleti onome to sledi. Protuberanca je sigurno dovela do isparavanja toliko vode da se moe napraviti novi okean. Padae kia etrdeset dana i etrdeset noi! Ljubavi, ovo je najbezbednije mesto do koga smo noas mogli stii." "Ako se otopi led na polovima?" "Da... pa.prilino smo visoko, ak i za to. Ej, moda je ona prethodna protuberanca izazvala Nojev potop. Moda se to ponovo deava. Sigurno je kao sam pakao da na svetu sad nema mesta gde ne duva uragan. Ta dva velika protivrotirajua uragana dosad su se sigurno raspala u stotine manjih oluja..." Staklena vrata eksplodirala su ka unutranjosti sobe. Zgurili smo se, a vetar je

zaurlao oko nas, zasipajui nas kiom i staklom. "Bar imamo hranu!" povikao sam iz sveg glasa. "Ako nas poplave ovde zarobe, moemo da saekamo da prou!" "Ali ako nestane struje, ne moemo da kuvamo! A friider..." "Skuvaemo sve to moemo. Tvrdo skuvati sva jaja..." Vetar se oko nas pojaao. Nisam vie pokuavao da govorim. Mlaka kia ibala je horizontalno; promoila nas je. Kuvati u uraganu? Bio sam glup; predugo sam ekao. Ako pokuamo da kuvamo, vetar e izvrnuti na nas kljualu vodu. Ili ulje... Lesli je vritala: "Moraemo u tednjaku!" Naravno. tednjak nikako nije mogao pasti na nas. Podesili smo ga na etiri stotine stepeni i stavili u njega sva jaja, potopljena u lonac sa vodom. Iz pregrade za meso u friideru izvukli smo svo meso i gurnuli ga u tednjak potrpano na posudu za peenje. U drugi lonac strpali smo dve artioke. Ostalo povre moi emo da jedemo sirovo. ta jo? Pokuao sam da razmislim. Voda. Ako nestane struje verovatno e nestati i vode a ni telefon nee raditi. Odvrnuo sam slavinu iznad sudopere i poeo da punim posude: lonce sa poklopcima,Leslinu cediljku kapaciteta trideset aa koju je ona koristila kad je prireivala urke, kofu za pranje. Videlo se da misli da sam lud, ali nisam se pouzdavao u kiu kao izvor vode: kiu nisam mogao da kontroliem. Zvuk. Ve smo obustavili pokuaje da nadviemo oluju. etrdeset dana i noi ovoga i biemo gluvi kao kamen. Vata? Do kupatila vie nisam mogao da se probijem. Papirni ubrusi! Cepao sam, guvao sam, napravio etiri epa za nae ui. Kanalizacija? Jo jedan razlog to je bilo bolje doi u Leslin stan nego u moj. Ako se kanalizacija zapui, tu je balkon. A ako se poplava digne vie od etrnaestog sprata, postoji i krov. Dvadeset spratova visoko. Ako poplava krene vie i od toga, onda e zaista prokleto malo ljudi doiveti da vidi njen kraj. A ako je ipak nva? Zagrlio sam Lesli jo malo vre i pripalio sledeu cigaretu, opet samo jednom rukom. Toliko planiranje bilo bi uzaludno, ako je nva. Ali planirao bih u svakom sluaju. Ne prestaje ovek da planira samo zato to je situacija beznadena. A kad uragan postane pregrejana para, tu je balkon. Punim trkom, pa preko ograde: bolje to nego biti iv skuvan. Ali nije bio pogodan momenat da to pominjem. Ona se verovatno i sama toga setila.

Struje je nestalo oko etiri. Iskljuio sam tednjak, za sluaj da struja opet doe. Pustiemo da se hrana jedan sat hladi.a onda emo je svu zatvoriti u vreice. Lesli je zaspala, sedei tako uspravljena u mojim rukama. Kako je mogla da spava ne znajui? Naslagao sam jastuke iza nje i polako je poloio na lea. Neko vreme sam leao na leima, puei i gledajui kako munje prave senke na plafonu. Pojeli smo svu guiju digericu i popili jednu flau ampanjca. Pomislio sam da otvorim rakiju, ali sam, sa aljenjem, odustao od toga. Prolo je mnogo vremena. Nisam siguran o emu sam razmiljao. Nisam spavao, ali sam nesumnjivo pustio mozak na otavu. Postepeno sam shvatio da plafon, izmeu bljeskova munja, zadrava sivu boju. Prevalio sam se na jednu stranu, obazrivo, sav mokar. Sve je bilo vlano. Moj sat je pokazivao devet i trideset. Otpuzio sam oko pokretne pregrade i uao u dnevnu sobu. Dugo sam ignorisao zvuke oluje; tek kad me je po licu oinula mlada kia setio sam se da uragan jo traje. Ali kroz crne oblake cedilo se aavo-sivo svetlo. Znai, tako. Dobro sam uinio to sam sauvao rakiju. Poplave, oluje, jaka radijacija, poari izazvani pojaanom toplotom Sunca ako se pokae da su razaranja onolika kolika sam oekivao, novac e izgubiti svaku vrednost. Bie nam potrebna roba za trampu. Bio sam gladan. Pojeo sam dva jajeta i neto slanine sve je to bilo jo toplo i poeo da sklanjam ostatak hrane. Imamo zalihu za moda nedelju dana... ali ne bi se moglo rei da e nam ishrana biti uravnoteena. Moda bismo mogli da trgujemo sa drugim apartmanima. Sigurno postoje i prazni apartmani; mogli bismo iz njih da popljakamo konzerve sa supom i sline stvari. Ako poplava potopi donje spratove, moraemo da zbrinemo izbeglice odatle... . Prokletstvo! Sad mi je nva nedostajala. Prole noi ivot je bio tako jednostavan. A sada... imamo li lekova? Ima li u zgradi ijednog lekara? Pojavie se dizenterija i druge zarazne bolesti. I glad. U blizini postoji jedna samoposluga; moemo li da naemo ronilaku opremu u ovoj zgradi? Ali prvo u da odspavam. Posle moemo da ponemo da istraujemo zgradu. Dan se pretvorio u svetlije aavo sivilo. Moglo bi biti i gore, mnogo gore. Pomislio sam na radijaciju koja je nesumnjivo obasula onu drugu stranu sveta i zapitao sam se da li e naa deca naseliti Evropu, Aziju ili Afriku.

Orson Skot Kard

ENDEROVA IGRA
"Ma kakva da ti je gravitacija kada stigne do vrata, zapamti neprijateljeva kapija je dole. Ako kroz sopstvenu kapiju izae k'o da si poao u etnju predstavlja veliku metu i zasluuje da te tresnu. I to ne samo bljeskavcem." Ender Vigins zastade i pree pogledom po grupi. Veina ga je samo nervozno gledala. Nekolicina, sa razumevanjem. Nekolicina namrgoeno i sa otporom. Prvi dan sa novom armijom svi tek to su pristigli iz kole dreda a Ender je zaboravio koliko novi klinci mogu biti mladi. On je bio u njoj tri godine, a oni tek est meseci niko iz te gomile nema vie od devet godina. Ali, njegovi su. Komandant je postao pola godine pre vremena, sa jedanaest. Pre toga imao je sopstveni dred i znao par tosova; u njegovoj novoj armiji, meutim, bilo ih je etrdeset. Zelembaa. Sve dobri strelci sa bljeskavcem, svi u vrhunskoj formi, inae ne bi ni bili ovde i svi su imali dobru ansu da budu zbrisani u prvoj borbi. "Zapamti", nastavio je, "oni te ne mogu videti sve dok ne proe kroz vrata. Ali, im proe imaju te. Znai, kroz ta vrata se ide onako kako tebi odgovara da oni pucaju na tebe. Nogu savijenih ispod sebe, i usmeren pravo na dole." Pokazao je na namrtenog klinca koji je, po izgledu, imao samo sedam godina i bio najsitniji od svih. "U kom smeru je dole, zelembau?" "Prema neprijateljevim vratima", odgovor je bio brz. Bio je i mrzovoljan kao da je govorio: da-da, daj prei na vane stvari. "Ime, klinac?" "Graak." "To si dobio to si tako velik ili ti je mozak toliki." Graak ne odgovori. Ostali su se malo smejali. Ender je dobro izabrao. Ovaj klinja jeste bio mlai od ostalih, mora da su ga pomerili napred jer je bistar. Ostalima se nije mnogo dopadao i bilo im je drago da mu neko malo spusti. Kao to je Enderu spustio njegov prvi komandant. "Dobro, Graak, ti brzo kapira, je li? Sad vam kaem: niko ne prolazi kroz ta vrata a da se ne namesti za upucavanje. Mnogi od vas e biti pretvoreni u cement, bar delimino. Neka to budu noge. Jasno? Ako ti upucaju samo noge, onda se samo one

smrznu, a u besteinskom stanju to nije nikakva frka." Ender se okrenu jednom od oamuenih: "emu slue noge? Hmmm?" Tupo zurenje. Zbunjenost. Mucanje. "Nema veze. Izgleda da u morati da pitam Graka." "Noge slue za odgurivanje od zidova." I dalje sa dosadom. "Hvala, Graak. Svi su to utuvili?" Svi su utuvili i nije im se dopadalo da im Graak to utuvi. "Dobro. Nogama se ne gleda, nogama se ne puca i najee samo smetaju. Ako se smrznu dok tre pravo napred, napravio si od sebe glupi balon. Tako nema sakrivanja. Gde, znai, idu noge?" Ovoga puta nekolicina je odgovorila kako bi pokazala da Graak nije jedini koji zna neto. "Ispod. Zavuene ispod tebe." "Tako je. tit. Klei na titu, a tit su ti sopstvene noge. A postoji i tos sa odelima.ak i kada ti bljesnu noge jo moe da se odgurne. Nisam video da izuzev mene to jo neko radi ali svi ete to nauiti." Ender Vigins ukljui svoj bljeskavac. Slabano zeleno mu zasvetle u ruci. Onda se podigao u toj besteinskoj vebaonici, povukao noge pod sebe kao da klei i bljesnuo ih obe. Odelo se odmah ukoi kod kolena i glenjeva, tako da uopte nije mogao da se savija. "O.K. Sad sam bljesnut, vidi?" Lebdeo je metar iznad njih. Svi su bili zbunjeni, i gledali su nagore, u njega. Ender se nenadano trgao unazad, dohvatio jedan od rukohvata na zidu iza sebe i privukao se u ravan zida. "Recimo da sam se naao pored zida. Da imam noge, koristio bih ih i odbacio se kao skakutajui graak, je li?" Nasmejali su se. "Ali nemam noge, a to je bolje, kapira? Zbog ovoga." Ender se u pojasu prelomio kao no na preklapanje, a zatim se naglo ispravio. Za tren oka je preleteo vebaonicu. Doviknuo im je sa druge strane: "Da li ste ukapirali? Nisam koristio ruke pa sam mogao da ljakam bljeskavac. I jo, noge mi nisu plutale pet metara iza mene. Gledajte sada ponovo." Ponovio je preklop i uhvatio dra na zidu kraj njih. "I neu da to radite samo kada vam bljesnu noge. Hou da to radite dok jo imate noge, jer je tako bolje. Pre svega, zato to to nee oekivati. U redu, a sada svi u vazduh, kleeki." Veina se popela za par sekundi. Ender je bljesnuo zaostale pa su visili, bespomono zamrznuti, dok su se ostali smejali. "Kada izdam nareenje mrdni. Kapira? Kada stignemo do vrata i kada ih

oslobode, za dve sekunde u izdati nareenje, im vidim raspored. I kada dam nareenje bolje da si tamo, jer e pobediti onaj ko prvi stigne... ako nije budala. Ja nisam. I bolje da ni ti ne bude jer u te vratiti u obuavalite." Vide da je mali broj progutao knedlu a da ga zamrznuti gledaju sa novim strahom. "Vi, frajeri, to tamo visite, vi gledajte. Odmrznuete se za oko petnaest minuta, pa da vidimo da li moete da dostignete ostale." Sledeih pola sata Ender ih je vodio u preklopima sa zidova. Objavio je prekid kada je uvideo da su svi shvatili osnovnu ideju. Bili su dobra grupa moda. Postae bolji. "Sada poto ste se zagrejali", rekao im je, "moemo da ponemo sa radom." Ender je posle vebe poslednji izaao, jer je ostao da nekima od sporijih pomogne da poboljaju tehniku. Imali su dobre uitelje, ali, kao i sve vojske, bili su nejednaki, i u borbi bi neki od njih mogli biti pravi hendikep. Njihova prva bitka moe biti za vie nedelja. Moe biti sutra. Raspored se nikada nije tampao. Komandant bi se jednostavno budio i pronalazio noticu sa vremenom bitke i imenom protivnika. Zato e u prvo vreme goniti svoje deake dok ne postignu vrhunsku formu i to svi. Spremni za bilo ta, bilo kada. Strategija je fina stvar, ali nita ne vredi ukoliko vojnici ne mogu da izdre napor. Skrenuo je iza ugla u krilo za stanovanje i naao se licem u lice sa Grakom, sedmogodinjakom koga je kinjio tokom cele dananje vebe. Problemi. Ender ba sada nije eleo probleme. "Haj, Graak." "Haj, Endere." Pauza. "Gospodine", ispravi ga Ender. "Nismo na dunosti." "U mojoj armiji, Graak, uvek smo na dunosti." I Ender poe napred, okr-znuvi ga. Grakov visoki glas zapita iza njega: "Znam ta radi. Endere, gospodine, i upozoravam te." Ender se polako okrenu i pogleda ga: "Ti upozorava mene?" "Ja sam ti najbolji ovek. I bolje je da se tako i ponaa prema meni." "Inae?" Ender se pretei nasmei. "Inae u biti najgori ovek. Ili jedno ili drugo." "I, ta hoe? Da te mazim i pazim?" Ender je postajao ljut. No, Graak se nije brinuo. "Hou dred."

Ender se vrati do njega i stade, gledajui nadole, pravo u oi. "Dau dred", ree, "dekima koji dokau da to zasluuju. Moraju da budu dobri vojnici, moraju da izvravaju nareenja, da u guvi sami misle i da pokau potovanje. Tako sam ja postao komandant. Tako ti moe postati voa dreda. Kapira?" Graak se nasmei. " Poteno. Ako zaista bude tako radio, za mesec dana biu voa dreda." Ender prui ruku dole, zgrabi ga za prednji deo uniforme i gurnu uza zid. "Graak, kada kaem da radim na odreeni nain, onda tako i radim." Graak se samo smekao. Ender ga pusti i ode, ne osvrui se. Bio je siguran da ga Graak i dalje posmatra, i da se smeka, i dalje tek malo prezriv. Uostalom, moda e od njega i ispasti dobar voa dreda. Ender e ga motriti. Kapetan Graf, metar i devedeset visok i debeljukast, klatio se u stolici gladei stomak. S druge strane stola, sedeo je porunik Anderson i ozbiljno pokazivao skokove na grafikonu. "Evo ovde, kapetane", ree Anderson, "Ender ih je ve naveo da rade taktiku koja e rasturiti svakoga ko im se nae na putu. Udvostruio im je brzinu." Graf klimnu. "A znate mu rezultate testova. Jo i dobro misli." Graf se nasmei. "Jest, jest, Andersone, on je dobar uenik, i zaista obeava." ekali su. Graf uzdahnu. "Pa dobro, ta biste hteli da ja tu uinim?" "Ender je taj. Mora biti." "Nee biti na vreme spreman, porunie. Za ime boga, ovee, pa on ima samo jedanaest godina, ta biste hteli udo?" "Poev od sutra, bacau ga u bitke svakog dana. elim da za jedan mesec odradi jednogodinji program bitaka." Graf odmahnu glavom. "Tako e mu armija zavriti u bolnici." "Nee, gospodine. Pod njim dolaze u formu. A Ender nam je potreban." "Ispravka, porunie. Neko nam je potreban. Vi mislite da je to Ender." "U redu, ja mislim da je to Ender. Ali, ako ne on, koji drugi komandant?" "Ne znam, porunie." Graf pree rukama po svojoj mestimino maljavoj eli. "To su deca, Andersone. Shvatate li vi to? Enderova armija ima devet godina. Zar emo ih suprotstavljati starijim klincima? Proteraemo ih kroz pakao da bismo ostvarili jedan takav mesec." Porunik Anderson se jo vie nagnu preko Grafovog stola. "Video sam njegove proklete rezultate! Gledao sam ga u borbi, sluao sam trake njegovih treninga, gledao sam mu modele sna, sluao snimke razgovora po

hodnicima i kupatilima, svesniji sam Endera Viginsa vie nego to vi uopte moete i da zamislite! I nasuprot svim argumentima, nasuprot njegovim oiglednim kvalitetima, stavljam na tas jednu stvar. Enderovu sliku za godinu dana, ako vi isterate svoje. Vidim ga potpuno beskorisnog, istroenog i propalog, jer je bio gurnut dalje nego to on, ili bilo koji iv ovek, moe ii. Ali, nije ta slika dovoljno teka, zar ne, porunie, jer smo u ratu, i svoje najvee talente smo izgubili, a odsudne bitke su tek pred nama. I zato svakog dana ove nedelje dajte Enderu bitku. A onda mi podnesite izvetaj." Anderson je ustao i otpozdravio. "Razumem, gospodine." Stigao je gotovo do vrata kada ga Graf pozva. Okrenuo se. "Andersone", ree kapetan Graf, "da li ste bili napolju, mislim, u poslednje vreme?" "Ne, od poslednjeg odsustva, pre est meseci." "Tako sam mislio. A i nije bitno. Ali, da li ste nekada bili u Biman parku, tamo, u gradu? Hmmm? Divan park. Drvee. Trava. Nema besteinskog stanja, nema bitaka, nema briga. Znate li ta se jo nalazi u Biman parku?" "ta, gospodine?" upita porunik Anderson. "Deca", odgovori Graf. "Deca, naravno", ree Anderson. "Mislim, deca. Mislim, klinci koji ujutru ustaju kad ih majke pozovu, i idu u kolu, i onda popodne odlaze u Biman park i tamo se igraju. Sreni su, i esto radosni i smeju se i zabavljaju. Hmmm?" "Sigurno jesu, gospodine." "To je sve to imate da kaete, Andersone?" Anderson se nakalja. Mislim da je za decu dobro to se zabavljaju, gospodine. Znam da ja jesam, kad sam bio deak. Ali, svetu su u ovom trenutku potrebni vojnici. A ovo je nain da ih dobijemo." Graf klimnu i zatvori oi. "O, da, zaista. U pravu ste, po statistikim dokazima i po svim vaeim teorijama, i, prokletstvo, one su tane i sistem je ispravan, ah Ender je ipak stariji od mene. On nije dete. Jedva da je osoba." "Ako je to istina, gospodine, onda bar znamo da Ender omoguava da se veina njegovih vrnjaka igra u parku." "I Isus je, navodno, umro za spas svih ljudi." Graf se uspravi i tuno pogleda Andersona. "Ali mi smo ti", ree, "u ovom sluaju, mi smo ti koji zabijaju klinove." Ender Vigins je leao na krevetu i zurio u tavanicu, nikada nije spavao due od pet asova, ali svetla su se gasila u 2200 i nisu se palila do 0600. I tako je zurio u tavanicu i mislio.

Svoju armiju je imao tri i po nedelje. Armija Zmaj. Ime je bilo dodeljeno i nije bilo sreno izabrano. Tabele su, dodue, govorile da je armiji Zmaj, pre otprilike devet godina, ilo prilino dobro. Ali, sledeih est godina to ime je dodeljivano inferiornim armijama i najzad je, zbog predrasuda naraslih oko tog imena, povueno iz upotrebe. Do sada. A sada, mislio je Ender smeei se. Zmaj e ih sve iznenaditi. Vrata se tiho otvorie. Ender ostade nepomian. Neko meko stupi u sobu, a zatim se povue uz prigueno zatvaranje vrata. Kada je poslednji zvuk zamro, Ender se prevrnu u leaju i na podu ugleda belo pare papira... Prui ruku i podie ga. ARMIJA ZMAJ PROTIV ARMIJE ZEC, ENDER VIGINS I KARN KARBI, 0700. Prva bitka. Ender sie sa kreveta i odmah se obue. Brzo je otiao do soba svojih voa dreda i rekao im da sakupe deake. Za pet minuta svi su bili okupljeni u hodniku, pospani i spori. Ender je govorio tiho: "Prva bitka. U 0700 protiv armije Zec. Ve sam se dvaput borio protiv njih, ali nikada protiv ovog komandanta. Nikad uo za njega. Ipak, oni su starija grupa, a ja znam nekoliko njihovih starih tosova. Sada se razbudite. Trite, duplo bre, zagrevanje u vebaonici tri." Sat i po su vebali, sa tri trenane bitke i gimnastikom u hodniku, izvan besteinskog stanja. Zatim su petnaest minuta svi leali u vazduhu, potpuno se oputajui u odsustvu teine. U 0650 Ender ih je probudio pa su pourili u hodnik. Poveo ih je, ponovo u trku, uz povremeno skakanje i dodirivanje svetlosnih panoa na tavanici. Svi deaci su dodirivali isti pano. I, u 0658. stigoe do svoje kapije sale za ratovanje. lanovi dreda C i D zgrabie prvih osam rukohvata na tavanici hodnika. Dredi A, B i E unue na pod. Ender je zakaio stopala za dva rukohvata na sredini tavanice tako da nikome nije smetao. "Gde su neprijateljeva vrata", upitao je prigueno. "Dole!" odgovorie apatom i nasmejae se. "Pali bljeskavce." Cevi koje su drali u rukama zasijae zeleno. ekali su jo par sekundi a onda sivi zid pred njima nestade i sala za ratovanje postade vidljiva. Ender je odmah odmeri. Poznata otvorena reetka veine ratnih igara, poput deijih trodimenzionalnih majmunskih pentralica u parku, sa sedam ili osam kutija razbacanih kroz reetku. Te kutije nazivali su zvezdama. Bilo ih je dovoljno, i u dovoljno isturenim pozicijama, da ih je vredelo osvajati. Ender je to u trenu odluio, viui: "Rasturi se ka bliim zvezdama. E, ekaj!" etiri grupe iz uglova gnjurnue kroz naponsko polje na ulaznoj kapiji i padoe dole, u salu za ratovanje. Pre no to se neprijatelj uopte i pojavio na suprotnoj kapiji,

Enderova armija se rasprostrla od vrata do najbliih zvezda. Tada neprijateljski vojnici prooe kroz vrata. Ender je po njihovim pozama znao da su doli iz drugaije gravitacije i da su dovoljno glupi da se od nje dezorijentiu. Prolazili su uspravno, tela potpuno izloenih i nebranjenih. "Ubi ih, e!" viknuo je Ender i bacio se kroz vrata kolenima napred; bljeskavac mu je bio izmeu nogu bljeskajui. Dok je Enderova grupa letela preko prostorije, ostatak armije Zmaj titio ih je vatrom, tako da je grupa E stigla u isturenu poziciju sa samo jednim potpuno zamrznutim dekom, mada su svima noge bile neupotrebljive to im nimalo nije smetalo. Dolo je do zatija dok su Ender i njegov protivnik, Kern Karbi, procenjivali nastalu poziciju. Pored gubitaka armije Zec, na samoj kapiji je bilo malo izbaenih iz bitke, i obe armije su bile gotovo u punom sastavu. Ali, Karn nije posedovao originalnost bio je u rairenoj, etvorougaonoj poziciji koju bi mogao da smisli svaki petogodinjak na prvom stupnju obuke. A Ender je znao kako da ga porazi. Glasno je povikao: "E pokriva A, C dole, B, D, skreni, istoni zid!" Dredi B i D, pod zatitom dreda E, sunue sa svojih zvezda. Dok su oni jo bili izloeni, dredi A i C takoe napustie svoje zvezde i otplutae ka bliem zidu. Dodirnuli su ga zajedno, i zajedno sa preklopom odbili od njega. Pojavili su se iza neprijateljevih zvezda brzinom duplo veom od uobiajene, i otvorili vatru. Za par sekundi, bitka je bila zavrena; neprijatelj je gotovo u potpunosti bio zamrznut, ukljuujui i komandanta, a ostali su se rasturili po uglovima. U narednih pet minuta armija Zmaj, u grupama po etvorica, oistila je tamne uglove i saterala neprijatelja u centar gde su se njihova tela, smrznuta u neobinim poloajima, gurala i sudarala. Onda Ender uze tri svoja deaka i obavi formalnost obrtanja jednosmernog polja na neprijateljevoj kapiji, istovremenim dodirivanjem svakog njenog ugla lemom armije Zmaj. Tada Ender postroji svoju armiju u vertikalne redove blizu vora smrznutih vojnika armije Zec. Samo tri vojnika armije Zmaj bila su nepokretna. Pobeda sa 38 razlike bila je apsurdno visoka i Ender poe da se smeje. Armija Zmaj mu se pridrui, smejui se dugo i jako. Smejali su se i kada su porunici Anderson i Moris uli kroz kapiju za uitelje na junoj strani borilita. Lice porunika Andersona bilo je ukoeno i preozbiljno, ali Ender ugleda kako namiguje pruajui ruku i nudi kruta, formalna estitanja koja po ritualu sleduju pobedniku igre. Moris pronae Karn Karbija i odmrznu ga, i trinaestogodinjak doe i predstavi se Enderu a ovaj se bez zlobe nasmeja i prui mu ruku. Karn utivo uze Enderovu ruku i nakloni glavu nad njom. Tako se radilo ili tako ili da te ponovo bljesnu. Porunik Anderson otpusti armiju Zmaj a onda bez rei napusti borilite kroz

kapiju poraenih i to je bio deo rituala. Svetlost je pulsirala na severnoj strani kvadratnih vrata, pokazujui na koju stranu deluje gravitacija u tom hodniku. Vodei svoje vojnike, Ender promeni orijentaciju i kroz naponsko polje ue u gravitaciju nogama nadole. Njegova vojska ga je odsenim trkom sledila nazad do vebaonice. Kad su stigli tamo formirali su grupe a Ender je visio u vazduhu pred njima, gledajui ih. "Dobra prva bitka", ree, to je bio povod za skandiranje, koje on utia. "Armija Zmaj je dobro radila protiv Zeeva. Ali, neprijatelj nee uvek biti tako slab. Da je to bila dobra armija, razbucala bi nas. I tada bismo pobedili ali bi bili desetkovani. Sad hou ovde da vidim drede B i D. Poletanje sa zvezda bilo vam je presporo. Da armija Zec ume bolje da niani, pretvorili bi vas u kamenice pre no to su A i C uopte stigli do zida. Vebali su ostatak dana. Te veeri, Ender je po prvi put otiao u trpezariju komandanta. To nikome nije dozvoljavano dok ne dobije bar jednu bitku i Ender je bio najmlai komandant kome je to polo za rukom. Ni do kakve guve nije dolo kada je uao. Ali, kada neki deaci primetie zmaja na depu uniforme poee otvoreno da zure, i dok je uzeo posluavnik i seo za prazan sto, cela prostorija se utiala i svi komandanti su ga gledali. Prilino zbunjeni Ender pitao se kako su svi saznali i zato ga tako neprijateljski gledaju. Tada mu pogled pade na semafor koji se protezao preko celog zida iznad vrata kroz koja je upravo proao. Semafor je pokazivao rezultate pobeda i poraza komandanata svake armije; bitke tog dana svetlele su crveno. Samo etiri. Ostala tri pobednika su jedva uspela najbolji je na kraju mea imao samo dva itava i jedanaest pokretnih ljudi. Trideset osam pokretnih rezultat armije Zmaj bio je sramno bolji. Obino su nove komandante primali u trpezariju sa povicima ura i estitkama. Ali ti drugi komandanti nisu pobeivali sa trideset osam razlike. Ender potrai na semaforu armiju Zec. Sa iznenaenjem otkri da je do danas Karbijev rezultat bio osam pobeda i tri poraza. Zar je on toliko dobar? Ili se borio samo sa slabim armijama? tagod da je u pitanju, Karbijev stubac pokretnih i celih sada je sadravao nulu i Ender spusti pogled sa semafora cerei se. Niko mu nije uzvratio osmeh, i Enderu bi jasno da ga se plae, to znai da e ga ubudue mrzeti, i da e svako ko poe u bitku sa njim biti zaplaen i, samim tim, vie dekoncentrisan. Ender pogledom potrai u gomili Karbija i otkri ga nedaleko od sebe. Zurio je u njega sve dok jedan od deaka ne munu komandanta Zeeva i pokaza mu Endera. Ender se ponovo nasmei i blago mahnu. Karbi pocrvene i Ender se zadovoljno prepusti

veeri. Do kraja nedelje, armija Zmaj vodila je sedam bitaka za sedam dana, ostvarivi svih sedam pobeda, a da pri tom nikada nije imala vie od pet potpuno zamrznutih deaka po jednom meu. Ostali komandanti vie nisu mogli da ga ignoriu. Nekolicina je povremeno sedala sa njim i tada su tiho razgovarali o strategijama koje su upotrebili Enderovi protivnici. Druge, mnogo vee grupe razgovarale su sa poraenim komandantima pokuavajui da proniknu u razloge takvih Enderovih pobeda. U sred obroka, vrata za uitelja se otvorie i grupe utihnue kad porunik Anderson stupi unutra i pree pogledom po trpezariji. im je pronaao Endera, brzo je preao preko prostorije i doapnuo mu neto na uvo. Ender klimnu, ispi au vode koju je upravo bio uzeo u ruku i poe za porunikom. Izlazei, Anderson dade pare papira jednom starijem deku. Po njihovom izlasku, prostorija se ispuni bunim komentarima. Endera provedoe hodnicima koje nikada ranije nije video. Nisu imali plavi sjaj vojnikih hodnika. Veina je bila postavljena drvenim panoima, podova prekrivenih ilimom. Vrata su bila drvena sa tablicama, i oni stadoe pred jednim sa natpisom: Kapetan Graf, supervizor. Anderson meko pokuca, a tihi glas ree: "Uite." Uli su. Kapetan Graf je sedeo iza stola, ruku presavijenih na loptastom trbuhu. On klimnu i Anderson sede. Ender takoe. Graf se nakalja i progovori: "Sedam dana od tvoje prve bitke." Ender ne odgovori. "Dobio sedam bitaka, po jednu svakog dana." Ender klimnu. "A i neobino visoki rezultati." Ender trepnu. "Kako to?" upita ga Graf. Ender pogleda Andersona, zatim kapetana i progovori: "Dve nove taktike, gospodine. Noge presavijene kao tit, tako da bljesak ne onesposobljava. I poletanje sa zida sa preklopom. Nadmona strategija, kao to je uio porunik Anderson misli o mestima a ne prostorima. Pet dreda po osam umesto etiri po deset. Slabi protivnici. Izvrsne voe dreda, dobri vojnici. Graf bezizraajno pogleda Endera. ta li eka, pitao se Ender. Prvi progovori porunik Anderson: "Endere, kakvo je stanje tvoje vojske?" Da ne ele moda da zatraim pauzu, pomisli. Ni govora, odlui. "Malo su umorni, inae u vrhunskoj kondiciji, moral im je visok, ue brzo. ude za sledeom bitkom."

Anderson pogleda Grafa, koji malo slegnu ramenima i okrete se Enderu. "Postoji li neto to bi hteo da zna?" Ender je drao ruke oputene u krilu. "Kada ete nam suprotstaviti dobru vojsku?" Grafov smeh odjeknu prostorijom.a kada je utihnuo Graf prui pare papira Enderu. "Sada", ree, a Ender proita: "Armija Zmaj protiv armije Leopard, Ender Vigins i Pol Slateri, 2000." Ender die pogled na kapetana Grafa. "To je za deset minuta, gospodine." Graf se nasmei. "Onda pouri, deko." Izlazei, Ender shvati daje Pol Slateri onaj deko koji je dobio nareenje u trpezariji, kada je porunik Anderson doao po njega. Stigao je do svoje armije za pet minuta. Od voa dreda, trojica su se ve bila svukla i sada su nagi leali na krevetima.U letu ih je poslao niz hodnike da podignu svoje drede a sam im je pokupio odela. Kada su se svi njegovi deaci sakupili u hodniku, neki se tek oblaei, on progovori: "Bie pakleno, vremena nemamo. Na vrata emo zakasniti i neprijatelj e biti razvijen pred samom naom kapijom. Znai, zaseda a nisam uo da se to ikada desilo. Zato se pred vratima neemo uriti. Dredi A i B, opustite pojaseve i dajte bljeskavce voama i zamenicima ostalih dreda. Vojnici ga u nedoumici posluae. Do tada su svi bili obueni i Ender ih u lakom trku povede do kapije. Kada su stigli do nje naponsko polje je ve bilo jednosmerno ukljueno a neki od vojnika su dahtali. Tog dana su imali jednu bitku i kompletnu vebu. Bili su umorni, Ender stade na ulazu i pogleda raspored neprijateljskih vojnika. Neki od njih bili su grupisani na ne vie od sedam metara od kapije. Nije bilo reetaka, nije bilo zvezda. Veliki, prazan prostor. Gde li je veina neprijateljskih vojnika, pitao se. Trebalo bi da ih bude jo trideset. "Zalepili su se za ovaj zid", ree Ender, "gde ih ne vidimo." Naloio je da dredi A i B kleknu sa rukama na kukovima. Onda ih je bljesnuo tako da su im tela bila potpuno ukoena. "Vi ste titovi", rekao im je, a onda postavi deake iz dreda C i D da kleknu na njihove noge i zakae obe ruke ispod pojasa smrznutih deaka. Svaki je drao po dva bljeskavca. Onda je Ender sa lanovima E dreda dizao te parove, i po tri istovremeno bacao kroz vrata. Naravno, neprijatelj je odmah otvorio vatru. Ali, uglavnom su pogaali ve bljesnule deake i u borilitu uskoro nastade pakao.Svi vojnici armije Leopard, onako

pritisnuti uz zid ili lebdei nezatieni na sredini borilita, predstavljali su lake mete, koje su Enderovi vojnici, naoruani sa po dva bljeskavca, lako kosili. Pol Slateri je brzo reagovao, naredivi svojim ljudima da se udalje od zida, ali ne i dovoljno brzo mali broj je mogao da se kree i oni su bili bljesnuti pre no to su preli etvrtinu borilita. Kada se bitka zavrila, armija Zmaj imala je samo dvanaest itavih deaka najslabiji dotadanji rezultat. Ender je, meutim, bio zadovoljan. U toku rituala predaje, Pol Slateri prekri formu rukujui se i pitajui: "Zato ste toliko dugo ekali da proete kapiju?" Ender baci pogled na Andersona koji je lebdeo u blizini. "Prekasno sam obaveten", ree. "Namerno su to uinili." Slateri se isceri i ponovo stisnu Enderovu ruku. "Dobar me." Ovoga puta Ender se nije nasmeio Andersonu. Znao je da e sada meevi biti nameteni protiv njega, kako bi protivnici imali vie anse. To mu se nije dopadalo. Bilo je 2150, skoro poveerje , kada Ender pokuca na vrata sobe koju je Graak delio sa jo trojicom vojnika. Jedan od njih otvori vrata, pa stupi nazad i potpuno ih rastvori. Ender je stajao jedan trenutak pre nego to upita da li moe da ue. Naravno, naravno, ui, odgovorie i on doe do gornjeg kreveta gde je Graak sputao knjigu i naslanjao se na lakat, pogledavi ga. "Graak, ima li dvadeset minuta?" "Poveerje", odgovori Graak. "Moja soba", ree Ender. "Ja odgovaram." Graak skliznu s kreveta. Neujno su proli niz hodnik do Enderove sobe. Graak ue prvi, a Ender zatvori vrata. "Sedi", ree Ender i obojica sedoe na kraj kreveta, gledajui se. "Pre etiri nedelje, Graak, sea li se? Kada si traio da te postavim za vou dreda?" "Aha." "Od tada sam imenovao petoricu voa, zar ne? Tebe nisam." Graak ga je mirno gledao. "Bio sam u pravu?" "Da, gospodine." Ender klimnu. "Kakav si bio u bitkama?" Graak nakrivi glavu. "Nikada nisam potpuno smrznut, a onesposobio sam etrdeset tri neprijateljska vojnika. Brzo sam izvravao nareenja, zapovedao jedinicom za ienje, nisam izgubio nijednog vojnika." "Onda e razumeti sledee..." Ender zastade, pa odlui da prvo kae neto drugo.

"Zna da si promovisan dobrih pola godine ranije,Graak. I ja sam, a i za komandanta sam postavljen est meseci ranije. Sada su me bacili u bitke posle samo tri meseca obuke sa vojskom. Dali su mi osam bitaka za sedam dana. Ve imam vie bitaka od deaka postavljenih za komandante pre etiri meseca. Dobio sam vie bitaka od mnogih koji komanduju i po godinu dana. I na kraju ovo veeras. Zna ta se desilo?" Graak klimnu. "Kasno su ti rekli." "Ne znam ta rade uitelji. Moja armija postaje umorna, i ja postajem umoran, a sada menjaju pravila igre. Vidi, Graak, pogledao sam stare tabele. U celoj istoriji igre, niko nikada nije unitio toliko neprijatelja i sauvao toliko sopstvenih vojnika. Ja sam neto posebno i dobijam poseban tretman." Graak se nasmei. "Najbolji si, Endere." Ender odmahnu glavom. "Moda. Meutim, nisam sluajno dobio vojnike koje sam dobio. Moj najgori vojnik mogao bi biti voa dreda u drugoj armiji. Imam najbolje. Namestili su vas meni a sada nametaju protiv mene. Ne znam zato. Ali znam da moram biti spreman. Potrebna mi je tvoja pomo." "Zato moja?" "Zato to, mada u armiji Zmaj ima boljih vojnika od tebe ne mnogo, ali ima ih niko ne misli bolje i bre od tebe." Graak ne ree nita. Obojica su znali da je tako. Ender nastavi: "Moram biti spreman, ali ne mogu preobuiti celu armiju. Zato u svaki dred smanjiti za po jednog vojnika, ukljuujui tebe. Sa jo etvoricom, bie u specijalnoj jedinici, mojoj. I nauie neke nove stvari. Najee ete biti u regularnim dredima, kao sada. Izuzev kad mi zatrebate. Dobro?" Graak se nasmei i klimnu. "To, to. Odlino. Mogu li sam da ih odaberem?" "Po jednog iz svakog dreda izuzev svog i ne moe uzeti voe." "ta eli da radimo?" "Graak, ne znam. Ne znam ta e nam namestiti. ta bi uradio da nai bljeskavci odjednom otkau, za razliku od neprijateljevih? ta bi uradio da moramo da se suoimo sa dve armije odjednom. Jedno znam: moe to biti me u kome se uopte ne borimo za rezultat, ve samo idemo na neprijateljevu kapiju. Tako se igra tehniki dobija etiri lema na uglovima kapije. elim da budete spremni da to uradite ako to ikada zatraim. Kapira? Uzimaj po dva sata u toku redovnih vebi. A zatim ti, tvoji vojnici i ja radiemo nou, posle veere." "Biemo umorni." "Imam oseaj da ne znamo ta je umor." Ender prui ruku, uze Grakovu i stisnu je. "ak i kad je nameteno protiv nas, pobediemo." Graak izae u tiini i otapka niz hodnik.

Armija Zmaj nije bila jedina koja je sada vebala izvan predvienog vremena. Ostali komandanti su najzad shvatili da moraju da je sustignu. Od ranog jutra do poveerja svuda po trenanom i komandnom centru, vojnici a nijedan stariji od etrnaest uili su preklop sa zida i upotrebu jedni drugih kao titova. Meutim, dok su ostali komandanti savlaivali tehnike koje je Ender upotrebio da ih pobedi, Ender i Graak razraivali su reenja problema koji se nikada nisu ni pojavili. Bitke su se i dalje vodile svaki dan, ali neko vreme su tekle uobiajeno, sa reetkama i zvezdama i iznenadnim naletima kroz kapiju. A posle bitke, Ender, Graak i jo etiri vojnika, naputali bi glavnu grupu i vebali udne manevre, napade bez bljeskavca, uz direktno razoruavanje ili dezorijentisanje neprijatelja nogama, okretanje polja neprijateljeve kapije pomou etiri smrznuta vojnika za manje od dve sekunde. A jednog dana, Graak doe na trening sa tri stotine metara dugakom tankom sajlom. "ta e ti to?" "Jo ne znam." Graak odsutno odmota jedan kraj sajle. Nije bila deblja od tri milimetra, ali mogla je da izdri desetoro odraslih. "Odakle ti to?" "Komesarijat. Pitali su me ta e mi. Za uvebavanje vorova, rekao sam im." Graak napravi omu na kraju sajle i prebaci je preko svojih ramena. "Vas dvojica, uhvatite se ovde za zid. Otpustite mi pedesetak metara i drite vrsto ostatak konopca." Posluali su, a Graak se od njih udaljio oko tri metra. im se uverio da su spremni, poleteo je preklopom sa zida, pedesetak metara pravo napred. Tada se sajla naglo zategla. Bila je praktino nevidljiva koliko je bila fina, ali dovoljno snana da natera Graka da skrene gotovo pod pravim uglom. Tako nenadano se desilo da je opisao savren luk i jako udario u zid pre no to je veina vojnika i shvatila ta se deava. Graak se savreno odbio i brzo dolebdeo do mesta gde ga je ekao Ender sa ostalima. Mnogi vojnici pet obinih dreda nisu uopte primetili sajlu i traili su da im se kae kako je to izvedeno. U besteinskom stanju, nemogue je menjati pravac tako naglo. Graak se samo nasmejao. "Samo ekajte sledei me bez reetke! Nee ni znati ta ih je snalo." Tako je i bilo. Sledei me usledio je za samo dva sata ali se Graak sa jo dvojicom prilino izvetio u ciljanju i gaanju dok su leteli apsurdnim brzinama na krajevima sajle... Pare papira.bi urueno i armija Zmaj odkaska do kapije na megdan sa armijom Grifon. Celim putem Graak je namotavao sajlu. Kada se kapija otvorila, sve to su mogli videti bila je velika braon zvezda

udaljena samo pet metara koja im je u potpunosti odsecala pogled na neprijateljevu kapiju. Ender nije zastao. "Graak, uzmi petnaestak metara konopca i idi oko zvezde." Graak i njegova etiri vojnika padoe kroz kapiju i za tren oka Graak bi lansiran bono od zvezde. Sajla se zategla a Graak je leteo napred. Kada se sajla presavila preko sledeeg ugla zvezde njegov luk postade otriji a brzina mnogo vea, tako da je udario u zid svega metar od kapije toliko jako da je jedva uspeo da kontrolie svoj odskok i ostane iza zvezde. Ali, odmah je pomerio i noge i ruke da bi oni koji su ekali u kapiji znali da ga neprijatelj nije nigde bljesnuo. Ender skoi kroz kapiju, a Graak ukratko opisa poloaj armije Grifon: "Imaju dva kvadrata od zvezda, svuda oko kapije. Svi vojnici su u zaklonu i nemogue ih je sve pogoditi dok potpuno ne siemo do donjeg zida. ak i sa titovima bismo stigli tako desetkovani, da nemamo nikakve anse." "Kreu se?" upita Ender. "Zato bi?" "Ja bih." Ender je razmiljao jedan trenutak. "Ovo je gadno. Graak, idemo na kapiju." Armija Grifon poe da dovikuje. "Hej, ima li koga?!" "Probudite se, rat je!" "'Oemo i mi kod vas na piknik!" Jo su dovikivali kada se Enderova armija pojavila iza velike zvezde sa titom od etrnaest smrznutih vojnika. Viljem Bi, komandant armije Grifon, strpljivo je ekao dok se zaklonjeni neprijatelj pribliavao; iza rubova svojih zvezda njegovi ljudi su iekivali trenutak kada e ono iza zaklona ma ta to bilo postati vidljivo. Desetak metara ispred njih, zaklon se iznenada raspue kada ga vojnici skriveni iza gurnue na sever. Uzvratni impuls odneo ih je na jug dvostruko veom brzinom, a u istom trenu, ostatak armije Zmaj, sa neprekidnom vatrom, izlete iza svoje velike zvezde na suprotnom kraju borilita. Deaci Viljema Bia, naravno, odmah prihvatie borbu, ali je njihovog komandanta mnogo vie zanimalo ono to je ostalo kada je zaklon nestao. Formacija od etiri vojnika armije Zmaj sa glavama napred kretala se ka kapiji armije Grifon drao ih je jo jedan smrznuti vojnik ruku i nogu provuenih kroz njihove pojaseve. esti vojnik mu je bio zakaen oko struka i leprao je za njima poput repa papirnog zmaja. Armija Grifon je lako dobijala bitku, pa se Viljem Bi koncentrisao na formaciju sve bliu kapiji. Odjedanput se vojnik koga su vukli pomeri uopte nije bio smrznut! I mada ga je Viljem Bi odmah bljesnuo, teta je ve bila uinjena.

Formacija je doplutala do kapije armije Grifon i njihovi lemovi istovremeno dodirnue sva etiri ugla. Oglasi se prodoran pisak, polje na kapiji se obrnu a smrznuti vojnik iz sredine inercijom bi odnesen dalje kroz kapiju. Svi bljeskavci prestadoe da funkcioniu i igra bi zavrena. Kapija za uitelje se otvori i porunik Anderson ue. Kada je stigao do sredine borilita, zaustavi se malim pokretom aka. "Endere!" pozvao je, krei protokol. Jedan od smrznutih vojnika Zmaja pokua da se odazove kroz vilice zatvorene i stegnute odelom. Anderson dolebde do njega i odmrznu ga. Ender se smekao. "Ponovo sam vas pobedio, gospodine", progovori Ender. Anderson se nije nasmeio. "Pria kojetarije, Endere. Borio si se sa Viljemom Biom i armijom Grifon. Ender podie obrvu. "Posle ovog manevra", ree Anderson, "pravila se menjaju i zahtevae da se svi protivnici moraju onesposobiti pre nego to se kapija moe obrnuti." "Neka bude", ree Ender, "to je ionako moglo samo jednom da upali." Anderson klimnu i poe da se okree kada Ender nastavi: "Kada ete uvesti pravilo da armije dobijaju podjednake poetne pozicije?" Anderson se ponovo okrenu. "Ako si ti na jednoj od pozicija, Endere, teko je rei da su one podjednake, ma kakve da su." Viljem Bi je paljivo brojao i pitao se kako je, do avola, izgubio kada mu ni jedan jedini vojnik nije bljesnut, a samo etiri Enderova vojnika uopte mogu da se pokreu. A te veeri, u trpezariji komandanata, Ender je doekan aplauzom i povicima, a sto mu je odmah bio zaguen komandantima koji su eleli da mu estitaju. Mnogi od njih su bili dve ili tri godine stariji od njega. Odnosio se prijateljski prema njima, ali se za vreme jela pitao ta e mu uitelji pripremiti za naredni put. No, njegova briga nije bila potrebna. Sledee dve bitke je lako dobio a posle toga vie nikada nije video to borilite. Bilo je 2100 i Endera je pomalo iritiralo kucanje na vratima. Armija mu je bila iscrpljena i naredio je da svi budu u krevetima posle 2030. Poslednja dva dana bitke su bile obine i najteu je oekivao sledeeg jutra. Bio je to Graak. Zbunjeno je uao i salutirao. Ender mu uzvrati pozdrav i odbrusi: "Graak, naredio sam svima da budu u krevetu." Graak klimnu ali ostade. Ender pomisli da mu naredi da ode. Ali dok ga je gledao, po prvi put u toku mnogih nedelja pade mu na pamet koliko je u stvari Graak mlad. Pre nedelju dana napunio je osam godina i jo je bio mali ne, pomisli Ender,

nije mlad. Niko nije mlad. Graak je bio u borbi, i dok je cela armija o njemu zavisila, on se probio i doneo pobedu. I mada jeste bio mali, za Endera on vie nikada nee biti mlad. Ender slegnu ramenima i Graak prie i sede na kraj kreveta. Mlai deak mu je neko vreme gledao ruke i Ender najzad postade nestrpljiv i upita: "No, u emu je problem?" "Dobio sam premetaj. nareenje je stiglo malopre." Ender na tren sklopi oi. "Znao sam da e neto novo da smisle. Sad mi uzimaju... Gde ide?" "Armija Zec." "Kako te mogu prepustiti idiotu kao to je Karbi?" "Karbi je dobio diplomsku promociju. Jedinica podrke." Ender die pogled. "Pa, ko onda komanduje Zecom?" Graak ga bespomono uhvati za ruke. "Ja", ree. Ender klimnu, pa se nasmei. "Naravno. Najzad ima samo etiri godine manje od propisane starosne granice." "Nije smeno", ree Graak. "Ne znam ta se ovde deava. Prvo, sve te promene u igri. A sada i ovo. I nisam samo ja premeten, Endere... Ren, Brajan, Pedro, Vins i Janger. Svi su sada komandanti." Ender ljutito ustade i ode do zida. "Sve moje voe dreda, do avola!" ree i besno se okrenu prema Graku. "Ako e da mi rasture armiju, Graak, zato su me onda uopte i postavljali za komandanta?" Graak zatrese glavom. "Ne znam. Ti si najbolji, Endere. Niko nije uradio ono to si ti uradio. Devetnaest bitaka za petnaest dana, gospodine, i sve si ih dobio, ta god da su ti radili." "A sada si ti komandant. I ostali. Znate mi sve trikove, ja sam vas uvebavao... s kim sada da vas zamenim? ta li e, natovarie mi est zelembaa?" "To zaudara, Endere, ali zna da e pobediti i ako ti daju pet kljakavih patuljaka i naoruaju te rolnom toalet-papira." Obojica se nasmejae, a onda primetie da su vrata otvorena. Ue porunik Anderson. Sledio ga je kapetan Graf. "Ender Vigins", ree Graf drei ruke preko stomaka. "Da, gospodine", odgovori Ender. "Nareenja." Anderson prui pare papira. Ender brzo preleti pogledom preko njega, pa ga zguva, i dalje zurei u prostor gde je bio papir. Posle nekoliko trenutaka, upita: "Mogu li rei svojoj armiji?"

"Otkrie ve", odgovori Graf. "Bolje je ne razgovarati s njima posle nareenja. Tako je lake." "Vama ili meni?" upita Ender. Nije ekao odgovor. Brzo se okrenuo Graku, stisnuo mu ruku i poao ka vratima. "ekaj", viknu Graak. "Kuda ide? Taktika kola ili Podrka?" "Komandna kola", odgovori Ender i nestade, a Anderson zatvori vrata. Komandna kola, mislio je Graak. Niko nije iao u Komandnu kolu dok ne proe tri godine Taktike. S druge strane, niko nije iao u Taktiku bez najmanje pet godina Borbene kole. Ender je imao samo tri. Sistem se raspadao. Nema sumnje da je tako, zakljuivao je Graak. Ili je neko na vrhu poludeo ili se rat ne odvija kako bi trebalo pravi rat, onaj za koji se obuavaju. Zato bi inae razbijali sistem obuke i prebacili nekog ak i nekog tako dobrog kao Ender pravo u Komandnu kolu? Zato bi inae dali osmogodinjem zelembau da komanduje armijom? Graak je dugo razmiljao o tome, a onda najzad lee na Enderov krevet i shvati da vie nikada nee videti Endera verovatno. Zbog toga je, nekako, poeleo da plae. Ali naravno, nije zaplakao. Jo najranija obuka u obuavalitu nauila ga je da suzbije takve emocije. Setio se kako bi se njegov prvi uitelj, od pre pet godina, uznemirio da vidi kako mu usne drhte a oi pune suzama. Graak je radio vebu oputanja sve dok ga ne minu elja za plakanjem. Zatim je otplutao u san. Ruka mu je bila blizu usta. Neodluno je leala na jastuku, kao da Graak nije mogao da odlui da li da grize nokte ili sisa prst. elo je bilo namrteno i izbrazdano. Disanje brzo i lako. Bio je vojnik i kada bi ga neko upitao ta bi eleo da bude kada poraste, ne bi shvatio pitanje. Rat je, govorili su, i to je bio dovoljan izgovor za celu urbu u svetu. Izgovarali su to kao lozinku i pokazivali malu karticu na svakoj biletarnici i carinarnici i straarnici. Vodila ih je pravo na elo svakog reda. Endera Viginsa su tako brzo gonili iz mesta u mesto da nije imao vremena da ita razgleda. Ipak, po prvi put je video drvee, ljude bez uniformi. Video je ene. I udne ivotinje koje nisu govorile ali su pitomo sledile ene i malu decu. Video je kofere i pokretne trake i znake sa reima za koje nikada nije uo. Pitao bi nekoga ta te rei znae, ali svrha i autoritet su ga sputavali u vidu etiri vrlo krupna oficira, koji nikada nisu razgovarali meusobno, niti su govorili s njim. Ender Vigins je bio stranac u svetu koji je trebalo da spase.Nije se seao da je ikada ranije naputao Borbenu kolu. Najranija njegova seanja odnosila su se na detinjaste ratne igre po uputstvima uitelja, na obroke sa drugim deacima u plavim i zelenim uniformama oruanih snaga sveta. Nije znao da plavo predstavlja nebo, a

zeleno velike ume planete. O svetu je znao samo iz neodreenih pominjanja onoga napolju. I pre nego to je mogao da se razabere u neobinom svetu koji je po prvi put video, ponovo su ga zatvorili u vojnu ljuturu gde vie niko nije morao da kae: rat je jer to nijedan vojnik nije zaboravljao, ni jednog jedinog trenutka, ni jednog jedinog dana. Ender Vigins je dospeo u kosmiki brod koji ga je preneo na veliki vetaki satelit koji je kruio oko Zemlje. Ova svemirska stanica zvala se Komandna kola. Na njoj se nalazio ansibl. Prvog dana, Endera Viginsa su nauili ta je ansibl i koliko je vaan za voenje rata. Mada su zvezdani brodovi dananjih bitaka lansirani pre stotinu godina, komandanti zvezdanih brodova bili su ljudi dananjice koji su uz pomo ansibla slali poruke kompjuterima i nekolicini ljudi na svakom brodu. Ansibl omoguava da rei stignu u trenu kad se izgovaraju, nareenja dok se izdaju, planovi bitaka dok se vode, i sve to bez obzira na udaljenost . Svetlost je peak. Dva meseca Ender Vigins nije upoznao nijednu osobu. Dolazili su bezimeni, uili ga ta su znali i preputali ga narednim uiteljima. Nije imao vremena da mu nedostaju prijatelji iz Borbene kole. Samo je imao vremena da ui kako da vlada simulatorom koji je oko njega izbacivao bletave oblike i sheme bitke, kao da se nalazi na zvezdanom brodu u centru bitke; kako da upravlja modelima brodova u modelima bitaka, pritiskajui dirke simulatora i izgovarajui rei u ansibl; kako da u istom trenu prepozna svaki neprijateljski brod i kakva oruja nosi; kako da primeni sve to je nauio komandujui armijom Zmaj na prave bitke zvezdanih brodova... Ranije je mislio da igru uzimaju ozbiljno. Ovde su ga pourivali na svakom koraku, ljutili se i sumanuto bili zabrinuti kada bi neto zaboravio ili pogreio. On je, meutim, radio kao to je uvek radio i uio kao to je uvek uio. Posle izvesnog vremena nije vie pravio greke. Simulator je koristio kao da mu je deo tela. Onda su prestali da budu zabrinuti i dodelili mu uitelja. Kada se Ender probudio Maezr Rakham je sedeo na podu prekrtenih nogu. utao je dok je Ender ustajao, dok se tuirao i oblaio, a Enderu nije padalo na pamet da ga neto pita. Odavno je uvideo da esto, posebno u neobinim situacijama, mnogo vie podataka dobija ekanjem nego raspitivanjem. Maezr nije progovorio ni kada je Ender posle zavrenog spremanja krenuo s namerom da napusti sobu. Vrata se nisu otvorila. Ender se tada okrenu oveku koji je sedeo na podu. Maezr je imao najmanje etrdeset godina i bio je najstariji ovek koga je Ender video iz blizine. Jednodnevna brada mu je senila lice tek neto slabije od kratko podiane kose. Lice mu je bilo malo oputeno, a oi okruene mreom boria.

Gledao je Endera nezainteresovano. Ender se ponovo okrenu vratima i jo jedanput pokua da ih otvori. "U redu", ree najzad, predajui se. "Zato su vrata zakljuana?" Maezr nastavi da ga posmatra bezizraajno. Ender postade nestrpljiv. "Zakasniu. Ako treba da doem kasnije, onda mi to recite, pa da se vratim u krevet." Bez odgovora. "Igra pogaanja?" upita Ender. Bez odgovora. Ender pomisli kako ovek moda pokuava da ga iznervira, pa se nasloni na vrata i obavi vebu samooputanja i uskoro je ponovo bio smiren. Maezr nije skidao pogled sa njega. Sledea dva sata vladala je tiina; Maezr je gledao Endera neprekidno, a ovaj je pokuavao da se pravi da ga uopte ne primeuje. Deak je postajao sve nervozniji i najzad poe da eta sa kraja na kraj sobe u neujednaenom ritmu. Proao je kraj Maezra kao i nekoliko puta ranije, a Maezrova ruka izlete i u sred koraka gurnu Enderovu levu nogu na desnu. Ender se prui po podu. Odmah je skoio na noge, obuzet besom. Otkri da Maezr sedi mirno, prekrtenih nogu, kao da se nikada nije ni pomerio. Ender je stajao, spreman za borbu. Nepokretnost drugoga, meutim, nije mu dozvoljavala da napadne i on uhvati sebe kako se pita nije li mu se moda samo priinila ta stareva ruka kako ga saplie. partanje po sobi se nastavilo jo jedan sat uz povremeno proveravanje vrata. Najzad se predao, skinuo uniformu i otiao do kreveta. Dok se naginjao da povue pokriva oseti kako mu se jedna ruka grubo zabija meu butine a druga ga hvata za kosu. Za tren oka bi okrenut naopake. Starevo koleno mu je pritiskalo lice i ramena u pod, lea su mu bila otro i bolno savijena a noge prikovane Maezrovom rukom. Ender nije mogao da upotrebi ruke niti da ispravi lea kako bi oslobodio noge. Za manje od dve sekunde stari je potpuno porazio Endera Viginsa. "U redu", dahtao je Ender, "pobedio si." "Od kada to", upita Maezr tihim, hrapavim glasom, "treba neprijatelju rei da je pobedio?" Ender ne ree nita. "Jedanput sam te iznenadio, Endere Vigins. Zato me nisi odmah posle toga unitio? Samo zato to sam izgledao miroljubivo? Okrenuo si mi lea. Glupo. Nita nisi nauio. Nikada nisi imao uitelja." Ender je bio ljut. "Imao sam previe prokletih uitelja, kako sam mogao znati da e ti ispasti..." Ender potrai re. "Neprijatelj... Endere Vigins", proapta Maezr. "Ja sam ti neprijatelj, prvi tvoj neprijatelj koji te je porazio. Nema drugog uitelja do neprijatelja, Endere Vigins.

Niko izuzev neprijatelja ti ne moe rei ta e neprijatelj da uradi. Niko, izuzev neprijatelja samog, nee te nauiti kako da ga uniti i savlada. Ja sam tvoj neprijatelj od sada. Od sada sam ja tvoj uitelj." Tada Maezr pusti da Enderove noge padnu na pod. Deak nije mogao da se pomogne rukama, jer mu je stari i dalje drao glavu na podu, pa mu noge glasno tresnue o plastinu povrinu sa munim bolom od koga se Ender trgnu. Tada se Maezr uspravi i dopusti Enderu da ustane. Deko polako podvue noge pod sebe uz slabano jecanje i na trenutak klee na sve etiri, oporavljajui se. Tada zmijnu njegova desna ruka. Maezr hitro izmae i Enderova aka zgrabi vazduh u trenutku kada polete noga njegovog uitelja da se stopi sa Enderovom bradom. Enderova brada nije bila tu. Bio je na leima, prevrui se po podu i u trenutku kada je Maezrova ravnotea bila poremeena zbog udarca, Enderovo stopalo tresnu u Maezrovu nogu. Stari se pretvori u gomilu na podu. Ono to je izgledalo kao gomila stvari bilo je osinje gnezdo. Ender nije mogao pronai ruku ili nogu koje bi bile dovoljno dugo nepomine da ih uhvati, a u meuvremenu udarci su mu pljutali po rukama i leima. Ender je bio manji nije mogao da prodre pored vitlajuih udova staroga. . Zato on odskoi izvan domaaja, i spreman ostade kraj vrata. Stari prestade da se bacaka i sede prekrtenih nogu, smejui se. "Ovoga puta bolje, deko. Ali presporo. Morae biti bolji sa flotom nego to si sa svojim telom, ili niko nee biti siguran pod tvojom komandom. Lekcija savladana?" Ender polako klimnu. Maezr se nasmei. "Dobro. Onda vie nikada neemo voditi ovakvu bitku. Sve ostale na simulatoru. Ja u programirati tvoje bitke, ja u smiljati strategiju tvog neprijatelja, i nauie da bude brz i otkriva ta ti neprijatelj sprema. Zapamti, deko. Od sada neprijatelj je lukaviji od tebe. Od sada je neprijatelj jai od tebe. Od sada e uvek biti na ivici poraza." Tada Maezrovo lice ponovo postade ozbiljno. "Bie na ivici da izgubi, Endere, ali ti e pobeivati. Nauie da porazi neprijatelja. On e ti pokazati kako." Maezr ustade i poe ka vratima. Ender zakorai nazad, sklanjajui se. Kada stari dodirnu kvaku, Ender skoi u vazduh i obema nogama ga udari u krsta. Maezr vrisnu i strovali se na pod. Maezr je ustajao polako, drei se za kvaku, lica izoblienog od bola. Izgledao je onesposobljen, ali Ender mu nije verovao. ekao je oprezno. Pa ipak, uprkos panji, Maezr ga iznenadi brzinom. Za tren oka se naao na podu, blizu suprotnog zida, nosa i usta raskrvavljenih od udarca o krevet. Mogao je dovoljno da se okrene da vidi kako

Maezr otvara vrata i odlazi. Stari ovek je hodao polako, hramljui. Ender se nasmei uprkos bolu, a onda se prevrnu na lea i poe da se smeje sve dok mu se usta ne napunie krvlju, pa poe da se gui. Tada je ustao i bolno se dovukao do kreveta. Lee, a za par minuta se pojavi lekar i pobrinu se za povrede. Dok je lek uzimao maha i Ender plutao ka snu, seti se kako je Maezr hramao i ponovo se nasmeja. Zaspao je smejui se i lekar mu navue ebe i iskljui svetlo. Spavao je dok ga ujutru ne probudi bol. Sanjao je da pobeuje Maezra. Sledeeg dana Ender je doao u sobu za simuliranje sa nosom u zavoju i naduvenom usnom. Maezra nije bilo. Umesto toga, kapetan koji je sa njim ranije radio, pokaza mu novi dodatak. Prui mu cevicu sa omom na jednom kraju. "Radio. Primitivno, znam, ali se zakai za uvo a drugi kraj ti stavimo u usta... ovako." "Pazi", ree Ender kad mu kapetan krajem cevice zakai naduvenu usnu. "Izvini. Sada samo govori." "Odlino. Kome?" Kapetan se nasmei. "Pitaj, pa vidi." Ender slegnu ramenima i okrenu se simulatoru. Dok je to radio, jedan glas mu odjeknu u lobanji. Bio je preglasan da bi ga razumeo i on strgnu radio sa uveta. "ta to radite? Hoete li da ogluvim?" Kapetan odmahnu glavom i okrenu dugme na maloj kutiji na oblinjem stolu. Ender ponovo stavi radio. "Komandante", odjeknu poznati glas iz slualice. Ender odgovori: "Da?" "Na zapovest, gospodine." Glas je zaista bio poznat. "Graak?" upita Ender. "Da, gospodine." "Graak, govori Ender." Tiina. A onda eksplozija smeha sa druge strane. Smehu se pridruilo est ili sedam glasova i Ender saeka da sve to utihne. Zatim je pitao: "Ko jo?" Nekolicina progovori uglas, ali Graak ih utia. "Ja. Ja sam Graak. Ovde su i Vins, Pedro, Janger, Li i Vlad." Ender kratko razmisli. Tada upita ta se kog avola deava. Opet su se smejali. "Grupu ne mogu da razbiju", objanjavao je Graak. "Bili smo komandanti moda dve nedelje i evo nas u Komandnoj koli, treniramo na simulatoru, i odjednom nam kau da e da oforme flotu sa novim komandantom. A ti si taj." Ender se nasmei. "Deki, vredite li vi neto?" "Ako ne, ti e nas obuiti." Ender se prigueno nasmeja. "Moda e i ii. Flota." Sledeih desetak dana, Ender je uvebavao svoje voe dreda dok nisu mogli da

manevriu brodom poput preciznih baletana. Kao da se vratio u ranije borilite, jedino to je sada mogao uvek sve da vidi, i mogao je da razgovara sa voama dreda i da im u svakom trenu menja nareenja. Jednog dana, kada je Ender seo za kontrolnu plou i ukljuio simulator, otra zelena svetla pojavie se u prostoru neprijatelj. "Tu smo", ree Ender. "A,B, metak; C,D, rezervni tit; E, juni zavoj; Graak ugaono skreni, sever." Neprijatelj je bio kuglasto grupisan i brojno je premaivao Endera dva puta. Polovina Enderovih snaga bila je usredsreena u vrstu formaciju oblika metka a ostatak je formirao plitak, kruni tit izuzev siune Grakove grupe koja je izlazila izvan simulatora, idui iza neprijateljeve formacije. Ender brzo shvati neprijateljevu strategiju: kad god bi se Enderova formacija metka pribliila on bi se povukao nadajui se da e uvui Endera u unutranjost kugle, gde bi bio okruen. Zato Ender predusetljivo ue u zamku dovodei svoj metak u sredite sfere. Neprijatelj poe da se skuplja polako, ne elei da doe u domet dok ne bude mogao da upotrebi svo svoje oruje u isti mah. Tada Ender poe ozbiljno da radi. Njegovi rezervni tit je priao spoljnoj povrini kugle i neprijatelj poe tu da se koncentrie. Tada se Grakove snage pojavie na suprotnoj strani pa neprijatelj ponovo razvi svoje brodove na tu stranu. To je imalo za posledicu da je najvei deo sfere bio slabo branjen. Enderov metak napade, i poto je u ii napada imao ogromnu brojanu nadmo on naini rupu u formaciji. Neprijatelj je reagovao i pokuao da zapui otvor ali rezervne snage i Grakova mala grupa iskoristie nastalu konfuziju i napadoe istovremeno dok se metak kretao ka drugom delu sfere. Za nekoliko minuta formacija je bila razbijena, veina neprijateljskih brodova unitena a malobrojni preiveli udaljavali su se najbre to su mogli. Ender iskljui simulator. Sva svetla izbledee. Maezr je stajao pored njega, ruku u depovima, tela napetog. Ender podie pogled. "Uinilo mi se da si rekao da e neprijatelj biti pametan", ree Ender. Maezrovo lice ostade bezizraajno. "ta si nauio?" "Nauio sam da sfera vredi samo ako ti je neprijatelj budala. Snage su mu bile toliko rasturene da sam imao brojanu premo gde god sam se angaovao." "I?" "I", ree Ender, "ne sme se drati jednog ablona. Postaje lako predvidljiv." "To je sve?" Maezr upita tiho. Ender skide radio. "Neprijatelj je mogao da me porazi razbijajui sferu ranije." Maezr klimnu. "Imao si nepotenu prednost."

Ender ga hladno pogleda. "Bilo ih je dva puta vie." Maezr odmahnu glavom. "Ti ima ansibl. Neprijatelj ga nema. To ukljuujemo u simulaciju bitke. Njihove poruke putuju brzinom svetlosti." Ender baci pogled na simulator. "Prostor je dovoljno veliki da postoji primetna razlika?" "Zar ne zna?" upita Maezr. Brodovi se ni u jednom trenutku nisu pribliili jedan drugom na manje od trideset hiljada kilometara." Ender pokua da izrauna veliinu neprijateljeve sfere. Astronomiju nije shvatao. Meutim, sada mu se probudi radoznalost. "Kakva su oruja na tim brodovima, da mogu tako brzo da udaraju?" Maezr odmahnu glavom. "Nauka je preteka za tebe. Morao bi da ui vie godina nego to si iveo da bi shvatio makar osnove. Sve to treba da zna jeste da oruja funkcioniu." "Zato moramo da priemo toliko blizu da bismo bili u dometu?" "Svi brodovi su zatieni poljima sile. Na izvesnoj veoj udaljenosti oruja su slabija i ne mogu da se probiju. Na odreenoj udaljenosti, oruja postaju jaa od titova. Ali, kompjuteri se o tome brinu. Oni stalno ispaljuju u svim pravcima, pri tom pazei da ne otete neki na brod. Kompjuteri biraju mete, ciljaju, brinu o svim detaljima. Ti samo treba da ih dovede u pobedniku poziciju. U redu?" "Ne", Ender savi cev radija oko prstiju. "Moram da znam kako radi to oruje." "Rekao sam ti, morao bi da..." "Ne mogu komandovati flotom ak ni na simulatoru ako ne znam." Ender saeka trenutak, pa dodade: "Samo osnovnu ideju." Maezr ustade i udalji se nekoliko koraka. "U redu Endere. Nema smisla, ali u pokuati. Najprostije to mogu." Gurnu ruke u depove. "Ovako, Endere. Sve je sastavljeno od atoma, malih estica, toliko siunih da ih ne moe videti golim okom. Tih atoma jma samo nekoliko razliitih vrsta i svi su napravljeni od jo manjih estica koje su vie-manje iste. Ti atomi mogu da se razbiju tako da prestanu da budu atomi, tako da se ovaj metal vie ne dri. Ili plastini pod. Ili tvoje telo. ak i vazduh. Oni kao da nestanu ako im razbije atome. Ostanu samo delovi. A oni lete unaokolo i razbijaju druge atome. Oruja na brodovima uspostavljaju oblast gde ni atomi, niti bilo ta drugo ne moe da opstane itavo. Svi se razbijaju.Tako stvari u toj oblasti nestanu. Ender klimnu. "U pravu si, ne razumem. Moe li se to blokirati?" "Ne. Ali to se vie udaljava od broda postaje ire i slabije i posle izvesnog vremena polje sila moe da ga blokira. O.K? I da bi uopte postalo jako, mora da se fokusira, tako da brod efektivno moe da puca istovremeno samo u tri, moda etiri

pravca." Ender ponovo klimnu,ali u stvari nije razumeo, ne dovoljno dobro."Ako parii razbijenih atoma stalno razbijaju nove atome zato od toga prosto sve ne nestane?" "Prostor. One hiljade kilometara izmeu brodova su prazne. Gotovo bez atoma. Parii ne udaraju ni u ta, i kada najzad udare u neto toliko su raspreni da ne mogu da nakode." Maezr podrugljivo nakrivi glavu. "Je li ti potrebna jo neka informacija?" "Da li oruja na brodovima... da li ona deluju na jo neto izuzev na brodove?" Maezr prie vrlo blizu Endera i ree odluno: "Koristimo ih samo protiv brodova. Nikada na neem drugom. Kada bismo ih upotrebili na neem drugom, neprijatelj bi ih takoe upotrebio protiv nas. Kapira?" Maezr se udalji i stie gotovo do vrata kad ga Ender pozva. "Jo vam ne znam ime", ree Ender utivo. "Maezr Rakham." "Maezr Rakhame", ree Ender, "porazio sam te." Maezr se nasmeja. "Endere, danas se nisi sa mnom borio", ree. "Tvoj dananji protivnik bio je najgluplji kompjuter u Komandnoj koli programiran za desetogodinjake. Ne misli valjda da bih ja koristio sferu?" On odmahnu glavom. "Endere, kada se bude borio sa mnom, dragi moj mome, to e znati. Jer izgubie. I Maezr napusti prostoriju. Ender je i dalje vebao sa svojim voama dreda po deset sati dnevno. Nikada ih, meutim, nije viao, samo im je uo glasove na radiju. Bitke su nailazile svaka dvatri dana. Neprijatelj je svaki put pripremao neto novo, neto tee ali Ender je uvek izlazio na kraj s tim. I svaki put bi pobedio. A posle svake bitke Maezr mu je ukazivao na greke i pokazivao mu da je, u stvari, izgubio, Maezr je doputao Enderu da ide do kraja samo da bi ovaj nauio da izvodi zavrnice. Sve dok Maezr jednom nije uao, sveano protresao Enderovu ruku i rekao: "E, to je, deko, bila dobra borba." Pohvala je toliko kasnila da je Enderu prijala vie nego ijedna druga. A bila je tako snishodljiva da ga je vreala. "Od sada", ree Maezr, "dobijae teke borbe." I tako Enderov ivot postade spori nervni slom. Poeo je da vodi po dve bitke dnevno, a problemi su neprestano postajali sve sloeniji. Celog ivota nije obuavan ni za ta drugo, ve za tu igru, ali sada je igra poinjala da ga prodire. Ujutru se budio sa novim strategijama za simulator a uvee je grevito padao u san opsednut grekama tog dana. Ponekad bi se u sred noi budio

plaui zato, nije mogao da se seti. Ponekad bi se budio zglavaka krvavih od ugriza. Ali je svakog dana stoiki iao do simulatora i uvebavao svoje voe dreda pre i posle borbi, i podnosio otre kritike kojima ga je Maezr Rakham obasipao. Zapazio je da ga posle najteih borbi Rakham kritikuje daleko vie nego obino. Zapazio je da neprijatelj poinje da upotrebljava svaku novu strategiju par dana poto ju je on smislio. I zapazio je da dok njegova flota uvek ima istu veliinu, neprijatelj svakodnevno umnoava svoje brodove. Upitao je o tome svog uitelja. "Pripremamo te za odnos snaga koji e vladati kada zaista bude komandovao." "Zato neprijatelj uvek ima vie brodova?" Maezr na trenutak pognu svoju sivu glavu, kao da se odluivao ta da odgovori. Najzad podie pogled, prui ruku i dodirnu Endera po ramenu. "Rei u ti, uprkos tome to je u pitanju tajna. Neprijatelj je, vidi, prvi napao. Imao je jake razloge da nas napadne, ali to je stvar politiara, i bez obzira da li je krivica naa ili njegova, nismo mogli dozvoliti da pobedi. Zato, kada je neprijatelj doao do naih svetova, mi smo se borili, i to estoko, i u flotama smo utroili svoje najbolje mlade ljude. Ali, pobedili smo i neprijatelj se povukao." Maezr se alosno nasmei. "Ali, neprijatelj nije bio gotov, deko. Neprijatelj nikada nee biti gotov. Ponovo su navalili, jo mnogobrojniji, i bilo je tee poraziti ih. Tada smo smislili plan veliki ljudi su smislili plan. Znali smo da neprijatelja moramo unititi zauvek, potpuno, da eliminiemo njegovu sposobnost da vodi rat protiv nas. Da to uradimo morali smo otii do njegovih zaviajnih svetova njegovog matinog sveta, u stvari, jer je cela neprijateljeva imperija vezana za njegov pre-stolni svet." "I tako?" upita Ender. "I tako smo napravili flotu. Napravili smo vie brodova no to je neprijatelj ikada imao. Za svaki brod koji je poslao protiv nas, napravili smo stotinu brodova. I bacili smo ih na njegovih dvadeset osam svetova. Poeli su da odlaze pre sto godina. I na njima je bio ansibl i svega nekoliko ljudi, tako da bi jednog dana komandant mogao da sedi na nekoj planeti daleko od bitke i komanduje flotom. Tako neprijatelj ne unitava nae najbolje umove." Jo nije bilo odgovora na Enderovo pitanje. "Zato ih ima vie?" Maezr se nasmeja. "Zato to je naim brodovima bilo potrebno sto godina da stignu tamo. Imali su sto godina da se spreme za nas. Ne misli li, deko, da bi bili budale da su u starim leperima ekali da brane svoje luke? Sve to mi imamo jeste ansibl. To, i injenicu da u svakoj floti oni moraju imati i komandanta i kada izgube

 a gubie ih ostaju bez jednog od svojih najboljih umova." Ender zausti novo pitanje. "Dosta, Endere Vigins. Ve sam ti rekao vie no to bi trebalo da zna." Ender ljutito ustade i okrenu se. "imam prava da znam. Misli da ovako moe doveka? Gonite me kroz kole, jednu za drugom.a da mi nikada ne kaete emu slui moj ivot. Koristite mene i ostale kao alatke, jednog dana emo komandovati vaim brodovima, jednog dana emo vam moda spasti ivote, ali ja nisam kompjuter, i moram da znam!" "Onda mi postavi pitanje, deko", ree Maezr, "i ako mogu, odgovoriu ti." "Ako najbolje umove koristite da zapovedaju flotom i nikada nijednog ne gubite, ta u vam ja? Koga treba da zamenim ako su svi i dalje tu? Maezr zavrte glavom. "Na to ti ne mogu odgovoriti, Endere. Zadovolji se time da e nam biti potreban, uskoro. Kasno je. Idi u krevet. Ujutru ima bitku." Ender napusti simulatorsku prostoriju. Meutim, kada je Maezr, nekoliko trenutak kasnije, izaao kroz ista vrata, deak je ekao u hodniku. "Dobro, deko", ree Maezr nestrpljivo, "ta je? Nemam celu no, a tebi je potreban san." Ender nije bio siguran koje je to pitanje, ali Maezr je saekao. Najzad Ender upita tiho: "Da li su ivi?" "Ko da li je iv?" "Ostali komandanti. Sadanji. I oni pre." Maezr podrugljivo frknu. "ivi su. Naravno da jesu. On pita da li su ivi." Smejui se prigueno, zadovoljno, stari ovek ode niz hodnik. Ender je neko vreme stajao u mestu, ali najzad oseti umor i ode u krevet. ivi su, mislio je. Ostaju ivi, ali mi on ne moe rei ta im se deava. Te noi Ender se nije probudio u suzama.Ali.probudio se sa krvlju na rukama. Meseci su se vukli, uz svakodnevne bitke, sve dok Ender najzad nije poeo da sigurno i nezadrivo hoda stazom samounitenja. Svake noi je spavao sve manje, sanjao sve vie, a poeo je da osea uasne greve u stomaku. Stavili su ga na vrlo blagu dijetu, ali uskoro ni za to nije imao apetita. "Jedi", rekao bi Maezr i Ender je mehaniki stavljao hranu u usta. Ali, ako mu niko ne bi rekao da jede, nije jeo. Jednoga dana, dok je trenirao svoje voe dreda, soba postade crna, i on se osvesti na podu, lica krvavog od udarca o kontrolnu plou. Tada su ga stavili u krevet i tri dana bee veoma bolestan. Seao se da je u bunilu viao lica, ali to nisu bila prava lica, i znao je to dok je zamiljao da ih vidi. inilo mu se da vidi Graka, ili porunika Andersona i kapetana Grafa. Ali kada se probudio pored njega je bio samo njegov neprijatelj, Maezr Rakham.

"Budan sam", ree Maezru. "Vidim. Dugo ti je trebalo. Danas ima bitku." I tako je Ender ustao i vodio bitku i dobio je. Ali tog dana nije bilo druge bitke i u krevet su ga pustili ranije. Dok se svlaio ruke su mu se tresle. U toku noi uinilo mu se da ga neka ruka neno dotie i sanjao je da uje glasove kako govore: "Koliko dugo jo moe?" "Dovoljno dugo." "Tako skoro?" "Za par dana, a onda je zavrio." "Kakav e biti?" "Dobar. ak i danas, bio je bolji nego ikad." Ender je prepoznao poslednji glas kao Rakhamov. Vrealo ga je to to mu se Maezr Rakham mea ak i u san. Probudio se, borio se ponovo, pobedio. Zatim je otiao u krevet. Ponovo se probudio i ponovo pobedio. A sledei dan bio je njegov poslednji dan u Komandnoj koli, mada on to nije znao. Ustao je i otiao do simulatora, u bitku. Maezr ga je ekao. Ender polako ue u prostoriju. Noge je malo vukao, izgledao je umorno i otupljeno. Maezr se namrti. "Budan si, deko?" Da je Ender bio potpuno budan vie bi panje obratio na brigu koja se oseala u glasu njegovog uitelja. Ovako je jednostavno otiao do kontrolne table i seo za nju. Maezr progovori. "Dananja igra zahteva malo objanjenje, Endere Vigins. Molim te da se okrene i obrati punu panju." Ender se okrenu i po prvi put primeti da u zadnjem delu prostorije ima ljudi. Prepoznao je Grafa i Andrsona iz Borbene kole a mutno se seao nekolicine i iz Komandne kole svojevremeno povremene uitelje za par sati. Ali veinu ljudi uopte nije znao. "Ko su oni?" Maezr odmahnu glavom i odgovori: "Posmatrai. Povremeno doputamo da posmatrai prate bitku. Ako ti to smeta, poslaemo ih napolje." Ender slegnu ramenima. Maezr poe sa objanjenjem. "Dananja igra, deae, ima novi element. Ovu bitku smo postavili oko jedne planete. To uslonjava stvar na dva naina. U naoj razmeri, planeta nije velika, ali ansibl ne moe nita da detektuje sa njene druge strane to je slepa taka. Takoe,

protiv pravila je da se oruje koristi protiv same planete. U redu?" "Zato, pa oruje deluje na planete?" Maezr odgovori hladno: "Postoje pravila ratovanja, Endere, koja vae ak i u trenanim igrama." Ender polako zavrte glavom. "Moe li planeta da napada?" Maezr je na trenutak izgledao zbunjen, pa se onda nasmei. "Pretpostavljam da e to morati sam da otkrije, deae. I jo neto. Danas ti protivnik nije kompjuter, Endere. Tvoj neprijatelj danas sam ja, i danas te neu pustiti da se tako lako izvue. Dananja borba je borba do kraja. I upotrebiu sva sredstva da te porazim." Zatim Maezra vie nije bilo, a Ender bezizraajno provede svoje voe dreda kroz manevre. Ender je, naravno, dobro radio, ali je nekoliko posmatraa vrtelo glavama, a Graf je stalno stezao i otvarao ake, prekrtao i ispravljao noge. inilo se da je Ender spor, a danas nije smeo sebi dopustiti da bude spor. Zau se upozoravajue zujanje i Ender oisti plou simulatora, ekajui da se pojavi dananja igra. Oseao je zbrku u glavi i pitao se zato su prisutni svi ti ljudi. Hoe li ga danas oceniti, ili odluiti da li je dovoljno dobar za neto drugo? Zar jo dve godine iscrpljujueg uvebavanja, jo dve godine borbe da prevazie samog sebe? Ender je imao dvanaest godina. Oseao se veoma starim. I dok je iekivao da se pojavi igra, poeleo je da moe da jednostavno izgubi, da bude poraen tako katastrofalno da ga potpuno izbace iz programa, neka ga kazne kako god hoe, nije ga briga, samo da moe da spava. Tada iskrsnu neprijateljska formacija i Enderova iscrpljenost se pretvori u oajanje. Neprijateljskih brodova je bilo hiljadu puta vie nego njegovih, ekran je bio bletavo zelen od njih, i Enderu bi jasno da ne moe pobediti. A neprijatlej nije bio glup. Nije postojala formacija koju bi Ender mogao prouiti i napasti. Umesto toga, divovski rojevi brodova su se neprekidno kretali, postojano se pretapajui iz jedne trenutne formacije u drugu, tako da je prostor, jednog trenutka prazan, ve sledeeg bio ispunjen zastraujuim neprijateljskim snagama. I mada je Enderova flota bila vea nego ikad ranije nije bilo mesta gde bi mogao da je razvije dovoljno dugo tako da brojno nadmai neprijatelja sa ikakvim rezultatom. A iza neprijatelja je bila planeta. Planeta na koju ga je Maezr upozorio. ta je mogla znaiti planeta kada se Ender nije mogao ni nadati da joj se priblii? Ender je ekao, ekao blesak inspiracije ta da uini, kako da uniti neprijatelja.I dok je ekao, uo je kako posmatrai iza njega poinju da se vrpolje na seditima, pitajui se ta Ender radi, kakav plan razvija. I najzad je svima postalo jasno da Ender ne zna ta da uini, da nita ne moe da uini, i nekolicina ljudi u zadnjem delu prostorije poee

da putaju tihe, grlene zvuke. Tada Ender u uhu zau Grakov glas. Graak se prigueno zasmejulji i ree: "Zapamti, neprijateljeva kapija je dole!" Neki od voa dreda se takoe nasmejae, a Enderove misli se vratie na jednostavne igre koje je igrao i dobijao u Borbenoj koli. I tamo su mu zadavali beznadne pozicije. I on ih je pobeivao. I proklet da je ako Maezru Rakhamu dozvoli da ga pobedi tako jeftinim trikom kao to je brojana premo hiljadu prema jedan. U Borbenoj koli dobio je igru idui na neto to neprijatelj nije oekivao, neto protiv pravila pobedio je idui na neprijateljevu kapiju. A neprijateljeva kapija je bila dole. Ender se osmehnu i shvati da e ga ako prekri ovo pravilo verovatno utnuti iz kole, a to e biti njegova dvostruka pobeda nikada vie nee morati da igra. Zaaputao je u mikrofon. Svaki od njegovih est komandanata preuze deo flote i baci se na neprijatelja. Kretali su se sumanutim putanjama, ustremljujui se as u jednom, as u drugom pravcu. Neprijatelj odmah prestade svoje besciljno manevrisanje i poe da se grupie oko est Enderovih flota. Ender je skinuo mikrofon, zavalio se u stolicu i gledao. Posmatrai su sada ve glasno mrmljali. Ender nije radio nita nije ni pokuavao da igra. Iz brzih sukoba sa neprijateljem, meutim, poinjala je da se pomalja osmiljena slika. Enderove grupe gubile su brodove svaki put kada bi se oeale o neprijateljske snage ali nikada nisu stale i prihvatile borbu, ak ni kada bi mogle da postignu trenutnu taktiku pobedu. Umesto toga, nastavljale su svojim sumanutim kursem koji je, konano, vodio dole. Ka neprijateljevoj planeti. Zbog njihovog, na izgled nasuminog kursa, neprijatelj to nije shvatio do trenutka kada su i posmatrai shvatili. A tada je bilo prekasno, kao to je za Viljema Bia bilo prekasno da zaustavi Enderove vojnike u aktiviranju kapije. Vei broj Enderovih brodova je bio pogoen i uniten, tako da su od Enderovih est flota samo dve stigle do planete, i to desetkovane.Ali te grupice jesu se probile i otvorile vatru na planetu. Ender se sada nagnu napred, udei da vidi da li je tano predosetio. Gotovo da je oekivao zvuk alarma i prekid igre jer je prekrio pravilo. Ali, sve je stavio na preciznost simulatora. Ako je mogao da simulira planetu, mogao je da simulira i ta bi se desilo napadnutoj planeti. Mogao je. Oruja koja su trenutno unitavala male brodove nisu mogla odjednom razneti celu planetu. Ali izazivala su strane eksplozije, a poto na planeti nema praznog prostora za rasipanje i slabljenje lanane reakcije, eksplozije su obuhvatale sve vie i vie prostora.

Povrina planete izgledala je kao da pulsira, zatim je usledila neizmerna eksplozija koja je poslala bleskove na sve strane. Progutala je celu Enderovu flotu, a zatim je stigla do neprijateljskih brodova. Prvi je jednostavno bio progutan od svetle iree sfere. Zatim, kako se kuglasti talas irio i postajao sve manje bletav, moglo se jasno videti ta se deava svakom brodu. Kada bi svetlost stizala do njih oni bi na tren zaslepljujue blesnuli i nestajali. Svi su bili hrana za vatru planete. Eksploziji je trebalo vie od tri minuta da stigne do krajnjih granica simulatora i do tada je ve bila mnogo blea. Svi brodovi su bili nestali, a ako su neki i pobegli od eksplozije nije ih moglo biti mnogo, tamo gde se nalazila planeta nije bilo niega. Simulator je bio prazan. Ender je unitio neprijatelja rtvujui svoju celokupnu flotu i krei zabranu napadanja neprijateljeve planete. Nije bio siguran da li da osea trijumf zbog svoje pobede ili prkos prema prekoru za koji jeste bio siguran da e slediti. Umesto svega toga, nije oseao nita. Bio je umoran. eleo je da ode u krevet i spava. Iskljuio je simulator i najzad postao svestan buke iza sebe. Nije vie bilo dva reda dostojanstvneih vojnih posmatraa. Vladao je haos. Neki su se tapali po leima, neki su bili povijeni sa glavom meu rukama, drugi su otvoreno plakali. Kapetan Graf se odvoji od grupe i poe ka Enderu. Suze su mu tekle niz lice, ali se smeio. Pruio je ruke i, na Enderovo iznenaenje, zagrlio ga, vrsto ga steui i apui mu: "Hvala, hvala, hvala ti, Endere." Uskoro su se svi posmatrai okupili oko krajnje zbunjenog deteta, zahvaljujui mu, uzvikujui i tapui ga po leima i tresui mu ruke. Ender je pokuavao da razabere neki smisao u svemu tome. Da li je ipak poloio test? Zato im je do toga toliko stalo? Tada se ljudi razmaknue u stranu i tuda proe Maezr Rakham. Doao je pravo do Endera i pruio mu ruku. "Doneo si teku odluku, deae. Ali samo nebo zna da nije bilo drugog naina. estitam. Pobedio si ih i sve je gotovo." Sve gotovo. Pobedio ih. "Pobedio sam tebe, Maezr Rakhame." Maezrov glasni smeh ispuni prostoriju. "Endere Vigins, ti nikada nisi igrao protiv mene. Od kada sam ti uitelj nisi imao ni jednu jedinu igru." Kakva je to ala, pitao se Ender. Odigrao je mnoge i mnoge igre, platio uasnu cenu za to... Poinjao je da se ljuti. Maezr prui ruku i spusti mu je na rame. Ender trgnu ramenom i zbaci je. Maezr se uozbilji i ree: "Endere Vigins, poslednjih meseci bio si komandant naih flota. Nije bilo igara. Bitke su bile prave. Jedini tvoj neprijatelj sve vreme bio je pravi

neprijatelj. Dobio si sve bitke. I najzad, danas si se borio sa njima kod njihovog zaviajnog sveta, i unitio si taj svet, unitio si im flotu, potpuno si ih unitio i vie nas nikada nee napasti. Ti si to izveo. Ti." Stvarno. Nije igra. Enderov duh je bio previe umoran da se s tim ponese. Udaljio se od Maezra, tiho koraajui kroz masu koja mu se tiho zahvaljivala i estitala mu, izaao iz prostorije, dovukao se do svoje sobe i zatvorio vrata. Kada su ga Graf i Maezr nali, spavao je. Tiho su uli i probudili ga. Sporo se rasanjivao,a kada ih je prepoznao, okrenuo se na drugu stranu s namerom da spava. "Endere", ree Graf, "treba da razgovaramo s tobom." Ender se prevrnu nazad i pogleda ih. utao je. Graf se nasmei. "Jue si doiveo ok, znam. Meutim, mora da se ipak dobro osea dobio si rat." Ender polako klimnu. "Maezr Rakham... on nikad nije igrao protiv tebe. On je samo analizirao tvoje bitke traei slabe take, kako bi ti pomogao da bude jo bolji. Upalilo je, zar ne?" Ender vrsto zatvori oi. Oni su ekali. "Zato mi niste rekli?" Maezr se nasmei. "Jo pre sto godina smo otkrili neke stvari, Endere. Kada je komandantov ivot u opasnosti on postaje uplaen, a zbog straha i sporije reaguje. Kada komandant zna da ubija, postaje ili oprezan ili lud, a nijedno od to dvoje ga ne ini boljim. A kada je odrastao, kada poseduje odgovornost i razumevanje sveta, postaje oprezan i inertan i ne moe dobro da radi svoj posao.Zato smo obuavali decu koja nisu znala nita izvan igre, i nikada nisu znala kada njihova borba vie nee biti igra. To je teorija stara sto godina, a ti si je potvrdio." Graf spusti ruku na Enderovo rame. "Brodove smo lansirali tako da svi stignu na odredite za ovih nekoliko meseci. Znali smo da emo verovatno imati samo jednog dobrog komandanta, i to uz dosta sree. U istoriji ima malo sluajeva da su u jednom ratu bila dva genija, Kockali smo se. Ti si se pojavio i dobili smo." Ender otvori oi i oni videe ljutnju. "Da, vi ste dobili." Graf i Maezr se pogledae. "On ne razume", proapta Graf. "Razumem", ree Ender, "bilo vam je potrebno oruje, traili ste ga i nali to sam bio ja." "Tako je", odgovori Maezr. "Onda mi recite", nastavi Ender, "koliko je ljudi ivelo na planeti koju sam unitio?" Nisu mu odgovorili. ekali su neko vreme u tiini, a onda Graf progovori: "Endere, oruje ne mora da razume ono na ta je upereno. Mi smo ga uperili i mi smo

odgovorni. Ti si samo odradio svoj deo posla." Maezr se nasmei. "O tebi emo se, naravno, brinuti, Endere. Vlada te nikada nee zaboraviti. Posluio si nam vie nego dobro." Ender se ponovo okrenu zidu, i mada su pokuavali da razgovaraju s njim, nije reagovao. Najzad odoe. Ender je dugo leao u krevetu pre nego to mu je neko ponovo zasmetao. Vrata su se tiho otvorila. Ender se ne okrenu da vidi ko je.Tada ga neka ruka lako dodirnu. "Endere, to sam ja, Graak." Ender se okrenu i zagleda se u malog deka koji je stajao kraj kreveta. "Sedi", ree Ender. Graak sede. "Ona poslednja bitka, Endere. Nisam verovao da e nas izvui." Ender se nasmei. "I nisam. Varao sam. Mislio sam da e me izbaciti." "Da 1' moe to da zamisli? Mi smo dobili rat. Rat je potpuno zavren, a mislili smo da emo morati da ekamo da odrastemo da bi se borili u njemu. U stvari, borili smo se, sve vreme! Mislim, Endere, mi smo mali klinci. Bar sam ja mali klinac." Graak se nasmeja i Ender se nasmeja. Onda su utali neko vreme, Graak sedei na kraju kreveta, Ender gledajui ga poluotvorenih oiju. Najzad se Graak doseti jo neega. "ta emo sad, kad je rat zavren?" upita. Ender zatvori oi i ree: "Graak, potreban mi je san." Graak ustade i ode, a Ender utonu u san. Graf i Anderson su kroz kapiju ietali u park. Duvao je vetri, ali sunce im je prilo ramena. "Kuda e sada?" upita Graf. "U Bigok Kanti. Odeljenje za obuku", odgovori Anderson. "Misle da je moj rad sa decom dobra priprema. A ti?" Graf se nasmei i odmahnu glavom. "Nemam planova. Ovde u biti jo nekoliko meseci. Izvetaji. Zakljuenje operacije. Imam ponude. Istraivanje i razvoj osoblja za DCIA, izvrni potpredsednik za U i P... svima sam rekao ne. Izdavai mi naruuju ratne memoare. Ne znam." Seli su na klupu i posmatrali kako lie drhti na povetarcu. Deca na majmunskoj pentralici su se smejala i vriskala, ali su vetar i udaljenost gutali njihove rei. "Gledaj", ree Graf, pokazujui. Mali deak skoi sa pentralice i protra blizu njihove klupe. Drugi deko ga je sledio i, drei aku kao pitolj, pravio eksplozivne zvuke. Progonjeno dete se nije zaustavljalo i on ponovo zapuca. "Pogodio sam te! Vraaj se ovamo!" Drugi deko nastavi da tri i nestade iz vidnog polja.

"Zar ne zna kad si mrtav?" deko gurnu ruke u depove i utnu kamiak nazad prema majmunskoj pentralici. Anderson se osmehnu i zavrte glavom. "Klinci", ree. Zatim on i Graf ustadoe i napustie park.

Daniel Kejz

CVEE ZA ALDERNONA
prvi izvetaj opostig nutim rezul tatmim 5 mart 1995 doktor traus kae ja da treba da zapiem ta misim i sve to mi se deava mi se deav ot sad Ne znam zato ali on kazo to vano oni da vide da me uzmu za poso vano nadam se da me uzmu godjpodjidja Kinian rekla moda me lece moda budem pametan elim da budem pametan zovem se arli Gordon imam 37 gonida sarosti nema nita piem nita vie sad pa zato zatvorim svesku za sad Drugi izvetaj o postigntim rezutatima 6 mart Bio sam na testu dans. Misim da sam pao. Misim da sad moda me nee uznu za poso. Ovako e bilo jedan dobar mlad ovek bio u sobi imo neke bele artije i mastilo prosuto po njima mnogo. Reko je arli ta vidi na oboj artiji. Mnogo sam se plaio iako sam imo zeju apicu u depu zato to kad sam bijo mali u koli uvek sam pao na testu i prosipo mastilo isto. Reko sam mu vidim mrlju od mastila. On reko da i onda sam bio srean. Misio sam to je sve al kad sam usto da idem on reko arli arli nismo jo zavrili. Onda se ne seam tako dopro al on je hteo ja da kaem ta vidim u mastilui. Nisam vido nita u mastilu al on reko ima slike tamo drugi ljudi tamo vide slike. Nisam mogo vidim slike. Svarno sam pokuo ali uote nisam mogo. Gl do sam artiju blizu pa daleko. Onda sam reko kad bi imo naoari vido bi bolje ja naoare obino samo za bijoskop ili TV nosim ali reko sam da su u ormanu u hotniku. Uzo sam ih. Onda sam reko daj sad da vidim sa u sigurno naem slike. Pokuo sam iz sve snage al sam vido samo mastilo. Reko sam mu moda mi trbaju nove naoare. On zapiso neto na hartiju i ja sam se uplaio moda sam pao na testu. Reko sam mu to je vrlo lepa mrlja od mastila sa malim takama svuda unaokolo. Izgledo je vrlo tuan znai nije to. Reko sam molim vas da pokuam opet. Za neki munit u uspeti nisam ja mnogo brz ponekat. Isto na asu itanja u odelenu godjpodjice Kinian za spore odrasle ja sam spor al se trudim.

A on dao mi jo jednu priliku sa drugom hartijom sa 2 vrste mastila prosuto plavo i prosuto crveno. Bijo e mnogo dovbar i prio ko godjpodjica Kinian i obasnio mi to e bijo orahov test. Reko je ljudi vide stvari u mastilu. Ja sam reko pokai mi da vidim gde. On je reko misli. Razmiljaj. Ja sam reko da mislim da je to mrlja mastila al opet nije bilo dobro. On reko na ta te ovo podsea. Pravi se kao da je neto. Zamisli neto. Ja sam reko zamiljam jedno penkalo koje je puklo pa cutri mastilo po stolnjaku mnogo. Misim da nisam proso or ahov test. Trei izvetaj o potsigutim rezul tatima 7 mart Doktor traus i doktor Nemur kau nije bitno za mastilo. Kau moda me ipak uzmu za ono. Reko sam goica Kinian mi nikad ne daje take testove samo itanje i pisanje. Rekli su da e ona rekla da sam ja njen najboljiji dak u veurnjoj koli za odraskle zato to se trudim najie i svarno hou da steknem znane. Rekli su otkud to uopte da ti sam doe u veurnju kolu arli kako si nao. Reko sam pito sam ljude i neko mi reko gde d idem da naduim da itam i piem fino. Rekli su zato si to hteo. Reko sam zato to sam celo ivotta teo budem pamitan a ne glup. Al teko je to biti pamitan. Onda su mi rekli zna pamet ti nee ostati permanentno. Reko sam da dobro nema veze ako boli. Gopoia Kinian mi rekla jo pre da e boli. Posle bili jo neki blesavi testovi. Jedna dobra fina gopoa koja mi dala prvi test rekla i kako se zove i ja sam reko se to pie da ja to zapiem u moj izvetaj o podtignutim rezltatima. Pie se ovako TEST TEMATSKE APERCEPCIJE. Znam da ne znam te zadnje dve rei ali znam ta je test. Test je mora da proe inae dobije loe ocene. Ovaj test izgledo lak zato to sam odma vido slike. Al ona nije htela da ja priam slike. To me zbunilo. Rekla je da izmislim prie o ljudima na slikama. Reko sam joj kako mo pria prie o ljudima koje nikad nisi sreo. Reko sam zato da laem. Ja vie nikad ne laem zato to me svaki put uvate. Rekla mi je da taj test i onaj or ahov slue da se udtrde crte inosti. Smejo sam se jako. Reko sam kako moe tako neto da se nae sa mrljama mastila i fontogafijama. Ona se naljutila i skonila slike. Ba me briga. Bilo je glupo. Sigurno sam pao i na tom testu. Posle doli neki ljudi u belim mantilima odveli me u drugi deo bolnice dali mi da se igram. To je bilo kao trka, ja protiv jednog belog mia. Taj mi se zvao Aldernon. Njega u kutiju sa krivinama zidovima kao tamo amo levo desno a meni dali olovku i artiju sa nacrtanim linijama i krivinama. I kao kutijicama. Na jednom kraju je pisalo START a na drugom FINI. Rekli su to se zove lambiriri pa ti reavaj a Aldernon

mora isti takav lambiriri da proe. Nije mi bilo jasno kako mo da bude isto kad Aldernon ima kutiju a ja artiju al nistwa nisam reko. A nisam ni imo kad jer je trka poela. Jedan od tih ludi je imo sat koji je misio da ja ne vidim da je sakrio. Trudio sam se da ne gledam na tu stranu pa sam zato bijo sav nervozan. Posle testa bijo sam gori nego ikad jer smo dobijali deset puta razne lambiriri i Aldernon svaki put stigo prvi. Nisam znao da su mii tako pamenti. Moda je to zato to je Aldernon tako beo. Moda su beli mii pametniji nego drugi. etrti izetaj orezulta tima 8 mart Uzee me! Tako sam uzbuan da jevda mogu piem. Prvo se o tome savali doktor Nemur i doktor traus. Doktor Nemur seseo u kanlecariji ka me doktor traus uveo. Doktor Nemur se brinuo ako me uznu ta onda ali doktor traus reko gosoica Kinian rekla preporuila me je sam najbolji od ljudi kojima ona dri vasove. Volim goicu Kinian jer je mnogo panmetna uniteljica. Rekla je arli imae jo jednu ansu. Ako se prijavi dobrovoljno za ovaj ekseriment moda e stei velijku inteligeciju. Ne znam dal e biti pirmanentno ali postoji i ta mogunost. Zato sam reko o-kej iako sam se plaijo zato to je rekla da e da me odperiu. Rekla je ne bojse arli ti si postigo tako mnogo sa tako malim moguostima ti ovo zasluuje vie nego iko. Zato kad su doktor Nemur i doktor traus se svaali oko toga ja se uplaio. Doktor traus je reko da ja imam neto mnogo dobro. Reko je da imam veliku motorvaciju. Pre nisam znao da to imam. Ose osamse ponosno kad je reko da nema svaki ovek sa ka-i 68 to. Ne znam ta je to motorvacija ni gde sam je stekao al on je reko da je ima i Aldernon. Aldernon ima kao motorvaciju pare sira koje mu stave u kutiju. Ali to ne moe biti jer ja ove nedelje uopte nisam jeo sir. Onda je reko doktoru Nemaru neto to nisam razumeo pa zato dok su oni priali ja sam neke rei zapisao. Reko je doktore Nemur ja znam da arli nije ono to ste eleli kad ste razmiljali o svojoj novoj rasi intelek... (tu re nisam razumo) nadljudi. Ali veina odraslih sa ovako niskim ment... sposobnostima dre se antag... i apat... i nee da sarauju. Ne moe ih niemu nauiti. Ovaj je po prirodi dobr i zainretesovan i eljan da poslua. Doktor Nemur je rekao imajte u vidu da e to biti prvo ljudsko bie u istoriji ija e se inletigencija hirurkim putem uveati trostruko. Doktor traus reko da tano je tako. Pogledajte kolko je ovladao itanjem i pisanjem. Za nekoga mentalno toliko neodraslog to je dosignue veliko ko kad bi vi i

ja nauili ajajnovu teoriju reli. tivi... bez iije pomoi. To pokazuje izentnivnu motorvaciju. To je kompara... gledajui ogorman uspeh. Isnistiram da uzmemo arlija. Nisam sve rei uhvatio ali ko da je doktor traus bio na mojoj strani a onaj drugi protiv mene. Onda doktor Nemur klinuo glavom i reko u redu moda ste u pravu. Uzeemo arlija. Ka je to reko ja sam se tolko uzbudd sko sam rukovo se s njim to je t ko dobar premma meni. Reko sam hvala ti doktore neete zaaliti to sti mi dali jo jednu ansu. To stvarno i misim. Trudiu se iz naj sve snage. Peti izvitaj o rezulztatima 10 mart Uplaijo sam se. Mnoge bolniarke i svi oni to su mi davali testove doli doneli mi kolaie eleli mi sreno. Nadam se da u imati to sa sreom. Imam ja moju zeju apicu i moj sreni novi. Al samo kad sam dolazio u bonicu crna maka mi prela put. Doktor traus kae ne budi suvejeran arli ovo ti je nauka. Ma neka je nauka ja ipak uvam moju zeju apicu. Pito sam doktora trausa dal u biti bri od Alderona posle odperacije, on je reko moda. Ako odperacija uspe pokazau ja tom miu da sam pametan kolko i on. Moda pametniji. Onda u moi da itam bolje i da piem svaku re kako trabi i da zannam mnogo svari i da budem ko drugi ljudi. Hou da budem pametan kao drugi ljudi. Ako uspeh bude pernamentan kau da e moi da opamete svakoga na celom svetu. Jutros mi nisu dali nita da jedem. Ne znam kako se to postaje pametan ako se ne jede nita. Mlogo sam gladan a doktor Nemur mi uzo kutiju sa kolaiima. Taj doktor Nemur je nakrivo nasaen. Kae doktor traus dobiu kolaie posle odperacije. Ne mo jede pre odperacije. esi izveaj o razultatima 15 mart Opertacija nije bolela. Doktor je sve uradio dok sam ja spavpao. Danas su mi skinuli zavhoje sa glave tako da opet mogu da napiem IZVETAJ O REZULTATIMA. Doktor Nemur koji je pohledao neke moje ranjije izvetaje kae da sam pogreno pisao re REZULTATI i pokazao mi kako trea a takoe kako treba pisati re IZVETAJ. Trudiu se da to odsat pamtim. Ja vrlo loe pamtim kako se rei piu. Doktor traus kae da je u redu ovo to piem sve to mi se daava i to je okolo mene ali da treba vie da piem ta oseam i

mislim. Kad sam mu rekao da ne znam kako da ponem da mislim rekao je pokuaj. Trudi se. itavo vreme dok su mi zaviji bili preko oiju pokuavao sam da mislim. I nita. Ne znam o emu da mislim. A njega ako pitam mogo bi mi kae da mora sam znam ta da mislim sad kad bi trebo da postanem pametan. O emu misle pametni ljudi. O emu. Sigurno o nekim mnogo dobrim stvarima. eleo bih da ve znam neke mnogo dobre stvari. 7. izvetaj o rezultatima 19 mart Nita se ne deava. Dali su mi mnogo testova i trke sa Aldernonom. Mrzim tog mia. Uvek me pobedi. Doktor Straus kae mora se igram jo. Reko je ponoviu sve testove kasnije. Te mrlje od mastila su glupe. I te slike su glupe isto takoe. Volim da nacrtam oveka i enu ali ne volim da priam lai o ljudima. Suvie samse trudio da misim pa me glava boli. Misio sam dami je doktro traus prijatel al on nee pomogne. Nee kae ta da misim niti kad u budem pametan. Gospoica Kinian nije dola da me vidim. Reko bi da je i pisanje ovih izvetaja o rezultatima glupo. Osmi izvetaj o rezultatima 23 mart Tratiu se na posao u fabriku. Rekli su bolje da se vratim na poso al nikom ne smem kaem radi ega je operacija bila a svako vee moram da doem u bolnicu na jedan sat. Posle posla. Svakih mesec dana e da mi plaaju pare to se trufdim da potanem pametan. Radujem se to se vraam na poso nedostaju mi moji prijatelji tamo i moj poso tamo i on o kako se zabavljamo kad smo tamo. Doktor traus kae treba da piem ove stvari i dale al ne moram ba svaki dan ne go samo kad pomislim na neto ili kad se neto spesijalno dessi. Reko je ne budi osebhraben to ide polako. Kae i Aldernonu je dugo trebalo dok nije postao tri puta pametniji nego pre. Zato mene Aldernon uvek pobedi. I na njemu su izveli tu istu operaciju. Sad se ve boje oseam i mislim moda bi mogo da pobedim obnog mia u lavbirbiri. Moda u ga jednot dana podbediti. To e biti dan. Zasad izgleda da je Aldernon pametan premanetno. 25. mart (vie ne moram da stavim svaki put naslov IZVETAJ O REZULTATIMA nego samo na prvu stranu onoga to u krajem nedelje predati. Tako predajem teks za vie dana a samo jedan naslov a ostalo samo datumi. Tako stedim vreme)

Mnogo lepo smo se zavbavljali u fabrici danas. Doe Karp reko ej gledajte gde su arlija operisali ta su ti uradili arli stavili ti mozak u glavu. Taman ja da mu kaem al se setim ta je reko doktor traus. Onda Frenk Rajli reko ta si to radio s glavom arli izgubio si klju od vrata pa si otvorio vrata na onaj tei nain. Od toga sam se smejo. Onisumi pravi prijatelji i svi me vole. Ponekad neko kae ej pogledajte Doa ili Frenka ili Dorda vidite ta je uradio ispao je pravi arli Gordon. Ne znam zato to kau ali uvek se smeju. Jutros je Amos Borg koji je etvrti ovek u Doneganovoj fabrici vikao na Ernija kurira i pritom upotrebio moje ime. Vikaoje Erni zaboga ta si ovo napravio jel hoe da se pravi arli Gordon a. Ne razmumem zato je kazo tako. 28. mart. Noas doo doktor Traus u moju sobu da vidi zato ja nisam doo u bolnicu kao to sam trebo. Reko sam mu ne volim vie da trkam sa Aldernonom. Reko je ne moram neko vreme da se trkam al treba da doem ipak. Imo je jedan poklon za mene. Misio sam to je neki mali telivezor al nije bio. Reko je kad se spremam da zaspim treba to da ukljuim.Reko sam vi se to alite to da uljkuim ako u spavam. Ko je ikad tako neto uo. Ali on je reko ako hou da postanem pametan mora radim kako on kae. Reko sam mu da mi se ne ini da u postati pamatan a on mi stavio ruku na rame i reko arli ti to jo ne zna al ti ve postaje uveliko pametniji celo vreme. Nee to odmah primetiti. Mislim da je to samo priao da bi bio fini prema meni i da se ja razveselim. Ne izgledam nita pametniji. A da zamalo da zaboravim.Pito sam ka e se vratim ukolu kod gospoice Kinian u uionicu. Reko je neu tamo. Reko je uskoro e ona dolaziti u bonicu da dri asove splecijalno samo za mene. 29. mart. Ta blesava TV svirala cele noi. Kako mogu da spavam kad mi neto izvikuje razne gluposti u ui celu no. A tek one blesave slike. Jao. Ja ni kad sam budan ono uopte ne razumem pa kako bi onda razumeo dok svpavam. Doktor traus kae u redu je to. Kae moj mozak ui dok ja spavam i to e mi pomoi kad gospoica Kinian pone da mi dri asove u bolnici (ali sad sam otkrio da to uopte nije bolnica to je labaratarija). Mislim da je sve to blesavo. Ako moe da postane pametan dok spava onda zato ljudi idu u kole. Ta stvar ja bi reko nee uspeti. ta pa gledo sam ja oduvek veernji program ikasni noni program na TV pa nisam posto pametniji. Moda je trebalo pritom da spavam. Deveti izvetaj o rezultatima 3. april Doktor traus mi je pokazao kako da utiam ton na tom TV tako da sad mogu da spavam. Ne ujem to to pria nego spavam. A to to pria ne razumem ni sad.

Nekliko puta sam ga pusto ispoetka ujutro da vidim ta sam to nauio i nisam nauio nita. Gospoica Kinian kae mod je to neki drugi jezik. Ali najee zvui kao ameriki jezik. Pria bre nego ak gospoica Gold koja mi je bila uiteljica u estom razredu. Reko sam doktoru trausu koja je to korist biti pametan u snu. Hou da budem pametan kad sam budan. On je reko da je to isto i da ja imam dva uma. Piu se ovako: svesni i podsvesni. Jedan drugom ne kae ta radi. ak i ne razgovaraju. Zato sanjam. Bokte al ludo sanjam. Jooo. Od kad imam tu nonu malu TV. Moji kasni kasni kasni program. Zaboravio sam da ga pitam dal to samo ja il svako ima po dva uma. (Evo sad sam pogledo tu re u reniku kojimi je doktor traus dao. Kae ovako podsvesno, a. Takvo koje spad u mentalne operacije ali jo nije prisutno u svesnom; napr. p. sukob, p. elje. Pie jo al ja ni ovo ne razumem. Ovo nije dobar renik za glupe ljude ko to sam ja.) Ovo to me boli glava to je valjda od zabave. Moji prijatelji iz fabritke Doe Karp i Frenk Rajli pozvali me na pie u Magsijevu krmu. Ja ne volim da pijem ali rekli su dobro e zabavljamo. Dobro sam se zabavljao. Doe Karp mi je reko da pokaem devojkama kako istim klozet u fabrici i doneo mi mokru krpu. Ja im pokazo a onda su se svi smejali kad sam reko kako je gospodin Donegan rekao da sam ja najbolji ista WC-a koga je on ikad zaposlio zato to volim svoj poso i nikad ni dan nisam izostao sem oko omperacije. Reko sam gospoica Kinian rekla uvek arli treba da se ponosi svojim poslom zato to ga radi dobro. Svi su se smejali pa smo bili veseli pa su mi dali mnogo pia za mladia pa je Doe reko arli je bomba kad se nacuga. Ne znam ta mu to znai al svi me vole i veseli smo. Jedva ekam da budem pametan kaomoji najbolji prijatelji Doe Karp i Frenk Rajli. Ne pamtim kako se zabava zavrila al misim da sam izao da kupim novine i kafu za Doa i Frenka a ka sam se vratio nigde nikog nema. Traio sam ih na sve strane a onda je bilo vrlo kasno nou. Onda ne pamtim tako dobro al kao da mi se spavalo ili mi se provraalo. Jedan dobar policicajac doveo me kui. Tako kae moja gazdarica gospoa Flin. Au al me boli glava a imam i ovu veliku nateklinu na glavi. Mislim da sam moda pao. Doe Karp kae ne to te pandur udario oni ponekad biju pijandure. Ja ne bi reko da je pandur. Gospoica Kinian kae da poliajci imaju dunos da pomau ljudima. Bilokakobilo boli me glava muka mi je i sve me boli. Neu vie nikad da pijem. 6. april. Pobedio sam Aldernona! Nisam ni znao da sam ga pobedio dok mi Bert

koji daje testove nije reko. Sledeu trku sam izgubijo zato to sam se tolko uzbudijo da sam pao sa stolice pre nego to je trka bila zavrena. Al posle toga pobedio sam ga jo osam puta. Mora biti da postajem pametniji im mogu da pobedim tako pametnog mia ko to je Aldernon. Al ne oseam da sam pametniji. Hteo sam jo da se trkam sa Aldernonom al rekli su dosta je toliko za jedan dan. Dali su mi da ga drim neki minut. Nije on tako rav. Mekan je ko loptica vate. mirka a kad otvori oi a one su crne pa okolo crvenkaste. Reko sam jel mogu ja da ga hranim jer mi je krivo to sam ga pobedio pa hou sad sa njim fino i da smo prijatelji. Bert reko ne Aldernon je speccijalan mi imo opermaciju kao ja i posle od svih ivotinja jedino on ostao pametan tolko dugo. Reko mi je da je Aldernon tolko pametan da svaki dan mora prvo da poloi test pa onda da dobije hranu. To je neka stvar kao brava na vratima a menja se svakiput kad Aldernon doe da jede i zato on mora svaki put da naui neto novo da bi dobio hranu. To me je oalostilo jer ako ne bi mogo da naui osto bi gladan. Mislim da to nije u redu da te teraju prvo da poloi test ako hoe da jede. Kako bi se doktoru Nemuru svidelo da on polae po jedan test svaki put kad hoe da jede. Mislim da emo Alderon i ja biti prijatelji. 9. april. Veeras posle posla kad sam otiao u laboratoriji je bila gospoica Kinian. Izgledala je kao da se raduje to me vidi ali i uplaena. Reko sam joj ne brinite se gospoice Kinianjo nisam postao pametan a ona se nasmajala. Rekla je imam ja pouzdanja u tebe arli sobzirom kako si se silno borio da ita i pie bolje nego drugi. U najgorem sluaju imae pamet samo na kratko. A nauci e pomoi sigurno. itamo jednu veoma teku knjigu. Zove se Robinson Kruso a govori o oveku koji je pretrpeo bordolom i doo na pusto ostrvo. On je pametan i smislio je svakojake stvari tako da je napravio kuu i dobrojeo a dobro i pliva. Al ao mi je to je tako sam i nema priajtelja. Samo ja mislim da na tom ostrvu ima jo neko jer ima slika kako on stoji sa onim smenim kiobranom i gleda otiske stopala. Nadam se da e nae prijatelja i ne bude vie sam. 10. april. Gospoica Kinian me ui da piem rei sa manje greaka. Kae gledaj u jednu re zamuri i ponavljaj je dok ne zapamti tano. Ovaj na engleski pie se jedno a ita se drugo a svaka re drukije. Dok sam bio glup pisao sam kako sam ja voleo. Zbunjen sam ali gospoica Kinian kae da je pisanje engleskih rei zasnovano na tradiciji a ne na logici. 14. april. Zavrio sam Robinsona Krusoa. Hou da znam ta je dalje bilo s njim ali gospoica Kinian kae da nema vie. Ja pitam zato. 15. april. Gospoica Kinian kae da brzo uim. Proitala je neke od mojih

izvetaja o rezultatima i onda me gledala udno. Rekla je da sam ja divna osoba i da u ja pokazati svima njima. Pitao sam zato. Rekla je nije vano ali samo da se ne ljutim mnogo ako otkrijem da nisu svi onako fini ljudi kao to sam ja mislio. I rekla je ti si postigao sobzirom koliko si od boga malodobio mnogo vie nego neki ljudi koji svoj mozak uopte i ne koriste. Rekao sam svi moji prijatelji supametni ali svi su dobri. Vole me i nikad ne uine nita to nije lepo. Onda je njoj neto upalo u oko pa je morala da otri u toalet. 16. april. Danas, sam, nauio, zapetu. Zove, se, zapeta, ovako izgleda, (,) zapeta, taka, sa repom. Gospoica, Kinian, kae, zapeta, je, vana, jer sa njom, se pie, bolje, a sem, toga, neko, bi mogao, da izgubi, mnogo para, ako bi, napiso, zapetu, na pogrenom, mestu, ja nemam, nikakve pare, i ne vidim, kako bi, mogao, da ih izgubim, sa zapetom, ili bez nje. 17. april. Pogreno sam upotrebljavao zapetu. Ona je znak interpunkcije. Gospoica Kinian mi je jo rekla da dugake rei traim u reniku da vidim kako se tano piu. Rekao sam ta ima veze pa vi ih i ovako proitate. Rekla je, to je deo tvog obrazovanja. Od sad traim sve rei koje nisam siguran kako se tano piu. Na taj nain pisanje traje mnogo due ali dovoljno je da neku re naem jednom. Onda je vie ne zaboravljam, nikako. Znake interpunkcije treba, malo meati? Pokazala "mi" je kako! da (ih) meam! Ima: zaista; dosta tih pravila, o znacima... interpunkcije... ali (ja?) ih ve! savlaujem. Jedna stvar, Cenjena gospoice Kinian, (tako! se poinju... pisma;) mi se uvek dopadala kod, vas. "Kad god mi 'neko pravilo' date, uvek objasnite i razlog to ga se... moram pridravati." Ona je g'enije! Eh kad bih ja! mogao? biti pametan" "kao, ona? (Interpunkcija, je! ista? "radost"!) 18. april. Koji sam jateak mamlaz! Nisam ni razumeo o emu je toliko puta priala. Jue sam proitao gramatiku engleskog jezika i hiljade stvari su legle na svoje mesto. Tad mi je bilo jasno da je gospoica Kinian pokuavala,bez uspeha, da me naui gramatici. G-ica Kinian je rekla da mi je znatno pomogla i ona televizija koju sluam u snu. Kae da smo ona i ja bili stigli do platoa. To je ravno brdo. Kad sam najzad razmrsio interpunkciju, proitao sam sve svoje izvetaje o rezultatima, od samog poetka. Oj alosti, kako je to bilo nepismeno i puno greaka! Predloio sam g-ici Kinian da sve te izvetaje sada ispravim, ali je ona odgovorila: "Ne, arli, Dr. Nemur eli da ti izvetaji ostanu ba takvi kakvi su. On ih je fotokopirao, zato se i usudio da ti poveri originale. Cilj je da uvidi sopstveni

napredak. A napreduje brzo, arli." To mi je popravilo dan. Posle tog nastavnog asa, siao sam da se poigram sa Aldernonom. Vie se ne trkamo. 20. april. Muka mi je. Nije to neka bolest za doktora, nego mi je u grudima prazno, tuno, i kao da me je neko udario, i kao da me pee eludac, sve u isto vreme. Nisam nameravao da o tome piem, ali verujem da je ipak potrebno, jer ovo je znaajna stvar. Danas sam po prvi put izostao s posla. Prole noi su me Doe Karp i Frenk Rajli pozvali na zabavu. Bilo je prisutno mnogo devojaka, i mnogo radnika iz nae fabrike. Setio sam se kako mi je proli put od pia bilo zlo, pa sam rekao Dou da neu nita da pijem. Zato mi je on dao koka kolu. Neko vreme je bilo vrlo zabavno. Doe je rekao da bi bilo dobro da ja pleem sa Elen, i da e me ona nauiti plesnim koracima. Nekoliko puta sam pao, a nisam uviao zato. Niko nije plesao sem mene i Elen. Padao sam zato to je svaki put neko podmetao nogu i saplitao me. Kad sam poslednji put ustao video sam kako se Doe kezi.Tad me je zahvatila ova munina u stomaku. "Nenormalno je kolko je vrisak ovaj arli", rekla je jedna od tih devojaka. Onda su se smejali. Svi. "Pogledajte ga. Pocrveneo je. arli je pocrveneo." "Hej, Elen, ta si to uradila arliju? Nikad ga ranije nisam video da se ovako ponaa." Nisam znao ta da inim ni na koju stranu da se okrenem. Svi su me gledali i smejali se, a ja sam se oseao kao go. Poeleo sam da se sakrijem. Istrao sam napolje i ispovraao se. Onda sam otiao kui, peice. udno je da nikad ranije nisam primetio da se Frenku, Dou i ostalima svia da budem u njihovom drutvu zato to mogu da me zafrkavaju. Sad znam ta su mislili sa onim "ponaa se kao arli Gordon". Stidim se. Jedanaesti izvetaj o rezultatima 21. april. I dalje ne odlazim na posao. Rekao sam gospoi Flin, mojoj gazdarici, da telefonira gospodinu Doneganu i kae da sam bolestan. G-a Flin me u poslednje vreme udno gleda, kao da me se plai. Mislim da je dobro to sam otkrio da su mi se dosad svi podsmevali. O tome sam puno razmiljao. To je zato to sam tako glup i da ne znam kad inim neto smeno. Ljudima je smeno kad neko glup ne uspeva da uradi izvesne stvari na onaj nain

kako to oni rade. U svakom sluaju, sad znam da sam iz dana u dan pametniji. Znam interpunkciju, ne greim u pisanju rei. Veliko mi je zadovoljstvo da traim teke rei po reniku i memorizujem ih. Mnogo itam ovih dana, a g-ica Kinian kae da itam veoma brzo. Ponekad ak i shvatim ono to itam, a kad shvatim, ne zaboravljam. Ponekad sam u stanju da zatvorim oi i pomislim na neku stranicu, a ona mi se pojavi u svesti kao slika, cela. G-ica Kinian je rekla da pored istorije, geografije i aritmetike treba da ponem i sa uenjem stranih jezika. Dr. traus mi je dao nove trake koje treba da putam dok spavam. Jo ne razumem funkcionisanje svesti i podsvesti, ali Dr. traus mi je rekao da zasad ne treba o tome da brinem. Naterao me je da obeam da u, kad ponem da uim srednjokolske predmete idue nedelje, izostaviti knjige iz psihologije; za njih u dobiti dozvolu kasnije. Danas se oseam bolje, ali rekao bih da sam jo ljut to su mi se ljudi itavo vreme podsmevali i rugali to nisam bio mnogo pametan. Kad budem postao inteligentan kao to Dr. traus predvia, naime kad utrostruim svoj koeficijent inteligencije koji je iznosio 68, moda u biti pametan koliko i svi drugi, pa e me moda ljudi opet voleti. Nije mi ba jasno ta je to "koeficijent inteligencije". Dr. Nemur je rekao da je to neto to meri koliko si pametan, onako kako vaga u apoteci meri teine. Ali je onda Dr. traus otpoeo veliku raspravu s njim i rekao da K. I. ni u kom sluaju ne meri inteligenciju. Rekao je da K. I. samo meri koliko bi ovek mogao da stekne inteligencije, onako kako to za tenosti ini prazna kalibrirana providna posuda menzura. Menzura moe da meri, ali ipak treba u nju neto i sipati. A kad sam pitao Berta, koji mi daje testove inteligencije i radi sa Alderonom, on je rekao da obojica govore pogreno (ali je insistirao da to ne smem da im prenesem). Bert smatra da "koeficijent inteligencije" meri mnogo raznih stvari, ukljuujui i dobar deo znanja koje si ve stekao, te da koeficijent inteligencije u stvari i ne vredi nita. Zato jo uvek ne znam ta je K. I. sem to znam da e moj K. I. uskoro premaiti 200. Nita nisam hteo da im kaem, ali nije mi jasno kako oni mogu, ako ne znaju ni ta je to ni gde je to, da izmere koliko ja toga imam. Dr. Nemur kae da u sutra dobiti Rorahof test. Ba se pitam ta im je to. 22. april. Danas sam saznao ta je Rorah. To je onaj test koji su mi davali pre operacije, onaj sa mrljama mastila na pariima kartona. Silno sam se uplaio tih mrlja. Znao sam da e taj ovek traiti od mene da naem slike, a znao sam i to da ih neu moi da naem. Razmiljao sam: kad bi samo

postojao nain da pogodim koja vrsta sliica je tu sakrivena... Moda tu nema nikakvih sliica, moda je to samo trik da se proveri da li sam toliko glup da traim neto ega nema. Od samog takvog razmiljanja, poeo sam da se ljutim na njega. "E, dobro, arli", ree on, "ove si karte i ranije video, sea se?" "Sigurno da se seam." To sam kazao na takav nain da je njemu bilo jasno da sam ljut. Videlo se da je iznenaen. "Da, naravno. E, sad bih eleo da pogleda ovo. ta bi ovo moglo da bude? ta vidi na ovoj karti? Ljudi vide svakojake stvari u ovakvim mrljama. Kai mi ta bi ovo moglo za tebe biti na ta pomilja kad ovo vidi." Ostadoh okiran. Nisam oekivao da ovo kae. "Mislite, nema nekih sliica posakrivanih unutar ovih mrlja mastila?" Namrtio se i skinuo naoare. "ta?" "Slike. Skrivene u mrlji mastila. Proli put ste mi rekli da svako moe da pronae gde su, te da treba i ja da ih naem." Objasnio mi je da je proli put upotrebio iste rei, doslovno iste, kao sad. Nisam verovao, a jo sam sklon da verujem da me je proli put hotimice vodio u pogrenom pravcu samo da bi se zabavljao na moj raun. Osim ako... ne znam vie ta da mislim... osim ako sam bio toliko malouman? Polako smo proradili te karte. Jedna mi je liila na par slepih mieva koji neto vuku. Druga, na dvojicu ljudi koji se mauju. Zamiljao sam svakojake stvari. Rekao bih da sam se malo zaneo. Ali nisam tom oveku verovao, pa sam slike zagledao na razne nevine, ak osmatrao i njihovu poleinu, da se uverim nema li neeg skrivenog to se od mene oekuje da otkrijem. Pravio je beleke, i ja sam krajikom oka zvirio, trudei se da ih proitam. Ali, sve je bilo kodirano, i izgledalo je ovako: WF + A DdF-Adorig. SF + obj WA-A

I dalje mi se ini da je taj test mnogo pametan. Rekao bih da svako moe, ako hoe, da lae, da kae da zamilja stvari koje uistinu ne zamilja. Moda u sve to razumeti kad mi Dr. traus dopusti da itam knjige iz psihologije. 25. april. Smislio sam novi raspored maina u fabrici, i g. Donegan je rekao da e mu utede u radnoj snazi i uveana produktivnost doneti deset hiljada dolara godinje. Dao mi je dvadeset pet dolara za nagradu. Hteo sam da to proslavim pa sam pozvao Doa Karpa i Frenka Rajlija na ruak, ali je Doe rekao da mora da ide da neto kupi za svoju enu, a Frenk je rekao da je obeao jednom roaku da e ii s njim na ruak. Pretpostavljam da e im biti potrebno neto vremena da se naviknu na promene u meni. ini se da me se svi

pribojavaju. Kad sam priao Amosu Borgu i kucnuo ga po ramenu, on je skoio u vazduh. Ljudi mi se sad retko obraaju. Ne zafrkavaju se kao pre. Zato sam sad na radnom mestu prilino usamljen. 27. april. Skupio sam hrabrost i pitao g-icu Kinian da sutra uvee poe sa mnom na veeru, da proslavimo onu nagradu koju sam dobio. U prvih mah nije bila sigurna da li je to u redu, ali ja sam pitao Dr. trausa i on je rekao da je O. K. Izgleda da se Dr. traus i Dr. Nemur ne slau ba najbolje. itavo vreme se svaaju, raspravljaju. Veeras sam ih uo da viu. Doktor Nemur je vikao da je to njegov eksperiment, njegovo istraivanje, a Dr. traus je odgovarao, takoe viui, da je i on podjednako doprineo, jer me je on preko gospoice Kinian pronaao, a potom svojeruno operisao. Dr. traus je dodao da e jednog dana hiljade neurohirurga irom sveta primenjivati njegovu tehniku. Dr. Nemur je eleo krajem ovog meseca da objavi rezultate ovog eksperimenta. Dr. traus je rekao da sa time treba malo priekati dok ne budemo sigurni. Rekao je da doktora Nemura vie zanima da se popne na katedru psihologije u Prinstonu nego to ga zanima ovaj eksperiment.Onda je Dr.Nemur rekao da je Dr. traus najobiniji oportunista koji misli preko tue grbae da se domogne nezasluene slave. Kad sam se udaljio, primetio sam da drhtim. Nisam siguran zato sam drhtao, ali imao sam oseaj da sam sada po prvi put jasno sagledao tu dvojicu. Setio sam se da sam jednom uo Berta kako pria da Dr. Nemur ima enu opasnicu koja ga iz asa u as ganja da to vie strunih radova objavljuje, da bi se proslavio. Bert je rekao da je njen ivotni san da joj mu bude veliki buda. 28. april. Ne shvatam zato nikad ranije nisam primetio koliko je g-ica Kinian zapravo lepa. Ima smee oi, kratku paperjastu smeu kosu; samo joj je dvadeset sedam godina! Rekao bih da sam ranije imao oseanje da je ona nedohvatni genije i da je mnogo, mnogo stara. A sada, kad god je pogledam ini mi se mlaa i lepa. Veerali smo i dugo priali. Kad je rekla da napredujem tako brzo da u i nju uskoro prevazii, nasmejao sam se. "Istina je, arli. Ve si postao bolji ita od mene. ita celu stranicu jednim pogledom, dok ja ne mogu da proitam vie od nekoliko redova teksta u istom trenutku. Sem toga, ti zapamti svaki detalj svega to si proitao. Ja sam zadovoljna ako kasnije mogu da se prisetim glavnih misli i opteg znaenja." "Ne oseam se inteligentnim. Toliko ima stvari koje ne razumem." Izvadila je cigaretu.koju sam joj ja pripalio. "Pokai bar malo strpljenja. Postie za dane i za nedelje ono to normalni ljudi postiu za itav ivot. To je ono to toliko zaprepauje. injenice sada upija kao neki dinovski suner. Opte znanje, cifre,

svakovrsne informacije. Uskoro e poeti i da ih povezuje. Videe u kakvim su meusobnim odnosima razne oblasti znanja. Postoje mnogi nivoi, arli, koji su kao preage na nekim ogromnim lestvicama, vode te sve vie tako da vidi sve vie sveta oko sebe. Ja sam u stanju da vidim samo deo toga, arli, i ne verujem da bih mogla da se popnem mnogo vie, ali ti e se penjati i penjati i videti sve vie, i svaki e ti korak otvarati nove svetove za koje nisi znao ni da postoje." Namrtila se. "Samo se nadam... samo se nadam da, ako boga ima..." "ta?" "Nije bitno, arli. Samo se nadam da nije bilo pogreno to sam te savetovala da ue u ovo." Nasmejao sam se. "Kako bi moglo biti pogreno? Uspelo je, zar ne? ak je i Aldernon i dalje pametan." Neko vreme smo sedeli utei. Znao sam ta misli dok me gleda kako se poigravam sa laniem na kome su mi kljuevi i zeja apica. O tome na ta je ona mislila, ja nikako nisam eleo da razmiljam, ba kao to stariji ljudi ne ele da razmiljaju o smrti. Znao sam da je ovo samo poetak. Znao sam ta je htela da kae kad je govorila o "nivoima", jer ja sam ih ve otkrio, bar neke. Pomisao da nju usput ostavim bila mi je tuna. Zaljubio sam se u gospoicu Kinian. Dvanaesti izvetaj o rezultatima 30. april. Dao sam ostavku na radno mesto u Doneganovoj firmi za proizvodnju plastike. G. Gonegan je insistirao da e za sve zainteresovane biti bolje da naprosto odem. ime sam zasluio da me ti ljudi toliko mrze? Nita nisam ni slutio sve do trenutka kad mi je Donegan pokazao peticiju. Osam stotina imena, svako ivi u fabrici, sem Fani Girden. Preletao sam pogledom listu i odmah video da nedostaje samo njeno ime. Svi ostali su zatraili da me gazda otpusti. Doe Karp i Frenk Rajli nisu hteli sa mnom o tome da razgovaraju. Ni ostali nisu hteli, opet sa izuzetkom Fani. Ona je spadala u onu vrstu ljudi, meu mojim poznanicima tako malobrojnu, koja kad jednom formira svoj stav ostaje pri njemu bez obzira ta ostali svet misli, dokazuje ili ini; ona je, eto, zauzela stav da nije opravdano da ja budem otputen. Uprkos pritiscima i pretnjama ostala je dosledno principijelna. "Ali to ne znai", rekla mi je Fani ipak, "da ja ne primeujem da se sa tobom neto mnogo udno deava, arli. Te promene. Ne znam. Bio si dobar, pouzdan, obian ovek. Moda ne previe bistar, ali zato estit. Ko zna ta si ti to sebi uradio

da bi sad ovako naglo postao pametan. Jednu stvar ljudi ovde dobro kau, arli: to nije kako valja i treba." "Ali kao moe to da kae, Fani? ega ima loeg u tome da ovek postane inteligentan i da poeli da stekne znanje i shvatanje svega to ga u svetu okruuje?" Oborila je pogled i ostala zagledana u svoj posao, pa sam se okrenuo da odem. Ne diui pogled, dodala je: "Bilo je zlo kad je Eva posluala zmiju i jela sa drveta saznanja. Bilo je zlo kad je videla da je gola. Da nije toga bilo, niko od nas ne bi morao da postane star, bolestan i da umre." Opet u meni gori oseanje stida. Ova moja inteligencija je zabila klin izmeu mene i svih ljudi koje sam nekad znao i voleo. Pre su mi se smejali i prezirali me zbog mog neznanja i moje tuposti; sad me mrze zbog mog znanja i razumevanja. Sta, za ime boga, ta ele od mene? Isterali su me iz fabrike. Sad sam usamljeniji nego ikad pre... 15. maj. Doktor traus se mnogo ljuti na mene to ve dve nedelje ne piem ove izvetaje o rezultatima. ovek ima pravo da se ljuti, jer njegova laboratorija mi sad daje redovnu mesenu platu. Rekao sam mu da sam propustio da piem zato to sam bio suvie zauzet itanjem i razmiljanjem. Kad sam dodao da je pisanje rukom, pa jo ovim mojim jadnim rukopisom, toliko spor proces da me od toga hvata nestrpljenje, predloio mi je da nauim da kucam. Sad ovo piem mnogo lake, jer kucam sedamdeset pet rei u minutu. Dr. traus me neprekidno podsea na potrebu da se izraavam, i pismeno i usmeno, to je mogue jednostavnije, da bi ljudi mogli da me razumeju. Pokuau da dam saet pregled svega to mi se dogaalo tokom protekle dve nedelje. Aldernon i ja predstavljeni smo zajednikoj sednici Amerikog udruenja psihologa i Svetskog udruenja psihologa. Izazvali smo veliku senzaciju. Dr. Nemur i Dr. traus ponosni su na nas. Podozrevam da Dr. Nemur, kome je ezdeset (deset godina je stariji od Dr. trausa) osea potrebu da vidi opipljive rezultate svog rada. Nemojmo sumnjati da je to posledica navaljivanja gospoe Nemur. Sad shvatam da Nemur, za razliku od onog kako mi se nekad inio, nije nikakav genije. Ima vrlo dobar um, ali se neprestano optereuje sumnjom u svoje sposobnosti. Prieljkuje da ga ljudi smatraju za genija. Zato mu je vano da se uverava da svet dobro prima njegov rad. Verujem da se Dr. Nemur bojao da bi u sluaju daljeg odlaganja neko mogao da postigne otkrie sline vrste i preotme mu slavu. Za Dr. trausa, meutim, moglo bi se rei da je genije, ali je njegovo znanje po mom miljenju suvie usko. Obrazovan je u skladu sa tradicijom uske specijalizacije; ira kultura je zanemarena daleko vie nego to je bilo opravdano, bez obzira to je

re o specijalisti, neurohirurgu. okiralo me je kad sam uo da on od jezika klasine starine zna samo latinski, grki i hebrejski, a da se njegovo znanje matematike zavrava elementarnim kalkulusom sa varijacijama. Kad mi je ovo priznao, bilo mi je maltene neprijatno. Sticao se utisak da je on taj aspekt svoje linosti skrivao od mene sa eljom da me zavara; pretvarao se, kao i toliko ljudi koje znam, da jeste neto to nije. Nikad nisam poznavao nijednog oveka koji bi stvarno bio ono to se svojom fasadom pokazuje. Doktoru Nemuru kao da nije prijatno u mom drutvu. Ponekad, kad pokuam da razgovaram s njim, on me samo udno pogleda i okrene se. Kad mi je Dr. traus rekao da je to zato to Nemura u mom prisustvu mui kompleks inferiornosti, u prvi mah sam se naljutio: mislio sam da me to traus zafrkava, a na to sam preosetljiv. Odkud sam ja mogao da znam da jedan visoko cenjeni psiho-eksperimentator kao to ie Nemur ne zna kineski i hindu? Apsurdno, zar ne, pogotovu kad pomislite koliko se danas radi u Indiji i Kini upravo na polju za koje je Nemur specijalizovan. Pitao sam trausa kako Nemur moe da odbaci Rahadmatijev napad na njegove, Nemurove, metode rada, ako taj napad ne ume ni da proita. Onaj udni izgled koji sam potom video na trausovom licu moe znaiti samo jednu od dve mogue stvari. Ili on nee Nemuru da kae ta se u Indiji objavljuje o Nemurovom metodu, ili (a to me brine) ni sam traus o tome ne zna nita. Moram da pazim da govorim jasno i jednostavno da bi me ljudi mogli pratiti. 18. maj. Veoma sam uznemiren. Prole noi sam, po prvi put za vie od nedelju dana, video gospoicu Kinian. Pokuao sam da izbegnem svaku diskusiju o intelektualnim konceptima i da vodim razgovor obinog, svakodnevnog tipa, ali me je ona pogledala belo i zapitala ta mi znai ono o ekvivalentima matematikih varijabila u Dorbermanovom Petom konertu. Kad sam pokuao da objasnim, zaustavila me je i nasmejala se. Rekao bih da sam se naljutio, ali svi su izgledi da joj pristupam na pogrenom nivou. O emu god da pokuam da diskutujem s njom, komunikaciju ne uspostavim. Morau da preispitam Vrodtatove jednaine u delu Nivoi semantike progresije. Uviam da vie ne komuniciram sa ljudima oko sebe. Hvala bogu to postoje knjige i muzika i teme za razmiljanje. U svojoj sobi iznajmljenoj u kui gospoe Flin najee sam sam. Retko razgovaram sa bilo kim. 20. maj. Tog novo-uposlenog peraa sudova, momka od nekih estnaest godina, koji sad radi u restoranu na uglu gde redovno veeram, ne bih ni primetio da nije bilo incidenta sa porazbijanim tanjirima. Sruili su se na pod, rasprskavajui se i aljui komadie belog porcelana pod stolove. Deak je ostao tu gde se zatekao, oamuen i uplaen, drei u rukama

upranjeni posluavnik. Muterije poee podsmeljivo da dobacuju (kao i obino kad se u restoranu skri staklo ili porcelan, neko dobacuje "ej, ode profit!" drugi vie "Mazeltov!.." a trei, "E, ovaj momak nije ovde nakupio veliki sta pre nego to su ga otpustili...") to je deaka zbunilo. Kad je uao gazda da vidi oko ega je nastala guva, deko se uvijao kao da je oekivao da ga gazda udari. "U redu! U redu, tupane", poeo je gazda da vie, "nemoj samo da stoji tu! Hvataj se za metlu i isti taj kr. Metlu... metlu, idiote! U kuhinji je!" Deak je video da nee biti kanjen. Sa lica mu je nestao izraz straha. Kad je izaao iz kuhinje sa metlom u ruci, smeio se. Nekoliko galamdija je nastavilo da dobacuje, zabavljajui se na njegov raun. "E, sine, ovamo!.. ima jedno lepo pare iza tebe..." "Ma nije on uopte glup. Lake je razbijati ih nego ih prati!" Njegove prazne oi polako su se kretale preko posmatraa. Postepeno je poeo da odraava, kao ogledalo, njihove osmehe. Najzad je razvukao usta u nesiguran veliki osmeh povodom ala koje oigledno nije shvatao. Osetio sam muninu dok sam gledao njegov tupi, prazni osmeh, njegove iroke, sjajne detinje oi, zbunjene ali pune elje da uini svima po volji. Smejali su mu se zato to je bio mentalno zaostao. Smejao sam se i ja. Odjednom se razbesneh na sebe i na sve ove koji su mu se podsmehivali. Skoih na noge i povikah "Dosta! Pustite ga na miru! Nije njegova krivica to ne razume! Ne moe nita da uini da se promeni! Ali ipak je ljudsko bie!" U sali je zavladala tiina. Proklinjao sam samoga sebe to sam izgubio kontrolu nad sobom. Nastojao sam da ne gledam u tog momka dok sam izlazio napolje, ostavljajui netaknutu veeru. Bilo me je stid i zbog sebe i zbog njega. Ba je udno da ljudi normalnih oseanja i senzibiliteta, estiti, koji, kad bi videli oveka roenog bez obe ruke ili bez oiju, ne bi pokuavali da se okoriste njegovom manom da takvi ljudi bez oklevanja poinju da se podsmevaju oveku koji je roen sa smanjenom inteligencijom. Razbenjavala me je pomisao da sam i ja do nedavno glumio klovna, glupo. I to zamalo zaboravio. Sakrio sam od sebe sliku onog starog arlija Gordona; sad kad sam postao inteligentan to je trebalo nekako odagnati iz svoje svesti. Ali danas, gledajui tog deaka, po prvi put sam video ta sam bio. Bio sam ba kao on! Ne tako davno, saznao sam da mi se ljudi smeju. Sad vidim da sam im se, ne znajui to.pridruio i smejao se samome sebi. To boli najvie.

esto sam iitavao svoje izvetaje o rezultatima. Video sam u njima nepismenost, detinjastu naivnost, um naoruan niskom inteligencijom kako kilji iz svoje mrane sobe, kroz kljuaonicu u zasenjujui spoljni svet.Video sam da sam i u svojoj tuposti znao da sam inferioran i da drugi imaju neto to meni nedostaje, neto to je meni uskraeno. U svojoj mentalnoj slepoi, pomiljao sam da je to nekako povezano sa itanjem i pisanjem, i bio sam siguran da u, ako samo ovladam tim dvema vetinama, automatski stei i inteligenciju. ak i slabouman ovek eli da bude kao drugi ljudi. Dete moda ne zna kako da se nahrani ili ta treba da jede, ali zna ta je glad. Znai, takav sam bio. Nisam toga bio svestan. ak ni kad sam dobio intelektualnu obdarenost, nisam stvarno uvideo. Ovaj je dan bio dobar za mene. Sagledavi prolost jasnije, reio sam se da upotrebim svoje znanje i svoju vetinu za rad na polju poveanja ljudske inteligencije. Ima li ikog bolje pripremljenog za ovaj zadatak? Ko je sem mene iveo u oba sveta? Mentalci su moji drugari. Upotrebiu svoju sposobnost da neto uinim za njih. Sutra u sa Dr. trausom prodiskutovati o nainima kako bih se mogao ukljuiti u rad u ovoj oblasti. Moda bih mogao da mu pomognem da rei probleme skopane sa masovnim korienjem postupka koji je bio na meni isproban. Imam o tome neke dobre ideje do kojih sam samostalno doao. Ovom tehnikom bi se toliko toga moglo postii. Ako su od mene uspeli da naprave genija, ta e tek biti kad to uine sa hiljadama drugih, meni slinih? Koji bi se fantastini nivoi mogli dosegnuti primenom ove tehnike na normalne ljude? A na genije? Mnoga vrata treba pootvarati. Nestrpljiv sam da ponem. Trinaesti izvetaj o rezultatima 23. maj. Dogodilo se danas.Aldernon me je ujeo. Ponekad posetim laboratoriju da bih ga pogledao, pa sam tako uinio i danas; ali kad sam ga izvadio iz kaveza hitro me je ugrizao za ruku. Vratio sam ga kavez i neko vreme ga posmatrao. Bio je neuobiajeno uznemiren, ak opak. 24. maj. Bert, koji je nadlean za eksperimentalne ivotinje, javlja da se Aldernon menja. Manje je sklon saradnji: nee vie da ide kroz lavirint; njegova ukupna motivisanost se smanjila. Ne jede. Svi su uznemireni zbog moguih implikacija ovoga. 25 maj. Hranili su Aldernona, koji sada odbija da reava zagonetku sa bravom

iza koje je hrana. Svi identifikuju mene i njega. Obojica smo prvi sa kojima je ovo pokuano, on je prvi u svojoj vrsti a ja u svojoj. Svi glume da su uvereni da Aldernonovo ponaanje ne mora imati nikakvog znaaja za moj sluaj. Ali teko je skrivati injenicu da se i druge laboratorijske ivotinje upotrebljene u ovom eksperimentu ponaaju udno. Dr. traus i Dr. Nemur su me zamolili da se vie ne pojavljujem u laboratoriji. Znam ta im je na umu, ali njihov zahtev ne mogu da prihvatim. Sa svim dunim potovanjem prema toj dvojici izvrsnih strunjaka, ja sam svestan i njihovih ogranienja. Ako postoji odgovor, moram ga nai ja lino. Iznenada, vreme je za mene postalo vrlo znaajan faktor. 29. maj. Dobio sam jednu laboratoriju i dozvolu da otponem istraivanje. Na tragu sam, nekakvom. Radim danju i nou. U laboratoriju sam uneo jedan leaj. Piem uglavnom beleke koje slaem u zasebnu fasciklu, ali ponekad osetim potrebu da zabeleim i svoja razmiljanja i raspoloenja, isto iz navike. Nalazim da je kalkulus inteligencije fascinantna oblast za prouavanje. Tu mogu da primenim celokupno steeno znanje. 31. maj. Dr. traus misli da radim suvie naporno. Dr. Nemur kae da pokuavam da zbijem razmiljanje i istraivanje koje zahteva itav jedan ljudski vek u samo nekoliko nedelja. Znam da bi trebalo da se odmorim, ali me goni neto u meni to mi ne doputa da stanem. Moram da utvrdim uzrok nagle regresije koju je Aldernon pretrpeo. Moram znati da li e se i kad e se i meni desiti isto. 4. juni PISMO DR. TRAUSU (prepis) Dragi Dr. traus, prilaem primerak svog izvetaja sa naslovom "Efekat Aldernon-Gordon: studija o strukturi i funkciji uveane inteligencije". eleo bih da se taj izvetaj objavi. Kao to vidite, moji eksperimenti su privedeni kraju. U izvetaju su date sve moje formule, a u prilogu je i matematika analiza.Naravno, pre objavljivanja potrebna je verifikacija tih formula. Imajui u vidu koliko je ovo vano za vas i za Dr. Nemura (a treba li da dodam: i za mene?) rezultate sam kontrolisao i ponovo kontrolisao desetak puta, nadajui se da u nai neku greku. ao mi je to moram rei da su ovi rezultati nesumnjivo tani. Ipak sam zahvalan sudbini to imam mogunost da te, takve rezultate priloim za dobro nauke, kao svoj maleni doprinos znanju o funkcionisanju ljudskog mozga i o zakonima koji vae za svaki pokuaj vetakog povienja ljudske inteligencije. Seam se da ste mi jednom objasnili da neuspeh jednog eksperimenta, opovrgavanje jedne teorije, mogu biti nauci korisni koliko i uspeh. Sad znam da je to tano. Meutim, ao mi je to moj sopstveni doprinos ovom polju nauke mora da

poiva na zgaritu onoga to ste se trudili da postignete vi i Dr. Nemur, naunici koje tako visoko cenim. Iskreno va, arls Gordon 5. jun. Ne smem se prepustiti emocijama. injenice su jasne, rezultati mojih eksperimenata takoe su jasni. To to je moj rapidni uspon izazvao malu senzaciju, ne moe da prikrije injenicu da je utrostruenje inteligencije hirurkim putem, kakvo su pokuali Dr. traus i Dr. Nemur, neupotrebljivo (bar zasad) kao sredstvo za poveavanje ljudske inteligencije. Pregledajui zabeleke i informacije o Aldernonu, vidim da je on, iako fiziki jo mladunac, mentalno ve u loem stanju. Njegova motorna aktivnost je naruena; njegova lezdana aktivnost je smanjena; ubrzano gubi koordinaciju pokreta. Postoje i jake indikacije progresivne amnezije. Kao to e se iz mog izvetaja videti, ti i drugi simptomi mentalne deterioracije mogli su se predvideti sa visokim stupnjem tanosti, upotrebom moje formule. Hirurki stimulans kome smo obojica podvrgnuti doveo je do intenzifikacije i akceleracije svih mentalnih procesa. Ono to nije bilo predvieno (a bio sam toliko slobodan da to nazovem Aldernon-Gordonovim efektom) logini je produetak tog postignutog ubrzanja inteligencije. Hipoteza koju sam dokazao moe se ovako pojednostaviti: vetaki pojaana inteligencija mora poeti da propada utoliko bre ukoliko je vie poveana. Smatram da je to, ve samo po sebi, znaajno otkrie. Dokle god budem u stanju da piem, beleiu svoje misli u ovim izvetajima o rezultatima. To je jedno od mojih malobrojnih zadovoljstava. Meutim, indikacije govore da e moja mentalna deterioracija biti vrlo rapidna. Ve primeujem znake zaboravnosti i emotivne nestabilnosti, a to su prvi simptomi pregorevanja. 10. juni. Pogorava se. Rasejan sam. Aldernon je umro pre dva dana. Prilikom seciranja lea pokazalo se da su moja predvianja bila tana. Teina njegovog mozga se smanjila, dolo je do izglaivanja i gubljenja neravnina na kori mozga, a praznine izmeu pojedinih delova mozga znatno su uveane. Pretpostavljam da se neto slino ve deava meni, ili e uskoro poeti da se deava. Sad kad je sigurno, prieljkujem da se ipak ne desi. Stavio sam Aldernonovo telo u jednu kutiju za sir i sahranio sam ga u zadnjem dvoritu. Plakao sam. 15. jun. Dr. traus je opet doao da me vidi. Nisam hteo da mu otvorim vrata. Rekao sam mu da se udalji. Hou da budem ostavljen na miru. Nervozan sam i razdraljiv. Oseam kako se mrak sklapa oko mene. Teko je odagnati pomisli na

samoubistvo. Neprestano sebi govorim da e ovaj dnevnik biti veoma znaajan. udno je oseanje uzeti knjigu u kojoj ste uivali pre nekoliko meseci i shvatiti da je se uopte ne seate. Pamtim da sam se divio veliini Dona Miltona, ali kad sam danas uzeo u ruke njegov Izgubljeni raj nisam mogao nita da razumem. Toliko sam se naljutio da sam knjigu bacio na drugi kraj sobe. Trudim se da zadrim bar neto. Bar deo onoga to sam nauio. Boe, ne oduzimaj mi ba sve. 19. jun. Ponekad, nou, izlazim u etnju. Prole noi nisam mogao da se setim gde stanujem. Jedan policajac doveo me je kui. Imam udno oseanje da mi se sve ovo ve desilo, nekad davno. Ponavljam sebi da sam jedina osoba na celom svetu koja moe da zabelei ta mi se deava. 21. jun. Zato ne mogu da pamtim? Moram da se borim. Danima leim u krevetu ne znajui ko sam ni gde sam. A tad, tad mi se sve vrati, jasno kao sev munje. To su napadi amnezije. Simptomi senilnosti, drugog detinjstva. Gledam ih kako mi se primiu. Stvari su okrutno logine. Nauio sam tako mnogo, tako brzo. Sad brzo gubim um. Neu dopustiti da se to desi. Boriu se. Moje misli se neodoljivo vraaju na onog deaka u restoranu, na onaj prazan izraz, glupi osmeh, na onaj opti smeh uperen protiv njega. Ne, ne ponovo u to, molim ne... 22. jun. Zaboravljam ono to sam uio nedavno. To je u skladu sa klasinim obrascem: poslednje naueno, prvo zaboravljeno. Zapravo, da li je tako glasio obrazac? Morau da proverim... itao sam iz poetka svoj nauni rad o Aldernon-Gordonovom efektu i stekao udan utisak da je to pisao neko drugi. Neke delove uopte ne razumem. Motorika naruena. Sapliem se o predmete. Kucam sve tee. 23. jun. Odustao sam od upotrebe pisae maine. Koordinacija pokreta mi je loa. Oseam da se moji pokreti usporavaju. Straan ok sam pretrpeo danas. Uzeo sam u ruke primerak jednog lanka koji mi je koristio u istraivanju, naime Krigerovog ber psyshiche Ganzheit, da vidim da li e mi taj lanak pomoi da shvatim sopstveni nauni rad. Prvo pomislih da neto nije u redu sa mojim vidom. Zatim shvatih da vie ne umem da itam nemaki. Proverio sam svoje znanje svih drugih jezika. Vie ni jedan strani jezik ne znam. 30. juni. Nedelju dana mi je trebalo da se opet usudim da piem. Izmie mi kao pesak kroz prste. Knjige koje imam sad su mi, veinom, preteke za itanje. Kad pokuam da ih itam razbesnim se zato to znam da sam ih do pre nekoliko nedelja itao i razumeo.

Uporno sebi govorim da moram pisati ove izvetaje tako da kasnije ljudi znaju ta se sa mnom deavalo. Ali sve mi je tee da formiram rei i priseam se tano kako se piu. Sad moram da traim po reniku ak i neke prostije rei, zbog ega me zahvati veliko nestrpljenje. Doktor traus dolazi gotovo svakodnevno, ali rekao sam mu da ni njega ni bilo koga drugog neu ni da vidim ni da ujem. Njega mui oseanje krivice. Ne samo njega, nego i sve njih. Ja, meutim, ne smatram da su za bilo ta krivi. Znao sam ta se moe dogoditi. Ali, kako to boli. 7. juni. Ne znam kuda ode ova nedelja. Danas je nedelja to znam zato to vidim ljude kako idu u crkvu vidim ih kroz prozor. Mislim da sam cele sedmice ostao u krevetu ali se seam da mi je g-a Flin nekoliko puta donela hranu. Uporno sebi govorim moram moram neto da uradim ali nikako da se setim ta a moda je prosto lake ne uiniti nego uiniti to to se zaklinjem da hou da uinim. Mnogo razmiljam ovih dana o mojoj majci i mom ocu. Naao sam sliku gde se vidimo oni i ja na plai. Otac ima veliku loptu pod mikom a majka me dri za ruku. Ja ih ne pamtim onakve kakvi su na toj slici. Pamtim oca da je bio gotovo uvek pijan i svaao se sa mamom oko para. Retko se brijao pa me je grebao svaki put kad me je zagrlio. Majka mi je rekla da je umro ali roak Milti je rekao da je uo kad je njegov tata rekao da je moj tata pobegao sa drugom enom. Kad sam to pitao mamu ona mi je udarila amar i rekla da je moj tata umro. Mislim da istinu nikad nisam saznao al ba me briga. (Rekao je da e me jednom voditi na farmu da vidim krave ali nikad me nije odveo. On svoja obeanja nikad nije drao...) 10. juli. Moja gazdarica gospoa Flin mnogo je zabrinuta za mene. Rekla je to kako ja leim po ceo dan i nita ne radim nju posea na njenog sina kakav je bio pre nego to ga je izbacila iz kue. Rekla je da ne voli neradnike. Ako sam bolestan to je jedna stvar, ali ako sam besposliar to je druga stvar i ona to nee trpi. Rekao sam joj mislim da sam bolestan. Trudim se da svakog dana pomalo itam, uglavnom prie, al ponekad moram isto mesto da itam vie puta jer ne znam ta znai. Pisati je teko. Znam da bi trebo svaku re da traim po reniku al to je tako teko a ja sam stalno tako uroman. Onda mi je palo na pamet da koristim samo kratke lake rei a nikad teke. To mi tedi vreme. Na Aldernonov grob stavljam cvee otprilike jednom nedeljno. G-a Flin misli da sam lud stavljam cvee na grob mia al reko sam joj Aldernon je bio specijalan. 14. juli. Opet je nedelja. Sad nema ta radim jer mi televizor se prkario a nemam pare da ga popravim. (Misim da sam izgubio poslednji meseni ek iz larbaratarije. Ne seam se.)

Strane glavobolje me spopadaju a onda ni asperin ne pomae mnogo. Gospoa Flin zna da sam stvarno bolestan i mlogo joj je ao za mene. Ona je divna osoba kad god je neko bolesan. 22. juli. Gospoa FLin pozvala nekog nepoznatog doktora da me vidi. Plaila se u umrem. Reko sam dotkoru nisam ja mlogo bolesan samo ponekad zaboravljam. Reko je ima li roaka ili prijatelja reko sam ne nemam nikog. Reko sam imo sam jednom jednog prijatelja zvao se Aldernon bio je mi ili smo na trke ja i on zajedno. Pogledo me udno ko da je misio da sam lud. Kad sam mu reko da sam nekad bio genije on se nasmeio. Priao je sa mnom ko da sam beba i namignuo gospoi Flin. Razbesneo sam se i istero ga napolje zato to mi se podsmevo ko nekad svi ostali. 24. juli. Nemam vie para i gospoa Flin kae da idem radim negde i platim kiriju jer nisam platio ve dva meseca. Ne znam nita da radim sem ono to sam radio u Doneganovoj kompaniji za kutije. Neu se vratim tamo jerme svi tamo znaju kadsambio pametan i mo mi se smeju. Al ne znam ta drugo da radim da zaradim pare. 25. juli. Gledo sam neke moje stare izvetaje o rezultatima i reko sam smeno ne mogu da poritam to tosam nekad piso. Neke rei proitam al mi nita ne znae. Na vrata je dola gospoica Kinian al sam joj reko bei neu da vas vidim. Plakala je plakao sam i ja ali nism hteo da je pustim unutra da mi se ne smeje. Reko sam joj da je vie ne volim. Reko sam joj neu vie da budem pametan ne elim to. Lagao sam. Jo je volim i jo elim da budem pametan al moro sam to da kaem da bi ona otila. Dala je gospoi Flin pare a kiriju. Neu to. Mora naemp oso. Molim... molim samo da ne zaboravim kako se pie i ita... 27. juli.Kad sam doo natrag u farbiku gospodin Donegan je bio vrlo fini. Pito sam ga da dobijem moj stari poso kao ista. Prvoje bio vrlo podozriv al ka sam mu reko ta mi se desilo bio je vrlo tuan stavio mi ruku na rame i reko arli Gordon ti stvarno ima petlju. Svi su me gledali ka sam sio dole i poo da istim klozete ko to sam uvek. Reko sam sebi arli ako te ismevaju ne ljuti se nego se seti oni nisu onoliko pametni kolko si ti nekad misio da su. A sem toga bili su ti prijatelji nekad a ako su ti se smejali to nita ne znai jer su te takoe i voleli. Jedan od novih radnika koji su doli pose mog odaska gadno se naalio reko je arli ujem da si ti mnogo pametan momak mogo bi da pobedi na kvizu. Aj kali neto pametno. Gadno sam se oseo al onda doo Doe Karp uvatio ga zakoulju reko ostavi ga na miru sa takvim glupim alama inae u ti slomim vrat. Nisam misio da e Doe bude na mojoj strani znai Doe je meni pravi prijatelj. Posle doo Frenk Rajli reko arli ako te neko nervira ili oe da ti ini naao samo

zovi mene ili Doa mi emo ih sredimo. Reko sam hvala Frenk i zagrcnuo sam se pa sam morao da se okrenem i odem u mafgacin da on ne vidi kako plaem. Dobroje imati prijatelje. 28. juli danas sam neto svarno glupo uinio zarboravio sam da vie nisam u odelenju kod gospoice Kinian ko nekad u centru za odrasle. Uo sam tamo i seo na svoje staro mesto pozadi i ona me pogledala udno irekla mi arls. Nisam se seao da me je tako zvala pre samo arli arli. Reko sam dobardan gospoice Kinian jasam spreman za as danas samo misim da sam izgubio itanku koju smo uprotebljavali. Poela plae i istrala iz uionice svi poeli da me gledaju pa sam vido to isu oni aci koji su bili u mom razredu. Onda samse iznenada setio nekih svari o odperaciji i kakosam bio pametan pa sam reko za boga miloga ovog puta sam stvarno ispao pravi arli Gordon. Otiao sam pre nego to je ona mogla da se vrati. Zato dlazim iz Njujorka zauvek. Neu nita takvo opet dase desi. Neu gooica Kinian da me ali. Svi me ale u farbrici a ja ni to neu zato idem negde gde niko ne zna da je arli Gordon bijo genije jednom a sad ne zna ni knjigu daproita ni dobro da pie. Poneu neikoliko knjiga sa sobom pa ako ne mogu da ih itam bar u da vebam iz vse snage moda neu zaboraviti ba sve to sam uio. Ako pokuam iz naj sve snage moda u biti bar maaalo pametniji nego pre opermacije. uvam ja moju zeju apicu i moj sreni novvi pa mo oni mi pomognu. Akoikad proitate ovo gopoice Kinian ne alite me radujem se to sam dobio jo jednu ansu da budem pametan jer sam nauio mlogo svari koje ni znao nisam dapostoje na ovom svetu i zahvalan sam tosam ih bar zakrtko video. Ne znam zato sam opet glup ili ta sam to uradio moda se nisam dovoljno trudio. Ali ako pokuam i trudim se ba iz sve snage moda u biti maloi pametniji i znati ta sve rei znae. Seam se neto kako mi je bilo fino sa onom plavom knjigom koja je imala pocepanu omotnicu ka sam je ito. Zato u pokukavati opet zato da opet mi bude tako fino. Fino je to kad zna svari i panmetan si. Kamo sree da sad imam tu knigu i da mogu seo bi i itao bi je stalno. Kladim se da sam prvi glupak na svetu koji je otkrio neto vano za nauku. Seam se da sam neto otkrio alse ne seam ta. Prespostavljam da je to bila moja pomo svim gulpim ljudima na ovom svetu. Zbogom godpoicice Kinian i doktore Straus i svi vi ostali. I P. S. molim kaite Dr Nemuru da se ne pravi tako opasan ko krbamaca kad mu se neko nasmeje pa e stei vie prijatelja. Lake je steip pirjatelje ako pusti ljude da tise smeju. Tamo gde sam poo imau mnogo prijatelja. P. P. S. Molim ako stignete svtavite malo ceva ponekad na Aldernonov grob u

zaddnem dvoriu...

Ursula Legvin

DEVET IVOTA
Bila je iva iznutra, ali mrtva spolja, lica pretvorenog u crnu i smeu mreu nabora, ispupenja i brazgotina. Bila je elava i slepa. Drhtaji koji su prolazili Librinim licem pokazivali su koliko je ozbiljno bolesna. A ispod, u crnim hodnicima, tunelima ispod koe, u tami, kljualo je i previralo, pravi hemijski komar koji je trajao vekovima. "O, prokleta, nadmena planeto", promrmljao je Pju kada je kupola zadrhtala, a stub pare iknuo na kilometar prema jugozapadu, sipajui srebrni gnoj preko lica zalazeeg sunca. Sunce je zalazilo poslednja dva dana. "Ba e mi prijati da opet vidim ljudsko lice." "Hvala", rekao je Martin. "Da budem precizan, i tvoje je ljudsko", kazao je Pju, "ali ga ve toliko gledam da ga vie i ne vidim." Pozivni signal zakrao je u komunikatoru kojim je upravljao Martin, nestao je i ponovo se javio u obliku lica i glasa. Lice s nosom asirskog kralja, oima samuraja, bronzanom koom i mladim, velianstvenim oima boje gvoa ispunilo je ekran. "Da li ljudska bia tako izgledaju?" pitao je Pju s potovanjem. "Zaboravio sam." "Umukni, Ovene, ukljueni smo." "Istraivakoj stanici na Libri, javite se, molim, ovde Paserina silazea." "Ovde Libra. Postavili smo zrak. Moete da doete, silazea." "Izbacivanje kroz sedam E-sekundi. Preuzmite." Ekran se ispraznio i osuo iskrama. "Izgledaju li svi oni tako? Martine, ti i ja smo runiji nego to sam mislio." "Umukni, Ovene." Martin je dvadeset i dva minuta vodio brod koji se sputao, a zatim su ga obojica ugledali kroz kupolu koju su uinili prozirnom, malu zvezdu sve niu na istoku boje krvi. Brod se sputao precizno i tiho, Librina retka atmosfera slabo je prenosila zvuk. Pju i Martin zatvorili su lemove svojih imodela, iskoili iz vazdune komore kupole i potrali dugim, lebdeim skokovima, Nizinski i Nurejev, u pravcu letelice. Tri modula s opremom dolebdela su dole u etvorominutnim razmacima, na po sto metara istono od letelice. "Izaite", rekao je Martin u svoj radio u odelu. "ekamo vas pred vratima." "Uite, proverili smo metan", rekao je Pju.

Izlaz se otvorio. Mladi koga su videli na ekranu izaao je uz atletski okret i doskoio na tronu prainu i ljaku Libre. Martin se rukovao s njim, ali je Pju nastavio da zuri prema izlazu, kroz koji je izaao jo jedan mladi uz isti precizni okret i skok, praen mladom enom koja je izala uz isti precizni okret, ukraen uvijanjem, i skok. Svi su bili visoki, bronzane koe, crne kose, visoko postavljene nosne kosti, epsko-antikog dranja, istog lica. Svi su imali isto lice. "Martine bearu", rekao je Pju, "dobili smo Klona." "Tako je", rekao je jedan od njih, "mi smo desetoklon. Ime nam je Don ou. Vi ste porunik Martin?" "Ja sam Oven Pju." "Alvaro Gilen Martin", kazao je Martin kruto, malo se naklonivi. Pojavila se jo jedna devojka, istog prekrasnog lica. Martin je zurio u nju, a oi su mu kolutale kao u nervoznog ponija. Oigledno nikada pre nije razmiljao o klonima, pa je pretrpeo tehnoloki ok. "Polako", rekao je Pju na argentinskom, "to su samo neobini blizanci." Stajao je pored Martinovog lakta. Bilo mu je drago to je uspeo da uspostavi kontakt. Nije lako sresti se sa strancem I najvei ekstrovert oseti strahovanje u susretu s makar i najponiznijim strancem, iako moda i nije svestan toga. Hoe li napraviti budalu od mene, unititi moju predstavu o sebi, napasti me, unititi me, izmeniti me? Hoe li biti drugaiji od mene? Ovo poslednje sasvim sigurno hoe. To je ono najstranije: razliitost jednog stranca. Nakon to ste proveli dve godine na mrtvoj planeti, od toga poslednjih est meseci izolovani unutar dvolane grupe, samo vi i onaj drugi, susret sa strancem pada vam jo tee, koliko god bio dobrodoao. Odviknete se od razliitosti, izgubite dodir; i tako se strah vraa, primitivna bojaljivost, iskonska uznemirenost. Klon, pet mukaraca i pet ena, za par minuta uradio je ono za ta bi pojedincu bilo potrebno dvadeset: pozdravio se s Pjuom i Martinom, razgledao Libru, istovario brod, pripremio se za polazak. Uli su i ispunili kupolu poput roja zlatnih pela. Tiho su zujali i brujali, popunivi svaki kutak tiine, svaki deli prostora zlatno-utim komeanjem ljudskog prisustva. Martin je zbunjeno posmatrao dugonoge devojke, a one su mu se smeile, po tri odjednom. Smeak im je bio neniji nego kod momaka, ali nije nita manje zraio ispunjenou samim sobom. "Ispunjenost sobom", apnuo je Oven Pju svom prijatelju, "u tome je stvar. Zamisli da si desetostruko svoj. Po devet sekundi za svaki pokret, devet glasova na svakom glasanju. Kako bi bilo divno." Ali Martin je spavao. I svi Don oui zaspali su odjednom. Kupolu je ispunilo njihovo tiho disanje. Bili su mladi i nisu hrkali. Martin je uzdisao i hrkao, njegovo lice boje okolade bilo je oputeno u bledom

odsjaju zaostalom iza Librine matine zvezde koja je najzad zala. Pju je uinio kupolu prozirnom i unutra su gledale zvezde, izmeu njih i Sol, ogromna fabrika svetla, klon sjaja. Pju je spavao i sanjao jednookog diva kako ga goni kroz uzdrhtale hodnike pakla. Iz svoje vree za spavanje Pju je posmatrao buenje klona. Svi su ustali u roku od jednog minuta, osim jednog para, mladia i devojke, koji su, neno zagrljeni, spavali u istoj vrei. Kada je Pju to video, osetio je ok, duboki drhtaj unutar sebe, poput jednog od Librinih zemljotresa. On toga nije bio svestan i ak je mislio da je zadovoljan zbog onoga to je video; takvih prijatnosti inae nije bilo na tom mrtvom i praznom svetu. Neka je sa sreom onima to su se voleli. Jedan od ostalih priao je paru. Probudili su se i devojka se digla u sedei poloaj, rumena i sanjiva, golih zlatnih dojki. Jedna od sestara neto joj je apnula; ona je pogledala Pjua i nestala u vrei za spavanje; iz drugog pravca doao je besan pogled, iz treeg glas: "Boe, navikli smo da imamo svoju sobu. Nadamo se da se ne ljutite, kapetane Pju." "Bilo mi je drago", rekao je Pju samo upola iskreno. Morao je da ustane obuen samo u gaice u kojima je spavao i sada se oseao kao oerupani petao, sav u belim naborima i bubuljicama. Skoro nikada ranije nije toliko zavideo Martinu na ujednaenoj preplanulosti. Velika Britanija je kroz Veliku Glad prola dobro, izgubivi manje od polovine stanovnitva: rekord postignut strogom kontrolom brane. Crnoberzijance i one koji su pravili zalihe ekalo je pogubljenje. ak su i mrvice ravnopravno deljene. Dok je u bogatijim zemljama veina poumirala, dok su samo neki uspeli da ive dobro, u Britaniji su samo neki umrli, a niko nije uspeo da ivi dobro. Svi su postali mravi. Njihovi sinovi bili su mravi, njihovi unuci mravi, mali, tankih kostiju, podloni infekcijama. U vreme kada se civilizacija pretvorila u liniju fronta, Britanci su ostali u redovima i na taj nain preivljavanje najjaih zamenili preivljavanjem najmilosrdnijih.Oven Pju bio je suv, nizak ovek. Svejedno, sada je bio tu. U tom trenu prijatnije bi im bilo da nije. Za vreme doruka, Don je rekao: "Voleli bismo da nas izvestite, kapetane Pju." "Samo Oven." "Ovene, mi treba da izvrimo svoj zadatak. Ima li novosti u vezi sa rudnikom otkako ste poslali Misiji svoj poslednji izvetaj? Vae izvetaje videli smo kada je Paserina bila u orbiti planete V, jer se oni sada tamo nalaze." Martin nije odgovorio, iako je rudnik bio njegovo otkrie i projekat, tako da je Pju morao dobro da se potrudi. Bilo je teko razgovarati s njima. Jednakih lica, svako s istim izrazom inteligentne zainteresovanosti, svi nagnuti preko stola prema njemu gotovo pod istim uglom. Svi su zajedno klimali glavama.

Preko znaka Eksploatacionih trupa na odelima imali su trake s imenom, prezime je naravno bilo ou a ime Don, ali je srednje ime bilo razliito. Mukarci su bili Alef, Kaf, Jod, Gimel i Samed; ene Sadhe, Dalet, Zajin, Bet i Re. Pju je probao da im se obraa po imenu, ali se ubrzo predao; ponekad nije uspevao ni da pogodi ko je od njih govorio, jer su im glasovi bili vrlo slini. Martin je namazao dvopek maslacem i zagrizao ga, a onda se konano umeao: "Vi ste tim. Je li tako?" "Tano", rekla su dva Dona. "Boe, kakav tim! Nisam to odmah shvatio. Koliko svako od vas zna ta ostali misle?" "Nimalo, da budemo precizni", odgovorila je Zajin, jedna od devojaka. "Nikakav ESP, nikakve sanjarije. Ali mi razmiljamo na slian nain. Imamo potpuno isto obrazovanje. Uz iste podsticaje, pred istim problemima, verovatno emo imati iste reakcije i doneti istovremeno ista reenja. Objanjenja su jednostavna esto nisu ni potrebna. Vrlo retko se pogreno razumemo. To nam olakava zajedniki rad." "Hriste boe, svakako", kazao je Martin. "est meseci smo Pju i ja tri etvrtine vremena straili pogreno razumevajui jedan drugog. Kao i veina ljudi. A ta je s vanrednim stanjima, da li ste isto tako dobri kada naiete na neoekivani problem kao i nor... nepovezan tim?" "Statistike kau da jesmo", spremno je odgovorila Zajin. Mora biti da klone vebaju, pomislio je Pju, da oekuju pitanja, da uveravaju i objanjavaju. Sve to su govorili imalo je blagi i pomalo utogljeni oblik odgovora pripremljenih za Javnost. "Ne moemo davati ideje jedni drugima onako kako to rade timovi sainjeni od pojedinaca, ali imamo prednost koja to nadoknauje. Kloni se dobijaju od najboljeg ljudskog materijala, jedinki s devedeset devet postotnim IIQ, genetskom konstitucijom alfa duplo A i sve slino tome. Imamo vie mogunosti na raspolaganju od veine pojedinaca." "I sve to pomnoeno s faktorom deset. Ko je, ko je bio Don ou? "Sigurno genije", rekao je Pju utivo. Njegovo zanimanje za kloniranje nije bilo tako svee i poudno kao Martinovo. "Tip Leonard univerzalnosti", rekao je Jod. "Biomatematiar, takoe violinista i podvodni ribolovac, zainteresovan za probleme strukturalnog inenjeringa i tako dalje. Poginuo je pre nego to je stigao da postavi svoje glavne teorije." "Onda svako od vas predstavlja razliit deo njegovog uma, njegovih nadarenosti?" "Ne", rekla je Zajin, odmahujui glavom zajedno s jo nekoliko drugih. "Naravno, opte obrazovanje i tenje su nam isti, ali svi smo inenjeri za planetarna istraivanja.

Neki budui klon moi e da se uveba tako da razvije i druge aspekte osnovnog obrazovanja. Sve je to stvar vebe: genetska supstanca je identina. Mi jesmo Don ou. Ali smo drugaije obrazovani." Martin je delovao izgubljeno. "Koliko vam je godina?" "Dvadeset i tri." "Rekli ste da je umro mlad jesu li mu pre toga uzeli polne elije ili neto slino?" Preuzeo je Gimel. "On je poginuo u dvadeset etvrtoj u aviomobilskom sudaru. Nisu mogli da mu spasu mozak, pa su mu uzeli neto telesnih elija i odgajili ih za kloniranje. Reproduktivne elije ne koriste se za kloniranje, jer sadre samo polovinu hromozoma. Ispostavilo se da je telesne elije potrebno jednostavno despecijalizovati i preprogramirati za opti rast." "Svi nalik na oca", kazao je Martin naglo. "Ali, kako je to mogue... da su neki od vas ene?" Preuzela je Bet: "Lako je ponovo podesiti polovinu elija namenjenih kloniranju da budu enske. Samo treba ukloniti muki gen i one e same prei u osnovni oblik, a to je enski. Tee je ii obrnutim putem, treba ubacivati vetake Y-hromozome. Zato uglavnom kloniraju mukarce, poto kloni najbolje funkcioniu u meovitim grupama." Opet Gimel: "Sve tehnike i funkcionalne pojedinosti paljivo su razraene. Poreski obveznici ele da dobiju samo najbolje za svoj novac, a kloni su naravno skupi. Uz elijske manipulacije, inkubaciju u N-gama posteljicama, uzgoj i vaspitanje u hraniteljskim grupama, cena svakog od nas dostie tri miliona." "Za vau sledeu generaciju", rekao je Martin, jo se napreui, "pretpostavljam da se... rasploujete?" "Mi ene smo sterilne", kazala je Bet savreno ravnoduno. "Seate se da je Y hromozom uklonjen iz naih originalnih elija. Mukarci mogu da oplouju pogodne pojedinke, ukoliko to ele. Ali da bi se opet dobio Don ou, kad god je to potrebno, naprosto treba ponovo klonirati eliju ovog klona." Martin se konano predao. Klimnuo je glavom i poeo da vae hladan dvopek. "Pa", rekao je jedan od Donova i svi su odjednom promenili raspoloenje, poput jata voraka koje skrene u jednom treptaju krila, tako brzo sledei predvodnika da nijedno oko ne moe videti koji od njih zapravo vodi. Bili su spremni za polazak. "Kako bi bilo da malo pogledamo rudnik? Posle emo istovariti opremu. Ima zanimljivih novih modela u robobrodovima; sigurno ete hteti da ih vidite, zar ne?" Da se Pju ili Martin i nisu sloili, teko da bi to glasno kazali. Donovi su bili ljubazni, ali uvek jednoglasni; njihove odluke su bile konane. Pju, zapovednik stanice Libra 2, osetio

se tegobno. Zar je i mogao da efuje nad ovim nadljudsko-enskim biem sainjenim od desetoro? Koje je uz sve to jo i genije? Kada su se pripremili za izlazak priao je Martinu. Nijedan od njih nije rekao ni re. Smeteni po etvoro u tri velika mlazna vazduhoplova, jurnuli su severno od kupole preko Librine zagasite, izbrazdane koe, obasjane svetlou zvezda. "Pusto", ree neko. S Pjuom i Martinom bili su mladi i devojka. Pju se pitao da li je to ono dvo je koje su prole noi videli u vrei za spavanje. Sigurno se ne bi ljutili kada bi ih pitao. Seks mora da je za njih isto to i disanje. Jeste li vas dvoje disali prole noi? "Da", kazao je. "Pusto je." "Ovo nam je prvi put da izlazimo, sem za vreme treninga na Luni." Devojin glas bio je nepobitno vii i neniji. "Kako ste podneli veliki skok?" "Drogirali su nas. eleo sam da i to iskusim." Ovo je bio mladi; zvuao je zamiljeno. Ovako, samo po dvoje, kao da su imali vie linosti. Da li ponavljanje individue negira individualnost? "Bez brige", rekao je Martin. "Ne moete iskusiti bez-vreme, jer se ono ne nalazi tamo." "eleli smo to", reklo je jedno od njih. "Da bismo znali." Merionetove planine na istoku zasvetlucale su leprozno pod svetlou zvezda, srebrnasta perjanica ledenog gasa podigla se iznad grotla na zapadu, a letilica je jurnula prema tlu. Blizanci su se za trenutak ukoili, onda su oboje uinili kratak pokret, kao da ele da zatite jedno drugo. Tvoja koa je moja, pomislio je Pju, ali doslovce, a ne u prenesenom smislu. Kako bi to onda bilo imati nekoga tako bliskog kao oni? Uvek dobiti odgovor kada progovori; nikada ne biti sam u svome bolu. Ljubi blinjega svoga kao samoga sebe... Veliki stari problem bio je reen. Blinji si bio ti sam: ljubav je bila savrena. A pred njima nalazio se rudnik Helmut. Pju je bio E. T. geolog istraivake misije, a Martin njegov tehniar i kartograf. Ali kada je Martin, pravei snimke lokalnog terena, otkrio rudnik uranijuma, Pju mu je dao sva ovlaenja, ba kao i obavezu da ispita rudne naslage i planira poslove eksploatacionog tima. Ova deca poslata su sa Zemlje godinama pre nego to je tamo primljen Martinov izvetaj i nisu znala kakav e im biti posao sve dok nisu stigla dovde. Eksploatacione trupe jednostavno su slale svoje ljude ravnomerno i slepo, kao to maslaak puta svoje seme, znajui da e za njih biti posla na Libri ili sledeoj planeti ili na nekoj za koju do tada nisu ni uli. Vladi je uranijum bio previe potreban da bi ekala dok izvetaji ne preu svetlosne godine na putu kui. Materijal je bio poput zlata, staromodan ali neophodan, vredan otvaranja vanzemaljskih rudnika i meuzvezdanog prevoza, vredan svoje teine u ljudima, mislio je Pju gorko,

posmatrajui visoke, mlade mukarce i ene kako jedno po jedno, svetlucajui na zvezdanoj svetlosti, ulaze u crnu jamu kojoj je Martin dao ime Helmut. Kada su uli, njihove istovetne eone svetiljke sinue jae. Dvanaest treperavih zrakova klizilo je niz vlane, neravne zidove. Pju je zauo Martinov radijacioni broja, koji je upozoravajue pitao pred njima. "Evo cilja", kazao je Martinov glas u interkomu odela, priguujui pitanje i mrtvu tiinu koja ih je okruivala. "Nalazimo se u bonom hodniku, ispred nas je glavno vertikalno grotlo." Pred njima razjapila se crna praznina, njen udaljeni kraj nije se mogao videti pod svetlou lampi na kacigama. "Izgleda da je poslednji put bilo vulkanski aktivno pre nekoliko hiljada godina. Najblia raselina nalazi se dvadeset osam kilometara istono, u ancu. Veliki bazaltni svod iznad nas stabilie sve podstrukture, u onoj meri u kojoj je i sam stabilan. Vaa centralna rudna ica nalazi se na dubini od trideset i est metara i vodi prema grupi od pet vulkanskih peina. To je prava naslaga, ica izuzetno bogata rudom. Videli ste procentne podatke, zar ne? S vaenjem nee biti problema. Sve to treba da uradite jeste da priete naslagama odozgo." "Skine poklopac i pusti ih da polete." Kikot. Glasovi poee da govore, ali svi glasovi su bili jedan isti, a radio u odelu nije davao poloaj u prostoru. "Da ih skroz otvorimo. Tako je sigurnije Ali to je vrst bazaltni krov, koliko je ovde debeo, deset metara? Izvetaji kau izmeu tri i dvadeset A svuda razbacana dobra ruda Da iskoristimo ovaj prilaz gde smo sada, malo da poravnamo i provedemo robo-ine Da dovedemo tegljae Imamo li dovoljno potpornog materijala? Koje su tvoje procene u pogledu ukupne isplative koliine, Martine?" "Recimo, vie od pet miliona kila, a manje od osam." "Transport e stii ovamo za pet E-meseci. Morae da je ponesu preienu. Nee, do danas je problem mase u NAFAL-prevozu sigurno reen, seti se da ima esnaest godina otkako smo poli sa Zemlje prolog utorka. Jeste, poslae nazad celu gomilu i preistiti je u Zemljinoj orbiti. Hoemo li da siemo, Martine?" "Samo napred. Ja sam ve bio dole." Prvi od njih Alef (hebrejski,bik, onaj koji vodi) poao je niz lestve. Ostali su ga sledili. Pju i Martin stajali su na rubu ponora. Pju je podesio svoj interkom na vezu samo s Martinom, primetivi da je i Martin uinio isto. Bilo je pomalo zamorno sluati jednu osobu kako naglas razmilja u deset glasova ili je to jedan glas govorio misli deset umova? "Sjajni ivci", rekao je Martin, gledajui u crni ponor, po ijim su izbrazdanim, neravnim zidovima daleko u dubini lutali zraci svetlosti sa kaciga. "Kao konopci. Prokleto izdrljivi." Martinov broja pijukao je poput izgubljenog pileta. Stajali su u utrobi mrtve, ali

epileptine planete, udiui vazduh iz rezervoara, obueni u odela neprobojna za otrovne materije i kodljive radijacije, otporna u temperaturnom opsegu od dve stotine stepeni, nepoderiva i izdrljiva na udare koliko god je to bilo mogue s obzirom na njihovu nenu, povredljivu sadrinu. "Sledei put", rekao je Martin, "voleo bih da pronaem planetu na kojoj nema ba niega za eksploataciju." "Ovo si sam pronaao." "Vie me ne putaj od kue." Pju je bio zadovoljan. Nadao se da e Martin hteti da nastavi da radi s njim, ali nijedan od njih nije voleo da mnogo pria o svojim oseanjima, a on je oklevao da upita. "Probau", kazao je. "Mrzim ovo mesto. Sviaju mi se peine, zna. Zato sam i doao ovamo. Prosto sam opsednut. Ali ova planeta je kuka. Zla. Ovde nikada ne moe da se opusti. Pretpostavljam da ovi ipak umeju da se snau. Znaju oni svoj posao." "Budue nade, ta li", kazao je Pju. Budue nade pojavie se gurajui se uz lestve, oborie se na Martina kraj ulaza i zaagorie oko njega: "Imamo li dovoljno potpornog materijala? Da, ukoliko jedan od ekstratorskih servoa pretvorimo u ovriva Je li to dovoljno da izri miniudar? Kaf moe da prorauna izdrljivost na potrese." Pju je ponovo ukljuio interkom tako da moe da ih uje; pogledao je u njih, mnotvo misli koje su brbljale u nestrpljivom umu, zatim u Martina koji je utke stajao meu njima, pa u Helmuta i njegove neravne zidove. "Dogovoreno. Kako vam se ini kao preliminarni plan, Martine," "Vi odluujete", kazao je Martin. U roku od pet dana Donovi su istovarili i pripremili sav materijal i opremu i poeli sa otvaranjem rudnika. Radili su potpuno efikasno. Pju je bio istovremeno oaran i prestravljen njihovom delotvornou, pouzdanou, nezavisnou. Nije im bio ni od kakve koristi. Klon bi, razmiljao je on, zaista mogao biti prvo potpuno uravnoteeno, samodovoljno ljudsko bie. Kad jednom odraste ne bi mu bila potrebna niija pomo. Bio bi dovoljan sebi samom fiziki, seksualno, emocionalno, intelektualno. Ma ta da uradi neki njegov lan, uvek bi imao podrku i odobravanje svojih sadruga, svojih drugih ja. Niko vie nije bio potreban. Po dva klona ostajala su u kupoli vrei proraune i vodei administraciju, esto putujui sankama do rudnika radi merenja i testiranja. To su bili matematiari Klona, Zajin i Kaf. U stvari, kao to je objasnila Zajin, svih desetoro imalo je potpuno matematiko obrazovanje od tree do dvadeset prve godine, ali izmeu dvadeset prve i dvadeset tree ona i Kaf nastavili su s matematikom, dok su ostali pojaali studije

drugih struka, geologije, rudarstva, tehnike, elektronike, robotike, primenjene atomistike i tako dalje. "Kaf i ja oseamo", kazala je, "da smo deo klona koji je najblii onome to je Don oi bio u svom ranijem ivotu. Ali, naravno, on se uglavnom bavio biomatematikom, a nas nisu mnogo obrazovali u toj oblasti." "Bili smo im najpotrebniji na ovom polju", rekao je Kaf s patriotskim ponosom koji su ponekad ispoljavali. Uskoro su Pju i Martin umeli da razlikuju ovaj par od ostalih, Zajin po ponaanju, Kafa jedino po obezbojenom noktu domalog prsta leve ruke, zadobijenom kao posledica pogreno naciljanog ekia u estoj godini. Bez sumnje je meu njima bilo jo mnogo takvih razlika, fizikih i psiholokih; priroda je moda i bila identina, ali odgajanje nije. Samo, razlike je bilo teko uoiti. Deo potekoa poticao je i usled toga to oni nikada nisu stvarno razgovarali s Pjuom i Martinom. Oni su se alili s njima, bili ljubazni, uvek se lepo slagali. Nita nisu pruali. Nije bilo niega na ta bi se ovek mogao poaliti; bili su vrlo prijatni, ispoljavali standardnu ameriku drueljubivost. "Dolazi li ti iz Irske, Ovene?" "Niko ne dolazi iz Irske, Zajin." "Ima puno Amerikanaca irskog porekla." "Svakako, ali nema Iraca. Par hiljada na celom ostrvu, koliko je meni poznato. Zna, nisu uveli kontrolu raanja, pa im je ponestalo hrane. Kada je dola trea Glad, vie uopte nije bilo Iraca, izuzev svetenika, a oni se svi pridravaju celibata, ili bar gotovo svi." Zajin i Kaf se usiljeno nasmeie. Oni nisu znali ni za verski fanatizam, ni za ironiju. "ta si ti onda po narodnosti?" pitao je Kaf, a Pju odgovori: "Velanin." "Da li to Martin i ti razgovarate na velkom?" Ne tie te se, pomislio je Pju, ali je odgovorio: "Ne, to je njegov jezik, a ne moj: argentinski. Ogranak panskog." "Nauio si ga radi vaih poverljivih razgovora?" "Od koga to treba da krijemo svoje razgovore? Radi se prosto o tome da ovek ponekad poeli da govori svoj maternji jezik." "Je li Vel neobian?" Pitala je Zajin. "Vel? Ah, Vels, tako se zove. Jeste, Vels je neobian." Pju je ukljuio seka kamenja, koji je svojim izluujuim piskom spreio svaki dalji razgovor, a dok je pitalo okrenuo je lea i rekao nepristojnu re na velkom. Te noi koristili su argentinski radi poverljivih razgovora. "Da li se uvek pari isto dvoje, ili se menjaju svake noi?" Martin je izgledao iznenaeno. Na tren imao je izraz pritvorne stidljivosti, koji uopte nije odgovarao njegovim crtama lica. Nestao je. I on je bio radoznao. "Ja

mislim da oni to nasumce." "Ne api, ovee, zvui pokvareno. Ja mislim da se smenjuju." "Po planu?" "Tako da nikoga ne preskoe." Martin se vulgarno nasmejao i utiao se. "A mi? Nisu li nas preskoili?" "Nisu ni razmiljali o tome." "ta ako predloim nekoj od cura?" "Rei e ostalima, pa e grupno odluiti." "Nisam im ja bik", kazao je Martin, a njegovo tamno, teko lice je pocrvenelo. "Nee one mene da procenjuju..." "Polako, m a c h i s t o", ree Pju. "Misli li da predloi to nekoj?" Martin namrgoeno slee ramenima. "Neka ostanu i dalje sa svojim incestom." "Je li to incest ili masturbacija?" "Briga me, sve dok to rade da ih ja ne ujem!" Prvi pokuaji Klona da se ponaa edno ubrzo su se iscrpli, nemotivisani bilo nekom dubljom samodbranom, bilo sveu o ostalima. Pju i Martin su svakodnevno bili sve vie okrueni intimnou njihove stalne emocionalno-seksualno-mentalne razmene: okrueni, a ipak iskljueni. "Jo dva meseca do polaska", rekao je Martin jedne veeri. "Do ega?" Kazao je Pju. U poslednje vreme bio je prilino mrzovoljan i Martinova namrgoenost ila mu je na nerve. "Do olakanja." Kroz ezdeset dana posada Istraivake misije trebalo je da se vrati iz obilaska ostalih planeta sistema. Pju je bio svestan toga. "Precrtava dane na kalendaru?" Podsmehnuo se. "Sredi se, Ovene." "Ma ta tioe?" "To to sam rekao." Razili su se oseajui prezir i uvreenost. Pju je uao u kupolu nakon to je dva dana proveo sam na Pampi, irokoj vulkanskoj zaravni ija se najblia ivica nalazila na dva sata leta prema jugu. Bio je umoran, ali ga je samovanje osveilo. Nije bilo preporuljivo da idu sami na dua putovanja, ali u poslednje vreme esto su to inili. Martin je bio nagnut pod blistavim osvetljenjem, crtajui jednu od svojih divnih, elegantnih karata. Ova je predstavljala celo lice Libre, lice unakaeno rakom. Inae je kupola bila prazna, delujui mrano i prostrano, kao pre nego to je stigao Klon. "Gde je zlatna banda?" Martin je zagroktao da ne zna. Digao je glavu da bi bacio pogled prema suncu

koje je mlitavo ualo na istonoj zaravni, poput ogromne crvene abe, a zatim prema satu, na kome je pisalo 18:45. "Danas je bilo jakih zemljotresa", kazao je, vrativi se svojoj mapi. "Jesi li ih osetio tamo dole? Okolo je popadala gomila kutija. Pogledaj na seizmo." Igla je skakutala i podrhtavala na valjku. Ovde se ona nije nikada zaustavljala. U toku popodneva valjak je registrovao pet zemljotresa velikog intenziteta; igla je dvaput iskoila sa valjka. Prikljueni kompjuter je aktiviran da bi emitovao kratku poruku. "Epicentar 61' severno sa 42' 4" istono." "Ovoga puta nije u ancu." "Uinio mi se drukiji od uobiajenih. Otriji." "U Bazi Jedan deavalo mi se da po celu no leim budan, oseajui kako zemlja poskakuje. udno kako se ovek navikne na takve stvari." "Inae pobrljavi. ta ima za jelo?" "Mislio sam da si ga ti skuvao." "ekao sam Klona." Oseajui se prevareno, Pju je izvadio dvanaest paketia sa hranom, gurnuo dva u Instape, izvukao ih napolje. "Dobro, evo veere." "Ba sam razmiljao", rekao je Martin prilazei stolu, "ta kad bi neki klon klonirao samog sebe? Ilegalno. I napravio hiljadu duplikata deset hiljada. Celu vojsku. Mogli bi da predstavljaju prilinu silu, zar ne?" "Ali koliko bi miliona kotala tolika rulja? Vetake materice i sve te stvari. Bilo bi teko drati to u tajnosti, osim kad bi imali celu planetu za sebe... Pre Gladi, kada je Zemlja imala nacionalne vlade, prialo se o tome: klonirajte svoje najbolje vojnike, napravite itave legije. Ali je nestalo hrane pre no to su uspeli da se poigraju s tim." Razgovarali su prijateljski, kao i obino. "udno", kazao je Martin, vaui. "Jutros su nas rano napustili, zar ne?" "Svi sem Kafa i Zajin. Mislili su da danas izvade prvu turu. O emu se radi?" "Nisu se vratili na ruak." "Sigurno nee umreti od gladi." "Otili su u sedam." "Jesu." Onda je Pju shvatio. Rezervoari s vazduhom imali su zalihe za osam sati. "Kaf i Zajin su poneli rezervne boce kada su poli.Imali su ih tamo itavu gomilu." "Jesu, ali su ih sve vratili radi ponovnog punjenja." Martin je ustao, pokazujui prema jednoj od hrpa stvari koje su izdelile kupolu na hodnike i odaje. "Na svakom imodelu postoji alarmni ureaj." "Nije automatski."

Pju je bio umoran i jo gladan. "Sedi i jedi, ovee. Umeju oni i sami da brinu o sebi." Martin je seo, ali nije jeo. "Bio je jak zemljotres, Ovene. Onaj prvi. Dovoljno jak da se uplaim." Nakon pauze Pju je uzdahnuo i rekao: "Dobro." Bez imalo oduevljenja izvadili su dvosede sanke koje su im uvek bile na raspolaganju i odvezli se prema severu. Dugi zalazak sunca sve je prekrio otrovnocrvenom sluzi. Horizontalna svetlost i senke oteavali su im vidljivost, podigavi ispred njih zidove od lanog gvoa kroz koje su oni proletali, pretvorivi udubljenu zaravan iza Helmuta u ogromnu jamu ispunjenu okrvavljenom vodom. Oko ulaza u tunel itav haos mainerije, kranova, kablova, servomotora, tokova, maina kopaica, robokola, klizaa i kontrolnih kuica iskoeno je trao u crvenoj svetlosti. Martin je skoio sa sanki i utrao u rudnik. Opet je istrao do Pjua. "O Boe, Ovene, sruilo se", kazao je. Pju je uao i na pet metara od ulaza ugledao svetlucavi, vlani crni zid kojim se zavravao tunel. Od skoro izloen vazduhu, delovao je organski, poput tkiva utrobe. Ulaz u tunel, proiren eksplozijama i sa dvosmernom stazom postavljenom za robokola, uinio mu se neizmenjenim, sve dok nije primetio hiljade pauinastih pukotina u zidovima. Pod je bio pokvaen nekakvom lepljivom tenou. "Bili su unutra", kazao je Martin. "I moda su jo unutra. Sigurno su imali rezervnih boca sa vazduhom..." "Pogledaj, Ovene, pogledaj bazaltni krov, zar ne vidi ta je napravio zemljotres, pogledaj." Niska grba tla koja je natkrivljavala peine jo uvek je odavala nestvarni utisak optike iluzije. Izokrenula se, utonula u sebe, ostavljajui prostrano ugnue ili udubljenje. Dok je Pju koraao po njemu, video je da je i ono prekriveno mnogobrojnim malim pukotinama. Iz nekih je curio beliasti gas, tako da se suneva svetlost prelamala na povrini gasnog bazena, kao u vodi mutnog crvenog jezera. "Nije rudnik kriv. Nema greke u njemu!" Pju se brzo vratio do njega. "Ne, nema greke, Martine gledaj, sigurno nisu svi bili zajedno unutra." Martin ga je sledio, tragajui meu izlomljenim mainama najpre utueno, a zatim sve ivlje. Primetio je vazdune sanke. Sletele su iz pravca severa i zabile se ukoso u jamu ispunjenu koloidnom prainom. Nosile su dva putnika. Jedan je bio dopola prekriven prainom, ali su merni ureaji njegovog odela normalno funkcionisali; drugi je, privezan, visio s nagnutih sanki, imodelo bilo mu je razderano na polomljenim nogama, a telo smrznuto poput kamena. To je bilo sve to su nali. Poto su to preporuivali i obiaji i pravila, smesta su kremirali poginulog laserskim

pitoljima koje su nosili po propisu, i nikada ih ranije nisu upotrebili. Znajui da e mu pripasti muka, Pju je podigao preivelog na dvosede sanke i poslao Martina u kupolu s njime. Zatim je povratio, izbacio ostatke iz odela i, naavi neoteene etvorosede sanke, poao za Martinom, tresui se kao da se Librina hladnoa probila do njega. Preiveli je bio Kaf. Bio je u stanju dubokog oka. Na zatiljku su mu pronali oteklinu koja je mogla da znai potres mozga, ali nije bio vidljiv nikakav prelom. Pju je doneo dve ae s koncentratom hrane i dve posude s akvavitom. "Hajde", kazao je. Martin je posluao i ispio napitak. Posedali su na kutije u blizini viseih postelja i nalili akvavit. Kaf je leao nepokretan, votanog lica, glatke crne kose rasute po ramenima, ukoene usne bile su mu malo razmaknute da bi propustile njegovo dahtavo disanje. "Mora da je to bio prvi udar, onaj veliki", kazao je Martin. "Sigurno je celu strukturu oborio postrance. Sve dok nije propala u samu sebe. Mora da u pobonim stenama ima slojeva gasa, kao u onim formacijama u trideset prvom kvadrantu. Ali nije bilo nikakvog nagovetaja", dok je govorio, svet je poleteo ispod njih. Stvari su poskoile i zakloparale, viui Ha! Ha! Ha! "Ovo je bilo kao u etrnaest asova", kazao je razum drhtavo Martinovim glasom, meu komadiima i ruevinama sveta. Ali ludilo ustade, dok se buka stiavala a stvari prestajale da pleu, i poe glasno da vriti. Pju je skoio preko svog prolivenog akvavita i zadrao Kafa u leaju. Miiavo telo strese ga sa sebe. Martin mu pritisnu ramena. Kaf je vritao, borio se, guio; lice mu je pobledelo. "Oksi", ree Pju, a ruka mu instinktivno pronae pravu iglu; dok je Martin pridravao masku, on zabode iglu u blizini nerva vagusa, vraajui Kafa u ivot. "Pojma nisam imao da poznaje te stvari", kazao je Martin, teko diui. "Lazarusov ubod, otac mi je bio doktor. esto mi pomae", kazao je Pju. "Hteo bih to pie koje sam prosuo. Je li zemljotres gotov? Ja ne umem da kaem." "Naknadni udari. Nije to samo zbog tvoje drhtavice." "Zato se guio?" "Ne znam, Ovene. Pogledaj u prirunik." Kaf je disao normalno, a boja mu se vratila; jo su mu jedino usne bile tamne. Nalili su jo po jednu au i seli pored njega uz svoj medicinski prirunik. "Niega o cijanozi ili prestanku disanja u poglavljima 'ok' ili 'Potres mozga'. Sigurno nije nita udahnuo dok je imao odelo na sebi. Ne znam. Isto toliko koristi imali bismo i od 'Maminog kunog travara'... 'Analni hemoroidi', fuj!" Pju zavitla knjigu na gornju povrinu jedne od kutija. Nije uspeo da dobaci, jer su ili Pju ili povrina kutije i dalje

bili nemirni. "Zato nije dao signal?" "Molim?" "Osmoro u rudniku nisu imali vremena. Ali on i devojka mora da su bili napolju. Moda se ona nalazila kod ulaza, pa je bila zahvaena prvim klizanjem. On je sigurno bio napolju, moda u kontrolnoj kuici. Utrao je, izvukao je napolje, stavio na sanke, poao prema kupoli. Za sve to vreme uopte nije pritisnuo alarmno dugme u svome imodelu. Zato?" "Pa, dobio je taj udarac po glavi. Ne verujem da je uopte bio svestan da je devojka mrtva. Nije vladao svojim ulima. Ali i da jeste, ne znam da li bi pomislio da nam uputi signal. Oni su radi pomoi traili jedno drugo." Martinovo lice bilo je poput indijanske maske, sa brazdama u uglovima usana i oima od tamnih komada uglja. "Tako. ta li je onda on osetio tada, kada je poeo zemljotres, a on bio napolju, sam..." Umesto odgovora Kaf je poeo da vriti. Pao je sa viseeg leaja uz teke greve oveka koji se gui, smesta oborio Pjua svojim uzvitlanim rukama, posrnuo preko gomile kutija i pao na pod, plavih usana, belih oiju. Martin ga je odgurnuo nazad na leaj i dao mu kiseonika, zatim je kleknuo pored Pjua koji je sedeo i brisao poseenu jagodicu. "Ovene, jesi li dobro, hoe li ti biti dobro, Ovene?" "Mislim da jesam", rekao je Pju. "Zato mi time trlja lice?" Bilo je to kratko pare kompjuterske trake, sada urmljano Pjuovom krvlju. Martin ga baci. "Mislio sam da je ubrus. Isekao si obraz na toj kutiji tamo." "Je li ga prolo?" "Izgleda." Gledali su u Kafa, koji je leao ukoen, s zubima koji su predstavljali belu crtu izmeu tamnih, stisnutih usana. "Kao epilepsija. Moda je povreda mozga?" "ta misli o tome da mu damo punu dozu meprobamata?" Pju je zavrteo glavom. "Ne znam ta je sve bilo u onome to sam mu ubrizgao zbog oka. Ne elim da ga predoziram." "Moda e sada prespavati ostalo." "I sam bih to voleo. Imam oseaj da izmeu zemljotresa i njega ne mogu da se odrim na sopstvenim nogama." "Ima tu gadan rez. Sredi ga, ja u jo malo ostati s njim." Pju je oistio poseeni obraz i svukao koulju, a zatim zastao. "Ima li neto to je trebalo da uradimo da probamo".

"Svi su mrtvi", kazao je Martin polako, tiho. Pju je legao preko svoje vree za spavanje, a ve trenutak kasnije probudio ga je neprijatni, uznemirujui zvuk borbe. Ustao je teturajui se, pronaao iglu, tri puta pokuavao da pravilno zabode i nije uspeo, zatim je zapoeo s masaom Kafovog srca. "Usta na usta", kazao je i Martin je posluao. Ubrzo je Kaf otro udahnuo, kucanje srca mu se ustalilo, ukrueni miii poeli da se oputaju. "Koliko sam spavao?" "Pola sata." Stajali su, oznojeni. Tle je zadrhtalo, materijal kupole zatalasao se i ulegao. Libra je opet plesala svoju strahotnu polku, svoj Totentanz. Sunce je, iako se uzdizalo, izgledalo sve vee i crvenije; gasovi i praina sigurno su se podigli visoko u retku atmosferu. "ta mu je, Ovene?" "Mislim da umire s njima." "Njima Ali, kaem ti da su svi mrtvi." "Njih devetoro. Svi su mrtvi, smrvljeni ili ugueni. Svi su bili on, on je bio sav sainjen od njih. Umrli su, a on sada proivljava njihove smrti, jednu po jednu." "Uh, jad boji", kazao je Martin. Sledei put bilo je isto. Peti put bilo je gore, jer se Kaf borio i buncao, pokuavajui da govori, ali ne uspevajui da istisne rei, kao da su mu usta bila zatvorena kamenjem ili blatom. Nakon toga, napadi su oslabili, ali i on sam. Osmi napad doao je oko etiri i trideset; Pju i Martin su do pet i trideset inili sve to su umeli da bi zadrali ivot u telu koje je, ne pruajui nikakav otpor, klizilo u smrt. Zadrali su ga, ali je Martin rekao: "Sledei e ga dokusuriti." Tako je i bilo; ali Pju je ubacivao svoj sopstveni dah u nepokretna plua, sve dok i sam nije bio potpuno iscrpljen. Probudio se. Kupola je bila neprozirna, a svetla iskljuena. Oslukivao je i uo disanje dva oveka koji su spavali. Zaspao je i vie ga nita nije budilo dok to nije uinila glad. Sunce se nalazilo prilino visoko iznad tamnih zaravni, a planeta je prestala da igra. Kaf je spavao. Pju i Martin pili su aj i gledali ga s ponosom i trijumfom. Kada se probudio, Martin mu je priao: "Kako si, stari?" Nije bilo odgovora. Martinovo mesto zauzeo je Pju i zagledao se u smee, mutne oi, koje su zurile prema njegovim ne videi ih. Kao i Martin, brzo se okrenuo. Podgrejao je koncentrat hrane i doneo ga Kafu. "Hajde, ispij." Mogao je da vidi kako su se miii na Kafovom vratu zgrili. "Pustite me da umrem", kazao je mladi.

"Ti ne umire." Kaf je govorio jasno i precizno. "Devet desetina mene je mrtvo. Nije me dovoljno ostalo u ivotu." To je ubedilo Pjua, i on poe da se bori protiv Kafove uverenosti. "Ne", kazao je otro. "Oni su mrtvi. Ostali. Tvoja braa i sestre. Ti nisi meu njima, ti si iv. Ti si Don ou. Tvoj ivot je u tvojim rukama." Mladi je i dalje leao, gledajui u tamu koje nije bilo. Smenjujui se, Martin i Pju odvozili su teglja Eskploatacionih trupa s rezervnim robotima do Helmuta, da bi spasli opremu i zatitili je od Librine nagrizajue atmosfere, jer je vrednost stvari doslovno bila neprocenjiva. Za samo po jednog oveka bio je to spor posao, ali oni nisu eleli da ostave Kafa samog. Onaj koji bi ostajao u kupoli bavio se sreivanjem dokumentacije, dok bi Kaf sedeo ili leao zurei u tamu i nita ne govorei. Dani su lagano prolazili. Radio je zapucketao i progovorio. Misija je pozivala s broda. "Biemo na Libri kroz pet nedelja. Po mojoj proceni, jo trideset i etiri E-dana i devet asova. Kako ide u dobroj staroj kupoli?" "Ne valja, efe. Eksploataciona grupa je izginula u rudniku, svi sem jednoga. Zemljotres. Pre est dana." Radio je zakrao i zapevao pesmu zvezda. esnaestosekundna pauza u oba pravca; brod se nalazio u orbiti planete II. "Svi mrtvi sem jednog? Ti i Martin ste nepovreeni?" "Dobro smo, efe." Trideset dve skunde. "Paserina je ovde s nama ostavila eksploatacionu grupu. Mogao bih onda da ih poaljem na Projekat Helmut, umesto na projekat iz Kvadranta Sedam. Dogovoriemo se kada se spustimo. U svakom sluaju, ti i Martin otarasiete se kupole dva. Drite se. Ima li jo neto?" "Nita vie." Trideset dve sekunde. "Dobro. Zdravo, Ovene." Sve ovo uo je i Kaf, a kasnije mu je Pju kazao: "ef e te moda pitati eli li da ostane ovde s novom eksploatacionom grupom. Ti zna kako je ovde." Znajui nevolje ivota na dalekim svetovima, eleo je da upozori mladia. Kaf nije odgovorio. Otkako je kazao "Nije me dovoljno ostalo u ivotu", nije progovorio ni re. "Ovene", rekao je Martin u interkom svoga odela. "On je udaren. Bolestan. Psiho."

"Dobro se dri za nekoga ko je umirao devet puta." "Dobro? Kao to je iskljueni android dobro? Jedino oseanje koje mu je preostalo je mrnja. Pogledaj mu oi." "Nije to mrnja, Martine. uj, na neki nain on je stvarno bio mrtav. Ne mogu ni da zamislim ta osea. Ali nije to mrnja. Ne moe ak ni da nas vidi. Suvie je mrano." "Vratove seku po mraku. On nas mrzi jer nismo Alef i Jod i Zajin." "Moda. Ali ja mislim da je on sam. On nas ni ne vidi ni ne uje. u tome je stvar. Nikada ranije nije morao da vidi nikoga. Nikada ranije nije bio sam. Imao je samoga sebe koga je mogao da vidi, s kim je mogao da razgovara, uz koga je mogao da ivi. Ceo ivot proveo je s udevetostruenim sobom. On ne ume da bude sam. Mora da naui. Daj mu vremena. Martin zatrese svojom velikom glavom. "Udaren", kazao je. "Kada bude nasamo s njim, priseti se da bi jednom rukom mogao da ti slomi vrat." "Mogao bi", kazao je Pju, ali ovek mekog glasa, s povreenom jagodicom; nasmeio se. Tek to su izali iz vazdune komore kupole, programirajui jedan od servoa da popravi oteeni teglja. Mogli su da vide Kafa koji je sedeo unutar ogromne polujajaste kupole, poput muve u ilibaru. "Dodaj mi onaj deo. Zbog ega misli da e mu biti bolje?" "Oigledno ima jaku linost." "Jaku? Sakatu. Devet desetina mrtvu, kako je to on rekao." "Ali on nije mrtav. On je iv ovek: Don Kaf ou. Doao je na svet na stvarno udan nain, ali, najzad, svako dete mora da naui da se odvoji od porodice. Uspee on." "Ne vidim kako." "Razmisli malo, Martine bearu. emu slui kloniranje? Da popravi ljudsku rasu. Na loem smo putu. Pogledaj mene. IIQ i GK nisu mi ni pola Donovih. Ipak, toliko su me eleli za slubu na Dalekim svetovima, da su me primili im sam se prijavio, snabdeli me vetakim pluima i popravili mi kratkovidost. Kada bi okolo bilo dovoljno valjanih, zdravih momaka, zar bi primili kratkovidog Velanina sa pola plua?" "Nisam znao da ima vetaka plua." "Eto, imam. Nisu gvozdena, zna. Ljudska, izrasla u rezervoaru iz neijeg komadia; klonirana, ako ti se tako vie svia. Tako se prave rezervni organi, ideja je ista kao kod kloniranja, ali se odgajaju samo komadii i delovi umesto gotovih ljudi. Ipak su to sada moja sopstvena plua. Ali hou da kaem da ovih dana na svetu ima previe ljudi nalik na mene, a premalo njih poput Dona oua. Oni pokuavaju da

ponovo podignu ljudsko genetsko stablo koje se, otkako je populacija unitena, svelo na krljavu travku. Ukoliko su ga klonirali, znai da je ovek snaan i bistar. To je bar logino." Martin zagrokta; servo je poeo da bruji. Kaf je malo jeo; imao je problema sa gutanjem hrane, guio se, tako da je prekidao nakon nekoliko zalogaja. Izgubio je osam ili deset kilograma. Ipak je, nakon neke tri nedelje, apetit poeo da mu se vraa, a jednog dana poeo je da razgleda klonove stvari, vree za spavanje, alatke, papire koje je Pju uredno sloio na kraju hodnika napravljenog od kutija za pakovanje. Sreivao ih je, unitio gomilu papira i predmeta, napravio mali zaveljaj od onoga to je ostalo, a zatim ponovo zapao u sebi svojstvenu komu. Nakon dva dana je progovorio. Pju je bezuspeno pokuavao da podesi zvuk na magnetofonu; Martin je odleteo mlanjakom, proveravajui mape Pampe. "Prokleti", kazao je Pju, a Kaf ree bezbojnim glasom: "Hoe li da ja to uradim?" Pju je poskoio, uspostavio kontrolu nad sobom i pruio mainu Kafu. Mladi ju je rastavio, ponovo sastavio i ostavio na stolu. "Pusti neku traku", kazao je Pju paljivo i razlono, zauzet kod drugog stola. Kaf je stavio traku koja je bila na vrhu, nekakav koral. Legao je na svoj leaj. Zvuk stotina ljudskih glasova koji su zajedno pevali ispunio je kupolu. Mirno je leao, praznog lica. Sledeih dana uradio je nekoliko rutinskih poslova, iako to niko od njega nije traio. Nije preduzimao nita to bi zahtevalo inicijativu, a kada bi ga zamolili da uradi neto uopte nije odgovarao. "Bolje mu je", rekao je Pju na argentinskom. "Nije. Pretvara se u mainu. Radi ono za ta je programiran, ne reaguje ni na ta drugo. Gore mu je nego dok nije nita radio. Vie nije ljudsko bie." Pju uzdahnu. "Pa, laku no", kazao je na engleskom. "Laku no, Kafe." "Laku no", kazao je Martin; Kaf nije odgovorio. Sledeeg jutra, na doruku, Kaf je pruio ruku preko Martinovog tanjira da bi dohvatio dvopek. "Zato nisi traio?" S priguenim besom je kazao Martin. "Mogao sam da ti ga dodam." "Mogu i sam da dohvatim", kazao je Kaf svojim ravnim glasom. "Da, ali pazi. Kada zatrai da ti neko doda neto, kae laku no ili zdravo, takve stvari nisu vane, ali svejedno kada neko kae neto ovek treba da odgovori..." Mladi je nezainteresovano gledao prema Martinu; njegove oi kao da jo nisu dopirale do oveka u koga je gledao. "Zato bih odgovorio?" "Zato to ti je neko neto rekao."

"Zato?" Martin je slegao ramenima i nasmejao se. Pju je skoio i ukljuio seka kamena. Kasnije je rekao: "Mani se toga, Martine." "Pristojnost je jedna od najvanijih stvari u malim, izolovanim zajednicama, barem neka vrsta pristojnosti, ma ta da je zajedniki posao. Uili su ga tome, to je poznato svima na Dalekim svetovima. Zato je on namerno odbacuje?" "Govori li ti sebi laku no?" "Pa?" "Zar ne vidi da Kaf nikada nije poznavao nikoga osim sebe?" Martin je malo razmislio, a zatim prasnuo: "Onda bogami ceo taj posao s klonima nita ne valja. ta e nam gomile dupliciranih genija, kada oni ak i ne znaju da postojimo?" Pju je klimnuo glavom. "Moda bi bilo pametnije kada bi razdvajali klone i odgajali ih sa drugima. Ali ovako ine stvarno sjajan tim." "Stvarno? Ne znam ba. Da je tamo bila grupa od deset prosenih, neefikasnih E. T. inenjera, da li bi svi izginuli? ta, ako su, kada je doao zemljotres i stvari poele da se rue, ta ako su sva ta deca potrala istim putem, moda dublje u rudnik da bi spasli onoga koji je bio najdublje? ak je i Kaf, koji je bio napolju, potrao unutra...To je samo pretpostavka. Ali sam razmiljao, od deset obinih, zbunjenih momaka, vie bi ih se izvuklo." "Ne znam. Istina je da identini blizanci esto umiru u priblino isto vreme, ak i ako nikada nisu videli jedno drugo. Identinost i smrt, to je vrlo udno..." Dani su prolazili, crveno sunce je gmizalo preko tamnog neba, Kaf nije odgovarao kada bi mu se obratili, Pju i Martin su sve ee reali jedan na drugoga. Pju se poalio na Martinovo hrkanje. Uvreen, Martin je pomerio leaj na drugi kraj kupole i neko vreme nije razgovarao s Pjuom. Pju je zvidukao velke pogrebne pesme sve dok se Martin nije pobunio, a onda Pju neko vreme nije govorio. Dan pre nego to je brod Misije trebalo da stigne, Martin je izjavio da ide do Merioneta. "Mislio sam da e mi bar pomoi na kompjuteru da zavrim analizu stena", kazao je Pju turobno. "To moe i Kaf. Hteo bih da jo jednom vidim anac. Prijatno", dodao je na dijalektu, nasmejao se i otiao. "Kakav je to jezik?" "Argentinski. Zar ti nisam to ve jednom rekao?" "Ne znam." Nakon izvesnog vremena mladi je dodao: "Mislim da sam mnogo toga pozaboravljao."

"U stvari, i nije bilo vano", kazao je Pju polako, najednom shvativi koliko je vaan taj razgovor. "Hoe li mi pomoi na kompjuteru, Kafe?" Klimnuo je glavom. Pju je ostavio mnogo nedovrenih stvari, pa im je posao oduzeo itav dan. Kaf je bio dobar saradnik, mnogo bri i sistematiniji i od samog Pjua. Njegov ravni glas, sada kada je ponovo progovorio, prilino je nervirao; ali to nije bilo vano, jer trebalo je izdrati samo taj jedan dan s njim, a onda e doi brod, stara posada, drugovi i prijatelji. Za vreme pauze za aj Kaf je rekao: "ta e se desiti ako se istraivaki brod srui?" "Svi e izginuti." "Mislio sam s nama." "S nama? Poslali bismo radijom SOS signale i iveli na pola obroka sve dok ne stigne spasilaka krstarica iz Oblasti Tri. To je na etiri i po E-godine odavde. Ovde imamo sredstva za ivot za tri oveka za, da vidim, moda etiri do pet godina. Bilo bi malo gadno." "Da li bi poslali krstaricu zbog tri oveka?" "Bi." Kaf vie nije govorio. "Dosta veselih misli", rekao je veselo Pju, ustajui da bi se vratio na posao. Zateturao se postrance, a stolica mu se omakla pod rukom. Napravio je neku vrstu poluokreta i otro tresnuo o pod kupole. "Bogo moj", kazao je, vraajui se nainu govora iz svog rodnog kraja, "ta je to?" "Zemljotres",kazao je Kaf. oljice su uz kikot poskoile po stolu. Rolna papira ispala je iz kutije, materijal kupole zatalasao se i ugnuo. Pod nogama zaula se titanska buka, napola zvuk, napola podrhtavanje, podzvuna tutnjava. Kaf je nepomino sedeo. ovek koji je devet puta poginuo u zemljotresu ne plai se zemljotresa. Pju, bledog lica, crne kose razbaruene oko glave, slika i prilika prestravljenog oveka, kazao je, "Martin je u ancu." "Kakvom ancu?" "Velika raselina. Epicentar lokalnih zemljotresa. Pogledaj seizmograf". Pju se borio s zaglavljenim vratima komore, koja se jo uvek tresla. "Kuda e?" "Za njim." "Martin je poao u mlanjaku. Nije bezbedno koristiti sanke za vreme zemljotresa. Gubi se kontrola nad njima." "Zaboga, ovee, uuti!"

Kaf je ustao, govorei ravnim glasom, kao i obino: "Nepotrebno je sada poi za njim. To je preduzimanje nepotrebnog rizika." "Ukoliko se njegov alarm izgubi, pozovi me radiom", rekao je Pju, zatvorio lem svoga odela i otrao u komoru. Kada je izaao, Libra zadie svoju poderanu suknju i zaigra trbuni ples, poev od njegovih nogu sve do crvenog horizonta. Unutar kupole, Kaf je gledao kako se sanke uzdiu, tresui se poput meteora u mutno-crvenom svetlu dana, i nestaju na jugoistoku. Pod kupole zadrhta, zemlja se zakalja. Grotlo juno od kupole izbljuvalo je oblak crnog gasa koji se sporo uzdizao. Zvono je zaurlalo, a crveno svetlo sinulo na glavnoj kontrolnoj tabli. Na natpisu ispod svetiljke stajalo je "Odelo 2", a ispod toga rukom je bilo nakrabano A. G. M; Kaf nije iskljuio signal. Pokuao je da pozove Martina radiom, zatim Pjua, ali nijedan od njih nije odgovarao. Kada su naknadni udari oslabili, vratio se poslu i dovrio Pjuov proraun. To mu je oduzelo oko dva sata. Svakih pola sata pokuavao je da uspostavi vezu s odelom i i nije uspevao, zatim s odelom 2 i nije uspevao. Nakon jednog sata crveno svetlo se ugasilo. Dolo je vreme za veeru. Kaf je skuvao veeru za jednoga i pojeo je. Zatim je legao u svoju postelju. Naknadni udari su prestali, osim slabanih drhtaja s dugim prekidima. Sunce je visilo na zapadu, pljosnato, bledo crveno, ogromno. Nije se vidljivo sputalo. Ba se nita nije ulo. Kaf je ustao i poeo da koraa po neurednoj, pretrpanoj, pustoj kupoli punoj kutija. Tiina se nastavljala. Priao je magnetofonu i pustio prvu traku koja mu je bila pri ruci. Bila je to instrumentalna muzika, isto elektronska, bez harmonija, bez glasova. Zavrila se. Tiina se nastavljala. Gornji deo Pjuove uniforme, bez jednog dugmeta, visio je sa gomiie uzoraka stenja. Kaf ga je gledao neko vreme. Tiina se nastavljala. Detinji san: na celom svetu nema nikog ivog osim mene. Na celom svetu. Nisko na nebu, juno od kupole, bljesnuo je meteor. Kafova usta su se otvorila, kao da pokuava neto da kae, ali se nije uo nikakav zvuk. urno je otiao do severnog zida i zabuljio se u elatinozno crveno svetlo. Mala zvezda upalila se i ugasila. Dve figure zauzele su vazdunu komoru. Kaf je stajao u blizini vrata kada su uli. Martinovo imodelo bilo je prekriveno nekom vrstom praine, tako da je izgledalo crvenkasto i bradaviavo, poput Librine povrine. Pju ga je pridravao za ruku. "Je li povreen?"

Pju je strgao svoje odelo i pomogao Martinu da skine svoje. "Prodrman", kazao je kratko. "Komad grebena sruio se na mlanjak", kazao je Martin, sedajui za sto i mlatarajui rukama. "Ali ne dok sam ja bio unutra. Zaustavio sam se, zna, i njukao po onoj oblasti ugljene praine, kada sam osetio da stvari skakuu okolo. Zato sam otiao na jedno lepo pare ranog vulkanskog tla koje sam primetio odozgo, dobra kao podloga i prilino udaljeno od grebena. Zatim sam video kako se komad planete obruava na letelicu, prilino uzbudljiv prizor, i tek nakon izvesnog vremena sinulo mi je da su rezervne boce s kiseonikom bile u letelici, pa sam pritisnuo alarmno dugme. Ali, nisam uhvatio nikakvu radio-poruku. To se ovde uvek deava kada su zemljotresi, tako da nisam znao da li se signal probio. Stvari su i dalje skakale, a komadi grebena obruavali, okolo je letelo malo kamenje, a praine je bilo toliko da nisam mogao da vidim ni na metar ispred sebe. Stvarno sam poeo da se pitam ta li u udisati u sitne sate, zna, kada sam video dobrog starog Ovena kako lepra po ancu kroz svu tu prainu i prljavtinu poput velikog gadnog imia." "Hoe li da jede?" "Naravno da hou. Kako si ti proao ovde za vreme zemljotresa, Kafe? Nema oteenja? U stvari i nije bio naroito veliki, zar ne, ta kae seizmo? Nevolja sa mnom bila je u tome to sam se naao posred svega. Stari epicentar-Alvaro. Uinilo mi se kao da ima petnaest rihtera potpuno unitenje planete." "Sedi", rekao je Pju. "Jedi." Nakon to je Martin malo jeo, bujica njegovih rei je presahla. Ubrzo je otiao do svog leaja koji se jo nalazio u udaljenom uglu, gde ga je preneo kada se Pju poalio na njegovo hrkanje, "Laku no, Velanine s pola plua", kazao je preko kupole. "Laku no". Martin nije vie nita rekao. Pju je uinio kupolu neprozirnom, smanjio osvetljenje do ukastog sjaja slabijeg od svetlosti svece i seo ne radei nita, ne govorei nita, povuen u sebe. Tiina se nastavljala. "Dovrio sam proraun." Pju zahvalno klimnu glavom. "Martinov signal se probio, ali nisam mogao da uspostavim vezu ni sa njim, ni sa tobom." Uz napor, Pju ree: "Nije trebalo da poem. ak i sa jednim rezervoarom imao je jo dva sata vazduha. Kada sam poao, moglo se desiti da on ve uri kui. Ovako smo svi bili odseeni jedan od drugoga. Uplaio sam se." Tiina se vratila, isprekidana Martinovim dugim, tihim hrkanjem.

"Voli li ti Martina?" Pju ljutito podie pogled: "Martin mi je prijatelj. Radimo zajedno, dobar je ovek." Stade. Malo kasnije rekao je, "Da, volim ga. Zato si pitao?" Kaf nije nita rekao, ali je gledao prema drugom oveku. Lice mu se izmenilo, kao da je video neto to ranije nije primetio; i glas mu se promenio. "Kako moe... Kako si..." Ali Pju nije umeo da mu odgovori. "Ne znam", kazao je. "To je, delom, stvar navike. Ne znam. Naravno, svi smo mi sami. ta moe drugo nego da dri ruku pruenu u tami?" Kafov udni pogled se spustio, saeen sopstvenom jainom. "Umoran sam", rekao je Pju. "Bilo je gadno, tragati za njim po svoj toj crnoj praini i prljavtini, sa rupama i otvorima u zemlji. Idem u krevet. Brod e nam se javiti oko est." Ustao je i protegao se. "To je Klon", kazao je Kaf. "Druga eksploataciona grupa koju dovode sa sobom." "Je li?" "Dvanaestoklon. Stigli su s nama na Paserini." Kaf je sedeo u malom utom krugu svetlosti, kao da kroz nju vidi ono ega se plaio: novog Klona, umnoeno ja iji on nije deo. Izgubljeni komad slomljenog kompleta, fragment, nenaviknut na samou, ak i ne znajui kako se uzvraa ljubav drugom pojedincu, sada se morao suoiti s potpunom, zatvorenom samodovoljnou Klona od dvanaestoro; to je sigurno bio prevelik zahtev za jadnog momka. Pju mu, prolazei, spusti ruku na rame. "ef nee traiti da ostane ovde s Klonom. Moi e da poe kui. Ili e, poto si jedan od ljudi iz ekipe za Daleke Svetove, moda dalje poi s nama. Mogao bi nam biti od pomoi. Ne uri s odlukom. Sigurno e pravilno reiti." Pjuov tihi glas se uuta. Stajao je raskopavajui odelo, malo poguren od umora. Kaf ga je gledao i video ono to nikada ranije nije primetio, video je njega, Ovena Pjua, drugog oveka, stranca, ruke pruene u tami. "Laku no", promrmljao je Pju, uvlaei se u vreu za spavanje, ve napola dremajui, tako da nije uo Kafa koji je, nakon pauze, odgovorio, ponavljajui pozdrav kroz tamu.

Harlan Elison

DEAK I NJEGOV PAS

1
Bio sam napolju s Krvavim, svojim psom. Bila je to nedelja u kojoj je reio da me nervira: stalno me je zvao Albert. Mislio je da je to prokleto mnogo smeno. Pejson Terhjun: ha ha. Ulovio sam mu nekoliko vodenih pacova, velikih zelenih i utih, i neiju nalickanu pudlicu koja je pobegla sa uzice iz jednog od podzemnih; jeo je dosta dobro, ali je bio udljiv. "'Ajde, kukin sine", zatraio sam, "nai mi neko dupence." Krvavi se samo zacerekao, duboko u svom kereem grlu. "Smean si kad ti se digne", kazao je. Moda dovoljno smean da zabijem nogu u to njegovo psee dupite, tom beguncu iz opora dingoa. "Nai! Ne se alim!" "Sramota, Alberte. Nakon svega emu sam te uio. Nije 'ne se alim'. N e alim se." Znao je da sam na kraj ivaca. Mrzovoljno, poeo je da njui. Seo je na zdrobljene ostatke ograde, kapci su mu zatreptali i sklopili se, krznato telo se zateglo. Nakon nekog vremena spustio se na prednje ape i istezao ih sve dok nije dodirnuo tlo, upavu glavu oslonio na opruene ape. Napregnutost ga je napustila, poeo je da se trese, kao kada bi hteo da se poee jer ga je ujela buva. To se nastavilo skoro pola sata, najzad se preturio i legao na lea, golog stomaka naspram nonog neba, prednjih apa savijenih kao u bogomoljke, zadnjih nogu opruenih i rairenih. "Izvini", kazao je. "Nema niega." Mogao sam da pobesnim i iutiram ga, ali sam znao da je pokuao. Nisam bio srean zbog toga, stvarno sam eleo da povalim neto, ali ta sam mogao da radim? "Dobro", rekao sam razoarano, "zaboravi." Preturio se na bok i brzo ustao . "ta bi hteo da radi?" pitao je. "ta uopte moemo da radimo?" Bio sam ne malo sarkastian. Opet je seo,

pokraj mojih nogu, bezobrazno ponizan. Naslonio sam se na rastopljeni stub svetiljke i razmiljao o devojkama. To je bolelo. "Uvek moemo da odemo na film", kazao sam. Krvavi je pogledao niz ulicu, po lokvama senki u korovom obraslim kraterima i nije rekao nita. Dukela je ekala da kaem dobro, hajdemo. Voleo je filmove ba kao i ja. "Dobro, hajdemo." Digao se i poao za mnom isplaenog jezika, sreno dahui. Samo napred i smej se, jajaro. Ba nee dobiti kokice! Naa Druina bila je banda koja nikada nije bila voljna da svede stvari na jednostavno traganje za hranom, pa su se zato odluili za udobnost i smislili jednostavan nain da je se domognu. Bili su to klinci koji su voleli film, pa su preuzeli blok u kome je bio bioskop Metropol. Niko nije pokuavao da im provali u blok, jer filmovi su svima nama trebali, a sve dok je naa druina imala pristup filmovima i pravila posao vrtei ih, usluga je bila obezbeena svima, ak i samotnjacima poput mene i Krvavog. Naroito samotnjacima poput nas. Naterali su me da ostavim svoj .45 i Brauning .22 pred vratima. Tamo se nalazila mala senica, ba pored altera za karte. Prvo sam kupio svoje karte; za sebe sam platio limenkom filadelfijskih odrezaka, a za Krvavog konzervom sardina. Zatim su me mainkama naoruani straari Nae Druine odveli do senice, pa sam ostavio svoju gvouriju. Video sam kako voda curi iz slomljene cevi na tavanici i rekao momku koji je uvao oruje, klincu s velikim koastim bradavicama svuda po licu i usnama, da pomeri moje oruje na suvlje mesto. Nije se obazirao. "Ej ti! abac jebeni, premesti stvari na drugu stranu... brzo raju... ovee, kosti uti izlomiti ako se na njima pojavi makar i takica!" Hteo je da me napadne i pogledao je straare s mainkama, znajui da bi mi, kada bi me izbacili, propale stvari kojima sam platio ulaznice, uao ja unutra ili ne, ali se oni nisu spremali da reaguju, verovatno nisu imali dovoljno ljudi, i klimnuli su mu da batali stvar i uradi kako sam mu rekao. I tako je abac premestio moj Brauning na drugi kraj police i okaio ispod moj .45. Krvavi i ja uli smo u salu. "Hou kokice." "Zaboravi." "Hajde, Alberte. Kupi mi kokice." "vorc sam. Preivee i bez kokica." "Izigrava seratora." Slegao sam ramenima: briga me. Uli smo. Mesto je bilo krcato. Bilo mi je drago to straa nije pokuala da

oduzme nita drugo sem vatrenog oruja. Moj bode i klin delovali su umirujue, leei u svojim podmazanim futrolama pozadi na mom vratu. Krvavi je naao dva prazna mesta jedno pored drugog, pa smo uli u red, gazei po tuim stopalima. Neko je opsovao, ali se ja nisam osvrtao. Neki doberman je zareao. Krzno Krvavog se nakostreilo, ali je pustio da stvar proe. Uvek se nae poneki uvrnuti tabadija, ak i na neutralnom terenu kakav je Metropol. (uo sam jednom o svratitu koje se nalazilo kod Granade starog Leva, na Junoj Strani. Sve se svrilo s deset ili dvanaest Skitaa mrtvih zajedno s svojim njukama, bioskopom spaljenim do temelja i nekoliko dobrih Kegnijevih filmova izgubljenih u vatri. Posle toga su bande postigle sporazum o nedodirljivosti bioskopa. Sada je bilo bolje, ali uvek bi se naao neko s prevelikom zbrkom u glavi da bi se sredio.) Bila je to trostruka predstava. "Prljavi posao" s Denisom O'Kifom, Kler Trevor, Rejmondom Barom i Marsom Hant bio je najstariji od sva tri. Bio je napravljen 1948, pre sedamdeset i est godina, bog zna kako se odrao u jednom komadu za sve ovo vreme; spadao je sa zubaca i stalno su morali da prekidaju predstavu da bi ga ponovo namestili. Ali bio je to dobar film. O onom samotnjaku koga je odbacila njegova banda pa se vratio da se osveti. Gangsteri, bande, puno tua i borbi. Dobra stvar. Srednje pare bila je stvar napravljena za vreme Treeg Rata, godine '07, dve godine pre nego to sam uopte roen, stvar zvana "Zadah Cinka". Bilo je dosta prosipanja creva i malo dobrog prsa-u-prsa. Divna scena u kojoj hrtovi-borci opremljeni bacaima plamena do temelja spaljuju grad Cink. Krvavi ga je prosto gutao, iako smo ga ve i ranije videli. Imao je neku aavu fiks ideju da su mu oni preci,a znao je, i ja sam znao, da samo zamilja. "'O da spali nekoga, junaino?" apnuo sam mu. To ga je acnulo, ali se samo promekoljio u svom seditu, nita nije rekao, i dalje zadovoljno gledajui kako se psi probijaju kroz grad. ekao sam na glavnu predstavu. Najzad je poelo. Bila je to prava lepota, porni napravljen u kasnim sedamdesetim. Zvao se "Velike crne kone rupe". Odmah je sjajno poeo. One dve plavue u crnim konim steznicima i izmama, nogu skroz u ipkama, s bievima i maskama, naterale su onog mravka da legne i jedna od cura sela mu je na lice, dok mu je druga otila dole. Posle je stvarno postalo vrue. Svuda oko mene samotnjaci su se igrali sa sobom. Upravo sam hteo da ga i ja drmnem malo, kad se Krvavi nagnuo i kazao, tiho, kao kada naie na neto stvarno miriljavo: "Ovde unutra je neka cura." "Ti si krele", kazao sam. "Kaem ti da sam je nanjuio. Ovde je unutra, ovee."

Trudei se da ne izgledam upadljivo, pogledao sam okolo. Gotovo sva sedita u sali zauzimali su samotnjaci ili njihovi psi. Da je cura upala unutra dolo bi do rusvaja. Iskidali bi je u parad pre nego to bi joj i jedan jedini momak ugurao. "Gde?" pitao sam tiho. Svuda oko mene, samotnjaci su ga teglili, zevajui dok su plavue skidale svoje maske, a jedna od njih poela da obrauje mravka velikom drvenom budom koja joj je bila vezana oko kukova. "Daj mi malo vremena", kazao je Krvavi. Stvarno se koncentrisao. Telo mu se zateglo kao ica. Oi su mu bile zatvorene, njuka je drhtala. Pustio sam ga neka radi. Bilo je mogue. Samo moda mogue. Znao sam da dole u podzemnim prave stvarno glupe filmove, onakva sranja kakva su se pravila tamo u tridesetim i etrdesetim, stvarno isprane stvari, u kojima su ak i venani ljudi samo spavali u branim krevetima. Stvari poput Mirne Loj i Dorda Brenta. Znao sam da s vremena na vreme cura iz nekog od stvarno striktnih podzemnih koji su pripadali srednjim klasama poeli da doe gore, da vidi kako izgledaju vrui filmovi. uo sam o tome, ali se to nikada nije dogodilo u bioskopu u kome sam ja bio. A posebno su anse da se neto tako desi u Metropolu bile klimave. Bilo je puno nastranog sveta koji je dolazio u Metropol. Sad, razumite, nemam ja nikakvo predubeenje protiv momaka koji vataju jedan drugoga... Do avola, shvatam ih ja. Ponegde prosto nema dovoljno devojaka. Ali ne mogu da svarim scenu s dokejom i bokserom zato to to znai imati nekog malog, slabanog boksera koji ti se nakai, pa jo postane ljubomoran, mora da lovi za njega, a on misli da je dovoljno da ti podmetne guzicu da bi obavio svoj deo posla. To je isto toliko loe kao i vucarati se s devojkom. Kao stvoreno za izazivanje razdora i tua u veim bandama. Zato to nisam nikada radio. Dobro, ne ba nikad, ali nisam ve dugo. I tako sa svim peovanima u Metropolu, mislim da cura ne bi reila da reskira. Bilo bi prava kocka pogoditi ko bi je pre rastrgao: pekiri ili normalci. A ako je i bila ovde, zato ni jedan drugi pas nije mogao da je nanjui? "Trei red ispred nas", kazao je Krvavi. "Sedite sa strane. Obuena kao samotnjak." "Kako to da ti moe da je nanjui, a ni jedan drugi pas ne moe?" "Zaboravlja ko sam ja, Alberte." "Ne zaboravljam, nego ti ne verujem." U stvari, posle svega, mislim da sam mu ipak verovao. Kada ste onolika neznalica kao to sam to bio ja, pa vas pas poput Krvavog svemu naui, verovaete mu sve to kae. Ne raspravlja se s svojim uiteljem. Bar ne ukoliko vas je nauio da itate, piete, sabirate i oduzimate i sve ono to je

trebalo da znate da bi vas smatrali pametnim (ali sada nije tako mnogo znailo, sem to je valjda bilo dobro sve to znati). (itanje je mnogo dobra stvar. Fino vam doe kada negde naete konzervisanu hranu, recimo u bombardovanoj robnoj kui; lake vam je da pokupite stvari koje volite kada sa kutije otpadnu slike. Par puta mi je itanje pomoglo da ne uzmem konzervisanu repu. Jebi ga, mrzim repu.) Zato mislim da sam mu ipak verovao da moe da nanjui moebitnu curu tamo dole, a nijedna druga njuka to ne moe. O tome mi je priao milion puta. Bila mu je to omiljena pria. Zvao ju je istorijom, Boga mu, nisam ba toliko glup! Znao sam ta je to istorija. To su bile sve stvari koje su se desile pre sada. Ali sam voleo da sluam o istoriji direktno od Krvavog, umesto da me natera da itam neku od onih pranjavih knjiga koje je stalno dovlaio. A posebno t a istorija bila je sva o njemu, pa mi je priao opet i opet, sve dok je nisam nauio napamet... Ne, prava re bila je obredio. Ne obradio, kao obraditi, bilo je to neto drugo. Znao sam je kao po obredu, to vam znai otprilike da ste je dobili re-za-re. A kada vas njuka naui svemu to znate, i kae vam po obredu neto, mislim da joj najzad poverujete.Samo to nikada nisam dozvolio da taj zapiiva drvea to i sazna.

2
Ono to mi je rekao po obredu bilo je sledee: Pre vie od pedeset godina, u Los Anelesu, ak pre ne to je Trei Rat stvarno poeo, u Ceritosu je iveo ovek po imenu Bjuzing. On je uzgajao pse-uvare, policijske pse i pse-ubice. Dobermani, danske doge, nauceri i japanski skita-psi. Imao je etvorogodinju kuju nemakog ovara po imenu Kolai. Radila je u odeljenju za narkotike Los Aneloskog policijskog odreda. Umela je da nanjui marihuanu. Ma kako dobro skrivenu. Napravili su probu za nju: u robnoj kui za prodaju auto-delova nalazilo se dvadeset pet hiljada kutija. U pet od njih bila je marihuana, koja je najpre umotana u celofan, zatim zamotana staniolom i debelim pak-papirom, najzad spakovana u tri odvojena, zapeaena kartonska omota. Za manje od sedam minuta Kolai je nala svih pet kutija. U isto vreme dok je Kolai radila, u Santa Barbari, devedeset i dve milje severno, cetolozi su izvukli i koncentrisali modinsku tenost delfina i ubrizgali je akma-babunima i psima. Vrili su razne hirurke zahvate i presaivanja. Prvi uspean proizvod tih ogleda bio je dvogodinji mujak pulija, zvao se Abu, koji je umeo da prenosi oseaje telepatski. Ukrtanje i dalji telepatski ogledi proizveli su prve pse-borce, ba na vreme za Trei

rat. Telepatini na malim rastojanjima, bilo ih je lako dresirati, mogli su da prenose benzin, ljude, otrovne gasove ili radioaktivne materije dok su bili u vezi s svojim ljudskim kontrolorima, tako da su se pretvorili u strane komandose nove vrste rata. Paljiva selekcija se ovaplodila. Dobermani, hrtovi, akite, puliji, nauceri sve vie su se pretvarali u telepate. Kolai i Abu bili su preci Krvavog. Tako mi je govorio, hiljadama puta. Ispriao mi je ovu priu ba na taj nain, istim tim reima, hiljadama puta, kao to su je priali njemu. Do sada mu nisam verovao. Moda je mali kopilan i bio neto posebno. Paljivo sam pogledao samotnjaka zavaljenog u bono sedite tri reda ispred mene. Nisam mogao nita da kaem. Samotnjakova (samotnjakinjina?) kapa bila je povuena nadole, okovratnik vunenog kaputa podignut. "Jesi li siguran?" "Potpuno. To je devojka." "Ukoliko i jeste, tegli ga kao da je mukarac." Krvavi se iscerio. "Iznenaenje", kazao je sarkastino. Tajanstveni samotnjak ostao je ponovo za vreme "Prljavog posla". To je imalo smisla, ukoliko se radilo o devojci. Veina samotnjaka i svi lanovi bandi otili su nakon pornia. Sala se vie nije punila, bilo je dovoljno vremena da se ulice isprazne, pa je on/ona mogao/mogla nesmetano da se vrati tamo odakle je stigao/stigla. I ja sam ostao ponovo za vreme "Prljavog posla". Krvavi je zaspao. Kada je tajanstveni samotnjak poao,dao sam mu/joj vremena da podigne oruje, ukoliko je bilo nekakvog, i da poe. Onda sam povukao Krvavog za veliko, upavo uvo i rekao: "'ajmo." Poao je za mnom do bonih sedita. Uzeo sam oruje i pogledao po ulici. Prazno. "Dobro, nosu", kazao sam, "kuda je poao?" "Pola. Nadesno." Krenuo sam, napunivi Brauning mecima iz redenika. Nisam jo uvek video nikoga izmeu bombardovanih ljutura zgrada. Ovaj deo grada bio je sav rasturen, stvarno u loem stanju. Ali sve dok je Naa Druina drala Metropol, nisu morali nita drugo da popravljaju da bi zaradili dovoljno za ivot. Bila je to ironija sudbine: Zmajevi su morali da odravaju celu elektrinu centralu da bi uzimali porez od ostalih bandi, Tedova Banda morala je da se stara za rezervoar, Bastinadosi su radili kao vrtlari u zasadima marihuane, Crni Barbadosi su gubili svake godine po tridesetak lanova istei radioaktivne jame po gradu; a Naa Druina morala je da vodi rauna samo o tom bioskopu.Ko god da je bio njihov predvodnik, pre koliko god

da su godina poele da se stvaraju bande samotnjaka u potrazi za hranom, morao sam da mu priznam: bio je mnogo pametna glava. Znao je kakvim se poslom treba baviti. "Ovde je skrenula", kazao je Krvavi. Sledio sam ga kada je zakaskao prema periferiji grada i prema plavo-zelenoj radijaciji koja je jo svetlucala sa bregova. Tada sam shvatio da je u pravu. Jedina stvar koja se ovde nalazila bio je upadni tunel koji je vodio do podzemnog. U redu, bila je to devojka. Dupe mi se steglo kada sam pomislio na to. Uskoro u da povalim neto. Prolo je skoro mesec dana otkako je Krvavi nanjuio onu samotnjaku curu u podrumu samousluge. Bila je prljava i dobio sam od nje vake, ali je bila ensko, a kada sam ja vezao i tresnuo nekoliko puta bila je prilino dobra. I njoj se svidelo, iako me je pljunula i rekla da bi me ubila kad bi se samo oslobodila. Ostavio sam je vezanu, za svaki sluaj. Kada sam se pretprole nedelje vratio da pogledam, vie nije bila tu. "Pazi", rekao je Krvavi, obilazei krater koji je bio gotovo nevidljiv u senkama koje su ga okruivale. U krateru se neto komealo. Koraajui po niijoj zemlji, shvatio sam zato su gotovo svi samotnjaci i lanovi bandi mukarci. Rat je pobio veinu devojaka, a tako je uvek bilo u ratovima... ili mi je bar Krvavi tako rekao. Sve se manje sveta raalo, bilo mukog ili enskog, a im ih izvue ispod majke morao si da ih tresne o zid. Ono malo cura koje nisu otile dole u podzemne zajedno s srednjom klasom bile su tvrde, usamljene kuke, kao ona u samoposluzi; ilave i jake i ba reene da ti ga odseku brijaem kad te ve jednom puste da im ga ugura. to sam bio stariji, postajalo je sve tee izboriti se za pare guzice. Ali malo nekoj curi bi dosadilo da bude vlasnitvo bande, ili bi pet-est bandi izvrilo upad i zauzelo neki podzemni, ili kao ovaj put, aha bi se nekoj od cura iz srednje klase po podzemnim prohtelo da vidi kako izgledaju pornii, pa bi se popela gore. Uskoro u da povalim neku. Uh, ovee, jedva sam ekao.

3
Napolju nije bilo niega sem praznih leeva raznesenih zgrada. Ceo jedan kvart bio je potpuno sravljen sa zemljom, kao da se iz Nebesa spustila elina presa i uz jedno snano bum! sve smrvila u prah. Video sam da je cura uplaena i nervozna. Kretala se nasumce, osvrui se i gledajui na sve strane. Znala je da je na opasnom terenu. ovee, da je samo znala koliko opasnom. Na kraju smrvljenog bloka stajala je usamljena zgrada, kao da ju je sluajnost

promaila i ostavila da stoji. Uronila je unutra, a minut kasnije ugledao sam treptavo svetlo. Depna lampa? Moda. Krvavi i ja preli smo ulicu i zali u tamu koja je okruivala zgradu. Bilo je to sve to je ostalo od UMH. To je znailo "Udruenje mladih hriana". Krvavi me je nauio da itam. Ali ta mu je to, do avola, bilo udruenje mladih hriana? Ponekad vam je sposobnost itanja pravila vie-pitanja nego kad ste glupi. Nisam eleo da mi izae; unutra je bilo sasvim dobro mesto za tucanje, pa sam zato ostavio Krvavog da straari pored stepenica koje su vodile u ruevinu, a ja sam otiao pozadi. Naravno, sva vrata i prozori su bili izbijeni. Nije bilo teko ui unutra. Popeo sam se na rub prozora i uskoio unutra. Tamno unutra. Nikakvog uma, osim zvukova koje je pravila ona sama, kreui se drugom stranom starog UMH. Nisam znao da li je naoruana ili ne, a nisam hteo da rizikujem. Okaio sam Brauning i uzeo automat .45. Nisam morao da seckam akciju uvek je postojala mogunost da joj smestim metak. Paljivo sam proao kroz sobu. Bila je to neka vrsta ostave. Svuda po podu bilo je stakla i komadia maltera, a boja je bila spaljena po povrini itavog reda metalnih sanduka; pre mnogo godina zahvatio ih je bljesak eksplozije sa prozora. Moje patike nisu pravile ni uma dok sam koraao kroz sobu. Vrata su visila sa okvira i ja sam ih prekoraio, proavi kroz veliki izvrnuti trougao. Bio sam kod plivakog bazena. Veliki bazen bio je prazan, emajlirane ploice pootpadale su mu sa plieg dela. Neto je gadno smrdelo; nita udno, du zida bili su poredani mrtvaci, ili bar ono to je od njih ostalo. Neki valjivi ista ih je naslagao, a nije ih zakopao. Vezao sam svoju maramu preko nosa i usta i nastavio. Dalje drugom stranom sale s bazenom, pa kroz mali hodnik razbijenih sijalica na plafonu. S osvetljenjem nisam imao problema. Kroz razvijene prozore dopirala je meseina, a tavanica je skroz pootpadala. Sada sam mogao da je ujem ba dobro, odmah s druge strane vrata na kraju hodnika. Priljubio sam se uza zid i zakoraio prema vratima. Bila su odkrinuta, ali su ih blokirali otpali komadi maltera i drvenarije sa zidova. Sigurno bi napravili buku kada bih probao da otvorim vrata. Morao sam da ekam pravi trenutak. Pribijen uza zid, gledao sam ta ona tamo radi. Bila je to velika gimnastika sala, sa tavanice su visili konopci za penjanje. Ona je u rukama imala veliku baterijsku lampu i sedela je na leima konja za skakanje. Tamo su se nalazili razboj i osam stopa visoko vratilo, kaljeni elik od koga je bilo napravljeno prekrivala je ra. Tamo su se nalazile i karike, odskona daska i velika drvena greda za hodanje. Sa strane su bili zidno vratilo i trambulina, vodoravne i kose lestve i nekoliko okriva vedskih

sanduka. Potrudio sam se da zapamtim ovo mesto. Bilo je bolje za vebanje od razdrndane vebaonice koju sam napravio na starom groblju automobila. ovek mora dobro da se dri ako eli da bude samotnjak. Skinula je svoju masku. Stojala je tamo gola, drhtei. Aha; bilo je hladno, video sam kako se sva najeila. Bila je visoka pet stopa i est ina, moda pet stopa i sedam, imala je lepe sise i nekako vitke noge. eljala se. Kosa joj je visila niz lea. Svetiljka nije bila dovoljno jaka da bih mogao da kaem je li bila riokosa ili kestenjasta, ali nije bila plavua i to je bilo dobro, jer sam mnogo voleo riokose. Ipak je imala lepe sise. Nisam mogao da joj vidim lice, kosa joj je padala napred, sva nena i talasasta, i zaklanjala joj lice. ubre koje je nosila na sebi sada je lealo okolo po podu, a ono to se spremala da obue bilo je na konju za skakanje. Stojala je u malim cipelama s nekim smenim potpeticama. Nisam mogao ni da mrdnem. Iznenada sam shvatio da ne mogu da mrdnem. Uivao sam prosto stojei tamo i gledajui kako joj se struk zaobljeno suava a bokovi ire, kako joj se miii pored sisa povlae kada je podigla ruke da bi raeljala svu tu kosu. Ba je to bilo udno, kako sam uivao prosto stojei i gledajui curu kako to radi. Neto, pa, vrlo enski. Mnogo mi se dopalo. Nikada nisam stao i jednostavno gledao curu kao tada. Sve one koje sam ikada video bile su ubre koje mi je Krvavi nanjuio, a ja sam ih hvatao i grabio. Ili velike cure u porniima. Ne kao ova, nekako nena i vrlo glatka, ak i sa guijom koom. Mogao bih valjda da je gledam celu no. Spustila je etku, pruila ruku, uzela pantalone sa gomile odee i skliznula u njih. Onda je uzela svoj grudnjak i obukla ga. Nikada nisam znao kako to cure rade. Stavila ga je naopake, oko struka, i zakopala ga. Onda ga je okrenula oko sebe sve dok jugle nisu dole odnapred i onda ih je nekako povukla odozdo i ubacila se u njih, najpre u jednu, zatim drugu; onda je navukla bretele na ramena. Pruila je ruku da dohvati odelo, a ja sam odgurnuo u stranu neto maltera i drvenarije i uhvatio vrata da bi' ih otvorio. Odea joj je bila preko glave, a ruke podignute i umotane u materijal, a kada je gurnula glavu unutra i na trenutak se sva upetljala, gurnuo sam vrata, zaula se lomljava i tresak dok su mi komadi drveta i maltera leteli s puta, a ja sam skoio unutra i bio na njoj pre nego to je mogla da se izvue iz odela. Poela je da vriti, a ja sam uz zvuk cepanja strgao odeu sa nje, i sve to se desilo pre nego to je i shvatila kakva je to bila buka i lomljava. Lice joj je bile divlje. Ba divlje. Velikih oiju: nisam mogao da kaem koje boje, jer su bile u senci. Stvarno lepih crta lica, velikih usta, malog nosa, jagodica visokih i

usturenih, ba kao to su moje, i imala je jamicu na desnom obrazu. Gledala me je stvarno prestravljeno. A onda... A to je stvarno udno... Uinilo mi se da treba neto da joj kaem. Pojma nisam imao ta. Jednostavno neto. Bilo mi je neprijatno da je vidim uplaenu, ali ta sam ja tu kog avola mogao da radim? Hou da kaem, na kraju krajeva, ja sam nameravao da je silujem, i nisam ba mogao da joj kaem da se ne uzbuuje mnogo zbog toga. Najzad, bila je jedan od dooa iz podzemnih. Ali i pored toga sam eleo da joj kaem, hej, ne boj se, hou samo da te povalim. (To se ranije nikada nije desilo. Nikada nisam nita eleo da kaem curi, prosto bi' joj ga ugurao, i to joj je bilo to.) Ali to je prolo, pa sam stavio nogu iza njenih i oborio je na lea tako da se samo sruila. Uperio sam u nju .45, a njena usta otvorila su se u obliku malog slova O. "Sa'u d' idem tamo da uzmem jednu od oni' strunjaa, tako da e da bude bolje, udobnije, ha? Samo se mrdne s tog patosa pa u da ti prosviram nogu, a svejedno u da te poevim, samo to e da bude bez noge." ekao sam da vidim je li shvatila ta joj kaem, pa je konano lagano klimnula, tako da sam, drei automat uperen u nju, otiao do velike, pranjave gomile strunjaa i skinuo jednu dole. Odvukao sam je do nje i okrenuo istiju stranu nagore, pa sam upotrebio cev etrdeset petice da bi' je naterao na strunjau. Sela je tamo, ruku iza sebe, povijenih kolena, i zurila u mene. Raskopao sam pantalone i poeo da ih svlaim s jedne noge, kada sam primetio da me stvarno udno gleda. Ostavio sam farmerke. "ta s' se zabuljila?" Bio sam besan. Nisam znao zato, ali bio sam besan. "Kako se zove?" pitala me je. Glas joj je bio vrlo mek i nekako krznat, kao da je proao kroz njeno grlo koje je bilo skroz postavljeno krznom, ili tako neim. I dalje me je gledala, ekajui da odgovorim. "Vik", kazao sam. Gledala me je kao da oekuje jo. "Vik, a dalje?" Prvo nisam razumeo ta hoe, zatim sam shvatio. "Vik, Samo Vik. To je sve." "Pa kako ti se zovu majka i otac?" Onda sam poeo da se smejem i ponovo da svlaim farmerke. "Bre, to si ti neka glupa kuka", kazao sam joj i jo malo se smejao. Izgledala je uvreeno. Zato sam ponovo pobesneo. "Prestani tako da me gleda, ili u ti izbiti sve zube!" Skrtila je ruke u krilu. Svukao sam pantalone do lanaka. Nisu htele da se prevuku preko patika. Morao sam da odravam ravnoteu na jednoj nozi i izuvam patiku sa druge. Bilo je nezgodno drati .45 uperen u nju i istovremeno skidati patiku. Ali uspeo sam. Stojao sam skroz go od struka nanie, a ona se malo nagla napred, prekrtenih

nogu, ruku jo uvek u krilu. "Skidaj to sa sebe", rekao sam. Na trenutak se nije ni pomerila, pa sam pomislio da e mi praviti probleme. Ali, onda je pruila ruke nazad i otkopala prslue. Zatim se nagla unazad i svukla pantalone s dupeta. Iznenada vie nije izgledala uplaeno. Gledala me je izbliza i sada sam mogao da vidim da su joj oi plave. A sad, to je stvarno udno... Nisam mogao. Mislim, ne stvarno. Mislim, hteo sam da je pojebem, vidi, ali ona je bila sva nena i slatka i stalno me je gledala i, to mi ne bi poverovao nijedan samotnjak koga sam ikada video, ali zauo sam sebe kako joj govorim, i dalje kao budala stojei tamo, bez jedne patike i sa farmerkama oko lanaka. "Kako se zove?" "Kvila Juni Holms." "To je udno ime." "Moja mama kae da nije neuobiajeno tamo u Oklahomi." "Tvoji su odande?" Klimnula je. "Od pre Treeg Rata." "Mora da su do sada prilino ostareli." "Jesu, ali su u redu. Valjda." Kao da smo se ukipili tamo, razgovarajui. Znam da joj je bilo hladno, jer je drhtala. "Pa", kazao sam, spremajui se da se bacim pored nje, "mislim da bi bolje..." Prokletstvo! Prokleti Krvavi! Ba u tom trenutku grubo je upao izvana. Stigao je tociljajui se kroz malter i prainu, doklizio na dupetu sve do nas. "ta je sad a?" Pitao sam. "Kome to govori?" Pitala je devojka. "Njemu. Krvavom." "Psu?!" Krvavi ju je pogledao, a zatim skrenuo panju s nje. Zaustio je da kae neto, ali ga je devojka prekinula. "Znai istina je ono to priaju... Svi vi umete da razgovarate s ivotinjama..." "Hoe li je sluati celu no, ili eli da uje zato sam doao?" "Dobro, zato si ovde?" "U nevolji si, Alberte." "Hajde, bez mnogo uvoda. O emu se radi?" Krvavi je okrenuo glavu prema prednjim vratima UMH. "Banda. Okruili su zgradu. Mislim da ih je petnaest do dvadeset, moda vie." "Kako su, do avola, znali da smo ovde?" Krvavi je izgledao ojaeno. Oborio je glavu. "Dakle?"

"Mora da ju je neka druga njuka namirisala u sali." "Sjajno." "ta sad?" "Srediemo ih, eto ta. Ima boljih predloga?" "Samo jedan." ekao sam. Nasmeio se. "Navuci pantalone."

4
Devojka, ta Kvila Juni, bila je poprilino sigurna. Napravio sam joj sklonite od jedno desetak strunjaa. Zalutali meci nee je pogoditi, a ukoliko ne pou pravo prema njoj, nee je nai. Ja sam se popeo uz jedan od konopaca koji su visili sa greda-nosaa i pripremio sebi Brauning i nekoliko pregrti rezervnih metaka. Poeleo sam da imam automat, mainku ili Tomsona. Proverio sam .45, uverio se da je pun, s metkom ubaenim u cev, i stavio ekstra punjenja na gredu. Imao sam po celoj dvorani istu vatrenu liniju. Krvavi je leao u senci blizu prednjih vrata. Predloio mi je da prvo probam da sredim pse koji su s bandom, ako budem mogao. To bi mu omoguilo da slobodno radi. To mi je bila poslednja briga. eleo sam da se prikrijem u drugoj sobi, onoj sa samo jednim ulazom.ali nisam mogao da znam jesu li skitai ve u zgradi, pa sam se potrudio da se snaem s onim to sam imao. Sve je bilo mirno. ak i ona Kvila Juni. Trebalo mi je nekoliko dragocenih minuta da je ubedim da joj je prokleto bolje da se primiri i ne pravi nikakvu buku, da joj je bolje sa mnom nego sa dvadeset njih.-"Ako oe da ikada vie vidi tatu i mamu", upozorio sam je. Posle toga mi nije pravila neprilike dok sam je zaklanjao strunjaama. Mir. Onda sam odjednom uo dve stvari. Sa daljeg kraja bazena uo sam izme kako drobe malter. Vrlo tiho. A sa jedne strane prednjih vrata zauo sam zveket metala koji udara o drvo. Znai nameravali su da pokuaju s upadom. Pa, bio sam spreman. Ponovo tiho. Nanianio sam Brauning na vrata sale s bazenom. Bila su jo otvorena otkako sam ja proao. Da ga zamislim visokog jedno pet stopa i deset ina, pa da spustim nian za stopu i po i zahvatiu ga preko grudi. Odavno sam nauio da ne treba da pokuava

da pogodi glavu. Idi na najiri deo tela: grudi i stomak. Trup. Iznenada, spolja, zauo sam psei lave, a deo tame blizu prednjih vrata odvojio se i uao u dvoranu. Pravo naspram Krvavog. Nisam pomerio Brauning. ova kraj prednjih vrata zakoraio je du zida, udaljavajui se od Krvavog. Onda je zamahnuo rukom i bacio neto kamen, pare metala, neto preko sale, da bi privukao vatru. Nisam pomerio Brauning. Kada je stvar koju je bacio pogodila pod, dva skitaa skoila su kroz vrata sale sa bazenom, po jedan sa svake strane, sputenog oruja, spremni da zaprae. Pre nego to su mogli da otvore vatru, opalio sam prvi hitac, potraio pogledom i smestio drugi hitac u preostalog. Obojica su pali. Smrtonosni pogoci, pravo u srce. Bang, leali su, nijedan nije ni mrdnuo. Tip pored vrata se okrenuo, spremajui se da zbrie, a Krvavi je ve bio na njemu. Jednostavno tako, iz tame, hap! Krvavi je skoio ba preko cevi ovekovog oruja dranog na gotovs i zario onjake u njegovo grlo. Momak je vrisnuo, a Krvavi je odskoio na pod, odnosei pare oveka sa sobom. ovek je pravio grozne krkljave zvukove i pao na kolena. Smestio sam mu metak u glavu i pao je na lice. Ponovo je bilo tiho. Nije loe. Nije loe uopte. Trojica sreena a oni jo ne znaju na poloaj. Krvavi se vratio u tminu pored ulaza. Nita nije rekao, ali sam znao ta misli: moda su to bila trojica od sedamnaest, ili trojica od dvadeset, ili dvadeset dvojice. Nismo mogli da znamo; mogli su da nas priepe ovde celu nedelju i da ne znamo jesmo li ih sredili sve, ili samo nekoga, ili nikoga. Uvek su mogli da odu i da se nahrane, a ja bih ostao bez metaka i bez hrane, a ta devojka, ta Kvila Juni, bi samo cmizdrila i skretala mi panju, a dnevno svetlo bi dolo a oni bi i dalje leali tamo napolju, ekajui da dovoljno ogladnimo da uradimo neto glupo, ili da nam nestane metaka, a onda bi se stutili i sruili na nas. Skita je punom brzinom uleteo pravo na prednja vrata, bacio se, doekao na ramena, zakotrljao, digao i potrao u drugom pravcu, ispalivi tri runde u razne delove sobe pre nego to sam mogao da ga dohvatim Brauningom. Do tog trenutka bio je dovoljno blizu ispod mene da nisam morao da rasipam metke iz .22. Bez uma sam digao .45 i razneo mu teme. Metak je glatko uao i izleteo iznevi sa sobom vei deo njegove kose. Sruio se pravo ispod mene. "Krvavi! Oruje!" Izaao je iz senki, zgrabio ga ustima i odvukao do gomile strunjaa u udaljenom uglu. Video sam kako se iz gomile promolila ruka, aka je zgrabila oruje i uvukla ga unutra. Pa, bar je tamo bilo na sigurnom, sve dok mi ne bude zatrebalo. Hrabro malo

kopile: otrao je do mrtvog skitaa i poeo da skida redenik sa municijom sa njegovog tela. To mu je uzelo dosta vremena: neko je mogao da ga potkai sa ulaza ili sa nekog od prozora, ali je uspeo. Hrabro malo kopile. Moram da se setim da mu dam neto fino za jelo kada se budemo izvukli iz ovoga.Nasmeio sam se, tamo gore u tami: ako se budemo izvukli iz ovoga, neu morati da se brinem o tome ta u mu lepo dati. Toga je bilo svuda po podu gimnastike dvorane. Ba dok je Krvavi dovlaio redenik nazad u senke, dvojica su pokuali sa psima. Uli su kroz prozor u prizemlju, jedan za drugim, skaui i kotrljajui se i kreui se u razliitim pravcima, dok su psi gadni akita, veliki kao kua, i kuja dobermana, boje izmeta jurnuli kroz vrata i poleteli u dva preostala prevca. Potkaio sam etrdeset peticom jednog od pasa, akitu i on se sruio bacakajui se. Doberman se stutio na Krvavog. Ali ja sam pucajui odao svoj poloaj. Jedan od skitaa pripucao je s boka i dumdum meci 30-06 poeli su da cepkaju grede oko mene. Zakoio sam automat, a kada sam posegao za Brauningom poeo je da klizi sa grede. Probao sam da ga zadrim i to mi je spasilo ivot. Nagao sam se da ga zgrabim, iskliznuo mi je i uz tresak udario u pod gimnastike dvorane, a skita je opalio prema mestu na kome sam do tada bio. Ali ja sam leao na gredi, pruenih ruku, a buka ga je uplaila. Opalio je prema zvuku, a ba u tom trenutku uo sam jo jedan pucanj, i drugi skita, onaj to se smestio u senku, na sigurno, sruio se s velikom trcavom rupom u grudima. Ona Kvila Juni ga je upucala tamo iza strunjaa. Nisam ak imao ni vremena da shvatim ta se to, jebi ga, deava... Krvavi se kotrljao s dobermanom, a zvuci koje su pravili bili su uasni... Skita sa .30-06 cepnuo je jo jedan metak i pogodio cev Brauninga koja je virila sa strane grede i, beng, nje vie nije bilo, padala je dole. Ostao sam kao go tamo gore bez pucaljki, a 'kin sin je visio pozadi u senci i ekao me. Jo jedan pucanj iz vinesterke, a tada je skita opalio pravo prema strunjaama. Zagnjurila se dublje u njih i ja sam znao da na nju vie ne mogu da raunam. Ali to mi nije ni bilo potrebno; u onom trenutku dok je on bio koncentrisan na nju, zgrabio sam konopac za penjanje, bacio se s grede i, urlajui kao vrita iz ponora sasuljao se dole, oseajui kako mi konopac see dlanove. Stigao sam dovoljno nisko da mogu da se zanjiem i skoim. Ljuljao sam se napred-nazad, svaki put polazei telom u tri razliita pravca, svaki put pomalo napredujui. Kukin sin je i dalje pucao, pokuavajui da mi odredi pravac, ali ja sam mu se i dalje sklanjao sa vatrene linije. Zatim je ispraznio oruje, a ja sam se zaleteo koliko god sam mogao, pojurio prema njegovom delu senke, odjednom se bacio, glavake uleteo u senku, on je bio tu, zabio sam se u njega, odleteo je od zida, naao sam se povrh njega i gurnuo mu paleve u

oi. On je urlao, psi su urlali, devojka je urlala, a ja sam treskao drkadijinom glavom o pod sve dok nije prestao da se mrda, a onda sam zgrabio prazni .30-06 i lupao ga u glavu sve dok nisam bio siguran da mi vie nee praviti probleme. Onda sam naao .45 i ustrelio dobermana. Krvavi je ustao i stresao se. Bio je gadno povreen. "Hvala", promrmljao je i povukao se u senku da lie svoje rane. Otiao sam i naao tu Kvilu Juni, a ona je plakala. Zbog svih tih momaka koje smo pobili.Naroito zbog onog jednog koga je ona ubila.Nisam mogao da je nateram da prestane da drei, pa sam je pljusnuo preko lica i rek'o joj da mi je spasla ivot. To je malo pomoglo. Krvavi je priao vukui guzicu. "Kako emo se izvui iz ovoga, Alberte?" "Daj da razmislim." Razmiljao sam i znao da je beznadeno. Koliko god da ih sredimo, bie ih jo. A to je sada bila i stvar njihovog m a c h o. Njihove asti. "ta misli o vatri?" "Da pobegnemo dok gori?" Zatresao sam glavom. "Opkolie mesto sa svih strana. Ne vredi." "ta ako ne odemo? ta ako izgorimo s njim?" Pogledao sam ga. Hrabro... i avolski pametno.

5
Skupili smo svu drvenariju, strunjae, lestve za vebanje, konje za skakanje, klupe i sve ostalo to moe da gori i nagomilali to ubre uz drvenu pregradu na jednom kraju gimnastike dvorane. Kvila Juni nala je kantu kerozina u ostavi, pa smo potpalili celu tu vraju gomilu. Zatim smo poli za Krvavim do mesta koje je naao za nas. Soba s grejnim rezervoarima nalazila se ispod UMH. Svi smo se popeli u prazan rezervoar i zabravili vrata, ostavivi cug otvoren da dolazi vazduh. Doneli smo za nas jednu strunjau, svu municiju koju smo mogli da ponesemo, rezervno vatreno oruje i noeve koje su skitai imali uz sebe. "uje li neto?" Pitao sam Krvavog. "Malo. Ne mnogo. Oseam jednog oveka. Mesto dobro gori." "Moi e da kae kada odu?" "Moda. Ako odu." Legao sam. Kvila Juni tresla se zbog svega to se desilo. "Polako", kazao sam joj. "Do jutra e mesto biti skroz rastureno, a oni e poi kroz ostatke i pronai puno mrtvog mesa, pa se moda nee ba mnogo truditi da nau i telo devojke. I sve e biti

u redu... Ako se ovde ne uguimo." Nasmeila se, vrlo bledo, i pokuala da izgleda hrabro. Bila je valjana, ta devojka. Zatvorila je svoje oi, legla na strunjau i probala da zaspi. Bio sam kao slomljen. I ja sam zatvorio oi. "Hoe li moi da sredi to?" pitao sam Krvavog. "Valjda. Bolje spavaj." Klimnuo sam, i dalje zatvorenih oiju i okrenuo se na bok. Zaspao sam pre no to sam i shvatio ta se deava. Kada sam se probudio, video sam da se devojka, ta Kvila Juni, ugnjezdila pod mojim pazuhom, zagrlivi me rukom oko struka. Jedva sam disao. Bilo je kao u pei; do avola, pa i bili smo u pei. Pruio sam ruku, a zid rezervoara bio je tako prokleto vru da nisam smeo ni da ga taknem. Krvavi je bio na leaju s nama. Ta krpa bila je jedino to nas je spasilo da ne budemo dobro ispreni. Spavao je, zagnjurivi glavu u ape. Ona je spavala, i dalje gola. Spustio sam aku na njenu sisu. Bila je topla. Promekoljila se i tenje se privila uz mene. Digao mi se. Uspeo sam da svuem pantalone i da doem povrh nje. Brzo se probudila kada je osetila da joj razmiem noge, ali je do tada bilo prekasno. "Nemoj... Prestani ta mi to radi... Nemoj..." Ali bila je bunovna i slaba, a mislim da u stvari i nije elela da mi prui neki otpor. Zakmeala je kada sam joj ga turio, ali posle je sve bilo u redu. Bilo je krvi svuda po strunjai. A Krvavi je samo spavao. Stvarno je bilo drugaije. Obino, kada bih naterao Krvavog da mi ulovi neto, bilo bi to zgrabi je, uhvati i brii pre nego to se desi neto gadno. Ali kada je ona stigla, digla se sa strunjae i tako me jako zagrlila da sam pomislio da e mi popucati rebra, a zatim je poela da se pomera nanie polako polako polako, kao ja kada radim unjeve u skarabudenoj vebaonici koju sam zdrndao na automobilskom groblju. A oi su joj bile zatvorene i izgledala je oputena. I srena. Videlo se. Radili smo to mnogo puta, na kraju krajeva bila je to njena ideja, ali ja nisam rekao ne. Zatim smo leali jedno pored drugog i razgovarali. Pitala me je kako je to s Krvavim, a ja sam joj priao kako su psi-borci postali telepate i kako su izgubili sposobnost da love hranu za sebe, tako da su samotnjaci i bande morali to da rade umesto njih, i kako su psi poput Krvavog bili dobri za nalaenje cura za samotnjake poput mene. Nije nita rekla na to. Pitao sam je kako otprilike izgleda tamo gde je ivela, u jednom od podzemnih. "Lepo je. Ali je uvek jako mirno. Svi su ljubazni prema svima. To je prosto mali

gradi." "U kojem od njih ti ivi?" "Topeka. Stvarno je blizu." "Aha, znam. Upadni tunel je na samo pola milje odavde. Jednom sam malo njukao tamo." "Jesi li ikada bio u podzemnom?" "Ne. Ali mislim da to ne bih ni voleo." "Zato? Tamo je vrlo lepo. Svidelo bi ti se." "Sranje." "To je bilo vrlo grubo." "J a sam vrlo grub." "Ne uvek." Poeo sam da besnim. "uj, guzice, ta ti je? Uhvatio sam te, stisnuo, silovao te pet puta, pa ta je to toliko dobro sa mnom, ha? ta ti je, zar si toliko glupa da ne zna da kad te neko-" Smeila mi se. "Nije mi bilo vano. Ja volim to da radim. Hoemo li ponovo?" Bio sam stvarno zaprepaen. Pomerio sam se od nje. "ta ti je? Zar ne zna kako samotnjaci mogu da izmrcvare devojku iz podzemnog kao to si ti? Zar ne zna da u sklonitima roditelji opominju cure: 'ne idi gore, sredie te oni prljavi, upavi, slinavi samotnjaci!' Zar ne zna?" Spustila je ruku na moju nogu i poela da je pomera navie, jedva mi dotiui butinu vrhovima prstiju. Ponovo mi se digao. "Moji roditelji nikada nisu rekli tako neto o samotnjacima", kazala je. Zatim me je povukla preko sebe i poljubila, a ja nisam mogao da se uzdrim da je opet ne povalim. Boe, to se nastavilo satima. Nakon nekog vremena Krvavi se okrenuo i kazao: " Nemam nameru da se i dalje pravim da spavam. Gladan sam. I boli me." Preturio sam je sa sebe ovaj put ona je bila odozgo i pregledao ga. Doberman mu je otkinuo dobro pare desnog uva, ispod njuke imao je brazgotinu, a s jedne strane krzno mu je bilo natopljeno krvlju. Bio je sav rasturen. "Isuse, ovee, sav si rasturen", kazao sam. "Nisi ni ti ti ba jebena cveka, Alberte", zareao je. Povukao sam ruku. "Zar ne moemo odavde?" pitao sam ga. Onjuio je, a zatim zatresao glavom. "Nita ne oseam. Mora biti da je preko rezervoara itava gomila otpadaka. Morau da izaem i pogledam." Malo smo razmotrili to pitanje i najzad doli do zakljuka da je, ukoliko je zgrada unitena i malo se ohladila, banda do sada sigurno ve pretraila pepeo. injenica da nisu proveravali rezervoar ukazivala je na to da smo verovatno bili prilino dobro zatrpani. Ili to, ili je zgrada iznad nas jo tinjala.to bi znailo da su oni i dalje tamo

napolju, ekajui da pregledaju ostatke. "Misli da moe u takvom stanju?" "Mislim da moram, zar ne?" rekao je Krvavi. Bio je stvarno zlovoljan. "Hou da kaem, dok se ti tu izjebava, nee nam ba mnogo ostati da preivimo, ne?" Osetio sam u emu je nevolja. Nije mu se sviala Kvila Juni. Obiao sam ga i odbravio vrata rezervoara. Nisu htela da se otvore. Zato sam se oslonio leima o njih, upro nogama i polako, snano gurnuo. ta god da je palo spolja, dralo se na trenutak, a zatim je poelo da poputa, pa se otkotrljalo uz lomnja u. irom sam otvorio vrata i pogledao napolje. Gornji spratovi sruili su se u poarum, ali do trenutka kada su popustili uglavnom su se pretvorili u pepeo i lake ostatke. Napolju se sve dimilo. Kroz dim sam mogao da vidim dnevno svetlo. Izaao sam, opekavi ruke na rubu otvora. Krvavi me je sledio. Poeo je da se probija kroz ostatke. Video sam da je rezervoar gotovo sasvim prekriven graom popadalom odozgo. Verovatno je banda bacila pogled, zakljuila da smo spreni i otila. Ali eleo sam da Krvavi ipak izvidi. Poao je, ali sam ga pozvao nazad. Vratio se. "ta je?" Pogledao sam ga. "Rei u ti ta je, ovee. Stvarno se ponaa kao govnar." "Briga me." "Bokte, dukelo, ta ti se to uvrtelo u guzicu?" "Ona. Ta tvoja valjiva enska." "Pa ta? Mnogo vano... I pre sam imao cure." "Aha, ali nikada neku koja se tako nakaila kao ova. Pazi se, Alberte, bie nevolja s njom." "to si glup!" Nije odgovorio. Samo me je besno pogledao, a zatim odjurio da bi ispitao teren. Otiao sam nazad i zabravio vrata. Ponovo je htela da radimo ono; kazao sam joj da neu. Krvavi me je zabrinuo. Bio sam u dilemi. A nisam znao kome od njih dvoje da kaem da odjebe. Ali Boe ba je bila lepa. Nekako se napuila i sela obgrlivi se. "Priaj mi jo o podzemnom", kazao sam. Najpre je bila utljiva, nije htela mnogo da govori, ali se malo kasnije otvorila i poela slobodno da pria. Puno sam uio. Shvatio sam da bih to moda mogao da iskoristim jednog dana. U onome to je ostalo od Sjedinjenih Drava i Kanade preostalo je samo nekoliko stotina podzemnih. Bili su iskopani na mestima na kojima je bilo bunara, rudnika ili drugih vrsta dubokih rupa. Neki od njih, tamo na zapadu, bili su u prirodnim

peinama. irili su se nadole nekih dve do pet milja. Bili su to kao veliki rezervoari, zaravnjeni na krajevima. Ljudi koji su ih naselili bili su puritanci najgore vrste. Junjaki baptisti, fundamentalisti, red-i-mir tupadije, pravi puritanci iz srednje klase, bez ikakvog smisla za ivot u divljini. Svi su se vratili nainu ivljenja kakvog nije bilo ve sto godina. Uzeli su poslednje preostale naunike da rade svoj posao, izmiljaju kako i zato, a zatim su ih se otarasili. Nisu eleli nikakav napredak, nisu eleli nikakvo neslaganje, nisu eleli nita to bi moglo da ih ustalasa. Bilo im je dosta toga. Svet je bio najbolji neposredno pre Prvog Rata, pa su zakljuili da e, ukoliko odre stvari takvima, moi mirno da ive i preive. Sranje! Popizdio bih u podzemnom. Kvila Juni se nasmeila i ponovo privila uz mene. Ovoga puta nisam je odgurnuo. Ponovo je poela da me pipka, tamo dole i svuda, a zatim je rekla:"Vik?" "Aha." "Jesi li ikada bio zaljubljen?" "ta?" "Zaljubljen. Jesi li se ikada zaljubio u devojku?" "Pa, jebi ga, mislim da nisam!" "Zna li ta znai voleti?" "Naravno. Mislim da znam." "Ali, ako se nikada nisi zaljubio..." "Nemoj da si glupaa. Hou da kaem, nikada nisam dobio metak u glavu, a ipak znam da mi se to ne bi svidelo." "Kladim se da ne zna ta znai voleti." "Pa, ako to znai ivot u podzemnom, mislim da i ne elim da otkrijem." Posle toga nismo mnogo razgovarali. Povukla me je dole, pa smo ponovo radili ono. Kada je bilo gotovo, uo sam Krvavog kako grebe po rezervoaru. Otvorio sam ulaz, a on je stajao tamo. "Sve isto", kazao je. "Sigurno?" "Jeste, jeste, sigurno. Navuci pantalone", kazao je podrugljivo, "i izai. Moramo da porazgovaramo." Pogledao sam ga i video da se ne ali. Navukao sam farmerke i patike i izaao iz rezervoara. Koraao je preda mnom, sve dalje od rezervoara, preko nekih nagorelih greda, van gimnastike dvorane. Bila je sruena i izgledala kao truli okrnjak zuba. "E sad, ta te grize?" Pitao sam ga. Uspentrao se uz gomilu betona sve dok mi se nije naao u visini lica. "Pravi od sebe budalu, Vik."

Znao sam da je ozbiljan. Bez sranja s Albertom, odmah Vik. "Zato misli?" "Prole noi, ovee. Mogli smo da se probijemo odavde i ostavimo im je. To bi bilo pametno." "eleo sam je." "Da, znam. O tome ti i govorim. Sada je danas, a ne sino. Imao si je jedno stotinak puta. Zato se i dalje motamo ovuda?" "Hou jo." Zatim se naljutio."Je 1' da, e pa sluaj, drugar... I ja elim par stvari. elim da jedem, elim da se otarasim ovog bola u boku, elim da odem s ovog mesta. Moda se oni ne predaju tako lako." "Polako. Sve to moemo da sredimo. O da kae da zbog toga ne moe da poe s nama?" "Hoe da kae", ispravio me je. "Znai to je nova pesma. Od sada idemo utroje, je 1' da?" I ja sam postajao tres razdraen. "Poinje da govori kao neka pudlica!" "A ti poinje da govori kao neki peko." Zamahnuo sam rukom da bih mu tresnuo jednu. Nije se ni mrdnuo. Spustio sam ruku. Nikada nisam udario Krvavog. Nisam eleo sada da ponem. "Izvini", kazao je tiho. "U redu je." Ali nismo gledali jedan u drugog. "Vik, ovee, ti si odgovoran za mene, zna li?" "Ne mora ti da mi kae." "Pa, moda i moram. Moda moram da te podsetim na neke stvari. Na primer, kada je onaj vrita iz ponora izleteo sa ulice i pokuao da te zgrabi." Uzdrhtao sam. Drkadija je bio sav zelen. Zelen kao kamenina i svetlucav poput gljive. Utroba mi se digla kada sam samo pomislio. "A ja sam poao na njega, je li tako?" Klimnuo sam. Tako je, njuko, tako. "I mogao sam da se gadno opeem i da umrem i to bi mi bilo sve, bilo to pravo ili ne, zar nije tako?" Opet sam klimuo. Oseao sam se ba posrano. Nisam voleo da me teraju da se oseam krivim. A sa Krvavim bilo je pedeset-pedeset. Znao je to. "Ali uradio sam to, ne?" Seao sam se kako je zelena stvar urlala. Hriste, bilo je to da se sav najei. "Dobro, dobro, nemoj mi drati predike." "Pridike, a ne predike." "E pa ta god!" Povikao sam. "Ali prekini s tim sranjem ili da zaboravimo ceo

dogovor!" Onda je Krvavi eksplodirao. "Pa moda bi i trebalo, ti tunjaro jedna glupa!" "ta ti je to tunjara, govance jedno... Je li to neto loe... Da, mora da jeste... Ti da zapui ta tvoja jebena usta, kukin sine, utnuu te u dupe!" Sedeli smo tamo i nismo razgovarali petnaest minuta. Nijedan od nas nije znao ta da radi. Konano sam malo popustio. Govorio sam polako i tiho. Gotovo da sam sredio stvar s njim, ali sam mu rekao da nameravam da radim po svome kao i uvek do sada, a on me je uplaio jer mi je rekao da je bolje da se opametim, poto po gradu ima nekoliko stvarno dobrih samotnjaka, a oni bi vrlo rado imali takvo njukalo kao to je on. Rekao sam da ne volim kada me zastrauju i da mu je bolje da pripazi kuda ga njegovi jebeni koraci nose, inae u mu izlomiti noge. Pobesneo je i otperjao. Rekao sam mu jeb' se i otiao da ga ponovo krnem onoj Kvili Juni. Ali kada sam turio glavu u rezervoar, ona me je ekala sa pitoljem jednog od mrtvih skitaa. Tresnula me je time dobro preko desnog oka i ja sam se sruio preko ulaza i odleteo.

6
"Kazao sam ti da ne valja s njom." Gledao me je kako mackam povredu dezinfektantom iz kompleta i maem ogrebotine jodom. Iskezio se kada sam se trgao. Odloio sam stvari i proeprkao po rezervoaru, sakupljajui svu rezervnu municiju koju sam mogao da ponesem i pokuao da iskopam Brauninga umesto teeg .30-06. Onda sam naao neto to mora da joj je ispalo iz odee. Bila je to mala metalna ploa, dugaka jedno tri ina i iroka oko in i po. Na njoj je bila itava gomila brojeva i nasumce rasporeenih rupica. "ta je to?" Pitao sam Krvavog. Pogledao ju je, onjuio. "Mora biti da je neka vrsta identifikacione kartice. Moda ju je koristila da bi izala iz podzemnog." To me je nateralo da se odluim. Strpao sam je u dep i krenuo napolje. Prema prilaznom tunelu. "Kuda e, do avola?" vrisnuo je Krvavi. "Vrati se, poginue tamo!" "Gladan sam, prokletstvo!" "Alberte, kukin sine! Vrati se ovamo!" Nastavio sam da hodam. Nameravao sam da naem tu kuku i da joj razlupam glavu, makar morao i u podzemni da bih je naao.

Trebalo mi je sat vremena do upadnog tunela koji je vodio dole do Topeke. Uinilo mi se da sam video Krvavog kako me prati, ali malo zaostajui. Nije me bilo briga. Bio sam besan. A onda, ono je bilo tu. Visoki, glatki stub od svetlucavog crnog metala. Imao je jedno dvadesetak stopa u preniku, odozgo savreno ravan, nestajui u tlu. Bio je to poklopac tunela i to je bilo sve. Priao sam mu i poeo da kopam po depu, ne bih li naao onu metalnu karticu. Onda me je neto povuklo za desnu nogavicu. "Sluaj, ti idiote, ne moe tamo dole!" Odgurnuo sam ga nogom, ali on se smesta vratio. "Sluaj me!" Okrenuo sam se i pogledao ga. Krvavi je seo. Praina se digla oko njega. "Alberte..." "Zovem se Vik, jajaro mala." "Dobro, dobro, bez glupiranja, Vik." Glas mu je omekao. "Vik. Hajde, ovee." Pokuavao je da prodre do mene. Stvarno sam kljuao, ali je on pokuavao da zvui razumno. Slegao sam ramenima i unuo kraj njega. "Sluaj, ovee", kazao je Krvavi, "ta cura stvarno te je uvrnula. Zna da ne moe tamo dole. Sve je tamo fino i sreeno i svako poznaje svakoga; oni mrze samotnjake. Dosta je bandi upadalo unutra, pljakalo im imanja i kralo hranu, sigurno su se dobro pripremili za odbranu. Ubie te, ovee!" "ta te je kog avola briga za to? Stalno govori da bi ti bilo bolje bez mene." Pognuo se na to. "Vik, zajedno smo skoro tri godine. U dobru i zlu. Ali ovo bi moglo da bude najgore. Bojim se, ovee. Bojim se da se nee vratiti. A gladan sam i morau da naem neku budalu koja e me prihvatiti... Ti zna da je veina samotnjaka sada u bandama, nikome neu trebati. Nisam vie tako mlad. I ranjen sam." To sam mogao da progutam. Govorio je razumno. Ali jedino sam mogao da mislim na to kako me je tresnula ta kuka, ta Kvila Juni. A onda su tu bile i slike njenih mekih sisa i nain na koji je isputala tihe zvukove kada bih joj ga ugurao, pa sam zatresao glavom i znao da ipak moram da svrim s tim. "Moram, Krvavi, moram." Duboko je uzdahnuo i jo se malo pogurio. Znao je da ne vredi. "ak i ne shvata ta ti je uinila, Vik." Ustao sam. "Potrudiu se da se brzo vratim. Hoe li me ekati...?" Dugo je utao, a ja sam ekao. Najzad je rekao: "Neko vreme. Moda u biti ovde, moda neu." Shvatio sam. Okrenuo sam se i zakoraio oko crnog metalnog stuba. Najzad sam

naao prorez u stubu i ubacio u njega metalnu karticu. Zaulo se tiho brujanje, zatim se deo stuba raziao. Nisam video ak ni obrise delova. Krug se otvorio i ja sam zakoraio u njega. Osvrnuo sam se i video da me Krvavi posmatra. Gledali smo jedan u drugog, a za sve to vreme taj stub je brujao. "Zbogom, Vik." "Pazi se, Krvavi." "Pouri nazad." "Trudiu se." "Aha. Dobro." Onda sam se okrenuo i zakoraio unutra. Prilazna vrata su se kao zenica skupila iza mene.

7
Trebalo je da znam. Trebalo je da pretpostavim. Naravno. Malo koja cura bi se popela da vidi kako je na povrini, ta se desilo s gradovima; naravno, to se deavalo. Zato sam joj verovao kada mi je rekla, pripijena uz mene u onom kljualom rezervoaru, da je htela da vidi ta to devojke rade s mukarcima, da su svi filmovi koje je videla u Topeki bili slatki i mirni i dosadni, a devojke u njenoj koli priale su joj o porniima, a jedna od njih imala je malu svesku stripova od osam strana i ona ju je itala otvorenih oiju... Naravno, verovao sam joj. Bilo je logino. Trebalo je da posumnjam kada je ostavila tu metalnu id. ploicu za sobom. Bilo je suvie lako. Krvavi je pokuao da mi objasni. Glupak? Aha! U trenutku kada se ta prilazna zenica zatvorila iza mene, brujanje se pojaalo, a iz zidova je poela da izbija sve jaa hladna svetlost. Iz zida. Bila je to kruna prostorija sa samo dve strane zida: unutranjom stranom i spoljanjom stranom. Zid je pulsirao svetlou, a brujanje se pojaavalo i onda se pod na kome sam stajao otvorio na isti nain kao spoljanja vrata. Ali ja sam stajao tamo, kao mi u crtau, i sve dok nisam gledao dole bio sam miran i znao sam da neu pasti. Onda sam poeo da se sputam. Propao sam kroz pod, zenica se zatvorila iza mene, propadao sam kroz cev, ubrzavajui, ali ne previe, i dalje padajui. Sada sam znao ta je to upadni tunel. Iao sam sve nie i svakog asa video bih na zidu neto kao 10 NIV ili ANTIG 15 ili OPLO.R ili PUMPA MO 6, jedva nazirui crte zenice... Ali nisam prestajao da padam. Najzad sam propao sve do dna, a tamo je na zidu pisalo TERITORIJA GRADA TOPEKA STAN. 22.860, a ja sam se spustio bez po muke, malo savivi kolena da

bih ublaio udarac, ali ak ni to previe. Ponovo sam upotrebio metalnu ploicu, a zenica jedna mnogo vea ovoga puta zavrtela se i otvorila i ja sam po prvi put ugledao jedan podzemni. Prostirao se ispred mene, dvadeset milja od mutnog svetlucavog obzora od metala za limenke, a zid koji je poinjao iza mene krivio se i krivio i krivio sve dok nije formirao ogromni, glatki prsten, a zatim se vraao okolo okolo do mesta na kome sam stajao, zurei u sve to. Bio sam na dnu velike metalne cevi koja se prostirala do tavanice tamo gore na visini od jedne osmine milje, dvadeset milja u preniku. A na dnu te limenke neko je sagradio grad koji je ba liio na fotografiju iz neke od natrulih knjiga u biblioteci na povrini. Video sam ovakav gradi u knjigama. Ba ovakav. Uredne male kue i vijugave uliice, podiani travnjaci, poslovna etvrt i sve ostalo to bi imala i neka prava Topeka. Osim sunca, osim ptica, osim oblaka, osim kie, osim snega, osim hladnoe, osim vetra, osim mrava, osim prljavtine, osim planina, osim okeana, osim velikih polja slaica, osim zvezda, osim meseca, osim uma, osim ivotinja koje tre po divljini, osim... Osim slobode. Ovde dole bili su konzervisani, kao mrtve ribe. Konzervisani. Osetio sam kako mi se grlo steglo. eleo sam napolje. Napolje! Poeo sam da drhtim, ruke su mi se ohladile a elo oznojilo. Bio sam lud to sam doao ovde. Moram napolje. Napolje! Okrenuo sam se da se vratim u upadni tunel i tada me je zgrabilo. Ta kuka Kvila Juni! Trebalo je da pomislim! Stvar je bila niska i zelena, liila je na kutiju i imala je kablove sa hvataljkama umesto ruku, a kretala se po inama i zgrabila me je. Podigla me na svoj etvrtasti zaravnjeni vrh, drei me tim hvataljkama na kablovima, pa nisam mogao ni da mrdnem, sem to sam pokuavao da utnem veliko stakleno oko koje je imala odnapred, ali to nita nije vredelo. Nije htelo da se slomi. Stvar je bila visoka svega oko etiri stope i patikama sam skoro dodirivao zemlju ali ne sasvim, a ona je poela da se kree prema Topeki, teglei me sa sobom. Svuda je bilo ljudi. Sedeli su na stolicama za ljuljanje na svojim tremovima, grabuljali travnjake, motali se oko benzinske pumpe, gurali novie u automate za vaku, crtali bele trake po sredini kolovoza, prodavali novine na uglu, sluali umpapa orkestar u koljci u parku, igrali poskoice i druge igre, glancali vatrogasnu pumpu, sedeli po klupama, itali, prali prozore, potkresivali ivu ogradu, skidali eire damama, skupljali boce od mleka i iane korpe, timarili konje, bacali tap psu da im donese, ronili po gradskom bazenu za plivanje, pisali cene povra na gajbicama

ispred prodavnica, etali s devojkom drei je za ruku i svi su gledali kako prolazim na tom metalnom drkadiji. Mogao sam da ujem glas Krvavog koji je govorio isto to i pre nego to sam uao u upadni tunel: sve je tamo fino i sreeno i svako poznaje svakoga; oni mrze samotnjak e. Dosta je bandi upadalo unutra, pljakalo im imanj a i kralo hranu, sigurno su se dobro pripremili za odbranu. Ubie te, ovee!" Hvala ti, njuko. Zbogom.

8
Zelena kutija prola je kroz poslovnu etvrt i skrenula do izloga na ijem prozoru je pisalo BIRO ZA ZAPOLJAVANJE. Ukotrljala se pravo kroz otvorena vrata, a tamo me je ekalo nekoliko ljudi i staraca i vrlo starih staraca. Takoe i par ena. Zelena kutija je stala. Jedan od njih priao mi je i uzeo mi metalnu plou iz ruke. Pogledao ju je, zatim se okrenuo i predao je najstarijem od staraca, sasuenoj koski u irokim pantalonama, s zelenim iltom i titnicima za rukave koji su prekrivali njegovu koulju."Kvila Juni, Lu", rekao je ova starcu. Lu je uzeo metalnu ploicu i stavio je u gornju levu fijoku rolo-ormana. "Bolje mu oduzmi oruje, Arone", kazao je matori klipan. ova koji je uzeo plou poistio me je. "Oslobodi ga, Arone", rekao je Lu. Aron je zakoraio iza zelene kutije, neto je kljocnulo i kabl-hvataljke uvrnule su se u kutiju, a ja sam se spustio s nje. Ruke su mi bile utrnule tamo gde me je kutija drala. Protrljao sam jednu, pa drugu i pogledao ih. "A sada, mome...", poeo je Lu. "Ne prdi, dupite!" ene su prebledele. Mukarci se namrtie. "Rekao sam ti da nee vredeti", kazao je drugi starac Luu. "Ne valja nam posao s njim", kazao je jedan od mlaih. Lu se nagao u svojoj hopa-cupa stolici i uperio drhtavi prst u mene. "Momak, bolje se pripazi." "Nadam se da su svi vai drkavi klinci valavi." "Ne vredi, Lu", kazao je drugi ovek. "Mangup jedan", odrezala je ena s kljunom. Lu je zurio u mene. Usta su mu bila gadna tanka crna linija. Znao sam da kukin sin u svojoj njuki nema nijednog zuba koji nije truo i smrdljiv. Gledao me je zlobnim okicama, boe, kako je bio gadan, ko ptiurina koja se sprema da mi kida

meso sa kostiju. "Arone, moda bi bilo bolje da mu ponovo vrati straara." Aron se pomerio prema zelenoj kutiji. "Dobro, stani", kazao sam, podigavi ruku. Aron je zastao i pogledao Lua, koji je klimnuo. Zatim se Lu opet nagao i uperio u mene tu ptiju kandu. "Hoe da se sredi, sinko?" "Aha, valjda." "Bolje ti je da bude prohleto siguran." "Dobro. Prohleto sam siguran. A i jebeno siguran." "I malo pripazi na svoj jezik." Nisam odgovorio. Matori klipan. "Ti si za nas malko eksperiment, deko. Pokuavali smo i na drugi nain da dovedemo ovamo nekoga od vas. Slali smo gore valjane ljude da zarobe jednog od vas malih nikogovia, ali se nikada nisu vraali. Pa smo svatili da je najbolje da vas namamimo dole do nas." Iscerio sam se. Ta Kvila Juni. Srediu je ja! Jedna od ena, malo mlaa od Ptijeg Kljuna, prila je i zagledala mi se u lice. "Lu, nikad ovoga nee naterati da nam pomogne. To je prljavi mali ubica. Pogledaj te oi." "Kako bi ti se svidelo da ti sateram puku u dupe, kuko?" Odskoila je. Lu se ponovo razbesneo. "'Zvinte", kazao sam. "Ne volim kada mi se nadevaju imena. Macho, kapirate* Seo je i zareao na enu. "Mez, pusti ga na miru. Ou da razgovaram bar malo razumno. Samo pogorava stvari." Mez se vratila i sela s ostalima. Al' su mi ti ljigavci i bili Biro za zapoljavanje! "Kao to sam ti rekao, momak; za nas ti si eksperiment. Ovde dole u Topeki smo skoro dvadeset godina. Lepo je ovde. Mirno, sreeno, valjani ljudi koji cene jedni druge, nema zloina, potuju se stariji i uopte fino mesto za ivot. Rastemo i razvijamo se." ekao sam. "Ali, ovaj, sada smo otkrili da neki od naih vie ne mogu da imaju bebe, a ene koje to i mogu uglavnom, imaju devojice. Trebaju nam mukarci. Tano odreena vrsta mukaraca." Poeo sam da se smejem. Bilo je suvie dobro da bi bilo istina. eleli su me za pastuva. Nisam mogao da prestanem sa smehom. "Grubijan", kazala je jedna od ena, namrtivi se. "Ovo nam je dovoljno neprijatno, momak, nemoj nam jo vie oteavati stvari." Lu je bio zbunjen.

Nad zemljom sam traio vei deo svojeg vremena i vremena Krvavog jurei batake, a ovde dole eleli su da pruam usluge lokalnom enskom svetu. Seo sam na pod i smejao se dok mi suze nisu potekle niz obraze. Najzad sam ustao i kazao. "Naravno. Dobro. Ali ako pristanem, ima par stvari koje bih j a hteo." Lu me je paljivije pogledao. "Prvo to ou je ta Kvila Juni. Jebau je dok joj se ne zavrti, a onda u je tresnem po glavi kao to je ona mene." Nastao je mali vaar, onda je prolo, pa je Lu rekao: "Ne moemo da trpimo nikakvo nasilje ovde dole, ali mislim da je Kvila Juni isto tol'ko dobra za poetak kao i bilo koja druga. Sposobna je, zar ne, Ira?" Mravi ovek ute koe klimnuo je. Nije izgledao srean zbog toga. Kvilin matori, kladio bih se. "Pa da ponemo", kazao sam. "Poredajte ih". Poeo sam da raskopavam farmerke. ene su vrisnule, mukarci su me zgrabili i odgurali do pansiona u kome su mi dali sobu i rekli da treba da malo upoznam Topeku pre nego to ponem s poslom, jer je to bilo, uh, ovaj, nezgodno, i da su morali da ubeuju ljude po gradu da je ono to je trebalo da se desi neophodno... Uz pretpostavku da bi, pomislio sam, ukoliko se ja dobro pokaem, doveli odozgo jo nekoliko mladih bikova i pustili nas da radimo ta hoemo. Tako sam proveo neko vreme u Topeki upoznajui ljude, gledajui ta rade, kako ive. Bilo je lepo, stvarno lepo. Ljuljali su se u stolicama za ljuljanje na svojim tremovima, grabuljali travnjake, motali se oko benzinske pumpe, gurali novie u automate za vaku, crtali bele trake po sredini kolovoza, prodavali novine na uglu, sluali umpapa orkestar u koljci u parku, igrali poskoice i druge igre, glancali vatrogasne pumpe, sedeli po klupama, itali, prali prozore i potkresivali ivu ogradu, skidali eire damama, skupljali boce od mleka i iane korpe, timarili konje, bacali tap psu da im donese, ronili po gradskom bazenu za plivanje, pisali cene povra na gajbicama ispred prodavnica, etali drei za ruku neke od najrunijih cura koje sam ikada video i dosaujui tako da mi je guzica otpadala. Za manje od nedelju dana poeleo sam da vritim. Mogao sam da osetim kako se ta limenka zatvara oko mene. Jeli su vetake govnarije: vetaki graak, lano meso, imitaciju piletine, er-zackukuruz i zamenu za hleb, a meni je sve to imalo ukus krede i praine. Utivost: Hriste, bljuvalo mi se od lanog, hipokritskog sranja koje su nazivali uglaenou. Dobar dan g-dine Ovaj i g-o Ova. Pa kako ste? A kako je mala Deni?

A kako ide posao? A idete li na susret udruenja u etvrtak? A ja sam u svojoj sobi u pansionu poeo da buncam. isti, slatki, glatki, draesni nain na koji su iveli bio je dovoljan da ubije oveka. Nita udno to ljudima nije mogao da se digne pa da naprave bebe koje imaju jaja umesto rupe. Prvih par dana svi su me gledali kao da u da eksplodiram i prekrijem njihove lepo okreene ograde govnima. Ali malo kasnije navikli su se da me vide. Lu me je odveo do prodavnice i nabavio mi par deijih ogrtaa i koulju koju bi svaki samotnjak obiao na milju daleko. Ona Mez, ona zatucana kuka koja me je nazvala ubicom, poela je da se mota okolo, najzad je rekla da bi htela da me podia, da napravi da izgledam civilizovano. Ali znao sam ja ta ona hoe. Nije ona bila nikakav drugar. "ta 'o, kurvo", podbo sam je. "Tvoj matori te ne gleda?" Probala je da ugura pesnicu u svoja usta, a ja sam se nasmejao kao glupak. "Idi odseci mu jaja, mala. Moja kosa ostaje ovakva kakva je." Okrenula se i zbrisala. Odjurila kao da ima ugraen dizel-motor. Tako je to ilo neko vreme. Muvao sam se okolo, oni su dolazili i hranili me, sklanjajui mi mlado meso s puta sve dok grad ne bude pripremljen za ono to je dolazilo sa mnom. Sputan na taj nain, glava mi neko vreme nije bila u najboljem stanju. Postao sam sav klaustrofobian, spetljan, otiao sam i sedeo ispod trema u tami, u kui za izdavanje. Onda je to prolo, pa sam postao drkavo besan, reao sam na njih, onda zlovoljan, onda miran, onda naprosto smueno utuen. Miran. Najzad sam poeo da mozgam o mogunosti bega odatle. Poelo je kada sam se setio pudlice kojom sam jednom nahranio Krvavog. Sigurno je bila iz podzemnog. A ona nije mogla da se popne uz upadni tunel. To je znailo da postoji i drugi nain da se izae. Putali su me da se prilino slobodno kreem po gradu, sve dok pazim na svoje ponaanje i nita ne pokuavam. Ona zelena straarska kutija stalno je bila negde u blizini. I tako sam otkrio put napolje. Nita posebno; jednostavno je morao da bude tu i ja sam ga naao. A onda sam naao gde dre moje oruje i bio sam spreman. Gotovo spreman.

9
Prolo je tano nedelju dana kada su Aron, Lu i Ira doli po mene. Do tog trenutka

postao sam prilino zbrkan. Sedeo sam na tremu u dvoritu pansiona, puei lulu od kukuruzovine, raskopan, sunajui se. Samo to uopte nije bilo sunca. Zbrkan. Doli su oko kue. "'Jutro, Vik", pozdravio me je Lu. Doantao je s takom, matori prde. Aron mi je uputio veliki osmeh. Onakav kakav upuujete velikom crnom biku koji se sprema da ga utera dobroj, rasnoj kravi. Ifa je imao pogled koji ste mogli da iscepkate i naloite u pe. "Pa kako ste, Lu. 'Jutro, Arone, Ira." Lu je izgledao ba srean to to uje. Uh, kopiladi, valjiva, samo ekajte! "Jesi li spreman da sretne svoju prvu damu?" "Najspremniji, Lu", kazao sam i ustao. "Dobar cug, je l'da?" Kazao je Aron. Izvadio sam lulu iz usta. "Divota jedna", nasmeio sam se. Nisam ak ni upalio posranu stvar. Odveli su me do ulice Merigold, a kada smo stigli do kuice s utim kapcima i belom drvenom ogradom Lu je rekao: "Ovo je Irina kua. Kvila Juni mu je erka." "Pa, Boga mu", kazao sam, razrogaivi oi. Irina vilica se stegla. Uli smo. Kvila Juni je sedela na sofi sa svojom majkom, starijom verzijom nje same, tankom kao sasuena granica. "'Poo Holms", kazao sam i malo se naklonio. Nasmeila se. Nervozno, ali se nasmeila. Kvila Juni sedela je skupljenih nogu, ruku prekrtenih u krilu. U kosi je imala traku. Bila je plava. Slagala joj se s oima. Neto mi je zaigralo u grlu. "Kvila Juni", kazao sam. Digla je pogled. "'Jutro, Vik." Onda su svi kao stojali okolo i izgledali smeteno, pa je konano Ira poeo da kukumavi kao poite u spavaonicu i obavite tu neprirodnu prljavtinu tako da bi oni mogli da pou u Crkvu da se mole Dobrom Gospodu da ih Ne Pobije Sve munjom u guzicu, ili neko slino sranje. Zato sam pruio ruku, a Kvila Juni ju je prihvatila ne podigavi pogled, pa smo se povukli u malu spavau sobu, a onda je stajala tamo oborene glave. "Nisi im rekla, zar ne?" Pitao sam. Zatresla je glavom. I iznenada vie uopte nisam eleo da je ubijem. eleo sam da je zagrlim. vrsto.

Pa sam to i uradio. A ona je plakala na mojim grudima i malim pesnicama mi tukla u lea, a onda me je pogledala a rei su joj potekle: "O, Vik, ao mi je, tako mi je ao, nisam htela, morala sam, poslali su me, tako sam se bojala, i volim te, a sada su te doveli ovde dole, a to nije pokvareno, zar ne, to nije onako kao to moj tata kae zar ne?" Grlio sam je i ljubio i govorio joj sve je u redu, a onda sam je pitao da li hoe da poe sa mnom, a ona je kazala da da da, stvarno hoe. Pa sam joj rekao da u moda morati da joj povredim tatu da bih pobegao, a ona je u oima imala pogled koji sam stvarno dobro poznavao. I pored sve svoje smernosti, Kvila Juni Holms nije ba mnogo volela svojeg taticu usta punih molitvi. Pitao sam je ima li neto teko, kao to je svenjak ili batina, a ona je kazala ne. Poeo sam da njukam po toj spavaonici i naao par taticinih arapa u fioci pisaeg stola. Skinuo sam velike bronzane kugle sa uzglavlja kreveta i ubacio ih u arapu. Odvagnuo sam je u ruci. Oho. Da, da. Gledala me je razrogaenih oiju. "ta to hoe?" "eli da izae odavde?" Klimnula je. "Onda stani tamo iza vrata. Ne, ekaj malo, imam bolju ideju. Popni se na krevet." Legla je na krevet. "Dobro", kazao sam. "A sada svuci suknju, skini gae i prostri se." Pogledala me je uasnuto. "Hajde", kazao sam joj, "ako hoe napolje." I tako je to uradila, a ja sam je namestio tako da su joj kolena bila savijena, a butine razmaknute, a ja sam stao pored vrata i apnuo joj: "Pozovi svog taticu. Samo njega." Dugo je oklevala, a onda je pozvala, glasom koji nije morala namerno da iskrivi. "Tatice! Tatice, doi ovamo, molim te!" Onda je vrsto stisnula oi. Ira Holms uao je kroz vrata, bacio jedan pogled na svoju tajnu elju, usta su mu se razjapila, zalupio sam vrata za njim i tresnuo ga svom snagom. Zdrobio se malo, poprskao krevetske arave i skotrljao se, na pod. Otvorila je oi kad je ula tunk! a kada joj je poprskalo noge nagla se i izbljuvala na pod. Znao sam da mi nee mnogo pomoi da dovedem Arona u sobu, pa sam otvorio vrata, promolio glavu, izgledajui zabrinuto, i kazao, "Arone, hoete li da doete na trenutak, molim vas?" Pogledao je Lua koji je s gospoom Holms trtljao o tome ta se deava u spavaoj sobi, a kada mu je Lu klimnuo da poe, uao je u sobu. Bacio je pogled na nagi bun Kvile Juni, na krv po zidu i krevetskim aravima i na Iru na podu i otvorio usta da drekne, ba kada sam ga tresnuo. Trebalo je jo dva puta

da bih ga oborio, a onda sam morao da ga utnem u grudi da bih ga sklonio s puta. Kvila Juni je i dalje bljuvala. Zgrabio sam je za ruku i povukao sa kreveta. Bila je tiha dok je to radila ali ovee al' je smrdela. "Hajde!" Pokuala je da se povue, ali ja sam je drao i otvorio vrata spavae sobe. Kada sam je izvukao odatle, Lu je ustao, nagnuvi se na svojoj taki. utnuo sam taku pod matorim prdeom i on se as posla naao dole. Ga Holms je zurila u nas, pitajui se gde li joj je stari. "Tamo je pozadi", kazao sam, grabei prema ulaznim vratima. "Dobri Gospod ga je pogodio u glavu." A zatim smo bili na ulici, Kvila Juni smrdela je za mnom, bez uspeha pokuavajui da povrati, dreei i verovatno se udei ta joj se desilo s gaicama. Drali su moje oruje u zakljuanom ormanu u Birou za zapoljavanje, pa smo skrenuli pored mog pansiona, odakle sam ispod trema u dvoritu izvukao gvozdenu polugu koju sam maznuo sa benzinske pumpe. Zatim smo presekli preko poljoprivrednog dobra sve do poslovnih etvrti i stigli pravo do BZZ. Tamo je bio inovnik koji je probao da me zaustavi pa sam mu rascopao tikvu polugom. Onda sam sredio kvaku na ormariu u Luovom uredu i pokupio .30-06 i moj .45, svu municiju, moj klin, moj bode i moju opremu i napunio oruje. Do tog trenutka se i Kvila Juni malo sredila. "Gde emo sada, gde emo sada, o Tatice Tatice Tatice..." "Ej, sluaj, Kvilo Juni, nemoj mi sad taticati! Sama si rekla da oe da bude sa mnom... Pa, ja idem, tamo gore, mala, a ti ako hoe sa mnom bolje me se dri." Bila je previe uplaena da bi se pobunila. Prekoraio sam prag ulaznih vrata, a tamo je bila ona zelena straarska kutija, brzo stiui. Kablovi su joj bili izvueni, a hvataljke uklonjene. Imala je kuke. Kleknuo sam na jedno koleno, omotao remen .30-06 oko podlaktice, dobro nanianio i opalio pravo u veliko zeleno oko na prednjoj strani. Jedan pucanj i spang! Kada sam joj pogodio to oko, stvar je eksplodirala u oblaku iskri, a zelena kutija naglo je skrenula i proletela kroz izlog prodavnice na Mils Endu, kripei i pitei i zasipajui mesto plamenovima i varnicama. Ba fino. Okrenuo sam se da zgrabim Kvilu Juni, ali nje nije bilo. Pogledao sam niz ulicu, a lineri su stizali pravo ovamo, Lu je epao sa svojom takom kao neki udni skakavac. I ba tada su poeli pucnji. Jaki, gruvajui zvuci. .45 koji sam dao Kvili Juni. Pogledao sam gore, bila je tamo, na terasi drugos sprata, automata uperenog niz ogradu, nianila je u tu bandu i praila kao moda Divlji Bil Eliot u Republici iz

etrdesetih. Ali glupavo! Majko, glupavo! Traiti vreme na to kada smo morali da pobegnemo. Naao sam poarno stepenite koje je vodilo do tamo i poao preskaui po tri stepenice odjednom. Smeila se i hihotala, a svaki put kada bi izabrala nekog od tih klipana iz rulje, njen mali vrh jezika provirio bi iz ugla usta a oi bi joj se zacaklile i ovlaile i bam! klipan bi leteo dole. Stvarno se uivela u to. Ba kada sam doao do nje, nanianila je svoju sasuenu majku. Lupnuo sam je po potiljku pa je promaila, a stara dama malo je poskoila i produila. Kvila Juni trgla je glavu prema meni, a u oima joj je bila smrt. "Zbog tebe sam promaila." Njen glas naterao me je da protrnem. Oduzeo sam joj .45. Glupo. Tako rasipati municiju. Vukui je za sobom, obiao sam zgradu, pronaao svetlarnik na zadnjoj strani zgrade, skoio u njega i naterao je da me sledi. Najpre se bojala, ali sam rekao:"Cura koja tako lako ko ti sme da upuca svoju matoru ne treba da se boji tako malog skoka." Nasmejala se, kao ptica, i skoila. Uhvatio sam je, proli smo kroz vrata svetlarnika i zastali na tren da vidimo da li je banda pola za nama. Nikoga na vidiku. Zgrabio sam Kvilu Juni za ruku i poao prema junom kraju Topeke. To je bio najblii izlaz koji sam pronaao za vreme svojih tumaranja, stigli smo do njega za petnaest minuta, zadihani i slabi kao maii. I evo, bio je tu. Veliki kanal za uzimanje vazduha. Razbio sam ipkom reetku, pa smo se popeli u njega. Tamo su bile lestve koje su vodile nagore. Morale su da budu. Znaile su mogunost popravki. Dranje stvari u redu. Morale su da budu. Poeli smo da se penjemo. Trebalo nam je puno, puno vremena. Kvila Juni stalno me je pitala, tamo dole, iza mene, kad god bi se previe umorila od penjanja, "Vik, voli li me?" Stalno sam govorio da. Ne samo zato to sam tako mislio. To joj je pomoglo da se penje.

10
Izali smo milju daleko od upadnog tunela. Mecima sam razvalio filterske prekrivae i poklopce otvora, pa smo se ispeli napolje. Trebalo je da znaju bolje oni tamo dole. Ne treba se zajebavati s Dimom Kegnijem. Nisu imali anse.

Kvila Juni bila je iscrpljena. Nisam je krivio za to. Ali nisam eleo da provedem no na otvorenom; tamo napolju bilo je stvari koje nisam hteo ni da pomislim da sretnem ak ni po dnevnom svetlu. Bliio se sumrak. Koraali smo prema upadnom tunelu. Krvavi je ekao. Izgledao je slab. Ali je ekao. unuo sam i podigao mu glavu. Otvorio je oi i vrlo tiho rekao:"Hej." Nasmeio sam mu se. Isuse, bilo ga je dobro videti. "Stigli smo nazad, ovee." Probao je da se podigne, ali nije mogao. Rane su mu bile u gadnom stanju. "Jesi li jeo?" Pitao sam. "Ne. Ulovio sam jue gutera... Ili je to bilo prekjue. Gladan sam, Vik." Tada je stigla Kvila Juni i Krvavi ju je video. Zatvorio je oi. "Bolje da pourimo, Vik", kazala je. "Molim te. Mogli bi da se popnu kroz upadni tunel." Probao sam da dignem Krvavog. Bio je smrtno lak. "uj, Krvavi, otpeljau se do grada i doneti neto hrane. Brzo u se vratiti. Ti samo saekaj ovde." "Ne ulazi tamo, Vik", kazao je. "Shvatio sam to sutradan nakon to si siao. Otkrili su da nismo izgoreli u onoj gimnastikoj dvorani. Ne znam kako. Moda su nam njuke namirisale trag. uvao sam strau, a oni se nisu usudili da podu za nama. Ne krivim ih. Ne zna ti kako je ovde napolju, nou, ovee... Ne zna ti..." Zadrhtao je. "Polako, Krvavi." "Ali obeleeni smo u gradu, Vik. Tamo se ne smemo vratiti. Moraemo da probamo na nekom drugom mestu." To je bacilo sasvim drugaije svetlo na stvar. Nismo mogli da se vratimo, a sa Krvavim u takvom stanju nismo mogli ni da poemo negde drugde. A kao to sam znao da sam samotnjak, tako sam znao da ne mogu bez njega. A ovde napolju nije bilo niega za jelo. Morao je smesta da dobije hranu, kao i medicinsku pomo. Morao sam neto da uradim. Neto dobro, neto brzo. "Vik", glas Kvile Juni bio je visok i kevtav. "Pa hajde! Bie mu dobro. Moramo da pourimo." Pogledao sam je. Sunce je zalazilo. Krvavi mi je drhtao u rukama. Lice joj je izgledalo zlovoljno. "Ako me voli, poi e!" Nisam mogao ovde napolju bez njega. Znao sam to. Ako je volim. Pitala me je, u rezervoaru, zna li ta znai voleti? Bila je to mala vatra, nedovoljno velika da bi je primetila neka banda sa granica grada. Bez dima. Nakon to se Krvavi najeo, odneo sam ga do kanala za prolaz vazduha, milju daleko, pa smo unutra, na malom ispustu, proveli no. Drao sam ga cele noi. Dobro je spavao. Izjutra sam ga dobro previo. Izdrao je; bio je jak.

Ponovo je jeo. Puno je ostalo od sino. Ja nisam jeo. Nisam bio gladan. Tog jutra poli smo preko spaljene pustoi. Pronai emo drugi grad i uspeemo. Morali smo da se kreemo polako, jer je Krvavi jo bio slab. Dugo je trajalo pre nego to sam prestao daje ujem kako doziva u mojoj glavi. Pitajui me, pitajui me: Zna li ta znai voleti? Naravno da znam. Deak voli svoga psa. Los Aneles, 196869.

Fric Lajber

UHVATI TAJ CEPELIN!

Kad sam ove godine putovao u Njujork da posetim svog sina, koji je profesor socijalne istorije na jednom od tamonjih vodein univerziteta, dogodilo mi se neto veoma onespokojavajue. Za oveka moje starosti nije udno da ponekad zapadne u tmurno raspoloenje; i u takvim crnim trenucima priseam se tih dogaaja. A onda slutim da uopte ne moemo imati poverenja u granice vremena i prostora, koje su nam jedina zatita od haosa; tavie, strepim da moj um, i celokupno moje postojanje, mogu u bilo kom trenu bez ikakvog upozorenja biti oduvani naletom kosmikog vetra u neke sasvim drukije predele u ovom svemiru neogranienih mogunosti. U sasvim drugi svemir, moda; a tad bi i moj um, moja individualnost, bili na odgovarajui nain preobraeni, prilagoeni. Ali u onim drugim, vedrijim trenucima, koji kod mene ipak preovlauju, skloniji sam da verujem da je moj uznemirujui doivljaj bio ipak samo jedan od onih snovanajavi, snova pri budnom stanju, kojima su ljudi utoliko podloniji ukoliko dublje zalaze u starost. Najee su to snevanja o prolosti, a naroito o prolosti u kojoj je svet u nekom kljunom istorijskom trenutku krenuo sasvim drukijim, hrabrijim i boljim putem no to se to u naoj prolosti stvarno desilo; iz jedne bolje i hrabrije odluke u prolosti mogla je proistei i mnogo bolja sadanjost i bolja, sasvim drugaija budunost. Mnogim starcima esto nadolaze razmiljanja, zlatnim sjajem proeta, u smislu "eh, da sam..." U prilog ovom drugom tumaenju, da je to bio samo san, ide injenica da je moj doivljaj u poneemu imao strukturu sna. Zapoeo je zastraujuim bleskovima drugog sveta. Nastavio se jednim duim periodom tokom koga sam potpuno prihvatio taj izmenjeni svet, oduevio se njime, i, uprkos povremenoj jezi i nelagodnosti, oseao elju da zauvek ostanem u njegovom sjaju. Zavrio se uasom, komarom, koji ne volim ni da pomenem, a kamoli detaljno opiem, mada u to, kad doem dotle, verovatno ipak morati. U prilog prvom tumaenju, da mi se to sve stvarno dogodilo, govori moje subjektivno oseanje, koje me ponekad obuzima, da moj doivljaj na Menhetnu, i u jednoj slavnoj graevini tamo, ni na koji nain ne moe biti san, nego je apsolutno

realan, i predstavlja posetu drugoj struji vremena. Najzad, moram vam skrenuti panju i na injenicu da e ono to u vam ispripovedati biti, neizbeno, ispriano na osnovu seanja. Bilo je u mom doivljaju nekoliko prelaza, koje u morati, hteo to ili ne, da tumaim iz svoje dananje take gledita, uz zakljuke koji mi tada nisu ni na pamet padali. Ne, u vreme kad mi se to deavalo (evo, u ovom trenu pisanja opet sam sasvim siguran da se istinski desilo i da je bilo apsolutno realno) dogaaj se jednostavno nastavljao na dogaaj, na najprirodniji mogui nain, ne izazivajui u meni nikakvu sumnju. to se tie pitanja zato se to desilo ba meni, i koji je prirodni mehanizam dejstvovao, mogu rei samo ovo: svako ljudsko bie ima one retke, kratke trenutke izuzetne osetljivosti, bolje rei ranjivosti, kad um i itavo bie mogu biti vetrovima promene potisnuti u drugu realnost, a onda, dejstvom neeg to bih ja nazvao zakonom o odranju realnosti, vraeni nazad, tamo odakle su poli. etao sam Brodvejem, i bio sam blizu 34. ulice. Dan je bio sunan ali hladan, a sunce se probijalo kroz smog. Moj obiaj je da hodam obazrivo i polako, ali sad iznenada poeh da koraam znatno energinije, izbacujui stopala tako da je to poinjalo da lii na vojniki paradni korak. Lea sam ispravio, isprsio se, i poeo da udiem dublje, ne obazirui se na automobilske izduvne gasove koji su me golicali u nosu. Pokraj mene saobraaj je reao i grmeo, stvarajui povremeno zvune efekte koji su podseali na tektanje mitraljeza. Peaci su trkarali sa onom oajnom pacovskom urbom koja je tako osobena za sve velike amerike gradove, a koja u Njujorku dostie vrhunac. I to sam ignorisao, zadravajui svoju vedrinu. ak sam se nasmeio kad sam video kako jedna odrpana skitnica, i jedna krznom ogrnuta seda dama iz finog drutva, naporedo pretravaju ulicu, izmiui kolima koja su jurila punom brzinom. Samo u najveim amerikim metropolama moe se tako neto videti. Tad primetih jednu veliku, tamnu senku koja je pokrivala deo ulice ispred mene. To nije mogla biti senka oblaka, jer se nije nimalo kretala. Okrenuo sam glavu ba nosem uvis, kao neki primitivac, kao pravi Hans-Kopf-in-die-Luft (Hans-sa-glavomu-vazduhu, lik iz nemakih komedija). Vrtoglavo uvis iao je moj pogled, uz sto dva sprata najvie zgrade na svetu, Empajer Stejt Bildinga. Pri tom mi se priviala vizija gigantskog majmuna dugih onjaka kako se penje uz zgradu drei u jednoj api divnu devojku... da, seao sam se, naravno, armantne amerike filmske fantazije pod naslovom King Kong, ili, kako kau u vedskoj, Kong King.

A onda se moj pogled popeo jo vie, uz onu kulu, sedamdeset metara visoku, stamenitu, koja je dodata na Empajer Stejt Bilding i za iji vrh je bio kotvom privren prednji deo ogromnog, zanosno lepog, aerodinaminmog, srebrnastog predmeta koji je bacao senku. Izuzetno je vano da shvatite sledee: u tom asu nisam bio ni najmanje iznenaen onim to sam video. U mojoj glavi je bilo saznanje da je to, jednostavno, pramani deo velikog nemakog cepelina Ostwald, koji je dobio ime po velikom nemakom pioniru fizike i elektro-hemije.Znao sam da je Ostwald ponos mone flote vazduhoplova, putnikih i za lake terete, koji redovno lete iz baza u Berlinu, BadenBadenu i Bremerhafenu. Ta izuzetna Armada mira, u kojoj je svaka titanska vazduna laa imala ime po nekom od svetski slavnih naunika, pa bili oni Nemci (kao Mah, Nernst, Humboldt, Fritz Haber, i drugi) ili Francuzi (kao Antoine Henri Becquerel), Amerikanci (kao Edison), Poljaci (kao Sklodowska), Amerikanci poljskog porekla (kao T. Sklodowska Edison) ili, ak, i Jevreji (kao Einstein)! To je velika mornarica humanizma, u kojoj sam ja imao ugledni poloaj savetnika za meunarodnu trgovinu i Fachmanna, hou rei eksperta. Moja prsa su se nadimala od opravdanog ponosa pred ovim edel (plemenitim) dostignuem moje der Vaterland (domovine). Znao sam, takoe bez ikakvog proveravanja ili prebiranja po seanju, da je duina Ostwalda vea od polovine ukupne visine (1472 stope) Empajer Stejt Bildinga zajedno sa tom dodatom pristaninom kulom toliko debelom da je i lift kroz nju iao. Moje srce se nadimalo od novog ponosa na pomisao da je berlinski Zeppelin-turm (toranj za diriable) samo koji metar nii od ove etiristopedesetmetarske amerike graevine. Nemaka, rekoh ja sebi, nema potrebe da se napree radi nekih povrnih numerikih rekorda; njena zasenjujua nauna i tehnika otkria dovoljno jasno govore celoj planeti. Ove misli su mi jednostavno bile u glavi, pa mi nisu oduzele ni sekund. Nije se poremetio moj odluni korak. Sputajui pogled, poeo sam vedro da pevuim u sebi Deutschland, Deutschland ber alles. Brodvej kojim sam odmicao bio je potpuno preobraen, ali mi je taj njegov izgled sada bio isto onako prirodan i normalan kao i prisustvo divovskog helijumskog diriabla Ostwald iznad moje glave. Ulicom su promicali, uz blago brujenje, srebrnasti elektrini automobili i kamioni i autobusi takoe; bio je to saobraaj mnogo ujednaeniji i tii od onog malopreanjeg bunog, smradnog i histerinog saobraaja koji je naglo bledeo u mom seanju, iako gotovo podjednako brz. Oko dva kvarta ispred mene nalazila se luna kapija stanice za brzu zamenu baterija; i poneka sjajna elektrina kola ulazila su elegantnim, blagim zamahom u stanicu, dok su druga izlazila i ukljuivala se u saobraaj koji je strujao kao u snu.

Sa zahvalnou sam udahnuo vazduh koji je bio sve i ist, lien ma i najmanjeg traga smoga. Peaka je oko mene bilo moda neto manje, a kretali su se i sad vrlo brzo, ali sa mnogo vie dostojanstva i ljubaznosti. Meu prolaznicima je bilo i mnogo Afrikanera, Nigera, koji su bili podjednako dobro obueni i pokazivali podjednako mirno samopouzdanje kao i belci. Jedina neskladna nota bila je pojava visokog, bledog, izuzetno mravog oveka u crnoj odei i sa jasno hebrejskim crtama lica. Njegova sumorna odea bila je pomalo iznoena, mada ouvana, a uzana ramena malo pogurena. Stekao sam utisak da me je paljivo motrio sve dok ja to nisam primetio, a da je tada hitro otklonio pogled. Setio sam se onog to mi je sin priao o njujorkom Gradskom koledu, naime, da skraenicu naziva tog koleda (CCNY) sada neke aljivdije i zajedljivci tumae kao "Hrianski koled, sada jevrejski". Mislei na to, nisam mogao odoleti da se malo ne nasmejem, ali mogu sa zadovoljstvom izjaviti da je to bio samo blagi smeh od srca a ne zlobno cerekanje. Dobro poznata nemaka tolerantnost i uzvienost duha pomogli su Nemakoj da potpuno nadraste svoj nekadanji, nakazni protivjevrejizam. Ako emo biti poteni, moramo priznati da su treina naih velikana Jevreji ili ljudi koji imaju jevrejske gene; meu takvima su i Haber i Ajntajn. Nita u tome ne menja injenica da u podsvesti nekih staraca, meu kojima sam i ja, i dalje vrebaju izvesne mrane i opake misli, misli koje ponekad, samo za tren, izrone na povrinu i u svest kao podmornice reene da potapaju brodove. Moje zadovoljstvo samim sobom zaas se opet uspostavilo i uvrstilo.Energinim, gotovo vojnikim pokretom zagladio sam, koristei za to nokat od palca, svoje kratke, horizontalne crne brie, a onda sam vratio na mesto snani pramen svoje crne kose (farbane, priznajem) koji mi ponekad padne ukoso preko gornjeg dela ela. Bacio sam jo jedan kratak pogled na Ostwald, pomiljajui na svu onu neuporedivu rasko tog de lux vazduhoplova: na motore koji tiho predu dok pokreu propelere, elektrine motore, naravno, kojima snagu daju nizovi lakih TSE baterija, motore bezbedne kao to je i helijumsko punjenje bezbedno; na veliki hodnik koji se protee celom duinom putnike palube, od vidikovca na pramcu pa sve do dvorane za igru, koja se nalazi na krmi, opremljena prozorima isto onako velikim kao to ih vidikovac ima, i koja se nou pretvara u balsku dvoranu; na druge izvrsne prostorije koje su rasporeene du tog hodnika, na primer, na Gesellschaftsraum der Kapitn (kapetanski salon) obloen tamnim drvetom, ispunjen muevnim dimom cigara, snabdeven i izdvojenim Damentischeima (stolovima za dame), uvek raskono ukraen sveim cveem, pa na trpezariju "Premijer" sa lanenim stolnjacima i

salvetama, i srebrom obloenim aluminijumskim posuem i priborom za jelo, pa na bar "varcvald", i na kasino-kockarnicu, gde imate rulet, bakaru, hemi, "blek-deka" (vingt-et-un), stolove za skat, brid, domine i 66, kao i ahovske stolove nad kojima vlada simpatino ekscentrini svetski ampion Nimcovi, koji e vas potui igrajui naslepo, svejedno da li ima jednog ili vie protivnika odjednom, i pri tom pokazati armantno barokne kratke partije, i to za samo dva zlatnika po osobi za igru (jedan zlatnik ide luckastom Nimcoviu, a drugi u kasu DLG), i na superluksuzne spavae sobe, gde je sve od balsamovanog drveta, ali presvueno skupim furnirom od mahagonija; na mnotvo uslunih stjuarda, koji su ili mali i mravi kao dokeji, ili po roenju istinski patuljci, zato to se upoljavanjem takvih tedi na teini; i najzad na titanijumski lift koji se die kroz bezbrojne vree helijuma do dvospratne opservatorije "Zenit" iji gornji sprat ima zidove da vam vetar ne smeta, ali nema krov, tako da se vaem pogledu nude veno promenljivi oblaci, nedokuive magle, zraci zvezda i dobrog starog sunca, i lepota itavih nebesa. Ah! Gde drugde biste mogli, na kopnu ili moru, iveti na toliko visokoj nozi? Prisetio sam se detalja one jednokrevetne kabine koja je bila moja kad god sam leteo Ostwaldom, moje Stammkabine. Onda sam zamislio veliki hodnik ispunjen masom bogatih putnika u veernjim odelima: zgodni oficiri, nenametljivi ali uvek prisutni stjuardi, sjaj belih utirkanih prsa na kouljama, svetlucanje ogoljenih ramena, prigueni odblesci dragog kamenja, razgovori koji zvue kao gudaki kvarteti, tihi vedri smeh koji se pronosi du hodnika. Tano u pravom momentu izveo sam precizni okret "Links marschiren!" (na levo!) i proao kroz impresivni ulaz Empajer Stejt Bildinga, pa kroz ogromno predvorje, do dugog niza mat-srebrnastih vrata liftova. Usput sam bacio pogled na srebrnastosjajni datum, 6. maj 1937, i tano vreme, 1.07 popodne. Vrlo dobro. Poto Ostwald ne polee dok ne otkuca tri popodne, imau dosta vremena za jedan miran ruak i leeran razgovor sa svojim sinom, ako on nije zaboravio da treba da se naemo, a zaboravio sigurno nije, jer je on jedan izuzetno obziran i uredan sin, primer pravog nemakog mentaliteta, ako smem toliko da hvalim sopstvenog sina. Poao sam prema brzim liftovima, uivajui u prolasku kroz hol pun ljudi iz viih klasa, koji su se okupljali u grupe, ali nigde u nedoline gomile. Stao sam pred vrata oznaena engleskim natpisom "ekaonica za diriable" i kraim nemakim natpisom "Zum Zeppelin". Domaica lifta bila je jedna privlana mlada Japanka u matsrebrnoj suknji. Na levoj strani grudi njene matsrebrne bluze bila su sitno izvezena slova DLG i dvoglavi orao sa diriablom, simbol Nemake vazduhoplovne unije. Primetio sam sa odobravanjem, koje nisam glasno izrazio, da ona izvrsno vlada i nemakim i

engleskim jezikom, i da je podjednako ljubazna prema svim putnicima, na svoj nasmeen ali ipak suzdran, japanski nain, koji toliko lii na nau nemaku naunu preciznost govora ali nema onu nau prikrivenu toplu strastvenost. Ba je dobro to nae dve nacije, iako na suprotnim krajevima globusa, imaju tako bliske ekonomske i kulturne veze! Moji saputnici u liftu, uglavnom Amerikanci i Nemci, bili su od najprobranije klase.izvrsno obueni... a onda se, tren pre zatvaranja vrata, ugurao moj alosni Jevrejin u crnom. inilo se da mu je nelagodno, verovatno zbog te otrcane odee. Bio sam iznenaen, ali sam se potrudio da ba prema njemu budem izrazito ljubazan. Blago sam se naklonio, kratko ali prijateljski sam se osmehnuo, i sevnuo oima. Jevreji imaju podjednako pravo na vrhunski luksuz kao i svi drugi ljudi, ako imaju novca. A veina Jevreja ima novac. Tokom naeg neprekidnog i neopisivo blagog putovanja uvis, dotakao sam spoljanji levi dep svog odela, da se uverim da li su mi tu papiri i karta karta prve klase za Ostwald! Ali mnogo vie samouverenosti i tajne radosti davali su mi dokumenti u unutranjem depu, koji je rajsferlusom bio vrsto zatvoren. Oseao sam pritisak tih dokumenata, mislio na njih. Bili su to potpisani preliminarni sporazumi koji e omoguiti da i Amerika pone da proizvodi cepeline, i to putnike. Savremena Nemaka je, vidite, uvek spremna da velikoduno podeli svoja vlastita tehnika dostignua sa onim sestrinskim nacijama koje prihvataju svoj deo svetske odgovornosti; savreno je sigurna da e zahvaljujui genijalnosti svojih naunika i inenjera uvek biti daleko ispred svih drugih zemalja; najzad, genijalnost dvojice Amerikanaca, oca i sina, dala je vitalne, mada indirektne doprinose razvoju bezbednog vazdunog plovljenja (a ne zaboravimo ni ulogu Poljakinje koja se udala za jednog od njih i rodila drugog). Pribavljanje tih dokumenata bilo je glavni, i ujedno zvanini razlog za moj put u Njujork. Uspeo sam da udesim da tokom svog boravka u Njujorku odem i u posetu, koju je jo odavno trebalo uiniti, svom sinu istoriaru i njegovoj armantnoj eni. Mogu rei da je poseta bila izuzetno prijatna? Ova sretna razmiljanja prekinuta su kad se lift, bez ikakvog trzaja, zaustavio na svom uzvienom odreditu na stotom spratu. Uspon koji je starom, zaljubljenom King Kongu bio mogu samo po cenu rizinog pentranja, za nas je proao bez ikakvog napora. Srebrnasta vrata su se irom otvorila. Moji saputnici su jedan tren stajali, zadivljeni i moda malo uplaeni grandioznim putovanjem koje im je predstojalo, pa sam ja, stari vazduni putnik, prvi iskoraio iz lifta. Usput sam uputio jedan osmeh, i jedno odobravajue klimanje glavom.svojoj ljubaznoj ali hladnoj japanskoj koleginici iz nie socijalne klase.

Bacajui samo najkrai mogui pogled prema velikom, besprekorno prozirnom prozoru koji se nalazio pravo ispred lifta, i odakle se mogla videti izuzetna panorama Menhetna sa visine od 1.250 stopa minus dva sprata, okrenuo sam se odseno, ne na desno prema vratima za one koji odlaze i liftu za vrh kule, nego na levo, prema izvrsnom nemakom restoranu Krhenest (Vranino gnezdo). Levo i desno od ulaza u restoran bile su bronzane statue po metar visoke, i to na jednoj strani statue Tomasa Edisona i Marije Sklodovske Edison, a na drugoj strani statua njihovog sina Tomasa Sklodovskog-Edisona i statua grofa Fon Cepelina. Proavi izmeu tih statua i kroz vrata, naao sam se u izuzetno otmenom ambijentu najfinijeg nemakog restorana izvan domovine. Zastao sam, a moje oi su ispitivaki preletele preko prostorije. Na sve stane smirujui tamni tonovi drvenih panela izrazbarenih divnim slikama Crne ume i njenih groteskih natprirodnih stanovnika: kobolda, patuljaka,drijada (odmereno erotinih) i slinih. Ta likovna ostvarenja su me interesovala zato to sam ja ono to Amerikanci nazivaju "slikar samo nedeljom", mada ja ne slikam tako rei nita drugo sem cepelina na pozadini plavog neba i vazduastih, visokih oblaka. urno mi je priao Oberkellner, sa jelovnikom ispod levog lakta, i rekao, "Mein Herr! Tako mi je drago da vas opet vidim! Imam odlian sto-za-jednog, pokraj prozora koji gleda na reku Hadson." Ali ba tada jedna mlada osoba ustade okretno od stola kraj udaljenog zida, a zvonki, poznati, dragi glas doe do mene. "Hier, Papa!" "Nein, Herr Ober", rekoh glavnom kelneru, smeei se, i pooh mimo njega. "Heute hab ich ein Gesellschafter. Mein Sohn." Samopouzdano sam proao izmeu stolova za kojima su sedeli dobro obueni ljudi, i belci i crnci. Sin mi je stisnuo ruku sa svom estinom porodine naklonosti, iako smo se ve videli jutros. Insistirao je da ja sednem u iroku, tamnu, koom postavljenu stolicu leima prema zidu, to mi je omoguilo da uivam u divnom izgledu itavog restorana, dok je on seo u istu takvu stolicu okrenutu ka meni. "To je zato to tokom ovog ruka elim da gledam samo tebe, Papa", ree mi on sa muevnom nenou. "Moemo biti zajedno bar sat i po, Papa. Proneo sam tvoj prtljag kroz carinu i uneo ga u Ostwald. "Eto takav je mladi moj sin, na sve misli, na njega se moete osloniti! "A sad, Papa, ta emo jesti?" ree on kad smo se smestili. "Vidim da je dananji specijalitet Sauerbraten mit Spatzel i slatko-kiseli crveni kupus. Ali imaju i Paprikahuhn a takoe i... " "Ostavimo pilie da se danas die svojim paprikama u usamljenoj crvenoj slavi",

rekoh. "Sauerbraten e biti izvrstan." Po nareenju moga Herr Obera, stari vinski kelner se ve primakao naem stolu. Pomiljao sam da mu dam uputstva, ali moj sin preuze tu dunost na sebe, sa autoritetom i domainskom vrstinom koji su mi zagrejali srce. Pregledao je vinsku kartu brzo ali temeljito. "Cinfandel iz 1933. godine", narui on energino, ali ne proputajui da baci jedan pogled na mene, da vidi da li se ja slaem sa njegovim izborom. Osmehnuo sam se i klimnuo glavom. "Moda emo i ein Tropfchen Schnaps za poetak?" predloio je on. "Rakija? Moe!" odgovorih. "I to ne samo kapljica. Donesite nam po jednu duplu ljutu. Nemam ja svaki dan prilike da ruam sa ovim istaknutim naunikom, sinom svojim!" "Oh, Papa", protestovao je on, obarajui pogled i zamalo crvenei. Onda se energino obratio pogurenom, sedom kelneru, "I po jedan Schnapps. Doppel." Stari kelner klimnu glavom i urno ode. Zurili smo jedan u drugoga nekoliko blaenih sekundi, ispunjeni uzajamnom naklonou. Onda sam rekao: "A sad mi priaj neto vie o svojim dostignuima u socijalnoj istoriji. Koliko si postigao otkad si ovde u Novom svetu u okviru programa razmene profesora univerziteta? Znam da smo o ovome govorili nekoliko puta, ali samo vrlo saeto i uopteno, u prisustvu tvojih prijatelja ili tvoje divne supruge. Sad bih hteo da ujem ire objanjenje, onako, izmeu nas mukaraca, o tvom radu. Uzgred budi reeno, da li je ovdanji nauni aparat, mislim knjige und so weiter, odgovarajui, ili su ameriki univerziteti ipak slabiji u odnosu na univerzitet u BadenBadenu i na druge visokokolske ustanove u Nemakoj federaciji?" "U nekim vidovima, ovdanje institucije su slabije", priznao je on. "Meutim, pokazalo se da za moje potrebe ovdanji nauni aparat ipak savreno odgovara." Opet je oborio pogled i zamalo pocrveneo. "Ali, Papa, ti suvie hvali moje skromne rezultate. Nastavio je jo tie: "Moji rezultati su prava malenkost u odnosu na tvoj trijumfalni doprinos meunarodnim industrijskim odnosima, ostvaren u proteklih etrnaest dana." "Ma, nisam ni dan estitog truda uloio za DLG", rekoh skromno. Ipak dodirnuh lako levu stranu grudi, da uspostavim kontakt sa najvanijim dokumentima, bezbedno sklonjenim u unutranji dep na tom mestu. "Ali, dosta je te razmene utivosti", rekoh energino. "Priaj mi o tim 'malim rezultatima' koje pominje, podstaknut, naravno, svojom skromnou." Njegove oi susretoe se sa mojima. "Pa, oe", poe on prelazei naglo na stvar, "celokupnim mojim radom u poslednje dve godine preovladava, sve izrazitije, vrsto

saznanje o krhkosti samih temelja na kojima poiva ovaj dananji svet mira i dobrih drutvenih odnosa u kojima uivamo. Da su se neki maleni, ali istorijski kljuni dogaaji, takozvani meai, i to samo u poslednjih sto godina, odigrali drukije; da je istorija, dakle, potekla drugaije, a ne ovako, itav svet bi sada bio zahvaen ratovima i uasima kakve ne moemo da zamislimo. To je saznanje zaista stravino, ali u mom radu, u svemu to piem, ono zauzima sve vanije mesto." Osetio sam dodir nadahnua od koga sam jednostavno ustreperio. Utom je stigao i kelner, donosei nae duple rakije u malenim aama od rezanog stakla. Ovaj prekid utkao sam u ustrojstvo svog nadahnua. "Pa, da ispijemo u ast tvog stranog otkria!" rekoh. "Prosit!" Odlini schnapps je ario, i irio toplinu, i pojaao moje nadahnue. "Mislim da tano znam o emu govori..." rekoh svome sinu. Sputajui napola ispranjenu aicu pokazao sam prstom prema neem iza njegovih lea. On je okrenuo glavu, a potom opet pogledao moj prst koji je namerno vrludao malo levo, malo desno, i po tome je shvatio da ne mislim na ulaz u Krhenest, nego na etiri ne-tako-male bronzane statue oko ulaza. "Na primer", rekao sam, "da se Tomas Fdison i Marija Sklodovska nisu venali, a naroito da im se nije rodio njihov supergenijalni sin, Edisonovo poznavanje elekrticiteta i njeno poznavanje radijuma nikad se ne bi udruili. Nikad ne bi bila pronaena fenomenalna T.S. Edison baterija, koja je glavni pokreta sveukupnog dananjeg suvozemnog, morskog i vazdunog saobraaja. Oni elektrini kamioni koje je reklamirao list Satrdej Ivning Post u Filadelfiji ostali bi samo jedna skupa ekscentrina glupost. A gas helijum se nikad ne bi industrijski proizvodio, nego bismo imali samo one minimalne koliine koje se ispod zemlje mogu nai." Na to se oi mog sina osvetlie vatrom istog naunikog oduevljenja. "Papa", ree on ustro, "i ti si genije! Ukazao si ba na najvaniji od dogaaja meaa o kojima sam govorio.Ovih dana okonavam prikupljanje materijala za opiran nauni rad o tome. Zna li, tata, da sam istraivanjem dokumentacije u Parizu ustanovio da je godine 1894. postojala bliska lina veza izmeu Marije Sklodovske i njenog kolege koji je takoe istraivao radijum, Pjera Kirija? Moglo se lako desiti da ona postane Marija Kiri, ili ak Marija Bekerel (jer se i Bekerel bavio slinim istraivanjima). Sreom, iz Amerike je kao poruen, ba tada, u decembru 1894, stigao briljantni, dinamini Edison, osvojio ljubav Marije Sklodovske i odveo je u Novi svet, gde su zajedno postigli izvanredne uspehe. A pomisli samo, Papa", nastavio je on da govori, oiju jednako uagrenih, "ta bi bilo da njihov sin nije pronaao tu bateriju. Za itavih proteklih hiljadu godina industrijskog razvoja nije bilo projekta tako tekog, okruenog tolikim prividnim tehnikim nemogunostima. Onda bi, zaboga, Henri

Ford proizvodio automobile na parni pogon, ili na pogon prirodnog gasa, ili ak, to nije nezamislivo, na pogon tenog benzina, umesto ovih elektrinih koji se sad tako masovno proizvode i koji su itavom oveanstvu doneli tolike koristi. Ne bismo imali naa bezdimna kola, nego kola koja bi izduvavala svakojake otrovne gasove i zagaivala ovekovu okolinu." Gotovo sam zadrhtao na tu pomisao: da automobile pokree opasna meavina benzinskih isparenja i vazduha, i to svojim paljenjem i eksplodiranjem! Neverovatna misao, zaista, mada moram priznati da tako neto nije izvan granica realne izvodljivosti. A tad primetih sumornog, u crno obuenog Jevrejina. Sedeo je samo dva stola daleko od nas; nisam mogao da se naudim da je taj uao u jedno ovako ekskluzivno mesto kao to je Krhenest. Kako je mogue da nisam primetio njegov ulazak? Sigurno je uao odmah iza mene, u trenucima kad nikog drugog nisam gledao sem svog sina. Prisustvo tog oveka bacilo je tamnu senku na moje odlino raspoloenje, ali samo senku, i samo na kratko. Pa neka unese u sebe neto dobre nemake hrane i finog nemakog vina, razmiljao sam velikoduno, nek' napuni taj svoj prazni stomak, neka se na tim ispijenim jevrejskim obrazima pojavi bar nagovetaj snanog nemakog osmeha! Protrljao sam crne brie koje imam tano ispod nosa, i zabacio onaj crni pramen kose koji mi od razdeljka na desnoj strani glave esto pada ukoso preko gornjeg dela ela, i koji je ba sad tako pao. Dotle je moj sin nastavljao: "Dalje, oe, da nije razvijen elektrini saobraaj, i da poslednjih decenija odnosi izmeu Nemake i Sjedinjenih drava nisu bili tako dobri, lako se moglo desiti da ne dobijemo helijum iz amerikih petrolejskih buotina u Teksasu. Naim cepelinima je taj helijum bio oajniki potreban u kratkom, ali presudnom periodu dok nismo razvili industrijsku proizvodnju helijuma. Moja istraivanja pokazala su da je u amerikim oruanim snagama postojao snaan pokret koji je zahtevao da se zabrani prodaja helijuma bilo kojoj stranoj zemlji, a naroito Nemakoj. Ta glupa zabrana izvoza nije stupila na snagu samo zato to su istog asa priskoili Edison, Ford i neki drugi znaajni Amerikanci i upotrebili sav svoj uticaj. A da je do zabrane dolo, Nemaka bi bila prinuena da svoje diriable puni ne helijumom nego vodonikom. To je bio jo jedan kljuan mea." "Cepelin punjen hidrogenom! Smeno! To bi bila letea bomba, spremna da grune im se pojavi prva varnica!" rekoh. "Nije to smeno, oe", protivio mi se sin hladnokrvno. Odmahivao je glavom. "Ne elim da se meam u tvoje polje znanja, ali u razvoju industrije postoje neki neizbeni imperativi. Ako se ne moe napredovati nekakvim bezbednim putem, onda e se napredak nastaviti rizinim putem. Mora priznati, oe, da je pravljenje putnikih

balona u poetku bilo opasan posao. Tokom dvadesetih godina, dogodile su se uasne katastrofe amerikog diriabla Roma, diriabla enandoa koji se raspao napola, Akrona i Makona; pa katastrofe britanskog R-38 koji se takoe raspao u vazduhu, i R101; pa katastrofa francuskog diriabla Dixmude koji je iezao nad Mediteranom, Musolinijevog diriabla Italija koji se sruio u pokuaju da stigne do Severnog pola, i ruskog diriabla Maksim Gorki koji je pao posle sudara sa avionom. Sveukupno poginulo je ak tri stotine etrdeset lanova posade, u tih devet nesrea. Da su se posle toga dogodile jo dve ili tri eksplozije vodonikih cepelina, svetska industrija bi verovatno zauvek napustila pokuaje sa putnikim vazdunim laama i potrudila se da razvije velike propelerski pokretane vazduhoplove tee od vazduha." Monstrum-avione, pomislih ja u prvom trenutku, avione koji svakog asa mogu da se srue usled otkazivanja motora? Zar bi se takvi aparati ikad mogli takmiiti sa dobrim, starim, nesruivim cepelinima? Odmahnuo sam glavom, ali ne sa onoliko odlunosti koliko bi se moglo oekivati. Ideje mog sina nisu bile sasvim liene uverljivosti. Sem toga, on je imao sve injenice pri ruci, i odlino je vladao svojom izabranom temom; i to sam morao priznati. Dobro mi je bilo znano da se tih devet katastrofa zaista dogodilo, i da je svet zaista mogao poeti da razvija daleko-dometne avione za prevoz putnika i trupa, da nije bilo helijuma, TSE baterije, i nemake genijalnosti. Sreom, bio sam u stanju da izbacim te neprijatne spekulacije iz svoje svesti, i da se odam divljenju prema mnogostranoj uenosti svog sina. Taj momak je pravo udo, zar ne? Pravi izdanak starog stabla. Mogao bi taj svoga oca i da nadmai. "A sad, Dolfi", nastavi on, upotrebljavajui moj nadimak a ne moje puno ime (to mi nije smetalo) "mogu li da preem na sasvim drugu temu? Tanije, na drugi, sasvim razliit primer koji takoe potvruje moju hipotezu o istorijskim meaima, ili 'iljcima' ('cusps') kako ih Amerikanci zovu?" Klimnuo sam glavom, utke. Usta su mi bila puna Sauerbratena i onih divnih, sitnih nemakih knedli, a moje su nozdrve uivale u aromi, jedinstvenoj, slatkokiselog crvenog kupusa. Bio sam, maloas, toliko zanet u otkria koja je moj sin iznosio, da nisam svesno primetio da je ruak serviran. Progutao sam, uzeo podui gutljaj dobrog, crvenog Cinfandela, i rekao: "Samo nastavi." "Radi se o posledicama amerikog graanskog rata, oe", ree on. "To je bilo zaista iznenaujue. "Da li si znao da je u onoj deceniji posle tog krvavog sukoba postojala vrlo realna opasnost da prava i slobode Crnaca (a o tome se radilo u tom ratu, ma ta neki priali) budu potpuno naputeni? Sve ono zbog ega su se toliko trudili Abraham Linkoln, Tadeus Stivens, arls Samner, Fridmenov biro, i klubovi Unionistikog saveza, moglo je totalno propasti! ak je moglo doi do toga da se Kju

Kluks Klanu dozvoli da i dalje divlja, polulegalno, umesto da bude najstroe zabranjen. Da, oe, uverio sam se putem temeljitih istraivanja da su se takve stvari lako mogle desiti, i da su mogle rezultirati nekim novim porobljavanjem Crnaca, to bi dovelo do obnove rata u budunosti, ili do jednog opteg paralisanja obnove. Teko je opisati kakve bi to katastrofalne posledice imalo po karakter amerikog naroda: jednostavna vera u slobodu preokrenula bi se u licemerje. Objavio sam opiran lanak o ovome u urnalu za prouavanje Graanskog rata." Klimnuo sam glavom ozbiljno. Ovo o emu je sad poeo da govori za mene je bilo, dobrim delom, terra incognita; ipak sam o amerikoj istoriji znao dovoljno da sad shvatim da je njegova teza verovatno osnovana. Vie nego ikad ranije, bejah zadivljen mnogostranou njegove uenosti; nisam vie nimalo sumnjao da je moj sin linost u pravoj tradiciji nemake uenosti, temeljit mislilac, irok i dubok. Ba je prava srea biti mu otac. Ne po prvi put, ali zato moda iskrenije no ikad ranije, zahvalio sam bogu i zakonima Prirode to sam na vreme preselio svoju porodicu iz gradia Braunau u Austriji, gde sam roen godine 1889, u Baden-Baden, gde je moj sin odrastao u ambijentu velikog novog univerziteta na ivici Crne ume, svega sto pedeset kilometara od grada Fridrihshafena na obali jezera Konstanc, u pokrajini Virtemberg, gde je grof Cepelin otvorio svoju fabriku balona. Podigao sam au Kirschwassera prema njemu, izraavajui time sveanu, preutnu zdravicu (ve smo nekako doli do te faze ruka) i otpio jedan gutljaj te mone i aree trenjevae. On se nagnuo prema meni i nastavio: "Mogao bih ti takoe rei, Dolf, da e moja velika knjiga, moje delo u isti mah i popularno i nauno, moj Meisterwerk, sa naslovom Da su stvari krenule pogreno ili eventualno Da su se ostvarivale loije mogunosti, biti, iako proeto desetinama raznovrsnih primera, ipak posveeno iskljuivo ovoj mojoj teoriji istorijskih iljaka-meaa. To je veoma spekulativan, ali u realnosti vrsto utemeljen, koncept." Bacio je pogled na svoj asovnik i promrmljao: "Da, ima jo dovoljno vremena i za to." Njegovo je lice postalo smrtno ozbiljno, a njegov glas je sad bio tih, ali i dalje veoma jasan. "Pokuau, oe, da ti opiem jo jedan takav mea, najsporniji od svih, a moda najvaniji." Zastao je. "Ali te upozoravam, dragi Dolfe, da ti to izlaganje moe naneti bol." "U to sumnjam", rekoh popustljivo. "Ali u svakom sluaju, samo napred." "Vrlo dobro. Dakle, novembra 1918. godine, kad su Britanci probili Hindenburgovu liniju i kad se premorena nemaka armija prkosno ukopavala du obala Rajne, upravo u trenutku kad su se saveznici pod komandom generala Foa spremali za onu svoju zavrnu, nezadrivu, razornu ofanzivu koja je ostavila krvavi trag kroz srce Nemake i dovela ih u Berlin..."

Odmah mi je bilo jasno zato me je upozoravao. Uspomene su planule u mojoj svesti, kao to na bojnom polju planu svetlee rakete, iznenadno, zaslepljujue, i uz zagluujuu grmljavinu. eta kojoj sam ja komandovao bila je jedna od najprkosnijih jedinica, herojski reena na odbranu do poslednjeg rova. A onda je Fo zadao taj poslednji, divovski udarac, pa smo odstupili, i dalje samo odstupali, odstupali, pred daleko mnogobrojnijim neprijateljima koji su imali toliko poljskih topova, tenkova, bezbroj oklopnih kola, a vanije od svega, ogromne vazdune armade tekih bombardera "de Hevilend" i "Hendli-Pejd" oko kojih su kao insekti zujali bezbrojni lovci tipa "pad" i drugi. Ti lovci su razneli u paramparad nae poslednje "Fokere" i "Pfalcove", a bombarderi su irom Nemake naneli razaranja daleko vea od svega to su nai cepelini uspeli da uine protiv Engleske. Natrag, natrag, natrag, teturali smo se, ponovo pregrupisavali, preko poruene Nemake, saseeni na desetinu nekadanjeg brojnog stanja, pa ipak prkosni, dok nije najzad doao kraj u ruevinama Berlina, kad su i najhrabriji meu nama morali da priznaju da smo potueni i da treba prihvatiti bezuslovnu kapitulaciju... Te ive, plamene uspomene dole su mi sve u trenu. uo sam ta moj sin dalje govori. "U tom vrhunskom trenutku, novembra 1918, postojala je vrlo realna mogunost (to sam sasvim pouzdano utvrdio) da se Nemakoj ponudi primirje, i da ga Nemaka smesta prihvati i potpie, te da se rat okona nereeno. Predsednik Vilson se kolebao, Francuzi su bili veoma umorni, i tako dalje. Da se to, Dolfe, stvarno desilo, sad me dobro sluaj, Nemaka bi ula u dvadesete godine sa jednim sasvim drugaijim duhovnim stanjem. Nemaka bi smatrala da nikad nije bila istinski potuena, pa bi neizbeno dolo do tajnog obnavljanja pangermanskog militarizma. Nemaki nauni humanizam ne bi odneo potpunu pobedu nad onim nemakim, priznajemo, zavojevakim i nasilnikim duhom koji je nekada postojao. A to se tie saveznika, koji bi tada sami sebe prevarili i oduzeli sebi kompletnu pobedu koja im je bila na dohvatu ruke, njihovo bi se ponaanje prema poraenoj Nemakoj pokazalo kao vrlo loe, daleko manje velikoduno nego ono koje su ispoljili kad su prodorom u Berlin konano zadovoljili svoju strast za osvetom. Liga naroda nikako ne bi postala ovo to je danas, moni instrument koji obezbeuje svetski mir; Amerikanci bi je se odricali, Nemci bi je tajno prezirali. Te stare rane ne bi nikad dobro zarasle zato to, paradoksalno, nikad ne bi bile dovoljno duboke. Eto, rekao sam sve to sam imao, Dolf. Nadam se da ti to nije previe smetalo." Odahnuo sam ujno i jako. Onda je moje elo prestalo da se mrti i trza, i opet dobilo svoju raniju vedrinu. Rekao sam vrlo odmereno i paljivo: "Ni najmanje, sine, mada si nesumnjivo dotakao moje stare rane, i to do nerva. Intuitivno oseam da su

tvoje pretpostavke sasvim tane. Te crne jeseni 1918. godine, govorkanja o primirju irila su se kroz vojsku kao umski poar. Sasvim dobro znam da bi oficiri kao to sam ja, da je tad dolo do primirja, verovali da nemaki vojnik nije stvarno potuen, da je samo izdat od strane svojih voa i od strane crvenih podstrekaa, i zato bismo mi poeli neumorne zaverenike pripreme za obnavljanje rata, ali pod povoljnijim uslovima. Sine moj, ispijmo u slavu tvojih zapanjujuih iljaka-meaa." Nae se aice dotakoe uz tihi zvon, i potom nestadoe poslednje kapi estoke, blago gorke Kirschwasser. Namazao sam jednu tanku kriku vestfalskog crnog hleba buterom, i poeo da je grickam; jelo je uvek dobro zavriti hlebom. Odjednom sam bio neizmerno zadovoljan. Bio je to zlatni trenutak, koji bih najradije proivljavao zauvek: sluam mudre rei svog sina, sve sam zadovoljniji njime. Da, zaista, bilo je to jedino zlatno zrno predaha okrueno stranom hukom i urbom vremena; izuzetno dobra hrana, a i pie takoe, razgovor koji obogauje um, prijatni tamni tonovi okolia... Sledeeg asa sluajno pogledah mog neuklopljenog Jevrejina dva stola dalje. Iz ko-zna-kog razloga taj je zurio u mene sa izrazom ogoljene mrnje, a sad je hitro spustio pogled. Ali ak ni taj udni, uznemiravajui detalj nije poremetio moje raspoloenje, moju zlatnu smirenost, koju sam nastojao da produim, sada, sumiranjem razgovora. "Dragi moj sine, nikad nisam uivao u tako uzbudljivom, a i pomalo avetinjskom ruku. Tvoji hvale-vredni iljci otvorili su mi izmiljeni svet u koji, ipak, sasvim mogu da poverujem. To je svet koji zadivljuje svojom stravom: plamte vodonini diriabli i pre svoje putnike, Ford proizvodi bezbrojna smradna benzinska kola umesto elektrinih, ameriki Afrikaneri su ponovo neravnopravni, Marija Sklodovska se zove Bekerel ili Kiri, nema TSE baterije a ni samoga Tomasa Sklodovskog-Edisona, nemaki naunici su opaki umesto da budu tolerantni, velikih dua, humanosti, voe svetske misli, stari neenja Edison do smrti petlja sa baterijom koju ne ume da usavri.Vudro Vilson ne vri pritisak da se Nemaka smesta primi u Ligu naroda; to je svet pokriven gnojnim ranama mrnje, svet koji srlja ka drugom, jo gorem ratu. Uistinu je to neverovatan svet, ali ti si mi omoguio da za tren poverujem u taj svet, do te mere da se jednostavno plaim da e se vreme kao automobilski menja iznenada prebaciti u neki svoj drugi tok, da emo svi zaroniti u taj komarni svet, a ovaj svet koji znamo da e nam postati san..." Pukim sluajem pogledao sam svoj runi sat... I moj sin je pogledao na svoj levi runi zglob... "Dolf", ree on skaui uzbueno "nadam se da nee zbog mog glupog brbljanja da propusti..." Skoio sam i ja... "Ne, ne, sine", uo sam sopstveni usplahireni glas, "ali je tano da je poslednji as

za ukrcavanje na Ostwald. Auf Wiedersehen, mein Sohn, auf Wiedersehen!" To rekavi, ve sam jurio, ini mi se gotovo trao, ako ne i leteo kroz vazduh kao duh (ostavljajui sina da plati raun) preko dvorane koja se pred mojim usplahirenim ulima sva talasala, naizmenino se zamraivala i osvetljavala kao elektrina sijalica ije fino volframsko vlakno samo to nije pregorelo zauvek... U mojoj glavi jedan glas je govorio na engleskom jeziku; govorio je savreno mirno, ali je zvuao kao zvon posmrtnih zvona. "Svetlosti Evrope se sada gase. Ne verujem da e se ponovo upaliti za ivota moje generacije..." Odjednom je za mene postojala samo jo jedna vana stvar na itavom svetu: uhvatiti Ostwald, ukrcati se pre no to zaplovi. To i samo to me moe ubediti da sam ostao u svom svetu, gde imam pravo da budem. Hou da dotaknem i osetim Ostwald, a ne samo da priam o njemu... Projurio sam izmeu etiri bronzane statue, ali one su se tad pogrbile i izobliile, dobile lica starih vetica, etiri opaka kobolda koji mi se cere u lice, a stravino znanje sjaji u njihovim oima... Iza sebe ugledah visoku crnu figuru, bela lica, skeletno tanku... Hodnik ispred mene bio je udno kratak i zavravao se praznim zidom, vrata koja su vodila prema cepelinu vie nisu bila tamo. U trenu otvorio sam uzana vrata i potrao uz stepenice, kao da sam opet mladi, kao da mi nije etrdeset osam godina... Na treem otrom zaokretu odvaio sam se da bacim pogled iza sebe i nadole... Jedva desetak stepenika iza mene, primiui se velikim skokovima gonitelja, moj strani Jevrejin... Divljakom snagom otvorio sam vrata koja vode iz hodnika na sto drugi sprat. Tamo e, najzad, samo koji korak od mene, biti srebrnasta vrata lifta iznad kojih e pisati blago-sjajeim slovima "Zum Zeppelin". Najzad u biti podignut do Ostwalda i do realnosti. Ali te rei poee da se pale i gase kao maloas restoran Krhenest. Preko vrata je ukoso bio nalepljen kartonski znak "U kvaru". Bacio sam se na vrata i poeo da grebem po njima, stiskajui oi nekoliko puta da bih razbistrio sliku koja mi se ukazivala. Kad sam najzad sasvim otvorio oi, kartonskog natpisa nije bilo. Ali ni srebrnastih vrata nije bilo, a i rei iznad njih nestale su zauvek. Grebao sam po glatkom bledom malteru. Neko me je dotakao po laktu. Munjevito se okrenuh. "Izvinite, gospodine, izgleda da vas neto mui", ree moj Jevrejin ljubazno. "Mogu li da vam pomognem?"

Odmahivao sam glavom, ali ne znam da li u smislu neslaganja, odbijanja, ili samo da je razbistrim. "Traim Ostwald", jeknuo sam, i tek tad uvideo koliko sam se zaduvao trei uz stepenice. "Cepelin", dodadoh videi njegov zbunjeni izraz lica. Moda greim, ali rekao bih da je nekoliko trenutaka u njegovim oima sjaktala skrivena zluradost, iako se pri tom njegov ljubazni izraz lica nije nimalo promenio. "A, cepelin", ree on glasom koji se sav eerno rastapao od ljubazne predusretljivosti i brinosti. "Sigurno mislite na Hindenburg." Hindenburg? zapitao sam se. Ne postoji cepelin sa takvim imenom. Ili moda ipak postoji? Moda sam nainio greku u pogledu jedne tako jednostavne i, ovek bi rekao, nepromenljive injenice? Moj se um zaista sav smutio tokom poslednjih minuta. Oajniki sam pokuavao da ubedim samog sebe da sam ja zaista ja i da se nalazim u svom sopstvenom svetu. Moje usne su se pomakle, i ja sam promrmljao: "Bin Adolf Hitler, Zeppelin Fachmann..." "Ali Hindenburg u svakom sluaju ne aterira ovde", govorio je moj Jevrejin, "mada sam uo da je nekad postojala neka nejasna ideja da se povrh Empajer Stejt Bildinga izgradi kula uz koju e se ukotvljavati cepelini. Moda ste videli neki novinski lanak i pomislili da..." Njegovo lice je klonulo u sumoran izraz, ili spontano, ili zato to je to namerno hteo i glumio. eerna brinost u njegovom glasu postade nepodnoljiva. Rekao je: "Ali vi izgleda niste uli dananje tragine vesti. Iskreno se nadam da niste na Hindenburgu imali nekog od svojih najbliih ili nekog prijatelja. Budite hrabri, gospodine. Pre nekoliko asova, kad je prilazio pisti u Lejkherstu u Nju Dersiju, cepelin Hindenburg se zapalio, i za svega nekoliko sekundi itav izgoreo. Najmanje etrdesetak putnika i lanova posade su ivi izgoreli. O, budite vrsti, gospodine." "Ali, Hindenburg... hou rei Ostwald!... ne moe tako da gori", protestvovao sam. "To je helijumski cepelin." Odmahnuo je glavom. "Ne, nije. Nisam naunik, ali znam da je Hindenburg bio ispunjen vodonikom; tipino nemako bezobzirno srljanje u opasnost. Bar helijum nismo nikad prodavali nacistima, bogu hvala." Zurio sam u njega, klatei licem malice levo-desno u znak nemonog odricanja. A on je zurio u mene, oigledno mislei na neto novo. "Ja bih se jo jednom izvinio", ree on, "ali uinilo mi se da ste maloas hteli neto da kaete o Adolfu Hitleru. Pretpostavljam da vam je poznato da prilino liite na tog odvratnog diktatora. Da sam ja na vaem mestu, gospodine, obrijao bih te brie ispod nosa." Osetio sam u sebi talas gneva izazvan ovom primedbom. Ta je primedba bila u mnogo emu neobjanjiva, sadravala je primisli koje su me zbunjivale, ali je, sve u

svemu, nesumnjivo predstavljala uvredu. A onda je sva moja okolina pocrvenela i zatreperila, osetio sam kako se neto kida, stravinom silinom, u jezgru mog bia; tako bi se ovek mogao osetiti kad prelazi, vanvremenski, iz jednog univerzuma u neki drugi, paralelan. Postao sam, ali ne za dugo, ovek koji jo uvek ima ime Adolf Hitler, isto ime kao zloglasni nacistiki diktator, ovek gotovo iste starosti kao Hitler, Amerikanac meutim, Amerikanac nemakog porekla, roen u ikagu, ovek koji nikad nije posetio Nemaku niti uio nemaki, ovek koga su prijatelji zadirkivali zbog te sluajne slinosti sa diktatorom Hitlerom, i koji je uvek tvrdoglavo odgovarao, "Ne, neu da menjam ime! Neka taj kopilan 'firer' s one strane Atlantika menja ime! Jeste li ikad uli za onog britanskog Vinstona erila koji se obratio pismom naem amerikom piscu Vinstonu erilu, autoru romana Kriza i drugih romana, i predloio mu da promeni ime, da bi se izbegla zabuna, poto je i Britanac neto pisao? Amerikanac je odgovorio pismom, i rekao da je to dobra ideja, ali poto je on, Amerikanac, tri godine stariji, onda je on senior, pa bi mlai Vinston eril, Britanac, morao da promeni ime. E, tako ja mislim o tom faistikom kurvinom sinu Hitleru u Nemakoj." Jevrejin me je jo gledao podsmeljivo. Zaustio sam da mu kaem da se gubi, ali sam onda odlutao u drugi greviti prelaz. Prvi me je preneo iz jedne paralelne vasione pravo u drugu, a ovaj novi me je preneo kako kroz vreme tako i u novu vasionu. Ostario sam, u trenu, nekih petnaestak godina, i prebacio se iz 1937. (i linosti roene 1889. godine i stare etrdeset osam godina) u 1973. (u linost roenu 1910. i staru ezdeset tri godine). Moje ime je bilo opet ono pravo moje (ta god to znailo). Iezla je svaka slinost sa nacistikim diktatorom Hitlerom (i sa istoimenim strunjakom za diriable?) a iskrsla je injenica da imam sina koji je stvarno istoriar, stvarno je profesor na univerzitetu u Njujorku, i stvarno zastupa mnoge sjajne teorije, ali nijednu o iljcima-meaima istorije. A Jevrejin, tanije visoki mravi ovek u crnini sa licem moda semitskim, nije vie bio tu. Osvrtao sam se ponovo i ponovo, ali od njega ni traga ni glasa. Dotakoh svoj spoljanji dep na levoj strani grudi, zatim naglo posegnuh drhtavom rukom ka unutranjem depu sakoa. Na tom unutranjem depu nije bilo nikakvog zipa (mislim rajsferlusa) niti u njemu dragocenih dokumenata. U depu sam naao samo dve prazne prljave koverte na kojima sam davno navrljao neke beleke. Pojma nemam kako sam izaao iz Empajer Stejt Bildinga. Liftom, valjda. U mom seanju, taj period je pokriven samo jednom slikom, koja mi se uporno vraa: King Kong pada sa vrha, tumbajui se, kao smean, ali i vrlo alostan i dirljiv, divovski pliani meca.

Seam se da sam hodao kao u transu, satima moda, kroz Menhetn sav smradan od ugljen-monoksida i nebrojenih karcinogena, i da sam se upola budio s vremena na vreme, uglavnom kad sam morao da prelazim ulice koje su na mene reale, a ne prele, pa sam se opet vraao u trans. Neki veliki psi su bili u blizini. Kad sam se najzad sasvim rasvestio, video sam da hodam kroz sumrak ulicom Hadson, na severnom kraju Grini Vilida. Moj pogled bio je prikovan za udaljeni, ne naroito lepi bledo-sivi kvadrat: vrh neke graevine. Pretpostavio sam da je to poslovna kula Svetskog trgovakog centra, visoka 1.350 stopa. Onda je taj kvadrat nestao, zaklonjen nasmejanim licem moga sina profesora. "Dastin!" rekoh ja. "Fric!" ree on. "Ve smo poeli malice da se brinemo. Gde si se bre smucao? Jasno da se to mene nita ne tie; ako si imao sudar sa nekom go-go devojkom, ne mora to da mi prijavljuje." "E pa hvala", rekoh. "Moram priznati da sam se malice umorio, i da mi je hladno. A ta sam radio, samo sam malo proveravao terene gde sam se smucao kad sam bio mlad. Malo je due potrajalo nego to sam oekivao. Menhetn se izmenio dok sam ja bio na zapadnoj obali, ali ne mnogo." "Postaje ba ledeno", ree on. "Da svratimo u ovu krmicu sa crnom fasadom. Zove se 'Beli konj'. Tamo je pio Dilan Tomas. Kau da je nakrabao i jednu pesmu na zidu WC-a, ali su je posle prekreili. Pod je sada, kao onda, prekriven istinskom drvenom piljevinom." "Vai", rekoh ja, "al' ja u samo kafu, ne pivo. Ako nemaju kafu, onda kokakolu." Nisam vam ja stvarno osoba Prosit! vrste.

Dejms Tiptri mlai

LJUBAV JE PLAN, PLAN JE SMRT

Priseanja... uje li me, malo moje crveno? Dri me neno. Hladnoe su sve jae. Seam se: divovski sam crna i puna nade, jurim planinom, skaem sa svojih est nogu u novoj toplini! Pevaj za promenu, pevaj za za menu! Hoe li se zamene menjati uvek?.. Svako moje mumlanje sada ima odgovarajuu re. Jo jedna promena! Nastavljam da skaem oduevljeno ka suncu; sledim neki tanuni treptaj u vazduhu. Drvee ove ume opet se nekako smanjilo. Onda uviam. Radi se o meni! Ja, ovaj stvor, MOGADIT, ja sam porasla, jo vea postala, za vreme zimske hladnoe! Sama sebe zaprepaujem, ja, Mogadit-malecka! Uzbuenje, razbuenje treti sa sunane strane sveta. Dolazim! Opet se i sunce promenilo. Posle noi sunce e doi! Svetlo e nas zagrejati pa e leto zagrajati!.. Topla sam ja-Mogadit-ovaj stvor. Zaboravi zlo doba zimsko. Uspomene me potresaju. Stari. Zastajem da iupam jedno drvo iz korena. Eh, toliko mnogo raznih pitanja elela sam da postavim Starome. Nije bilo vremena. Hladnoa. Odbacujem to stablo, ono leti preko ruba klisurine, u provaliju, tumbajui se. Gledam kako iz njegove kronje ispadaju debelpenjai. Nisam gladna. Stari me je upozorio na hladnou nisam mu verovala. Hodam dalje, alou obuzeta... Stari e ti predskazati, u hladnom e poginuti. Hladnoa te uhvatila, moja ruka usmrtila. Ali sad je toplo, sad je sve drukije. Opet sam Mogadit. U skokovima prelazim jedan breg. Gledam i vidim svog brata Frima. U prvih mah ga ne prepoznajem. Veliki crni stari! mislim ja. A poto je toplo, moemo da razgovaramo! Jurim ka njemu, obarajui drvee levo i desno. To veliko crno bie ui nad jednom jarugom u koju zviri. Taj veliki crni primerak ima na leima crne talasie ba kao pa on i jeste Friml Frim-koga-sam-traila, Frim-odbegli! Ali sad je toliko porastao! Din Frim! Promenitelj, zamenitelj

"Frim!" Ne uje me; sve njegove kule sa oima su visoko pod kronjama drvea. Njegov zadnji kraj se nekako udnovato uzdigao i sav treperi, ta on to lovi? "Frim! To sam ja, Mogadit!" Ali on samo ustresa noge; vidim kako mu se mamuze izvlae iz svojih leita. Kakva je budala ovaj Frim! Podseam sebe da je on vrlo bojaljiv, trudim se da stupim blaim koracima. Primiem mu se i obuzima me novo zaprepaenje. Pa ja sam sada vei primerak od njega! Promene! U mogunosti sam da bacim pogled preko njegovih lea, u jarugu. Tamo preovlauje vrue uto-zeleno. Vidim mali travnati obronak sav u suncu. Savijam svoje one kule da bih videla ta to privlai Frima. Svet oko mene razlee se u komade raznet eksplozijom zaprepaenja. Tebe vidim. Tebe sam videla. Tebe u uvek videti. Plee naspram zelenog plamena, zvezdice moja crvena! Tako sjajna! Tako mala! Tako savrena! Tako estoka! Prepoznao sam te prvog trena, moja kupino zore, skerletno moje najsiunije. Crveno! Majuno crveno mladune, manje od mog najmanjeg oka. I tako hrabro! Rekao mi je to Stari. Crveno je boja ljubavi. Gledam te kako pokuava da udari skakaa dvaput veeg od sebe. Izbuljenih oiju gledam kako se baca za njim i kotrlja, vriti Lili-liii! Lili-iii! obuzeto svojim detinjim gnevom, maleno moje. Silan si mi ti lovac, stvarno, samo ne zna da neko viri u tvoje neno malo ljubavno krzno. O, da! To krzno ti je najblee roze, samo dotaknuto ruiastim. Iz mojih vilica poinje da brizga tenost, svet se ljulja oko mene prostreljen munjama. Onda Frim, jadna budala, osea da sam iza njega, pa se uzdie. Ali kakav je! Njegove grlene vree su nateene i purpurno crvene, njegove ploe su nabrekle kao da e iz njega krenuti pramajka svih oluja! Njegove mamuze zveckaju, svetlucaju! Njegov rep bije po tlu! "To je moje", uzvija se urlik iz njega, urlik koji jedva razumem. On se baca na mene! "Stani, Frim. stani!" uzvikujem i zbunjeno odskaem u stranu. Toplo je pa kako je onda mogue da Frim bude lud, ubilaki lud? "Brate Frim!" pozivam ga blago, umirujuim nainom. Ali neto ide kako ne bi smelo! I moj glas je urlik! Da, u ovoj toplini, puna elja da ga umirim, puna ljubavi, oseam kako kroz moje telo besni ubilaki urlik, oseam da se nadimam, zveckam, tutnjim! Neodbranjivo! Smrviti rastrgnuti O, stidim se.

Dolazim k sebi, oko mene su ruevine Frima, Frim-komadi na sve strane, ja sam stvor obliven i nakvaen Frimom. Ali nisam ga pojela! Nisam! Treba li to da me raduje? Jesam li se usprotivila Planu? Ali, grlo mi je bilo stegnuto. Ne zbog toga to je u pitanju bio ba Frim, ne, ve to su u blizini bilo ti, najdrae bie. Ti! Gde si? Obronak je prazan! Stranog li straha, prestraila sam te! Ti si pobegao! Zaboravljam Frima. Zaboravljam sve sem tebe, srdace moga srca, moje dragoceno maleno crveno. Obaram drvee, izvaljujem stene, razaram ovu jarugu! Ma gde si se sakrilo? Odjednom me novi strah obuzima: da te nije ova moja divljaka potraga povredila? Prinuujem sebe da se smirim. Poinjem potragu, kreem se u sve irim krugovima preko ume, tiha kao oblak: ispruam oi i ui niz svaki travnati obronak, a novo mumlanje narasta u mom grlu. Uuuu, uuu-uuu, ram-a-luuli-luuu, stenjem ja. Lovim, lovim tebe. Jednom primeujem, u daljini, veliko crno, nenadano se uspravljam do pune visine i urliem. Udri crno! Da li je to jo jedan brat, moj brat? Ubila bih ga, ali taj stranac ve nestaje sa vidika. Urlam jo jednom. Ne, urla me, nova silina crnog. Ipak negde iz dubine mene, ja-ovaj-stvor-Mogadit gleda i boji se. Napadati crno ak i kad je toplo vreme? Zar nema bezbednosti, jesmo li stvarno slini debelpenjaima? Ali u isti mah oseanje koje me ispunjava je oh, kako treba! oh, dobro! Sladak je Plan. Predajem se traganju za tobom, a moja nova pesma ezne Uu-luuu i Luli ram-a-luuu-luu. I ti si odgovorilo! Ti. Tako majuno ti, uureno ispod jednog lista! Cijue Li! Li! Lililiii! Pijue, fijue, napola podsmeljivo, napola ve zapovedniki. O kako se trzam, odskaem unazad, krim iza sebe, pokuavam da zavirim pod sve svoje noge, zastajem sleena od uasa da nisam sluajno zgazila to Lilili! Liii! Ljulja se, stenje, ezne Mogadit. Onda si ti izalo. Jesi. Izalo si, malecno moje vatreno, pretei MENI! Vidim tvoje najmalenije lovne kande, uzdignute; srce mi se rastapa i potapa me. Sav sam, sva sam kao neni elatin. Nena! Da, neno-estoka kao Majka, rekla bih! Zar se ne osea Majka ba ovako? Iz mojih vilica lije sok, ali to nije sok gladi guim se od straha da te sluajno ne uplaim ili ne nainim modricu na tvojoj malenosti prosto me boli koliko eznem da te zgrabim pa da te malo mesim, da te pojedem u jednom zalogaju, ne, u hiljadu mrvica... O kakva je mo crvenog dobro mi je rekao Stari! Sad oseam svoje specijalne ruke, one moje nene ruke koje uvek skrivam, kako izlaze, nadimaju se, guraju prema mojoj glavi! ta? ta?

Moje tajne ruke poinju da valjaju i mese materiju koja tee iz mojih vilica. A-ha, a to uzbuuje i tebe, crvene jedno, zar ne? Naravno, naravno, oseam ovo je muenje oseam tvoje stidljivo uzbuenje! ak i do dana dananjeg tvoje telo pamti tu zoru nae ljubavi, prve momente naeg Mogadit-i-Liili. Pre nego to sam dobro upoznao tebe-tvoje-bie, pre nego to si ti mene. Tad je poelo, srdace moje, u tom momentu je nae poznavanje ljubavi otpoelo, kad je tvoja Mogadit zurila dole u tebe kao monstrum koji samo to ne pukne. Video sam kako si nova bila, i kako bespomona! Da, ak i dok sam se nadnosio nad tebe i divio ti se, ak i dok su moje tajne ruke istezale i namotavale tvoju sudbinu, ak i tad mi je dola do svesti uspomena saaljenjem obojena, uspomena na ono to sam video davno, tako davno, ak prole godine, kao dete: meu mojom braom, nekoliko malih crvenih. Onda ih je Majka oterala. Tad sam bila samo glupo mladune, nisam razumela. Mislio sam da su ta moja braa, tako crvena, ba smena i glupa, i da je dobro to ih je Majka izbacila napolje. O, glupi Mogadit! Ali onda kad ugledah tebe, plamiku moj, sve shvatih. Tebe je tvoja mati upravo toga jutra izbacila napolje. Jo nikad nisi osetilo uase usamljenike noi u ovome svetu; nisi moglo da zamisli da te lovi neki takav monstrum kao to je Frim. Oh, moje pilence od istog rubina, moja crvena bebice! Nikada (dadoh sebi zavet) nikada te neu ostaviti i evo, zar nisam ispunio taj zavet? Nikada ostaviti! Reila sam se da ja, Mogadit, budem tvoja majka. Plan je veliki, ali ja sam smatrala da sam jo vea! Sve one lovake vetine koje sam stekla tokom prve, usamljenike godine svog ivota, vetina neujnog, poput daka vazduha neosetnog primicanja, pa vetina skoka, pa vetina preciznog hvatanja sve su sada stavljene u tvoju slubu! Ne srne se naneti povreda ni najmanjem deliu tvog sjajnog tela. O, da! Uhvatila sam te celo, u tvojoj netaknutoj malenoj perfekciji, iako si ti italo na mene, pljuvalo i borilo se, kao to takvo stvorenjce, takva iskrica sunca samog, i treba da ini. A onda A onda Poela sam da te... O, uasa! O preslatke sramote! Kako uopte mogu da govorim o tako divnoj tajni? Plan me je uzeo i poveo kao to Majka vodi svoje edo. Svojim specijalnim rukama poeo sam da Poeo sam da te uvezujem! O da! Da! Moje specijalne ruke, dotad nepotrebne a sad razmotane, nabrekle od krvi, ive, ruke koje nisu prestajale da motaju izluevinu mojih vilica, jaku i dobru, te su ruke sad poele i da te vezuju, prelazei iznad tebe i oko tebe i ispod tebe, prostreljujui me svakoga trena novim strahom i novim uivanjem. Preplitala sam

izmeu tvojih preslatkih malenih udova, posezala do tvojih najintimnijih skrivenih upljina, neno sam te umotavao, umirivao, zamotavao, vezivao, dok nisi liilo na blistavi dragulj, i to moj! A ti nisi ostalo ravnoduno. To sad shvatam. Oboje shvatamo! Da, da, uprkos tvom silnom otporu, ti si mi stidljivo pomagalo; sa slatkom tanou svako ue je leglo, tano gde i kako treba... Malo tamo, malo tu, volim Lili-luuu!.. Kako su se naa tela kretala u toj prvoj pesmi tkanja! ak i sad to mogu da osetim, i onda se topim od slasti! Kako sam plela svilu oko tebe, uvezujui svaki maleni ud, dok nisi postalo sasvim bespomono. Kako si neustraivo podizalo pogled ka meni, tvom stranom osvajau! Ti! Ti se nikad nisi plaila, a ja se ne plaim sad. Zar nije to udno, ljubavi moja? Ovo oseanje slasti koje preplavi naa tela kad god se podvrgavamo Planu. Veliki je Plan! Boj ga se, bori se protiv njega, ali ne proputaj tu slast! Slatko je poelo vreme nae ljubavi, kad sam postala tvoja nova, prava Majka. Nikad te nisam i neu izbaciti napolje. Kako sam te hranila i mazila i uukavala i milovala! Ogromna je odgovornost biti Majka. Neno drei tvoje dobro umotano telo svojim tajnim rukama, nosila sam te brino, a divljaki terala od nas svakog uljeza, ak i bezazlene banlinge u travi, i svakog asa trnuo od straha da te ne uguim ili ne zgnjeim! A kad bi dola duga topla no, kako sam negovao tvoje bespomono telace, paljivo oslobaajui svaki detinji ud, savijajui ga i opruajui, istei svojim gigantskim jezikom svaku, pa i najmanju esticu tvoga bia, grickajui svojim stranim zubima tvoje detinjske kandice, uivajui u tvom bebastom zuckanju, pravei se da te gutam celu dok si ti vritalo od radosti, Li! Lilili! Ljubav-lili, liii-lili! Ali od svih radosti ponajvea je bila Na razgovor! Nas dvoje smo i razgovarali, jesmo! Imali smo zajednitvo, delili smo sve, izlivali smo se jedno u drugo. Ljubavi, kako smo u poetku zastajali i zamuckivali, ti govorei tvojim udnim maternjim jezikom, ja jezikom moje Majke! Kako smo svoje pevuenje bez rei postepeno spojili u istu melodiju, zatim u nju uneli i rei, a onda postepeno poveavali sposobnost da stvari gledamo istim pogledima, ujemo istim sluhom, probamo istim ukusom, da svako od nas osea svet onog drugog, tako da sam najzad ja postala Lililuu a ti si postala Mogadit, da bi najzad bilo jedno, novo bie, Mogadit-Lili, Lililuu-Moga, Lilimog-luuli-dit! O ljubavi, jesmo li prvi? Da li su se neki pre nas voleli dajui cela svoja bia? O tunog razmiljanja: od ljubavnika koji su nam prethodili, nije ostao ni trag. Pamti nas! Hoe li da pamti ta smo bili, oboavano moje, ak iako je Mogadit posle sve pokvario, ak iako se hladnoe jaaju? Kad bih samo mogao jo jednom da ujem

tvoj govor, crveno nevino moje. Ti pamti, tvoje mi telo govori da se i sad, upravo sad, prisea. Neno, pridravaj me neno, i sad. uj tvog Mogadita! Prialo si mi kako izgleda biti ti-tvoje-bie, kako je kad si maleno, crveno, kad si Lililuu. Prialo si mi o tvojoj Majci, tvojim snovima, tvojim bebastim radostima i strahovima. A ja sam ti priala o svojim, i o svim mojim saznanjima o svetu jo od onog dana kad me je moja Majka uj me, duo srca moga! Vreme istie. poslednjeg dana mog detinjstva Majka ie pozvala sve nas kod sebe. "Sinovi! Sss-sinnnn-ovvi!" Zato je njen dragi glas tako kripao? Moja braa uoe polako, straljivo, iz letnjeg zelenila u peinu. Ja, mala Mogadit, ula sam eljno pod veliki luk njenog tela i poela ivo da se penjem, traei zlatno materinsko krzno. Ula sam pravo u njenu peinu, toplu peinu u kojoj sijaju njene materinske oi, peinu koja nas je itavog ivota tako mono titila, ba kao to ja titim tebe, moj cvete zore. eznem da je dotaknem opet, da opet ujem kako nam govori i kako nam peva. Ali zabrinjava me njeno materinsko krzno, otrcano je i lieno boje. Stidljivo pritiskam jednu od njenih o gromnih lezda za hranjenje. Oseam da je lezda prazna. Ali u dubini njenog majinskog oka zainje se jedna iskrica. "Majko", apuem. "to sam ja, Mogadit!" "SINNNNNOVIII!" Njen glas odjekuje kroz njen oklop kao tutnjava. Moja velika braa zgurila su se oko njenih nogu, a zvire ne u nju nego ka izlazu, ka sunevom sjaju. Ba smeno izgledaju: linjaju se, otpalo im je podosta zlatnog krzna, ve je tu i tamo preovladala crna boja. "Bojim se!" cvili moj brati Frim nedaleko od mene. Kao i ja, i Frim je i dalje pokriven starim, bebastim, zlatnim krznom. Majka ponovo progovara, ali njen glas toliko odjekuje da ga teko razumem. "ZIMMM-MA! ZIMA, KAEM! POSLE TOPLOG DOLAZI HLADNA ZIMA. HLADNA ZIMA PRE NEGO TO OPET DOE TOPLO. DOE..." Frim cvili glasnije; ukam ga. ta nije u redu, zato je njen voljeni glas sada tako promukao i udan? Uvek nam je tako neno mumlala, smetali smo se u njeno toplo materinsko krzno i tu sisali divne materinske sokove, i ljuljali se u ritmu njene postojane materinske pesme hodanja. Ii muuli-muuli, ii-muuli-muuli, dok je tlo promicalo duboko ispod nas. O, da, a kako smo zadravali dah i ciali kad bi ona otpoela svoje mono lovno mumlanje! Tann! Tann! Dir! Dir! Dir hataan! HATONN! Kako smo se vrsto drali u asu uzbudljivog klimaksa kad bi se ona bacila na plen i kad smo uli krenje kostiju, razdiranje, zatim klokotanje u njenoj utrobi koje je znailo da e njene lezde za hranjenje uskoro biti bogato pune.

Kad, odjednom, vidim jednu crnu prugu kako zamie ka izlazu: jedan crni brati je pobegao! Majin tutnjei glas tog asa je zamukao. Njeno ogromno telo se zateglo, oklopne ploe su poele da se sudaraju. Majka rie! Dole na tlu, opte tranje i cicanje! Ja se uukavam jo dublje u njeno krzno. Neto me bacaka na sve strane: to ona skae. "NAPOLJE! IDI NAPOLJE!" urlie ona. Njeni strani lovni udovi silovito ljiskaju po tlu, ona urlie bez ijedne rei, sva se trese, baca se. Kad se najzad usudim da izvirim, vidim da su pobegli svi ostali. Svi sem jednog! Jedno crno telo lei pod Majinim kandama. To je da, to je moj brati Seso. Ali mama ga kida na komade, prodire! Gledam uasnuta to je Seso kojim se toliko ponosila, za koga se toliko brinula, i to tako neno! Jecam, zarivam glavu u njeno krzno. Ali to divno krzno otpada i ostaje mi u rukama, njeno zlatno materinsko krzno umire! Drim se oajniki, pokuavam da ne ujem kratanje i gutanje i klokotanje. Svet se rui, sve je uasno, uasno. A ipak, moja voko plamena, ipak sam tada bio na domaku da shvatim. Plan je veliki! Uskoro Majka prestaje da se hrani i poinje da se kree. Stenovito tlo odmie izlomatanim trzajima daleko ispod mene. Njeni koraci nisu glatko povezani nego me trzaju, a udno je i ono to ona poinje da mumla. Dalje! Dalje! Sama! Uvek sama. Napred! Mumlanje prestaje. Tiina. Majka se odmara. "Majko!" apuem. "Majko, ovo je Mogadit. Ovde sam!" Njene stomane ploe se gre, silovito podrigivanje odjekuje pod njenim svodovima. "Idi", stenje ona. "Idi. Prekasno. Majka vie ne." "Neu da te napustim. Zato moram da idem? Majko!" cvilim ja. "Govori mi neto!" Poinjem da zujim tanko a visoko, kao beba, Diiit! Diiit! Tikki-takka! Dii-it! nadajui se da e Majka odgovoriti svojim dubokim maznim Brum! Brrrumm! Brumaluu-brum! Sada vidim nejasni sjaj u jednom ogromnom materinskom oku, ali njen glas je kripav. "Prekasno. Nema vie... Zima, kaem. Jesam kazala. Pre zime, idi. Idi." "Priaj mi o Napolju, Majko", molim je. Sledee stenjanje, ako to nije bio kaalj, zamalo da me zbaci sa mog visokog uporita. Ona opet progovara. Glas joj je sad blai. "Priati?" guna ona. "Pria, pria, pria. udan si ti sin. Samo pria, kao i tvoj Otac." "A ta je to, mama? ta je to Otac?" Ona opet podriguje. "Uvek je priao. Zime se pojaavaju, govorio je. E, da. Reci

im da se zime pojaavaju. Rekla sam im. Kasno. Zima, kazala sam vam. Hladno!" Njen glas poinje da bubnja. "Nema vie. Prekasno!" ujem kako napolju njen oklop zvei i treska. "Mati, priaj mi." "Idi. Idiiiii!" Njene trbune ploe poinju da se sudaraju oko mene. Pokuavam da se skokom prebacim do drugog mesta u krznu i tamo ugnezdim, ali otkinute dlake mi ostaju u zahvatu, padam. Cvilei, hvatam se za jedan od njenih velikih udova za kretanje i tako spaavam sebi ivot. Ta noga joj je napeta, drhti kao kamen po kome neko udara. "IDI!" urla ona. Vidim da njene materinske oi poinju da se guvaju, mrtve! U panici, jurim ka tlu, a oko mene je sve ispunjeno vibracijama i rezonancama. Majka se suzdrava da se ne prepusti stranom napadu gneva! Doskakujem na zemlju, jurim i bacam se kao da ronim, i to u jednu pukotinu meu stenama, migoljim i rovarim to dublje, a odozgo stie pravi pljusak zveketanja i uasnog mukanja. Meu stenama traim spas, a Majine lovne kande ibaju po tlu u pokuaju da me dokae. O, crvene moje maleno, neno moje! Nikad ti nisi takvu no doivela. Stravine none sate provedene u skrivanju od udovita koje ti je donedavno bilo mati! Video sam je kasnije jo jednom prilikom, jesam. Kad je osvanula zora, uspentrala sam se na jednu stenovitu ivicu i zurio kroz izmaglicu. Bilo je toplo tih dana, izmaglice su takoe bile tople. Znao sam kako izgledaju Majke: vie puta smo imali prilike da vidimo, obino bez upozorenja i samo na tren, gigantske, rogate, mrane forme. Onda bi nas naa Mati trubljenjem dozvala da se sakrijemo pod nju... Da, a onda bi usledio Majin izazov: urlik od koga se zemlja tresla. Ona druga majka bi uzvratila ravnom merom. Drali smo se svom snagom, oseajui u njoj plimu ubilakog gneva, onda nas je drmalo i bacalo,ostajali smo zagluhnuti bukom,dok je naa Majka juriala i zadavala udarac. Jednom, dok je naa Majka prodirala palu protivnicu, ja sam provirio napolje i videla nepoznatu bebu kako cvili meu komaem na tlu... Ali sad sam video svoju sopstvenu dragu Majku kako odlazi teturajui se kroz izmaglice; video sam taj ogromni trup sivo-raste boje, silno rogat i kvrgav, silno oklopljen, iznad koga su virile samo njene lovne oi, vrtele se bezumno, tragajui za ma kakvim pokretom u okolnom predelu. Krila je sebi put kroz umu na ovom planinskom obronku, i u hodu mumlala novu, grubu pesmu. Hladno! Hladno! Led, sama. Led! I hladno. Nema vie. Nikad je vie nisam videla.

Kad je sunce izgrejalo, videla sam da se zlatno krzno ljuti sa mojih lea, koja ispod njega ostaju sjajna i crna. Sama od sebe jedna moja lovna ruka sevnu i ubaci jednog skakaa pravo u moje eljusti. Uvia, voko moja, koliko sam ja, kad nas je Mati isterala u svet, bio vei jai nego ti? To je takoe deo Plana. U to vreme ti nisi bila ni roena! Morala sam da ivim kako sam znala i umela, toplo je otilo, dolo je hladno, bila je zima, opet je dolo toplo, i tek tad je doao dan kad si me ti ekala. U meuvremenu sam morala da rastem i uim. Da uim, moja Lililu! To je vano. Samo mi crni imamo dovoljno vremena za uenje, tako mi je rekao Stari. U poetku, tako mala saznanja! Kako se napiti vode kad je ravna i tvrda, a ne uguiti se, kako uhvatiti one sjajne svetlucave stvari koje lete i ujedaju, kako motriti na olujne oblake i na sunce koje se kree. I o noi, i o onim mekanim stvarima koje se kreu kroz kronje drvea. bunje se smanjivalo, smanjivalo, a ustvari sam to ja, Mogadit, rasla i rasla! Itekako! Ah, onaj dan kad sam najzad mogla da zveknem debelpenjaa tako da odmah spadne sa loze u kronji drveta i tresne na zemlju! Ali sva su ta saznanja dolazila lako: vodio me je Plan u mome telu. Vodi me i sad, Lililuu, ak i sad bi mi taj Plan pruio mir i radost ako bih samo pristao da mu se podvrgnem. Ali neu! Pamtiu do samog kraja, govoriu do zadnjeg asa! Govoriu velika saznanja. Govoriu kako sam videla (iako sam po itav dan lovila i derala jo, i jo, i jo, uvek sve vie) da se sve stvari menjaju, menjaju. Promenitelji! bunje promeni svoje pupoljke u kupine, debelpenjai menjaju boju, ak se i sunce menja, i bregovi. Videla sam da je svaka stvar udruena sa drugim stvarima sopstvene vrste, ali da sam ja, Mogadit, sama. O, tako sama! Nosei svoju novu, sjajnu crnu boju, marirala sam kroz doline, mumlala svoju novu pesmu Turra-tarra! Tarra-tan! Jednom sam videla i svog brata Frima i pozvala ga, ali on je pobegao kao vetar. Putuj dalje sama! Kad sam zala u sledeu dolinu videla sam na sve strane poobarano i pogaeno drvee. U daljini sam videla jednog crnog nalik na sebe, ali neuporedivo veeg! Diva! Bio je velik gotovo kao Majka, ali gladak i sjajno nov. Mislila sam da ga pozovem, ali on se uzdigao, video me, i zauzlao tako strano da sam brzinom vetra pobegla u puste planine. Sama. I tako sam uila, crvene moje, da smo sami ak i onda kad nam je srce puno ljubavi. Razmiljao sam o tome, udila sam se, ali sam u meuvremenu jeo sve vie i vie. Video sam i Staze, koje mi tada nisu nita znaile. Ali poela sam da uim o jednoj vanoj stvari. O hladnoi! Ti to zna, moje malo crveno. Zna da sam u toplim danima ja onaj pravi ja, ovostvorenje-Mogadit. Bie koje veno raste i veno ui. U toploti mislimo i govorimo.

Volimo! Pravimo svoj sopstveni Plan, o zar ga nismo pravili, ivote moj? Ali u noi i hladnoi (a noi su tada postajale sve hladnije) u hladnoi noi ja sam postajala... ta? Ne Mogadit. Ne Mogadit-koja-misli. Ne ja-ovo-bie. Nego samo neto-ivo, neto to deluje a ne razmilja. Bespomona Mogadit. U hladnom ostaje samo Plan. Maltene sam poela da mislim Plan. Onda je doao dan kad je nona jeza istrajavala, drala se, a sunce nikako da izae iz magle. Tad primetih da ve hodam uzbrdo, jednom Stazom. Te Staze su takoe deo Plana, crvene malo. Staze su za zimu. Njima svi mi crni moramo proi. Kad zahladni, Plan nas pozove da krenemo uvis, uvis, mi ponemo da krivudamo i lutamo na nove naine koji nas uvek na kraju dovedu do Staza uz koje kreemo. Penjemo se uz planinske prevoje dok ne doemo do none strane planine,i do proreenih uma koje se zavravaju okamenjenim i sleenim mrtvim deblima. Plan je i mene tako povukao, a ja sam ga sledio, polusvestan. Ponekad sam izbijao na osunanije, toplije mesto gde sam mogla da zastanem, nahranim se i pokuam da razmislim, ali su se tada opet dizale hladne magle pa sam nastavljala uspon. Primeivala sam na udaljenim planinskim stranama sve vei broj meni slinih crnih kako se polako penju. Kad bi oni primetili mene, nisu se ni uzdizali ni urlikom oglaavali. Nisam ih pozivala. Peli smo se svako za sebe prema Peinama, ne mislei, kao slepi. Zamalo da i ja tako odem. Onda se dogodila ona velika stvar. A, ne, moja Lililuu! Ne najvea. Najvea stvar si ti, i uvek e biti ti. Dragocena moja sunana estico, crveno moje voljeno! Ne ljuti se, ne, ne, moja-sa kojomsam-delio.Pridravaj me neno. Moram da kaem nae veliko saznanje. uj svoga Mogadita, uj i pamti! U poslednjoj toplini sunca naiao sam na njega, na Starog. Straan prizor! Tako je bio obogaljen i oteen! Neki delovi njegovog tela su trunuli, drugi su ve otpali. Gledao sam ga kako lei i pomislio da je mrtav. Iznenada se njegova glava slabano zaklatila, neto je zakreketeo. "Mladi?" Na njegovoj gnojnoj i iravoj glavi otvorilo se jedno oko, a neko letee stvorenje odmah je doletelo da pokua da to oko kljuje. "Mladi... ekaj!" Razumeo sam ga! O, sa ljubavlju Ne, ne, moja crvena! Nenije! Neno sasluaj svog Mogadita. Razgovarali smo, taj starac i ja. Star sa mladim, delili smo znanje.Mislio sam da je to nemogue. "Starci ne", kripao je on. "Nikad ne razgovaramo... mi crni. To nije po... Planu. Jedino ja... sam saekao..." "Plan", zapitao sam ja, napola znajui. "ta je to Plan?"

"Neto divno", proaputao je. "U toplom, divota u vazduhu... sledio sam... ali drugi crni me je video pa smo se borili... bio sam ozleen, ali me je Plan ipak gonio dalje, dok nisam bio sav slomljen, pokidan na smrt... ali preiveo sam! I Plan me je pustio, pa sam dopuzio dovde... da ekam... da podelim znanje... ali..." Glava mu je klonula. Hitro hvatam jednog letaa koji je proao blizu i guram ga u pokidane eljusti starog. "Stare! ta je Plan?" On guta bolno, a njegovo jedino oko zuri u moje oi. "U nama", kae on zapliui jezikom, ali ipak jae. "U nama je, pokree nas da obavimo sve stvari potrebne za ivot. Video si. Dok je beba zlatna, Majka je oboava, i to traje itavu zimu. Ali kad beba postane crvena ili crna, Majka je odagna od sebe. Zar nije bilo tako?" "Da, ali..." "To je Plan! Uvek Plan. Zlatno je boja za majinsku brigu a crno je boja gneva. Udri crno! Crno ubija i biva ubijeno. ak e i Mati sopstvenu bebu, jer Planu se ne moe odupreti. uj me, mladi!" "ujem. I video sam", odgovaram ja. "Ali ta je crveno?" "Crveno!" stenje on. "Crveno je boja ljubavi." "Nije!" kaem ja, ja, glupi Mogadit! "Znam ja ljubav. Ona je zlatna." Stari okree oko od mene. "Ljubav", uzdie on. "Kad se ono divno rairi po vazduhu, bie ti sve jasno..." Zautao je. Plaim se da umire. ta da uinim? utimo tako u poslednjoj magliastoj toplini sunca. Mutno na obroncima dole vidim druge crne meni sline kako odmiu svojim Stazama, izmeu gomila okamenjenog drvea, u ledene magle. "Stari! Gde to mi idemo?" "U Peine zime. Takav je Plan." "Zima, da. Hladno. Majka nam je rekla. A posle hladne zime dolazi toplo. Pamtim to. Zima e proi, zar ne? Zato je ona rekla da se zime pojaavaju? Naui me, stari. ta je to Otac?" "O-tac? To je neka re meni nepoznata. Ali ekaj..." Njegova unakaena glava okree se ka meni. "Zime se pojaavaju? Tvoja Majka je to rekla? O, hladnoe! O, usamljenosti!" stenje on. "Veliko je znanje ona tebi dala. O tom saznanju bojim se da mislim." Njegovo oko se koluta, zuri strano. U sebi sam osetila strah. "Osvrni se, mladi. Ovo okamenjeno mrtvo drvo. To su mrtvi oblici drvea koje raste po toplim dolinama. Otkud ono ovde? Hladnoa je to drvee ubila. Ovde vie nema ivog drvea. Misli, mladi!"

Gledam, i stvarno! To je topla uma, ubijena i okamenjena. "Nekad je ovde bilo toplo. Ovde je bilo kao u dolinama. Ali hladnoa je jaala. Zima raste. Vidi li? Toplote ima sve manje." "Ali toplota je ivot! Toplota mi daje da budem ja-ovo-bie!" "Da. Pri toploti mislimo i uimo. U hladnoi nam ostaje samo Plan. U hladnom smo slepi... ekajui ovde, razmiljao sam, da li je na ovom mestu ikad bilo toplo? Da li smo dolazili ovamo, mi crni, po toplom vremenu, da delimo znanje? O, mladi, evo strane misli. Da li se vreme koje imamo za uenje stalno smanjuje? Skrauje? Gde e se to zavriti? Da li e se zime jaati dok na kraju ne ostanemo u nemogunosti da ma ta nauimo? Da li emo tada iveti slepo u Planu, kao oni blesavi debelpenjai koji umeju da pevaju, ali ne i da govore?" Njegove rei su me ispunile hladnim strahom. Kakvo strano saznanje! Oseam gnev. "Ne! Nee! Moramo moramo da drimo toplo!" "Da drimo toplo?" Uvija se bolno da bi me pogledao. "Da drimo toplo... velika misao. Da. Ali kako? Kako? Uskoro e biti previe hladno, ak i ovde, da bi se moglo razmiljati!" "Toplo e opet doi", kaem mu. "Tad moramo da pronaemo nain da zadrimo toplo, ti i ja!" Njegova glava se klati. "Ne... Kad doe toplo, mene ovde nee biti... a ti e biti toliko zauzet da nee moi da misli, mladi." "Pomoi u ti! Odneu te do Peina..." "U Peinama", kae on borei se za dah, "u svakoj peini su po dva crna, tebi slina. Jedan ivi, ali bez misli, samo eka da zima proe. Dok eka, jede. On jede onog drugog, zato i moe da preivi. To je Plan. Tako e ti pojesti mene, mladiu moj!" "Ne!" uzviknuh uasnuto. "Nikad ti neu uiniti nita naao!" "Kad stegne hladno, videe", apue on. "Plan je veliki." "Ne! Nisi u pravu! Ja u pobediti taj Plan!" viem. Sa vrha planine pristie hladan vetar. Sunce umire. "Nikad tebi nita naao", mukala sam silno. "Ne sme tako da kae!" Moje oklopne ploe se stiskaju, formiraju neprekinuti krljutasti oklop. Moj rep poinje da tue zemlju. ujem, kroz izmaglice, njegovo stenjanje. Pamtim da sam odvukao neto crno i teko do moje Peine. Stari e ti predskazati, u hladnom e poginuti. Hladnoa te uhvatila, moja ruka usmrtila. uj, Lililuu. Nije se branio.

Plan je veliki. On mu se podvrgao, moda je ak osetio onu udnu radost, kakvu ja oseam sada.U Planu je radost. Ali ako je Plan naopak? Zime jaaju. Imaju li debelpenjai neki svoj Plan? O, teko razmiljanje! Koliko smo se trudili, ja i ti,crveno moje, radosti moja. Po itav dugi topli dan sam ti objanjavao, iznova i iznova. Kako e doi zima, izmeniti nas ako ne budemo u stanju da zadrimo toplotu. Razumela si me! Sad deli, sad me shvata, plamene moj dragoceni, i ja to oseam iako sad ne moe da govori. Oseam tvoju ljubav. Nenije... Da, obavili smo svoje pripreme, imali smo svoj sopstveni Plan. ak i pri najjaoj vruini, smiljali smo odbranu od hladnoe. Jesu li neki drugi ljubavnici nekad to radili? Kako sam, nosei tebe, pupoljku moj trenjev, tragao; preao sam itave planinske lance, iao sam za suncem dok nismo nali najtopliju od toplih dolina na sunanoj strani. Ovde e hladnoa sigurno biti slabija, mislio sam. Kako bi mogle ovde da me dostignu hladne magle i ledeni vetrovi koji zamrzavaju onu unutranju ja i vuku me uz Staze u mrtve Peine zime? Ovoga puta u se usprotiviti! Ovoga puta imam tebe. "Ne ponesi me nikad tamo, Mogadit!" molila si, plaei se nepoznatog. "Ne nosi me u hladno!" "Nikad, moja Lililuu! Nikad, zaklinjem se. Zar ja nisam tvoja Majka? Zar nisam, crvene moje?" "Ali e se izmeniti! Od hladnog e zaboraviti. Zar nije takav Plan?" "Skriemo mi taj Plan, Lili. Vidi da raste, sve si vea i tea, plamena kupino moja, i sve lepa! Uskoro neu moi tako lako da te nosim. Nikako ne bih mogao da te iznesem uz hladne Staze. A napustiti te neu nikad!" "Ali ti si tako velika, Mogadit! Kad doe promena, zaboravie i odvui e me u hladno." "Nikad! Tvoja Mogadit ima dublji Plan! Kad ponu izmaglice odveu te u najdalji, najtopliji ugao ove peine, a onda u isplesti zid, tako da e biti nemogue odvui te. A napustiti te neu nikad, nikad. ak ni Plan ne moe da odvoji Majku Mogadit od Lililuu!" "Ali morae da poe u lov radi hrane, pa e te hladno tada uzeti! Zaboravie me i poi za hladnom ljubavlju zime i ostaviti me tamo da umrem! Moda je takav Plan!" "O, ne, najdragocenije blago moje, crveno moje! Ne tuguj, ne plai! uj plan svoje Mogadit! Od sada u loviti dvaput ee. Napuniu ovu peinu do vrha, debeli moj pupoljku rumeni, napuniu je hranom, pa u moi itave zime da ostanem kraj

tebe!" To sam i sproveo, zar nisam, Lili? Glupi Mogadit, kako je lovio, donosio gutere, skakae, debelpenjae, banlinge, i to sve po desetak odjednom. Koja budala! Jer oni su u toploti naravno poeli da trunu, brda tih leeva su postala zelena i ljigava (ali jo ukusna za jelo, a, kupino?) pa smo morali odmah da ih pojedemo, tovei se kao bebe. Kako si rasla! Oh, postala si divna, moj dragulju crvenkasti debela do pucanja i sjajno-puna, ali ipak moja malecka, moja draga sunana iskrica. Svake noi, poto bih te nasitio hranom,razdvojio bih svilu i milovao tvoju glavu, tvoje oi, tvoje nene ui, drhtei od uzbuenja jer se bliio preslatki momenat kad u osloboditi prvi od tvojih skerletnih udova, masirati ga, uvebavati i pritiskati uz moje pulsirajue grlene vree. Ponekad sam oslobaao po dva uda odjednom, samo zbog one radosti koju sam oseao kad bih te video da se sama pomie. Svake noi je taj posao due trajao, svakog jutra sam morao da spremam jo svile da bih te opet uvezao. Kako sam ponosit bio, moja Lili, Lililuu!" Tad sam doao do svoje najvee misli. Dok sam te splitao u tvoju sjajnu svilenu auru, voko moja radosna, pomislio sam, a zato ne bih upleo ive debelpenjae? Zatvorimo ih ive, tako da njihovo meso ostane slatko, i da nam poslue kao hrana tokom zime! To je bila velika misao, Lililuu, i to sam sproveo, i bilo je dobro. U jedan mali tunel sam zazidao mnotvo debelpenjaa, i mnogo, mnogo drugih bia takoe, dok se sunce povlailo ka zimi, a senke se izduivale. I debelpenjae, i banlinge, i svakojaka ukusna stvorenja, i ak oh, pametni Mogadit! ak i svakojako lie, koru i sline stvari njima za jelo! Tad smo bili sigurni da smo pobedili taj Plan! "Sigurno sam da smo pobedili taj Plan, moje Lili-crveno. Debelpenjai jedu lie i koru, banlinzi izvlae sok iz drveta, veliki trkai vau travu, a mi emo pojesti sve njih!" "O Mogadit, kako si hrabra! Smatra li da stvarno moemo da odnesemo pobedu nad Planom? Strah me je! Daj mi jednog banlinga, mislim da je zahladnelo." "Pa poderala si ve petnaest banlinga, malo moje!" zadirkivao sam te. "Ala si debela! Daj da te ponovo pogledam; da, mora da pusti svoju Mogadit da te mazi dok jede. Ah, kako si divna!" A onda, naravno... sea se i sama kako je poelo, ljubavi najdublja. Jer kad sam te skinuo jedne od prvih hladnijih noi, video sam da si se promenila. Treba li to da kaem? Dobila si ono tajno krzno. Materinsko krzno. Uvek sam to tvoje mesto posebno paljivo istio, i nikad mi nije bilo teko da se suzdrim. Ali te noi, kad sam svojim ogromnim lovnim kandama rasekao svilaste

trake, pred mojim oima se ukazala nesluena nova divota. Nije na tom mestu vie bilo ono bledo, ruiasto krzno, nego plameno crveno! Crveno! Blistalo je skerletnim sjajem kao najcrveniji zalazak sunca, imalo je i zlatasti vrh! Bilo je nabreklo, kovrdavo, vlano, i, oh! nareivalo mi da skinem sve omote sa tebe, da te celu izloim pogledu. O, kako su me tvoje nene oi topile, kako je tvoj dah mirisao mousno-slatko, kako su tvoji udovi bili topli i teki u mome zahvatu! Divlje sam pokidao ostatak aure, zanesveen od blaenstva dok si ti polako protezala svoje celo zasenjujue crvenilo ba ispred mojih oiju. Tad sam znao, mi smo tad znali, da je sva ona dotadanja ljubav bila samo poetak. Moji lovni udovi ostadoe da vise uz moje bokove, a moje specijalne ruke su nabrekle, natekle novim, skoro bolnim ivotom. Nisam mogao da govorim, moje vree na grlu su se punile, punile! I moje su se ljubavne ruke izdigle same od sebe, pritiskajui ekstatino, dok su se oi savijale sve nie, ka tvom slavnom crvenom! Ali iznenada se probudila ja-ovo-bie, Mogadit. Odskoio sam unatrag! "Lili! ta se ovo deava sa nama?" "Mogadit, volim te. Ne odlazi." "ta je ovo, Lililuu? Je li ovo Plan?" "Ba me briga! Mogadit, da li me voli?" "Bojim se! Bojim se da u te povrediti! Tako si mala. Ja sam tvoja Majka." "Nije tako, Mogadit, gledaj. Velika sam koliko i ti. Ne plai se." Uzmakao sam (jedva! jedva!) i pokuao da pogledam smireno. "Istina je, moje crveno. Porasla si, ali tvoji su udovi tako novi, neni. Ne mogu da gledam!" Savijajui oi u drugom pravcu, poeo sam da pletem zavesu od svile, da bih od sebe sakrio tvoje izluujue crveno. "Moramo da ekamo, Lililuu. Moramo da se ponaamo kao i dosad. Ne znam ta znae ovi udni novi nagoni; bojim se da u te povrediti." "Da, Mogadit. Da ekamo." Tako smo ekali. Da, ali svake noi je postajalo sve tee. Pokuavali smo da budemo sreni kao pre,da budemo Lili-Mogadit. Svake noi sam milovao tvoje sjajne udove koji su mi se nudili, odmotavao sam ih jedan po jedan i svaki ponovo zamotavao, i tako redom, ali se u meni budila sve vrelija potreba da te skinem celu i opet vidim celo tvoje telo. O, da, moja draga, oseam (neizdrljivo!) da se u ovom asu i ti prisea tih poslednjih dana nae jednostavne ljubavi. Hladnije i hladnije. Dola su ona jutra kad sam, izlazei da po kronjama pokupim etvu debelpenjaa za taj dan, nalazio belinu na njihovim krznima, a po tlu nepokretne banlinge. Sunce je tonulo sve nie, bivalo sve blee, a hladne izmaglice

su doplovile do iznad nas i poele da se sputaju. Uskoro se vie nisam usuivao da napustim peinu. Provodio sam po itav dan uz svileni zid kojim si bila omotana, mrmorei kao Majka, Brumm-a-luuu, muuuli-muuli... Lililuuu, ljubav, Lili... Snani Mogadit! "ekaemo, vatro moja. Neemo se prepustiti Planu!... Nismo li sreniji od svih drugih, ovako sa svojom ljubavlju u svojoj toploj peini?" "Oh, jesmo, Mogadit." "Sad sam ja prava ja. Jaka sam. Praviu svoj Plan. Neu te gledati dok... dok ne bude toplo, dok se sunce ne vrati." "Da, Mogadit... Mogadit? Udovi su mi bolno stisnuti." "Oh, brago moje, ekaj, evo, otvaram svilu veoma paljivo, neu gledati, neu..." "Mogadit, zar ti mene ne voli?" "Lililuu! Oh, slavna moja! Bojim se, bojim se..." "Vidi, Mogadit! Pogledaj koliko sam velika i jaka!" "Crvene moje, moje ruke, moje ruke, ta ti to rade?" Moje specijalne ruke ve su stiskale vrele sokove iz mojih grlenih vrea, neno razmicale tvoje slatko materinsko krzno i polagale moj poklon u tvoja tajna mesta. Dok sam to inio, nae oi su se ispreplitale, a nai su udovi sainili venac. "Draga, da li te povreujem?" "Ne, Mogadit! O, ne!" Voljena moja, kad samo pomislim na te poslednje dane nae ljubavi! Svet se napolju sve vie hladio, nai debelpenjai su prestali da jedu, a banlinzi su leali nepomino i ve poinjali da smrde. Ipak smo u dubini nae peine jo uvali toplinu. Hranio sam svoju dragu poslednjim raspoloivim koliinama hrane. Na novi ritual ljubavi svake je noi postajao sve slobodniji i bogatiji, iako sam sebe prisiljavao da te opet skrivam, da pogledu izlaem samo neke delove tvog slatkog tela. Samo, svake zore sve mi je tee bilo da popravim svilene omotae koji bi morali obavijati tvoje udove. "Mogadit! Zato me ne vezuje! Plaim se!" "Samo malo, Lili, samo malo. Moram jo malice da te milujem." "Bojim se, Mogadit! Prestani odmah, i vei me!" "Ali zato, ljubljeno moje? Zato moram da te skrivam? Zar nije to neki glupi deo onog Plana?" "Ne znam, oseam se tako udno. Mogadit, ja... ja se menjam." "Postaje svakog momenta sve velianstvenija, moja Lili, moja sopstvena. Daj da te pogledam! Glupost je vezivati te!" "Ne, Mogadit! Ne!"

Nikako nisam hteo da te sluam, a? O, glupi Mogadit-koji-je-mislio-da-je-Majka. Veliki je Plan! Nisam sluao, nisam te uvezao, nego sam naprotiv pokidao sve, pa i najjae svi lene konopce. Lud od ljubavi, sekao sam ih sve odjednom, jurei od jednog uda do drugog, dok najzad nije bilo izloeno itavo tvoje slavno telo. Konano videh te celu! O Lililuu, ti najkrupnija od svih Majki. Nisam ja tu bio Majka. Ti si bila Majka. Leala si sjajna, obloena novoizraslim robusnim oklopnim ploama. Tvoji moni lovni udovi bili su deblji od moje glave! ta sam stvorio tebe! Supermajku, Majku kakvu svet jo nije video! Zurio sam skamenjen od oduevljenja. Tvoj ogromni lovaki ud se ispruio i zgrabio me. Veliki je Plan. Dok su tvoje eljusti zagrizale u mene, oseao sam samo radost. Oseam je i sada. Tako smo stigli do kraja, moja Lililuu, crvene moje, jer, eno, tvoje materinsko krzno je ve nabreklo od silnih beba, a tvoj Mogadit vie ne moe ni da govori. Proderala si me skoro do glave. Hladnoa je sve jaa, a tvoje materinske oi rastu i sijaju. Uskoro e ovde biti sama sa naom decom, a toplota e se vratiti. Hoe li pamtiti, sreo srca moga? Hoe li pamtiti i hoe li im priati? Priaj im o hladnoi, Lililuu. Priaj im o naoj ljubavi. Reci im... zime su sve jae.

Kliford Simak

GROTO RAZIGRANIH JELENA

1
Dok se Bojd peo strmom stazicom koja je vodila do peine, Luis je svirao u svoju sviralu. Nije bilo nikakve potrebe da se ponovo ide u peinu; bio je zavren sav posao, ukljuujui pravljenje mape, merenje, fotografisanje, izvlaenje svih moguih informacija iz ovog nalazita. Najvanija stvar bili su crtei, ali je ovde bilo i drugih vanih stvari. Naene su ugljenisane kosti ivotinja, zajedno sa umurom nastalim u istoj vatri u kojoj su kosti ugljenisane; zatim mala zaliha retkih vrsta zemlje, iz kojih su umetnici izvlaili pigmente za svoje slike zaliha koju je neki umetnik moda sakrio, a posle, iz razloga koji vie ne mogu biti dokueni, nije mogao da je upotrebi; naena je i jedna zakrljala ljudska aka odseena u zglavku (zato su je odsekli i potom, odseenu, ostavili da bude pronaena tek trideset milenijuma kasnije?); zatim lampa sainjena od jednog komada kamena peara izdubljenog tako da moe da primi grudvu mahovine, s tim to se u udubinu sipala mast, a mahovina je sluila kao fitilj i davala svetlost onima koji su slikali. Naeno je i mnogo drugih stvari, pomiljao je Bojd zadovoljno; ispostavilo se, moda zahvaljujui primeni usavrenih naunih metoda ispitivanja, da je ova peina, Gavarni, najznaajnije peinsko nalazite slika ikad proueno moda ne onako spektakularno kao to je, bar u nekim vidovima, bila peina Lasko, ali zato sadrajnije u pogledu koliine prikupljenih informacija. Potreba nije postojala, ali je razlog za ponovni obilazak peine ipak postojao: Bojda je grickalo oseanje da je neto prevideo, da se suvie usredsredio na druge poslove i u zahuktanosti neto preskoio. Jer, kad je tu pojavu primetio, pridao joj je minimalni znaaj, ali sada, to se vie u mislima vraao na nju, sve mu se znaajnija inila. Ma, sve se to meni samo priinilo, ree sebi. Kad ponovo vidim to mesto (ako se uopte ima ta videti, ako to nije ista izmiljotina, plod naknadne brinosti), uveriu se verovatno da tamo nieg nema, da je to bio samo varljivi utisak.

I tako se opet uspinjao strmom stazom; o njegovom opasau ljuljao se eki kakav koriste geolozi, u ruci je stezao veliku baterijsku lampu; sluao je zvuke Luisove svirale. Luis je uao na jednoj malenoj travnatoj terasi tik ispred ulaza u peinu; tu je on proveo sve one dane dok je ekipa radila. Tu je imao svoj mali ator; ak ni po najgorem vremenu nije se sklanjao u neko vre pribeite. Kuvao je sebi hranu na plinskom reou. Ekipi je sluio kao neki samozvani osmatra i uvar, iako nije imao ko da ih uznemiri, sa izuzetkom ponekog radoznalog turiste koji je uo za ovaj istraivaki projekat i bio voljan da peai kilometrima kroz bespue da bi video ta se tu radi. Seljaci iz doline koja je bila pod njima nisu pravili nikakve probleme; bilo im je savreno svejedno ta se deava na obroncima iznad njih. Bojd je Luisa poznavao od ranije; pre desetak godina, kad su vrena iskopavanja na jednom nalazitu pedesetak milja odavde, Luis se pojavio, prihvatio je da radi kao kopa, i ostao sa ekipom pune dve godine. Predmet iskopavanja bila su neka sklonita od kamena. To nalazite nije bilo onako produktivno kako se Bojd nadao, ali ipak je bacilo novu svetlost na Azilijansku kulturu, poslednju od velikih zapadno-evropskih preistorijskih kultura. Ovaj Luis je u poetku radio kao obian fiziki radnik, ali se pokazalo da brzo ui, pa su mu postepeno poveravani sve odgovorniji zadaci. Pred peinom Gavarni pojavio se nedelju dana posle poetka radova u njoj. "uo sam da ste ovde", rekao je tada. "ta imate za mene?" Izlazei sa otrog zavijutka na stazi, Bojd ugleda Luisa kako sedi podavijenih nogu ispred svog atora na kome se poznavala duga izloenost padavinama. Pridravao je obema rukama primitivnu frulicu i uporno svirao. Ta njegova muzika bila je jednostavna, elementarna; jedva bi se mogla nazvati muzikom, mislio je Bojd. Opet, Bojd je bio svestan svog nepoznavanja muzike. etiri note, mislio je on, i odmah sumnjao u svoju procenu da li su to note i da li ih ima ba etiri? Svirala se sastojala od jednog komada uplje kosti. Na jednom kraju bila je suena i imala je prorez kroz koji se duva. Sa gornje strane imala je dve rupice koje su se mogle pokrivati prstima. Jednom je pitao Luisa o toj svirali. "Nikad tako neto nisam video", kazao mu je, a Luis je odgovorio, "Malo ih i ima. U ponekom zabaenom seocu, daleko u planinama, moe se nai pokoja." Bojd je siao sa stazice i preao terasom do Luisa, kraj koga je seo. Luis je stavio sviralu sebi u krilo. "Mislio sam da ste otili", ree Luis. "Drugi su otili jo pre par dana." "Vratio sam se da bacim poslednji pogled", ree Bojd. "Ne ostavlja vam se ovo mesto?" "Da, valjda je tako neto."

Pod njima se irila dolina, ispunjena jesenjim smeim i mrkim bojama. Srebrnasta traka reice krivudala je u suncu. Kraj vode kao da je neko nabacio jedan potez crvenom bojom: to bejahu krovovi sela. "Lepo je ovde", ree Bojd. "Uvek iznova, nehotice, pokuavam da zamislim kako je izgledao ovaj pejza u vreme kad su one slike u peini pravljene. Pretpostavljam da nije moglo biti mnogo drugaije nego danas. Planine su morale biti iste. U dolini verovatno nije bilo obraenih polja, ali su postojali prirodni panjaci. Verovatno se tu i tamo videlo pokoje drvo. Bilo je dobro za lov. Sigurno je bilo mnogo trave to je odgovaralo ivotinjama travojedima. ak sam pokuao da pogodim gde bi ljudi u to doba nainili sebi naselje. Doao sam do zakljuka da bi ga nainili tano tamo gde je sad selo." Okrenuo je glavu da pogleda Luisa. Taj je nepomino sedeo na travi. Svirala je leala u njegovom krilu. Osmehivao se nenametljivo, kao sam za sebe. Mala crna beretka bila mu je nametena tano na sredinu glave. Njegovo okruglo, glatko lice bilo je potamnelo od sunca. Kosa mu je bila crna, kratko potkresana. Njegova plava koulja bila je raskopana na grlu. Bio je to snaan ovek, mlad, bez ijedne bore na licu. "Vi volite svoj posao", ree Luis. "Njemu sam se posvetio. I vi ste mu se posvetili, Luis." "Nije to moj posao." "Bio ili ne bio, radite ga dobro", ree Bojd. "Da li biste poli sa mnom? Da poslednji put pogledamo?" "Moram da siem u selo i obavim jedan posao." "Kad sam se vraao nisam oekivao da u vas zatei", ree Bojd. "Iznenadio sam se kad sam uo tu vau frulu." "Uskoro idem", ree Luis. "Kroz dan ili dva. Nema razloga da ostanem ali mi se, kao i vama, svia ovde. Nemam kuda da idem, nikome nisam potreban. Nita nee propasti ako ostanem jo koji dan." "Ostanite koliko god hoete", ree Bojd. "Ovo mesto je vae. Jednog dana e vlada odrediti kako e se ova peina uvati, ali drave svoje odluke donose polako, kako im i prilii." "Onda vas moda vie neu videti", ree Luis. "Protekla dva dana utroio sam na taj nain to sam se odvezao dole, do Ronsvala", ree Bojd. "Na tom mestu su Gaskonjci poubijali vojnike iz zatitnice kralja Karla Velikog, godine 778." "uo sam o tom mestu." "Oduvek sam eleo da vidim to bojite. Nikad ranije nisam naao vremena.

Kapela koju je podigao Karlo Veliki je u ruevinama, ali sam uo da se u seoskoj kapeli jo uvek itaju mise za izginule paladine. A kad sam se vraao odatle, nisam odoleo elji da jo jednom vidim ovu peinu." "To mi je drago", ree Luis. "Mogu li postaviti jedan previe smeli zahtev?" "To vam se jo nikad nije desilo." "Pre no to odete, moemo li jo jednom da lomimo hleb zajedno? Na primer, veeras. Napraviu omlet." Bojd je oklevao; muka mu je pripala od pomisli da veera sa Luisom, ali se savladao. "Bie mi drago, Luis. Doneu flau dobrog vina."

2
Baterijsku lampu upravio je izbliza na kameni zid i sagao se da ga bolje osmotri. Ne, nije mu se priinilo; pojava o kojoj je razmiljao bila je stvarna. Ovde, upravo u ovoj taki, stena nije bila kompaktna. Bila je razbijena u vie komada, koji su posle lepo sloeni i uklopljeni u okolinu. Naprsline je bilo mogue primetiti samo sluajno. Sad je ovo mesto pronaao lake zato to ga je traio i to je baterijom bacao kose mlazeve svetla na taj deo zida. udno da to niko drugi nije primetio, pomisli on; dugo smo ovde radili i malo ta smo propustili. Zastao mu je dah, ali je odmah pomislio da je priglupo ostati bez daha zbog neeg to, ipak, moe biti savreno beznaajno. Pukotine izazvane mrazom? Znao je, meutim, da to nije ni najmanje verovatno, jer se pukotine od mraza retko pojavljuju na ovakvim mestima. Skinuo je sa svog opasaa eki. Drei jednom rukom bateriju tako da mlaz svetlosti pada na to mesto, drugom rukom je gurao dletasti kraj ekia u jednu od pukotina. Otrica je lako prodrla napred. Pomicao je eki blago, a pukotina se irila. Kad je pritisnuo malo jae, jedan komad kamena poe da izlazi napolje. Bojd ostavi eki i bateriju, dohvati taj komad kamena i izvue ga. Ispod njega su bila jo dva komada kamena, koji izaoe podjednako lako. Sledilo je jo nekoliko komada. Kleei na podu peine, uperio je lampu u prolaz koji se pred njim sada ukazivao. Mogao se ovek tu provui, ali Bojd zasad nije hitao da tako neto pokua. Bilo bi rizino da to sam izvede. Ako mu se neto dogodi, ako se zaglavi, ako neki deo stene sklizne i prikljeti ga ili se obrui na njega, nee imati ko da ga spase. Moda e neko i doi, ali tad e po svoj prilici biti prekasno. Luis e se vratiti pred peinu i ekati, ali ako se Bojd ne pojavi, najverovatnije e zakljuiti da je to Amerikanev nain da mu pokae da ga ne ceni mnogo ili da ga prekori to je bio nametljiv. Nikada mu nee pasti na pamet da bi Bojd mogao biti u peini, zarobljen.

Ipak, ovo je Bojdu poslednja prilika; sutra e morati da se vozi do Pariza, da bi uhvatio avion. Ovako izazovno otkrie nije se moglo zanemariti. Ovaj prolaz sigurno ima neki poseban znaaj: zato bi inae bio tako paljivo zazidan? Ko je to mogao zazidati, pitao se Bojd sigurno ne neko u novijim vremenima? Da je neko naao skriveni ulaz u peinu Gavarni i video slike na zidovima, odmah bi o tome obavestio druge ljude. Prema tome, ovaj tajni prolaz mogao je zazidati samo neko kome nije bila jasna vrednost slika u peini Gavarni, ili moda neko kome su takve slike bile najobinija svakodnevna stvar. Ovako neto ne moe se propustiti, zakljuio je on; morae da ue. Privrstio je eki za opasa, uzeo bateriju i poeo da puzi napred. Ovaj prolaz bio je prirodna pukotina u steni, fisura. Vodio je pravo napred nekih stotinak stopa, moda i vie. Jedina tekoa sastojala se u tome to je mesta bilo jedva dovoljno da se puzi; u svakom drugom pogledu kretanje je bilo lako. Onda, iznenada, Bojd vide da je stigao do kraja. Ostao je leei. Bateriju je upravio napred. Zurio je zaprepaeno u glatki kameni zid koji je bio pred njim. To nije bilo logino. Zato bi se neko trudio da zazida ulaz u praznu fisuru? Bojdu pade na um pomisao da usput nije paljivo gledao, da je neto prevideo, ali boljim razmiljanjem doao je do zakljuka da to nije verovatno. Njegovo dosadanje napredovanje bilo je sporo a baterijsku lampu je neprekidno drao uperenu. Da je ieg neobinog bilo u fisuri, on bi to primetio. Onda doe na novu pomisao. Poeo je da se obre tu gde je leao, sa ciljem da vie ne lei potrbuke nego da legne na lea. To okretanje bilo je prilino naporno i ilo je polako. Kad je okrenuo bateriju nagore, video je iznad sebe, u tavanici prolaza, zjapeu rupu. Obazrivo se pridigao u sedei poloaj. Poseui uvis, naao je isturena mesta na steni, uhvatio se za njih i izvukao se u stojei poloaj. arajui lampom tamo i amo, video je da ova vertikalna rupa ne vodi u neku drugu fisuru, nego u mehurastu peinu, malenu, prenika ne vie od dva metra. Zidovi i tavanice peine bili su glatki, to je nagovetavalo da je nekad, u davnoj geolokoj prolosti, kad se ova planina uzdizala i pretapala, ovde zaostao mehur gasova oko koga se potom kamen ohladio i zauvek stegao. Bacajui mlazeve svetlosti po zidovima, udahnuo je zaprepaeno. itavu glatku povrinu prekrivale su arene slike razigranih ivotinja. Bizoni su tu poskakivali kao abe. Konji su kaskali jedan za drugim i u redovima. Mamuti su se prevrtali preko glave. Du itavog obima prostorije, tik iznad poda, razvilo se kolo jelena koji su skakutali na zadnjim nogama i drali se prednjim, razmahujui rogovima. "Tako mu boga bogovog!" ree Bojd.

Ovo je bio neki Volt Dizni kamenog doba. Ako je stvar uopte naslikana u kamenom dobu. Moda se, ne tako davno, neki aljivdija zavukao u ovaj groto i nainio ove slike ivotinja? Razmiljajui o tome, Bojd je zakljuio da to nije verovatno. Koliko se dosad moglo utvrditi, niko u ovoj dolini, tavie niko u itavom regionu, nije znao za ovu peinu, sve dok je pre nekoliko godina nije otkrio jedan pastir ije je jagnje zalutalo u nju. Ulaz u Gavarni bio je malen i, uz to, ve vekovima skriven gusto izraslim bunjem i trnjem. Sem toga, slike su bile izvedene na preistorijski nain. Slikar nije imao mnogo pojma o perspektivi. Slike su imale onaj udnovati pljosnati izgled kojim se odlikuje preistorijska umetnost. Nije bilo pozadine: nigde da vidi liniju horizonta, drvee, cvee, travu, oblake, nagovetaj neba, nita. Opet, razmiljao je Bojd, neki je tip mogao poznavati sve te karakteristike preistorijske umetnosti i onda napraviti odgovarajui falsifikat. Pa ipak, ako se izuzme netipina vesela razigranost ivotinja, sve ovo je odisalo oseanjem autentine peinske umetnosti. Koji ovek iz davnina, zapitao se Bojd, kakav ovek iz davnina je mogao da naslika radosno skakutanje bizona, tumbanje mamuta? U peinskoj umetnosti bilo je i poneega neozbiljnog, ali u ovoj peini, u Gavarniju, sve dosad otkriveno bilo je smrtno ozbiljno: slikar je direktno i estito pokuavao da prikae ivotinje onako kako ih je video, i pritom se sluio konzervativnim metodima. Nikakve raskalanosti nije bilo, ak ni onih otisaka ljudske ake koji su se tako esto zaticali u drugim peinama. Ljudi koji su radili u Gavarniju nisu jo podlegli simbolizmu koji se uvukao u peinsku umetnost oveanstva prilino kasno. Kakav je to klovn upuzio sam u ovaj skriveni groto i naslikao svoje komine ivotinje? Nije se moglo sumnjati da je slikao veoma dobro. Slike je uradio tehniki besprekorno. Bojd se rukama izvukao uvis kroz rupu, ali nije mogao da ustane jer nije bilo mesta. Morao je da ui na ispustu irokom ezdesetak santimetara koji je, obuhvatajui rupu sa svih strana, inio pod ovoga grota. Shvatio je da je umetnik veliki deo svog posla morao obaviti leei na leima i ispruajui ruke uvis da bi slikao. Mlazom svetlosti preao je preko ispusta. Na pola tog kretanja zaustavio je mlaz i skakutavo ga vratio da bi zagledao neto ostavljeno na jednom mestu na ispustu, neto to je, nesumnjivo, ostavio davni umetnik kad je zavrio posao i kad se spremao da ode. Bojd se nagnuo napred. mirkao je da bi video o emu se radi. Liilo je na deo kosti iz jelenskih plea, takozvanu lopaticu. Pokraj lopatice leala je kamenica.

Obazrivo se pomerao du ispusta dok nije dospeo do tog mesta. Njegova prva procena bila je tana: zaista je taj predmet bio jelenska lopatica. Na ravnoj povrini lopatice ostalo je neto stvrdnuto, zgrudvano. Boja, pomisli on boja koju je preistorijski umetnik dobijao meajui ivotinjske masnoe i mineralne materije iz zemlje? Kad je fokusirao baterijsku lampu izbliza, sumnje vie nije moglo biti. To je zaista bila boja, razmazana po ravnoj kosti koja je sluila kao paleta. Jedan deo te boje bio je u grudvama, spreman za upotrebu ali nikad upotrebljen. Boja se vremenom osuila i mumificirala. Na njoj su ostali neki duboki otisci. Bojd se saginjao dok nije primakao lice na svega nekoliko ina od boje, na iju povrinu je bacao jaku svetlost; onda je video da su to otisci prstiju. Taj ovek iz davnina, mrtav odavno, koji je ovde radio, uei ba kao to Bojd sad ui, poguren zbog zakrivljenosti kamena iznad sebe, ostavio je te otiske na boji, zabadajui prste ponekad prilino duboko. Kao da se time potpisao. Bojd je ispruio ruku da dotakne paletu, ali samo za kratko. Simbolian je bio, zaista, taj gest: nagovetavao je elju da se dotakne ruka slikareva; ali je morao i ostati samo simbolian, jer je izmeu dva pokreta rukom bilo i premnogo vekova. Premestio je sjaj baterijske lampe na mali kameni blok koji je leao pored lopatice. Video je da to nije obina kamenica, nego svetiljka: imala je udubinu za mast i grudvu mahovine umesto fitilja. Od masti i fitilja odavno ni traga nije ostalo, ali se oko ruba udubine zadrao tanki sloj ai. Znai, umetnik je zavrivi svoj posao jednostavno ostavio svoje alate, ak i lampu koja je moda jo dogorevala, troila ostatak masnoe; ostavio je sve to, pa se spustio u fisuru i otpuzio po mraku. Njemu svetlo moda nije bilo ni potrebno. Mogao je da se provue kroz taj tunel sluei se samo dodirom, toliko dobro ga je poznavao. Mora biti da je mnogo puta puzio tuda, jer je slikanje u grotou moralo trajati dugo, moda mnogo dana. Zato je ispuzio, a onda paljivo iza sebe zazidao ulaz u fisuru. Potom se udaljio. Siao je niz planinski obronak u dolinu. Tamo su pasla stada; ivotinje su podigle glave da ga osmotre, a onda se opet vratile vakanju trave. Ali, kad se sve to odigralo? Verovatno dugo posle nastanka slika u glavnom delu peine, ree Bojd sebi; moda su tada slike u peini ve izgubile glavninu svog prvobitnog znaaja. Doao je neki usamljenik i na tajnom mestu doslikao tajne ivotinje. Moda je hteo da se podsmehne pompeznim "maginim" slikama u glavnom delu peine? Ili samo zastarelom, konzervativnom stilu kojim su one bile naslikane? Moda je slikao prosto radi smeha, dajui oduke bujnom ivotu u sebi, moda je hteo da naini radosnu pobunu protiv strane uozbiljenosti i jednosmernosti lovake magije? Buntovnik, pomisli Bojd, preistorijski buntovnik, intelektualni

pobunjenik? Ili jednostavno ovek iji je pogled na svet malo odstupao od tada preovlaujueg? To se sve odnosilo na onog drugog oveka, onog iz pradavnih vremena. A ta e Bojd? Naao je groto, ta sad? Koji bi bio najbolji nain da se postupa u ovoj situaciji? Svakako da ne moe jednostavno da se okrene i da ode kao to je to uinio umetnik koji je ostavio i paletu i lampu i naprosto se udaljio. Nije bilo nikakve sumnje da je ovo znaajno otkrie; davalo je uvid u jedan novi oblik preistorijskog uma, preistorijskog naina miljenja. Ostaviti sve kako jeste, zatvoriti ulaz u fisuru, telefonirati prvo u Vaington a zatim u Pariz, onda raspakovati svoje stvari i smestiti se udobno; biti spreman za jo nekoliko sedmica rada. Ponovo okupiti fotografe i druge lanove ekipe, uraditi posao solidno. Da, ree on sebi; tako treba postupiti. Neto zasvetluca iza lampe, neto gotovo skriveno iza tog izdubljenog komada kamena peara, neto malo, belo. Bojd, koji je jo uvek uao, poe malo napred da pogleda. Bio je to komad kosti, verovatno none kosti nekog manjeg travojeda. Pruio je ruku i uzeo tu kost. Videi ta ta kost predstavlja, ostade skamenjen nad njom, ne znajui ta da ini i ta da misli. Bila je to svirala; liila je kao jaje jajetu na onu sviralu koju je Luis uvek nosio u depu svoje jakne, jo od onog prvog dana kad ga je Bojd upoznao pre mnogo godina, pa sve do danas. Evo suenog dela za usta, sa prorezom kroz koji se duva; tu su i dve rupice na gornjoj strani. U onoj davnoj epohi kad su slike nastajale, umetnik je, zguren ovde, uz treperavu lampu, svirao tiho za sebe, izvijao one proste melodije koje je i Luis svirao skoro svakog dana, posle zavretka rada za taj dan. "Molim ti se boe milostivi", ree Bojd tonom maltene kao da stvarno govori molitvu, "to naprosto nije mogue!" Ostao je tako, gotovo zaleen u ueem poloaju; misli su mu bubnjale u glavi, a on je pokuavao da ih odgurne od sebe. Nije uspevao. Tek to bi ih odagnao samo malo, one su se vraale kao veliki talas u punom zamahu i potapale ga. Najzad se, sav mraan, otrgao iz transa u koji je zapao. Poeo je da radi ono to je znao da uraditi mora. Radio je polako, prisiljavajui sebe da ini svaki sledei pokret. Skinuo je vetrovku sa sebe i u nju paljivo zamotao lopaticu-paletu i kotanu sviralu. Lampu je ostavio. Spustio se u fisuru. Puzio je, titei zamotaj paljivo. Kad je opet dospeo u peinu, ulaz u fisuru je zatvorio slaui kamenove najpaljivije. Sa dna peine zgrabio je aku praine i rastrljao je po sloenim komadima, a zatim ju je obrisao, ostavljajui samo fini tanki sloj koji je inio naprsline nevidljivim za svako oko sem najpaljivijeg.

Luisa nije naao na terasi ispod ulaza u peinu, tamo gde mu je bio ator; oigledno je Luis jo bio na svom poslu u selu. Kad je stigao u svoj hotel. Bojd je obavio telefonski razgovor sa Vaingtonom. Razgovor sa Parizom nije obavio.

3
Jesenji vetar nosio je poslednje lie oktobra. Slabo sunce, koje su delimino zaklanjali oblaci koji su plovili nebom, sijalo je nad Vaingtonom. Don Roberts je ekao Bojda sedei na klupi u parku. Klimnuli su jedan drugome glavom, utke. Bojd sede pokraj svog prijatelja. "Prilino si rizikovao", ree Roberts. "ta bi se desilo da su te carinici..." "Nisam se mnogo brinuo oko toga", ree Bojd. "Poznajem jednoga u Parizu. Taj ve godinama vercuje stvari u Ameriku. Zna kako se to radi. Dugovao mi je neto po principu usluga-za-uslugu. ta si saznao?" "Moda vie nego to e eleti da uje." "Oprobaj me." "Otisci prstiju se poklapaju", ree Roberts. "Uspeo si da oita otiske sa onih tragova utisnutih u boju?" "Jasno i glasno." "FBI?" "Da, FBI. Nije bilo lako, ali imam po nekog prijatelja tu i tamo." "A datiranje?" "Bez problema. Jedino sam muke video dok sam ubedio mog oveka da celu stvar treba drati u najstrooj tajnosti. Ni sad on nije ba vrsto uveren u to." "utae?" "Pa valjda. Bez dokaza, niko mu ne bi verovao, liilo bi na bajku." "Da ujem." "Dvadeset dve hiljade. Plus-minus trista godina." "A otisci se podudaraju. Oni na flai i oni na..." "Kaem ti da se podudaraju. A sad ti objasni meni kako je kog vraga mogao ovek koji je iveo pre dvadeset dve hiljade godina da ostavi otiske svojih prstiju na vinskoj flai proizvedenoj prole godine." "Duga je to pria", ree Bojd. "Nisam siguran treba li da ti je priam. Ali, prvo, gde je jelenska lopatica?" "Sakrio sam je", ree Roberts. "Dobro sam je sakrio. Dau ti je, a i bocu, im zatrai."

Bojd slee ramenima. "Jo ne. Ne skoro. Moda nikad." "Nikad?" "Vidi, Don, morau malo da razmislim." "Koja prokleta kaa", ree Roberts. "Niko nee te predmete. Niko se ne bi usudio da ih primi. Muzej "Smitsonian" ne bi hteo ni da ih dotakne motkom dugom tri metra. Nisam ih pitao, pojma nemaju o ovome, ali znam da bi odbili. Postoji ono, zar ne, da ko neovlaeno iznese umetniko delo iz jedne zemlje..." "Postoji", ree Bojd. "A sad ih odbija i ti." "Nisam to rekao. Samo sam rekao da to ostane kod tebe jo neko vreme. Bezbedno je smeteno, zar ne?" "Bezbedno. A sad..." "Rekao sam ti da je to duga pria. Nastojau da je ispriam ukratko. Eto, postoji taj ovek, po nacionalnosti Bask. Doao je kod mene pre deset godina kad smo radili na onom kamenom sklonitu..." "Seam se", ree Roberts klimnuvi glavom. "Traio je posao.Dao sam mu posao. Brzo je uio, hvatao je tehnike bez zadrke. Postao je ovek dragocen za nas. To se esto deava sa tim fizikaima iz zemlje domaina. Kao da imaju nekakav oseaj za sopstvenu davnu prolost. I kad smo sad poeli rad na peini, on se pojavio. Bilo mi je drago da ga vidim. Nas dvojica smo, u stvari, prilino dobri prijatelji. Poslednje vee koje sam proveo pred peinom on je ulepao tako to je spremio jedan velianstveni omlet jaja, paradajz, zeleni pimento-biber sa Jamajke, crni luk, kobasice i domaa unka. A ja, ja sam doneo flau vina." "Onu flau?" "Da, tu flau." "Da ujem dalje." "Svirao je u jednu frulicu. Kotanu. Stvarica koja prilino tanko pijue. Nema u njoj mnogo muzike..." "A bila je svirala..." "Ali ne ta svirala. Druga, iste vrste. Istog izgleda. Jedna u depu ivog oveka, druga pokraj jelenske lopatice u grotou. Postoje neke stvari u vezi sa tim ovekom o kome ti priam. Nita nametljivo, male stvari. Primeti neto, a onda posle nekog vremena, moda posle dugog vremena, primeti jo neto, ali dok se dogodi ono drugo, ve si zaboravio ono prvo, pa ih ne povee. Uglavnom se radilo o tome to je previe znao. To su sitnice, ali sitnice koje ovek kao to je on ne bi trebalo da zna. ak bi rekao, sitnice za koje je pravo udo da ih iko zna. Mrvice znanja koje mu

izlete, moda nesvesno. Onda, te njegove oi. To mi nije palo na pamet dok nisam naao drugu sviralu i poeo da razmiljam o ostalim stvarima. Kao to rekoh, te njegove oi tip izgleda kao mlad ovek, nikakvo starenje se ne poznaje na njemu, ali oi su mu stare..." "Tom, rekao si da je Bask." "Tano." "Zar ne postoje neka tvrenja da su Baski moda potomci Kromanjonskog oveka?" "Ta teorija postoji. Razmiljao sam o njoj." "ta ako je tip Kromanjonac?" "Poinjem da verujem da jeste." "Ali, pomisli dvadeset hiljada godina!" "Znam, znam", ree Bojd.

4
im je stupio na poetak staze koja je vodila uzbrdo, ka peini, Bojd je uo zvuk svirale. Vetar je kidao i raznosio pojedine tonove. Pirineji su se uzdizali u visoko plavo nebo. Bojd je uukao bocu vina vre pod svoju miku i poeo da se penje. Pod njim ostade crvenilo seoskih krovova i sasuena smea boja jeseni rairena preko itave doline. Svirka se nastavljala, uzdizala se i padala, a vetar ju je nestano vukao kud je hteo. Luis je sedeo podvijenih nogu ispred svog otrcanog atora. Videi Bojda, on ostavi sviralu sebi u krilo. ekao je. Bojd je seo pored njega i dodao mu bocu. Luis ju je uzeo i poeo da radi oko epa. "uo sam da ste se vratili", ree on. "Kako je proao put?" "Dobro je bilo", ree Bojd. "I tako, sad znate." Bojd klimnu glavom. "ini mi se da ste vi i eleli da saznam. Koji bi razlog mogao biti da vi to elite?" "Godine su mi postale duge", ree Luis. "Teret teak. Usamljeno je to, biti sasvim sam." "Niste sami." "ovek je sam kad ga niko ne poznaje. Vi ste prvi koji me je stvarno upoznao." "Ali e to poznanstvo biti kratko. Proi e izvestan broj godina, a onda vas opet

niko nee poznavati." "Ali e ovako teret jedno vreme biti uklonjen", ree Luis. "Posle vae smrti, biu u stanju da ga opet podignem. Sem toga..." "Da, Luis? Kaite?" "Rekli ste da me nee znati niko posle vas. Znai li to..." "Ako me vi to pitate da li u priati o ovome, odgovor je ne. Sem ako vi to elite. Razmiljao sam ta bi bilo sa vama kad bi ceo svet saznao." "Imam ja svoje naine odbrane. Ne moe ovek preiveti ovako dugo kao ja, ako nema sredstva za odbranu." "Kakva su to sredstva za odbranu?" "Naprosto sredstva za odbranu. To je sve." "Izvinjavam se to sam bio nametljiv", ree Bojd. "Postoji jo neto. Ako ste eleli da otkrijem, to ste mogli postii i na mnogo pouzdaniji nain. Jer, da neto nije funkcionisalo kako treba, da ja nisam otkrio groto..." "U poetku sam se nadao da groto nee biti potreban. Pomiljao sam da ete i bez toga pogoditi." "Znao sam da postoji neto udno u vezi sa vama. Ali ovo je tako zaprepaujue da ne bih poverovao samome sebi, ak i da sam pogodio. Shvatate da je stvar zaprepaujua, Luis. A da nisam naao groto... Pukim sluajem sam ga naao, znate." "Da niste, ekao bih. U neko drugo vreme, neke druge godine, pojavio bi se neko drugi. Naao bih neki drugi nain da odam svoju tajnu." "Mogli ste mi rei." "Mislite, hladnokrvno i otvoreno?" "To mislim. Naravno da vam ne bih poverovao. Ne odmah." "Kako ne razumete? Nisam mogao da vam kaem. Skrivanje je sad ve moja druga priroda. To je jedno od onih sredstava odbrane koja sam pomenuo. Jednostavno nisam mogao sebe da prinudim da vam otkrijem tajnu, ni vama ni ma kome drugom." "A zato ba meni? emu tolike godine ekanja sve dok se ja nisam pojavio?" "Nisam ekao, Bojd. Dolazili su i drugi, tokom raznih epoha. Niko nije dokazao da je dorastao. Shvatate: morao sam nai nekog ko ima snage da se suoi sa istinom. Ne oveka koji e odjuriti vritei kao luak. Za vas sam bio siguran da neete otrati vritei." "Imao sam vremena da porazmislim", ree Bojd. "Pomirio sam se sa tim saznanjem. Prihvatam injenicu, ali je ne prihvatam i temeljito, nego jedva. Luis, imate li vi neko objanjenje? Kako to da se vi toliko razlikujete od nas ostalih?"

"Pojma nemam. Ali ni najmanji nagovetaj nemam. Jednom, davno, verovao sam da postoje drugi, meni slini, i tragao sam za njima. Vie ne tragam." ep izae iz grlia flae. Luis dodade flau Bojdu. "Vi prvi", ree vrstim glasom. Bojd je nadigao flau i dobro otpio. Vratio je flau Luisu i gledao ga kako pije. Gledajui ga, udio se samome sebi: kako moe da sedi ovde i mirno pria sa ovekom koji je iveo, koji je ostao mlad, dvadeset hiljada godina? eludac mu se opet zgrio i pomakao ka grlu, kao da odbija da primi takvu injenicu ali vie nije bilo sumnje da je to injenica. Jelenska lopatica i mala koliina organske materije koja je preostala u pigmentu pri analizi pokazali su starost od dvadeset dve hiljade godina. Otisci u boji sasvim su se podudarali sa otiscima na flai, tu sumnje nije bilo. Dok je jo bio u Vaingtonu, postavio je jedno dodatno pitanje, u nadi da razotkrije eventualnu podvalu. Pitao je da li bi bilo mogue rekonstruisati prastari pigment naen u grotou, utisnuti svoje prste u njega, a onda ga vratiti na isto mesto? Neizvodljivo, glasio je odgovor. ak i da je neko uspeo da rekonstruie pigment, to bi se pri analizi odmah pokazalo; ali, niko nije nita slino pokuao. Boja je bila stara dvadeset dve hiljade godina utvreno i potvreno. "Pa dobro, Kromanjone", ree Bojd, "recite mi kako ste to postigli. ta ovek treba da radi da bi preiveo tako dugo kao vi? Ne starite, dabome, i ne podleete bolestima. Ali ne verujem da ste imuni na nasilje i udese. iveli ste u nasilnom svetu. Kako ovek da izbegava i nasilje i nesrene sluajeve dve stotine vekova?" "Bilo je sluajeva, jo na poetku", ree Luis, "kad sam bio blizu pogibije. Dugo nisam shvatao ta sam. Dabome da sam primetio da ivim dugo i ostajem mlad, za razliku od svih drugih, ali ini mi se da na to nisam obratio panju sve dok nisam, u jednom trenutku, shvatio da su svi oni koje sam u poetku svog ivota poznavao, svi do jednog, mrtvi, i to odavno, odavno mrtvi. Tad mi je bilo jasno da se razlikujem od svih ostalih.Ali tad su i drugi poeli da shvataju da se razlikujem. Poeli su da me gledaju sumnjiavo. Neki me nisu trpeli. Drugi su zakljuili da sam nekakav zao duh. Najzad sam bio prinuen da pobegnem iz svog plemena. Postao sam izgnanik koji se unja unaokolo. Tad sam poeo da uim naine opstanka." "A to su?" "Ne isticati se. Ne skretati panju na sebe. Odgajiti svoj kukaviluk, priljeno. Nikad ne biti hrabar, nikad ne rizikovati. Drugi neka rade prljavi posao. Nikad se ne javljati dobrovoljno. unjati se, beati, kriti se. Imati obraz debeo kao on: ba vas briga ta drugi misle o vama. Odbaciti sve svoje plemenite atribute, svaku socijalnu svest. Ne biti patriota, ne voleti ni svoje pleme, ni svoj narod, ni svoju zemlju. iveti samo za sebe, sam. Uvek posmatra, nikad uesnik. Trkarati oko rubova stvari. Biti toliko samoiv da u svemu tome i ne vidite da vam se ima ta prebaciti: uveriti samog

sebe da ivite na jedini logian nain oveku mogu. Pre par dana ste bili u Ronsvalu, zar ne?" "Da. Napomenuo sam vam da sam bio tamo, a vi ste rekli da ste za to mesto i dogaaj uli." "uo. Vraga, bio sam tamo tog dana, 15. avgusta 778. Kao posmatra, ne kao uesnik. Kukaviko malo kopile koje se unjalo za odredom gaskonjskih heroja koji su unitili jednu vojnu jedinicu Karla Velikog. Gaskonjci? Vraga. To je smeno ime koje im je neko nakaio. Oni su bili Baski. Bila je to najopakija rulja koja je ikad vazduh udahnula. Moda ima plemenitih Baska, ali to se na one momke ne odnosi. Nisu oni ustali da se pogledaju oi u oi sa franakim ratnicima; nisu bili takvi. Sakrili su se u kanjonu i otisnuli stenje na one vitezove dole. Nisu njih zanimali vitezovi. Njih su zanimala samo teretna kola. Nisu krenuli da vode rat niti da osvete neku nepravdu. Poli su radi pljake, nita vie. Ali, na crno im je izalo." "Zato?" "Bilo je ovako", ree Luis. "Znali su da e se ostatak franake armije vratiti da vidi ta se desilo sa odredom koji je iao na zaelju, kao zatitnica. Nisu imali petlju da to saekaju. Sa mrtvih vitezova su poskidali zlatne mamuze, oklope i finu odeu, a i kese sa parama, sve su to utovarili u sopstvena teretna kola i odmaglili. Nekoliko milja odatle, duboko u planinama, zavukli su se u jednu rupu, sakrili. Uli su, naime, u jedan duboki kanjon, mislei da e tamo biti bezbedni, a ako ih Franci ba i pronau, da e moi da se brane kao da su u tvravi. Nekih pola milje ispod mesta gde su se ulogorili, kanjon je bio neobino uzan i krivudav, i ba tu je bilo mnogo sruenih stena koje su stvorile prirodnu barikadu: na tom mestu, aica ljudi bi mogla odbiti svaki mogui napad. Tad sam ja ve bio daleko. Nanjuio sam da neto nije u redu, znao sam da e se desiti neto izuzetno neprijatno. To vam je jo jedna stvar u vezi sa dugim opstankom: razvijate specijalna ula. Nanjuite nevolju, i to jo izdaleka. Kasnije sam uo ta se dogodilo." Podigao je flau i opet otpio, pa dodao flau Bojdu. "Ne ostavljate me u napetosti", ree Bojd. "Ispriajte mi ta se dogodilo." "Te noi", ree Bojd, "dolo je do provale oblaka. Bila je to jedna od onih iznenadnih, estokih letnjih provala oblaka. Ovoga puta lilo je kao retko kad. Moji hrabri Gaskonjci su svi do poslednjeg izgubili ivot. To je cena hrabrosti." Bojd je otpio, spustio flau, prigrlio je uz sebe. "Vi ovo znate", ree on, "vi i niko drugi. Moda se niko nikad nije ni zapitao ta se desilo sa tim Gaskonjcima koji su Karlu Velikom tako estoko razbili nos. Sigurno znate i druge stvari. Zaboga, ovee, pa vi ste iva istorija. Niste ostajali samo u ovom delu sveta." "Nisam. Ponekad sam lutao. Uvek su me noge svrbele, smatrao sam da se ima ta

videti. A i morao sam da se premetam. Nisam smeo da ostanem dugo na jednom mestu, jer bi se primetilo da ne starim." "Preiveli ste Crnu kugu", ree Bojd. "Posmatrali ste rimske legije. Sluali ste o Atili iz prve ruke. unjali ste se sa krstaima. Hodali ste ulicama antike Atine." "Ne Atine", ree Luis. "Iz nekog razloga mi se Atina nikad nije mnogo dopadala. Neko vreme sam proveo u Sparti. Mogu vam rei: Sparta je zaista valjala." "Obrazovani ste", ree Bojd. "Gde ste ili u kolu?" "U Parizu, neko vreme, u etrnaestom veku. Zatim u Oksfordu. Potom, i na drugim mestima. Pod raznim imenima. Ne trudite se da pronaete moj trag u kolama gde sam bio." "Mogli biste napisati knjigu", ree Bojd. "Postavila bi nove rekorde prodaje. Bili biste milioner. Jedna knjiga, i vi biste bili milioner." "Ne mogu sebi da dopustim milionerstvo. Ljudi me ne smeju primeivati; milionere primeuju. Nisam u oskudici, i nikad nisam bio. Uvek ima blaga koje unja moe da pokupi. Poneto sam odvojio na stranu, sakrio. Snalazim se ja dobro." Luis je u pravu, ree Bojd sebi. Ne sme biti milioner. Ne sme da napie knjigu. Ni na koji nain ne sme da se proslavi ili istakne. U svakom pogledu mora ostati neprimetan, anoniman. Naini opstanka, rekao je. Ovo je bilo deo tih naina, samo deo. Pomenuo je i umetnost njuenja nevolje, sposobnost da se predoseti stradanje. Jedan od naina je sigurno i mudrost, i ona vetina koja pomae kad si meu grabeljivima i pokvarenima, pa vetina ocenjivanja karaktera, pa poznavanje ljudskih reakcija, znanje o upotrebi vlasti, svakovrsne vlasti, ekonomske moi, politike moi, religijske moi. Da li je ovo jo ljudsko bie, pitao se Bojd, ili je tokom dvadeset milenijuma prerastao u neto nadljudsko? Da li je uinio onaj korak napred koji ga je stavio izvan ljudskog plemena, u ono pleme koje e tek doi, posle oveka? "Jo samo jedno", ree Bojd. "Zato onako diznijevske slike?" "Te slike nisu nastale u isto vreme kad i one u glavnoj peini, nego kasnije", ree mu Luis. "Ja sam lino naslikao poneto od onog ranijeg, u peini. Onaj medved koji lovi ribu je moj. Znao sam za groto. Naao sam ga ali o tome nisam priao. Nije bilo razloga da uvam tajnu: bila je to jedna od onih sitnica koje ovek pridri za sebe da bi se oseao vanijim. Znate, ono smeno, 'Znam neto to ti ne zna'. Kasnije sam se vratio da oslikam groto. Peinska umetnost je bila smrtno ozbiljna. Bilo je to uasno uozbiljeno bacanje vraki. Rekao sam sebi, slikanje treba da bude zabava. Zato sam se, posle odlaska plemena, vratio, pa sam slikao isto zabave radi. Kako vam se dopalo. Bojd?"

"Prokleto dobra umetnost", ree Bojd. "Plaio sam se da groto neete nai, a nisam mogao da vam pomognem. Znao sam da ste videli pukotine u zidu: gledao sam vas jednog dana u trenutku dok ste ih posmatrali. Raunao sam da ete ih se setiti. Oslanjao sam se na pretpostavku da ete videti otiske prstiju i nai sviralu. Sve je to tamo ostalo istim srenim sluajem, naravno. Nisam ni sa kakvom posebnom namerom ostavio otiske i sviralu. Moja svirala je naravno trebala da vam otkrije tajnu; bio sam siguran da e bar pobuditi vau radoznalost. U konani ishod nisam mogao biti siguran. Kad smo veerali one noi, ovde kraj logorske vatre, niste pomenuli groto, pa sam se pobojao da ste podbacili. Ali kad ste uzeli flau i sa njom se onako odunjali, znao sam da je stvar uspela. A sad, veliko pitanje. Hoete li objaviti svetu postojanje slika u grotou?" "Ne znam. Morau da razmislim o tome. Kakvi su vai pogledi na to?" "Radije ne bih." "O. K." ree Bojd. "Bar ne za sada. Mogu li jo neto da uinim za vas? Treba li vam ita?" "Ve ste uinili najbolju moguu stvar", ree Luis. "Saznali ste ko sam i ta sam. Ne znam zato mi je to tako vano, ali vano je. Valjda je to neto u vezi sa identitetom. Kad vi umrete, a to, nadam se, nee biti skoro, na svetu opet nee biti nikog ko zna. Ali sama injenica da je jedan ovek znao, i, to je jo vanije, shvatio, bie dovoljna da me odrava vekovima. A, samo as imam neto da vam dam." Ustao je, uao u svoj ator, izaao sa listom hartije koju je dao Bojdu. Bila je to nekakva topografska skica. "Ucrtao sam krst", ree Luis, "da oznaim to mesto." "Koje mesto?" "Mesto gde ete nai blago koje je Karlo Veliki izgubio kod Ronsvala. Poplava je svakako odnela i tovarna kola i blago niz kanjon. Onaj zaokret u kanjonu pregraen stenama, o kojim sam vam govorio, morao ih je zaustaviti. Tamo ete nai kola i blago, verovatno pod debelim slojem ljunka i otpadaka." Diui pogled sa mape, Bojd ga pogleda upitno. "Vredi se potruditi", ree Luis. "A ujedno ete dobiti jo jednu mogunost da se uverite u istinitost moje prie." "Ja vama verujem", ree Bojd. "Nisu mi potrebni nikakvi dalji dokazi." "Pa, dobro, nee koditi", ree Luis. "A sad je vreme da krenem." "Da krenete! Ima toliko stvari o kojima treba da priamo." "Moda kasnije", ree Luis. "Naleteemo mi jedan na drugoga s vremena na vreme. Postarau se da bude tako. Ali sad je vreme da krenem." Poao je niz stazu. Bojd je sedeo i gledao ga.

Siavi nekoliko koraka, Luis je zastao i napola se okrenuo ka Bojdu. "ini mi se", ree kao da hoe da objasni, "da je uvek vreme da krenem." Bojd je ustao. Pogledom je pratio Luisov silazak ka selu. Oko te pokretne figure irilo se duboko oseanje usamljenosti: najusamljeniji ovek na elom svetu.

Harlan Elison

SUBITA
NEVOLJA
Ne mnogo kasnije, ali ipak kasnije, razmiljao je o redosledu onoga to se dogodilo, i doao do vrstog uverenja da mu nita nije promaklo. Stvar se odigrala ba ovako: Bio je zanet u misli, razmiljao o neem drugom. Nije vano o emu. Stajao je u telefonskoj kabini restorana; tu je bio zato to je eleo da telefonira Dejmi, da utvrdi gde je ona kog vraga dosad, zato ga je pustila da eka u prokletom baru evo ve trideset pet minuta.Misli su mu bile negde daleko, nita to duboko nije bilo, najobinije vunovlaarenje, i tek kad je pozvani telefon poeo da zvoni, on je shvatio da je okrenuo broj svog sopstvenog stana. To mu se deavalo i ranije, ne esto, ali ne ni ree nego svakom drugom: okrene neki broj isto napamet, ne mislei, i uvidi da je okrenuo pogrean broj; svakom se to deava, svako ponekad pozove i sopstveni broj (razmiljao je kasnije), obina je to grekica. Ve je bio spreman da okai slualicu, izvadi svoj novi im ispadne iz aparata, i da ponovo telefonira, ovoga puta da stvarno okrene broj Dejminog stana, kad neko podie slualicu u njegovom stanu. On. On sam je odgovorio na sopstveni telefonski poziv. On lino, iz svog stana. Prepoznao je svoj glas odmah. Ali, nije dozvolio da mu to prodre do svesti. Nije on imao nikakvu mainicu koja bi dala signal i onda snimala sve to onaj ko zove kae. Svoju telefonsku sekretaricu privremeno je bio iskljuio: nije hvatala pozive posle treeg zvonjenja kao to je insistirao. Nije imao nikakvog gosta u svom stanu, nita. Nije bio kod kue, bio je ovde, u restoranu, zvao je svoj stan, i sam digao slualicu, tamo. "Alo?" ekao je jedan trenutak i odgovorio: "Ko je to?" Rekao je: "A koga vi zovete?" "Polako", uzvratio je. "Ko je to?" Njegov sopstveni glas na drugom kraju ice ve je davao znake nervoze. "Sluaj, prijatelju, koji broj ti trai?"

"To je BE-A-CON 3-6189, je 1' tako?" Obazrivo: "Mmmm, daaa...?" "To je stan Pitera Novinsa?" Tren tiine, zatim: "Tano." Do sluha su mu dopirali zvuci iz restoranske kuhinje. "Ako je to Novinsov stan" ree, "onda ko ste vi?" Na drugom kraju ice, u stanu, ulo se duboko uzdisanje. "Novins na telefonu." Stajao je u kabini, u restoranu, u noi, sa slualicom na uvetu, sluao svoj sopstveni glas. Grekom je zvao svoj stan, prazan stan... i odazvao se on sam. Najzad je rekao, veoma stegnuto: "Novins na ovom telefonu." "Gde si?" "U 'Plimi', ekam Dejmi." Kroz icu je uo sopstveno blago pitanje, izgovoreno sa stranom mekoom: "Jesi li to ti?" Jedan puls straha proe kroz njega. Pokuavajui da se izvadi na poslednju mogunost, ree: "Ako je ovo zezanje... Fredi, ti si, ovee, a? Mori? Art?" Tiina. Zatim: "Ja sam Novins. Tako mi boga." Usta su mu bila suva. "Ali ja sam izaao. Ti ne moe, ja ne mogu biti u tom stanu." "A je 1'? E, ali jesam." "Morau opet da te zovem", rekao je Piter Novins i okaio slualicu. Vratio se u bar i naruio sko bez leda, nerazblaen. Sasuo je pie u sebe u dva gutljaja, oseajui kako ga ari. Sedeo je i zurio u svoje ake, okreui ih na razne naine, studirajui ih da bi se uverio jesu li njegove, da nisu moda nekakvo strano meso presaeno na njegove zglavke dok nije pazio. Onda se vratio u telefonsku kabinu, zatvorio vrata za sobom, i okrenuo svoj broj. Vrlo paljivo. Telefon je zvonio est puta. Tek tada ga je podigao. Znao je zato onaj u stanu puta da telefon zvoni tako dugo. Nee mu se da uhvati zmiju, da uje iz slualice svoj sopstveni glas. "Alo?" Taj njegov drugi glas bio je jedva pod kontrolom. "Ja sam", ree on zatvarajui oi. "Gospode boe", promrmljao je. ekali su tako, svaki na svom mestu, i nisu govorili. Onda Novins ree; "Zvau te Dej." . "Vai", odgovori onaj iz stana. Njegovo srednje ime bilo je Dej. Nikad ga nije koristio, ali ono se pojavljivalo na njegovoj polisi osiguranja, na vozakoj dozvoli i

na zdravstvenoj knjiici. Dej ree: "Je 1' Dejmi stigla?" "Ne, opet kasni." Dej je duboko udahnuo i rekao: "Bilo bi bolje da o ovome popriamo, ovee." "Pa valjda", ree Novins. "Mada ne bih rek'o da mi se ba mnogo pria. Usr'o sam se kad sam te uo." "A ta misli kako sam se ja oseao?" "Verovatno isto kao ja." Jedan dugi trenutak su razmiljali o ovome. Onda Dej ree: "Hoemo li sada imati ista miljenja o svemu?" Novins je promislio o tome. Rekao je: "Ako si ti stvarno ja, onda bi trebalo. Najbolje je da to malo isprobamo, da testiramo." "Ti sve ovo prima mnogo smirenije nego ja, ini se", rekao je Dej. Novins se trgao. "Stvarno tako misli? Upravo sam hteo da kaem da se zaista junaki snalazi u ovome. I kad si sad ti prvi ovo rekao, stvarno si me zaprepastio." "I ta, kako da se sad testiramo?" pitao je Dej. Novins je razmotrio ovaj problem i rekao: "Zato ne bismo uporedili ko ta voli i mrzi. To je neki poetak. Slae se?" "Moe se i tako poeti, valjda. Ko e prvi?" "Ja sam ubacio novi", rekao je Novins i po prvi put se nasmeio. "Ja volim, ovaj, dobra suva rebra, jorkirski puding, volim da duvanim na lulu, volim slike Maksa Ernsta, filmove Roberta Altmana, knjige Vilijema Goldinga, volim da dobijam pisma ali ne i da odgovaram... ovaj..." Zaustavio se. Birao je stvari nasumino, iz pamenja, govorio je ono to mu je prvo padalo na pamet. Ali kad je poeo tako da govori i uo sopstvene rei, sve mu je zvualo glupo. "Ovo nee uspeti", rekao je Novins. "ta emo kog vraga ovim dobiti? Je 1' na tom spisku bilo ita to ti se ne dopada?" Dej je uzdahnuo: "Ne, sve su to moje najomiljenije stvari. U pravu si. Ako se neto svia meni, svia se i tebi. Takvim nainom neemo odgovoriti ni na jedno pitanje." Novins je rekao: "Ja ak ne znam ni koja su to pitanja!" "Lako je", ree Dej. "Postoji samo jedno pitanje: koji je od nas dvojice pravi ja, i kako da se ja oslobodi njega." Neki led je krenuo od Novinsovih plea i obmotao se oko njega kao ledeni ogrta, sve do ruku. "ta ti sad to treba da znai? Da se oslobodi njega? ta pria ti?" "Suoi se s tim", ree Dej. Novins je u svom glasu dobro razaznao onaj ton koji je uvek uzimao kad se spremao da bude uporan u nekom natezanju. "Ne moemo obojica biti pravi Novins. Jedan od nas svakako e morati da nestane."

"Ej, polako, prijatelju", ree Novins, usvajajui taj isti ton. "To je prilino zbrljeknuto razmiljanje. Prvo i prvo, ko meni garantuje da ti nee ieznuti im spustim slualicu?..." "Ne lupaj gluposti", odgovorio je Dej. "Dobro, dobro, moda; ali i ako ne nestane, ako ostane za stalno, u ta ja odbijam da poverujem i za jedan jedini sekund, dakle ako si stvaran..." "Macane, mogu ti 'ladno rei da sam vrlo stvaran", rekao je Dej i zacerekao se. Novins je poinjao da ga mrzi. "... ak i ako si stvaran", nastavio je Novins, "ko kae da ne moemo obojica da nastavimo da postojimo i da svako vodi srean, zaseban ivot." "Zna ta, Novinse", rekao je Dej, "stvarno lupa gluposti. Ti ni kad si sam ne ume da ivi srenim ivotom, a kako bi tek mogao sada kad zna da sam ja ovde i da ivim tvojim ivotom?" "ta ti, znai to da ja kao ne umem da ivim sreno? ta zna ti o tome?" Zastao je. Naravno da Dej zna o tome. Zna sve o tome. "Bolje poni da se suoava sa stvarnou, Novinse. Nisi na to navikao u dosadanjem ivotu, ali ima vremena. Moda e ti onda biti lake da prihvati kraj." Novins je poeleo da tresne slualicu. Bio je u isti mah silno besan, i uplaen. Znao je da je onaj drugi u pravu. Nije mogao da to ne prizna; nije se tu imalo ta raspravljati; kako da protivurei kada je on sam to rekao? "Samo jedan od nas e se izvui", rekao je stegnuto. "A to u biti ja, prijatelju." "Kako e to, na primer, da postigne, Novinse? Napolju si, pred zatvorenim vratima. Ja sam ovde, u svom domu, bezbedan na mestu gde se i oekuje da budem." "A da razmislimo na ovaj nain", ree Novins brzo. "Ti si zarobljen tamo, zakljuao si se, sklanja se od sveta, ima tri i po sobe. Ja imam sve ostalo, da bih pripremio svoj ulazak. Ti si sputan. Ja sam slobodan." Jedan trenutak je vladala tiina. Onda je Dej rekao: "Malo smo u orsokaku, a? Ima nekih prednosti onaj koji je napolju, ima nekih prednosti i onaj koji je bezbedan unutra. Ono to zaprepauje jeste da smo obojica celu stvar tako brzo prihvatili." Novins je odgovorio. On je stvar prihvatio zato to nije imao drugog izbora; kad je jednom prihvatio injenicu da razgovara sam sa sobom, sve ostalo je iz tog prihvatanja proisteklo. Sad kad je Dej tako drastino iskazao ono najgore, da e samo jedan od njih moi da ostane u ivotu,preostalo je samo da obezbedi da to bude on, Novins. Ne Dej. "Morau da razmislim o ovome", rekao je Novins. "Moram da pokuam da neke od ovih stvari bolje sagledam. Ti ostani u toj svojoj eliji tamo, prijatelju; ja u

provesti no u hotelu. Zvau te sutra." Ve je hteo da okai slualicu, ali ga je Dejov glas zaustavio: "A ta ja da kaem ako Dejmi doe tamo, a tebe nema, pa me onda ona pozove?" Novins se nasmejao. "To je tvoj problem, majmune." Tresnuo je slualicu, oseajui kako ga ispunjava zlurado zadovoljstvo.

PONEVOLJAK
Preduzeo je specijalne mere predostronosti. Prvo banka:oistio je sve do poslednje kinte sa tekueg rauna. Zahvaljivao se bogu to je prole noi na sudar sa Dejmi poao sa ekovnom knjiicom u buelaru. Ali tedna knjiica je ostala u apartmanu. To je znailo da Dej ima na raspolaganju gotovo deset hiljada dolara. A na tekuem se zateklo samo hiljadu pet stotina, ali su svi rauni plaeni... a kroz trideset dana stii e nova uplata kao i silna nagomilana kamata... Na poleini baninog izvoda izraunao je brzo koliko e to biti. Nekih 10.465 dolara i 7 centi stii e na njegov tekui raun. Na njegov novi tekui raun, koji je odmah otvorio u drugom ogranku iste banke. Dokumenta je potpisao jednom varijantom svog potpisa, toliko izmenjenom da Dej nikako ne bi mogao da podigne novac sa tog rauna. Bar je plateno sposoban. Likvidan... Zasad. Ali sav zapoeti posao ostao je u stanu.On je bio savetnik za voenje i finansiranje reklamnih kampanja. Svi rauni, sve informacije, planovi, telefonski brojevi, grafikoni, sve je ostalo u maloj kancelariji koju je imao u stanu. Znai, bio je vrlo efektno odseen od svoje karijere. Meutim, to je na neki nain bilo ba odlino, pravi blagoslov. Dej e morati da nastavi sav posao sam, morae da aktivno prati vane kampanje za firme Toper i Mak Kenzi, morae da trpi sve one moronske Limpanove pozive kao i uvredljive pozive njegovog sina, morae da odgovara na sva pisma, i da guta pilule Titralaka po ceo dan da kako bi spreio goruicu. Novins je bio potpuno slobodan i gotovo satanski zadovoljan to e jedno vreme biti poteen tih muka, i to e Dej saznati da se ivot u koi Pitera Deja Novinsa ne sastoji samo od zabave i Dejmi. Kad se vratio u svoju sobu u hotelu "Amerikana", sastavio je listu stvari koje treba uraditi da bi se preivelo. Bio je to novi nain razmiljanja: nabrajati, jednu po jednu, svakidanje rutinske aktivnosti od kojih je sad bio odseen. Sad je bio sasvim sam, kompletno i potpuno sam, po prvi put u ivotu; odseen od svega. Nije se vie mogao osloniti na svoje prijatelje, ni line ni poslovne, a ni vlasti. Bilo bi samoubistvo otii u policiju i rei: "Ej, ujte, ao mi je to vas uznemiravam, ali ja sam se rascepio, jedan od nas dvojice je zaposeo moj stan, molim vas idite tamo i

uhapsite ga." Ne, morao je sam da se snalazi, i morao je da istera Deja iz svog sveta sopstvenom mudrou i lukavou. Imajui na umu, dabome, da Dej raspolae identinom mudrou i lukavou. Prvih pet-est stavki je precrtao kao nepotrebne. Nema razloga da zove Dejmi i da je pita ta je to bilo s njom prole veeri. Njihov odnos i tako nije bio obavezujui. Neka se Dej izvinjava. Nije potrebno da ponitava kreditne kartice: sve su kod njega. Neka Dej sve raune plaa sa tedne knjiice. Nije potrebno da kontaktira sa prijateljima i upozorava ih. Nije mogao da ih upozori, jer kad bi pokuao, protiv ega bi ih upozorio? Protiv sebe? Ali je bilo potrebno da nabavi iste arape i ist ve, odgovarajuu odeu, laki sako da ne bi svuda iao u kaputu, pa i par rukavica za sluaj da zahladni. Morao je i da ukine isporuku hrane iz bakalnice, mleka, novina, kao i na suvo hemijsko ienje. Bilo je potrebno da Deju ogadi i otea ivot tamo koliko god je moguno. I zato je pozvao svakog od tih trgovaca i zanatlija pojedinano i izvreao ih tako temeljito i tako vulgarno, da ga oni nikad vie nee usluivati. Na alost, zgrada je obezbeivala grejanje, elektricitet i gas, a telefon je morao ostati ukljuen. Taj telefon mu je bio put do pobede, nain da istera Deja napolje. Dok je sve to posvravao, ve je bilo tri popodne. Vratio se u hotelsku sobu, skinuo cipele, nagomilao jastuke na uzglavlju kreveta, zavalio se, dohvatio telefon, obrnuo devetku da bi dobio izlaz iz hotela, a zatim pozvao svoj sopstveni broj. Dok je tamo zvonilo, gledao je kroz prozor sobe na etrdeset etvrtom spratu hotela, gledao bezdune stub-graevine kompanije RCA i Grants. Te su kule takoe ogromni ormani od tamnog stakla, ormani sa bezbroj fioka za ljude. Moda je udo to iko uspeva da opstane normalan i ceo u takvoj sredini. iveti u elijama, u kockicama, zarobljen i sa svake strane pritisnut: do ega to moe dovesti, ako ne do toga da se ljudi rasprsnu, kao to se to izgleda njemu desilo? udno je to stvari uopte funkcioniu, ak i ovoliko dobro. Naprsline su ve poele da se pojavljuju, u ovoj kulturi, a i na linom novou, jer se evo on, Piter Novins, rascepio. Telefon je uporno zvonio. Oblaci su zaklonili svu svetlost i grad je porinuo u senke. Tek je bilo tri popodne, a zloslutna pretnja nove noi proirila se Novinsovom hotelskom sobom. Na drugom kraju ice, neko je podigao slualicu. Ali Dej nije rekao nita. "Ja sam", ree Novins. "Kako ti se dopao prvi dan u mojoj koi?" "Kako se tebi dopao prvi dan izvan nje?" odgovorio je. "Sluaj, prijatelju stari, sve su ti mogunosti preseene, i sati su ti odbrojani. Tekui raun vie nema, i ne pokuavaj da ga nae; morae da se promoli iz stana radi hrane, a tad u te ja ekati..." "Moan potez", odgovori Dej. "A1' samo da ne gubi vreme, ja sam promenio

brave danas. Tvoji kljuevi ne vrede. Nakupovao sam robu u bakalnici. Sea se onih pedeset dolara koje sam sakrio u kutiju za nakit?" Novins, u sebi, opsova samog sebe. Na to nije pomislio. "Malo sam i razmiljao, Novinse. Sea li se onog starog romana Deka Londona, Zvezdani lutalica? Sea li se kako je tip koristio astralnu projekciju da izae iz svog tela? Mislim da se to meni desilo. Poslao sam te, ali nesvesno, ne znajui da to inim. Iz ovoga sam zakljuio da sam ja ja, a ti samo odlutalo pare. Bez tog pareta mogu da ivim k'o bog, prema tome to se ne bi ti malo..." "Stani malo, ej", prekinuo ga je Novins. "To ti je senzacionalno dobra teorija, sem to je blago zablesavljena. Nadam se da se nee uvrediti to se usuujem da izrazim neslaganje sa jednim pacovskim tuandijskim glasiem koji je verovatno bestelesan i nema dovoljno ektoplazme ni da se propisno iskaki? Sea li se onog vikenda kad sam sa Kenijem otiao u laboratoriju, i kad je on nainio Kirlijanovu fotografiju moje ukupne aure? E, moja je teorija da se neto desilo i da je ta aura proizvela drugog mene, ili tako neto..." Skliznuo je u utanje. Ni o jednoj od te dve teorije nije vredelo ni sekunda razmiljati. Nije pojma imao ta se stvarno desilo. Lebdeli su tako u tiini jedan dugi period, a onda Dej ree, "Majka je zvala jutros." Novins oseti kao da ga neka ruka stiska u grudima. "I ta je rekla?" "Rekla je da je znala da lae kad ste ono bili u Floridi. Rekla je da te voli i da ti oprata, i da samo eli da deli svoj ivot sa njom." Novins je zaklopio oi. O ovome nije hteo da razmilja. Njegova je majka imala vie od osamdeset godina, bila je veoma bolesna, i upravo se oporavljala od svog tekog sranog napada, drugog za tri godine. Kraj je bio blizu. Iskombinovao je da spoji poslovno putovanje dole u Majami sa posetom majci, te je tako otiao u Floridu pre mesec dana. Nikad sa svojom majkom nije imao mnogo zajednikog, iveo je sam jo od ranih tinejd-godina, novano ju je pomagao u njenoj poznoj starosti, ali joj nije doputao da mu se nametne, da zadre u njegov ivot. Retko joj je pisao pisma, sem da poalje ek. Tokom ta dva dana koja je proveo u njenom stanu u Majami Biu, mislio je da e poludeti. Muila ga je elja da pobegne. Najzad ju je slagao da se vraa u Njujork dan ranije nego to je planirao. Spakovao se, ostavio ju je, smestio se u hotel, posvetio je taj poslednji dan biznisu, a uvee je izaao sa jednom sekretaricom sa kojom se ponekad, prilikom svojih boravaka u Floridi, susretao. "Kako je otkrila?" upita Novins. "Zvala je, a telefonska sekretarica joj je rekla da si jo u Floridi i da se nisi vratio. Dali su joj broj hotela, ona je zvala i otkrila da si upisan u hotelsku knjigu za tu no". Novins je prokleo samoga sebe. Zato je tog dana pozvao svoju telefonsku

sekretaricu i rekao joj gde se nalazi? Mogao je da dopusti, bez posledica, da poslovni prijatelji jedan dan budu u nemogunosti da kontaktiraju s njim. "Mnogo fino", ree on. "Ne pretpostavljam da si ita uinio da joj popravi raspoloenje." "Tu se vara", ree Dej. "Uinio sam neto to ti nikad ne bi. Uredio sam da ona doputuje ovamo i da stanuje kod mene." Novins je uo sopstveno bolno stenjanje. "taaa? ta si uradio? Gospode boe, pa ti si potpuno pomahnitao. Kako u kod vraga da se brinem o toj babi, usred Njujorka? Moram da radim, moram da odlazim na mnoga mesta, treba da ivim svojim ivotom..." "Odsad vie ne mora, kopile jedno sebino. Moda si ti mogao da trpi da te stalno grize savest zbog nje, ali ja to ne mogu. Ona e stii kroz nedelju dana." "Luaku jedan otkaeni", vritao je Novins. "Potpuno si poblesavio!" "Aha", ree Dej meko, i dodade, "a ti si upravo ostao bez majke. Razmisli o tome, bednie jedan." Sledeeg trenutka je spustio slualicu.

SMUTORAK
Doli su do zajednikog zakljuka da onaj od njih dvojice koji vie zasluuje da preivi, treba da preivi. Bili su prinueni da donesu takvu odluku; bilo im je jasno da se ovako ne moe nastavljati; prva dva dana su im jasno pokazala da se ne moe drati samo za polovinu postojanja. Obojica su pokazivali znake posustajanja. Zato je Dej predloio da pretresu kljuna iskustva Novinsovog ivota, pa da vide da li je Novins zasluio da nastavi sa ivotom. "Svako ima pravo da nastavi sa ivotom", ree Novins ustro. "Zato i ivimo: da bismo smrti govorili 'ne'." "Nijednog sekunda ti nisi poverovao u to to si sad rekao, Novinse", ree Dej. "Ti si mizantrop. Mrzi ljude." "Nije istina; samo ne volim neke stvari koje ljudi ine." "Kao, na primer, koje? Uvek si tupio o klincima koji na majicama nose ekoloke parole, a u bunje bacaju konzerve 'Dr. Pepera'. Je l' to da uzmemo kao primer, a?" "Eto, to bi bio dobar primer za poetak", ree Novins. "Kopile jedno licemerno", zareao je Dej na njega s druge strane ice, "ima drskosti da mi zamera zbog toga, a prihvatio si posao za firmu 'Kamberlend'!" "To je neto sasvim drugo!" "avola je sasvim drugo. Prokleto dobro zna da se 'Kamberlend' sprema da otvori takve povrinske kopove, da e cela ta pokrajina biti unakaena i jednostavno

rastrgnuta na komade. I da e im to i uspeti, nekanjeno, zato to e ih pokriti reklamna kampanja koju si ti smislio. Ti si super-dobar reklamer, Novinse, ali etike ima koliko i lasica." Novins je besneo, ali je Dej bio u pravu. Od poetka mu se gadio taj posao za firmu 'Kamberlend', ali to je bila velika firma, meunarodna, a za rad su mu ponudili jednu prijatnu estocifrenu dolarsku sumu.Bacio se na posao sa istom onom pomamnom estinom koju je unosio u svaki projekat, i spremio solidan program reklame. "Moram od neeg da ivim. Sem toga.da ja nisam prihvatio taj posao, neko drugi bi ga prihvatio. Ja samo radim svoj posao. Oni imaju i straan plan za obnavljanje zemljita, ne zaboravi to. Kad zavre iskopavanje dovee tu teritoriju u red." Dej se nasmejao. "Tako je govorio i Ajhman: 'Imamo odlian program da Jevreje popravimo i dovedemo u red, samo neka prvo udahnu malo gasa u gasnoj komori.' I on je tvrdio da samo obavlja svoj posao, Novinse. Jesam li ti u poslednje vreme rekao da smrdi i na ledu?" Novins se razvikao. "Pretpostavljam da si odbio taj posao?" "Tano to, drugarino stara", ree Dej."Zvao sam ih danas i rekao im da uzmu svoju ponudu i zavuku je sebi u nos. A onda sam pozvao Ralfa Nejdera. Videemo kako e on moi da iskoristi sve ove informacije koje imam o toj stvari." Novins je zanemeo. Leao je pod jorganom. Utorniki sneg je promicao u ogromnim pahuljicama pored prozora na etrdeset etvrtom spratu. Polako je spustio slualicu na telefon. Tek trei dan, a njegov ivot se ve nezadrivo razilazio u dva pravca; uskoro e biti nemogue prikrpiti ga ponovo u jedan ivot. Boleo ga je stomak. itavog dana mu je bila muka.Sobarice su donosile olju za oljom aja, ali to nije pomagalo. U glavi mu je, negde iza levog oka, pulsirao bol. Hladan znoj je pokrivao njegova plea i prsa. Nije znao ta da preduzme, ali znao je da gubi.

STRADA
Sreda je donela Dejov poziv. Uopte nije objasnio Novinsu kako ga je locirao; jednostavno ga je pozvao. "Kako se osea?" pitao je Novinsa. A Novins je jedva bio u stanju da odgovori, jer ga je visoka temperatura gotovo paralisala. "Zvao sam te samo da popriamo o ani, i Peti, i o onoj curi u Denveru", rekao je Dej, i onda otpoeo nadugako i sveano da pria o Novinsovim vezama sa enama, i o tome kako se svaka veza zavrila. Nije priao onako kako je Novins te stvari zapamtio.

"Nije istina", uspeo je Novins da kae promuklim apatom, suvim, gotovo praznim. "Jeste istina, Novinse. I to je najalosnije u svemu ovome. Istina je, a ti nikad nisi imao petlje da istinu prizna; da ide od ene do ene, nikad nita ne daje, samo uzima, a kad ih napusti, ili te se one otarase, ostaje isti, nikad nita ne naui. enio si se dvaput i razvodio dvaput, iao si sa dvadesetak ena, ali nisi shvatio da enama jednostavno ne valja. I sada ima etrdeset dve godine i konano stie neku mutnu svest o tome da e ostatak svojih dana i noi provesti sam zato to ne moe da ivi u drutvu drugog ljudskog bia due od mesec dana a da se ne pretvori u opako zakeralo." "Nije istina", promrmljao je Novins. "Istina je, Novinse, istina. ista istina. Spopao si tu Peti i naveo je da ostavi mua, a kad su ona i dete ostali sami, nasukao si je u onaj stan sa kirijom od trista dolara meseno, odleprao si i ostavio je da se snae sama, kako god zna i ume. Istina je, drue stari. Zato ne pokuavaj mene da muva sa glupostima u smislu 'Ja vodim srean ivot'." Novins je jednostavno leao u postelji hotela, oiju zatvorenih, tresui se od temperature. Onda je Dej rekao: "Prole noi sam video Dejmi. Razgovarali smo o njenoj budunosti. Morao sam da govorim velemajstorski: ve je poinjala da te mrzi. Ali mislim da e se stvari srediti ako se dobro potrudim. Nameravam, bogami, da se dobro potrudim. Ne elim da provedem nijednu od predstojeih godina na stari nain, Novinse. Od ovog momenta stvari e ii drugim tokom." Zbijeni masiv svih onih graevina izvan prozora sad kao da je treperio iza snenih pahuljica. Novinsu je bilo strano hladno. Nije odgovorio. "Svom prvom detetu emo dati tvoje ime, Piter", rekao je Dej i spustio slualicu. Tako je bilo u sredu.

OAJTVRTAK
Tog dana telefon nijednom nije zazvonio. Novins je leao, a televizor je moronski ponavljao i ponavljao isto petominutno uputstvo kako hotelski gost moe da narui i plati da se na njegovom televizoru prikae neki film. Sivo obuena tamnokosa devojka pojavljivala se uvek iznova kao duh i davala ista uputstva. Posle mnogo sati, poeo je da recituje te rei uglas sa njom. Mnogo je spavao. Razmiljao je o ani i o Peti, i o onoj devojci u Denveru ijeg imena nije mogao da se seti, i o Dejmi. Posle jo mnogo sati, poeo je da razmilja o insektima, ali mu nije bilo jasno da

li to neto znai. Nije bilo telefonskih poziva toga dana. Bio je etvrtak. Neto pre ponoi temperatura je popustila. Plakao je i plaui utonuo u san.

PATNIK
Klju se okrenuo u bravi. Hotelska vrata se otvorie. Stolica u kojoj je Novins sedeo bila je iroko-potroaka verzija Sarinenove pijedestal-stolice, a sedite na njoj bilo je pokriveno sko-gardom. Do tog trenutka Novins je kroz prozor zurio u geometrijske irelevantnosti stakleno-zidnih zgrada. Sputao se suton, grad je bio siv kao karton. Na zvuk otvaranja vrata, okrenuo se, i nije bio iznenaen kad je video sebe kako ulazi. Od spoljanje hladnoe Deju su jo bili crveni nos i ui. Otkopao je jaknu, rukavice nabio u jedan dep, skinuo jaknu i bacio je preko neureenog kreveta. "Ba je hladno napolju", rekao je. Zatim je otiao u kupatilo. Novins je uo vodu kako tee. Kroz nekoliko minuta Dej se vratio, trljajui ruke. "Ovo pomae", rekao je. Seo je na ivicu kreveta i pogledao Novinsa. "Izgleda uasno, Piter", rekao je. "Bilo mi je veoma loe", odgovorio je Novins suvo. "Kao da sam iz koe izaao ovih dana." Dej se za kratko nasmeio. "Vidim da si naao naina da se pomiri sa neizbenim. To bi trebalo da ti pomogne." Novins je ustao. Istanjena svetlost od prozora irokog koliko i soba prolazila je kroz njega kao bela vatra kroz mutno staklo. "Ti izgleda dobro", rekao je. "Sve mi je bolje, Piter. Jo e potrajati, ali na kraju u biti O. K." Novins je preao preko sobe i stao uza zid; ake je preklopio iza lea. Bilo je teko videti ga, primetiti da je tu. "Seam se Jungovih arhetipova. Jesi li ti moja senka, moja 'persona', moja anima ili moj animus?" "Misli, ta sam sad, ili ta sam bio kad sam se otrgao od tebe?" ree Dej. "Svejedno." "U poetku sam valjda bio tvoja senka. Sad postajem tvoje ja." "A ja sam se pretvorio u senku", ree Novins. "Ne, ti se pretapa u uspomenu. Ravu uspomenu." "Nije lepo da tako govori." "Dugo sam bio bolestan, Piter. Ne znam ta je bio neposredni povod da se rascepimo, ali rascepili se jesmo, i ne mogu rei da mi je mnogo ao. Da se to nije desilo, bio bih, do kraja svog ivota, ti. Bio bi to valjiv ivot, i bedna smrt."

Novins je slegao ramenima. "Sad je prekasno da se oko toga nerviramo. Kako ide sa Dejmi, bolje?" Dej je klimnuo glavom. "Da. Mama stie u utorak popodne. Iznajmio sam kola sa oferom, da je ekaju na aerodromu. Razgovarao sam sa njenim doktorima. Rekli su da joj ne ostaje jo mnogo vremena. Reio sam da to to joj je preostalo, pa ma koliko to bilo, vodim tako da joj bar delimino nadoknadim ono to je pretrpela u ovih dvadeset pet godina otkad je tata umro." Novins se nasmeio i klimnuo glavom. "E, to je dobro." "Nego, uj", ree Dej polako. Sad mu nije bilo lako da govori. "Doao sam samo da te pitam da li postoji ita to bi ti eleo da ja uradim... ita to bi ti uradio... da je ispalo drukije." Novins je rairio ruke i malo razmislio. "Ne, ne bih rekao, nema tu nieg posebnog. Moda bi mogao da poalje neku kintu aninoj majci, da bi lake mogla da neguje anu. To ne bi bilo loe." "Za to sam se ve pobrinuo. Pretpostavio sam da e ti to biti na umu." Novins se osmehnuo. "To je dobro. Hvala." "Ako postoji jo neto..." Novins je odmahnuo glavom. Ostali su tako, gotovo nepokretni, sve dok u prostoru izvan prozora nije zavladala no. U mraku je Deju bilo gotovo nemogue da vidi Novinsa naspram zida: samo slabo svetlucanje. Najzad je Dej ustao, obukao i zakopao jaknu, navukao levu rukavicu. "Moram da idem." Novins je progovorio iz senki. "A-ha. Pa, uvaj me dobro, a?" Dej nije odgovorio. Koraknuo je do Novinsa i pruio desnu ruku. Doticaj Novinsove ake u njegovoj bio je kao apat hladnog vetra: pritisak nije osetio. Tada je otiao. Novins je odetao do prozora i zurio napolje. Svetlosti koje su spolja dopirale mogle su se videti i kroz njega. Mutno.

SUBITA
Kad je sobarica dola da pospremi krevet, nala je praznu sobu. U toj sobi na etrdeset etvrtom spratu vladala je strana hladnoa.Poto se Piter Novins nije tog dana vratio, a ni sledeeg, uprava hotela "Amerikana" je zakljuila da je pobegao da bi izbegao plaanje, i predala stvar agenciji za uterivanje dugova. Ustaljenim redom stvari, raun je na kraju dospeo u stan Pitera Novinsa, na gornjem istonom delu Menhetna.

Raun je smesta plaen. Platio ga je Piter Dej Novins i priloio svoje kratko, ali iskreno izvinjenje.

Gardner Dozois

MIROTVORAC
Roj je sanjao o moru, to mu se esto deavalo. Kad se probudio tog jutra vetar je uzdisao kroz drvee uz zvuke sline nemirnom uborenju talasa, i za trenutak je pomislio da se nalazi u svom domu, u urednoj kui od cigala na plai, i, kao da se nita nije dogodilo, u njemu se javila nada, duboka kao rana. "Mama?" rekao je. Seo je, ispruajui noge, oekujui da stopalima dodirne toplo telo svog psa Tobija. Tobi je uvek spavao sklupan u dnu njegovog kreveta, ali sada je sve poelo da se prekida i menja, da se gubi, i on je mirnuo kroz snom slepljene oi u mutno plavo svetio koje je ulazilo kroz tavanski prozor, osetio tvrdou starog vojnog kreveta ispod sebe, i shvatio da ovo nije dom, da dom vie ne postoji i da za njega nikada vie nee ni postojati. Gurnuo je ebad u stranu i ustao. Hladnoa je prodirala do sri na velikom tavanu zima je sporo prolazila, najuasnija zima koje se seao a grubi patos od dasaka palio mu je stopala kao led, ali vie nije mogao da ostane u krevetu, ne sada. Nijedne drugo dete jo nije bilo budno; provlaio se izmeu drugih kreveta sluajno je udario u jedan tako da se njegov vlasnik promekoljio i uzdahnuo poevi jae da hre i pipajui u mraku stigao do jedinog visokog prozora. Bio je taman dovoljno visok da ga dohvati, ako bi stao na vrhove prstiju. Silom je otvorio prozor uz stenjanje starog drvenog rama i dizanje gipsane praine, i zadrhtao od hladnog jutarnjeg vetra koji je prodro unutra udarajui ga po licu, upajui mu kosu avetinjskim prstima i briui pored njega da bi projurio kroz ostatak zaguljivog tavana kao nemirno dete puteno da se igra. Vetar je mirisao na borovu smolu i vlanu zemlju, a ne na slane sprudove i plime, ptiji glasovi koje je nosio bili su cvrkutanje caria i kretanje avki, a ne promukli krici galebova... pa ipak, kad je obuhvatio laktovima ram prozora i podigao se da bi gledao van, misli su mu jo bile pune slomljenih fragmenata slova i kao da je oekivao da vidi okean ispod sebe kako se prua sve do horizonta i alje uporne talasie da zapljuskuju zid kue. Umesto toga ugledao je oblinje drvee sa siluetama ruku upravljenim prema sivom nebu, ambar i dvorite, sve jo potopljeno u sen-ci, okolna polja, izlokanu makadamsku liniju puta, poumljene breuljke koji su se gubili u daljini. Srebrna izmaglica ispunjavala je udoline i povlaila se uz grebene u trakama nalik na duhove.

Jo ne. More ga ovde nije gonilo jo ne. Negde tamo ka istoku, i dalje nevidljive izdizale su se planine, a odmah iza njih bilo je more o kome je sanjao. Tiho je zapljuskivalo pranjave pensilvanijske gradove na breuljcima, gradove pored rudnika uglja, koji su sad, iznenada, postali morske luke. Tu je ekao Atlantik, zadran, bar trenutno, grbavim zidom Apalaa, sada moda etrdeset milja odavde, ali blii miljama progutane zemlje i potopljenih gradova nego to je bio pre samo tri godine. Bio je dole pored zida za merenje nivoa mora tog davnog jutra, igrao se neke zaboravljene igre, gledao kako talasi polako nadolaze kao neki teki, tupi metal u tenom stanju, gledao kako plima nadolazi... i nadolazi... i nadolazi... U poetku je bio uzbuen dok se more prikradalo, daleko iznad linije najvie plime, vie to ga je on ikada ranije video i tada, kad je more pirogutalo celu plau i poelo uporno da zapljuskuje podnoje zida, uznemirio se, kad je more nastavilo da se penje do samog vrha zida, poeo je da se plai... More je samo nastavilo da nadolazi, rastui lagano i neumitno, polako gutajui zemlju, ne zaustavljajui se, stalno nadolazei, stalno se penjui vie... Kad je more progutalo vrh zida i poelo da se prikrada njegovoj kui uz kratku travnatu padinu, aljui staklaste ispitujue prste gotovo do njegovih stopala, poeo je da vriti, a kad se prvi tanak sloj vode namrekao da bi mu pokvasio patike, okrenuo se i besomuno pojurio uz padinu, histerino dozivajui roditelje, dok ga je more strpljivo pratilo u stopu... "Morska transgresija", tako su naunici to zvali. Obini ljudi su to, neminovno, nazvali Potop. Kako god ga zvali, zauvek je sprao stari svet. Naunici su godinama govorili o mogunosti da do toga doe neki od njih ukazivali su na to da je ve bilo toplo kao na kraju prolog meuledenog doba, i da je postajalo jo toplije ali mali broj je pretpostavljao koliko brzo je antarktiki led mogao da se istopi. Mnogo bi puta za vreme tih haotinih nedelja jedan ili drugi nauni King Canute predvideo da je najgore prolo, da e plima dostii odreeni nivo i da nee vie rasti... ali svaki put je more neumitno nadolazilo, prodirui miljama i miljama u kopno svakom sledeom plimom, rastui gotovo tri stotine stopa u toku jednog uasnog leta, potapajui nizije po celoj zemaljskoj kugli, sve dok nizije nisu nestale. Samo u Sjedinjenim Dravama, more je progutalo vei deo Istone obale istono od Apalaa, Zapadnu obalu zapadno od Sijera i Kaskada, vei deo Aljaske i Havaja, Floridu, obalu Meksikog zaliva, Istoni Teksas, zahvatilo je irok deo ravnica u dolini Misisipija, a tanki vodeni prsti prodrli su na sever do Ajove i Ilinoisa i izazvali izlivanje Svetog Lorenca i Velikih jezera i potapanje njihovih obala. Zelene planine, Bele planine, Adirondaki, Pokono, Ketskili, Ozark i venac du obale Pacifika sve su bile pretvorene u arhipelage, okruene nadiruim morem.

udno... dok ih je more nemilosrdno gonilo dublje u kopno, terajui ih iz jednog privremenog utoita u drugo, nije bio u stanju da se oslobodi oseaja da je on izazvao Potop: da je uradio neto dok se tog dana igrao na vrhu zida, da je omakom pogodio neki magini ritual, neku sluajnu kombinaciju rei i pokreta koja je oslobodila morske okove i poslala ga preko zemlje... da je ono jurilo njega lino... Pas je sad lajao negde napolju, negde preko polja prema gradu, ali to nije bio njegov pas. Njegov pas je bio mrtav, mrtav odavno, i njegova bela lobanja se kotrljala po dnu okeana sa plimama koje su sprale ono to je nekad bio Brigantin, Nju Dersi, na dubini od tri stotine stopa. Iznenada se sav najeio, i zadrhtao, trljajui dlanovima svoje gole ruke. Vratio se do svog kreveta i brzo obukao nije imalo smisla da pokua da se vrati u krevet, Sara e se ionako popeti za minut-dva da ih izbaci iz vrea. Dan je poeo: nee da razmilja unapred dalje od toga. U izbeglikim logorima je nauio da uzima ivot sekundu po sekundu. Dok se kretao po sobi, inilo mu se da moe da oseti neprijateljske oi kako ga posmatraju sa nekih od kreveta. Sad kad je otvorio prozor unutra je bilo mnogo hladnije, a neizostavno je napravio buku oblaei se, ali uprkos tome to su cenili svaku sekundu sna koju su mogli da ukradu nijedno dete se nije usudilo da se poali. Misao je bila slatko-gorka, donosila je i bol i zadovoljstvo i on se nasmeio, slab, otar osmeh poput grimase. Ne, oni bi sumorno gledali sa svojih leajeva i pretvarali se da spavaju i psovali ga u sebi, ali nikome ne bi nita rekli o tome. U svakom sluaju, nita ne bi rekli njemu. Izaao je iz jo tihe kue kao duh i poao preko dvorita, kroz bledee trake izmaglice koje su obavijale vlane bele ruke oko njega i oroavale mu lice kapima vode. Njegov ujak Abner nalazio se pored proseene brazde ispred sebe. Progunao je pozdrav, i stajali su mokrei jedan pored drugog za trenutak u prijateljskoj tiini, dok se njihova mokraa puila u sivom jutarnjem vazduhu. Abner koraknu unazad i poe da zakopava pantalone. "Ve si poeo da se igra sa sobom, mome?" ree, ne gledajui u Roja. Roj oseti kako crveni. "Ne", ree, trudei se da ne zamuckuje, "ne, gospodine". "Ve ti rastu malje", ree Abner. Okrenuo se polako prema Roju, kao da mu je telo neka masivna maina koja se moe pokretati i usmeravati samo pomou koturaa i poluga. Pod jakim jutarnjim svetlom lice mu je izgledalo grubo kao kamen, ali i potamnelo i staro. Umorno, pomisli Roj. Neopisivo iznureno, kao da je samo stajanje tu iziskivalo vie napora nego to je on mogao da podnese. Istroeno, kao iscrpljena polja oko njih. Samo su oi bile ive na istroenom licu; bile su tvrde i nemilosrdne kao kremen i gledale su te kao da gledaju pravo kroz tebe u neku udaljenu stvar koju

niko drugi nije mogao da vidi. "Pokuao sam da ti objasnim kako se ostaje ist", ree Abner polako. "O tome koliko je vano za tebe da ostane ist, da ne dozvoli da se okalja na bilo koji nain. Pokuao sam da ti objasnim, nadam se da si razumeo..." "Da, gospodine", ree Roj. Abner napravi pipajui, oklevajui pokret rukom, iroko rairenih prstiju, kao da pokuava da izvaja znaenje iz samog vazduha. "Mislim vano je da ti razume, Roj. Sve mora da bude ispravno. Mislim, sve mora da bude potpuno... ispravno... ili nita drugo nee imati znaaja. Mora da bude ispravan u dui, mome. Mora da unese Boji mir u svoju duu. Sad sve zavisi od tebe mora sam da unese taj Mir u sebe, niko to ne moe da uini za tebe. A toliko je vano..." "Da, gospodine", tiho ree Roj, "razumem." "eleo bih..." ree Abner, i zauta. Stajali su tu minut, ne govorei, ne gledajui se. U vazduhu je sad bilo dima, i uli su da su se zalupila vrata negde na suprotnom kraju kue. Instinktivno su gledali preko otvorene zemlje ka istoku i sad, dok su posmatrali, sunce se raalo iznad planina cepajui ljubiasto-sivo nebo dugakom crvenom trakom, razdvajajui valoviti horizont od niskih oblaka. Strela bletavo belog svetla pogodila ih je u oi, i zarila se u njih pravo sa kraja sveta. "Ti e nas uiniti ponosnim, mome, ja to znam", ree Abner, ali Roj ga je ignorisao, zadivljeno posmatrajui kako istopljeni sunev disk lebdi osloboen linije horizonta, iskosa gledajui u blesak sve dok mu oi ne zasuzie i pogled se zamuti. Abner stavi ruku na deakovo rame. Ruka je bila teka i vrela, posednika, i Roj je se ljutito oslobodi, i dalje gledajui prema horizontu. Abner uzdahnu, zausti da kae neto, ali bolje razmisli o tome, i ree: "Doi u kuu, mome, da dorukuje." Doruak kad su napokon seli da jedu, posle uobiajene Abnerove rasplinute molitve bio je neuobiajeno obilan. Bratija je dobila kolaie od hikori oraha, med i olje cigure, a ak su i ostala deca-izbeglice koja su povremeno tokom duge otre zime hranjena onim minimumom koji su zakon i njihov izgled doputali dobila nekoliko renjeva prene slanine uz svoj uobiajeni kaamak. Pored kolaia i meda, Roj je dobio jaja od divlje urke, indijanski krompir, i pravi svinjski kotlet. Bilo je dosta napeto oko velikog stola tog jutra: Henri i Luk bili su strogih lica i napeti, Rejmond je bio mrzovoljan i zamiljen, Albert je izgledao preplaeno; deca izbeglice su bila tiha sa irom otvorenim oima i trudila su se da se uine nevidljivom; ivahna gospoa Kramer je bila vesela kao i uvek jedui svoju hranu sa uivanjem, ali je namorasta gospoa Zigler, koju su sva deca mrzela i plaila je se, oigledno plakala prethodno i sada je jela malo ili nimalo; Abnerovo lice bilo je mirno kao stena, oi tvrde i sjajne i gledao je jednog po jednog od brae, kao da ih izaziva da mu ospore komandovanje i duhovno vodstvo. Roj je jeo sa dobrim apetitom, neuznemiren

emocionalnim strujama koje su se kovitlale oko njega, mirno ali namerno se usredsreujui na skupljanje svakog zalogaja hrane sa svog tanjira u toku poslednjih par meseci vratio je neto od uobiajene teine, mada je po starim standardima, onim koje bi Mama primenila pre etiri godine, jo bio tuno mrav. Pri kraju obroka, gospoa Rierdan je ula iz kuhinje i, zraei ponosom nekoga ko se sprema da uini nemogue, pruila Roju mali, pravougaoni predmet umotan u sjajan braon papir. Bio je zaprepaten za tren, ali zaista, to je bilo to: tabla Heri okolade, prva koju je video posle toliko godina. Proizvod sa crne berze, naravno, do koga se tih dana teko dolazilo na osiromaenom Istoku i verovatno pakleno skup. Sad su ga ak i neki iz bratije zavidljivo gledali, a deca izbeglice su otvoreno zevala u njega. Dok je uzimao Heri tablu i polako i neno skidao omot, otkrivajui svetlu okoladu ispod njega, jedno dete je poelo da balavi. Posle doruka, ostala deca izbeglice "mokra lea", kako su ih stanovnici grada ponekad zvali sa razraenom ironijom podeljena su u dve grupe. Jedna grupa trebalo je da pomogne bratiji pri obraivanju Abnerove farme, dok je druga grupa ukrcana na volovska kola (u stvari stari kamion sa odvaljenom kabinom) i odavezena u okolinu da obavlja poslove koji su se svodili na ropski rad: izgradnju puteva, teke poslove na farmi, pomo u kamenolomima i skupljanje drvne grae, rekonstrukciju kua, ambara i mostova oteenih ili unitenih u haotinim danima posle Potopa. Savezna vlada ili ono to je preostalo od savezne vlade pokuavala je oajniki, i ne uvek sa uspehom, da sprei potpuni raspad izmuene i balkanizovane zemlje, borila se da ponovo sastavi haos u koji se Amerika pretvorila i zato je plaala Abneru (i drugima njemu slinim) godinje sledovanje u obliku priznanica ili potvrda o obeanoj robi kao naknadu za pruanje hrane i smetaja izbeglicama iz potopljenih krajeva... ali u tako tekim vremenima niko se ne bi alio ako bi Abner olakavao teret njihovog izdravanja iznajmljujui ih da rade za svakoga ko bi doneo priznanicu ili dovoljno robe za trampu ili ponudio privlanu razmenu poslova; ono to je preostalo od dravnih i gradskih vlasti takoe ih je povremeno besplatno koristilo (i druge poput njih, odrasle ili decu) za razne radne projekte "za opte dobro, u ovim vanrednim uslovima..." Ponekad, dok se motao po farmi imajui malo ili nimalo posla, Roju su gotovo nedostajali odlasci sa radnim timovima, ali samo gotovo: suvie dobro se seao poslova pod kojim su pucala lea uz oskudne obroke... bolesti, nesrea, zamora od koga se posre... bletavog sunca i rojeva komarca leti, surove hladnoe zimi, sne-ga, ledenog vetra... Posmatrao je zapregu kako prolazi, gledajui kako se zavidna i ozlojeena lica dece pored koje je nekad radio Stiva, Enrika, Sala okreu ka njemu u prolazu. Zamiljeno je rairio i skupio ake. ak ni dva meseca dokonosti i

relativnog luksuza nisu omekali debele i ogrubele slojeve uljeva koji su bili uspomena na nekoliko sezona provedenih u radnim grupama... Ne, dosada je bila neogranieno privlanija. Oko sredine prepodneva mala grupa ljudi skupila se na putu pored farmerske kue.Bilo je ve toplije; vazduh i vetar mirisali su na dolazee leto, a sunce koje je sijalo sa neba bez oblaka imalo je pravog ara. Mora da je bilo neprijatno napolju na otvorenom, pod suncem, ali gomila nije pokuavala da se priblii samo su stajali na suprotnoj strani puta i gledali kuu trupui nogama, a povremeno bi promrmljali neto jedan drugom glasovima koji su se preko puta uli kao tiho nerazumljivo gunanje. Roj ih je izvesno vreme posmatrao sa trema; bili su iz grada, veina mu je bila nejasno poznata, iako nijedan nije pripadao Abnerovoj sekti i nijednog nije znao po imenu. Deca izbeglice su retko viala ljude iz grada, jer su uglavnom bila drana u strogoj izdvojenosti. Roj je malo puta bio u gradu i svaki put se prema njemu ophodili sa ledenim neprijateljstvom a bog nek je u pomoi detetu izbeglici ako ga gradska deca uhvate na naputenom delu puta! to se toga tie, ak je i bratija bila sklona da se dri zajedno, a neki pripadnici gradskog drutva prezirali su njene lanove, iako je sekta dramatino poveavala svoju brojnost poslednjih godina, skoro utrostruivi snagu samo prole zime; novi ogranci su osnovani u nekoliko okolnih zajednica. ena uskog lica iz gomile napolju spazila je Roja i zapretila mu je tankom pesnicom. "Jeretie!" viknula je. "Bogohulnie!". Ostatak gomile je poeo pretee da agori, poput ogromne ljutite pele. Pljunula je ka Roju dok joj se lice krivilo, a ramena dizala od silnog napora, iako je morala da zna da pljuvaka nema anse da ga pogodi. "Bogohulnie!" ponovo je viknula.Kao konopci, vene su se ocrtavale na njenom mravom vratu. Roj se vratio u kuu, ali je nastavio da gleda kroz prozore, zaklonjen zavesama. I u kui je bilo vike, kao i napolju bratija je bila zatvorena u kuhinji vei deo jutra, svaajui se, i zvuci i estina njihovih sukoba uli su se jasno kroz tanke gipsane zidove trone stare kue. Na kraju su se klizna kuhinjska vrata buno otvorila i gospoa Zigler je krupnim koracima izala u dnevnu sobu, zajedno sa svoje dvoje dece i mravim muem bezoblinog lica, u pratnji jo dve porodice iz bratije sve zajedno devetoro ljudi. Veina ih je nosila kofere, a neki su imali rance i zaveljaje. Abner je stajao u kuhinjskim vratima i gledao ih kako odlaze, a njegov bes se ogledao samo u belini zglobova kojima je stezao okvir vrata. "Odlazite, onda", ree prezrivo, "Pljujemo na vas! I ne pomiljajte da se ikad vratite!" Zaljuljao se u vratima, a glas mu je drhtao od mrnje. "Bolje e nam biti bez vas, ujete li? ujete li me? Nisu nam

potrebni bezvoljni i kratkovidi." Gospoa Zigler nita nije rekla i nije usporila korak, niti posrnula, ali je njeno runo lice otrih crta bilo zamrljano suzama. Na Rojevo zaprepaenje jer imala je reputaciju vetice ona je zastala blizu vrata od trema i obavila ruke oko njega. "Poi sa nama", ree, grlei ga zaguujue vrsto, "Roj, molim te, poi sa nama! Moe, zna nai emo mesto za tebe i sve e biti u redu." Roj ne ree nita, odupirui se elji da se izmigolji bilo mu je neprijatno u njenom zagrljaju; uprkos njegovom otporu, taj zagrljaj je dirnuo u neki uspavani ugao njegove due za koji je mislio da je ve godiama sigurno zapreten, i za tren osetio se zarobljenim i uspanienim, nije mogao da die, kao da je doao u iznenadnu opasnost da se iz udobnog sna probudi u stranu i nepoeljnu realnost. "Poi sa nama", ponovila je gospoa Zigler energinije, ali je Roj neno odmahnuo glavom i odmakao se od nje. "Onda si ti prokleta budala!" planu ona, iznenada besna; glas joj je odzvanjao grubo i glasno, ali Roj samo slegnu ramenima i uputi joj setni, avetinjski osmeh. "Prokleto da je..." zausti da kae, ali joj se oi ponovo napunie suzama i ona se okrenu i pouri napolje, u pratnji ostalih lanova svoje druine. Deca "mokra lea" bila su uglavnom odvojena i od dece iz bratije, pa je neku od te dece viao samo za vreme obroka su u prolazu gledala u Roja irom otvorenih, uplaenih oiju. Abner je sad buljio u Roja preko sobe; to je bio tvrd i izazivajui pogled, ali je u njemu bilo i traga beznaa i u tom trenutku Abner je izgledao nesigurno i udno ranjivo. Roj mu je mirno uzvratio pogled,gledao ga je u oi ne trepui i posle izvesnog vremena Abner se oslobodio napetosti, zatim se okrenuo i odteturao, iz sobe, naginjui se na jednu stranu kao crkveni zvonik na vetru. Napolju je gomila ponovo poela da agori kad je druina gospoe Zigler u koloni izala iz kue i krenula putem. Bilo je mnogo diskusije, mahanja rukama i vrtenja glavom kad su se dve grupe srele, a poneko je povremeno pokazivao u pravcu kue. agor se pojaao, a zatim je postepeno zamro. Naposletku, gospoa Zigler je sa svojom grupom krenula putem ka gradu, u pratnji nekolicine lokalnih stanovnika. Bezvoljno su se vukli sredinom pranjavog puta, teglei svoje pohabane kofere, a samo je nekoliko njih gledalo unazad. Roj ih je posmatrao dok nisu nestali sa vidika, lice mu je bilo mirno i spokojno i nastavio je da zuri niz put za njima jo dugo poto su odmakli. Oko podne, stigla je grupa novinara, vozei se u jednom od glomaznih novih vozila na metan koja su se jo retko viala istono od Omahe. Kruili su kroz gomilu graana, zaustavljajui se na kratko da fotografiu i postave pitanja i napredujui prema kui, a Roj ih je posmatrao kao da su jednorozi, udni ostaci nekog nestalog ciklusa stvaranja. Veina novinara je verovatno bila iz Dravnog koleda ili iz nove

dravne prestonice, Altune to su bila mesta u kojima su ponovo izdavali nekoliko manjih listova ali jedan od njih je oko ruke nosio traku koja ga je identifikovala kao izvetaa jednog velikog denverskog lista, a odatle je verovatno poticao i novac za automobil. Bilo je udno podseati se da je i sada bilo krajeva zemlje koji su bili... ne nepromenjeni, nije bilo takvog mesta na zemlji... i ne bogati, svakako ne prema starim standardima izobilja... ali, u svakom sluaju, bogatiji od ovog ovde. Ceo zapadni deo zemlje od 95. do 122. meridijana nije bio dodirnut poplavom tako da je, uprkos tome to je i zapad estoko stradao zbog kraha nacionalne ekonomije i drutvenih preokreta koji su usledili, veliki deo njegove industrijske baze ostao netaknut. Denver jedan od malobrojnih velikih amerikih gradova sagraenih dovoljno visoko da budu bezbedni od rastue vode postao je nova savezna prestonica i bio je u isto vreme siromaniji i bedniji i vei i poslovniji nego ikad. Abner je izaao da uvede novinare u kuu i da ih udalji od nevernika, i posle par trenutaka Roj je mogao da uje Abnerov glas spolja kako odzvanja poput crkvenih orgulja. Kad su novinari uli, Roj je sedeo za trapezarijskim stolom sa Rejmondom i Aronom uz sebe, i ekao ih. Fotografisali su ga kako sedi, dok je on spokojno zurio u njih, i fotografisali su ga kako utivo odbija da odgovara na pitanja, a onda mu je Aron pruio unapred pripremljene papire i on ih je potpisao i ponovio pravne izraze koje je nauio od Arona, a oni su i to fotografisali. A zatim su otili, jer vie nita nisu mogli da izvuku iz njega, a i bilo im je malo nelagodno zbog njegove bezizrazne mirnoe i dalekog pogleda. Posle nekoliko minuta kao da je sve bilo zavreno, kao da je odlazak novinara iscedio znaenje iz svega ostalog to je jo moglo da se desi, vei deo gomile napolju se takoe udaljio, a samo je jedan ili dvoje ljudi ostalo da tiho stoji i eka, poput leinara, na ponovno opustelom putu. Ruak je proao tiho. Roj je obilno jeo, dva puta se sluei od svega, gospoa Kramer je bila vesela kao i uvek, ali svi ostali su bili pritajeni, pa ak je i Abner izgledao uzdrman rascepom koji je upravo podelio njegovu crkvu. Posle jela, Abner je ustao i poeo glasno da se moli. Braa su spokojno sedela za stolom, delimino pognutih glava, neki su sluali, a neki nisu. Abner je pruio ruke prema velikim pocrnelim gredama na tavanici, znoj mu je curio niz lice. Tad je Piter urno uao spolja i zastao u vratima oklevajui, pokuavajui da uhvati Abnerov pogled. Kad je postalo oigledno da e Abner nastaviti da ga ignorie, Piter slegnu ramenima i ree glasnim monotonim glasom: "Abnere, erif je ovde." Abner prestade da se moli. Progunao je neto, grubi, iscrpljeni zvuk, zvuk koji bi napravio razdraeni medved, ve gurnut izvan granica izdrljivosti, kad bi ga neko

jo jednom probo kopljem. Polako je spustio ruke i stajao mirno jedan dugi trenutak, a zatim se stresao, kao da se tako vraa u ivot. Pogledao je u Roja spekulativno i na izgled skoro moleivo a zatim je ispravio ramena i odluno izaao iz sobe. Primili su erifa u dnevnoj sobi, Rejmond, Aron i gospoa Kramer sedeli su u pohabanim starim foteljama, Roj je nenametljivo sedeo na stolici neispravnog klavira, a Abner je stajao malo napred sa rukama prekrtenim na leima i izmama koje su vrsto stajale na hrastovom patosu, kao da stoji na mostu jedrenjaka koji ulazi u oluju. Okruni erif Sam Bredok je letimino pogledao ostale njegov pogled se zadrao na Roju za trenutak a zatim ih je zanemario obraajui se Abneru kao da su sami u sobi. "Dobro jutro, Abnere", ree. "Dobro jutro, Same," ree Abner tiho. "Pretpostavljam da si doao zbog nekog drugog razloga osim da nas pozdravi." Bredok je progunao. Bio je nizak, zdepast, sed sa elino sivom kosom i umornim licem. Uniforma mu je bila sjajna i stara i zakrpljena na tuce mesta, ali ista, a ogromni stari revolver pripasan na boku bio je istroen, ali upotrebljiv. Nervozno se igrao svojim starim bezoblinim eirom okreui ga prstima neprekidno u krug oigledno mu je bilo neprijatno, ali je bio odluan i na kraju ree: "Stvar je u tome, Abnere, da sam doao da te odvratim od te proklete besmislice." "Jesi li, zaista?" ree Abner. "Radiemo sve to nam padne na pamet..." planuo je Rejmond piskavim glasom, ali mu je Abner mahnuo da uuti. Bredok je lenjo pogledao Rejmonda, zatim je opet skrenuo pogled ka Abneru, dok mu je staro izborano lice dobijalo tvri izraz. "Neu to dozvoliti", rekao je otrije. "Ne elimo da se takve stvari deavaju u ovom okrugu." Abner ne ree nita. "Ne moe nita da uradi u vezi s tim, erife", ree Aron, govorei malo uzrujano, ali drei svoj melodini glas pod kontrolom. "Sve je savreno legalno, sasvim." "Pa sad", ree Bredok, "nisam ba siguran..." "Ali ja jesam, erife", mirno ree Aron. "Kao legalno priznata i potvrena crkva, potpuno smo zatieni zakonom. Bilo je dosta ovakvih sluajeva, i to nedavno, a prole godine je apelacioni sud podrao veinu: Karlton protiv drave Vermont, Trenholm protiv drave Zapadna Virdinija, Crkva dua protiv drave Njujork. Bio je i onaj proces u Tajlersvilu, prole godine. Pa sam zakon o slobodi veroispovesti je dovoljan..." Bredok uzdahnu, preutno priznajui da zna da je Aron u pravu moda je verovao da e ih blefom navesti da se pokore. "Kongres u vezi Potopa odran 1993.

godine", ree Bradok sa gorkim prezirom. "Bili su tako prokleto uspanieni i puni bolesnog blebetanja o Armagedonu da si mogao da ih natera da progutaju svakojake gluposti. To je lo zakon, odvratan zakon..." "Kakav god da je, erife, nema nikakvog prava..." Abner iznenada poe da pria, govorei teko, sporo, promiljeno, sanjalaki, kao da se prisea, ignoriui razgovor koji je prekinuo i zaista, moda nije ni sluao. "Moj deda je iveo upravo na ovoj farmi, i njegov otac pre njega zna li to, Same? iveli su na starinski nain, i preiveli su i napredovali. ukundeda jedva da je imao potrebu za neim iz spoljnog sveta, nita nije morao da kupuje, osim moda eksere i sline stvari, a i njih je mogao sam da napravi ukoliko bi bilo potrebno. Sve to im je bilo potrebno, sve to su jeli, ili oblaili, ili koristili, dobijali su iz ume ili sa zemlje na ovoj farmi, ba ovde. Mi to vie ne umemo da radimo. Zaboravili smo stare obiaje, okrenuli smo lice i zato je Potop doao kao Strani sud, kao Strani sud i kazna, i kao oienje. Staro doba se vratilo, a mi smo zaboravili toliko prokleto mnogo stvari, gotovo smo bespomoni sad kad vie nema proklete samoposluge dole u prokletoj ulici. Moramo da se vratimo starim obiajima, ili emo nestati sa zemlje i vie nas nee biti..." Sad se znojio, revnosno gledajui Bredoka, kao da je hteo da ga samom snagom volje prisili da podeli viziju sa njim. "Ali, tako je teko, Same... Moramo da se potrudimo da ponovo nauimo stare obiaje, moramo ponovo da ih izmislimo, korak po korak..." "Bez nekih stvari nam je bilo bolje", ree Bredok smrknuto. "U Tajlersvilu su pri poslednjoj etvi udvostruili prinos. Pomisli ta bi to znailo za gladni okrug kao to je na..." Bredok je zatresao svojom elino sivom glavom i podigao jednu ruku kao da upravlja saobraajem. "Govorim ti, Abnere, da grad nee pristati na ovo moram da te upozorim da bi neki mladii mogli da odlue da prekre zakon da bi se pozabavili ovom stvari." Zastao je. "I, nezvanino, naravno, bio bih sklon da im pomognem..." Gospoa Kramer se nasmeja. Tiho je sedela i sluala, povremeno se dobroudno smeei, i njen smeh je delovao kao ok u zaguljivoj maloj sobi, grub kao vranino graktanje. "Nita ti nee da uradi, Same Bredok", ree veselo. "Niti iko drugi. Ve je vie od pola okruga uz nas, gotovo svi seljaci i dobar deo grada takoe." Prijatno mu se nasmeila, ali su joj oi bile suene, a pogled tvrd. "Podseam te da znamo gde stanuje, Same Bredok. Takoe znamo i gde ti stanuje sestra, sa detetom, tamo u Frejmingtonu..." "Da vi to ne pretite predstavniku zakona?" ree Bredok, ali slabim glasom, a kad se okrenuo i zagledao u pod, lice mu je izgledalo staro i bolesno. Gospoa Kramer se ponovo nasmeja, a zatim se svi utiae.

Bredok je stajao pognute glave jo jedan dugi trenutak, a zatim je vrsto natukao eir. Kad je ponovo pogledao nagore, upadljivo je ignorisao bratiju i uputio primedbu Roju. "Ne mora da ostane sa ovim ljudima, sinko", ree. "I to je zakon." Uporno je oima fiksirao Roja. "Reci samo jednu re, sinko, i smesta u te izvesti odavde." Vilica mu je bila nepomina i dodirnuo je drku revolvera, kao da mu treba ohrabrenje. "Ne mogu da nas zaustave. ta kae?" "Ne, hvala", tiho ree Roj. "Ostau." Te noi, dok je Abner krio ruke i glasno se molio, Roj je dremao pored vatre u dnevnoj sobi, nezainteresovan, i gledao kako odsjaj vatre baca Abnerovu gestikulirajuu senku na belo okreene zidove. Znao je da je bilo neeg u vinu koje su mu stalno davali, moda neije sauvane pilule za smirenje, ali to mu nije trebalo. Abner ga je neprestano bodrio da unese Mir boji u srce svoje, ali ni to mu nije trebalo.Oseao se spokojno, pribrano i daleko, odvojen od svega to se deavalo oko njega, kao da gleda na svet kroz pogrean kraj teleskopa, oseajui samo blagu naunu zainteresovanost dok posmatra siune lutke kako se vrte i okreu... Kao da gleda televiziju sa iskljuenim zvukom. Ako je to bio Mir boji, spustio se na njega nekoliko meseci ranije, usred one uasne zime, dok se dvanaest sati dnevno borio da tovari kamen uprkos ledenim olujama i otrom vetru, kad su svi, "mokra lea" i bratija podjednako bili na ivici umiranja od gladi. Otprilike u isto vreme kad su vesti o deavanjima u Tajlersvilu procurile iz glavne bratijske crkve sa severa drave, u isto vreme kad je Abner, koji je do tada potpuno ignorisao njihov rod, poeo u toku veeri da mu pria o starim obiajima... Mada je moda velika surova hladnoa poela da se uvlai jo ranije, prvog dana novog sveta, dok su se vozili kroz tonui Brigantin, a voda ve prelazila preko kapni na tokovima automobila, i on je uo Tobija kako sumanuto laje negde iza njih... Otac mu je umro tog dana, umro od sranog napada dok se borio da ih ukrca na pretovareni brod koji e ih odvesti u "sigurnost" kopna Nju Dersija. Majka mu je umrla nekoliko meseci kasnije u jednom od izbeglikih logora, koje su nazivali "Potop-gradovima" i koji su nicali svuda du novih obala. Jednostavno je odustala od borbe sela je u blato, naslonila glavu na kolena, zatvorila oi i umrla. Samo tako. Roj je taj fenomen video nebrojeno puta u Potop-gradovima, mestima toliko uasnim da je ak i ivot u Abnerovoj farmi, sa svojom dikensovskom sumornou, prisilnim radom i malim sledovanjima izgledao i bio kao znaajna promena na bolje. Bilo je to udno, i pogreno, i ponekad ga je brinulo, ali jedva da je ikad mislio na oca i majku kao da mu se um sam zatvarao svaki put kad bi se setio njih; nikad nije ak ni plakao za njima, ali im bi zatvorio oi video bi Tobija, ili svog maka Bazila kako mu tri u susret mauui i drei rep visoko iznad lea poput zastave, i

osetio bi bol kako se penje kao crna u u grlu... Jo je bilo mrano kad su napustili kuu. Roj i Abner i Aron su ili zajedno, a Abner je nosio pocepanu putnu torbu. Henk i Rejmond su ili ispred njih sa pukama, za sluaj da bude problema, ali hladnoa je jo nekoliko sati ranije oterala i poslednje popodnevne besposliare i put je bio prazan, nejasna crna linija u polako bledeoj tami. Niko nije priao i nije bilo drugog zvuka osim krckanja ljunka pod izmama. Tog je jutra ponovo bilo svee i Rojeva stopala su bridela od dodira sa makadamom, ali on je stoiki iao dalje, zanemarujui ubode kamenia i ljake. Dah im je isparavao prema slabom odsjaju bledeih zvezda. Okolo su se prostirala mrka i bezoblina polja sa obe strane puta, a jednom su uli i ukanje neke ivotinje koja je beala od njih kroz strnjike. Izmaglica je polako lebdela putem njima u susret, aljui sjajne srebrne prste da im se obavijaju oko nogu. Nebo je sivelo na istoku, tamo gde je more spavalo iza planina. Roj je mogao da zamisli more kako raste sve vie i vie sve dok strpljivo ne iznae put oko podnoja breuljaka i prelije se u ravnice iza njih, nadolazei uporno kao magla, irei se u miran vodeni pokrov koji polako guta grad, kuu na farmi, polja, sve dok ne ostanu samo najvie grane drvea, okrenute navie poput prizivajuih ruku utopljenika, da bi zatim i one polako, mirno skliznule pod vodu... Ptica se oglasila negde u tami, a oni su koraali kroz polja, daleko od puta, stopala su im ljapkala po hladnom mulju, a oko njih je pucketala suva strnjika. Uskoro e biti vreme za setvu prolene penice, a posle toga kukuruza... Stali su. Vetar je umio u zoru, apui elom svetu. Niko nije progovorio. Tad su mu njihove ruke pomogle da skine stari penjoar koji je imao na sebi... Pre no to su izali iz kue, okupali su ga i namazali gustim miriljavim uljem, a gospoa Rierdon je srebrnim makazicama odsekla po jedan njegov uvojak za svakog lana bratije. Najednom je bio go, i morao je ponovo da krene napred, polako i spotiui se. Napravili su irok krug od baklji koje su cvrale i crveno sijale u bledo jutarnje svetlo, a u centru kruga iskopali su jamu u zemlji. Legao je u jamu, oseajui kako mu gola lea i bedra tonu u blato i kako mu se mrsi kosa na potiljku. Blato je pravilo tihe usisavajue zvuke dok je pomerao ruke i noge, tonui, a zatim se protegao i ostao da lei mirno. Jutarnji povetarac je bio hladan i Roj je drhtao u blatu, oseajui kako ga grabi kao divovska ruka, kako se stee oko njega i vue ga nadole stalnim, hladnim i snanim stiskom... Skupili su se oko njega, a njemu se iz niske perspektive inilo da se pruaju miljama u nebo. Lica su im bila gruba i kruta, sa uklesanim linijama i senkama, i izgledala su kao ukrueni stari drvorezi. Abner se sagnuo da pretura po putnoj torbi i njegovo grubo isklesano lice se za trenutak primaklo Rojevom, a kad se ponovo

uspravio drao je u ruci veliki fino naotreni lovaki no. Abner je onda poeo da govori, stenjui rei snanim, grubim glasom, ali Roj vie nije sluao. Mirno je gledao kako Abner die no visoko u vazduh, a zatim je okrenuo glavu da bi gledao prema istoku, kao da uprkos miljama stenja, njiva i uma moe da vidi more kako eka iza planina... Da li je ovo dovoljno? razmiljao je nevezano, ne obraajui panju na visoke figure koje su se poput straila njihale sve blie nad njim, napreui oi da gleda ka istoku, tamo gde ivi Prikaza... obraajui se sad samo toj Prikazi, moru, tom nepreglednom nemilosrdnom boanstvu, pogaajui se sa njim lukavo, s nadom, mudro poput domaice na pijaci, nudei mu fini bogati crveni poklon, svoju smrt. Da li je to dovoljno? Da li e posluiti? Hoe li se sad zaustaviti?

Koni Vilis

PISMO OD KLIERIJEVIH
U poti je bilo pismo od Klierijevih. Slavila sam ga u ranac zajedno sa asopisom gospoe Talbot i izala da odveem Stia. Sti je izvukao uzicu koliko god je mogao i tako, poluzadavljen, sedeo iza ugia, posmatrajui ptiicu. Sti nikada ne laje, ak ni na ptice. Nije pisnuo ak ni kad mu je tata zaivao apu. Samo je sedeo kao onda kad smo ga nali na tremu, blago je drhtao i podigao apu da mu je tata pogleda. Gospoda Talbot kae da je uasan pas uvar, ali meni je drago da ne laje. Rasti je sve vreme lajao i eto gde ga je to odvele. Morala sam da Stia dovuem na drugu stranu da bih mogla da ga odveem. To je potrajalo, jer mu se ta ptiica stvarno svidela. "Znak prolea, zar ne, mome?" rekla sam pokuavajui da noktima razvueni vor. Nije ilo, ali sam zato brzo uspela da slomim nokat. Super, mama e zahtevati da joj kaem da li sam primetila da mi se jo neki nokat slomio. Ruke su mi stvarno grozne. Sto puta sam se ove zime ispekla zbog te nae idiotske pei na drva. Jedno mesto iznad zglavka stalno mi je ispeeno i nikako da se zalei. Pe nije dovoljno velika i kada pokuam da ubacim dugaak trupac, uvek istim mestom dotaknem unutranjost pei. Moj glupi brat Dejvid nee da ih lepo pretesterie. Rekla sam mu to i zamolila ga da ih see krae ali on i ne obraa panju na mene. Pitala sam mamu da li ona eli da mu kae da ne testerie tako dugake trupce, ali nije htela. Ona nikada ne kritikuje Dejvida. Po njoj on ne moe da uradi nita loe, jer ima dvadeset tri godine i oenjen je. "On to radi namerno", rekla sam joj. "Nada se da u se potpuno ispriti." "Trinaestogodinjakinje najvie umiru od paranoje", rekla je mama. Uvek to kae. To me tako sluuje da mislim da u je ubiti. "Ne radi to namerno. Mora vie da pazi, u tome je stvar." A sve vreme dri moju ruku i gleda u veliki opekotinu, koja nikako da zaraste, kao da je u pitanju tempirana bomba koja tek to nije eksplodirala. "Potrebna nam je vea pe", kaem i povlaim ruku. Stvarno nam treba. Tata je zatvorio ognjite kada su rauni za gas podivljali i ugradio pe na drva, ali ona je bila mala, jer mama nije elela neku koja bi zakrivala izlaz iz dnevne sobe. U svakom sluaju, koristili smo je samo uvee. Nikada neemo nabaviti novu. Svi su zauzeti radom na tom idiotskom stakleniku.

Moda e prolee poraniti, a s njim i ansa da moja ruka zaceli. Ja bolje znam. Prole zime sneg se odrao do polovine juna, a sada je tek mart. Stiovoj ptiici e se smrznuti rep ako ne uputi na jug. Tata je kazao da je prola godina bila izuzetak i da e se ove godine vreme vratiti na normalu, ali ni sam u to ne veruje, jer inae ne bi gradio staklenik. im sam pustila Stiovu uzicu, on se vratio iza ugla i tamo, kao dobar deak, seo da saeka da prestanem da sisam prst i odveem ga. "Bolje bi bilo da krenemo", kazala sam. "Mama e poludeti." Trebalo je da proem pored trgovine i pokuam da naem seme paradajza, ali sunce je bilo poprilino daleko na zapadu, a preda mnom bar pola sata puta do kue. Ako bih stigla kui posle mraka, ila bih u krevet bez veere, a onda ne bih mogla da proitam pismo. Pored toga, ako danas ne odem u trgovinu, morae da me poalju sutra, pa neu raditi na tom idiotskom stakleniku. Ponekad mi doe da ga rasturim. Svuda okolo ima blata i strugotine, a Dejvid je komad plastike ostavio na pei i zaudaralo je do zla boga. Ali niko drugi ne primeuje nered; svi su prezauzeti priom o tome kako e biti lepo kad budemo imali sledceg leta domae lubenice, kukuruz i paradajz. Ne vidim kako se neto moe promeniti od prolog leta.Nikli su samo salata i paradajz. Salata je bila visoka kao moj slomljeni nokat, a paradajz tvrd kao kamen. Gospoa Talbot je rekla da je u pitanju nadmorska visina, ali tata je odgovorio da je krivo udljivo vreme i debeli granit Pajk Pika koji se u ovim krajevima izdaje za zemlju. Otiao je iza trgovine u malu biblioteku i nabavio uradi-sam knjigu o staklenicima, pa je zatim sve raskrio i sada je ak i gospoa Talbot zapaljena za tu ideju. Drugog dana rekla sam im: "Na ovoj nadmorskoj visini ljudi najee umiru od paranoje", ali su oni bili prezauzeti seenjem greda i spajanjem najlona da bi mi posvetili imalo panje. Sti je hodao ispred mene zateui uzicu i im smo proli autoput skinula sam je. On nikada ne bei kao to je to Rasti inio. U svakom sluaju, nemogue ga je zadrati da ne ide putem, a kada sam pokuala da ga drim na uzici, odvukao me je na sredinu i kada je tata video otiske stopala na putu, imala sam puno problema. Tako se drim zaleenih rubova puta, a on vrlja okolo zaustavljajui se da onjui rupage; kada zaostane, zazvidim mu i on odmah dotri. Ila sam prilino brzo. Napolju je ve zahladnelo, a na sebi sam imala samo demper. Zastala sam na vrhu brda i zviznula Stiu. Milja puta bila je pred nama. Sa mesta na kome sam stajala mogla sam da vidim Pik. Moda je tata u pravu to se tie prolea. Na Piku jedva da je bilo snega, a sagoreli deo nije izgledao onako mrano kao prole jeseni; moda se drvee vraa.

Prole godine u ovo vreme vrh je bio dobrano beo. Seam se, jer je to bilo u ono vreme kada su tata, Dejvid i gospodin Talbot otili u lov, a sneg padao svakog dana tako da se skoro mesec dana nisu vratili kui. Mama je gotovo poludela pre no to su doli. Iako je sneg bio metar i po visok, svakog dana ila je na put da ih doeka, a za sobom je ostavljala tragove dostojne jetija. Vodila je Rastija sa sobom, iako je on mrzeo sneg ba kao to Sti mrzi mrak. I puku je nosila. Jednom se saplela o granu i pala u sneg. Uganula je lanak i kada se vratila kui liila je na smrznuti le. Dolo mi je da kaem: "Majke najee ubija paranoja", ali se gospoa Talbot umeala i rekla da bih sledei put i ja mogla poi sa njom i da se sve ovo deava jer ljudi uvek sami negde idu, a mislila je na moje odlaske na potu. Rekla sam da umem da vodim rauna o sebi, a mama je kazala da ne budem nepristojna i da je gospoa Talbot u pravu, da bi trebalo da sledei put poem sa njom. Nije saekala da joj lanak bude bolje. Bandairala ga je i ve sledeeg dana smo zajedno pole. Celog puta nije ni re progovorila, samo je epala po snegu. Nije ak ni podigla pogled sve dok nismo stigle na put. Sneg je za trenutak prestao, a oblaci su se podigli dovoljno visoko da smo mogle da vidimo Pik. Liilo je na crno-belu fotografiju: sivo nebo, crno drvee, bela planina. Pik je bio potpuno prekriven snegom. Trebalo je da se popnemo na Pik sa Klierijevima. Kada smo se vratile kui rekla sam: "Pretprolog leta Klierijevi nisu doli." Mama je skinula rukavice i stojei pored pei skidala komade zaleenog snega. "Naravno da nisu, Lin", rekla je. Sneg je sa mog kaputa padao na pe i cvrao. "Nisam to mislila", rekla sam. "Trebalo je da dou prve nedelje juna. Odmah poto je Rik maturirao. I ta se desilo? Da li su prosto reili da ne dou, ili ta?" "Ne znam"', rekla je skidajui kapu i protresajui kosu. ike su joj bile skroz mokre. "Moda su pisali da ti kau da su promenili planove", rekla je gospoa Talbot. "Moda je pota izgubila pismo?" "Nije vano", rekla je mama. "Logino bi bilo da su neto napisali ili neto slino", rekla sam. "Moda je pota stavila pismo u neko drugo sandue", rekla je gospoa Talbot. "Nije vano", rekla je mama i otila u kuhinju da okai kaput preko konopca. Nita vie o njima nije htela da kae. Kada se tata vratio i njega sam pitala o Klierijevima, ali je on bio previe zauzet prianjem dogodovtina sa puta da bi meni posvetio malo panje. Sti nije doao. Ponovo sam zazvidala, a zatim se vratila po njega. Bio je ak u

podnoju brda nosa zarivenog u neto. "Pa hajde", rekla sam i on se okrenuo, a onda sam videla zato ne odlazi. Zapetljao se bio u sruene elektrine vodove. Uspeo je da obavije icu oko nogu kao to to ponekad ini sa uzicom i to vie pokuava da se izvue, to se vie zapetljava. Nalrzio se nasred puta. Stajala sam na ivici pokuavajui da smislim kako da ga izvuem a da ne ostavim otiske stopala. Na vrhu brda put je bio prilino zaleen, ali ovde dole sneg se topio i tekao preko puta u vidu velikih reka. Stavila sam vrh patike u blato i on je propao dobrih dva santimetra, tako da sam se vratila, rukom izbrisala trag i obrisala ruku o farmerke. Pokuala sam da smislim ta da radim. Tata je paranoian po pitanju otisaka stopala ba kao to je mama za ruke, ali je jo gori kada je u pitanju ostajanje posle mraka. Ako se ne vratim na vreme moda e mi zabranili da vie idem do pote. Sti je, vie nego ikada, bio blizu da zalaje. ica mu se omotala oko vrata i davio se. "U redu", rekla sam. "Dolazim." Skoila sam u jednu od reka koliko sam mogla, a onda kroz nju gacala sve do Stia, povremeno se osvrui da vidim da li voda brie otiske. Odmrsila sam Stia i bacila slobodan kraj ice na onu stranu puta na kojoj je bio stub sa koga je visila, spremna da ponovo uhvati Stia kada sledei put proe. "Ti glupi psu", rekla sam. "Sad pouri!" i trkom sam prela put i u mokrim patikama popela se na brdo. Pretrao je oko pet koraka i zastao da omirie drvo. "Hajde!" rekla sam. "Pada mrak. Mrak!" Kao metak projurio je pored mene i ve bio na pola puta nizbrdo. Sti se plai mraka. Znam, toga nema kod pasa. Ali Sti se stvarno olai. Obino mu kaem: "Pse najee ubija paranoja", ali sada sam elela da pouri pre nego to mi se noge smrznu. Potrala sam i stigli smo do podnoja gotovo u isto vreme. Sti se zaustavio na odvajanju za Talbotove. Naa kua nije bila ni nekoliko stotina metara dalja od mesta na kome sam stajala, ali nalazila se sa druge strane brda. Bila je u nekoj vrsti bunara nastalog od brda koja su ga okruivala sa svih strana. Tako je dubok i skriven da nikada ne biste pretpostavili da je tamo. Ne moete ak ni videti dim nae pei na drva sa vrha brda Talbotovih. Preko njihovog imanja vodi preica koja posle kroz umu izbija na naa zadnja vrata, ali njome vie ne idem. "Pada mrak, Sti", rekla sam otro i ponovo potrala. Sti mi je bio za petama. Pik je postajao ruiast kada sam stigla na nae odvajanje. Sti je sto puta skoio na omoriku pre no to sam ga odvukla na drugu stranu prljavog puta. Drvo je stvarno bilo veliko. Prolog leta tata i Dejvid su ga sruili i tako napravili da lii kao da je sluajno palo preko puta. Ono sada potpuno skriva odvajanje, ali deblo je puno iverja tako da sam se, kao i obino, ogrebala po ruci na istom mestu. Super.

Uverila sam se da Sti i ja nismo nainili otiske na putu (osim otisaka koje on obine ostavlja neki drug pas pronaao bi nas za as, verovatno se tako i Sti pojavio na verandi, nanjuio je Rastija) a onda sam pod okriljem brda pourila koliko sam mogla. Sti nije jedini koji se unervozi kad padne mrak. Veeras je bio stvarno paranoian. Nije ak ni prestao da tri kada smo ugledali kuu. Dejvid je bio napolju i unosio unutra naramak drva. Odmah se videlo da su sva pogrene duine. "Stie u minut do dvanaest", rekao je. "Jesi li donela seme paradajza?" "Ne", rekla sam. "Ali donela sam neto drugo. Za svakoga po neto." Ula sam. Tata je na podu odmotavao najlon. Gospoa Talbot je drala jedan kraj. Mama je drala sto na rasklapanje, i dalje nerazvuen. i ekala da njih dvoje zavre da bi mogla da ga ispred pei postavi za veeru. Niko ak nije ni podigao pogled. Skinula sam ranac i izvadila asopis gospoe Talbot i pismo. "Nala sam pismo na poti", rekla sam. "Od Klierijevih." Svi su podigli pogled. "Gde si ga nala?" rekao je tata. "Na podu, pomeanog sa treerazrednim stvarima. Traila sam asopis za gospou Talbot." Mama je oslonila sto natrag na kau i sela. Gospoa Talbot je bila zabezeknuta. "Klierijevi su bili nai najbolji prijatelji", objasnila sam joj. "lz llinoisa. Trebalo je da se penjemo na Pajk Pik i tako." Dejvid je zalupio vratima. Gledao je mamu kako sedi na kauu i tatu i gospou Talbot kako stoje drei najlon kao par statua. "U emu je problem?" pitao je. "Lin kae da je danas nala pismo od Klienjevih", rekao je tata. Dejvid je bacio drva na ognjite. Jedno se otkotrljalo na ilim i zaustavilo ispod maminih nogu. Niko od njih se nije sagao da ga podigne. "Da ga naglas proitam?" upitala sam gledajui gospou Talbot. I dalje sam drala njen asopis. Otvorila sam koverat i izvadila pismo. "'Dragi Denis i Tod i svi'", itala sam. "'Kako je tamo na slavnom zapadu? eznemo da doemo kod vas, iako to verovatno nee biti skoro. Kako su Karla i Dejvid i beba? Ne mogu da doekam da vidim malog Dejvida. Da li ume da hoda? Kladim se da baka Denis ponosno trlja briese. Jesam li u pravu? Da li vi zapadnjaci nosite briese ili ste svi preli na farmerke?'" Dejvid je stajao pored kamina. Spustio je glavu izmeu ruku na njegov okvir. "'ao mi je to nisam pisala, ali svi smo bili obuzeti Rikovom maturom pa sam mislila da bismo mogli prestii pismo na putu do Kolorada. Meutim, sada mi se ini da e doi do male izmene u planovima. Rik je definitivno odluio da ode u vojsku.

Riard i ja smo poplaveli priajui, ali mislim da je to samo pogoralo stvari. Ne moemo ak ni da ga ubedimo da saeka da odemo na put do Kolorada. Kae da bismo ga celim putem nagovarali da ne ide, to je, mislim, tano. Tako sam zabrinuta za njega. Vojska! Rik kae da premnogo brinem, to je takoe tano, mislim, ali ta ako bude rata?" Mama se sagnula, podigla trupac koji je Dejvid ispustio i spustila ga pored sebe, na kau. "'Ako se vi tamo na Zlatnom zapadu slaete, mi bismo saekali da Rik proe prvu nedelju obuke u julu, pa da onda svi doemo. Molimo vas da nam javite da li je ovo u redu. ao mi je to vam ovako u poslednji as kvarimo planove, ali primite to ovako: imate jo pun mesec dana da se spremite za pohod na Pajk Pik. Ne znam za vas, ali meni e biti potrebno.'" Gospoa Talbot je ispustila svoj kraj najlona. Ovoga puta nije zavrio na pei, ali je bio toliko blizu da se krivio od toplote. Tata je i dalje samo stajao i gledao ga. Nije ak ni pokuao da ga podigne. "'Kako su devojice? Sonja raste kao korov. Ove godino je stalno na takmienjima i donosi kui pregrt medalja i prljavih, znojavih arapa. A da joj samo vidite kolena! Tako su izubijana da sam je skoro odvela doktoru. Kae da ih grebe o prepone, a njen trener kae da ne brinemo zbog toga, ali me ipak pomalo brine Izgleda da ne zaceljuju. Da li ste ikada imali takvih problema sa Lin i Melisom? Znam, znam. Suvie brinem. Sonja je dobro. Rik je dobro. Nita se strano nee desiti od sad pa do prve nedelje jula, a onda emo se videii. Vole vas Klierijevi. P.S. Je li iko ikada pao sa Pajk Pika.'" Niko nita nije rekao. Savila sam pismo i vratila ga u kovcat. "Trebalo je da im piem", rekla je mama. "Trebalo je da im kaem: 'Doite odmah'. Tada bi bili ovde." "I verovatno bismo se peli na Pajk Pik toga dana i videii bismo kako sve odlazi u vazduh i mi s njim", rekao je Dejvid podiui glavu. Nasmejao se, a zatim utihnuo. "Pretpostavljam da bi trebalo da nam bude drago to nisu doli." "Drago?", rekla je mama. Trljala je ruke o farmerke. "Pretpostavljam da bi trebalo da nam bude drago to je Karla tog dana povela Melisu i bebu u Kolorado Springs i to ne moramo da hranimo toliko usta " Trljala je ruke tako jake da je mogla da uskoro probui rupu u njima. "Pretpostavljam da bi trebalo da nam bude drago to su ti pljakai ubili gospodina Talbota." "Ne bi", rekao je tata. "Ali bi trebalo da nam bude drago to i nas nisu ubili. Trebalo bi da nam bude drago to su uzeli samo konzerve, a ne i seme. Trebalo bi da nam bude drago to vatre nisu dovde dospele. Trebalo bi da nam bude drago..."

"to i dalje dobijamo potu?" ree Dejvid. "Da li bi i zato trebalo da nam bude drago?" Izaao je i zalupio vrata za sobom. "Kada se nisu javili, trebalo je da zovem ili da neto drugo uradim", rekla je mama. Tata je gledao uniten najlon. Dala sam mu pismo. "eli li da ga zadri, ili ta?" rekla sam. "Mislim da je posluilo svrsi", rekao je. Pocepao ga je, bacio u pe i zalupio vrataca. Nije se ak ni opekao. "Lin, doi da mi pomogne oko staklenika", rekao je. Napolju je bio mrkli mrak i stvarno je postajalo sve hladnije. Patike su poele da se ukruuju. Tata je drao lampu i vrsto navlaio najlon na poprene grede. Na svaka dva ina spajala sam najlon du celog nosaa, a gotovo svaki put i svoj prst. Poto smo zavrili jedan nosa, upitala sam tatu mogu li da odem unutra da obujem izme. "Jesi li donela seme kukuruza?" rekao je, kao da me nije ni uo. "Ili si bila prezauzeta traenjem pisma?" "Nisam ga traila", rekla sam. "Nala sam ga. Mislila sam da e vam biti drago da dobijete pismo i saznate ta se dogodilo Klierijevima." Tata je ve navlaio najlon na sledei nosa i to tako jako da su se na njemu pravili mali nabori. "Ve smo znali", rekao je. Dao mi je lampu i uzeo mi iz ruke pitolj za heftanje. "eli li da ti kaem?" rekao je. "eli li da ti ispriam ta im se tano desilo? U redu.Rekao bih da su bili dovoljno blizu ikaga da ispare kada su bombe pale. Ako su bili, imali su sree. Jer oko ikaga nema planina nalik na ove nae. Tako da ih je sprila plamena oluja ili su umrli od opekotina, ili od radijacijske bolesti, ili ih je neki razbojnik ubio." "Ili njihova porodica", rekla sam. "Ili njihova porodica." Prineo je pitolj za heftanje drvetu i pritisnuo obara. "Imam teoriju ta se dogodilo pretprolog leta", rekao je. Spustio ga je malo i priheftao novu spajalicu. "Ne mislim da su Rusi prvi poeli, niti da su to bili Amerikanci. Mislim da je sve zapoela neka mala teroristika grupa ili moda samo pojedinac. Mislim da nisu imali pojma ta e se dogoditi kada bace bombu. Mislim da su bili tako pogoeni, besni i zaplaeni stanjem stvari, da su naprosto prasnuli. Bombom." Zaheftao je okvir do podnoja i ispravio se da pone sa drugom stranom. "ta misli o toj teoriji, Lin?" "Rekla sam ti", kazala sam. "Nala sam pismo dok sam traila asopis gospoe Talbot." Okrenuo se i uperio pitolj za heftanje u mene. "Ali zbog ega god da su to uinili, izvrnuli su svet naglavake. eleli to ili ne, morae da ive s tim na dui."

"Ako su preiveli", rekla sam. "Ako ih neko nije ubio." "Ne mogu te vie putati da ide u potu", rekao je. "Preopasno je." "A ta je sa asopisima gospoe Talbot?" "Idi proveri vatru", rekao je. Vratila sam se unutra. Dejvid se vratio i ponovo je stajao pored kamina, gledajui u zid. Mama je postavila sto i stolice na rasklapanje pored kamina. Gospoa Talbot je u kuhinji seckala krompir, ali je izgledalo kao da secka luk, toliko je plakala. Vatra se skoro ugasila. Ubacila sam par zguvanih stranica asopisa da je ponovo razgorim. Gorela je briljantno plavim i zelenim plamenovima. Ubacila sam i par borovih iarki i nekoliko grana na papir koji je goreo. Jedna borova iarka otkotrljala se u stranu i ostala da lei u pepelu. Posegnula sam za njom i rukom udarila o vrata na pei. Tano na isto mesto. Super. Plik e skinuti staru krastu i moemo sve iznova poeti. I naravno, mama je ba tu stajala drei erpu paradajz supe. Stavila ju je na vrh pei i zgrabila moju ruku kao da je kljuni dokaz na sudu ili neto slino. Nita nije rekla. Samo je stajala tamo drei je i trepui. "Opekla sam se", rekla sam. "Samo sam se opekla." Dodirnula je rubove stare kraste, kao da se plaila da e se zaraziti. "Opekotina je!" viknula sam i istrgla ruku. Ugurala sam Dejvidove glupe trupce u pe. "Nije radijacijska bolest. Opekotina je!" "Lin, zna li gde ti je otac?" upitala je. "Napolju je, iza kue", rekla sam. "Gradi onaj idiotski svetlarnik." "Otiao je", rekla je. "Poveo je Stia sa sobom." "Nije mogao da povede Stia", rekla sam. "Sti se plai mraka." Nita nije odgovorila. "Zna li ti kako je mrano napolju." "Znam", rekla je i pogledala kroz prozor. "Znam kako je mrano." Skinula sam krzneni kaput sa kuke pored kamina i pola kroz vrata. Dejvid me je zgrabio za ruku. "Do avola, gde si sad pola?" Otrgla sam se od njega. "Da naem Stia. Plai se mraka." "Suvie je mrano", rekao je. "Izgubie se." "Pa ta? Sigurnije je tamo nego ovde", rekla sam i zalupila vratima. Stigla sam na pola puta do hrpe drva pre no to me je zgrabio. "Pusti me", rekla sam. "Odlazim. Idem da naem neke druge ljude da ivim sa njima." "Nema drugih ljudi! Pobogu, ili smo prole zime sve do Saut Parka. Nema nikoga. Nismo videli ak ni te pljakae. A ta ako naleti na one koji su ubili gospodina Talbota?" "Pa ta i da naletim? Najgore to mogu da urade je da pucaju na mene. A to su ve

radili." "Ti si poludela, to zna, zar ne?" rekao je. "Dolazi ovamo i sve zeza tim suludim pismom!" "Zezam!" rekla sam tako besna da sam se plaila da u poeti da plaem. "Zezam! Ko se zezao prolog leta?" "Nisi morala da ide preicom", rekao je Dejvid. "Tata ti je rekao da se nikada ne vraa tuda." "Da li je to razlog da puca na mene? Da li je to bio razlog da ubije Rastija?" Dejvid mi je tako vrsto stiskao ruku da sam pomislila da hoe da je prepolovi. "Pljakai su imali psa sa sobom. Nali smo njegove tragove pored gospodina Talbota. Kad si pola preicom i kada smo uli Rastijev lave, mislili smo da idu pljakai." Gledao me je. "Mama je u pravu. Paranoja najee ubija. Svi smo bili malo ludi prolog leta. Sve vreme smo bili malo ludi, mislim. A onda se ti napravi pametna i donese pismo kui i sve nas podseti na ono to se desilo, na sve one koje smo izgubili..." Pustio mi je ruku i gledao dole u svoju aku. "Rekla sam ti", kazala sam. "Nala sam ga dok sam traila asopis. Mislila sam da e vam biti drago to sam ga nala." "Da", rekao je. "Mogu misliti." Uao je, a ja sam dugo ostala napolju ekajui tatu i Stia. Kad sam ula niko nije podigao pogled. Mama je i dalje stajala pored prozora. Mogla sam da vidim zvezdu iznad njene glave. Gospoa Talbot je prestala da plae i raspremila je sto. Mama je donela supu i svi smo seli. Dok smo jeli, tata je uao. Sti je bio sa njim. Tata je nosio sve asopise. "ao mi je gospoo Talbot", rekao je. "Ako elite, staviu ih ispod kue tako da, s vremena na vreme, moete slati Lin po njih." "Nema veze", rekla je. "Vie mi se i ne itaiu." Tata je stavio asopise na kau i seo za sto. Mama mu je donela iniju supe. "Doneo sam seme", rekao je. "Seme paradajza je nabubrilo, ali kukuruz i bundeva su u redu." Pogledao me je. "Morao sam da zatarabim potu, Lin", rekao je. "To razume, zar ne? Shvata li da te vie ne mogu putati da tamo ide? Preopasno je." "Rekla sam ti", kazala sam. "Nala sam ga. Dok sam traila asopis." "Vatra se gasi", rekao je. Poto su ubili Rastija, mesec dana nisu me putali, jer su se plaili da e pucati na mene kada se vratim kui, ak iako sam obeala da se neu udaljavati. A onda je Sti doao i nita se nije desilo, tako da su me ponovo putali da izlazim. Do kraja leta ila sam svaki dan, a kasnije kada bi me pustili. Morala sam sto puta pregledati svaku gomilu pote, pre no to sam nala pismo od Klierijevih Gospoa Talbot je bila u

pravu za potu. Pismo je bilo u neijem tuem sanduetu.

Robert Silverberg

KADA SMO ILI DA GLEDAMO KRAJ SVETA

Nik i Dejn su bili zadovoljni to su ili da vide kraj sveta. Sada su imali neto posebno da priaju na uru kod Majka i Rubi. ovek uvek voli kada doe na urku naoruan materijalom za razgovor. Majk i Rubi su prireivali boanstvene ureve. Kua im je prekrasna, jedna od najlepih u susedstvu. Bila je to zaista kua za svako doba, za svako raspoloenje. Njihov lini kutak. Sa puno prostora unutra i napolju... puno slobodnog prostora. Dnevna soba sa otvorenom tavanicom nametala se kao poprite glavnih zbivanja. Tradicionalno ureena, sa kutkom za razgovor i kaminom. Tu je jo i porodina soba sa otvorenom tavanicom i zidovima... plus radna soba. A i predivni apartman sa ogromnom spavaom sobom i kupatilom. I divno poumljena treina jutra zemlje. Njihove urke su vrhunac svakog meseca. Nik i Dejn su saekali da pristigne dovoljno ljudi. Dejn laktom gurnu Nika i on veselo ree: "Znate li ta smo radili prole nedelje? Ej, ili smo da vidimo kraj sveta!" "Kraj sveta?" upita Henri. "Ili ste to da vidite?" upita Henrijeva ena Sintija. "Kako ste to uspeli?" htela je da zna Pola. "Jo od marta je to mogue", ree joj Sten. "Mislim da odeljak Amerikan ekspresa to vodi." Niku je zasmetalo to to se ispostavilo da neko ve zna. Brzo, pre nego to bi Sten mogao rei bilo ta, progovori: "Da, tek je poelo. Na putniki agent nam je otkrio. Ono to ine jeste da vas strpaju u mainu koja lii na malu, malecku podmornicu, znate, sa brojanicima i polugama koji su zatieni plastinim zidom da ih ne biste dirali, i alju vas u budunost. Primaju bilo koje kreditne kartice." "Mora da je veoma skupo", ree Mara. "Naglo sniavaju cene", ree Dejn, "Prole godine samo su milioneri to mogli sebi priutiti. Stvarno, zar za to niste ranije uli?" "ta ste videli?" upita Henri. "U poetku, kroz prozor, samo sivilo", ree Nik. "I nekakvo svetlucanje."

svetlucanje." Svi su gledali u njega. Uivao je u optoj panji. Dejn je izgledala zaneseno, zaljubljeno. "Onda se magla razila i glas iz zvunika rekao je da smo dosegli sam kraj vremena, da je na Zemlji ivot postao nemogu. Naravno, mi smo bili u toj podmornici. Samo smo gledali van. Na ovu obalu, ovu pustu obalu. Na vodu neobine sivkaste boje sa ruiastim odsjajima. A onda se pojavilo Sunce. Bilo je crveno kao to je ponekad sada kada izlazi, samo to je ostalo tako i kada se nalo visoko na nebu. Izgledalo je stvrdnuto i ulegnuto po ivicama. Kao i nekolicina nas, ha, ha... Hladan vetar duvao je obalom." "Ako ste bili u podmornici, kako onda zna da je bio hladan?" upita Sintija. Dejri je otro pogleda. Nik ree: "Videli smo pesak kako se razvejava naokolo. A izgledalo je hladno. Okean tmuran, kao zimi." "Ispriaj im o raku", ree Dejn. "Da, i rak. Poslednji oblik ivota na Zemlji. Naravno, nije to bio pravi rak, bilo je to neko stvorenje ezdesetak santimetara iroko i tridesetak visoko, sa debelim sjajnozelenim oklopom i moda dvanaestak nogu i uzdignutim uvijenim rogovima. Kretalo se sporo ispred nas zdesna ulevo. Trebalo bi mu itav dan da pree plau. U sumrak je uginuo. Roii su se opustili i prestao je da se kree. Plima je dola i odnela ga. Sunce je zalo. Nije bilo Meseca. Zvezde kao da nisu bile na svojim mestima. Zvunik je saoptio da smo posmatrali smrt poslednjeg ivog stvorenja na Zemlji." "Jezivo!" viknu Pola. "Da li ste dugo bili tamo?" upita Rubi. "Tri asa", ree Dejn. "Moete provesti nedelje ili dane na kraju sveta, ako doplatite, ali vas uvek vraaju tri asa nakon svog odlaska. Time se smanjuju trokovi dadilje." "To je stvarno neto", ree Majk. "Ii na kraj sveta. Hej, Rubi, moda emo o tome porazgovarati sa putnikim agentom." Nik je povukao dobar dim i prosledio doint ka Dejn. Bio je zadovoljan nainom na koji je ispriao priu. Svi su bili zadivljeni. To uveano Sunce, taj potopljeni rak. Put je kotao vie nego mesec dana u Japanu, ali je bio dobra investicija. On i Dejn bili su prvi iz susedstva koji su ili. To je bilo vano. Pola ga je gledala sa zaviu. Nik je znao da e ga od sada posmatrati u drugom svetlu. Moda e se u utorak sresti u motelu u vremenu predvienom za ruak. Prolog meseca ga je odbila, ali sada joj je bio daleko interesantniji. Nik joj je namignuo. Sintija se drala za ruke sa Stenom.

Henri i Majk su se okupili oko Dejn. Majkov i Rubin dvanaestogodinji sin ue u sobu i stade pokraj ivice prostora za razgovor. On ree: "Sada su ba bile vesti. Mutirane amebe pobegle su iz vladine istraivake stanice i dospele u jezero Miigen. Nose u sebi viruse koji unitavaju tkivo i u sedam drava moraju prokuvavati vodu do sledeih uputstava." Majk je mrko pogledao deaka i rekao: "Prolo je vreme za odlazak u krevet, Timi." Deak je otiao. Zvono se oglasilo. Rubi ustade i vrati se sa Edijem i Fran. Pola ree: "Nik i Dejn su ili da vide kraj sveta. Ba su nam priali o tome." "Stvarno", ree Edi, "i mi smo u etvrtak uvee." Nik se pokunjio. Dejn se ugrizla za usnu i upitala Sintiju zato Fran uvek nosi tako dreave haljine. Rubi ree: "I vi ste to videli? Raka i ostalo?" "Raka?" ree Edi. "Kakvog raka? Nismo videli nikakvog raka." "Mora da je ve uginuo", ree Pola. "I to dok su Nik i Dejn bili tamo." "Kada ste vi bili?" upita Edi Nika. "U nedelju popodne. Mislim da smo bili meu prvima." "Super putovanje, zar ne?" ree Edi. "Malo mrano. Naroito kada se poslednje brdo obruava u more." "To nije ono to smo mi videli", ree Dejn. "A i vi niste videli raka? Moda smo bili na razliitim putovanjima." Majk upita: "Edi, kako je tebi to izgledalo?" Edi zagrli Sintuju. Tada ree: "Stavili su nas u malu kapsulu s prozorom, zna, i puno instrumenata..." "uli smo taj deo", prekide ga Pola. "A ta si video!'" "Kraj sveta", ree Edi. "Kada voda sve prekriva. Sunce i Mesec su istovremeno bili na nebu..." "Mi uopte nismo videli Mesec", napomenu Dejn. "Naprosto, on nije bio tamo." "On je bio na jednoj strani, a Sunce na drugoj", nastavio je Edi. "Mesec je bio blii nego to treba da bude, I udno obojen, gotovo bronzan. A okean je rastao. Osim na jednom mestu gde je komadi tla, ono brdo, trao iz vode. Vodi nam je rekao da je to vrh Maunt Everesta." Mahnuo je prema Fran. "Uh, to je bilo strano. Plutati u naem limenom amcu odmah pored vrha. Moda je samo tridesetak metara bilo iznad vode. A voda je sve vreme rasla. Gore, gore, gore. Navie i preko vrha. Glup. Nema vie kopna. Moram priznati da je bilo pomalo razoaravajue, naravno, osim same ideje. Ljudski um moe da stvori mainu koja e ga preneti milijardama godina u budunost i vratiti nazad, ej! Ali tamo je bio samo ovaj okean." "udno", ree Dejn. "I mi smo videli okean, ali je tamo bila i plaa, neka grozna

plaa, a i nekakvo stvorenje nalik na raka koje se njome etalo, a Sunce bilo je potpuno crveno. Je li i vae bilo crveno?" "Bledozeleno", ree Fran. "Ljudi, govorite li vi to o kraju sveta?" upita Tom. On i Harijet stajali su na vratima i skidali kapute. Verovatno ih je Majkov sin pustio unutra. Tom je dao svoj kaput Rubi i rekao: "ovee, kakav spektakl!" "I vi ste tamo bili?" upita Dejn, malo razoarano. "Pre dve nedelje"; ree Tom. "Putniki agent nazvao nas je i rekao: 'Pogodite ta sada nude, kraj ovog prokletog sveta!' I pored svih izdataka, stvarno ne kota mnogo. Tako smo u subotu poli pravo u kancelariju moda je bio petak? onog dana kada su bili veliki nemiri, kada su zapalili Sent Luis..." "Bilo je to u subotu", ree Sintija. "Seam se da sam se vraala iz kupovine kada su na radiju rekli da koriste nuklearne..." "Da, subota", ree Tom. "Rekli smo im da smo spremni za polazak i poslali su nas." "Jeste li vi videli plau s rakovima?" zapita Sten, "ili je to bio svet pod vodom?" "Ni jedno ni drugo. Bilo je to kao veliko ledeno doba. Lednici su sve prekrili. Nije bilo okeana, niti planina. Leteli smo oko sveta, a on je bio jedna velika grudva snega. Na vozilu su bile lampe, jer Sunca nije vie bilo." "Ja sam sigurna da sam mogla da vidim Sunce na nebu", upade Herijet. "Nalik na loptu ara na nebu. Ali vodi je rekao ne, niko ne moe videti Sunce." "Kako to da svako ko ide vidi drugaiji kraj sveta?" upita Henri. "Obino se misli da e svet zavriti na jedan odreeni nain. Mislim, dolazi mu kraj i evo kako se zavrava i ne moe biti drugog naina." "Moe li to biti simuliranje?" pitao je Stan. Svi su se okrenuli i pogledali ga. Nikovo lice se zacrvenelo. Fran je izgledala tako besna da je Edi pustio Sintiju i stao joj trljati rame. Stan je slegnuo ramenima. "Nita ne tvrdim", ree on, branei se. "Samo sam pitao." "Meni je izgledalo prilino stvarno", ree Tom. "Sunce je sagorelo. Velika ledena lopta. Atmosfera, zna, zamrznuti. Kraj prokletog sveta." Telefon je zazvonio. Rubi je otila da odgovori. Nik upita Polu hoe li u utorak da rua s njim. Potvrdila je. "Sreemo se u motelu", rekao je, a ona se nakezila. Edi se ponovo muvao oko Sintije. Henri se ukoio i imao je problema da ostane budan. Fil i Izabela su doli. uli su Toma i Fren koji su govorili o svojim putevima i Izabela ree da su prekjue ona i Fil ili. "Prokletstvo", ree Tom, "svi su ili! Na ta je va put liio?"

Rubi se vratila u sobu. "Moja sestra se javila iz Fresna da kae da je na sigurnom. Fresno nije uopte pogoen zemljotresom." "Zemljotresom?" upita Pola. "U Kaliforniji", ree joj Majk. "Danas popodne. Nisi znala? Uniten je gotovo ceo Los Aneles i sve uz obalu, praktino do Montreja. Misle da je to posledica probnih podzemnih nuklearnih eksplozija u pustinji Mohava." "Kaliforniju su oduvek pogaale ovakve grozne nesree", primeti Mara. "Dobro je da se one amebe izgubie prema istoku", ree Nik. "Zamisli koja bi zbrka nastala da se pojave u Los Anelesu." "Hoe", ree Tom. "Sigurno se razmnoavaju vazdunim sporama". "Kao virusi tifusa prolog novembra", ree Dejn. "Poeo sam da priam", ree Fil, "o tome ta smo videli na kraju sveta. Sunce je postalo nova. Veoma pametno su to pokazali. Mislim, ne moete stvarno tamo biti i doiveti sve to, radijacija i toplota ne doputaju to. Pokazuju vam to na prefinjen nain, veoma elegantno u pravom makluanskom smislu te rei. Prvo vas dovode tamo u trenutku kada je do eksplozije ostalo oko dva asa, zar ne? To je, ja ne znam koliko milijardi godina od danas, ali u svakom sluaju veoma daleko jer je drvee potpuno drugaije. Imalo je plave ljuspe i izuvijane grane. A ivotinje su nalik na one stvari sa jednom noicom pomou kojih se skae..." "E, u to ne mogu poverovati", otezala je Sintija. Fil ju je graciozno ignorisao. "A nismo videli nikakav znak prisustva ljudskih bia. Ni kua, ni telefonskih stubova, niega. Mislim da smo istrebljeni mnogo pre toga. Bilo kako bilo, ostavili su nas da to posmatramo neko vreme. Prirodno, nisu nam doputali da izaemo iz vremeplova, jer atmosfera nije bila u redu. I postepeno, Sunce je poelo da se razliva. Bili smo nervozni, zar ne, Iz? Mislim, zamislite da su neto loe proraunali. Sav put je potpuno nova stvar, a stvari se mogu pokvariti. Sunce je raslo i raslo, a onda je nekakva stvar nalik na ruku iskoila sa njegove leve strane, velika vatrena ruka koja se pruala kroz svemir, pribliavajui se i pribliavajui. Gledali smo to kroz zaaeno staklo, kao pomraenje Sunca. Prikazali su nam oko dva minuta eksplozije i mogli smo osetiti kako ve postaje toplije. Onda smo preskoili nekoliko godina. Sunce se povratilo na prvobitan oblik, samo se smanjilo. Neka vrsta malog belog Sunca, umesto velikog utog. A na Zemlji, sve je bio sam pepeo." "Pepeo", naglaavala je Izabela. "Liilo je na Detroit poto je sindikat bacio H-bombu na Forda", ree Fil. "Samo mnogo, mnogo gore. Cele planine bile su istopljene. Okeani isueni. Sve je bio

pepeo." Sav se najeio i uzeo doint od Majka. "Izabela je plakala." "Stvorenja sa jednom nogom", ree Izabela. "Mislim, mora da su bila zbrisana." Poela je da mrke. Stan ju je teio. "Pitam se zato svako drugaije doivljava", ree on. "Led. Okeani. Eksplozija Sunca. Ili ono to su Nik i Dejn videli." "Ubeen sam da je svako od nas imao istinski doivljaj u dalekoj budunosti", ree Nik. Oseao je da nekako mora da povrati kontrolu nad grupom. Tako je dobro bilo dok je priao svoju priu, pre no to su ostali doli. "ini mi se, da se Zemlja suoava sa razliitim prirodnim katastrofama, da postoji vie od jednog kraja sveta i da zbog toga oni meaju stvari i alju ljude na razliite katastrofe. Nijednog trenutka nisam posumnjao da pratim istinski dogaaj." "Moramo i mi da idemo", ree Rubi Majku. "To je na samo tri sata. Hoemo li da ih odmah u ponedeljak pozovemo i ugovorimo za utorak uvee?" "U ponedeljak je predsednikova sahrana", istakao je Tom. "Putnike agencije e biti zatvorene." "Jesu li uhvatili atentatora?" upita Fren. "U vestima od etiri nisu nita pominjali", ree Sten. Kladim se da e pobei kao i prethodni." "ivo me zanima zato bilo ko eli da bude predsednik", ree Fil. Majk je pustio muziku. Nik je igrao sa Polom. Edi je igrao sa Sintijom. Henri je zaspao. Dejv, Polin mu, koji je bio na takama jer su ga opljakali i pretukli, upitao je Izabelu da sedne i popria sa njim. Tom je igrao sa Herijet, iako su bili mu i ena. Nije bilo prolo vie od nekoliko meseci otkako se vratila sa transplatacije i postupao je izuzetno paljivo prema njoj. Majk je igrao sa Fran. Fil je igrao sa Dejn. Stan je igrao sa Marom. Rubi se umeala izmeu Edija i Sintije. Posle toga Tom je igrao sa Dejn, a Fil sa Polom. Majkova i Rubina devojica se probudila i dola da ih pozdravi. Majk ju je poslao u krevet. Iz daljine dopirale su eksplozije. Nik je ponovo igrao sa Polom, ali nije eleo da joj previe dosauje pre utorka, pa joj se izvinio i otiao da razgovara sa Dejvom. Dejv je brinuo o veini Nikovih investicija. Rubi ree Majku: "Sutradan po pogrebu, hoe li nazvati putnikog agenta?" Majk je rekao da hoe, ali Tom ree da e verovatno neko ubiti i novog predsednika tako da e biti novog pogreba. Ovi pogrebi unitavaju bruto nacionalni proizvod, zakljuivao je Stan, jer se stalno sve mora zatvarati. Nik je pratio kako Sintija budi Henrija i otro ga pita hoe li je voditi na put do kraja sveta. Izgledao je zbunjeno. Na Boi, njegova fabrika je odletela u vazduh za vreme mirovnih demonstracija i svako je znao da je u loem finansijskom poloaju.

"Moe toliko podneti", ree Sintija glasom koji je nadjaavao opte askanje. "To je tako lepo, Henri. Led. Ili Sunce koje eksplodira. elim da idem." "Lu i anet su hteli da dou veeras", Rubi ree Poli, "ali im se mlai sin vratio iz Teksasa sa tom novom vrstom kolere i tako su morali da otkau." Fil ree: "uo sam da je jedan par video kako se Mesec raspada. Suvie se pribliio Zemlji i raspao na komadie koji su zatim padali kao meteori. Unitavajui sve na Zemlji, razume? Jedan veliki komad gotovo da je pogodio njihov vremeplov." "Tako neto mi se ni najmanje ne bi svidelo", ree Mara. "Na put je bio veoma lep", ree Dejn. "Bez imalo nasilja. Samo veliko crveno Sunce i plima i taj rak to je puzao obalom. Oboje smo bili duboko uzbueni." "Zauuje ta sve danas nauka moe da postigne", ree Fran. Majk i Rubi su se sloili da e ugovoriti put na kraj sveta im proe pogreb. Sintija je previe popila i bilo joj je muka. Fil, Tom i Dejv su diskutovali o berzi. Harijet je priala Niku o operaciji. Izabela je flertovala sa Majkom sputajui dekolte sve nie. U pono, neko je ukljuio vesti. Bili su neki prilozi o zemljotresu i upozorenja da morate prokuvavati vodu ako ivite u ugroenim zemljama. Predsednikova udovica ila je kod udovice prethodnog predsednika po neke savete u vezi s pogrebom. Onda je bio intervju sa izvrnim direktorom kompanije za putovanje kroz vreme. "Posao je fenomenalan", rekao je. "Putovanje kroz vreme postae sledee godine industrijska grana sa najveim porastom dohotka." Reporter ga je upitao da li kompanija predvia za kasnije jo neto osim putovanja na kraj sveta. "Nadamo se da e tako neto biti mogue", rekao je izvrni. "Planiramo da zamolimo Kongres za doputenje. U meuvremenu, zahtevi za postojee programe rapidno rastu. Ne moete ni zamisliti. Naravno, moglo se oekivati da e u ova vremena ta apokaliptika stvar privui odreenu panju." Reporter upita: "ta mislite pod tim 'ova vremena'?" Meutim, odgovor oveka iz kompanije za putovanja kroz vreme prekinule su reklame. Majk je iskljuio televizor. Nik je otkrio da je izuzetno deprimiran. Zakljuio je da je to zbog toga to je pretpostavljao da e on i Dejn biti jedini koji su ili na kraj sveta, a ispostavilo se da su bili i mnogi drugi meu njihovim prijateljima. Odjednom se naao kraj Mare pokuavajui da joj objasni na koji nain se rak kretao, ali je Mara samo slegnula ramenima. Vie niko nije priao o putu kroz vreme. ur je proao tu taku. Nik i Dejn su rano otili i, ne vodei ljubav, zaspali. Sledeeg jutra nedeljne novine nisu stigle zbog trajka. Radio je upozoravao da se amebe

mutanti mnogo tee iskorenjuju nego to se u prvi mah mislilo. Dospele su do jezera Superior i svi u tom kraju morae da iskuvavaju svu vodu za pie. Nik i Dejn su se dogovarali kuda e ii sledeeg odmora. "Kako bi bilo da ponovo odemo i pogledamo kraj sveta?" predlagala je Dejn. Nik se tome dugo smejao.

Orson Skot Kard

MESO ZA KRALJA
Vratar ga je prepoznao i vrata se uklonie. Pastir stavi svoju sekiru i kuku u vreu za pojasom i zakorai na most. Kao i uvek, osetio je napad vrtoglavice dok je hodao uskim lukom iznad penuave kiseline odbrambenog jarka. Zatim ga je preao i krupnim koracima grabio putem prema selu. Dete se igralo sa psom na travnatoj brdskoj padini. Pastir podie pogled ka njemu; oi su inile njegovo lepo tamnoputo lice svetlijim. Deak se zazirui povue i Pastir zau kako enski glas vie: "Vrati se ovamo, Deri, budalo!" Pastir nastavi niz put dok se deak skloni za plastove sena na suprotnoj padini. Pastir je mogao uti grdnju: "Ponovo se igraj pored zamka, pa e od tebe napraviti meso za kralja." Meso za kralja, pomisli Pastir. Kako kralj ogladni. Vest je stigla kao brza glasina sobar kuvaru, kuvar kapetanu, kapetan straaru, straar pastiru, a ovaj je bio obuen i napustio je zamak samo nekoliko minuta poto je kralj promrmljao: "Za veeru, ta bi htela?", a kraljica zatitra svim svojim rukama i rekla: "Nadam se, ne ponovo paprika", te kralj promrmlja uzimajui kompjuterske listinge za taj dan: "Grudi na puteni", i tako je sada Pastir bio napolju da poanje iz stada. Selo je jo bilo u daljini kada se Pastir poeo mimoilaziti sa ljudima. Seao se vremena, onda kada je kralj po prvi put obelodanio svoje prohteve, kada je bilo puno pokuaja da se izbegnu dunosti seljaka prema kralju. Sada su samo posmatrali, moda skrivajui neobogaljene lanove stada, ponekad ih izlaui da okonaju neizvesnost; ali Pastir je uglavnom video stare ljude i ene bez nogu, ruku ili oiju koji su s mukom obavljali svoje poslove sluei se udovima koje su jo imali. Oni sa prstima pleli su i tkali; oni sa oima vodili su one kojima su ruke bile jedini kontakt sa svetom; oni sa rukama jahali su na leima onih koji su imali noge; a svi su pronalazili jedinu utehu u tunim i oputenim krevetima, stvarajui, posle odgovarajueg vremena, decu ija je udesna celovitost inila da ih iznenaene i zauene majke posmatraju kao bogove, a oevi, kojima je jezik ispao iz usta, ili su im se noni prsti nekako zagubili, ili su im butine bile oiljci, a noge beskorisni ostaci davno otpalih unki, kao omraene potsetnike. "Ah, kakva lepota", promrmlja ena, pumpajui meh pored pei za hleb. Beznoga

starica stavljala je vekne unutra, okretala ih drvenom lopaticom i zlovoljno brundala. Naravno, bila je to istina, jer Pastir zaista nikada nije bio ni dodirnut. (Zaista, nikada, dopro je odjek od pononih vatri Oskrnavljene Noi, kada su mrane prie plaile decu do izbezumljenja, mrane prie za koje su skvreni odrasli znali da su istinite, da su neizbene, da su sutranjica). Pastir je imao dugu tamnu kosu, a usta su mu bila vrsta, ali dobroduna, oi su mu ak i u mraku bleskale sunevom svetlou, inilo se, dok su mu ruke bile meke od kupanja, velike i jake i tamne i glatke i zastraujue. I Pastir u selu krenu prema kui koju je zapazio kada je poslednji put dolazio. Poao je prema vratima i istovremeno uo uzdah iz svih ostalih kua, a tiinu iz one koju je odabrao. Ispred vrata podigao je ruku i ona su se otvorila, jer tako su bila i sagraena: sve stvari koje su se otvarale pokoravale su se Pastirovoj volji, ili u najmanju ruku svetloj metalnoj kugli koju je kralj ugradio u njegovu ruku. U kui bilo je mrano, ali ne i dovoljno mrano da se ne bi videle bele oi starca koji je leao u mrei, dok su mu se noge bez kostiju blago njihale. ovek je mogao da vidi svoju budunost u Pastirovim oima ili je barem tako mislio, sve dok Pastir nije proao pored njega i uao u kuhinju. Tamo je mlada ena, ne starija od petnaest godina, stajala pored kredenca; njene ruke stisnute do bola. Ali Pastir samo odmahnu glavom i podie ruku i kredenac mu odgovori i otvori se, ma koliko ona drala vrata, otkrivajui mrmljajuu bebu umotanu u ebad koja ublauju zvuk. Pastir se samo nasmeja i odmahnu glavom. Njegov osmeh bio je nean i predivan i ena poele da je mrtva. Pogladio ju je po obrazu i ona neno uzdahnu, neno zastenja, a onda on posegnu u vreu i izvue svoju pastirsku kuku i prisloni joj mali disk na slepoonicu i ona se nasmei. Oi su joj mrtve, ali usne su ive i zubi joj se vide. Poloio ju je na pod, briljivo joj otvorio bluzu, a onda izvadio sekiru iz vree. Prevukao je prstom preko uskog, dugog cilindra i malo svetlo zasja na jednom kraju. Zatim prisloni svetlei kraj sekire na donji kraj njene dojke i opisa irok krug. Sekiru je sledila tanka crvena linija, a kada je pastir primio dojku, ostala mu je u ruci. Ostavivi je na stranu, pogladio je po duini sekiru i svetlost postade tamnoplava. Preao je sekirom preko crvene rane i krv se zgruala i osuila i rana je poela da zaceljuje. Stavio je dojku u vreu i ponovio proces na drugoj strani. Za to vreme ena ga je gledala sa nezainteresovanim veseljem; osmeh joj je i dalje igrao na usnama. Smekae se tako danima pre no to mir nestane. Kada je i druga dojka bila u vrei, Pastir odloi sekiru i kuku i briljivo zakopa eninu bluzu. Pomogao joj je da ustane i ponovo preao vetom i nenom rukom

preko njenog obraza. Poput bebe, krenula je usnama prema njegovim prstima, ali on povue svoju ruku. Kad je otiao, ena je izvadila bebu iz kredenca i zagrlila je, neno joj tepajui. Beba se priljubila uz udnovato tvrde grudi, a ena se nasmeila i zapevala uspavanku. Pastir je iao ulicama; vrea za pojasom njihala se pri svakom koraku. Ljudi su posmatrali vreu, pitajui se ta sadri. Pre nego to je Pastir izaao iz sela glas se proneo i pogledi nisu vie bili usmereni ka vrei nego pre ka Pastirovom licu. On nije gledao ni levo ni desno, ali je oseao njihove poglede i oi mu postadoe meke i tune. A tada je ve bio natrag na jarku, preko uskog mosta, kroz vrata, i u visokim mranim hodnicima zamka. Odneo je vreu kuvaru koji ga je zlovoljno pogledao. Pastir mu se samo nasmeio i izvadio kuku iz vree. U trenutku kuvar postade posluan i ravnoduno poe da see crveno meso na tanke renjeve, koje je lagano popraio branom, a zatim stavio u tiganj sa vrelim puterom. Miris je bio jak i sladak, a kuglice mleka crvrale se na tiganju. Pastir je ostao u kuhinji i gledao kako kuvar priprema kraljev obrok.Zatim ga je sledio do sale za ruavanje, gde je sobar upravo posluio kralja odrescima koji su se puili. Kralj i kraljica su jeli u tiini, sa ozbiljnim, ali gracioznim ritualima deljenja jela i poklona najboljih delova. Na kraju obroka kralj promrmlja neto sobaru, koji na to pokretom pozva kuvara i Pastira u salu. Kuvar, sobar i Pastir klekoe pred kralja koji isprui tri ruke da dotakne njihove glave. Dugom praksom prihvatili su taj dodir bez trzaja, ak i bez treptaja, jer su znali da ga takvi postupci nerviraju. Nakon svega, bila je velika milost da su smeli da slue kralja: njihove usluge sauvale su ih od toga da daju meso sa svojih tela, ili od toga da svojim koama ukrase tapiserijama prekrivene zidove zamka, ili dugake pelerine za lov. Vrhovi kraljevih ruku i dalje su doticali glave trojice slugu, kada se zamak zatrese i zau se niski alarmntni zvuk. Kralj i kraljica napustie sto i sa odmerenim dostajanstvom zauzee mesta za svojim konzolama. Tamo su pritiskali dugmie, stavljajui u pogon sve nevidljive odbrambene mehanizme zamka. Posle sata iscrpljujue koncentracije priznali su poraz i povukli ruke od beskorisnih zadataka koje su inile. Polja sile, koja su dugo drala tanke zidove zamka do njihovih delikatnih visina, sada su nestala, zidovi padoe i blistavi metalni

brod spusti se tiho usred ruevina. Strana nebeskog broda otvori se i napolje izaoe etiri oveka, oruje u njihovim rukama i bes u oima. Videi ih, kralj i kraljica tuno se pogledae, izvukoe ritualne noeve sa svojih mesta iz njihovih glava i istovremeno ih zabie jedno drugom meu oi. Umrli su istog asa i dvadesetdvogodinja okupacija Kolonije Abej zavrila se. Mrtvi, kralj i kraljica izgledali su kao tuni polipi to lee oputeni i prazni na ribarskoj palubi, nimalo nalik na osvajae planeta i derae ljudi. Ljudi sa nebeskog broda prili su telima i uverili se da su mrtvi. Zatim su pogledali unaokolo i po prvi put shvatili da nisu sami. Jer Pastir, sobar i kuvar stajali su na ruevinama palate; njihove oi rairene nevericom. Jedan od ljudi sa broda isprui ruku. "Kako moete biti ivi?" upita. Nisu odgovorili, jer zapravo nisu znali ta pitanje znai. "Kako ste opstali ovde, kad..." I tada vie nije bilo rei, jer su pogledali dalje od palate, preko jarka, do gomile kolonista i sinova kolonista koji su stajali i posmatrali ih. I videvi ih tamo bez ruku i nogu i oiju i grudi i usana, ljudi sa broda ispustie iz ruku oruje i napunie dlanove suzama, a onda preoe most da tuguju sa radou izbavljenih. Nije bilo vremena za objanjenja, niti je bilo potrebe. Kolonisti su se vukli, epali i ponegde hodali preko mosta u razorenu paletu i obrazovali krug oko tela kralja i kraljice. Zatim su se dali na posao i za manje od sat vremena tela su leala u jami koja je bila temelj zamka, pokrivena mokraom i izmetima, smrdei ve i od raspadanja. Zatim su se kolonisti okrenuli slugama kralja i kraljice. Ljudi sa broda bili su izabrani na udaljenom svetu zbog svog rasuivanja, brzine i vetine i pre nego to je gomila nala zajedniki jezik i elju, pre nego to se pokrenula, polje sile ograivalo je sobara, kuvara, vratara i straare. ak i Pastira, i, iako je gomila mumlajui izraavala negodovanje, jedan od ljudi sa broda strpljivo objasni umirujuim tonom da e svi zloini koji su bili poinjeni biti u svoje vreme kanjeni, po carskoj pravdi. Ograda je ostala nedelju dana, dok su ljudi sa broda radili na tome da dovedu koloniju u red, borei se da zainteresuju ljude za polja koja su im ponovo u potpunosti pripadala. Najzad su popustili, shvatajui da pravda ne moe da eka. Izvadili su maineriju suda iz broda, skupili ljude i zapoeli suenje. Kolonisti su ekali dok ljudi sa broda nisu privrstili metalnu ploicu iza desnog

uha svake osobe. ak su i sluge u njihovom zatvoru i ljudi sa broda bili njome opremljeni, a onda je suenje zapoelo, svaki ovek svedoio je direktno iz svoje memorije u umove svih ostalih ljudi. Sud je najpre uo svedoenje ljudi sa broda. Narod je sklopio oi i video ljude u ogromnom zvezdanom brodu kako pritiskaju dugmad i brzo govore u kompjutere. Napokon izraz olakanja i etiri oveka ulaze u nebeski brod da se spuste. Narod je video da to nije njihov svet, jer nije bilo preivelih. Umesto toga bio je samo zamak, samo kralj i kraljica, a kada su i oni bili mrtvi, samo zaputena polja i ruevine sela naputenog pre mnogo godina. Videli su istu scenu ponovo i ponovo. Samo je u koloniji Abej bilo preivelih ljudskih bia. Zatim su posmatrali kako su otvarana tela kraljeva i kraljica na drugim svetovima. Komora u kraljici irom otvorena, a tamo u puzeoj masi ivota, ivelo je hiljade majunih fetusa, mnogorukih i krvavih na hladnom vazduhu izvan materice. Trideset godina noenja, a onda bi dva po dva nastavili da osvajaju i siluju ostale svetove u nezaustavljivoj epidemiji kroz galaksiju. Ali u materici bili su zaustavljeni i fetusi su poprskani hemikalijom tako da su uskoro mirno leali, smeurani u sive loptice osuene koe. Svedoenje ljudi sa broda se zavrilo i sud je ispitao seanje kolonista: Zavijanje sa neba, udar svetla, a zatim se kralj i kraljica sputaju bez pomoi maina. Ali ureaji uskoro slede i ljude tuku nevidljivi bievi i teraju ih u obor to su videli kako raste ni iz ega i pretvara se u malu, mranu sobu u koju su jedva mogli da stanu stojei. Teak vazduh, nemogu za disanje. ena se onesveuje, a za njom i ovek, a vrisci i krici zagluujui. Znoj, dok tela nisu postala suva, vruina dok se tela nisu ohladila, a onda drhtaji kroz sobu. Vrata, a zatim kralj, vei nego to je bilo ko pomislio, njegove brojne ruke iznervirane. Bljuvotine na tvojim leima od oveka iza tebe, a onda i tvoje sopstvene i tvoja beika ispranjena od straha. Ruke se pruaju i krici svuda unaokolo, krici u svim grlima, krici dok glasovi nisu zamukli. Zatim jedan ovek izvuen iz gomile, vrata ponovo zatvorena, ponovo tama, i smrad i toplota i uas vei nego ranije. Tiina. I u daljini razvueni krik agonije. Tiina. asovi. A onda ponovo otvorena vrata, ponovo kralj, ponovo krik. Trei put kralj je u vratima i iz gomile izlazi ovek koji ne vriti, ija je koulja prekrivena ustajalim bljuvotinama, ali koji ne povraa, ije oi su mirne i ije usne su spokojne i ije oi svetle. Pastir, tada poznat pod drugim imenom. Prilazi kralju i prua ruku, a kralj ga ne iznosi. Kralj ga vodi, i on izlazi, a vrata se

zatvaraju. Tiina. asovi. I jo nema vriska. A tada obor nestaje, nestaje u nitavilo iz kojega se inilo da je i doao, a vazduh je ist, sunce sija i trava je zelena. Ima samo jedna promena: zamak, uzdiui se visoko i profinjeno i ludo u komaru kula i kupola. Oko njega jarak sa kiselinom. Vitak most. A zatim, svi zajedno, natrag u selo. Kue su netaknute i gotovo je mogue zaboraviti. Sve dok Pastir ne proe seoskim ulicama. I dalje ga zovu starim imenom kako mu je bilo ime? I ljudi mu se obraaju, pitaju ga ta je u zamku, ta kralj i kraljica ele, zato smo bili zatvoreni, zato smo slobodni. Ali Pastir, samo pokazuje na pekara. ovek istupa, Pastir mu kukom dotie slepoonicu i ovek se smei i kree prema zamku. etvorica snanijih na slian nain poslana su i jedan deak i jo jedan ovek, a onda ljudi poinju da se doaptavaju i uklanjaju pred Pastirom. Lice mu je i dalje divno, ali se priseaju vriska koji su uli u oboru. Ne ele da idu u zamak. Ne veruju u prazne osmehe onih koji su otili. A onda Pastir ponovo dolazi, i ponovo, i udovi nestaju sa ivih ljudi i ena. Prave se planovi. Izvode se napadi. Ali uvek ih zaustavljaju Pastirova kuka ili Pastirov nevidljivi bi. Uvek se obogaljeni vraaju domovima. I ekaju. I mrze. I mnogo je onih koji su zaalili to nisu umrli u prvim uasnim asovima napada. Ali Pastir nikada ne ubija. Svedoenje ljudi se zavrilo i sud im je dopustio da predahnu pre no to se suenje nastavi. Trebalo im je vremena da obriu oi od suza koje su prolila njihova seanja. Trebalo im je vremena da oiste grla od zaguenosti tihih krikova. A onda su ponovo zatvorili oi i gledali Pastirovo svedoenje. Ovoga puta nije bilo mnogo razliitih pogleda; svi su posmatrali kroz jedan par oiju: Ponovo obor, gomila od straha uurena. Vrata se, kao i ranije, otvaraju. Samo ovoga puta svi kreu ka kralju koji stoji u vratima, i svi pruaju ruku, i svi oseaju kako se hladan pipak obmotava oko nje i vodi ga iz obora. Zamak se blii, i oni oseaju strah od njega. Ali tu je i smirenost, mir to pritiska uas, mir koji ini lice spokojnim i sili srce da normalno kuca. Zamak. Uzak most, kiselina u jarku. Vrata se otvaraju. Most je preen sa trenom vrtoglavice, kada se ini da e kralj gurnuti, baciti svoju rtvu u jarak. A onda prostrana sala za ruavanje, kraljica za konzolom, oblikujui svet prema obrascu koji e dovesti njenu decu u ivot. Stoji sam u elu stola, a kralj i kraljica sede na visokim stolicama i posmatraju te.

Gleda sto i vidi dovoljno da shvati zato su ostali vritali. Osea kako se vrisak oblikuje u tvom grlu, zna da e ti, a zatim i svi drugi, biti tako rastrgnuti, biti napola prodrani, ostavljeni u gomili ila i kostiju, sve dok svi ne nestanete. A onda potiskuje strah i gleda. Kralj i kraljica diu i sputaju ruke, njiui ih u ustaljenim obrascima. ini se da razgovaraju. Ima li znaenja u pokretima? Saznae. I ti prua ruku i pokuava da imitira figure koje vidi. Prestaju da se pokreu i gledaju te. Zastaje za trenutak, nesiguran. Zatim ponovo mae rukama. Oni se miu u kovitlacu ruku i tihih zvukova. I ti imitira tihe zvuke. A tada dolaze po tebe. Priprema se, zaklinje se da nee vritati, i zna da nee izdrati. Hladna ruka te dodiruje i gotovo se onesveuje. A onda te vode iz sobe, od stola i sve postaje mrano. Nedeljama te dre. Zabava. Dre te ivog da ih zabavlja kada se umore od posla. Ali dok ih imitira, poinje da ui, i oni te poinju uiti, i uskoro nastaje neka vrsta mucajueg jezika; polako govore oputenim rukama i tihim glasovima, a ti ih sa samo dve ruke pokuava imitirati, a zatim izraziti rei. Napor koji to iziskuje ubistven je ali na posletku im kae ono to si eleo rei, to si im morao rei pre no to im dosadi i ponovo ponu gledati na tebe kao na meso. Ui ih kako da uvaju stado. I tako te imenuju pastirom, sa jednim jedinim zadatkom: da im bez prestanka obezbeuje meso. Rekao si im da ih moe hraniti tako da nikada ne ostanu bez ljudskog mesa, i zaintrigirao si ih. Odlaze po svoju hiruku opremu i daju ti kuku, tako da ne bude bola ni otpora, i sekiru za klanje i zaceljivanje i na komadiu mesa koje se raspada pokazuju ti kako da njima rukuje. U ruku ti ugrauju klju koji vlada svakom bravom u selu. I onda ide u koloniju i malo po malo bogalji svoje sadruge da bi ih odrao u ivotu. Ne govori. U tiini se skriva od njihove mrnje. ezne za smru, ali ona ne dolazi, jer ne moe doi. Ako umre, umree i kolonija, i tako nastavlja da ivi ivot koji nije vredan ivljenja da bi spasao njihove ivote. A onda se zamak rui i tvoj posao je zavren i skriva sekiru i kuku na jedno mesto u tlu i eka da dou da te ubiju. Suenje je zavreno. Ljudi su skinuli ploice iza uiju i sa nevericom treptali na popodnevnom suncu. Gledali su prekrasno Pastirovo lice i njihova lica nosila su izraze koje nije bilo mogue protumaiti. "Presuda suda je", itao je ovek sa broda, dok su ostali meu gomilom skupljali

ploice za svedoenje, "da je ovek zvan Pastir kriv za grozna nedela. Meutim, ta nedela bila su jedim nain da se na ivotu odre one osobe protiv kojih su ta nedela bila uinjena. Zbog toga ovek zvani Pastir oslobaa se svake optube. Ne smete ga ubiti i umesto toga ljudi iz Kolonije Abej slavie ga bar jednom godinje i pomagati mu da ivi onoliko dugo koliko nauka i razboritost to moe omoguiti." Bila je to presuda suda i uprkos dvadesetdvogodinjoj izolaciji, ljudi iz Kolonije Abej nikada ne bi prekrili Carski zakon. Nedeljama kasnije posao ljudi iz broda bio je zavren. Vratili su se na nebo. Ljudi su vladali sobom kao i ranije. Negde meu zvezdama tri oveka u brodu skupila su se posle veere. "Pastir, od svih stvari", ree jedan. "Prokleto dobar, meutim", ree drugi. inilo se da etvrti ovek spava. Meutim, nije, i on iznenada ustade i povika: "Boe moj, ta smo uinili!" Tokom godina Kolonija Abej cvetala je i izrasla je nova generacija, jaka i neobogaljena. Priali su deci svoje dece priu o svom dugom ropstvu i sloboda je bila cenjena, sloboda i snaga i potpunost ivota. I svake godine, kao to je to sud naredio, ili bi do izvesne kue u selu nosei na poklon ito, mleko i meso. Postrojili bi se pred vratima i jedan po jedan ulazili da odaju poast Pastiru. Prolazili bi pokraj stola na koji je bio uzdignut tako da bi ih mogao videti. Svako bi uao i pogledao u divno lice sa nenim usnama i mekim oima. Meutim, vie nije bilo velikih snanih ruku. Samo glava i vrat i kima i rebra i oputena veica tkiva koje je pulsiralo ivotom. Ljudi bi gledali njegovo nago telo i videli oiljke. Ovde je bila noga i bedro, zar ne? Da, a ovde su mu nekada bile genitalije, a ovde ramena i ruke. Kako ivi? pitali su maleni, udei se. Mi ga drimo na ivotu, odgovarali su stariji. Sudska presuda, govorili bi svake godine. Draemo ga u ivotu onoliko dugo koliko to nauka i razboritost mogu omoguiti. Onda bi poloili poklone i otili, a na kraju dana Pastira bi premestili natrag u njegovu visaljku, odakle je godinu za godinom gledao kroz prozor kako se menja vreme na nebu. Odsekli bi mu, moda, jezik, ali kako nikada nije govorio, nisu se toga setili. Izvadili bi mu, moda, oi, ali su eleli da vidi kako se smee.

Ser Brisolo

PUTEVI ZABORAVA
1
or je oseao elju da nosi naonjake poput konja. Dve ploice od koe ili metala koje bi okaio iznad obraza i tako ograniio svoje vidno polje na put, tek toliko irok da se njime moe proi. Kad god bi prilazio ogromnom i velianstvenom stepenitu muzeja, poeleo bi da svom pogledu oduzme svaku mogunost da se iri, da prodire u daljinu, te da ga tako ogranii na onaj uski prolaz koji vodi od parkinga do ulaza u muzej, dok bi mu oi ostale prikovane za kou njegovih loe oienih cipela. Zgrada je u njemu budila neobjanjivu muninu koja se graniila sa strahom od otvorenog prostora. Bilo je to neko nezdravo pijanstvo, bolje reeno vrtoglavica, koju su izazivali uporedo postavljeni stepenici, njihova zaslepljujua belina na suncu. Ponekad je bio siguran da e stepenite, kao neka blistava harmonika, da izmeni svoj oblik pod njegovim koracima, da e poeti da se iri, savija i rastee kroz uasnu zbrku zvukova koju e samo on uti i da e ga odbaciti sve do plonika, poto e stepenici koji e iznenada postati mekani gurati njegovo telo kao to talasi nose telo utopljenika. Ovi arhitektonski oblici koje je jedva nazirao kad bi prilazio zgradi, izazivali su u njemu uvek podjednako, neobjanjivo stanje neprijatnosti, tako da je izbegavao da se suvie esto nae u njihovoj blizini. Ponekad se pitao da li ova odvratnost, ova nemogunost da se kree usred tih ogromnih betonskih graevina, nije poticala od neprirodnog i savreno skladnog rasporeda linija perspektive. Kao neka od onih udovinih optikih iluzija s reljefom gde u magnovenju ljudski duh ne moe vie da razlikuje ono to je unutra od spoljnog oblika, udubljenje od izboine. Seao se testova kojima je bio podvrgnut u vojsci: niza crnih mrlja, neobinih simbola koji su mu liili na Sanskrit i kojima nije bio u stanju da pripie bilo kakvo znaenje pre no to su mu, pomou olovke, pokazali da se u stvari radi o izvrnutim otiscima sasvim obinih slova. Otada je mrzeo sve te vizuelne varke, "prividne reljefe" ili op-

art. Izgledalo mu je da i muzej deluje kao zamka za oko. U njegovoj zamisli je bilo neeg iskvarenog, jedan beskrajno mali i neprimetni deo koji je remetio njegov sklad. Neka linija, neki luk, ugao nekih vrata, neto istovremeno skriveno i primetno, kao oni crtei za decu gde je maka sakrivena u uvojcima kose, gde na izgled obian bun krije "malog Pjera koji tera obru..." or je uo za stare mesopotamske zagonetke sa tako zamrenim slikama da ni nekoliko godina prouavanja nije dovoljno da se pronae reenje. Seao se ak da je zapazio jednu od tih fresaka-misterija u nekoj od izlobenih sala u prizemlju. I za muzej su vaila ista pravila. Bilo bi potrebno napraviti itav niz fotografija, istraiti svaki oblik, svaku krivulju, sa lupom u ruci, traei klju, neki znak... Dokaz. Dokaz arhitektonskog besmisla itave te graevine, dokaz da cela ta zgrada ne moe da postoji, da je sve to varka. udljivi kutak prostora i vremena, zamreni splet nepoznate materije koja je organizovana prema pravilima koje je nemogue zamisliti. Bio je uveren u matematiku i fiziku nedoslednost graevine. Muzej nije bilo mogue opisati nikakvom jednainom: TO JE BILA PREVARA! Jednog jutra, or se toga veoma dobro seao, doao je da se smesti u salu sa baraljefima iz Mesopotamije i poneo sa sobom vojniku vreu za spavanje, dve papirne kese pune sendvia i konzervi, sanduk piva i punu kutiju aspirina, sa vrstom namerom da to mesto ne napusti sve dok ne pronae odgovor na pitanje napisano u prevodu ispod kartue ispunjene znacima klinastog pisma: "Hamenoteb polazi za Ninivu i dok se penje u kola vidi da su mu ukrali konja. Gde je konj? Naite ga!" Prema podacima unetim u katalog izlobe, est godina je trajalo istraivanje petorice filozofa pre nego to je pronaeno reenje. To reenje je zatim izgubljeno u poaru velike biblioteke u Aleksandriji, zajedno sa drugim remek-delima. or nije nameravao da se u pogledu metoda rada takmii sa pet mudraca iz antikog doba, jednostavno se uzdao u sreu. Pronalaenje Hamenotebovog konja predstavljalo bi sticanje nadmoi koja za njega uopte nije bila beznaajna. Proveo je tamo pet dana i est noi, sav u groznici, sa oima bolnim od napora dok je prouavao izvanredno ouvanu fresku staru toliko vekova, tragajui za obrisom Hamenotebovog konja meu naborima odela, meu arama u mermeru, meu ukrasima na aama iz kojih su ljudi pili. Uzalud. Cela slika poela je polako da se okree u njegovoj glavi, meajui boje i oblike, kao pakleni mete u kome su se stubovi, ljudi, ene, palate, vrtovi, pretvarali u ogromnu i demonsku anamorfozu. Na kraju je zapao u stanje obamrlosti puno privienja roenih iz isparenja piva i, uvijen u

vreu za spavanje kao u nekakvu ljuturu, zaspao na poploanom podu. Njegova ena Elsi, koja nije znala za taj poduhvat, pronala ga je dvadeset etiri sata kasnije kako, pun aspirina i sredstava za spavanje, mrmlja nepovezane rei poput neke proroice ija se proroanstva ne mogu odgonetnuti. Muzej je jo jednom odneo pobedu. Kao reenje, sada mu je preostalo samo noenje naonjaka i ponekad bi poeo sasvim ozbiljno da razmilja o tome kako bi rasporedio kaieve oko glave, gde bi stavio kope, koliko bi bila irina komada od koe. Naravno, Elsi mu se rugala: "Trebalo bi da predvidi i titnik", dobacila mu je zlobno, "za sluaj da poeli da pogleda nagore, i ortopedski okovratnik koji bi te spreavao da podigne glavu. U stvari, trebalo bi da se kree sa glavom pokrivenom neprozirnom vreom ili da pokloni svoje oi banci organa za presaivanje..." On na to nije rekao nita, ali su posle toga njegove mape sa crteima bile pune skica i maketa koje su sa puno fetiizma pretvarale u stvarnost jedino sredstvo koje je mogao da zamisli kao zatitu od opakog uticaja tog mesta. Jednog dana, u radionici u svom podrumu, pomou starih konih kaieva poskidanih sa kofera koje e pronai na raznim mestima u stanu, on e ve sprovesti u delo svoje planove. Bie dovoljna jedna obina nitna, najvanije je sve dobro izmeriti i... eleo je da porazgovara sa drugim ljudima, da dozna da li i oni oseaju istu takvu odvratnost. Neki psihijatar bi mu sigurno rekao da on samo prenosi na zgradu svoje sopstveno oseanje krivice, da je graevina samo simbolina predstava njegovog sopstvenog ja i da... Sve je to u stvari bilo pogreno. On je mrzeo muzej i pre nego to je Elsi... Ali emu sve to? Niko mu ne bi poverovao. or je zalupio vrata taksija, oiju prikovanih za plonik. Strpljivo je ekao, nadajui se da e mrak u velikoj meri ublaiti obrise utvrenja. Bilo je to dosta jadno lukavstvo, pri emu je, na paradoksalan nain, upravo no donosila sigurnost. Ako bude potrebno, ako sumrak bude suvie svetao, on e moi da stavi tamne naoare koje su se nalazile u depu njegovog sakoa. Bio je duboko svestan opasnosti koja preti ako se ovek ne suprotstavi takvim opsenama. Ve je kao mladi dobijao povremeno napade bolesne sumnjiavosti, tako da je po tri puta za redom otvarao isti koverat da bi se uverio da se u njemu jo nalazi pismo koje je upravo stavio unutra. Ponekad bi mu se uvee dogodilo da po itav sat gleda esmu u kupatilu da bi se

uverio da je zaista zatvorena. Elsi, koja je ve legla, tada bi ga dozivala svadljivim glasom: "ta radi? Doi ve jednom!", ime bi samo poveavala njegovu nelagodnost, remetei oseanje sigurnosti koje je pokuavao da stvori u sebi. Strepnja i razdraenost bi ga tada naterali da tiho izgovara svoje zakljuke, kao da time doprinosi njihovoj uverljivosti: "...Okreem zavrtanj do kraja. Otie poslednja kap. Voda je zaista zatvorena..." Ostajao bi tako po nekoliko minuta, mrmljajui svoju smenu molitvu iznad lavaboa kao iznad neke udne kropionice, dok bi se neprestano, kao lajtmotiv, uli Elsini povici: "Ugasi svetlo, zaboga! Moe da drka i u mraku! Meni se spava!" Naputao bi kupatilo sa oseanjem majke koju silom odvajaju od deteta, sa grem u stomaku, i ne bi mogao da zaspi do prvih svetlosti zore. Koliko se puta ponovio taj isti obred? Znao je da takvi besmisleni postupci predstavljaju u stvari prikriveni oblik bolesti linosti, slabljenje veza sa stvarnou, pa ak i poetak izofrenije. Jedne veeri, kada je ostavio Elsi polazei na viednevno slubeno putovanje, im je seo u voz poeo je da misli da je, ne znajui, moda zadavio svoju enu pre polaska. U izmenjenom stanju svesti. Tano je bilo i to da je izmenjeno stanje svesti od pre izvesnog vremena bilo predmet njegovih osnovnih opsesija. U istom trenu znoj mu je oblio lice. Za samo deset minuta, poeo je da sumnja u svoje postupke, u svoje kretnje, a mogunost da je ubistvo izvreno nekoliko sekundi pre no to su se zatvorila izlazna vrata, uinila mu se savreno prihvatljivom. Iskoio je iz vagona koji je ve poeo da se kree, nesposoban da saeka sutranji dan da bi telefonirao Elsi i tako se uverio da je zaista iva. Pored toga, telefonski poziv ne ostavlja opipljiv trag i im bi spustio slualicu, odmah bi poeo da sumnja da je uopte obavio razgovor. Bilo bi potrebno da razgovor snimi na mali runi magnetofon, ali gde da nae neku radnju otvorenu tako kasno u no? Na kraju je krenuo kui, unezveren, gotovo u transu. U trenutku kada je pritisnuo zvonce na vratima bio je na ivici nesvestice. Elsi ga je pogledala sa uenjem u kome je bilo i neprijateljstva, jasno pokazujui da mu ne veruje kada je, zamuckujui, ispriao neto o zaboravljenom materijalu, o izgubljenim belekama. Moda je ak pomislila da je hteo da je "nadzire", da je iznenadi u samom inu neverstva? Sve do sutradan ujutro, zadrala je svoj uvreen i nepoverljiv stav. Te veeri je zaista osetio da ga je okrznulo oseanje ludila. Kao da je doiveo rascep linosti, prisustvovao je miran i potpuno svestan, ak i kritian pojavi oseanja izgubljenosti kod onog drugog dela samog sebe, koje ga je nateralo da sie sa voza i da pozove taksi, maui rukama kao luak usred ulinog metea. Da, upravo je te veeri potpuno jasno shvatio ta znai "ludilo".

Strah je delovao na njega kao otkrovenje, kao elektrook i, poev od tog trenutka, napadi sumnje su postali sve slabiji i sve rei. Moda e se isto dogoditi i u pogledu muzeja, ali u to nije bio posve siguran. Krenuo je prema stepenitu, oborene glave, poluzatvorenih oiju, idui kao pijan ovek koji nesposoban da uskladi svoje pokrete puta da ga teina tela vue niz ulicu u kojoj nema ta da trai i koja ga sve vie udaljava od poetnog pravca kretanja. Uspinjao se nespretno, presavijen na dvoje, kao da mu je kima odjednom postala nemona da se bori sa teinom glave koja je teka, tako teka... inilo mu se da e se njegova lobanja odjednom zaustaviti usred tog uspinjanja, da e se teinom gvozdene kugle razbiti o mermer plaviast od sumraka. Kada je konano otvorio visoka zastakljena vrata, nelagodnosti je nestalo. Hol je odisao bezlinou svojstvenom svim javnim zgradama. Isti polumrak poput onog u akvarijumu, isti miris praine, ista drvenarija sa oguljenom bojom. uvar posivelog lica nije se ni pomerio. "On se nikad ne mie", apnula mu je Elsi jednom prilikom, "uverena sam da je mrtav!" Tano je bilo da je slabani starac u preirokoj plavoj vunenoj uniformi vie podseao na neku mumiju izvuenu iz vitrine muzeja nego na ivo ljudsko bie. or bi se mogao opkladiti da se u stvari radi o votanoj figuri. Kao da na taj nain uprava muzeja upuuje upozorenje obrazovanim posetiocima. Kad bi se ovek pribliio uvarevoj kuici od mrkog drveta, otkrio bi moda, zalepljen na on nepominog oveka, sledei natpis: "Br. 1: uvar muzeja. Model 19501970 (vojno lice ili policijski slubenik u penziji, zaduen za uvanje izlobenih sala)." Uostalom, emu bi sluio uvar kada niko nikad nije poseivao muzej? Nikakva grupa turista nije vie obilazila njegove hodnike, a gomila ulaznica ostavljena iza prljavog stakla kase ve je polako poela da uti. Izgleda da je muzej delovao odbojno na ljude, u emu je Zor nalazio potvrdu svojih paranoidnih teorija. Trenutak pre no to je uao u predvorje, ruka mu je dodirnula hrpu pranjavih kataloga ostavljenih na tlu, ali je taj pokret bio sasvim nepotreban jer je on ve poznavao njihovu sadrinu, poto ih je vie puta proitao zajedno sa Elsi, sklupanom usred gomile zguvanih arava, dok je oajniki pokuavao da nae neku razonodu za mladu enu koja je sve ee patila od napada depresije. Uao je...

Izloeni predmeti bili su postavljeni na etvrtasta postolja od tamnog, uglaanog drveta. im bi preao prag prostorije, posetilac bi naiao na prvi predmet: poluotvoren kofer od papira sa utisnutim arama i zatvaraem od kartona, iz koga je provirivao nakovanj potpuno pokriven rom. Nakovanj je bio stvaran i nije bilo nikakve sumnje da bi njegova teina odmah pocepala taj slabi kofer ako bi neki putnik odjednom osetio potrebu da dograbi drku te matovite tvorevine i otri do najblie eleznike stanice. Meutim, ta protivrenost izmeu sadrine i onog u emu se ta sadrina nalazila dovodila je ora u stanje opinjenosti. Liilo je to na neku kutiju za dragocenosti koja bi se odjednom pokazala krhkijom i dragocenijom od onog to treba da u sebi skrije i zatiti. Neka vrsta logikog paradoksa koji se kao odjek ponavljao iz sale u salu. or se kretao lagano, prema koreografiji koja je ve mesecima bila unapred utvrena. Znao je da e se sada udaljiti od papirnatog kofera idui unazad i da e, kad pree tri koraka, napraviti mali zaokret udesno, obuhvatajui pogledom borna kola prirodne veliine ostavljena tu, na postolju od lakiranog hrastovog drveta. I svaki put kada bi ih ugledao, osetio bi isti ok kako podriva logike procese njegovog uma. Tenk tana kopija amerikih oklopnih kola iz Drugog svetskog rata tipa erman bio je napravljen od porculana, tako tankog da je mestimino izgledao providan. "Ti nikad nita nee shvatiti", obino bi jetko govorila Elsi kada bi stigli do tog mesta, "to nije kopija! To nije umetniko delo! To je obian predmet za upotrebu, koji nije napravljen sa namerom da bude lep. To je jednostavno tenk, onakav kakvog su ga izvukli iz peska Abilena... PRAVI TENK!" or se ponekad pitao da li mu se ena ruga. Kako takvo delo moe biti stvarno kada ne odgovara nijednom zahtevu koji se postavlja pred obina borna kola? Zar nije jasno da bi se ta krhka i prozirna koljka, tanka kao olja za aj, rasprsnula pri dodiru sa prvom preprekom na koju bi naila? or je priao blie. Svetlost pocrnelih neonskih svetiljki, mada bleda, bila je dovoljna da neki delovi maine postanu providni. Nije mogao da odoli i ispruio je ruku, dodirujui vrhovima prstiju porculanske zavrtnje, porculanski oklop, porculanske cevi mitraijeza, porculanske gusenice, blistave, nestvarne... Znao je da je uzaludna svaka nada da bi se mogao popeti u kupolu i kroz nju ui u unutranjost maine. Teina njegovog tela bi bila dovoljna da sve to pretvori u prah, kao da bi ekiem udario porculanski ajnik. Ipak je znao da unutranjost tenka skriva granate

od fajansa, mitraljeske redenike sa mecima koji se prelivaju u duginim bojama, mleno beli poput najfinijih tanjiria od porculana, tako glatki pri dodiru... Ne, on se nikad nee sloiti s tim da vozilo koje ovako izgleda nije umetniko delo. Nikada. Pa ipak... Pomislio je da mora da prekine tu arobnu nit koja ga zadrava u blizini tenka, ako ne eli da ostatak noi provede posmatrajui tu apsurdnu, nemoguu olupinu. Ovo udovite koje je zalutalo u svet potpuno zasnovan na razumu. Pomerio se, teko izlazei iz stanja opinjenosti, ali ve su drugi predmeti poeli da pevaju pesmu sirene koja oarava, primoravajui ga da svoje cipele pomera po prostranom kripavom parketu, prisiljavajui ga da se bezglavo baci u to more koje mirie na vosak za glaanje poda i koje se prostire izmeu malih ostrva sainjenih od postolja sa izloenim delima. Kretao se, povijenih lea, obuzet pijanstvom koje je u njemu izazivao muzej, obuzet nezdravom vrtoglavicom, iao je prema mranim ogledalima zastakljenih povrina, ispruenih ruku, kreui se kao zombi i zaustavljajui se tek kada bi licem udario o hladnu povrinu stakla. Tu se sada nalazio revolver od kristala kroz ije providno burence su se nazirale bakarne aure metaka. Suludi revolver koji se mora rasprsnuti pri prvom pucnju. Oruje osueno da se pretvori u oblak kristalnih estica im bi oroz udario o kapislu metka spremnog da bude ispaljen. Malo dalje se nalazila granata od sive oje na kojoj je skalpelom bio napravljen prorez kroz koji se mogao videti eksplozivni naboj od perja i malih mrtvih ptica... "Svi ovi predmeti su stvarni!", uporno je ponavljala Elsi tokom svake posete. "Sasvim obini, kao neki eki ili klupe kanapa. Njihova osobenost, njihov izgled umetnikih dela mogu se jednostavno objasniti injenicom da oni dolaze iz nekog DRUGOG SVETA..." or bi klimao glavom i ponavljao kao nauenu lekciju ili lozinku: "...Neki drugi svet..." Ali nije u to verovao. Sada se kretao malim koracima, obraza priljubljenog uz staklo ogromnog izloga, udiui opori miris praine i bakarnih brava. Pred njegovim oima nizali su se komadi neshvatljivog i udesnog rublja: enske gaice od mirgla, pidame od livenog metala koji se ne moe savijati, neka vrsta uniforme za nepokretnost u koju bi

ovek morao da bude zakovan pre spavanja. Spavaice isklesane od hrapavog kamena slinog granitu, podvezice i prsluci od gvoa ogromne teine, none koulje od betona, papue od cementa, toliko teke da bi mogle posluiti kao sidro nekom amcu. itav niz odevnih predmeta izvaenih iz spremita nemogueg, neka vrsta antiteze najelementarnije udobnosti, zbirka odee namenjene misterioznim tekuim muenjima, garderoba-fosil pod udotvornim uticajem toka vremena pretvorena u ljuture i oklope. or je, opijen, neprestano iao dalje. Kad bi samo mogao, odskakao bi poput metka od jedne vitrine do druge. Kakvi ljudi iz komarnih snova su mogli da navuku na sebe ove prnje? Iz kakvog mazohizma je proistekla ovako zamiljena odea? Teturao se, pokuavajui da izmisli bia tvra od tua, kako savijaju ova odela od bronze ne ulaui u to vei napor nego da se radi o najlonu ili svili, ali njegov duh se gubio na tom bespuu, tonuo u movaru nemoi. Sledea sala primila ga je u sebe otkrivajui pred njegovim oima kasu od peene zemlje, crvenu kao saksija za cvee, lomljivu, krhku, spremnu da se rasprsne kao ljuska od jajeta pri najmanjem udarcu rukom. Tu su se jo mogli nai, u raznim delovima sale, vojniki lemovi od porculana ili obojenog stakla, vojnike uniforme od mekog papira, pendreci od sri zovinog drveta... or se ponovo zadubio u razne pretpostavke.Treba li da zamislimo da su to oruje i ta odea bili stvoreni za neka krajnje osetljiva bia, beskrajno nene grae, koje bi mogao da povredi udarac pendreka od vate, za mukarce, ratnike, slabije od svilenog papira njihovih uniformi, ili je u svemu tome trebalo videti neki estetski ceremonijal, meditaciju nad mentalnom zbrkom koju namee antitetska struktura predmeta, kao, na primer, ta meka batina iju upotrebljivost i delotvornost svodi na nulu materija od koje je napravljena? Elsi bi poela da urla od besa kad bi zaula da se iznose takve pretpostavke. Jednom su se estoko posvaali po povratku iz muzeja. "Ti nee da shvati", povikala je na kraju, "ti se vrsto dri za ono to je poznato, banalno, svakodnevno." Spustio se na klupu koja je bila privrena za pod. Izgubio je pojam o vremenu. Koliko je sati? Nita nije znao. Naspram mesta gde je sedeo, jedna naduvena ljudska glava, suta suprotnost malim osuenim glavama kakve prave Indijanci ivarosi, ispunjavala je ceo drveni okvir veliine dva metra sa tri metra. Kosti i tkivo koji su postali elastini posle dugog stajanja u rastvoru za omekavanja, stvorili su neku vrstu mehura koji se mogao naduvati kao najobiniji balon (poto se prethodno zaiju svi otvori, nosnice, usta, ui) i tako je dobijena ova udovina stvar veliine malog slona, koja ga je sada gledala kroz staklo akvarijuma. Malo dalje, na hipertrofiranim

stopalima neke Kineskinje, sedefasto se prelivala koa zategnuta kao da e da prsne. I tu je postupak imao za cilj da podraava jedan obiaj, prikazujui ga kao potpuno obrnut proces. Prsti, tabani, koji su nekad bili veoma mali, sada su postali ogromni. oru se u svesti pojavila reenica proitana jednom u nekoj zaboravljenoj knjizi: "avo je vladar obrnutog sveta..." Oseao je umor, stranu e, kao posle dugog peaenja i prelaska brojnih kilometara. Uostalom, zar nije upravo to uinio? Koliko je vremena proteklo od njegovog ulaska u hol? Jedna plava svetiljka mirkala je na sredini zida, oznaavajui prvo mesto za snabdevanje hranom. Metalni orman sa odeljcima, prorezima i dugmadima, gde je posetilac mogao da povrati snagu pre no to krene u obilazak sledee sale. Priao je blie. Praina je prekrivala svetlee oznake na automatu, skrivajui natpise na kojima su bile naznaene razne vrste namirnica. Sasvim blizu, na jednoj klupi, padao je u oi ostatak nekog omota ivih boja. Dok je po depu traio sitni, zapazio je da su otvori za ubacivanje novca zaepljeni itavim spletom paukovih mrea koje su se protezale sve do ruki na odeljcima za isporuivanje hrane. Bilo je oevidno da se ovde niko nije zaustavio ve mesecima, a moda ak i godinama. Pogled mu je mahinalno skrenuo ka korpi od gvozdene mree koja je stajala pored aparata, traei tragove crvenila za usne na dvema poutelim plastinim aama koje su tu bile baene. Boja koju je Elsi ranije upotrebljavala imala je neko izvetaeno, pomalo smeno ime, savren proizvod reklamnog snobizma koji se koristi u oblasti kozmetike. Uostalom, on nikad nije mogao da ga tano ponovi, ali to je bilo neto kao "Ruiasta boja kriljca"... Da, tako je, "Ruiasta boja kriljca". Ali ni na jednoj ai nije bilo tragova crvenila... Ako se dobro razmisli, ONA je mogla da krene i nekim drugim pravcem, postojala je samo jedna mogunost prema nekoliko stotina drugih mogunosti da je ONA prola upravo kroz ovu prostoriju. Pored toga, nije bilo nikakvog dokaza da je ona stavila crvenilo na usne TOG JUTRA... Zastao je za trenutak, zbunjen, premetajui se s noge na nogu, drei novac u ruci. Konano je odluio da probije lepljivu prepreku od pauine, pritisnuo je nasumice dva dugmeta, jedno u odeljku "Jelo", drugo u odeljku "Pie". Posle kraeg brujanja, maina mu je isporuila au do vrha punu ruiaste tenosti i hranljivu proteinsku tabletu (na omotu je pisalo 2500 kalorija) sa mirisom okolade. Sve je to pojeo i popio ne obraajui panju na ono to ini. Znao je da moe da nastavi sa obilaskom cele noi, idui iz sale u salu, ali da ipak nee uspeti da sazna gde su

granice ovog mesta. Iza jedne galerije nalazie se druga galerija, na kraju jednog hodnika bie novi hodnik. Muzej je bio lavirint smeten na nekoliko spratova. Poto bi se popeo i siao niz dvanaestak raznih stepenita, posetilac bi izgubio svaki oseaj za orijentaciju u prostoru i vrlo brzo bi priznao da je nesposoban da odredi nivo na kom se izgubio. "Siguran sam da su oznake pogrene", rekao je jednog dana Elsi, "izmeali su brojeve spratova. Zar ne nalazi da je udno da sa prvog sprata treba da se POPNEMO u prizemlje i SIEMO na drugi sprat?" Ona ga je, kao i obino, ismejavala odgovarajui mu da je sasvim lako nai put pomou "elektronskog vodia" i da je stoga smeno gubiti vreme u itanju oznaka koje su verovatno zastarele i sada vie nemaju nikakvog smisla. or nije voleo "elektronskog vodia": metalni paralelopiped veliine upaljaa koji se za nekoliko metalnih novia mogao dobiti iz automata smetenog usred predvorja. Kada bi stavio "vodia" u dep, posetilac bi mogao da se uputi kroz udovinu geografiju muzeja ne brinui o preenom putu, mogao je sasvim mirno da se izgubi u spletu izlobenih sala i vitrina bez i najmanjeg straha, jer kada bude smatrao da je poseta zavrena, bie potrebno samo da izvue "vodia" iz depa i da pritisne crveno dugme na sredini kutije koja e mu tada pokazati gde je izlaz. Mala metalna kutija koju e nositi vazduna struja iskoie mu iz ruke i lebdei na metar visine od poda, krenue na put povratka dovodei nepogreivo izgubljenog posetioca u sredinu ulaznog hola, najkraim putem, prilagoavajui svoju brzinu brzini kretanja oveka, zaustavljajui se kada bi ovaj odluio da zastane kako bi spavao ili jeo i idui dalje kada bi posetilac eleo da nastavi svoje kretanje. Posluna, strpljiva kutija kao dobro dresiran pas. Ipak, or je mrzeo tu spravu, pa je ak iao i dotle da izjavi kako je ona opasna. "Zamisli", imao je obiaj da ponavlja svojoj eni, "zamisli da se ta prokleta kutija pokvari! Da doe do kratkog spoja i da ona pone da se vrti u krug! ta bi onda uinila?" Ali Elsi bi svaki put samo slegnula ramenima: vodi NIJE MOGAO da se pokvari. Sa teorijskog stanovita, sistem je bio savren. ovek je mogao da ue u zgradu i da u njoj ostane godinu dana, sa rukama u depovima. Automati su isporuivali hranu i pie bez obzira na kom se spratu posetilac nalazio, ako je prethodno nabavio zvaninu kreditnu karticu koju je izdavala uprava za pitanja umetnosti i kulture. Nou je lako mogao nai klupu za spavanje, a svaka sala je u jednom uglu imala kabinu u kojoj se nalazio tu i WC i gde je posetilac mogao da koristi toaletni pribor, elektrini

brija, automat za suenje rublja, kao i razne sitnice: dezodorans, depilator, tampone, maramice za osveenje itd. Cena ovih usluga bila je neverovatno niska i jedna godina provedena u muzeju kotala je manje nego mesec dana letovanja u nekom turistikom naselju: ipak je i pored svega toga broj posetilaca bio veoma mali. "Ima ak i sluajeva oslobaanja od plaanja, kada se kreditna kartica dobija besplatno", objasnila mu je Elsi, "i uopte nije teko pribaviti dokumente, dovoljna je fotokopija studentske karte ili potvrda da se ovek bavi umetnikim radom ili... "Hoe da kae da drava plaa boravak tim ljudima?" zapitao je, zaprepaen. "Ma ne drava, budalo!", prekinula ga je Elsi, "ve ministarstvo za Umetnost i Kulturu!" Nije se usudio da zatrai objanjenje, a jo manje da dovodi u sumnju odgovor mlade ene, te bi ponekad stao da razmilja o tom udnom ministarstvu za Umetnost i Kulturu, toj dravi u dravi, toj paralelnoj upravi iji su mu ciljevi bili sve manje i manje jasni. Sada se oseao bolje, umora je nestajalo, prelazio je u laku glavobolju. Ustao je. Dobro je poznavao prostorije u prizemlju poto ih je nebrojeno puta obiao zajedno sa Elsi, kada je ona sebi uvrtela u glavu da treba da prikupi beleke za esej koji je iznenada odluila da napie. or ju je hrabrio u tom nastojanju, smatrajui da e intelektualni napor biti blagotvoran protiv napada depresije. U poetku je odlazila u muzej svako poslepodne, a zatim je, vrlo brzo, stekla naviku da provodi jednu ili dve noi nedeljno na leajima u izlobenim salama. Kada bi or, uznemiren, pourio u muzej mislei da je moda u toaletu progutala itavu kutiju tableta za spavanje, najee bi je nalazio kako spava, leei samo u gaicama i prsluku na nekom divanu izmeu dve vitrine, obraza naslonjenog na torbu sa papirima. Kada je jednog jutra nastojao da je probudi, iz kone torbe je skliznuo napolje jedan dosije. Preko cele prve strane protezao se sledei naslov: Razgovor o krhkosti. or je sauvao vrlo loe uspomene na to razdoblje. Elsi je mravila na oigled, tonula u mrtvilo tokom beskrajno dugih asova. Poto je mogla da koristi besplatnu ulaznicu, nije mogao da proveri njene kupovine pomou uobiajenog izvoda, ali je bio siguran da ona nita ne jede. Kada bi ujutro odlazio po nju, briljivo bi pregledao

korpe za otpatke pored sedita. Uvek su bile prazne. Bilo je veoma lako postaviti dijagnozu: anoreksija prouzrokovana nervnim rastrojstvom. Elsi je bila toliko iscrpljena da nije imala snage da se usprotivi kada ju je smestio u bolnicu. Leenje je bilo dugo i mukotrpno. elei da upotrebi sva mogua sredstva, or je fotokopirao prve stranice Razgovora o krhkosti, stavio ih u koverat i poslao odeljenju Studije, Projekti i Realizacije ministarstva za Umetnost i kulturu. Gajio je nadu da bi dodeljivanje neke stipendije, nekog univerzitetskog priznanja, izvuklo Elsi iz apatinog stanja u kome se nalazila. uo je jednom za neku devojku od osamnaest godina koja je postala vanredni profesor na univerzitetu Almohe poto je tom istom odeljenju poslala koncept plana jedne studije u tri dela na temu: "Vetina kontrakcije miia na licu glumaca komiara poznog perioda carstva na Kritu". Meutim, nikakav odgovor nije izmenio tok Elsinog oporavka i mlada ena je napustila bolnicu dva meseca kasnije, poto je primila ogromne doze sredstava za jaanje, a butine joj bile pune modrica od injekcija za stimulisanje vitalnih funkcija. "Kako se osea?" zapitao ju je, smetajui je u krevet i podmeui joj jastuk pod lea. Gledala ga je dugo, unezverenih oiju, kao da je reima potrebno beskrajno dugo vremena da dopru do njene svesti. "Oseam se... kao da sam od porculana", rekla je minut kasnije. "Kao onaj tenk, razume? Imam utisak da u se svakog trena razbiti, da e me neko gurnuti i da u se rasprsnuti, tras! kao porculanska vaza..." Nasmejala se nervozno, zatim je dodala pospanim glasom: "Ja sam krhka, krhka. Mislim da sam kao tenk, oseala bih se sigurnom samo u muzeju..." Smatrao je da je bolje da promeni temu razgovora. Svuda oko njega vladala je mrtva tiina. or je napregnuo sluh pokuavajui da uhvati odjek koraka nekog posetioca, suanj nekih izgovorenih rei. Znao je da je to uzaludno, savreno izolovani bedemi nisu proputali nikakav zvuk, a zidovi zgrade su do te mere priguivali umove spoljnog sveta da bi se i zvuk bombardovanja i sviranje deset hiljada trubaa koji se kreu avenijom odbili o neprobojne zidove graevine, tako da ni najmanji decibel ne bi uspeo da prodre kroz beli i uglaani kamen. or se sagnuo da odvee cipele. Noge su ga bolele. Skinuo je arape i obesio cipele oko vrata, kao to je video da to ine sportisti. Dodir ledenog uglaanog parketa doneo mu je ogromno olakanje. Nastavio je da hoda.

S desne strane ukazala se sala posveena klasinoj skulpturi. Na mermernom postolju, jedna kocka od savreno istog voska veliine manjeg kofera presijavala se na svetlosti. Kad bi se ovek pribliio, mogao bi da vidi u njenom sreditu kao neku senku, neku vrstu tamnog jezgra iji su obrisi bili veoma nejasni. or je dobro poznavao taj predmet, bio je to jedan od onih predmeta koji su oaravali Elsi i o kojima je ona opirno govorila u svom eseju o krhkosti. Kocka od belog i vrstog stearina predstavljala je neku vrstu kutije u koju je bila smetena skulptura od crnog voska, tako da su oba predmeta inila nedeljivu celinu. Prema podacima iz kataloga, mali nevidljivi kip koji se tek nazirao kroz neprozirne stranice kutije u kojoj se nalazio, bio je delo neviene lepote, neki su ak govorili o njemu kao o "najznaajnijem delu zapadne umetnosti" i uporeivali ga sa Miloskom Venerom ili Mona Lizom. Da bi sada doprli do tog remek-dela, trebalo bi da prethodno rastopimo kocku koja bi taj postupak u isti mah izazvao omekavanje i topljenje skrivene statuete, ime bi se i kutija i dragocenost koju ona uva pretvorile u istu bezoblinu i bezvrednu masu. Ljudi su se, prema tome, morali zadovoljiti tom senkom, tom tamnom mrljom koja je, po reima nekih, predstavljala otelotvorenje lepote i koja se nejasno ocrtavala u sreditu kocke od sneno belog voska, kao ironina potvrda nemogueg i apsolutnog. Iz podataka sadranih u katalogu, moglo se jo doznati da su police univerzitetskih biblioteka bile prepune radova posveenih pokuajima opisa nepoznatog predmeta i da su mnogi izneli bezbroj hipoteza i pretpostavki, bez zadovoljavajueg rezultata. Uostalom, i Elsi je preduzela dva studijska putovanja od po petnaest dana da bi proitala navedene radove, ali se vratila razoarana i mrzovoljna, tvrdei da nijedan od univerzitetskih strunjaka nije "ni za pedalj" napredovao u otkrivanju istine. or, meutim, nije mogao da se oslobodi izvesne podozrivosti. Kako je u stvari minijaturni kip mogao da odoli vrelom belom vosku od koga je napravljena kocka u koju je smeten? Njemu se inilo da je skulptura morala da se rastopi u toku tog postupka i, po njegovom miljenju, svetlucava kocka je sada krila u sebi samo bezoblinu crnu grudvu, lienu svake umetnike vrednosti. Izloio je Elsi svoju sumnju, ali mlada ena je sleui ramenima odgovorila da je to pitanje odavno razreeno kao Hajsenmanov postulat. or je morao da otvori enciklopedijski renik da bi saznao da je Fred S. Hajsenman, doktor pet ili est univerziteta, pre trideset godina izneo hipotetiki stav prema kome vajar ni u kom sluaju nije mogao da pribegne mistifikaciji i da se operacija stavljanja skulpture u kocku odvijala uz primenu nepoznatog tehnikog postupka ija je tajna sada izgubljena, a koji je obezbeivao da statueta ostane potpuno netaknuta. Istraiva se u iznoenju svog stava oslanjao na brojne citate iz deta koje je napisao sam umetnik. Ovo "objanjenje" se oru nije inilo sasvim ubedljivim, ali je Elsi pridavala tako velik

znaaj misterioznom delu, da nije eleo da mladoj eni kvari oduevljenje iznosei svoje miljenje proeto skepticizmom. Kad god bi ulazio u tu salu, panju bi mu privukla vitrina koja se nalazila u desnom uglu. Tu je bio kovei izloen, bez ikakve zatite od radoznalosti prolaznika. Neka vrsta sjajne, lakirane kutije sa tankom drkom prekrivenom zlatom i privrenom na sredini onog dela koji je predstavljao poklopac. U obavetenju se moglo proitati da kovei koji nije bio zakljuan sadri u sebi izvanrednu zbirku japanskih pornografskih slika. Meutim, im bi se podigao poklopac, u istom trenutku bi se pokrenuo mehanizam hemijskog samounitenja koji bi sve fotografije pretvorio u pepeo u jednom deliu sekunde, pre no to bi oskrnavitelj imao vremena da uoi i najmanju pojedinost. Tolika izopaenost je naprosto oduevljavala ora. Zabrana je podsticala radoznalost posetilaca i dovodila je do krajnjih granica, tako da su sigurno mnogi od njih morali besno da gurnu ruke u depove da bi se oduprli iskuenju da podignu savreni, lakirani poklopac. Takva estetska zastranjivanja imala su velikog uticaja na Elsi i veoma brzo mu je priznala da osea elju da i sama obavlja sline eksperimente, da napravi iste takve zamke kroz koje ljudski duh luta, neodoljivo privuen zanosom opsene. Teorijski posmatrano, or bi morao da se raduje takvoj odluci, ali on se pomalo bojao jednog takvog pokuaja. Ako mlada ena pretrpi neuspeh i ne postigne ono za im tei, nee li onda pasti u jo veu depresiju? Pre nego to je odluio da se umea, ona je ve poslala vie oglasa jednom strunom umetnikom asopisu preko koga su umetnici pronalazili razne pomonike, modele i uenike. Od tog trenutka, provodila je najvei deo dana vrebajui potarev dolazak i oekujui neku poruku. Jedne veeri, vrativi se kui, zatekao je svoju enu kako pevui. Poseta frizeru je njenu dugu i ravnu kosu pretvorila u upavu loptu zvanu "afro frizura", nosila je novu bluzu bez prsluia odozdo (ona, ija je srameljivost bila tolika da nije nosila bikini, ve se na plai pojavljivala u gotovo smenim kupaim kostimima koji su u najveoj moguoj meri pokrivali telo), a njene gole butine izvirivale su iz sasvim kratkih pantalonica koje ak nisu prelazile ni preko prepona. "Primila sam odgovor!" dobacila mu je odmah, zatvarajui nogom vrata od kupatila i trudei se da sakrije dve putne torbe koje su ve bile zatvorene. "I sada odlazi?"

Poela je nervozno da razmahuje etkom za kosu, oevidno pokuavajui da se priseti govora koji je briljivo pripremila i koji je sada odjednom zaboravila. "Moda, jo nisam sigurna. Da... U stvari, to je vrlo zanimljivo. Struna obuka asistenata, svi trokovi su plaeni. Taj ovek je uo za mene! Zamisli samo! Luda stvar! ak je znao i za moja dva rada koja sam napisala na prvoj godini studija i ja..." Odjednom je zautala, svesna koliko je to oduevljenje uvredljivo za njega, ali uzalud, njena nova frizura i odea bile su dovoljno reite. Ona vie nije bila tu, i ovaj razgovor, ovo dodatno vreme koje ju je razdvajalo od polaska autobusa, ovo iekivanje, sada je izgledalo kao nepotrebno i neprijatno odlaganje. Seo je, oseajui istovremeno i veliki umor i iznenadne navale besa. U ovom trenutku nalazio je da je lepa i poeljna. Izgubila je svoj veiti izgled eterine intelektualke, odisala je ulnou i enstvenou. eleo je da snano zagrize te butine koje su otkrivale kratke pantalonice. eleo je da dlanovima obuhvati pokretne lopte njenih grudi koje su se ljuljale ispod bele, pamune bluze. On... Da, bila je lepa i iva, ali spremna za neki drugi ivot. "Odlazim", rekla je suvo, udarivi etkom o sto. "Autobus polazi u dvadeset asova. Zvau te im budem stigla tamo." Nije imao ta da kae na sve to. A eleo je da povie: "Ko je taj ovek? Koliko ima godina?" Goreo je od besa, a ipak je ostao hladan, utiv. Moda i suvie uzdran... Napravio je rukom pokret koji je znaio neto kao: O.K, O.K, lepo se zabavljaj, zdravo! Elsi je jo uvek stajala, oiju uprtih u etku za kosu. Potkoulja joj se podigla, otkrivajui deo pupka. or je za trenutak imao utisak da je oko njega ispisana neka reenica pomou jedne od onih specijalnih olovaka koje su se mogle kupiti u svim parfimerijama. Najee su ih upotrebljavale devojke da bi ispisivale na najintimnijim delovima tela poruke ili nepristojne pozive, namenjene iskljuivo njihovim ljubavnicima. Bio je to veoma glup obiaj. Zar je Elsi otila tako daleko? Da li je i ona obrijala svoj venerin breuljak da bi na njemu napisala neku glupost kao "sledei!" ili "besplatno za plavokose!", onako kako je video u nekim asopisima da to rade mladi? Mrak mu je pao na oi. uo je njen glas:"O.K,vreme je da krenem, ne treba da me prati do autobuske stanice, umoran si. Bye! Javiu ti se, ne brini!" Osetio je na obrazu lak poljubac, zatim je zauo kako se jedna za drugim zatvaraju vrata. Kad je doao sebi, odjednom je shvatio da mu nije ostavila nikakve podatke po kojima bi je mogao nai, ni neko ime ni broj telefona. Besno je skoio sa stolice na koju se bio maloas spustio i odjurio u kupatilo. Ladica toaletnog ormaria bila je prazna: Elsi je ponela sa sobom i pilule za kontracepciju. Koliinu dovoljnu za

est meseci! Uinilo mu se da e poeti da urlie. I ne poznavajui oveka kod kog je odlazila, pretpostavila je da e ii s njim u krevet! or se nije treznio sledea tri dana, pokidao je telefonske ice i povraao na tepih. Udaljio se od votane skulpture, dok je svaki njegov korak izazivao bolnu kripu parketa. Bilo je to kao da se muzej protivi njegovoj poseti, odbija da ga gaze noge nekog beznaajnog posetioca, zahteva da njegovi hodnici ostanu netaknuti. Pomislio je da je sigurno ve veoma kasno i da ne treba da ide dalje. Uostalom, stigao je gotovo do granice onog to je smatrao "poznatim prostorom". Preko te granice poinjao je lavirint u koji je bilo opasno ui bez elektrinog vodia. Nije smeo ni da zamisli ta bi se dogodilo neopreznom putniku, zar nije ve uo za mukarce i ene koji nisu mogli da nau put povratka i koje su pronali mrtve od gladi jer su izgubili svoje kreditne kartice? "Sve su to same lai!" glasio je neizbeno Elsin odgovor. or se veoma dobro seao kako su protekla ona tri meseca samoe i oajanja posle odlaska mlade ene na "praksu". Telefonirala bi mu jednom nedeljno, najee na brzinu, tvrdei da "desetoro ljudi eka u redu pred kabinom..." i da ne moe dugo da govori. Bio je gotovo siguran da lae i da se u stvari javlja sa nekog privatnog telefona, ali nije imao snage da o tome raspravlja. Posle mesec dana, izgubio je svaku nadu da e se ona ikada vratiti. Svakog dana bi se odvukao do dragstora da kupi asopis za umetnost u kome je mogao nai vesti sa june obale i briljivo bi itao lokalne novosti. Bio je gotovo siguran da je Elsi krenula prema suncu, prema nekoj od onih snobovskih umetnikih kolonija koje su cvetale du morske obale i izazivale radoznalost turista. Kada je jednog dana sedei pred kafanom rairio velike arene stranice dnevnog lista, pogled mu je pao na fotografiju koja je izgleda bila izvuena iz reportae o naselju naturista. U prvom planu se nalazila Elsi, potpuno gola, pocrnela, usred vesele skupine mukaraca i ena starih izmeu trideset i sedamdeset godina. Ispod slike je stajalo: "U toploj atmosferi kluba Sent Ul, Hans Angst proslavlja otvaranje svoje trideset osme izlobe". Tokom nekoliko veeri, or je prouavao tu sliku, s lupom u ruci. Izgledalo je da Elsi s neizmernim divljenjem gleda najstarijeg nudistu, sitnog staria duge plave brade, verovatno uvenog Hansa Angsta koji se pominjao u novinama. Zatim je uoio da se rame, kuk i butine mlade ene naslanjaju (ili privijaju?) na telo jednog visokog momka nalik na Hrista, koji je stajao malo iza nje. Naravno, mogao je to biti jednostavno dodir dvaju tela za vreme opte guve. Naravno... Ve se bio gotovo privikao na svoj usamljeniki i sumorni nain ivota, kada se iznenada opet sve izmenilo. Jedne veeri, dok je uzalud pokuavao da zaspi meu lepljivim aravima, zauo je zvono

sa ulaznih vrata. Otvorivi ih, ugledao je Elsi kako cvokoe na stepenitu, obuena u za nju preirok muki kini mantil. "Izgubila sam kljueve!" promucala je, bledo se osmehujui. or je za trenutak poeleo da joj dovikne da je ona pre tri meseca u stvari zaboravila da uzme kljueve jer jednostavno nije imala nameru da se ikada vrati, ali se uzdrao, poto ga je neto u dranju mlade ene upozorilo na opasnost. Ula je i neonsko osvetlenje u kuhinji odmah je otkrilo njeno izmueno lice i bledilo koje ni tamna boja koe nije mogla da prikrije. "Kako si?" izrekao je mehaniki. Spustila se na stolicu, stavivi sklopljene ruke meu gole butine koje su izvirivale ispod kinog mantila. "Dobro", uspela je najzad da izgovori, nervozno povlaei nadole svoje pantalonice, kao da eli da dostignu neku pristojniju duinu. Odluio je da je ostavi na miru; uostalom ne bi ni mogao da joj bilo ta kae. Povukao se u sobu, napregnutog sluha, trudei se da raspozna svaki um, svaki pokret. Provela je due vreme u kupatilu, a zatim je sila u suteren. Najzad se zatvorila u dnevnu sobu i poto je zauo njeno mrkanje, shvatio je da plae. Uhvatio je samog sebe kako sa sadistikim uivanjem zakljuuje: "Oterao ju je!" Meutim, ta verzija dogaaja bila je malo verovatna, zbog straha koji je bio jasno uoljiv u ponaanju mlade ene. im ju je ugledao, odmah je imao oseaj da ona BEI od neeg, ili od nekog... Ujutro ju je zatekao zaposlenu oko elektrinog aparata za kuvanje kafe. Izravnala je kosu tako da je sada, kao i ranije, padala potpuno ravna sve do ramena i navukla je jednu od onih svojih bezlinih haljina koje je samo ona umela da odabere. or je zapazio da joj je ak i koa izbledela, mada se tu verovatno radilo samo o obinoj asocijaciji. Kasnije je shvatio da je u kotlu za centralno grejanje spalila odeu koju je nosila "tamo", kao i muki kini mantil. Ovoga puta njeno utanje nije imalo u sebi nieg neprijateljskog, ve je to bio zadihani muk zaplaene ivotinje. Nijednom mu se nije poverila. Ostala je sama sa svojim strahom, sa nonim napadima znojenja, kada bi se uspravila u krevetu dok bi joj spavaica od najlona bila zalepljena za telo kao pokvaena krpa. or je shvatio da ona bei od neeg to se dogodilo "tamo", ali se nije usuivao da zatrai objanjenje. Zapazio je da u novinama paljivo ita rubriku kratkih vesti i da se trudi, kada misli da je izaao ili da spava, da na tranzistoru uhvati izvetaje koje emituju policijska kola. Upravo tada je stiglo pismo iz ministarstva za Umetnost i Kulturu. or je ugledao slubeni koverat meu potom koja je stigla u deset asova, ba kada je Elsi krenula u kupovinu.

"...Gospodine, pisalo je tamo, na odbor je izuzetno paljivo prouio izvod iz vaeg rada Razgovor o krhkosti koji ste izvoleli da nam poaljete na uvid, uoili smo njegove sutinske kvalitete, kao i izuzetnu kulturu autora na koju se oslanjaju neke briljantne analize i smele ali odrive hipoteze. Sve su to razlozi zbog kojih bismo bili veoma sreni da prihvatite ugovor za radno mesto glavnog popisivaa Nacionalnih muzeja (koji ete nai u prilogu). Ako ne primimo nikakav odgovor u roku od petnaest dana, biemo primorani da smatramo da je va odgovor negativan." Sledilo je nekoliko sasvim bezlinih utivih fraza. Pogledavi malo bolje, or je zapazio da je pismo u stvari obian umnoeni primerak, gde su predviene praznine popunjene nazivom radnog mesta i funkcije koju treba obavljati. Pored toga napravljena je i greka jer su se primaocu pisma, a to je trebalo da bude Elsi, obratili sa "Gospodine", to je dokazivalo da niko nije proitao rad o kojem je bilo rei. Uto je or zauo kako su se iza njega zalupila vrata. "Zaboravila sam novanik", zadihano je rekla Elsi, a kada je uoila pismo sa slubenim peatom, naglo je probledela. "ta je to?" promucala je jedva ujno i zatim doslovno istrgla papir iz njegovih ruku... On je ve pokuavao da nae rei utehe koje bi umirile njeno povreeno samoljublje kada je zapazio ogromno olakanje koje se ocrtavalo na licu mlade ene. "Kao da je oekivala da nae neto drugo", pomislio je odmah, neto drugo... "neto kao poziv da se pojavi pred sudom, na primer?" "Ba je to glupo, poeo je da objanjava, poslao sam delove tvog eseja... Znam, nije trebalo da to uinim, bilo je glupo s moje strane da se meam u tvoj rad, ali sam mislio... eto, ukratko, to je propala stvar, ti kreteni ga oevidno nisu ni proitali. Videla si ta predlau? Posao sitnog slubenika; kad su tako mislili, mogli su napisati i ista praine sa polica ili ista nacionalnih parketa ili jo..." Prekinula ga je. Bilo je jasno da nita nije razumela od tih njegovih izvinjenja. "Sve je u redu. To je vrlo zanimljivo", promrmljala je zamiljeno." Vrlo dobro, vrlo dobro. ta kau, koji rok? Petnaest dana? Boe! pismo se negde povlailo, treba odmah odgovoriti!" Zaprepaen, video je kako tri da pronae pero i svoj matini broj. Pre nekoliko meseci, ona bi mu to pismo bacila u lice izjavljujui da je vreaju; nije znao da li sada treba da oseti olakanje ili da bude uznemiren. etvrt sata kasnije poslala je potom odgovor i potpisan ugovor.

"Zna", doapnula mu je te iste veeri, uvlaei se u krevet, dobro e mi initi da radim, sigurna sam." On se podigao, oslonivi se na lakat. "Ali kakav je to posao? Ti ak ne zna..." "To je administrativni posao", prekinula ga je, "kancelarijski posao, zna ono, utvreno radno vreme od osam do dvanaest, od dva do est, i tako stalno iz dana u dan..." "I to te privlai?" "Biu zauzeta, to e mi dobro initi, a uvee u ipak moi da se vratim dovoljno rano da pripremim veeru, zar ne?" Privukla ga je k sebi, podiui sama, sve do grudi, svoju kratku spavaicu od ruiastog najlona, a on je nije ni dodirnuo posle povratka sa "prakse". Ona ga je sama privukla, nervozno, kao da eli da prekine svaki razgovor. Ali veoma loe su vodili ljubavni oru je bilo savreno jasno da se pretvara da uiva. Upravo je to bio trenutak kad je trebalo da oseti ZAMKU! Umesto toga, naterao je samog sebe da celu stvar posmatra sa one veselije strane. Elsi e raditi: bie joj bolje. Nedelju dana kasnije primila je ono to je, smejui se, nazvala "svojim putnimnalogom". "Poinjem da radim kroz dva dana", rekla mu je jedne veeri i njemu se uinilo da u njenom glasu osea ogromno olakanje. Kao da je rekla: "Jo samo dva dana, najzad!" Tolika urba mu se inila sumnjivom, ali ni ovog puta se nije usudio da joj postavi neka pitanja. Onog jutra koje je bilo oznaeno u pozivu, ustala je mnogo pre njega i dugo se spremala u kupatilu. Kada je izala, nosila je neku vrstu vojnike uniforme od jakog, grubog platna, bezoblinu i runu. Kosu je skupila u vrstu punu, a na nogama je imala duboke planinarske cipele. Zapanjen, or se podigao i seo na krevet. "Kuda ide ovako obuena?" Trgla se i on je shvatio da je mislila da e moi da napusti kuu pre nego to se on probudi. "Zar e u toj vetrovci raditi u kancelariji?" zapitao je ponovo, sumnjiav, "da li je to administracija ili teren za manevre?" Slegnula je ramenima.

"Ne pravi se lud" rekla je malo udnim glasom, "obavestili su me da ima dosta posla oko premetanja stvari, a osim toga arhive su uvek pune praine. Veruj mi da je potrebno upravo ovakvo odelo. I nemoj da me nervira! Zar ne vidi da imam tremu?" Bilo je oevidno da to nije istina. Ona nije izgledala uplaena, ve bi se pre moglo rei da joj se urilo da izae. Instinktivno je pomislio na ono vee kada je krenula na praksu i crveni signal za uzbunu se upalio. Zato u tom trenutku nije skoio iz kreveta, zgrabio je za ramena, prodrmao i naterao da govori, da ve jednom sve prizna? Ali ona mu je ve okrenula lea. Stigavi do vrata, mahnula mu je lakim pokretom ruke. "Zdravo." U njenom glasu se oseala nelagodnost. "Videemo se veeras", dobacio joj je, ispruivi se ponovo u krevetu. uo je kako se vrata zatvaraju. Nije mu odgovorila. Nije se vratila ni te veeri, ni sutradan, ni sledeih dana. Kad vie nije mogao da izdri, otiao je u administrativno sedite ministarstva za Umetnost i Kulturu gde je jurio iz jedne kancelarije u drugu traei objanjenje, izazivajui nered i diui galamu. Na kraju, posle mnogih pregovaranja i lutanja kroz hodnike, naao se licem u lice sa omanjim elavkom udno neravne lobanje koji je, s uvreenim i prezrivim izrazom lica, pristao da mu pokae duplikat akta koji je Elsi potpisala. U dokumentu je jasno stajalo da se mlada ena obavezuje da za ministarstvo za Umetnost i Kulturu izvri posao inventara, znajui da e zbog obavljanja te dunosti koja zahteva obilazak svih izlobenih sala muzeja, morati da ostane unutar zgrade u neodreenom vremenskom roku ali retko kraem od est meseci. "est meseci!" zaurla or guvajui fotokopiju. "Kako", zapita oveuljak sa izrazom lane ljubaznosti koji nije mogao da prikrije koliko uiva u ovom razgovoru, "Zar vi to niste znali? Potrebna je bar godina dana i za obian povrni inventar! Neki od naih slubenika su bili odsutni pet do est godina. Neki se ak nikad nisu ni vratili." Napustio je ministarstvo ne oseajui vie ni strepnju ni bilo ta drugo. Elsi ga je varala od poetka do kraja, sve vreme je znala na ta je obavezuje potpisivanje ugovora, i kada mu je pre nekoliko dana rekla "svakako u se vratiti da pripremim veeru" lagala je, namerno, svesno. Sada mu je bilo jasno, ona je potpisala ugovor o stupanju u slubu kao zloinac koji grozniavo upisuje svoje ime u spisak regruta pomorske peadije, dok nalog za njegovo hapenje poinje da krui od erifa do erifa. Ona se nee vratiti, odmah je bio siguran u to, i nikad niko nee poi da je trai tamo gde je otila. Muzej, zabranjena teritorija, na ijem pragu je prestajao da vai

zakon drugih ministarstava, titio ju je sigurnije od dubokih uma Amazona. Do te mere da bi na proelje zgrade, tamo gde obino stoje pompezne i naduvene humanistike devize, mogli napisati samo obinu re "Azil". Da, muzej je bio neistraeno, opasno podruje,za koje nikad nije napravljen nikakav plan (or je to znao jer je dugo tragao kroz lavirinte katastara i topografskih ili graevinskih nomenklatura ne otkrivi nikad ni najmanju skicu, ni najmanji nacrt), a na njegovim stubovima se nije moglo nai ni ime nekog arhitetkte, ni bilo kakav datum izgradnje, tako da je sve to ostavljalo utisak zastraujue anonimnosti cele graevine. Ponekad bi or pomislio na zdanja antikog doba iji su graditelji bez trunke aljenja bili rtvovani da bi se sauvala tajna o poloaju nekih prostorija namenjenih uvanju kraljevskog blaga. U predvorju muzeja nikakav "plan zgrade za posetioce" nije oznaavao granice graevine. Posetiti muzej znailo je otisnuti se u nepoznato, krenuti naslepo putem nepoznate duine i pravca. Elsi je odluila da nestane u onim belim zonama pomou kojih su nekada obeleavali neistraene zemlje na kartama prvih moreplovaca, i sada je vie voleo da ne zna zato je to uinila... Ona je za njega bila mrtva, a muzej je postao njen grob; obilazio ga je kao to bi prolazio alejama nekog groblja, sa oseanjem sete kao eta kroz jesenji pejza i pomiljao bi "Prole su ve tri godine!" kao udovac koji nedeljom dolazi do oisti nadgrobni kamen na grobu svoje ene. Meutim, znao je da provodei vreme u takvim razmiljanjima lae samog sebe, prikriva pravu istinu; da Elsi i dalje ivi bez njega, u jednoj od tih sala iji ga je vrtoglavo beskrajni niz ispunjavao uasom.Da li e se jednog dana vratiti? On to nije znao, a u ministarstvu o tome izgleda niko nije vodio brigu. Onih nekoliko funkcionera sa kojima je uspeo da razgovara o poslu popisivanja, govorili su veoma neodreeno o pojedinostima tog poduhvata. Jedna mlada kontrolorka iz slube za otkrivanje falsifikata koju je jednom pozvao na veeru u nadi da e od nje dobiti neka nova obavetenja, rekla mu je kroz dim svoje cigarete (poto su vodili ljubav na zadnjem seditu njegovog starog automobila): "Prema onom to sam ja ula, radi se o planu napravljenom pre deset godina, o dugoronom poslu kakve administracija pokree svakog meseca, ne znajui da li e sve to uspeti ili jadno propasti. Mislim da se pre deset godina umetniko rukovodstvo sastalo da bi donelo odluku o pokretanju operacije popisivanja, sa ciljem da se napravi pokuaj procene stanja nacionalnih dobara, ali niko ne zna da li su odredili taan rok za obradu rezultata. Moda su smatrali da e obavljanje procene, opisa i pravljenje spiska izloenih predmeta zahtevati trideset godina rada, zato e se ponovo sastati kroz dvadeset godina i tada e odluiti, sa izvetajem u ruci, da li je taj poduhvat bio dobro ili loe zamiljen!"

"Ali", primetio je or, "vi ste videli da su se ti ljudi zadueni za inventar vratili, zar ne?" Devojci su ve bila dosadila sva ta pitanja, pa je na kraju samo slegnula ramenima. "Ja? Ne, nikada, ali to nije moj posao." To je bilo sve. Smatrao je da je bolje da odustane od ispitivanja i da se zadovolji redovnim posetama muzeju, jednom nedeljno; moda e jednog dana, kroz nekoliko godina, kada se bude pomirio sa sudbinom, prestati da dolazi... or je zastao na poetku nove sale. Ovoga puta je bilo ve veoma kasno i oseao je uasan umor. Odluio je da se vrati, pitajui se da li e sledei vikend provesti u muzeju kao to je to uinio prethodne nedelje, sa vreom za spavanje, papirnom kesom punom osuenih sendvia i neizostavnim bocama tamnog piva? Kada je stigao do predvorja, zaustavio se za trenutak da obue cipele, ali su mu noge bile oteene i morao je da prihvati injenicu da e iz zgrade izai bez cipela na nogama. No je bila bez meseine. Osetio je olakanje.

2
Elsi je beskrajno, beskrajno dugo leala na leima u potpunom mraku. Njena svest koja je sada radila usporeno, odjednom joj je dala znak da osea bol. Mlada ena je izvila telo, gr je popustio, zraei nejasnim bolom prema kukovima i gornjem delu butina. Ispod njene gole koe, zemlja je bila mekana, kao pepeo. Znala je da je to varka, da joj se tako samo ini zbog ronatog sloja koji je sada prekrivao njena lea, stranjicu i listove na nogama, titei telo od uboda sitnog kamenja kojim je bilo posejano polje na kojem je leala. Tako razapeta, potpuno rairenih i ispruenih ruku i nogu, oseala se ogoljenom i krhkom, bez odbrane, bez zatite... "Ja sam morska zvezda", pomislila je ponovo i pomerila ramena zdesna ulevo dubei zemlju pod sobom, uprkos kamenju ije su je otre ivice dodirivale preko ronatih zadebljanja koja su sad prekrivala celu zadnju stranu tela. "Ja sam morska zvezda".

Ruke koje su ve mesecima stezale njene listove, prsti koji su moda ve godinama stezali lanke na njenim nogama, preneli su na nju svoju snagu i ona se oseala kao raspeti kome klinovi zabodeni u telo, posedujui neku posebnu mo, prenose novu energiju, vrstinu kojoj nema ravne. Ne bi umela da kae da li ake koje su je vrsto drale u tom poloaju pripadaju mukarcima ili enama, to joj je, uostalom, bilo sasvim svejedno. Vano je bilo jedino to oseanje vrstog stiska, kao da se radilo o dvostrukom paru lisica od mesa i kostiju. Ona je znala (mada nije mogla sasvim jasno da oseti zbog utrnulosti udova) da su i njeni prsti sada bili spojeni sa drugim nonim lancima koji pripadaju drugim ljudskim biima i da ovi isto tako... Bilo je to izvanredno oseanje, pojaano potpunom tamom koja je vladala svuda unaokolo, i ona se esto preputala matanjima u kojima je videla igru morskih zvezda koje se uzajamno dodiruju vrhovima svojih krakova. "Zvezde sa etiri kraka, koje dodiruju druge zvezde sa etiri kraka poredane po zemlji kao ahovska tabla, kaq mozaik..." aputala bi ona ponekad, drhtei pri pomisli na prostirku od ljudskih tela koju su oni tako pravili leei svi na leima, vezaani jedni za druge vezama svojih vrsto stegnutih prstiju, kao iva mrea u kojoj je svaka petlja telo nekog mukarca ili ene. Mi predstavljamo jedinstvo, mislila je ona, mi smo veliko jedinstvo... Svaki drhtaj jednog dela prenosi se na celinu, i ja zapaam kretanje koje se dogodilo trideset metara daleko od mene, ja vie nisam sama... To je bilo tano, ona vie nee znati za lutanje, za samou, za strepnju to osea da niko ne zna za nju u gomili anonimnih bia koja je okruuju. Zaboravie zauvek strah jedinke koja po svaku cenu mora postojati kao takva. Vie nije imala ni ime ni lice, bila je samo jedna petlja u mrei, samo belo polje na ahovskoj tabli... i to je bilo DIVNO! Zbog mraka svi su bili slepi, ak i kad bi iroko, do bola, rairila oi, Elsi vie nita nije videla. Bila je to savrena tama, nitavilo nesvesti, veo agonije. udovina golotinja vasione bez zvezda i planeta, koja je stvarala utisak lebdenja u beskraju nebeskog prostranstva ili poinka oi u oi sa sveoptom prazninom. ovek koji se boji otvorenog prostora bi poludeo kad bi se nad njim ovako nadnosilo ono to se inilo prostorom bez kraja, vrtoglavicom u praiskonskom obliku. lanovi "velikog jedinstva" su zbog toga jo vie cenili zemlju na kojoj su leali i kamenje koje im se zabijalo u pleke, zbog toga su jo bolje oseali vrstinu mree sastavljene od ljudskih tela, te ive prostirke koju su odluili da naprave za sva vremena.

Elsi se nikada ranije nije tako dobro oseala. Nije vie morala da donosi nikakve odluke, ni da se boji, ni da okleva, ni da sumnja, nije morala vie nita da radi, jer ona nije vie bila nita, samo jedna spona. A ta spona, ma koliko bila mala, bila je od neizmerne vanosti jer je od nje, i samo od nje, zavisila celokupnost mree. Sada su joj sva njena ranija strahovanja izgledala smena i jadna, ali bez njih ona nikad ne bi nala svoje mesto usred velikog jedinstva. Celi svoj prethodni ivot, sada je videla samo kao put ka posveenju koji joj je nametnula neka via, nepoznata sila... Pomerila je glavu za nekoliko santimetara udesno, menjajui poloaj vrata, izbegavajui tako pojavu novog gra. Znala je da su stalni dodir sa zemljom i kamenjem i stalno trljanje unitili njenu kosu, tako da joj je lobanja sada bila lopta od gole, tvrde, naborane koe.Znala je da su njena ramena, njeni leni miii na koje je bila tako ponosna u toku svog boravka u malom nudistikom naselju Sen Ul, sada bili prekriveni debelim ronatim slojem, verovatno tamno ute boje, dok su se na zglavcima obrazovali nabori pokriveni ljuspama kao na nogama kornjae. Znala je da su njene butine i zadnjica, nekada miiave zbog tranja po pesku i dugih asova plivanja u moru, sada sigurno nepovratno mlitave i izobliene zbog nepokretnosti u toku svih tih godina koje je provela leei stalno u istom poloaju. Znala je sve to, ali to uopte nije bilo vano! Nizata na svetu ona ne bi pristala da napusti svoje mesto usred velikog jedinstva. Da joj je pre nekoliko godina neko rekao da e zavriti ovde, srena preko svakog oekivanja, sigurno bi se glasno nasmejala. Ponekad se seala ora, onog jednolinog nizanja dana koji su predstavljali njihov ivot, onog ponora praznine na ijoj ivici se neprekidno kretala, kao u klopci izmeu svojih umetnikih stremljenja, miksera i sredstava za pranje posua. Jednom, samo jednom, skrenula je i otila u jedan drugaiji svet i to je zamalo nije skupo stajalo... Oglas je oznaio poetak svih tih dogaaja. Oglas o strunoj praksi, jo se toga veoma dobro seala. One veeri kada se popela u metalnoplavi autobus, odluila je da uini sve da bi raskinula sa besmislom svog dotadanjeg ivota. "Tri meseca, promrmljala je za sebe, rok od tri meseca, ako se do isteka tog vremena nita ne dogodi..." Olovkom za minkanje koja ostavlja neizbrisiv trag i koju je dobila na poklon od prodavaice u kozmetikom salonu gde je kupovala kremu za sunanje, ispisala je na telu svoju odluku siunim slovima: "Kroz tri meseca u se ubiti. 6. aprila plave godine." Bila je savreno svesna da je taj postupak detinjast, ali ona je oduvek oseala sklonost ka fetiizmu mladih.

Autobus ju je odvezao do jednog mesta na morskoj obali, otupelu od vruine posle trideset sati putovanja. Bilo je to letovalite kakvo je do tada videla samo na televiziji.uma hotela od hromiranog elika,visoke zgradejedne luksuznije od drugih, ogromni bioskopi na sedam spratova, otvoreni neprekidno dvadeset etiri sata i u ije sale je moglo stati i do trideset hiljada gledalaca. U vreme kada je Elsi tamo dola, vodio se ubilaki rat izmeu ljubitelja filma i strasnih oboavalaca pozorita, tako da se itav grad grio u ritmu prasaka plastinih bombi i poara. Sva uputstva koja je imala sastojala su se od jednog imena: Nel i adrese nekog mesta na obali mora. Mislila je sa izvesnim uzbuenjem da se radi o Nelsonu, a posle je otkrila da se u stvari iza deminutiva krije ena Neli. to se tie adrese, bila je to nudistika zajednica sastavljena iskljuivo od umetnika i smetena na padini dine, u cestaru vetake ume palmi. Neli je na izgled imala oko pedeset godina, bila je to visoka i mrava ena koata lica sa isturenim jagodicama. Njena golotinja je otkrivala ispod koe tela neprekidno kretanje ila, miia, ivaca.U crvenom odsjaju zalazeeg sunca.njeno telo neodoljivo je podsealo na ljudsko telo s koga je oderana koa i koje bez stida pokazuje ceo splet svojih krvnih sudova; neverovatno sloena struktura njenog tela koje je bilo otkriveno do najsirovijih fiziolokih pojedinosti, kao da joj je sluila da se podruguje onim diskretnim snobovskim plaama gde se mogu videti samo oputeni trbusi i celulit. Elsi je smatrala da je toliko lepa da od njene lepote zastaje dah. "Izgleda kao provincijalka koja eli da se istutnji dok su deca u akom letovalitu a mu na poslu!" dobacila joj je Nel im ju je ugledala na verandi svog bungalova. Kako je Elsi napravila pokret kao da e pobei, dodala je odmah, uhvativi je za rame: "Ne primaj to k srcu! Ja znam koliko ti vredi! itala sam tvoje radove, prvo u te osposobiti, a posle emo moi da radimo." Iste veeri primorala ju je da vodi ljubav sa dva mukarca koji su bili lanovi zajednice, a sledee noi su grupom mladia i tako redom, sve dok se Elsi nije oslobodila svih tvorevina mate koje su je opsedale. To je potrajalo nedelju dana. Posle sedam dana bila je kao nova, spremna. Potpuno pripremljena. Tek tada je Nel poela da joj pria o svom radu. "Zna", objasnila joj je svojim dubokim i promuklim glasom kada su jedne veeri etale zajedno neposredno uz morsku obalu, "i ja sam se veoma zainteresovala za Hajsenmanovu kocku. Ja sam ta koja je potpisala pseudonimom esej Hajsenman ili estetika tajne". Nasmejala se otkrivi izraz zaprepaenja na licu svoje sagovornice...

"Nemoj se uditi, nastavila je, znam da je ta knjiga postala neka vrsta biblije na univerzitetu, ali sada je sve to prevazieno, poinjem ponovo od nule. Zbog toga mi je potrebna asistentkinja. Potreban mi je neko ko moe da mi pomae u mojim eksperimentima..." Zastala je, pogledala Elsi oima iji je pogled iznenada postao strano strog i izrekla odsenim glasom: "Mislim da e ti biti za to sposobna." U toku sledeih dana, Elsi je otkrila u podrumu bungalova laboratoriju slinu onoj kakvu je mogla da koristi na fakultetu za vreme praktinih vebi na drugoj godini studija. Miris materijala opijao ju je istom jainom kao da se radilo o isparenjima alkohola i ona je, posrui, udisala miris raznih vrsta loja, tibetanskih ili kineskih ulja, gledajui kako svetlost poigrava u pelinjem sau... Morala je da upotrebi svu svoju snagu da bi pripremila abar od ezdeset litara materije boje opala, zejtinjave, koja je mogla da ostane nekoliko asova u tenom stanju bez ikakvog zagrevanja. Radile su vredno, trudei se da dokue ideju koja je prethodila pokretima antikog vajara, kada je bio odluio da svoje delo stavi u sredite kocke koja ga je sada skrivala od ljudskih pogleda. "Hajsenmanova kocka se odupire radiografiji", rekla je Nel jednog dana, "to mi je poznato, ve sam pokuala. Vosak od koga je napravljena poseduje svojstvo da ostavlja senku na osetljivoj radiografskoj ploi. Tajna je sauvana. Tajna." Elsi je bila veoma zadovoljna. Sada sam u stvari kod kue, mislila je esto, sada sam tamo gde je trebalo da se nalazim oduvek. or, kua, muzej, sada su poprimali pouteli i nejasni izgled onih zaboravljenih porodinih fotografija koje su toliko stare da niko vie ne uspeva da prepozna likove ljudi koji se na njima nalaze. Poela je ak da sumnja da oni uopte postoje. ivot sa Nel odisao je onom strau koju je Elsi nekada nasluivala u hodnicima i amfiteatrima fakulteta. One su sada ivele samo za jednu stvar, za umetnost, zaboravljajui na sebe i na ceo svet, na ljude i na dogaaje. Da nije bilo blizine mora i mogunosti svakodnevnog kupanja, oko njih bi se irio veoma neprijatan miris toliko su bile zaputene, spavale su na golom podu laboratorije da bi u svakom asu mogle nadgledati pravilno pripremanje nekog materijala, obavljale su nudu u kofu poto im eksperimenti koje su stalno vrile nisu doputali da se popnu do nunika, jele su prstima iz konzervi otvorenih na brzinu i koje ak nisu ni pomiljale da podgreju. Uvee bi se sruile, mrtve umorne, srene i ispunjene zadovoljstvom to su odigrale svoju ulogu, to u u svom poslu napredovale za stoti deo milimetra... Nel je govorila samo o svojim radovima, kao da je bila roena u nekoj laboratoriji i kao da je iz nje izlazila samo da obnovi zalihe hemijskih proizvoda. U njenom

seanju pojavljivali su se samo datumi koji su obeleavali objavljivanje njenih radova, posete izlobama, itanje eseja ili teza koje su je oduevile; sve ostalo nije imalo nikakve vanosti. Nikakvog znaaja. Od sada, mislila je Elsi sa oduevljenjem, iveu uvek ovako. "Mi smo samuraji umetnosti", rekla joj je Nel jedne veeri, "naa samoa je uasna ali plodonosna." Mada su istraivanja u vezi sa Hajsenmanovom kockom obilato i neprekidno zadovoljavala njihovu intelektualnu glad, posao nije nimalo napredovao. Svi Nelini pokuaji da rasvetli problem, bez izuzetka su se zavravali neuspehom. Kod svakog eksperimenta, statueta od crnog voska kojoj su simbolino dale oblik znaka pitanja, topila se zajedno sa kutijom u kojoj se nalazila. Izgledalo je da propast blistave bele kocke neizbeno podrazumeva i unitenje njene sadrine. "Ne moe to tako!" besnela je Nel, "Mora da postoji neka mogunost!" Ne gubei nadu, one su svakog dana iznova poinjale da prave iste pokrete, da obavljaju iste poslove, ne obraajui panju na kapljice kljualog ulja od kojih su im po akama i rukama iskakali plikovi, prekrivajui kou glatkim, sjajnim oiljcima... Radile su u tom paklenom ritmu oko osam dana i upravo kada su poele da se predaju oajanju, Elsi je iznenada nala reenje. Bilo je to kao blesak svetlosti, kao mentalna eksplozija iza koje je odmah usledilo neverovatno oseanje jasnog saznanja i mlada ena je shvatila da joj je reenje problema neprekidno bilo nadohvat ruke, tamo, meu plesnivim i omekalim stranicama tog starog traktata o estetskom okultizmu koji je tako esto prelistavala u svojoj mladosti i koji se uvek nalazio meu onih est do sedam knjiga od sutinskog znaaja koje je stalno nosila sobom. Da, tu je bio odgovor, jedina mogunost... "To je neverovatno", promucala je Nel ostavi bez daha od iznenaenja. "Ne, nije", vatreno ju je ubeivala Elsi sva zaneta svojim otkriem, "radi se o okultnoj meavini iji je sastav veoma esto opisivan u starim knjigama o nekromantili, radi se o materiji koja je obino meka, krajnje osetljiva na toplotu, ali koja, za vreme nekih veoma tano odreenih meseevih mena, pada pod astralni uticaj zvezda i postaje tvra od granita u toku etiri do pet asova... To je sasvim jednostavno. Kada je zavrio svoje delo, umetnik je samo saekao povoljan poloaj zvezda da bi potopio statuetu u vreli vosak. Poto je postala tvrda kao beton, ona se

nije mogla istopiti, a kada je ponovo poprimila svoje uobiajene osobine, kocka od stearina se ve bila ohladila! "Ali", primetila je Nel, "niko ne zna taan datum kada se ta pojava moe ponoviti?" "Kako ne", nestrpljivo je objanjavala Elsi, "svakih trideset godina, prilikom prolaska komete. A to znai da e kroz tano pet godina, nepoznati predmet jo jednom i samo u toku nekoliko sati, postati vrst kao mermer, i da e tada biti dovoljno da potopimo kocku od belog voska u vruu vodu i da je rastopimo, da bi jednom zauvek razreili Hajsenmanovu tajnu! "udesno!" proaptala je Nel, sva zanesena. Provele su no uz dve boce poljske votke, opijajui se kao vojnici na odsustvu. "udesno", govorila je Nel s vremena na vreme tucajui i opasno se klatei na stolici, "udesno..." Posle este ae Elsi se onesvestila i pala na poploani kuhinjski pod. Nel je izdrala do zore, da bi se posle i ona pridruila svojoj prijateljici zapavi u alkoholnu komu. Poto je itava tri dana provela gutajui samo aspirine, crnu kafu i sodu bikarbonu, Elsi je zapoela sa pisanjem dugakog lanka koji je nameravala da objavi u biltenu Lepih umetnosti posveenom pitanjima iz oblasti estetike i u nacionalnom asopisu muzejskih konzervatora. Objasnila je sve pojedinosti svog otkria, podatke o uticaju zvezda, kao i dan i as kada e ljudima najzad poi za rukom da rastope Hajsenmanovu kocku, bez opasnosti po umetniko delo koje je u njoj bilo skriveno. lanak je nosio naslov: RASVETLJENA JE JEDNA UMETNIKA TAJNA! Nije bilo nikakve sumnje da e to biti senzacija. Drala je u rukama sredstvo pomou koga je mogla sebi da obezbedi visoko mesto u najistaknutijim krugovima univerzitetske inteligencije, a moda e joj poveriti i katedru na fakultetu ili e postati doktor honoris causa nekog instituta? Bilo kako bilo, u njenim rukama nalazila se sadrina jedne knjige sa velikim tiraom, bestselera koji e joj za samo tri meseca napuniti depove novcem! Moi e da kupi vilu na moru, razvee se, zatim e... Drhtei od uzbuenja, brzo je najednom listu papira napisala plan svoje knjige u tri dela (problem, istraivanje, reenje). Trebalo bi je to pre poslati nekom izdavau,

dobiti dovoljno velik predujam na ime autorskih prava da bi mogla da plati prvu ratu za kuu. a onda... Zaspala je, nosa zarivenog u papire, slomljena preteranim radom poslednjih dana. Probudila ju je Nel, vukui je snano za rame. "ta ovo znai?" vikala je besno, maui stranicom koncepta koju je Elsi maloas uvukla u pisau mainu. Elsi je za trenutak oklevala, a zatim je jo pomalo nesigurnim glasom, izloila glavne crte svog projekta. "Ti si potpuno luda, jadna devojko! "zaurlala je Nel,"zar ba nita nisi razumela! Tvoje reenje je udesno samo ako se niko njime ne slui! Samo ako stvara intelektualnu napetost blisku zanosu, jednu nestabilnu i dragocenu ravnoteu! Mogli bismo znati, ali vie volimo da ne znamo, vie volimo da sauvamo tajnu, jer samo tajanstvenost koja je okruuje daje vrednost Hajsenmanovoj kocki. Ako se kocka istopi, ta e preostati? Jedno umetniko delo meu tolikim drugim delima, dok mu tajna sauvana u svojoj svojoj nedokuivosti daje nedostinu vrednost! Treba uivati u elji za saznanjem kao u nekom afrodizijaku. Tvoje reenje je afrodizijak, droga! Tvoje reenje ini skriveni predmet stvarnijim, zahvaljujui njemu opsena se materijalizuje, prelazi iz stadijuma iste obmane u stadijum potencijalnog ostvarenja, podstie intelekt, vodi ga do ivice bezdana zanosa: znati ne znati, razume li! Privlanost i perverznost tajne, to je ono to treba sauvati po svaku cenu! Misterija i njeno mogue razreenje su dva pola zanosa. Dok ne verujemo u mogunost rasvetljavanja tajne, problem nas sve manje zanima, a to je upravo ono to se sada dogaa sa Hajsenmanovom kockom. Kada postoji odgovor, on ponovo oivljava interes za tajnu, daje joj vei znaaj..." "Ali to je zloin!" promucala je Elsi, gorei od srdbe, "to prikrivanje, to je... to je greh prema ljudskom saznanju! Tvoja koncepcija umetnosti je bliska voajerizmu, ti nisi esteta, ti s jedno izopaeno, bolesno bie! Tvoje uivanje je pornografsko, tvoja vizija umetnosti je gnusna! Ti bi htela da zauvek prikrije objaenje?" "Da! Zauvek! Htela bih da ga sakrijem u zapeaenu kutiju, ili jo bolje, da ga napiem na list papira, a list da zalijem betonom od kojeg bi bilo napravljeno postolje za kocku. Na njega bi urezali re "reenje". Zamisli kakvo bi dejstvo imao taj postupak? A nas dve bismo izvrile samoubistvo, da bi se tako do kraja potovala pravila igre: da niko ne zna..." Elsi se otimala, izmiui snanim Nelinim rukama. "Ti si bolesna!" ponavljala je, beei u drugi kraj sobe.

"Nisam", usprotivila se Nel, trudei se da govori mirno, "ti u sebi priznaje da sam u pravu. ista logika. Uzmi samo primer kriminalnih romana koji sadre problem: sve dok nemamo klju za enigmu (Ko je ubio? Kako? Zato?) tajna je iva, opipljiva, zanosna. Ali im doe do raspleta, sve propada, vie ne ostaje nita, samo razoarenje... Zamiljali smo sve drugaije, mi smo..." "uti!" vrisnula je Elsi i pobegla na plau pokrivajui ui rukama. Kada se kasno u no vratila u kuu, otkrila je ugljenisane ostatke svog koncepta u velikoj bakarnoj pepeljari u kuhinji. Obuzeta uasnom sumnjom, jurnula je prema kaminu u salonu i nala, meu cepanicama, pepeo traktata o okultizmu ije su korice jedine ostale itave. Nel je preduzimala potrebne korake. "A sada", povikala je Elsi upavi u sobu svoje prijateljice, "hoe li me sada moda podvrgnuti ispiranju mozga?"Odmah se pokajala zbog svojih rei; ta ako Nel u nastupu ludila odlui jednostavno da je ubije? Posle oduevljenja prvih dana, nastupio je mraan period svakodnevnih sukoba. Njihovi odnosi su se stalno pogoravali. Elsi se oseala prevarenom, lienom svog udela u slavi, ali nije imala dovoljno argumenata da se suprostavi svojoj sagovornici. Zauzela je pasivan i nervozan stav deteta koje se duri i zbog toga je nou proklinjala samu sebe plaui u krevetu. Kako se to dogodilo? Elsi je kasnije uvek imala mnogo muke da se seti tanog toka dogaaja. Pa ipak... Prvo je to bio onaj mali gejzir od peska koji se iznenada podigao na deset centimetara od njene glave, dok se gola sunala usred pustog zatona. Zaudila se toj iznenadnoj pojavi i odmah je pomislila na jednu od onih kraba koje riju po pesku ivei sasvim blizu povrine zemlje i koje se, duvajui svom snagom svojih nozdrva, pokrivaju peskom ili muljem da bi tako postale nevidljive za mogueg neprijatelja. To ju je zabavljalo. Prevrnula se na bok, ispruila oprezno prste, pipajui meku povrinu i traei malu glatku ljuturu. Radila je to lakim i brzim pokretima, ne elei da je kraba utine. Ali njeni nokti su se zarivali u vani pesak ne nalazei tamo nita... Zbunjena, spustila se na kolena i zarila kaiprst u sredite malog kratera koji vetar jo nije bio potpuno poravnao. Odmah se trgla. Dodirnula je neto vrelo. Neto vrelo od metala, iji oblik joj se inio dosta razliit od oblika krabe: bio je to metak... Pekao ju je na dlanu, tako da je morala da duva na njega kao na kola tek izvaen iz penice da bi mogla izdrati njegovu toplotu. Guila se.

Neko je pucao na nju! Trebalo je beskrajno dugo vremena da istina prodre do njene svesti. Gaali su je verovatno s vrha oblinje dine. Osetila je straan bes koji je nadvladao oseanje straha. Ve odavno je morala znati da e se to dogoditi, kako je samo mogla da bude toliko glupa? Obukla se na brzinu i otrala u bungalov. Neli je spavala (bolje reeno pretvarala se da spava) na verandi, u svojoj plavoj mrei za leanje. Disanje joj je bilo potpuno normalno, ali ona je mogla da puca kroz prozori na tavanu i promaivi cilj, mogla je odmah da se vrati i ponovo legne u nastojanju da zavara protivnicu. Elsi je stegla zube i nije rekla nita. Svakako bi bilo opasno traiti od Nel neko objanjenje. Sledei dani su protekli u klimi krajnje zategnutosti. Pre spavanja Elsi bi zabarikadirala vrata, a zatim razmetala po sobi razne "zamke" na koje bi Nel morala da naleti u mraku: gomile knjiga, prazne boce, razne drangulije... Ona je luda! mislila je, pre sa odvratnou nego sa strahom, ona je bolesna! U toku prve etiri noi, videla je dva ili tri puta kako neko pokree kvaku na vratima i ula kao gvozdena ica zvecka u bravi, ali reza je izdrala. Ubrzo je prestala da jede bojei se otrova. Gotovo vie nije ni izlazila iz svoje sobe, vrebajui kroz otvor na kapcima onaj trenutak kada e Nel otii na plivanje. im bi visoka prilika ene zaronila u talase, to je za nju bio signal da istri iz kue i uputi se prema prodavcu slatkia koji je prodavao sladoled deci pocrveneloj od sunca, da bi kupila sve to joj padne pod ruku: tri table okolade, etiri kesice bombona, dve kutije keksa... "Ehej! Pa vi se ponaate kao dete!" doviknuo bi joj prodava, "ostavite to deci! Isprazniete mi radnju!" im bi platila, vratila bi se u kuu trei, navukla bi rezu i poela da prodire hranu, meajui okoladu, kekse i mirisave bombone dok joj ne bi pozlilo. Zato nije pobegla? Nije imala novca, to je tano, ali mogla je jednostavno da putuje auto-stopom. Meutim, nije to bio pravi razlog. Ona u stvari nije htela da prizna da je pobeena, nije htela da poklekne pred Nel, da se odrekne svojih prava na uee u reavanju problema Hajsenmanove kocke. Jedne veeri je Nel zakucala na njena vrata.

"Duri se? Kakva glupost! Hajde da se pomirimo! Priznajem, pogreila sam to sam spalila tvoj lanak, je li u redu? Molim te da mi oprosti! O.K.? Jesmo li opet prijateljice?" Elsi je stegla zube. Sve je to jako mirisalo na podvalu. S druge strane, ona je bukvalno umirala od gladi, zatvorena meu etiri zida svoje sobice, a i problem obavljanja prirodnih potreba poeo je da se zaotrava. Stavila je u dep svog belog mantila jedan no za seenje hartije veoma irokog seiva i smakla rezu. Nel se smeila. Pogled joj je bio jasan i otvoren. "Idemo u restoran da ovo proslavimo!" rekla je uz glasan smeh koji je zvuao savreno prirodno. Sat kasnije ve su sedele pred malom krmom na plai. Elsi je zahtevala da ona lino odabere restoran. Za vreme obeda je s velikom budnou pratila svaki pokret svoje prijateljice i odbijala da je ova poslui. Ali nije se dogodilo nita. Mada je to bilo glupo, osetila je smirenje. Da li je Nel alila zbog svog nepromiljenog postupka ili je samo pokuavala da umanji njen oprez? Nije bila u stanju da odgovori na to pitanje. Legla je u krevet im se vratila u svoju sobu, oseajui teinu posle jela i lako pijanstvo od gustog i slatkog vina, tako da je odmah zapala u grozniav san. Probudila se zbog vruine, uasne vruine i jakog, otrog mirisa. Mirisa dima. Uspravila se u krevetu. Gusti kolutovi dima koji su dopirali iz hodnika ispunjavali su sobu, probijajui se ispod vrata. POAR! Kua je gorela. Potrala je ka vratima, bila su zatvorena. Uzalud je okretala klju, vrata se nisu mogla otvoriti. Bila su neim poduprta sa spoljne strane, verovatno nekom daskom ili stolicom koja je bila ugurana ispod kvake... Dim se sve vie irio, omotavao se oko njenih glenjeva, njenih butina. Sigurno je Nel zapalila laboratoriju, tako da e svi smatrati da je do nesree dolo zbog neke nezgode prilikom obavljanja eksperimenata... Poela je da kalje. Oseala je kako je hvata panika. U sobi se vie nije moglo disati. Imala je jo samo jednu mogunost, ne razmiljajui mnogo potrala je prema prozoru, otvorila kapke i bacila se u prazno. Bila je na prvom spratu, pad na pesak ne bi trebalo da bude smrtonosan. Meutim, kada su se njena stopala odvojila od ivice prozora na zidu od cigle, zapazila je u magnovenju abar od dvesto litara kljualog voska koji je bio nameten upravo ispod linije pada njenog tela. Bacila se unazad, koa sa donjeg dela lea je

nestala, oguljena pri dodiru sa hrapavim zidom. Uspela je da se uhvati desnom rukom za prozorski kapak, uvukavi prste u jedan prorez u drvetu. Visila je tako nekoliko sekundi, ljuljajui se iznad praznine, dok su arke kripale i polako poputale, zatim je uspela da se zadri na niskim granama jednog drveta gotovo prislonjenog uz fasadu kue i da sklizne na zemlju izmeu abra i zida, dok joj se trbuh nalazio samo nekoliko centimetara udaljen od vrelog voska. Malo je nedostajalo da nastrada. Sigurno bi rekli da je posredi mesearstvo, gubitak ravnotee... Kad se vratila u kuu, otkrila je ono to je ve ranije nasluivala: nije uopte ni bilo poara, samo obina posuda sa masom koja proizvodi dim stavljena pored njenih vrata i koja je bila dovoljna da stvori iluziju vatre... "Morala sam to da uradim", odjednom je promrmljala Nel iza njenih lea. "Sigurna sam da nee umeti da uti. Znam ta e prvo uiniti kad ode odavde, javie novinama svoje otkrie. Nita nisi razumela. Ti predstavlja pravu opasnost za umetnost. Pravu opasnost..." Bila je bleda, napeta. Elsi je zadrhtala, mrak se ve bio spustio. Plaa i put bili su pusti, nije se mogla nadati nikakvoj pomoi. Poela je polako da se pomera, oslanjajui se leima na zid. "I onaj pucanj pre neki dan, i to si ti uinila?" Nel je zaklimala glavom, izraz njenog lica postao je tuan. "To je jedini nain", proaputala je, "ti hoe sve da uniti, iz uobraenosti, iz sujete. Umetnost je za tebe samo nain da stekne bolji poloaj u drutvu. Ti si udovite, ti si jedno odvratno malo uskogrudo udovite. Kako sam samo mogla da se tako prevarim u tebi?" Elsi je videla bljesak brijaa kako se pribliava njenom vratu, zabacila je glavu u poslednjem oajnikom pokuaju, udarila o zid. Izgubivi ravnoteu zbog tog pokreta, Nel se gotovo naslonila na njeno rame, odjednom meka, teka. Tek kada je Elsi osetila kako se Nelino lice pripilo uz njen obraz, videla je da u vrsto stisnutoj aci dri no za seenje hartije koji je instinktivno izvukla iz depa svog mantila u trenutku napada. Seivo je sve do drke bilo zabodeno u trbuh nepomine ene... Eto kako se to dogodilo... Dobar deo noi ostale su tako naslonjene jedna na drugu, ona iva i ona mrtva, obe nepomine. Tek oko dva sata Elsi je uspela da se povrati. Bilo je to kao da je

njena kima, maloas preseena skalpelom, ponovo srasla. Pomerila se, nosei sobom i Nelino telo. Imala je udan oseaj kao da se nalazi daleko od svega, smirena, odsutna. Bilo joj je potrebno vie od sata da odvue telo meu dine i da ga zakopa u podnoju jednog peanog breuljka. Znala je da se ta meka brdaca pomeraju i da e kroz nekoliko meseci Nel biti prekrivena itavim nizom malih uzvienja. Pospremila je kuu, zatvorila kapke na prozorima, zadenula za prozor u prizemlju natpis koji je Nel ve ranije bila pripremila s istom namerom: "Otila sam na put! Hvala na poseti!" Nijednog trenutka nije pomislila da ode na policiju. Ko bi joj poverovao? Ona je jednostavno zarila svoje oruje u Nelin trbuh, pomiljalo bi se na ljubavnu svau izmeu dve lezbejke, na zloin iz strasti, nikad na nesrean sluaj. Ne, nije imala izbora, uostalom nije vie ni imala snage da razmilja o bilo emu. Krenula je na put iste noi i peaila do dravne granice. Imala je sree i uspela da se uvue u vagon teretnog voza. Bilo joj je potrebno trideset sati putovanja do mora, a petnaest dana da bi se vratila kui. Ponovni susret sa orom nije joj doneo nikakvo olakanje, kua nije za nju bila pribeite gde bi se mogla sakriti od onog to e neizbeno poeti da je progoni. inilo joj se da e svakog trena policijska patrola opkoliti kuu ili ui kroz prozore, sa uperenim pitoljima. Oseala je strah. Uasan strah. Nou bi ula kako se za njom zatvaraju vrata gasne komore i budila bi se iz sna s glasnim vriskom. Kad god bi istila povre nagnuta nad slivnikom, orov pogled bi poivao na njenom potiljku kao neki zarali i otri znak pitanja koji se zarivao u njen mozak. On je eleo da ZNA. Bolesna radoznalost je prosto izbijala kroz sve pore na njegovoj koi, on je eleo da ona PRIZNA, da se pokaje, da zatrai od njega oprotaj. Zamiljala je kako puzi pred njim mucajui "ti si bio u pravu, nije trebalo da odem", a on, pun snishodljive blagosti mujaka svesnog svoje nadmoi, samo bi procedio: "Ja sam te na vreme upozorio!" Ne, to je bilo nemogue. Posle svega to je preivela, nije vie mogla da se vrati u tesni kalup tog obinog, jeftinog ivota, te svakodnevne jednolinosti bez sjaja koja e polako izjedati njene snage sve do groba, sve do mirenja sa sudbinom.

Dok je or venuo u svojoj kancelariji, ona je pila da bi se tako borila protiv strepnje i protiv gaenja. Jednog jutra probudila se u sobi za prolazne goste nekog hotela u luci, u koju je otila sa jednim panskim mornarom. Shvatila je da e uskoro sasvim izgubiti glavu. Znala je da bi joj njena majka rekla: "Pokuaj da rodi dete, imae pune ruke posla, a ene su upravo za to i stvorene, samo za to. Rad, studije, veruj mi, sve su to demagoka naklapanja. Rodi dete. Osetie zadovoljstvo, sreu, olakanje to si odigrala svoju ulogu u drutvu, ispunila svoju obavezu prema ljudima. Elsi, tvoja nesposobnost da bude srena je samo odraz tvoje neiste savesti, ti odbija da prihvati pravila igre i to te ini nesrenom. I ti to vrlo dobro zna..." U svojim snovima videla bi ora obuenog u policijsku uniformu kako je hvata za kou na vratu, viui piskavim glasom: "Hapsim vas zato to ste odbili da ispunite svoju obavezu prema drutvu. Sve to budete od sada rekli bie upotrebljeno protiv vas." Nije vie mogla da nae nikakvo reenje i polako, kao i ranije, poela je da pomilja na samoubistvo. Jedna od omiljenih reenica njene majke najee joj se motala po glavi: "Ne treba iveti iznad svojih mogunosti, keri moja, ali pri tom ne mislim na novac..." Ugovor o obavljanju posla koji joj je poslalo ministarstvo, inio se kao ona ruka koja vam se iznenada prua u trenutku kada se, visei iznad ponora, spremate da odustanete od borbe za ivot. "Bie to kao da polazite sasvim sami na put oko sveta, objasnio joj je podoficir instruktor (demekast ovek, crvenog lica i glatko obrijane lobanje), moi ete da se oslonite samo na sebe i jedino na sebe. Nadam se da ste operisali slepo crevo? Jer kad se jednom budete nali itavu godinu dana hoda udaljeni od ulaza u muzej, neete nikako moi da se vratite i trknete do lekara!" Naredio joj je da se skine do gole koe, zabio je svoje prste etvrtastih noktiju u njene trbune miie, opipao ju je sa svim strana, gledajui je oima aseksualnog gimnastiara. "U redu je, zakljuio je na kraju, dobro ste graeni, imate jake miie. Jeste li sterilizovani? Hou da kaem: da li je nad vama izvrena ovariotomija?" Zbunjena, Elsi je pocrvenela, a zatim plaljivo promucala "ne" kao da se davi, zbog ega je instruktor napravio grimasu... "To je nezgodno. Najzad, na vama je da se uvate. Treba da shvatite, devojka ili momak koji prave popis mogu provesti

jednu, dve, pa ak i tri godine ne videvi nikog, ali ako sasvim sluajno doe do susreta i ako su te dve osobe koje su se srele suprotnog pola, onda, nema ta, priroda trai svoje! Pazite, ja to govorim zbog vas, jer kad jednom budete trudni, bie vam teko da nastavite da hodate, a dete uvek ometa rad... Ako treba da se brinete o njemu, da ga nosite, da ga uspavljujete, neete vie moi da radite, a to je vrlo nezgodno..." Videla je kako okleva, odmeravajui opasnost od trudnoe kojoj bi ona bila izloena i sve tetne posledice takve situacije. Videla je kako vrti hemijsku olovku meu prstima obraslim gustim upercima dlaka, muei se u sebi, nesiguran, neodluan izmeu dva odeljka koja treba popuniti: "fizika sposobnost za aktivnu slubu" i "potpuna ili delimina nesposobnost koja uslovljava nemogunost primanja u slubu" i oseala je kako joj ledeni znoj klizi niz lea i tipa kou... "Znate", promrmljao je, "nije dovoljno eleti ili ne eleti. Moete da naletite na nekog tipa eljnog seksa, pobesnelog, koji e vas silovati. to se tie pilula, one nisu dobro reenje, sve one koje emo moi da vam damo sutra, nee nita vredeti kroz dve ili tri godine, a ako va boravak u muzeju pree tu granicu vie neete biti zatieni..." Na kraju, poto je jo jednom odmerio njene miie, verovatno zadivljen pocrnelom koom itavog njenog tela koje je odisalo zdravljem, izjavio je: "O.K, u redu, ali pod uslovom da pre odlaska zavrite obuku za samoodbranu." Sledea tri dana provela je sa instruktorom, neumornim robotom, koji je ponavljao svoja uputstva jednolinim glasom u kom se izgleda nikad nisu mogli pojaviti ni nestrpljenje ni ljutnja. Nauio ju je svemu, kako da se bori, kako da preivi i ponekad je imala utisak da se priprema za neko daleko zvezdano putovanje do granica galaksije. "Obuka slubenika koji obavljaju popis je ista kao i obuka komandosa", rekao je podoficir u toku kratkog uvodnog objanjenja, "zato sam ja ovde." Sluala ga je, zadivljena. Ona vie nije pripadala normalnom svetu, nije se vie pokoravala zakonima koji vae za obine ljude, ona je postala nedodirljiva. "Sistem je jednostavan", objasnio joj je ovek,"zamiljen je tako da vas primora da HODATE. Sve to ete sobom poneti podreuje se samo tom zakonu, samo tom principu. Mi emo privrstiti na va levi gleanj jednu elektronsku narukvicu-broja koja e beleiti vae korake i razdaljinu koju ete svakog dana prei. Njena prava

funkcija je da proverava da vi zaista hodate u toku najmanje osam sati dnevno, pridravajui se jednog odreenog ritma, umesto da se izleavate po celi dan u nekom divanu ili vrtite palce gledajui u tavanicu... Ako bi se nekim sluajem to dogodilo, vaa karta za namirnice bi automatski izgubila magnetinost u toku celog trajanja vaeg zastoja. A to znai da vam automati sa hranljivim tabletama ne bi vie isporuivali nikakvu hranu ni pie, sve dok ponovo ne biste poeli da hodate." Ona ga je, naravno, obasula pitanjima na koja se on trudio da odgovori. Po njegovim recima, upotreba narukvice-brojaa imala je za cilj da sprei pristup raznoraznim tipovima koji bi bili privueni nadom da e moi ceo preostali ivot da se hrane na raun uprave muzeja. "To je neka vrsta prirunog policajca" zakljuio je glasno se smejui, "on spreava sve obeenjake da, kad su preputeni sami sebi, ne pokleknu pred iskuenjem da prilegnu na neku klupu i spavaju bez kraja i konca. Ako se tako posmatra, to je sprava visokog morala!" Narukvica-pijun imala je jo neke druge funkcije: poto je posedovala mikromemoriju, beleila je opise izloenih predmeta kao magnetofon ija magnetna traka bi imala neogranieno trajanje; osim toga, svaki preeni metar je odgovarao odreenoj sumi izraenoj u dolarima koja bi se pojavila na odreenom prozoretu sa deset cifara slinom brojaniku depnog raunara. Na taj nain je onaj koji hoda mogao u svakom trenutku da proveri jednim pogledom kolika je suma koju e primiti po povratku sa obavljenog posla. Ta veselija strana predmeta o kojem je re unekoliko je umanjivala njegovu funkciju kanjavanja. Ve sutradan, oko Elsinog glenja se zatvorila hromirana narukvica koju ona sama ni na koji nain vie nije mogla da otvori i za trenutak je imala veoma jasan oseaj da je, u stvari, robinja koju su bacili u okove. Ali to nije uopte odgovaralo stvarnosti jer je kontrolna narukvica, naprotiv, za nju predstavljala sredstvo koje joj obezbeuje slobodu. "Ne bojte se", dobacio joj je podoficir i potapao je kao mukarca po ramenu, "metal ne izaziva alergiju!" Prestao je govoriti onim jednolinim glasom kojim je govorio za itavo vreme obuke, a i lice mu je sada izgledalo pokretljivije, ivlje.

"Dau vam jedan savet", rekao je dok se Elsi obuvala, "ako imate ljubavnika, iskoristite priliku veeras jer od sutra poinje uzdravanje ije trajanje nije ogranieno." Elsi je odgovorila da nema ljubavnika i da joj uzdravanje od seksa ne izgleda dramatian problem. Duge godine koje je provela u krevetu sa orom dokazale su joj da moe da savlada telesne prohteve. Ali podoficir to nije mogao znati. Sutradan, u zoru, ula je u muzej. Instruktor ju je ekao usred predvorja da bi svojeruno obesio oko vrata mlade ene elektronskog vodia koji e od sada biti stalno uz nju. "Pogledajte", objasnio joj je apui kao da se oboje nalaze na pragu neke crkve, "vodi nema dugme za stavljanje u pokret, to znai da vi neete moi da ga pokrenete kad vi to budete eleli, suprotno svim ostalim vodiima koje ste ranije mogli da koristite. Ministarstvo jedino odluuje o datumu vaeg povratka, ono e ga aktivirati posebnim signalom i tada e vas on odvesti nazad do izlaza. Do tog trenutka, kutija e ostati nema. Ne pokuavajte nikada da bilo ta dirate na vodiu, on poseduje ureaj za samounitenje koji e ga odmah uiniti neupotrebljivim..." Stajao je tako jedno vreme oputenih ruku, zbunjen, a zatim je odluio da joj stisne ruku svojom krupnom i uljevitom akom. "Stvarno se pitam ta ovako zgodna maka trai u toj jezivoj zgradi", progunao je jo jednom pre no to je krenuo prema izlazu. Elsi ga je pratila pogledom dok je silazio niz belo stepenite muzeja. Oseala se veoma prijatno.Nije se bojala, samo je platno vojnikog odela grebalo njenu kou suvie osetljivu za tako grub dodir. Oseala se nekako udno to ovako, gotovo bez ikakvog prtljaga, polazi na tako dug put. U depu na levoj strani grudi nalazila se etvrtasta plastina magnetna kartica koja e joj omoguiti da preivi; vodi joj je visio oko vrata na hromiranom laniu... Imala je oseaj da je gotovo gola. Naglim pokretom ula je u prvu salu u prizemlju. Narukvica-pijun je odmah kljocnula i zadigavi nogavicu Elsi je videla da brojanik, za sada bez cifara, poinje da svetli. Popis je zapoeo... Koliko dugo je ovako hodala? Ona to nije mogla da kae, ona to nikada nee moi da kae. Malo-pomalo otkrila je da, kada se pree izvesna granica, vreme prestaje da tee i poinje da traje samo u neprekidnoj sadanjosti, bez jueranjice i bez sutranjice. Ponekad bi u njenoj percepciji vremena dolazilo do udnih zastranjivanja

i ona bi se budila na nekom divanu od vinila sa oseanjem da je spavala deset godina. Drugi put bi joj se inilo da je krenula pre samo nekoliko nedelja. Meutim, nije bila glupa, veoma brzo je zapazila da magnetna kartica na svakom automatu za hranu otvara odeljak koji nije bio pristupaan obinim posetiocima. Polazei od te injenice, bilo je lako shvatiti da su hrani, namenjenoj licima koja rade za ministarstvo Kulture, bile dodane psiholoke droge s ciljem da iz njihovih misli potisnu depresivne uticaje klaustrofobije. Ila je napred, praena tihim zveckanjem kontrolnog prstena privrenog na gleanj, gledajui kako cifre postepeno popunjavaju tri odeljka, zatim etiri, pet... Poto se pojavio petocifreni broj, nije se vie trudila da zadie nogavicu svoje uniforme. Znala je da sprava na njenoj nozi pretvara metre u kilometre i vie je volela da ne zna koliko je preena razdaljina. Ila je stalno napred... Bio je to udan ivot, sav posveen uenju, moglo bi se rei gotovo kaluerski, za koji je sve u svemu bila dobro pripremljena posle studija na univerzitetu. Koraala je, izgovarajui apatom, kao neku molitvu, opise mnogobrojnih predmeta izloenih na policama. Nou bi koristila jedan deo vremena namenjenog odmoru za razradu estetskih teorija koje je, zatim, glasno izgovarala, nadajui se da e njene rei koje e aparat zabeleiti, pobuditi interesovanje strunjaka u ministarstvu. Nikakav znaajniji dogaaj nije poremetio mirno proticanje dana. Jednom nedeljno prala je svoje odelo u lavabou toaleta, u sali kojom je upravo prolazila. Ponekad se tuirala ili prala kosu (bez nekog odreenog razloga jer nikad nikog nije srela i njen spoljni izgled stoga nije imao nikakvog znaaja). Proteklo je dvanaest meseci kao niz dana koji su svi bili nalik jedan drugom. Oseala se prijatno, osloboena svakodnevnih dosadnih poslova, ienja povra ili pranja posua. esto je sanjarila o tome kako obavlja popis skupocenih zbirki nekog princa ili ak nekog cara monog i surovog, ali koji e umeti da na vreme nagradi njenu odanost. Hodala je. Mora da se sada nalazila veoma daleko od polazne take, ali nita u arhitekturi muzeja nije nagovetavalo bliski zavretak njenog posla. Tako je, gotovo sasvim neosetno, protekla prva godina, dok su u toku druge, godine, neki dogaaji na neprijatan nain prekinuli jednolinost njenih dana. Prvo je to bilo otkrie jednog lea u uniformi pored automata za hranu. Ve odavno istrunulo, telo je sada izgledalo kao mumija od isuene koe. Spustivi se na

kolena pored njega, Elsi je zapazila da su nokti tog oveka ostavili duge, grozniava ogrebotine na obojenoj povrini aparata i izvukla je iz toga zakljuak da je neznanac verovatno umro od gladi, udaljen samo nekoliko centimetara od proteinskih tableta, poto je (teko bi bilo utvrditi pravi razlog) izgubio ili upropastio svoju magnetnu karticu za hranu. Osetila je neprijatnu jezu, prvi put posle toliko meseci postala je svesna opasnosti obavljanja popisa i odmah je opipala plastinu karticu kroz tkaninu svog odela. Poto je bila iscrpljena, morala je da jede i pije na nekoliko metara od lea, oseajui koliko tune ironije krije u sebi ta situacija. Drugi put, zaula je, iznenaena, glasni pla deteta koji je dopirao s njene desne strane, sa udaljenosti od stotinak metara... Promenivi pravac kretanja zbog te nove okolnosti, otkrila je devojku svojih godina kako se vue poput pua kroz jednu ogromnu salu, trbuha deformisanog poodmaklom trudnoom, dok je za ruku vodila deaia od dve ili tri godine, golog i pokrivenog prainom. Ostale su nekoliko sekundi nepomine, gledajui se u oi, kao da je svaka od njih do tada verovala da je samo ona preostala od cele svoje vrste. "Gladan je", tiho je rekla devojka kroz iju razdrljenu uniformu se video naduven, zategnut trbuh, pokriven finom mreom popucalih krvnih sudova i grudi, oteene zbog obilnog nadolaska mleka. Zatim je dodala, poto Elsi nije rekla nita: "Zovem se Marija, a ovo je ak." Malo kasnije je ponovila jo jednom "Gladan je", kao da pokuava da se izvini zbog buke koju je izazvala. "Jesi li sama?" progovorila je Elsi (a zvuk njenog glasa koji odavno nije ula tako snaan i visok, uinio joj se stranim i nekako neljudskim). Marija je klimnula glavom, pod neonskim svetlom njeno lice je izgledalo neverovatno mravo. "Otiao je pre pet ili est meseci, promucala je, hou da kaem: umro je. Pokuao je da silom otvori automat za hranu da bi ukrao dodatne obroke. Zatitni ureaj ga je ubio elektrinim udarom." Elsi se ugrizla za usnu; podoficir ju je veoma dugo upozoravao da ne popusti pred eljom da uzme vie nego to joj pripada. Magnetna kartica za snabdevanje je isporuivala dnevno samo trideset dve hiljade kalorija, uglavnom podeljene prema emi: deset hiljada/dvanaest hiljada/deset hiljada. Uzaludno je bilo gajiti nadu da se moe dobiti vie, poto je sve operacije knjiio neogranieno budan centralni raunar. "Jesi li i ti zaduena za popis?" zapitala ju je Elsi u elji da skrene razgovor na neku manje bolnu temu. Mlada ena ju je gledala ne shvatajui."Za popis?"promucala

je, ne, ja sam bila zaduena za parkete, Pol je istio tepihe. Pol je mrtav, pokuao je da silom otvori automat za hranu da bi ukrao dodatne obroke. Zatitni ureaj ga je ubio elektrinim udarom." Zastala je kao da joj je odjednom neto sinulo u glavi, zatim je rekla: "U stvari, dete je svemu krivo." Zautala je, a Elsi, ma koliko se trudila, nije imala ta da joj kae. Ve godinu dana ni s kim nije razgovarala i istinu govorei, to joj uopte nije nedostajalo. Nastavile su da utei hodaju jedna pored druge. Zauen i privuen Elsinim prisustvom, ak je prestao da se dere. "Treba ii napred, odjednom je promrmljala Marija, ako ne hodamo aparat izbacuje karticu... "Ali ti mora da ima karticu svog mua, zar ne?" primetila je Elsi. "Nemam, kartica ostaje lina svojina i moe da bude upotrebljena samo ako njome rukuje vlasnik. To je tako udeeno da se izbegnu krae meu slubenicima. Uostalom, kad neko umre, njegova kartica automatski gubi magnetinost pod dejstvom kontrolne narukvice koja konstatuje prestanak rada srca." Nastavile su tako da idu sve do veeri, do oaze sa automatima za isporuivanje hrane i Elsi je ustupila malom deku svoj obrok, pitajui se sve vreme kako e to dete moi da preivi ako njegova majka iznenada umre. Zatim je pomislila na Marijin poroaj. Onog trenutka kad novoroene bude izalo iz njenog trbuha, ona e morati da ustane i da hoda, da hoda, ako bude elela da jede... A kad iz njenih grudi bude istekla i poslednja kap mleka, bie primorana da hrani dvoje male dece jednim jedinim obrokom. Koliko dugo e oni imati snage da ispune onaj prosek koji zahteva kontrolna narukvica? Te noi Elsi je veoma loe spavala i sanjala hiljade snova, u kojima je videla sebe kako, gola i mrava kao avet, luta od sale do sale, drei na svakoj dojci po jedno malo dete. Kad se probudila, sva lepljiva od znoja, Marija i ak su bili nestali. Sledeih dana, u toku gotovo cele sedmice, imala je obiaj da izvikuje njihova imena svakih pola sata. Zatim je oslukivala, nadajui se da e dobiti nekakav odgovor, ali nikad nita nije ula. Seanje na ovaj dogaaj postepeno je izbledelo u dui mlade ene, ipak je zauvek zadrala oseanje uasa pred nepokretnou i patoloki strah od nesrenog sluaja. Kad god bi se nala na vrhu stepenita kojim je trebalo sii da bi nastavila svoj put, svaki put bi pomislila ta bi se dogodilo kad bi se iznenada okliznula na jednom suvie uglaanom stepeniku. Zamiljala je sebe kako sa nogom na kojoj zjapi otvoren prelom, lei bez snage na nekoj klupi i kako urla od bola im spusti nogu na zemlju.

Bila je sigurna da bi ubrzo umrla, izmuena groznicom, gangrenom i glau. Nita nije bilo predvieno za sluaj tekih obolenja, jedino su se u ormanima kabina sa tuevima mogle nai neke tablete protiv temperature, mada je i njima najee ve odavno proao rok upotrebe. "Muzej je savreno zdrava sredina, objasnio joj je podoficir, vazduh je proien, bez virusa, bakterija i drugih mikroba. Odrava se postojana i prijatna temperatura. Arhitektura muzeja obezbeuje potpuno odsustvo promaje.Nemogue je da se ovek u njemu razboli, stoga nita nije predvieno za pakovanje i dopremanje lekova. Osim toga, slubenici koji u njemu rade moraju biti potpuno zdravi. I ishrana je savreno uravnoteena. Vi znate isto tako dobro kao ja da ovi novi biljni proteini ne podleu trulenju. Mogu se bez problema sauvati i jesti i hiljadu godina kasnije! Ne treba voditi rauna o bilo kakvom roku upotrebe!" U svetlosti svih ovih dogaaja, mlada ena se oseala manje sigurnom nego to je u poetku zamiljala i kada bi doivljavala snaan napad straha i strepnje, dogaalo joj se da silazi ili da se penje stepenicama etvoronoke. Ponekad bi je njen probueni ponos naterao da se trgne. "Otii u dalje nego to je ikad iko otiao!" sanjarila bi tada, ali bi uto zaula, kao odjek, glas podoficira kako joj govori: "Budite sigurni, u svakom sluaju, neete doekati dovoljno duboku starost da obiete ceo muzej!" Nekada se ona podsmevala orovim strahovanjima, sada je postala svesna injenice da je muzej velik poput pravog grada. Grada u kojem bi ona morala da obavi potpuni popis, ne zaboravljajui nijednu devojaku sobu, nijedan plakar, nijednu kafenu kaiicu... Pa ipak, kad bi ovek uspeo da zaboravi onu "danajsku" stranu celog tog posla, morao bi da prizna da zgrada predstavlja neku vrstu paralelnog i umirujueg sveta. Kao materica odseena od svega onog to se nalazi spolja, neprobojna, zatitnika i udobna. Elsi se seala svojih nekadanjih strepnji kada bi neki spiker izbljuvao u zvunik tranzistora uobiajene apokaliptine novosti o stanju u svetu i o naglom porastu prodaje atomskih sklonita. Videla bi u mislima sebe kako tri od kioska do kioska kupujui jedne za drugim razne asopise, kako ih zatim lista tragajui grozniavo za nekim proroanstvom koje bi nagovetavalo mir u svetu ali koje, na alost, niko nije mogao da izgovori. Uasavala se gomile, gradska vreva joj je izgledala kao podmukla pretnja. "Koliko ljudi!" pomiljala bi tada, "ima ih suvie! Ima ih suvie!" Deavalo joj se da sanja kako se budi jednog jutra i otkriva da je ona jedini preiveli stanovnik nekog grada unitenog tajanstvenom epidemijom...

Muzej je tako, sa svojim praznim hodnicima, sa svojim pustim mestima, pretvarao u stvarnost njena nekadanja opsesivna snovienja ljudske grobnice. Ipak, krajem druge godine, u njoj je poelo da se budi izvesno oseanje dosade. Da li je bila umorna? U poslednje vreme je jako oslabila, dok su je nou bezoblini i odvratni komari budili iz sna, oduzimajui joj polovinu, pa ak i tri etvrtine vremena odreenog za odmor. Cipele su joj bile pohabane i videla je da se pribliava trenutak kada e morati da nastavi bosa. Upravo tada je, odjednom, izlazei iz neke prostorije, nala prve komade odee. Oh, neto sasvim malo, za poetak: gornji deo vojnikog odela baen preko stepenita, par dubokih cipela ostavljenih na jednoj vitrini... Zatim su se pojavili drugi delovi odee, pantalone, itave uniforme slubenika koje su njihovi vlasnici pobacali da bi krenuli goli prema nekom tajanstvenom odreditu. Zbunjena, lutala je kao neki amac od jednog do drugog ostrvca od prnja, guei vrisak koji joj se peo u grlo. Na kraju je naila na gomilu magnetnih kartica koje su leale kao utava i arena prostirka na parketu sale namenjene izlaganju ostataka jednog broda sa tri katarke. Sagnuvi se, zakljuila je da su sve kartice od plastike slomljene na dva dela, namerno... Malo dalje, zapazila je na jednom zidu neverovatno velik broj tragova eksplozije, kao da je neko na njega ispalio nekoliko rafala iz mitraljeza, i tek kad se sasvim pribliila, otkrila je pocrnelu gomilu elektronskih vodia koje su ljudi namerno razbili o zid, izazivajui tim postupkom njihovo samounitenje. Tu se sada nalazilo pravo groblje ugljenisanih, iskrivljenih, zauvek neupotrebljivih kutija. to je vie napredovala, sve je vie imala oseaj da obilazi uzastopne krugove nekog udnog puta koji vodi ka posveenju, puta ispunjenog odricanjima koja su na prvi pogled izgledala suluda. Tako su pocepane karte za snabdevanje podrazumevale definitivno odbacivanje hrane, a polomljeni elektronski vodii, odbijanje povratka. Za trenutak se zapitala da li moda ne prisustvuje ceremonijalu nekog udovinog kolektivnog samoubistva. U istom trenu ula je u zonu mraka. Da je proitala tablicu sa objanjenjem privrenu na ulazu u predvorje, znala bi da je upravo stupila nogom na mesto pokuaja ponovnog uspostavljanja tame hiper-prostora... Ali ona nije proitala tablicu i zato je bila sigurna da je propala u bezdan nitavila. Bila je to savrena pomrina i ovek nije mogao sa sigurnou da utvrdi da li je njena dubina neizmerna ili naprotiv kompaktna i vrsta, nije vie mogao da odredi da li plovi noen vetrom kroz beskrajne prostore neba koje se neprekidno iri ili se naprotiv nalazi zatvoren u sreditu kiklopskog zida, kao oni insekti uhvaeni u ogromne blokove providne smole koje moemo videti na policama prirodnjakih muzeja.

Poela je da mae rukama, ne znajui da li treba da hoda ili da leti. Nalet vrtoglavice ju je oborio i poletela je napred. U toku delia sekunde pomislila je da e tako neprekidno padati danima, stoga je bila iznenaena kad je udarila o tlo pre no to je uspela da stvarno uoblii tu misao. Njena usta su srela neka druga usta, neije usne su se micale pored njenog uha niui rei poruke... "Mi smo veliko jedinstvo" govorio je glas,"doi da zauzme svoje mesto usred poslednje graevine. Doi..." U paninom strahu bacila se unazad i ponovo se nala okruena svetlou sale sa buavim ostacima brodova, dok su je oi bolele od bljeska neonskog osvetlenja. Primetila je da joj celo telo podrhtava pod dejstvom pravog nervnog oka i morala je da se sklupa u pokuaju da nekako umanji oseaj hladnoe koji ju je obuzimao, u pokuaju da sauva ivotnu toplotu koja kao da je naputala njeno telo kroz svaku poru na koi. Na kraju je uspela da se odvue do najblie kabine s tuem i da se baci pod vreli mlaz vode, namestivi slavinu na najjau temperaturu. Tek pola sata docnije, kad joj je koa bila sva crvena i bolna, uspela je da doe k sebi. Oslobodila se neobino teke uniforme natopljene vodom, kao ruda jalovine, i zadravi na telu samo kontrolnu narukvicu i elektronskog vodia koji se klatio na njenim grudima, ula po drugi put u zonu mraka. Pod prstima je oseala da su zidovi prekriveni odvratnim sunerastim i tronim izraslinama koje su se mrvile pri najmanjem dodiru. Verovatno su to bile peurke, roene iz vlage i onog veoma jasno ujnog kretanja udisaja i izdisaja koji su se ponavljali u snanom i ravnomernom ritmu, a ipak su bili tako bliski snu, gubitku svesti. Sagla se, dlanova ispruenih kao da je lepa, napipala bok i polni ud nekog mukarca koji je leao na leima. Ruke nepoznatog oveka, podignute iznad glave (njegove ispruene ruke i noge inile su da izgleda kao veliko poloeno slovo X) obuhvatile su glenjeve na nogama dveju ena od kojih je svaka stezala i u desnoj i u levoj ruci zglobove nekog drugog ispruenog ljudskog tela, a ovo je, opet... Elsi je osetila da je ponovo obuzima vrtoglavica. Bila je to prostirka sainjena od tela mukaraca i ena koji su se svi meusobno drali rairenih ruku i nogu, kao razapeti na krstove, u beskrajnom nizu, leei na leima, goli i nepomini. Uspravila se i nastavila da ide napred, sva oarana, preskaui tela jedna za drugim, sa neobinim oseanjem da se kree po ivoj ahovskoj tabli. Ponekad bi se sagla, opipala u mraku neiji trbuh, dodirnula neije usne koje bi iznenada oivele izgovarajui uvek iste rei... "Doi k nama. Mi predstavljamo kraj lutanja. Kraj razlika, kraj jedinke. Poetak JEDINSTVA..." Elsi je ila napred, dodirujui ljudska tela, muka ili enska, vrsto spojena vezama njihovih prstiju u nerazdvojnu celinu, umirujuu i smirenu. Iznenada je

postala svesna uasne samoe u koju je bila gurnuta, kao jedino bie osueno na lutanje u tom svetu jedinstva. Bila je tu, niim vezana, kao brod noen vodom. I odjednom joj je izgledalo da se ceo njen ivot odvijao pod znakom lutanja i besciljnosti. "Ti si brod fantom", proaptala su neka usta sasvim blizu nje. "Mi emo biti tvoji konopci", tiho ree jedna devojka koju nije mogla da vidi... "Potrai i nai svoje mesto u velikom jedinstvu", zauo se glas nevidljivog hora. Obuzeta panikom poela je da tri, gazei po onima koje je i dalje uporno pokuavala da nadvisi, shvatajui odjednom krhkost svog uspravnog poloaja. Jurila je, posrui. Klizala se, kotrljala, beala od tih glasova i zanosa koji je u njoj budila ta neverovatna zajednica nepominih bia, zarobljenika njihovih uzajamnih veza. Kada je na kraju iscrpljena i sva oblivena znojem pala na zemlju, dok joj je srce lupalo da iskoi, shvatila je da vie ne zna gde se nalaze ulazna vrata. Bila je izgubljena. "Upravo tako je sve zapoelo, proaptala je jedna ena ije usne su, pokreui se, dodirivale njenu golu butinu, prvi su zalutali u ovu salu sluajno, a tama im nije dopustila da pronau izlaz i tada, poto su naleteli jedni na druge, odluili su da se vie ne rastaju i da se iz dana u dan dre za ruke. I poto su nekoliko godina uzalud traili izlaz, shvatili su beskorisnost tog postupka, legli su da bi nastavili sa ekanjem i prvi beoug je bio stvoren. Kasnije su polako pristigli drugi. Dragovoljno. Zato to drugo reenje ne postoji." Elsi je ustala, beei od tog glasa, slomljena od umora i gladi. Pomislila je na magnetnu karticu koja se nalazila u depu uniforme, negde izvan ove kocke tako gustog mraka da svetlost iz sale sa izloenim brodovima nije dopirala do nje. Tokom nekoliko dugih minuta istraivala je tamu ali nije uspela da nazre nikakav oblik, ovek bi naprosto pomislio da vie nema oi, pa je i ona morala da dodirne svoje kapke da se uveri da su oi zaista na svom mestu. Glad joj je bolno cepala utrobu, zapitala se ta ine ova bia koja lee da ne umru od gladi, ali nije uspela da nae zadovoljavajui odgovor. Na kraju pukim sluajem ponovo se nala, obasjana svetlou, meu nagrizenim ostacima brodovlja fantoma. Nekim udom ona se vratila na polaznu taku. Prvo je jurila da pronae plastinu karticu u depu uniforme koja je sada bila suva i da je grozniavim pokretom stavi u prorez na automatu za hranu. Zaudo, apetita je nestalo ve posle drugog zalogaja, a nepoznati glas javio se u njenom seanju, izgovarajui rei koje se ona odmah potrudila da zaboravi: "Drugo reenje ne postoji."

No je protekla, a Elsi nije mogla zaspati ni za tren. Mrani etvrtasti otvor ulaznih vrata koji se ocrtavao na zidu hipnotiki je delovao na nju. Znai da je jedan embrionalni univerzum uspeo da se smesti pod okrilje drugog embrionalnog univerzuma, mislila je ona, te je tako muzej u stvari bio nalik onim drvenim lutkama koje se bezbroj puta mogu staviti jedna u drugu. Elsi je znala da bi joj bilo veoma lako da odmah krene, da izbegne tu sudbonosnu salu skreui levo ili desno, bilo kojim hodnikom, i da zaboravi to prokleto sredite, taj vrtlog koji je izgleda neodoljivo privlaio slubenike muzeja koji su lutali po zgradi. Moda je ak trebalo da zapui otvor koji je zjapio, tako da ovaj bunar zaborava ne privue nove rtve. Bilo bi dovoljno da pomeri neku vitrinu ili zavesu i da njima prikrije prag te klopke. Ali ve je znala da to nee uiniti... Pred jutro, iscrpljena nervnim okovima koje je pretrpela, zapala je u san ispunjen komarima, iz koga se probudila guei se. Tada je donela konanu odluku. Otkopala je elektronskog vodia koji joj se klatio na grudima i tresnula ga svom snagom o zid ispunjen brojnim tragovima eksplozija. Odbivi se od zida, sprava je poletela kroz kiu varnica i Elsi je videla kako je eksplodirala sekundu pre no to je dodirnula tlo. Metalni zavrtnji su zvidei leteli oko nje, ostavljajui zrakaste tragove na okolnim staklima. Zatim je uhvatila magnetnu karticu s obe ruke i savijala je dok nije prsla kao snano i grubo uvrnuta gramofonska ploa. "Ja sam potpuno poludela", pomislila je gledajui izlomljeni komad plastike ije su joj krhotine isekle prste. Poela je da sisa kapi krvi koje su se pojavile na posekotinama, mislei pri tom da je to moda njen poslednji obrok hrane, zatim je jurnula u mrak prema velikom JEDINSTVU... Opet je trala preskaui ljudska tela. elela je da se izgubi. Stvarno. Potpuno... Pala je na zemlju bez daha, viui kao da njen glas treba da dopre do krajnjih granica sveta: "Dola sam. Pokaite mi moje mesto!" Morala je da ponovi svoju molbu nekoliko puta, dok nije zaula jedan daleki glas kako govori kroz tminu: "Ovde je tvoje mesto!" Tokom sledea tri dana, ove kratke rei izgovarane u odreenim razmacima, bile su za nju ono to je svetionik za brod koji luta. Ila je napred, dok su joj misli bile obuzete tim jednolinim, bezbojnim glasom koji je izgovarao svoj poziv kao da daje neki signal "Ovde..." Ila je napred, bolnih nogu, na smrt umorna, trudei se da razazna da li je krik sada jasniji ili se gubi, da li ona ide u dobrom pravcu ili luta. Ila je napred...

Najzad, u trenu kada je to najmanje oekivala, jedna ruka joj se spustila na koleno naglo prekidajui njeno kretanje. "Ovde", ree poslednji put nevidljivo bie. Pala je na tlo. Desno i levo od nje dve ruke su se pruale u prazno traei je, otvarale i zatvarale prste kao biljke mesoderi. Oseala je kako prelaze preko njenih bedara, preko trbuha. "Mlada je", ree jedan glas levo od nje. "Neka zauzme svoje mesto!" odgovori drugi glas desno od nje. Kako je pruala ruke ispred sebe, Elsi je napipala ledenu masu nekog ukruenog i beivotnog tela i nije mogla da zadri krik. "To je Ester", progovorila su neka usta blizu nje, "umrla je, zakopaj je i zauzmi njeno mesto..." Bez razmiljanja, poela je da grebe noktima zemlju kojom je tlo bilo pokriveno i koja je svojom mekoom i rastresitou podseala na podlogu za gajenje peurki. Nije joj bilo teko da ispod hladnih i naboranih lea iskopa duboku rupu u koju je le polako tonuo, a zatim nestao, kada je udubljenje ispunila zemljom, ustala je i nogama poravnala ceo prostor, kao to je videla da ljudi ine na filmu ili na televiziji... Zatim se ispruila na tom leaju od zemlje i bui, uivajui u grubom i snanom dodiru uljevitih prstiju koji su se sklopili oko njenih glenjeva kao gvozdene narukvice. Zabacila je ruke iznad glave u potrazi za nogama koje su se nadnosile nad njom i koje je trebalo da stegne svojim rukama i tako stvori neraskidiv lanac. Legla je, razapela se, rairila ruke i noge u tmini velikog jedinstva. I odjednom joj se uinilo da je ceo njen dosadanji ivot bio samo iekivanje ovog jedinstvenog trenutka. Sada je bila bie bez starosti, bez imena. ak nije znala ni gde se nalazi. Svet koji okruuje muzej i sam muzej izgledali su joj toliko daleki da su postali gotovo nestvarni, da je i ona sama poela da sumnja u njihovo stvarno postojanje. Zatvorila je oi. Vie nee morati da hoda, da broji sate i kilometre. Otkrila je jaje usred jajeta, ljusku koja je bila deblja i vra od one prave i ona se u nju smestila oseajui ulnu radost, telesno uivanje koje je prevazilazilo sve ono to joj je seks ikad pruio u toku poslednjih godina. Kada je ponovo otvorila oi, postala je svesna da je izgubila pojam o vremenu. Vie ne bi bila u stanju da tano odredi koliko se ve dana nalazi ovde, leei negde u sreditu mree ljudskih tela, predajui se nonoj tmini... "Ali ja nisam gladna..." rekla je iznenada poluglasno. To je bilo tano, nije oseala nikakav bol u stomaku, a ipak je bila sigurna da ve nekoliko nedelja nije nita jela. U prstima koji su vrsto drali glenjeve nogu ispruenih iznad njene glave nije oseala nikakav zamor.

"To je zbog peurki", promrmljao je neki promukli glas negde iznad nje, "one prekrivaju zidove i tavanicu, njihove spore neprekidno padaju na nas kao kia. Kia hranljivih biljnih proteina. One daju vlagu naoj koi a hranu mesu i miiima naeg tela, jednostavno prodirui kroz pokoicu. Postupak je isti kao kad biste, elei da jedete, samo otvorili tubu s hranom i namazali se njenom sadrinom..." "To onda znai da smo mi biljke!" povikala je. U mraku su se zauli brojni glasovi koji su je uutkivali i za tren je imala utisak da se nalazi u nekoj bioskopskoj ili koncertnoj dvorani. Ovoga puta niko nije odgovorio na njeno pitanje, od sada je morala da se zadovolji samo svojim linim razmiljanjima o svemu to je izazivalo njenu radoznalost. Prvi sagovornik je nije slagao. Veoma brzo osetljivost njene koe se udesetostruila pod dejstvom mraka i ona je uspela da raspoznaje nean i gotovo neosetan dodir spora. Liilo je to na pljusak koji je, ubrzavajui protok krvi kroz vene, izazivao u njoj laku groznicu. Zamiljala je krupne ekonomske promene koje bi izazvala ova kia koja hrani "spolja", nagonei ljude da budu nudisti, primoravajui ih da budu debeli kad bi pljuskovi uestali. Videla je ene kako se zaklanjaju "dijetalnim kiobranima", kako oblae kine mantile za "mravljenje". Videla je kako se restorani zatvaraju jer ljudi vie nemaju apetit, kako fabrike prehrambenih proizvoda padaju pod steaj, kako stidljivci umiru od gladi. ula je kako se izgovaraju molitve "...daj nam danas nau nasunu kiu", a meteoroloka sluba najavljuje "obilnu hranu nad istonim delom zemlje i parikim basenom, nestaicu na jugu i glad na Korzici". Tada bi se, skrivena u tami, predavala dugom tihom smehu iji drhtaj se prenosio od ruke do ruke, ubrzo prelazio na sve one koji su je okruivali. "Moja usta vie ne slue niemu", pevuila je u sebi, "ni jezik, a jo manje neemu slue zubi, jednjak ili stomak!" U njenim trbuhu nalazilo se sada samo nekoliko metara praznih i beskorisnih creva koja e se ubudue postepeno smanjivati. Poto se hranila "spolja", bila je osloboena svih funkcija izluivanja, njena beika i njena creva nisu vie vrili svoj uobiajeni pritisak na miie zatvarae, tako da bi ponekad poela da sumnja da jo ima polne organe i anus. "Ja sam izgubila ljudsko oblije", govorila bi sebi, "ja sam nematerijalna." A to u stvari nije bilo tano jer je njeno telo mada vie nije znalo za probleme izluivanja samo zamenilo jedan nain ishrane drugim nainom. Vremenom je shvatila da spore, pored svojih hranljivih osobina, poseduju jo neke svojstva koja su izgleda bila halucinogena i ona je pustila svoj duh da plovi kroz itavo more slika koje su se pojavljivale u njenom mozgu, lutala je izmeu geometrijskih tvorevina, udovinih prostornih i vremenskih zbivanja i oblika. Tonula je... tonula.

Elsi je beskrajno, beskrajno dugo leala na leima i ruke koje su ve mesecima stezale njene listove, prsti koji su moda ve godinama stezali lanke na njenim nogama, prenosili su na nju svoju snagu. "Ja sam morska zvezda", pomislila je pomalo zbunjena i pomerila bokove zdesna ulevo dubei zemlju pod sobom, uprkos kamenju ije su je otre ivice dodirivale preko ronatih zadebljanja koja su sada prekrivala celu zadnju stranu njenog tela. "Ja sam morska zvezda."

3
or je oseao elju da nosi naonjake poput konja. Dve ploice od koe ili metala koje bi okaio iznad obraza i tako ograniio svoje vidno polje na put, tek toliko irok da se njime moe proi. Kad god bi prilazio ogromnom i velianstvenom stepenitu muzeja, poeleo bi da svom pogledu oduzme svaku mogunost da se iri, da prodire u daljinu, te da ga tako ogranii na onaj uski prolaz koji vodi od parkinga do ulaza u muzej, dok bi mu oi ostale prikovane za kou njegovih loe oienih cipela. Zgrada je u njemu budila neobjanjivu muninu koja se graniila sa strahom od otvorenog prostora. Bilo je to neko nezdravo pijanstvo, bolje reeno vrtoglavica koju su izazivali uporedo postavljeni stepenici, njihova zaslepljujua belina na suncu. Ponekad je bio siguran da e stepenite, kao neka blistava harmonika, da izmeni svoj oblik pod njegovim koracima, da e poeti da se iri, savija i rastee kroz uasnu zbrku zvukova koju e samo on uti i da e ga odbaciti sve do plonika, poto e stepenici koji e iznenada postati mekani gurati njegovo telo kao to talasi nose telo utopljenika. Jo jednom je preao granicu visokih vrata sa neprobojnim staklima i odjek njegovih koraka se rasuo po praznim salama. Drao je pod rukom svoju uniformu posetioca, uvek istu na brzinu smotanu vreu za spavanje kaki boje, nekoliko boca veoma jakog tamnog piva, nekoliko... Kao uvek, i sada ga je mesopotamska freska zaustavila na pragu lavirinta. "Hamenoteb polazi za Ninivu..." Bila je to kao neka lozinka iju tajnu nikad nee proniknuti, arobne rei poziva iz Ali-Babine peine, novi koji moramo dati da bismo preli reku mrtvih. I jo, zato ne? Test koji treba reiti da bismo bili posveeni... "Hamenoteb polazi za Ninivu..."

Jednog dana or e najzad pronai izgubljenog konja, negde meu naborima tkanine, meu uvojcima kose, meu linijama neijeg uha, u obrisu nekog mladea, u... Da, jednog dana... Do tada e redovno dolaziti u muzej, kao neki kandidat za samoubistvo koji svake nedelje ide do krajnje ivice strme stene odakle mu nikako ne polazi za rukom da se baci, da bi se tako privikao na taj pokret, da bi njegovi koraci postali automatski i da taj poslednji zakoraaj postepeno postane neka vrsta refleksa potpuno odvojenog od svesti. Da postane automatizam. Rado je zamiljao kako jedne noi, postavi iznenada mesear, naputa izguvanu auru svoje vree za spavanje i poinje da luta hodnicima i stepenitima, udaljavajui se sve vie od izlaza. Kako se GUBI, definitivno i potpuno... Kad bi se ujutro probudio, shvatio bi ispunjen uasom i sreom da ga je njegov nesvesni hod odveo preko granice poznatog predela, bacivi ga u neki udesni lavirint obuenog samo u pidamu od plavog flanela. Da, stvarno, to bi bilo idealno reenje; na nesreu, nikad nije imao napade mesearstva. Ipak.voleo je da prolazi "ivicom ponora", da stojei na pragu poslednje poznate sale posmatra perspektivu koja se pred njim otvarala, kao turist koji oprezno zaviruje kroz otvor peine u kojoj se nalazi udovini niz stena naikanih krenjakim naslagama, kao putnik koji se ne usuuje da baci pogled preko ograde broda koji ga nosi, uasnut pri pomisli da e kroz bistru vodu ugledati senku morskih dubina spremnih da ga progutaju. Zato se vrsto hvatao za okvir vrata, sa svih svojih deset prstiju, sa svim svojim noktima, kao da e ga snaan zapenjeni talas koji nadire iz dubine hodnika zgrabiti i odneti drei ga vrsto u svom zagrljaju, nositi ga sve dalje i dalje a zatim ga ostaviti, izbaciti na obalu od prostirke na podu, na ostrvo od nepoznatih vitrina koje se uzdiu poput stena. Ponekad bi se pak preputao mnogo perverznijim igrama ije pravo znaenje ni njemu samom nije bilo sasvim jasno. Nimalo mu nije bilo teko da uzme otisak kljua koji otvara vitrine i da kod jednog zanatlije u gradu napravi duplikat, te da ponekad uvee, kad bi samoa prelivala preko njega svoju plimu melanholije, izvue iz depa taj klju od mrkog metala i sa beskrajnom opreznou otvori jednu bravu.

Bilo je to zanosno oseanje, talas ushienja i stida, drhtaj straha i radosti. U tim trenucima bio bi siguran da doivljava jedno za drugim sva oseanja oskvrnitelja grobova, nekrofila. Polako bi otvorio jedno krilo od debelog stakla, pruio ruku oekujui urlik alarmnog ureaja koji e se sigurno ubrzo zauti, zadravajui dah. Tanki mlaz sline slivao bi mu se niz bradu, inilo bi mu se da zapaa utanje vazduha, kripavo disanje drveta, udar svakog zrnca praine o staklo na vratima vitrine... A zatim... A zatim nita. U muzeju nije bilo nikakvog sistema za otkrivanje krae, kao da su ljudi eleli da zatite njegovu krhkost, njegovu ranjivost. or bi tada spustio ruke na uniformu od svilenog papira, odelo od maskiranog platna kojem nije nedostajalo nijedno dugme od kartona. Krajnje sporim pokretima navukao bi gornji deo i pantalone uniforme, zakopao glenjake od plave oje a zatim otiao od tenka, srean i svestan da prua sliku iracionalnog ratnika, vojnika armije koja je osuena da izgine pod rafalima mitraljeza od labudovog perja, da se srui na zemlju otrovana gasom od mirisa lavande... Drugi put bi obuvao papue od betona, stavljao na glavu polucilindar od cementa i uvlaio ruke u rukave redengota od crvene cigle. Posle bi etao gore-dole po sali, ranjavajui se tom suludom opremom po glenjevima, pod pazuhom, po elu. Zato je sve to inio? Kao neki ludi istrani sudija koji smatra da mu je dunost da obue odeu rtve u pokuaju da razjasni misteriju? Uostalom, nije napredovao ni za pedalj. U kafeu, u kancelariji, u restoranu, svuda se trudio da od ljudi dobije neke odgovore. "Zar nikad ne poseujete muzej? Izgleda da tamo ima veoma lepih stvari..." Svi bi ga tada gledali kao da je rekao neto apsurdno. Odgovori su praktino uvek bili isti i svi razlozi koje su upitani navodili mogli su se ukratko svesti na ovo: "Mi tu nita ne razumemo..." ili "Bojimo se da se ne izgubimo..." U toku pojedinih perioda, neminovno bi se javljali kratki odbljesci lucidnosti i bacali surovu svetlost na pejza njegovih neuroza. Ne, on nikad nee otii da se pridrui Elsi. Bio je to pomalo maglovit ritual, vetaki stvoren cilj koji je ispunjavao prazninu njegovog ivota i u izvesnoj meri bi trebalo da bude zahvalan mladoj eni to mu je pruila razlog da nastavi da ivi. Sada je imao svoj muzej, kao to drugi ljudi zadovoljavaju neki skriveni porok ili neki svoj hobi...

Kada bude star, veoma star, iznajmie kuerak naspram velikog niza stepenika koji vode do muzeja. Svakog jutra stavie stolicu na kuni prag i gledae stepenite sve do veeri, oekujui dan kad e Elsi najzad izai iz velikog zastakljenog predvorja. Ostarela, pogrbljena, proreene i prosede kose. Moda je nee prepoznati kad bude prola pored njega? Moda e ona krenuti niz ulicu hramljui i ne pogledavi nijedanput tog starca koji sedi, jer u njemu nee prepoznati onog oveka kog je napustila pre etrdeset godina? Morae to da predvidi, da privrsti iznad glave tablicu sa svojim imenom ispisanim krupnim slovima, sa... Da, sada je bio siguran da ona veoma dugo nee izai iz muzeja. Bio je u to siguran od onog dana kad su ga policajci zaustavili pred kancelarijom, hladni i uzdrani. Bilo ih je dvoje, etrdesetogodinjaci, masne kose, u izguvanim odelima koja su zaudarala na duvan. "Da li je ovo vaa supruga?" rekao je onaj vieg rasta, pokazujui mu fotografiju na kojoj se nalazila Elsi u drutvu jedne starije i veoma mrave ene. "Da..." Ono to je posle toga doznao nije ga iznenadilo. Policija je ve nekoliko meseci traila Elsi zbog ubistva.Igrajui se u pesku, negde u blizini Sent Ula, deca su otkrila le Neli Vilok, poznate umetnice kod koje je Elsi boravila izvesno vreme. Bilo je jasno da su se dve ene tukle do smrti. (ak se pomiljalo i na protivprirodne odnose.) or je uputio federalne slubenike na jedini organ koji je bio nadlean da izvede Elsi iz muzeja: na ministarstvo za Kulturu. Meutim, taj pokuaj nije dao nikakve rezultate, elektronski vodi mlade ene nije odgovarao na pozive koje mu je uputila struna sluba. "Prema tome, zakljuio je slubenik, ako ona nee da se vrati, preostaje nam jedino da nekog poaljemo po nju, da li se vi javljate kao dobrovoljci?" Oba policajca su ustuknula kao da im je neko pljusnuo vrelu vodu u lice. Otili su, ostavivi oru nalog za hapenje. "Obavestite nas ako se pojavi", promrmljali su pre no to su se udaljili, "nemojte da budete sauesnik u prikrivanju zloinca. U svakom sluaju, pravosue zemlje u kojoj je zloin izvren ne priznaje njegovo zastarevanje, sasvim je svejedno da li e se ona pojaviti sutra ili kroz trideset godina. eka je elektrina stolica..."

or je smatrao da je ironija potpuna: ako sie niz mermerno stepenite do ulice, Elsi e samo kaznu doivotne robije zameniti smrtnom kaznom! Posle toga, or je stalno uvao nalog za hapenje u depu svog sakoa kao neki talisman. Znao je da bi trebalo da ga ovaj novi dokument natera da se pridrui mladoj eni, jer za nju vie nije bilo ivota izvan zidova muzeja. Sudski nalog mu je odjednom izgledao kao karta koja omoguava ukrcavanje na brod. Imao je tu kartu, zato je onda oklevao da poe? Nita ga nije zadravalo... Ni roaci, ni prijatelji. Nita. Pa zato je onda oklevao? Dok bi nou leao meu zguvanim aravima, ponekad bi se zapitao nije li muzej u stvari vredniji od onog to u sebi sadri. "Kutija od platine u kojoj se nalazi obian kameni..." Gde je proitao tu reenicu? Nije mogao da se seti, ali nikakve druge rei ne bi bolje odraavale njegova oseanja. Treba li moda muzej posmatrati sa nekog stanovita lienog svake pragmatinosti? Videti u njemu nekropolu, gigantski grob nekog diva pokopanog prema ritualima starih Egipana zajedno sa svim svojim zbirkama? Ili grobnicu? Grobnicu ija prostorija sa blagom bi bila zatiena lavirintom hodnika koji treba da zavedu pljakae, itavim smrtonosnim spletom hodnika kakvi se mogu videti u unutranjosti piramida? Kakva udesna i zlokobna mumija je tamo poivala, izgubljena negde u sreditu zgrade, okruena svojim najdraim dragocenostima, zatiena od skrnavljenja spletom suptilnih klopki u koje bi neizbeno upadali svi slubenici ministarstva za Kulturu? A moda je trebalo ii jo dalje? Jo mnogo dalje, skupiti hrabrost i izgovoriti nazive svetih lavirinata paganske mitologije, zapitati se kakva demonska zver vreba s one strane hodnika da bi uzela svoj danak ljudskog mesa, hranei se slubenicima zaduenim za popis koje je uplaeni grad svesno rtvovao pri samoj pomisli da bi udovitu moglo jednog dana pasti na pamet da napusti jazbinu i odabere svoje rtve meu stanovnicima? Zato ne? Neko je znao odgovor. Neko je znao tajnu, neki ovek koji sedi u kancelariji direktora, neki prefekt, neki ministar, ali nikad ni najmanje zrnce istine, ni najmanji deli objanjenja nee izai iz njegovih zapeaenih usta, a or e biti zauvek osuen da sam traga za potpunim razjanjenjem. Morae da trai po univerzitetskim bibliotekama, u pranjavom paklu starih zabranjivanih knjiga da se probija kroz dunglu luckastih teza, nedovrenih poto su autore strpali u ludnicu, da istrauje

groblja radova koji su bili zabranjivani a njihovi pisci anatemisani ili optueni za jeres... Morae da pronae knjige o magiji koje otvoreno govore o arobnim putevima tibetanskih vraeva, o ezoterinim figurama koje opisuju sveti pravci i putevi, odakle ovek moe izai lud ili mudar jer je i ne znajui ispisao jedan od osnovnih znakova ljudskog duha. Tako je or provodio svoje veeri iznosei sve lue i lue pretpostavke, skaui od jedne logine postavke do druge potpuno zanemarujui dijalektiku, koristei u svojim dokazivanjima apriorne stavove... U nekoliko navrata je sanjao san u kojem su se odvijali neki dogaaji koji su ga ispunjavali uasom: kao obino, sedeo bi prekrtenih nogu ispred mesopotamske freske, usred praznih boca od piva i ostataka sendvia sa paradajzom i tunjevinom. Iznenada bi ulo neko dete. Obian klinac, verovatno ak, u sivoj kolskoj kecelji, sa oguljenom torbom u ruci... Zastao bi pored ora, nekoliko sekundi bi stisnutih oiju posmatrao sliku na zidu, a zatim bi se glasno nasmejao... "Eno ga!" or bi se svaki put probudio urlajui od straha. TO je bio san, to je, naravno, bio samo san, ali zar se moglo zanemariti predskazanje koje se u njemu javljalo? Makar to predskazanje bilo tek nagoveteno? Da li e oi deteta, malog deteta koje jo nije upalo u mree logike i racionalnih mehanizama sveta odraslih, uspeti da proniknu tajnu zagonetke za samo nekoliko sekundi? Kad bi se to dogodilo, oru bi preostalo ili da ispali sebi metak u elo ili da sam sebi iskopa oi i baci se u lavirint muzeja urlajui kao zver! Posle toga, or je neprestano nosio u depu nekoliko fotografija bareljefa koje je sam napravio pomou iznajmljenog aparata polaroid. Kada bi sreo nekog deaia, na skveru ili na autobuskoj stanici, stavio bi mu u ruku jednu od tih fotografija i predstavljajui sve to kao neku igru, pozvao ga da pronae izgubljenog konja. Sve dok dete ne bi odbacilo fotografiju sa izrazom dosade na licu, or bi proivljavao trenutke neopisive strepnje. Bio je siguran da e jednog dana zauti sudbonosni uzvik "Eno ga!" i ono to je neizbeno, morae da se dogodi. Morae da se uputi, da krene, da stalno ide prema nepoznatom... Sve je zavisilo samo od tog simbola... Hamenoteb polazi za Ninivu ... za Ninivu za...

Spajder & ana Robinson

ZVEZDANI PLES
Ne mogu da tvrdim da sam je istinski poznavao; sigurno je nisam poznavao onako kako je Serof znao Isidoru. O njenom detinjstvu i mladosti znam samo ono to mogu da zakljuim iz anegdota koje je ona ponekad u mom prisustvu priala. Ali, i to je dovoljno da zakljuim da su sve tri biografske knjige o njoj koje sada vidimo na listama bestselera (knjige, uzgred reeno, jedna drugoj protivurene) dobrim delom izmiljene. Od njenog ivota posle sticanja punoleltstva meni su poznati samo oni sati koje je provela sa mnom i na mojim monitorima; ali i to je vie no dovoljno da zakljuim da su svi novinski lanci odreda koje sam dosada video, izmiljeni. Kerington je po svoj prilici smatrao da je poznaje bolje nego ja, i to je, u jednom ogranienom smislu, tano; ali Kerington nije hteo o tome da pie, a sada je bio mrtav. Bio sam njen video-kamerman, jo od onih dana kad se kamera drala u rukama, i poznavao sam je iza pozornice, a to je jedna posebna vrsta odnosa, kakva se ne sree nigde drugde, ni na Zemlji ni u svemiru. Ne verujem da se to moe dobro objasniti ma kome ko ne pripada ovoj profesiji: u pitanju je bliskost dvoje saradnika, ali i bliskost ratnih drugova usred bitke. Bio sam s njom onog dana kad je dola u Skajfakt, uplaena i odluna, i uloila itav svoj ivot u jedan san. Posmatrao sam njen trud, radio sa njom tokom ta dva meseca dok su trajala njena beskonana uvebavanja. Trake sam sve sauvao; odmah da vam kaem, nisu za prodaju. Gledao sam, naravno, i njen Zvezdani ples. Bio sam tamo. Snimao sam ga. Mogao bih neke stvari o njoj da vam ispriam. Pre svega, u dve njene biografije pogreno se tvrdi (u Kahilovoj knjizi ara i u Fon Derskijevoj Osloboena igra: kreiranje novog modernizma) da je ona itavog ivota bila oduevljena kosmosom i kosmikim putovanjem, i da je zato postala prva nulto-gravitacijska balerina u istoriji ljudskog roda. Za nju je svemir bio samo sredstvo, nikako cilj. U poetku se prilino plaila svemira. A nije tano ni ono to tvrdi njen biograf Melberg u svojoj tvrdo ukorienoj knjizi ekstra-velikog formata Istina o ari Dramond, naime, da je otila u svemir zato to nije imala dovoljno talenta da kao balerina postigne uspeh na Zemlji. Ako mislite da je plesanje u slobodnom padu lake nego na Zemlji, pokuajte pa e vam biti jasno. Samo ne

zaboravite da se snabdete kesom za povraanje. Ipak, u Melbergovoj kleveti, kao i u svim najefektnijim klevetama, postoji zrno istine. Ona stvarno ne bi postigla uspeh na Zemlji... ali ne zbog nekog nedostatka talenta. Prvi put sam je video u Torontu, u Kanadi, jula 1994. Bio sam na elu video studija pri Torontskom plesnom teatru. Mrzeo sam taj posao, svaki minut bio mi je odvratan. Mogu rei da sam u to doba mrzeo sve. Prema dnevnom planu rada, morao sam itavo to popodne da provedem snimajui studente, a takvo traenje trake i vremena mrzeo sam vie nego ita drugo, sa izuzetkom telefonske kompanije. Jo nisam bio dobio priliku da vidim nove snage koje su te godine pristigle, ali nije mi se ni urilo da ih vidim. Volim da gledam dobar ples, a napori poetnika prijatni su mi koliko i vama napori onog studenta prve godine muzike akademije, odsek violina, koji stanuje u apartmanu neposredno do vaeg. Dok sam ulazio u studio, noga me je muila vie nego obino. Norej je zapazila izraz mog lica, pa je ostavila grupu mladih nada i prila mi. "arli?" "Znam, znam", rekao sam. "Ovo su neni tek izlegli pilii, arli, ego im je krhak kao uskrnje jaje u decembru. Nemoj da ugrize nikog od njih, arli. Nemoj ni da zalaje ni na koga ako ne mora, arli." Nasmeila se. "Pa, tako neto sam htela da kaem. Noga?" "Noga." Norej Dramond je plesaica koja uspeva da zadri enstvenost samo zato to je tako malena. Ima u njoj jedno pedeset i dva kilograma mase, od ega glavninu ini srce. Nije via od sto ezdeset dva santimetra, ali sposobna je da izgleda kao da se nadmono nadnosi i nad najvieg studenta. Ima u njoj vie energije nego u elektroenergetskoj mrei Severne Amerike; uz to, ona svoju energiju koristi sa efikasnou rotacione pumpe. (Jeste li ikad upoznali princip rada standardne klipne pumpe? Idite i pogledajte kako radi rotaciona. Pitam se kako je izgledao momenat otkrivanja tog principa, isto kao emocionalno iskustvo.) U njenoj igri postoji neto jedinstveno, neto prepoznatljivo kao potpis; rekao bih da je to jedini razlog to je u tom teatru dobijala tako malo istinski dobrih partija, sve dok modernizam nije ustupio mesto novom modernizmu. Ova cura mi se dopadala zato to prema meni nikad nije ispoljavala saaljenje. "Nije samo noga", priznao sam. "Ne volim da gledam kako neni pilii kasape tvoju koreografiju." "E, onda ne treba da se brine. Koreografiju za ovo to danas treba da snima napravila je... jedna studentkinja." "Mnogo dobro. Znao sam da je trebalo da telefoniram da sam bolestan." Iskrivila

je lice. "U emu je tos?" "Molim?" "Zato ti je glas postao udan kad si dola do rei 'jedna od mojih studentkinja'?" Pocrvenela je. "Dovraga, to je moja sestra." Izvio sam obrve. "Onda je sigurno dobra." "Hvala, arli." "Nita hvala. Ja komplimente dajem ili na osnovu zasluge, ili nikako. U ovom sluaju ne govorim o nasleu. Hou da kaem da si ti tako beznadeno potena, da bi sve uinila da izbegne nepotizam. Da bi ti dala svojoj sopstvenoj sestri takvu ansu, potrebno je da ona ispolji straobalnu sposobnost." "Ispoljila je, arli", ree Norej jednostavno. "Videemo. Kako joj je ime?" "ara." Norej mi je pokazala koja je od okupljenih ara, i tad sam shvatio o kakvom se sluaju radi. ara Dramond je bila deset godina mlaa od svoje sestre, ali i nekih osamnaest santimetara via, i petnaest ili dvadeset kilograma tea. Onako uzgred zapazio sam da je zaprepaujue lepa, ali to nije otklonilo moju zabrinutost. Sofija Loren u svojim najboljim godinama ne bi nikako mogla da se bavi modernim baletom. Ono to je kod Norej bilo malo, kod are je bilo veliko, a ono to je kod Norej bilo veliko, kod are je bilo jo vee. Da sam je video na ulici, mogao sam da zazvidim za njom u znak divljenja, ali ovde, u studiju, samo sam se namrtio. "Zaboga, Norej, pa ona je ogromna." "Mamin drugi mu je bio ragbista", ree ona tuno. "Izuzetno je dobra." "Ako je dobra, ba to je uasno", rekoh ja. "Jadna devojka. Dobro, ita bi trebalo ja da radim?" "Odakle ti ideja da ja od tebe traim da neto radi?" "Jo stoji tu." "A, to. Pa da. Pa, ovaj... hoe na ruak sa nama, arli?" "Zato?" Znao sam savreno jasno zato, i oekivao sam da ujem pristojnu la. Ali toga kod Norej Dramond nema. "Zato to vas dvoje imate neto zajedniko, rekla bih." Za ovaj astan pristup oduio sam joj se tako to nisam mirnuo od neprijatnosti. "Po svoj prilici." "Znai hoe?" "Odmah posle snimanja." Trepnula je i nestala. Posle toga je uspela, za zadivljujue kratko vreme, da organizuje studio pun rasprianih, raetanih mladih ljudi u neto to je liilo, ako se malo gleda kroz prste, na baletski ansambl. Meni je trebalo dvadeset minuta da

postavim i proverim opremu, a za to vreme oni su se zagrevali. Jednu kameru postavio sam ispred njih, jednu iza njih, a jednu sam zadrao u rukama, da se etam i snimam izbliza; tu poslednju do samog kraja nisam ukljuio. Postoji jedna igra koju ovek moe igrati u svojoj glavi. Kad god ti neka osoba privue panju, ili ti na nekoga posebno skrenu panju, pone da pogaa o toj osobi. Pokuava na osnovu izgleda da nasluti karakter i navike te osobe. Onaj momak? Nadmen, neorganizovan; taj tubu sa pastom za zube sigurno ostavlja nezatvorenu, pije neka grozna pia. Ona enska? Izgleda kao studentkinja umetnosti, verovatno upotrebljava dijafragmu i pie pisma stilizovanom kaligrafijom koju je sama izmislila. Ono dvoje? Izgledaju kao uitelji iz Majamija u Floridi, a ovamo su doli verovatno da bi yideli kako izgleda sneg, i da bi prisustvovali nekoj konvenciji. Ponekad na ovaj nain prilino dobro pogodim. Ne seam se kako sam ocenio aru Dramond u .tih prvih dvadeset minuta. Onog trena kad je zaigrala, napustila su me sva predubeenja. Ona se pretvorila u neto elementarno, nesaznatljivo, u ivi most izmeu naeg sveta i sveta u kome ive muze. U intelektualnom smislu, akademski, ja znam sve to se o igri moe znati, ali njen ples koji sam tog popodneva video nisam mogao da kategorizujem, klasifikujem, zapravo ni da shvatim. Gledao sam, tavie, divio sam se, ali sam bio nesposoban da razumem. Kamera je mlitavo visila u mojoj ruci, negde pokraj moje vilice. Igrai govore o svom "centru", naime o taki oko koje je usredsreeno njihovo kretanje, i koja se esto nalazi blizu teita tela. Igra se trudi da igru "razvija iz svog centra" ideja "saimanja i oslobaanja" toliko zastupljena u modernistikom plesu bazira se na centru iz koga crpe energiju. arin centar kao da je leteo po dvorani gonjen nekom sopstvenom snagom, i vukao za sobom, samo zato to je to tako hteo a ne to je morao, ruke i noge koje su mu pripadale. Kako se ono zove onaj deo Sunca sasvim na povrini, onaj koji se vidi i u vreme pomraenja? Korona? Eto, to su bile ari ruke i noge: etiri duga plamena mlaza koja su ila za centrom, sledei njegovu ekscentrinu, uskovitlanu orbitu i uvijajui se fluidno oko povrine. Dva donja mlaza su esto doticala pod, ali se inilo da je to ista koincidencija; uostalom, i dva gornja mlaza doticala su pod gotovo jednako uestano. I drugi studenti su igrali. To znam zato to su automatske video-kamere, za razliku od mene, radile svoj posao i snimile celo izvoenje. Predstava se zvala Raanje i prikazivala je nastajanje jedne galaksije, koja je na kraju izgledala kao Andromeda. Proces je prikazan, sa stanovita injenica, samo priblino, ali ovde nauna tanost i nije bila cilj. Predstava je davala subjektivni doivljaj nastajanja galaksije. Retrospektivno. Jer, dok sam gledao, bi sam svestan samo srca galaksije: samo

are. Studenti su je ponekad zaklanjali, ali ja to nisam zapaao. Gledati aru bilo je bolno. Ako ita znate o baletu, ovo vam sigurno zvui grozno. Balet o maglini? Znam, znam, smena ideja. Ali je uspevala. Na telesnom, elijskom nivou je uspevala. Jedina slabost predstave sastojala se u tomo to je ara bila isuvie superiorna u odnosu na ovu grupu. Njoj nije bilo mesto meu ovim oduevljenim, poluosposobljenim poetnicima. Bilo je to kao da sluate pokojnog Stivija Vondera kako se trudi da peva sa muzikom grupicom u nekom montrealskom baru. Meutim, nije to bilo ono bolno. Lokal "Le Maintenant" bio je dronjav, ali hrana je bila dobra. Imali su neke odline kune sisteme: ko pokua da se pravi vaan i plaa karticom Dajners kluba, odvedu ga u kuhinju i pokau mu brdo sudova za pranje. Taj lokal vie ne postoji. Nastojao sam da se psiholoki pripremim. Kako rei jednoj divnoj dami da se njen najdrai san ne moe ostvariti? Znao sam, i bez pitanja, ta je arin ivotni san: igra. Vie od igre: profesionalni igraki nastupi. esto sam nagaao kakvi motivi pokreu umetnike-profesionalce. Neko eli narcisoidno zadovoljstvo koje nalazi u injenici da drugi ljudi plaaju samo da bi ga gledali ili sluali. Neko je tako smotan i neorganizovan da ne moe ni na koji drugi nain da zarauje za ivot. Neko, opet, ima poruku i osea da je potrebno da se ta poruka prenese. Pretpostavljam da u veini umetnika postoje elementi sva tri. Nieg loeg nema u tome. Ono to nam umetnici daju, korisno je. Treba da budemo zahvalni to motivi, kakvi god da su, postoje. Ali ara je bila jedna od onih retkih koji igraju zbog unutranje potrebe. elela je da kae stvari koje se ni na koji drugi nain ne bi mogle iskazati, i da smisao svog ivota nae u iskazivanju tih stvari. Bilo ta drugo unizilo bi i obezvredilo sutastveni iskaz njene igre. To sam shvatio gledajui taj jedan ples. Vukao sam dimove iz cigare, trpao hranu u usta, opet vukao dimove. Trudio sam se da ne zapadnem u onu blagu depresiju koja obino sledi posle dobrog jela. Tek posle pola sata postalo je neophodno da progovorim; dotle sam se izvlaio tako to sam na askanje dama odgovarao nejasnim mumlanjem. Kad je stigla kafa, ara me je pogledala pravo u oi i rekla: "Je 1' ti pria, arli?" Bila je istinska Norejina sestra, to mi je bilo jasno. "Priam samo prazne rei." "Nema takvih. Postoje, moda, prazni ljudi." "Uivate li u plesu, gospoice Dramond?" Odgovorila je ozbiljno: "Definiite uivanje." Tri puta sam otvarao i zatvarao usta. Hajde vi definiite uivanje.

"Sem toga, zaboga, objasnite mi to ste tako uporni da sa mnom ne razgovarate. Poinjem da se brinem." "ara!" ree Norej. Izgledala je kao da joj je neprijatno. "Pusti, Norej. Hou da znam." Navalio sam na problem: "ara, imao sam tu ast da sretnem Bertrama Rosa pre no to je umro. Upravo sam bio gledao njegov nastup na pozornici. Jedan producent koji me je poznavao i kome sam se sviao odveo me je iza pozornice, onako kako malo dete vodite da vidi Deda Mraza. Oekivao sam da e tu, iza pozornice, kad miruje, izgledati jo stariji. Ali izgledao je mlai, kao da se jedva suzdrava da ne nastavi to svoje neverovatno kretanje. Razgovarao je sa mnom, tanije obratio mi se. Posle nekog vremena prestao sam da otvaram usta, jer iz njih nijedan glasak nije izlazio." ekala je, oekujui jo. Tek postepeno shvatila je da je to kompliment njoj, i shvatila je koliki. Ja sam oekivao da e joj to biti od prve oigledno. Veina umetnika oekuju komplimente. Kad je ukapirala, nije pocrvenela niti se iscerila budalasto. Nije zabacila glavu i rekla: "Ih, ih, 'ajde tamo." Nije rekla ni "Vi mi laskate". Nije ni skrenula pogled. Polako je klimnula glavom i rekla: "Hvala, arli.Ovo mi je mnogo dragocenije nego obino askanje." U njenom osmehu krio se nagovetaj tuge, kao da je neko od nas dvoje upravo ispriao drugome neku gorku alu. "U svako doba." "Norej, zato si, zaboga, tako uznemirena?" ree ara. Sad je maca pojela Norejin jezik. "Zato to sam je razoarao", rekoh ja. "Rekao sam pogrenu stvar." "To je bila pogrena stvar?" "Trebalo je da kaem: 'Gospoice Dramond, po mom miljenju vi treba da napustite balet'." "Zato ne: 'ara, po mom miljenju...' ta?" "arli", poe Norej. "Trebalo je da ti kaem da ne moemo svi da budemo profesionalni umetnici, da su kupai i oni koji samo gacaju po pesku i pliaku. ara, trebalo je da ti kaem da napusti igru pre nego to igra napusti tebe." Pomislio sam: elei da kaem sve poteno, kazao sam stvar brutalnije nego to je bilo potrebno. ekalo me je saznanje da gruba otvorenost nikad ne smeta ari. Ona je takvu otvorenost zahtevala. "Zato ba ti?" bio je sav njen odgovor. "Zato to smo ja i ti u istom amcu. Oboje imamo jedan odreeni svrab koji, zbog

toga kakva su nam tela, ne moemo da poeemo." Njene oi su se ublaile. "A koji je tvoj svrab?" "Isti kao i tvoj." "A?" "Trebalo je da doe telefondija i popravi nam telefon, jednog etvrtka. Moja cimerka Karen i ja imali smo celodnevne probe. Ostavili smo cedulju: gospodine telefondijo, morali smo da izaemo, a nismo mogli da vas zovemo da vam to kaemo, oigledno, he-he. Molimo uzmite klju od nastojnice i uite, telefon je u spavaoj sobi. Telefondija nikad nije doao Oni nikad i ne dolaze." Ruke kao da su mi se tresle. "Kad smo doli kui, popeli smo se zadnjim stepenitem i uli na zadnji ulaz. Telefon ni sad nije radio, a to se tie cedulje na prednjim vratima, nismo se setili da je skinemo. Sledeeg jutra mi je pozlilo. Grevi. Povraanje. Karen i ja smo bili samo prijatelji, ali je ona stanovala sa mnom i brinula se o meni. U petak u no, ona cedulja je valjda delovala jo ubedljivije. Jednim paretom plastike ovek je otvorio bravu, i kad je Karen izala iz kuhinje zatekla ga je kako iskljuuje iz zida na stereo. Toliko mu je to zasmetalo, da je pucao u nju. Dvaput. Od te buke, uplaio se; dok sam ja tamo stigao, taj je ve beao kroz vrata. Ipak je imao vremena da ispali jedan metak koji je proao kroz moj kuk, kroz karlini zglob. Onda je nestao. Nikad nije uhvaen. A nikad nisu doli ni da poprave telefon." Sada mi se ruke vie nisu tresle. "Karen je igrala prokleto dobro, ali ja sam bio bolji. U svojoj glavi, i sada sam bolji." Njene oi bile su okrugle. "Ti nisi, kojim sluajem, arli... arls Armsted?" Klimnuo sam glavom. "Gospode boe. Znai tako si ti nestao." okirao me je njen izgled. To me je i vratilo sa hladne i vetrovite granice samosaaljenja. Poeo sam pomalo da je alim. Trebalo je da pogodim, unapred, koliko e duboka biti njena empatija. Na jedan istinski vaan nain, nas dvoje smo stvarno bili prokleto slini, stvarno smo znali isti gorki vic. Pitao sam se zbog ega sam bio poeleo da je okiram. "Nisu uspeli da poprave zglob?" pitala je blago. "U stanju sam da hodam, ak izvrsno. Ako imam dovoljno jak razlog, mogu ak i da pretrim krae rastojanje. Ali kad bih igrao to ne bi vredelo ni dve pare." "I zato si postao video-kamerman." "Pre tri godine. ovek koji poznaje i video i igru danas se sree podjednako esto kao podvezica na butini. Ples su, dabome, snimali jo od sedamdesetih godina, ali sa imaginacijom televizijskih reportera. Ako snima pozorinu predstavu tako to meu muziare u parteru pobode dva kamermana, da li si dobio igrani film?"

"Ti za ples ini ono to je pokretna kamera uinila za dramu?" "To je prilino dobra analogija. Taka gde ta analogija kiksira je sledea: ples je sliniji muzici nego drami. Ne moe ga zaustaviti pa opet pokrenuti, ili vie puta ponavljati scenu koja nije dobro uhvaena, ili snimati scene nekim redom sasvim razliitim od hronolokog da bi plan snimanja bio napravljen ekonominije. Dogaaj se odigrava, a ti ga belei. Ja sam ono to video-industrija sada najbolje plaa, mikser koji ima dovoljno znanja da uvek oceni koja sekira najbolje huji i vetine da joj primakne najbolji mikrofon. Ima jo nekoliko snimatelja kao to sam ja. Ja sam najbolji." Ovo je prihvatila kao i onaj kompliment maloas: kao jednostavan iskaz o injenicama. Kad sebi dopustim da tako govorim, to je obino iz dva razloga, naime, ili mi je savreno svejedno kakvu u reakciju izazvati, ili elim da isprovociram ljude da se pobune. Ali njeno prihvatanje mi je godilo. Toliko mi je godilo, da me je to i zabrinulo. Neki nadraaj naveo me je da opet ponem brutalno da se izraavam, znajui da to nee uspeti. "Sve ovo vodi zakljuku da se Norej nadala da u moi da predloim, za tebe, neku slinu sublimaciju. Jer, pre u ja postii uspeh u igri, nego ti." Ostala je tvrdoglava. "Nee moi tako, arli. Znam o emu govori, nisam budala, ali mislim da mogu da reim problem." "A-ha, sigurno. Previe si prokleto velika, gospoice. Ima sise k'o dinje nagraene na poljoprivrednoj izlobi, i dupe za koje bi neka glumica u Holivudu prodala i oca i majku, ali u modernom baletu to je s-m-r-t, smrt, nema nikakvih izgleda. ta da rei, pre e svoju glavu sa ramena da pomakne, kakav sam, Norej?" "arli, za ime sveta!" Popustio sam. Ne mogu ja stvarno da izbezumim Norej, suvie je volim. "Izvini, duo. Noga me mui, pa sam prokleto ljut. Trebalo bi da ona uspe, ali nee uspeti. Tvoja je sestra, pa te to alosti. E, a ja sam potpuni stranac, i to me razbenjuje." "A ta misli kako se ja oseam?" planula je ara; oboje se, i ja i Norej, trgosmo. Nisam znao da ima tako moan glas. "Zamislio si da se spakujem i da iznajmim kameru, a? Ili da moda prodajem jabuke ispred studija?" Jedan talas je poao od vrha njene vilice, nagore. "E pa neka me prokunu svi bogovi june Kalifornije pre no to se spakujem. Bog me je napravio u velikom obliju, ali ovo telo nema ni jedan suvian gram, a nosim ga kao rukavicu, i mogu, zaboga, da igram, i igrau! Moda si u pravu, moda u prvo pomaknuti glavu sa ramena, ali u uspeti." Duboko je udahnula. E pa hvala ti za dobre namere, ar... gospodine Armst... ma, sranje!" Linule su suze, odjurila je, usput obarajui etvrt oljice hladne kafe Noreji u krilo. "arli", ree Norej kroz stisnute zube, "zato ja tebe toliko volim?" "Igraice su

glupe", rekoh. "A-ha." Tapkala je platnom svoje krilo neko vreme. "A zato ti voli mene?" "Video snimatelji su pametni." "A-ha." Proveo sam popodne u svom stanu, pregledajui ono to sam tog dana snimio, i to sam vie gledao, sve me je vei bes obuzimao. Igra zahteva neobino jaku motivaciju u neobino ranom dobu. Treba se posvetiti neemu naslepo, kockati se na bazi jo nerealizovanih potencijala naslea i ishrane. Pone, recimo, da ui klasini balet u svojoj estoj godini ivota, i u etrnaestoj uvidi da ima iroka plea: godine izuzetnog napora potpuno propale. ara je ila na moderni ples, i prekasno otkrila da joj je sudbina dala telo ene. Nije ona debela; uostalom, svi ste je videli. Visoka, to da, i krupnih kostiju, a na tom velikom noseem ramu imala je bogato, zrelo ensko telo. Vie puta sam gledao trake Raanja, a bol u meni je rastao sve dok nisam zaboravio veno prisutni bol u svojoj nozi. Bilo je to kao da gleda fenomenalno talentovanog igraa koarke visokog etiri stope. Da bi neko uspeo u modernom plesu, bitno je da prvo ue u neku grupu. Niko te nee videti ako nisi izloen pogledima. Norej mi je rekla, dok smo ili u studio iz restorana, da se ara trudila da ue u grupu; mogao sam da predvidim gotovo svaku re. "Njenu igru gledao je Mers Kaningem, arli. I Marta Grejem je, ne mnogo pre svoje smrti, gledala aru. Oboje su se veoma pohvalno i toplo izrazili o njoj, shvatili su i njenu koreografiju i njenu tehniku. Ali mesto joj nisu ponudili. Ne mogu ak ni da im zamerim zbog toga. Na neki nain ih razumem." Naravno da ih je Norej mogla razumeti, a mogao sam i ja. Norejina sopstvena mana u ari je uveliana stotinu puta: jedinstvenost. lan plesne grupe mora biti sposoban za izvrsne solo partije, ali takoe mora biti sposoban da se uklopi u rad grupe, u ansambl. aru je upravo njena jedinstvenost inila nekorisnom, neupotrebljivom u ma kom ansamblu. Na njoj bi se svi pogledi zaustavili. A kad bi se zaustavili, ne bi, bar muki pogledi, sa nje vie silazili. U modernom plesu ponekad se trai golotinja. Zato igraice imaju tela kao etrnaestogodinji deaci. Kad takve balerine igraju minimalno obuene ili potpuno gole, to je, zaboga, umetnost. Glumica, slikarica, instrumentalistkinja, pevaica, sve one mogu imati obilate obline, ali igraica mora biti gotovo isto onako bespolna kao manekenka. Sam bog zna zato je to tako. ara nije imala mogunost da iz svoje igre izagna seksualnost ak i da je to htela, ali, dok sam njenu igru gledao na monitoru i u svom duhu, uvideo sam da ona to i ne eli.

Zato je njen talenat morao da bude vezan za jedino zanimanje, ne raunajui zanimanja manekenke i kaluerice, gde se seksi izgled ne trpi? To mi je slamalo srce. "Ne valja ba nita, je 1' tako?" Munjevito sam se okrenuo i dreknuo: "Dovraga! Zbog tebe sam se ugrizao za jezik!" "ao mi je." Stajala je u vratima; zatim je ula u moju dnevnu sobu. "Norej mi je rekla kako se ide do tvog stana. Primetila sam da su ti vrata odkrinuta." "Zaboravio sam da ih zatvorim kad sam doao kui." "Ostavlja otvorena vrata?" "Nauio sam lekciju prolosti. ak ni najtei narkoman, koliko god daje otkaen, nee ui u stan gde su vrata odkrinuta, i odakle se uje radio. Bie mu jasno da ima nekog u kui. A inae, u pravu si, ne valja ba nita. Sedi." Sela je na kau. Kosa joj je sad bila rasuta, i takva mi se vie sviala. Iskljuio sam monitor, izbacio kasetu sa trakom, nabacio je na jednu policu. "Dola sam da se izvinim. Nije trebalo da planem na tebe kad smo bili na ruku. Pokuavao si da mi pomogne." "Bilo ti je pisano da strada. Pretpostavljam da si ve uhvatila straan zalet sa ovim." "Petogodinji.Imala sam plan da startujem u SAD a ne u Kanadi, da bih bre postigla vie. A sada, evo me opet u Torontu, ali ne ini se da u uspeti. U pravu si, Armstede, suvie sam prokleto velika. Amazonke ne pleu." "Jo sam arli. uj, neto sam hteo da te pitam. Onaj poslednji gest, na kraju Raanja, ta je predstavljao? Mislio sam da je dozivanje, Norej kae da je to zbogom, a sad kad gledam traku ini mi se da je to enja, pruanje ka neemu." "Znai, uspelo je." "Pardon?" "Smatrala sam da roenje jedne galaksije zahtev sva tri. To su znaenja toliko bliska, u duhu, da mi se inilo glupo da za svako znaenje izvodim zasebni pokret." "M-mmm." Sve gore i gore. Zamislite da je Ajntajn imao nemogunost govora. "to nisi loa igraica? Onda bi ovo bilo samo ironija. Ovako", rekao sam pokazujui traku, "ovako je strana tragedija." "Zar mi nee kazati da ipak mogu da pleem sama za sebe?" "Ne. Jer to bi bilo gore nego ne plesati uopte." "Boga mu, perceptivan si. Ili je mene tako lako prozreti?" Slegao sam ramenima. "O, arli", provalilo je odjednom iz nje, "ta u?" "To bolje da me ne pita." Glas mi je bio neto udan.

"Zato ne?" "Zato to sam se ve sa dve treine zaljubio u tebe. I zato to se ti nisi zaljubila u mene, i nikad nee. Iz ega proistie da pitanje te vrste ne treba da mi postavlja." Ovo ju je donekle uzdrmalo, ali brzo se sredila. Njene oi postadoe blae. Odmahivala je polako glavom. "Zna i zato nisam, a?" "I zato nee biti." Silno sam se plaio da e ona sad rei: "arli, ao mi je", ali iznenadila me je jo jednom, jer je umesto toga rekla: "Mogu na prste jedne noge da nabrojim stvarno odrasle ljude koje sam dosad srela. Ti si jedan, i zahvalna sam zbog toga. Ironine tragedije valjda dolaze dve po dve?" "Ponekad." "Pa dobro, sad mi samo preostaje da smislim ta u sa svojim ivotom. To e mi pomoi da preko vikenda ubijem vreme." "Hoe li dolaziti na asove?" "Pa mogla bih, to da ne. Uenje nikad nije gubitak vremena. Od Norej dosta uim." U mom umu neto iznenada poe da cirkulie. ovek je racionalna ivotinja, je 1' tako? Je li tako? "ta ako imam bolju ideju?" "Ako ima drugu ideju, ta je bolja. Govori." "Ba mora da ima publiku? Mislim, mora da istupa uivo?" "Na ta misli?" "Moda je moguno ui na zadnja vrata. Video-rekorderi za kunu upotrebu lepo se prodaju. Kad je narod jednom uvideo da se filmovi mogu skupljati kao ploe, ostao je samo jedan problem, a to je, da cena ne bude previsoka. ujem da kompanije TDT i Grejem ulaze u to podruje." "Pa?" "Pa pomisli na mogunost da budemo slobodni strelci? Ja i ti? Ti igra, ja snimam? Jednostavna poslovna pogodba. Imam po gde koju vezu, moda jo po neku mogu da naem. Mogu da ti nabrojim deset muzikih grupa koje danas postoje i koje nikad ne idu na turneje, nego samo snimaju i snimaju. to ne bi ti mimoila sve te baletske ansamble i kompanije i pouzdala se direktno u publiku? Moda bi se dobar glas daleko..." Iz njenog lica je poinjala da zrai svetlost kao ono kad zapale fenjer u tikvi na kojoj su prvo izrezali oi i usta. "arli, smatra li da bi to uspelo? Je li to tvoje stvarno uverenje?" "Ne verujem da ima izgleda ni koliko grudva snega u paklu." Preao sam preko sobe, otvorio pivski friider, izvadio grudvu snegu koju sam tamo uvao celog leta i

dobacio joj je. Ona je grudvu uhvatila, ali jedva, a kad je videla ta je, prasnula je u smeh. "U tu ideju imam toliko poverenja da sam spreman da prestanem sa radom za TDT i da uloim svoje vreme u nju. Investirau svoje vreme, svoju traku, svoju opremu i svoju uteevinu. Ispijmo." Pokuavala je da se uozbilji, ali od grudve su joj se smrzavali prsti, i to ju je navelo da se opet smeje. "Grudva u julu. E, jesi lud. Vai, ulazim i ja. Utedela sam i ja neku paricu. Sem toga... i nemam mnogo izbora, a?" "Rekao bih da nema." Sledee tri godine bile su moda najuzbudljivije godine mog ivota, a i njenog. Pred mojim pogledom i mojom kamerom, ara se transformisala iz balerine samo potencijalno velike, u neto zaista fascinantno. Postigla je neto to nisam siguran ni da mogu da objasnim. Ostvarila je baletsku analogiju dez-muzike. Za aru je igra bila, uvek i dosledno, samoizraavanje. im se oslobodila elje da se uklopi u svet grupne igre, sagledala je koreografiju kao neto to, per se, predstavlja prepreku njenom samoizraavanju, kao unapred programiranu koloteinu, neizbenu poput scenarija, koja, kao i scenario, vezuje ruke. Zato je reila da umanji znaaj koreografije. Dez-truba moe da svira "No u Tunisu" desetak noi uzastopno, ali e svaka no biti drukije iskustvo, jer e on tu melodiju interpretirati i reinterpretirati u skladu sa svojim trenutnim raspoloenjem. To je potpuno jedinstvo umetnika i njegove umetnosti: spontana kreacija. Zahvaljujui postojanju melodijske startne take, rezultat ipak nije ista anarhija. Upravo na ovaj nain je ara devalvirala koreografiju i svela je na polaznu taku, na okvir od koga se polazi i oko koga se zatim stvara i zbija novi materijal u skladu sa trenutkom. Za te tri godine napornog rada nauila je kako da razgradi prepreku izmeu sebe i svoje igre. Plesai su oduvek bili skloni da se podsmevaju improvizaciji, mada su i sami praktikovali improvizacije u studiju, uivajui u slobodi koju su tako sticali. Nisu uviali da bi planirana improvizacija, izgraena oko teme o kojoj se prethodno dobro razmislilo, predstavljala prirodni sledei stupanj u razvoju plesa. ara je to uvidela i sprovela. Ali, samo najbolji mogu da daju sebi toliko slobode. ara je bila dovoljno dobra. Nema potrebe da detaljno priam kako nam je ilo u pogledu karijere tokom te tri godine. Radili smo naporno, napravili neke velianstvene trake, ali nismo mogli sa njima da zaradimo ni za kiselu vodu. Industrija kunih video-kaseta o modernistikom plesu zna koliko je i industrija ploa znala, u ono vreme kad su ploe bile nov tehniki pronalazak, o bluzu. Velike firme elele su da angauju ve afirmisane igrae, a male firme su elele da prou jeftino. Najzad nas je oajanje

nateralo da odemo i u one sasvim rave firme. Tada smo saznali ono to nam je i ranije bilo poznato: takve firme nemaju ni prodajnu mreu, ni presti, ni opremu dovoljno dobru, pa zato kritiari na njih ne obraaju nikakvu panju. Reklamirati se po principu da se dobar glas sam polako iri od usta do usta ima isto onoliko izgleda na uspeh koliko i uvoenje dobrog genetskog materijala u jednu populaciju: ako se pone sa koliinama ispod izvesnog minimuma, uspeha ne moe biti. Postojao je jedan neverovatno talentovani muziar i kantautor po imenu Don Kerner, sa nadimkom "Spajder", koji je sam proizvodio i prodavao sopstvene ploe jo od 1972. Koliko je vas tamo koji ste ikad uli za njega? Maja 1997. otvorio sam potansko sandue u holu zgrade i naao pismo od korporacije Vizu-Ent. Javljali su nam da odustaju od saradnje sa nama i da nemamo pravo ni na kakvo obeteenje. Odmah sam krenuo u arin stan. Iz noge su stizali oseaji kao da je neko umesto kotane sri ubacio termit i zapalio ga. Bilo je to jedno veoma dugo peaenje. Radila je na komadu "Teina je samo re". Njenu veliku dnevnu sobu pretvorili smo u studio, to je zahtevalo mnogo vremena, energije, mozganja, i para koje smo morali dati gazdi, ali smo na kraju imali mogunost da postavimo dekor kakav smo eleli. Tog dana dekor je predstavljao visoke planine. Ulazei, okaio sam eir na jednu jovu, naravno lanu. Dobacila mi je osmeh ali je nastavila da se kree, postepeno poveavajui skokove. Izgledala je kao najlepa planinska koza koju sam ikad video. Moje raspoloenje bilo je ogavno, i elja mi je bila da muziku smesta iskljuim (ta muzika, meavina Mak Laflina i Majlsa, i sama je inila priline skokove), ali arin ples nisam nikad mogao da prekinem. Postepeno je pojaavala igru, koristei usmereni kontrapunkt, tako da se najzad inilo da se baca u vazduh, ostaje tamo dokle god joj se svia, a zatim se baca ka tlu. Ponekad je, prizemljujui, prelazila u kotrljanje, ponekad se doekivala na ruke, ali je svaki put energija pada bila kanalisana u neto novo, a ne samo priguena. Bilo je to kompletno korienje energije. Dok je stigla do kraja ove numere, smirio sam se toliko da sam bio u stanju da sa gotovo filozofskom mirnoom pogledam u oi naoj zajednikoj profesionalnoj propasti. Zavrila je skupljajui se kao kolapsirana zvezda, glave pognute, u pozi koja je na divan nain doaravala da se odupiranje gravitaciji ipak zavrilo porazom. Nisam mogao da se uzdrim od aplauza. Oseao sam se glupo, ali sam pljeskao. "Hvala, arli." "avo me odneo. Teina je stvarno samo re. Kad si mi prvi put rekla taj naslov, mislio sam da si poludela." "To je jedna od najjaih rei u plesu, ali pomou nje moe postii sve."

"Pa, gotovo sve." "A?" "Vizu-Ent nee da potpie ugovor." "A-ha." Nita se nije pokazivalo u njenom pogledu, ali ja sam znao ta se iza tog pogleda deava. "Ko je sledei na listi?" "Nema na listi vie nikog." "A-ha." Sad se i u oima videlo. "A-joj." "Trebalo je da se setimo: veliki umetnici za ivota ostaju neshvaeni. Treba samo da popadamo mrtvi, i uspeh e garantovano stii." To sam ja na svoj nain pokuavao da budem jak radi nje, a ona se potrudila da bude jaka radi mene. "Moda bi trebalo da se bavimo osiguranjem ivota umetnika", ree ona. "Ovako: mi svom klijentu isplaujemo mesene sume dokle god je iv, a za uzvrat on prepie na nas glavninu svog imanja. Onda mu pomognemo da malo umre." "Ne moemo izgubiti. A ako tip postane za ivota slavan, ne protivimo se da raskine ugovor uz debelo obeteenje." "Famozno. E, 'ajde da prekinemo ovo da se ne onesvestim od smeha." "Da prekinemo." Dugo je utala. Moj um je funkcionisao hitro i efikasno, ali kao da je kvailo izgubljeno: nikako da krenem. Konano je ustala i iskljuila muziku mainu koja je sve do tad, poto je traka istekla, samo tiho cvilila. Pri iskljuivanju se zaulo snano klik. "Norej je vlasnica jednog komada zemlje na Ostrvu princa Edvarda", ree ona izbegavajui moj pogled. "Tamo postoji i kua." Pokuao sam da je skrenem sa takvog razmiljanja citirajui zavrni, udarni red one stare ale o momku koji u cirkusu lopatom isti kavez slonova, i koga otac zove da se vrati kui i prihvati jedan pristojan posao, na ta momak odgovara: "ta, zar ti misli da bih ja ikad napustio ou-biznis?" "U vraga sa ou-biznisom", ree ona blago. "Ako poem odmah na to ostrvo, moda u moi da raskrim jedno pare terena za batu, da organizujem da se preore, dok jo nije kasno za sejanje." Njen se izraz promenio. "A ta e ti?" "Ja? Nee biti problema. TDT me zove da se vratim." "To je bilo pre est meseci." "Zvali su me opet prole nedelje." "A ti odbio. Moronino." "Moda jesam, moda nisam."

"Sve je ovo bilo gubljenje vremena. I to kolikog vremena. I kolike energije, kolikog truda. Mogla sam da obraujem zemlju na ostrvu, sad bi tlo bilo ve razraeno i poelo bi da daje solidne prinose. Koje traenje, arli, koje prokleto traenje." "Ne, ne mislim da je tako, ara. Ako kaem 'Nita nije uzalud' to e zvuati izvetaeno, ali, evo, pogledaj ovu tvoju igru od maloas. Gravitaciju ipak ne moe da pobedi, ali je divno bar pokuati." "A-ha, znam. Seti se juria lake brigade. Pamtimo Alamo. Ti momci su pokuali." Nasmejala se gorko. "Da, a i Isus iz Nazareta je pokuao. Jesi li ti ovo radila da bi zaradila, ili zato to je re o neemu to neko treba da ostvari? Ako nita drugo, imamo nekoliko stotina hiljada stopa najvelianstvenijih plesnih snimaka koji su ikad nainjeni, komercijalna vrednost im je nula, realna vrednost im je neprocenjiva, a to po mom shvatanju nije traenje vremena. Sve je gotovo, oboje idemo da radimo neki sledei posao, ali ovo nije bilo traenje." Primetio sam da urlam, pa sam stao. Zatvorila je usta. Posle nekog vremena pokuala je da se osmehne. "U pravu si, arli. Nije bilo uzalud. Bolja sam plesaica nego ikad pre." "Jasno. Transcendirala si koreografiju." Osmehnula se tuno. "A-ha. ak i Norej mi kae da sam u slepoj ulici." "Nisi u slepoj ulici. Poezija ne mora da se sastoji samo od soneta i haikua. Plesai ne moraju da budu roboti, da svojim telima recituju tekst nauen napamet." "Moraju ako misle da od toga ive." "Pokuaemo opet kroz nekoliko godina. Moda e trite tada biti spremno." "Ma sigurno. Da donesem ja neto za pie." Te sam noi spavao sa njom, prvi i poslednji put. Ujutru sam razmontirao dekor u dnevnoj sobi, a ona se za to vreme spakovala. Obeao sam da u joj pisati. Obeao sam da u joj ii u posetu kad budem mogao. Odneo sam njene kofere do kola, natrpao ih u prtljanik. Poljubio sam je i mahao joj zbogom. Otiao sam da potraim neko mesto gde se moe piti, i sledeeg jutra u etiri sata po ponoi jedan ulini lopov je ocenio da sam dovoljno pijan; polomio sam mu vilicu, nos i dva rebra, a onda sam seo na njega i plakao. U ponedeljak ujutro pojavio sam se u studiju sa eirom u ruci, a usta su mi bila iznutra kao pepeljara na autobuskoj stanici; puzei sam se vratio na svoj stari posao. Norej me nije nita pitala. Hrana je neto poskupela, valjda je to razlog to sam se usredsredio samo na jednu vrstu hrane, naime na rakiju. est meseci kasnije otpustili su me. Stvari su se posle toga ponavljale, i to je trajalo dugo. Nikad joj nisam napisao pismo. Pri svakom pokuaju ostajao sam zaglibljen

odmah posle rei "Draga ara..." Kad je dolo do take kad je trebalo da propijem i svoju video-opremu, neki relej je kljocnuo, i ja sam malo razmislio gde sam. Ta je oprema predstavljala moju poslednju vezu sa ivotom, pa sam zato otiao u oblinju kliniku za alkoholiare a ne u zalagaonicu i propisno se istreznio. Posle nekog vremena dua mi je otupela, nisam se vie budio grei se. Stotinu puta sam posezao da izbriem arine trake koje su ostale kod mene (kopije su bile kod nje) ali nijednom nisam stisnuo petlju da to stvarno uinim. S vremena na vreme sam se pitao kako je njoj, ali sam se plaio da saznam odgovor. Moda je to Norej znala, ali ako je znala, meni nije kazivala. ak je pokuala, po trei put, da udesi da mi opet povere to radno mesto, ali nije mogla nita da uini, bilo je beznadeno. Reputacija moe da bude uasna stvar ako ste je imali pa izgubili. Posluila me je srea pa sam naao radno mesto u nekoj TV stanici za kolske i obrazovne programe u Nju Brunsviku. Bile su to duge dve-tri godine. Oko godine 2000. video-telefoni su ve ulazili u modu. Ja sam nabavio jedan i instalirao ga kod sebe, bez znanja i odobrenja telefonske kompanije, koju sam i dalje mrzeo najvie na svetu. Umesto prokletog zvonceta namestio sam majunu lampicu. Kad je jedne veeri u junu ta lampica poela naizmenino da se pali (uz blagi sjaj) i gasi, pritisnuo sam dugme za zvuni prijem i otpremu, ali sam ukljuio i ekran, za sluaj da moj sagovornik ima video-telefon. "Alo?" Moja sagovornica je imala video-telefon. Kad se na ekranu uobliilo arino lice, osetio sam u dnu eluca hladnu kockicu straha: jo do nedavno, kao pijandura, kad sam prestao da pijem, prestalo je i to, a u poslednje vreme sam se opet nosio milju da malo cirknem... Zamurio sam, otvorio oi, ona je jo bila tu, i sad sam se ve oseao neto bolje. ak sam pokuao da govorim, to meutim nije uspelo. "Zdravo, arli. Odavno se nismo videli." Iz drugog pokuaja je uspelo. "A meni se ini kao da je bilo jue. Neije tue jue." "Stvarno tako izgleda. Danima sam te traila. Norej je u Parizu, a niko drugi nije znao gde si se zavukao." "M-da. Kako poljoprivreda?" "Ja sam... to ostavila, arli. Poljoprivreda je jo kreativnija oblast nego ples, ali mi ipak nije bilo isto." "Pa onda ta radi?" "Radim." "Igra?" "Da. arli, potreban si mi. Hou rei, imam posao za tebe. Potrebne su mi tvoje

kamere i tvoje oko." "Ne mora nita da precizira. Kakva god da je potreba, odlino je. Gde si? Kad polee sledei avion za tamo? Koje kamere da ponesem?" "U Njujorku; kroz jedan sat; nijednu kameru. Nisam mislila bukvalno, 'tvoje kamere', sem ako ne koristi kamere GLX-5000 i Hamiltonov miks-pult." Zazvidao sam. Od toga su me usta zabolela. "To je malo izvan mog budeta. Sem toga, ja sam staromodan, volim da drim kameru u ruci." "Na ovom poslu koristie Hamiltonov miks-pult sa dvadeset master-hroum ulaza. Sva oprema koju e koristiti potpuno je nova." "ta si uzgajala na toj farmi, mak? Ili si izorala dijamante?" "Platu e ti davati Brajs Kerington." mirnuo sam. "Dakle, hoe li ti da uhvati taj avion, pa da ti sve lepo ispriam? Hotel 'Nova epoha', trai da te vode u predsedniki apartman." "Ma ta e mi avion, ii u peke, i to bre." Iskljuio sam aparat. Ako je tano ono to je pisalo u asopisu "Tajm", u broju koji sam itao u jednoj zubarskoj ekaonici, Brajs Kerington je onaj genije koji je zaradio mnogo miliona dolara tako to je ubedio izvestan broj gigantskih firmi da investiraju u Skajfakt, veliki orbitalni proizvodni kompleks odakle su uskoro poeli da stiu jeftini kristali, koji su potom preplavili trite. Tada sam mogao da se prisetim samo nekih detalja njegove ivotne prie: neka retka bolest nalik na poliomielitis osuila je obe njegove noge i vezala ga za invalidska kolica. Njegove noge su, meutim, izgubile samo snagu, ali ne i mogunost funkcionisanja; pri manjoj gravitaciji radile bi sasvim dobro. To je njega motivisalo da izgradi Skajfakt, da uspostavi rudnike na Mesecu odakle su isporuivane jeftine sirovine, i da ivi u orbiti, u rotirajuoj stanici koja je davala efekat umanjene gravitacije. Na slici je izgledao kao stvaralac koji je ostvario lep uspeh u ivotu. Nita vie o njemu nisam tada znao. Bio sam ovek koji na vesti obraa malo panje, a na vesti iz svemira nimalo. Hotel "Nova epoha" bio je tada najotmeniji u Njujorku; podignut je na ruevinama hotela "eraton". Imao je ultra-efikasan sistem obezbeenja, prozore od neprobojnog stakla, debele tepihe, ak i ist vazduh unutra (za razliku od onog napolju) i hol izgraen u stilu koji je Don D. Mak Donald jednom nazvao stilom "rane zubne ploe". U tom hotelu naprosto je mirisalo na teku lovu. Dok sam ulazio, bio sam srean to sam se pre polaska potrudio da naem kravatu, ali mi je bilo i krivo to se nisam setio da izglancam cipele. Kad sam uao kroz aero-komoru, jedan neverovatan ovek mi je prepreio put. Imao je grau i pokrete najtvreg i najbreg izbacivaa koga sam ikad video, a odeu i ponaanje sobara u predsoblju samog

boga. Rekao je da se zove Peri, i pitao moe li mi pomoi, glasom koji je nagovetavao da po svoj prilici ne moe. "Da, Peri. Da li bi bio tako dobar da podigne jednu nogu?" "Zato?" "Kladim se u dvadeset dolara da si cipele ispolirao i odozdo, po onovima." Jedna polovina njegovih usta se nasmeila. Nije se pomakao ni za santimetar. "Koga si hteo da vidi?" "aru Dramond." "Nema takve na spisku gostiju." "U predsednikom apartmanu." "A, tako." Lampica mu se upalila. "Dama gospodina Keringtona. Trebalo je odmah to da kaete. Saekajte ovde, molim." Dok je on telefonirao da se uveri da sam zaista pozvan, drei me ipak na oku i ne odmiui jednu ruku od depa, ja sam progutao svoje srce i doveo u red izraz svog lica. Za to mi je trebalo neto vremena. Tako, znai, stvari stoje. Pa, dobro. Ako je tako, onda je tako. Peri se vratio i dao mi mali odailja-dugme koji mi je omoguavao da etam hodnicima "Nove epohe" a da me ne sasee paljba automatskih lasera, ali je ujedno paljivo objasnio da e to dugme napraviti prilinu rupu u meni ako pokuam da napustim hotel a da ga ne vratim. Njegovo ponaanje je ukazivalo da sam se, u njegovim oima, upravo popeo za jedno etiri preage na socijalnoj lestvici. Rekao sam mu hvala, ali neka budem proklet ako znam zato. Pratio sam zelene fluorescentne strele koje su se pojavljivale na plafonu lienom svetiljki. Posle dugog hodanja kroz vrlo lepe prostore stigoh do predsednikog apartmana. ara me je ekala na vratima, obuena u neto nalik na pidamu za anela. U toj odei je njeno krupno telo dobijalo delikatan, krhki izgled. "Zdravo, arli." Bio sam srdaan i vedar. "Zdravo, mae. Super gajba. uva se dobro?" "Ne uvam se." "Dobro, onda, da li te Kerington dobro uva?" Polako, mome. "Ui, arli." Uao sam. Unutranjost je izgledala kao mesto gde kraljica stanuje kad doe u grad, sa napomenom da joj se tu izuzetno svia. Mogao si da sleti avionom u dnevnu sobu, a da ne probudi nikoga u spavaoj sobi. Video sam dva klavira. Kamin je bio tu, samo jedan, i to jedva dovoljno veliki da ispee bizona na aru; ipak su, dakle, na neemu morali i da tede. Preko kvadro-aparata ulo se sviranje Rodera Keloveja; u jednom otkaenom trenutku poverovao sam da je tip stvarno tu negde u apartmanu i

da svira na nekom za mene nevidljivom treem klaviru. Eto, tako je bilo. "Da ti neto donesem, arli?" "Apsolutno. Hou da puim najbolji duvan ali kroz... nargile." Savreno hladnokrvno ona prie jednom ormariu koji je izgledao kao katedrala u minijaturi, i izvue na svetlost dana ba to: nargile. I ja sam zadrao hladnokrvnost, pravio sam se da je to neto najnormalnije. Vukao sam duvanski dim kroz tu dugu cevu koja prolazi kroz vodu, tako da dim stie do usta rashlaen. Opustio sam se, dodao cev njoj. Pogledali smo se; tek sad smo se stvarno gledali. Onda smo osmotrili sobu oko sebe, pa opet jedno drugo. U istom trenutku prasnuli smo u nezadriv smeh, smeh koji je iz te sobe odagnao sve bogatstvo, ali omoguio da mi budemo bogati kao ljudi. Njen smeh je bio kao nekad: nesputan, iz dubine stomaka, mean sa podvriskivanjem i njakanjem, smeh sa uivanjem, smeh koji je odmah uveao moje pouzdanje. Toliko mi je laknulo, da nisam mogao da prestanem da se smejem, a to je nju iznova zasmejalo; u trenutku kad smo moda mogli da se zaustavimo, ona je skupila usne i odsvirala jedan pljuckavi arpeo. Postoji jedna stara ploa nazvana "Spajk Donsova ploa sa smejanjem" gde taj muziar, iji instrument se zove tuba, pokuava da odsvira "Bumbarov let" i bukvalno pada na pod od smeha, a tad se itav orkestar rasputeno predaje smejuriji i njakanju koje traje dobrih dva minuta; kad god im ponestane vazduha ovaj tubista odsvira jo jedno bumbarovo lepranje, zaurla od smeha, i ovi se opet porasturaju od smejurije; jednom kad je ara bila neraspoloena kladio sam se s njom u deset dolara da nee moi da odslua tu plou a da se bar malo ne nasmeje, i dobio sam. Sad sam shvatio da ona ponavlja upravo taj odlomak, pa me je zahvatio novi smeh; minut kasnije doli smo dotle da smo bukvalno popadali sa stolica i leali na podu u agoniji veselja, nemono lupajui akama po podu i krivei se. Taj smeh ponekad izvuem iz svojih uspomena i ponovo ga sebi emitujem, ali ne esto, jer se takve ploe sviranjem drastino kvare. Najzad je smeh oddoplerisao od nas, ostavljajui nas zadihane i iscerene. Pomogao sam joj da ustane. "Kakva grozna rupa", rekoh, i dalje pomalo heheui. Osvrnula se i stresla se, rekavi: "Zaboga, arli, pa jasno da je ovo grozno mesto. Strahota je da je ikome potrebno ovoliko fasade." "Nekoliko uasnih trenutaka pomiljao sam da je to potrebno tebi." Pribrala se i pogledala me u oi. "arli, kad bih samo mogla da se gadim svega ovoga. Ali, na jedan odreen nain ovo mi je potrebno." Moje se oi suzie. "ta konkretno misli?" "Potreban mi je Brajs Kerington." "Ovoga puta moe i da precizira. Na koji nain ti je on to potreban?" "Njegove

pare su mi neophodne", uzviknu ona. Do tad nisam znao da mogu istovremeno i da se opustim i da se sav napregnem. "O, zaboga, ara! Hoe li tako da se domogne plesa? Da kupi sebi mesto na pozornici? Poto kritiar ovih dana?" "arli, prestani. Potrebno je da budem viena, zato mi je potreban Kerington. On e iznajmiti dvoranu za mene, to je sve." "Ako je to sve, 'ajd' odma da beimo iz ovog ubrita. Mogu da poz... da obezbedim dovoljno para da ti iznajmim bilo koju dvoranu na svetu, i spreman sam da rizikujem svoj novac za to." "ak i na Skajfaktu?" "ta?" Bilo mi je savreno neshvatljivo zato bi ona ila da plee ba na Skajfaktu. Zato ne na Antarktiku? "ara, ti o svemiru zna manje nego ak i ja, ali ipak sigurno zna da emisija koja e se prenositi preko satelita ne mora da se pravi na satelitu?" "Tupe. Treba mi taj ambijent." Razmislio sam o tome. "Mesec bi vizuelno bio bolji. Planine. Svetlost. Kontrast." "Vizuelni aspekt je sekundaran. Neu jednu estinu G, arli. Hou nula-G: odsustvo gravitacije." Zinuo sam. "A ti da bude moj video-kamerman." Zaboga, takva se osoba retko sree. Bilo mi je potrebno da jednostavno sedim koji minut otvorenih usta i da razmiljam; ona me je pustila da tano to uradim, neuznemiravan. Strpljivo je ekala da sve izbistrim. "Teina vie nije ni re, arli", ree ona konano. "Ona numera se zavrila tvrdnjom da je gravitaciju ipak nemogue pobediti; sam si to rekao. E, ta tvrdnja je netana, zastarela. Ples dvadeset prvog veka morae ovome da se prilagodi." "A tebi je upravo ovo nedostajalo da bi uspela. Bie to nova vrsta baleta za novu vrstu balerine. Neto jedinstveno. Publika e itekako obratiti panju. Godinama u toj igri nee imati nikakvu konkurenciju. Dopada mi se, ara. Svia mi se. Ali moe li da izvede celu stvar?" "Razmiljala sam o onim tvojim reima: gravitaciju ne moe da pobedi, ali je divno bar pokuati. Mesecima je to ostalo u mojoj glavi, a onda sam jednog dana posetila kominicu koja ima TV i videla vesti o posadi koja gradi Skajfakt II. Celu no sam provela u razmiljanju, a ujutru sam doputovala u SAD i zaposlila se kao radnica na Skajfaktu I. Provela sam tamo skoro godinu dana, pribliavajui se Keringtonu. Mogu ovo da izvedem, arli, mogu ovo da postignem." Opet je njenom

vilicom proao onaj talas koji sam ve jednom video, i to onda kad me je odbila, u lokalu "Le Maintenant". Bio je to talas odlunosti. Ipak sam se namrtio. "Ako te Kerington pogura." Njen pogled je odlutao od mog. "Ne postoji besplatan ruak." "Kako on naplauje?" Umesto da mi odgovori, utala je taman onoliko dugo koliko je bilo potrebno da bi se utanje pretvorilo u najjasniji odgovor. U tom trenu ponovo sam poeo da verujem u boga, to sa mnom ve mnogo godina nije bio sluaj, samo da bih mogao na Njega da usmerim svoju mrnju. Ali rekao nisam nita. Ova devojka bila je dovoljno odrasla da sama vodi svoje poslove. Ostvarivanje snova iz godine u godinu poskupljuje. Dovraga, pa ja sam ovako neto napola oekivao od trena kad me je pozvala. Ali samo napola. "arli, nemoj samo da sedi tu sa licem uvezanim u trista vorova. Kai neto. Opsuj me, kai da sam kurva, kai bilo ta." "Gluposti. Ti budi savest sama sebi, a ja sam dovoljno angaovan pokuavajui da budem savest sebi. Hoe ples, ima pokrovitelja, mecenu. Sad ima i kamermana." Ovu poslednju reenicu uopte nisam planirao da izgovorim. Zaudo, ovo kao da ju je u poetku malo razoaralo. Onda se opustila i osmehnula. "Hvala, arli. Moe li da se oslobodi svog sadanjeg zaposlenja, koje god to bilo?" "Pravim obrazovne programe u ediaku. ak sam snimao i jedan ples. Igrala je jedna meka iz londonskog zoolokog vrta. Zaprepauje koliko je ta meka dobro igrala." ara se nacerila. "Mogu da se oslobodim." "Drago mi je. Ne verujem da bi mi uspelo bez tebe." "Radiu za tebe. Ne za Keringtona." "Vai." "A gde je taj veliki ovek, uzgred budi reeno? Moda se bavi podvodnim ribolovom u svojoj kadi?" "Ne", ree jedan tihi glas sa vrata. "Skaem sa padobranom u holu hotela." Njegova invalidska kolica predstavljala su pravi pokretni tron. Nosio je odelo od etiri stotine dolara u boji sladoleda od jagoda, barutno-plavu koulju sa rol-kragnom, i jednu zlatnu minuu. Cipele su mu bile od prave koe. Njegov je asovnik bio od one nove vrste, bez cifara, asovnik koji vam bukvalno kae, glasom, koliko je sati.Nije bio dovoljno visok za aru, a ramena su mu bila apsurdno iroka. To sam video iako je njegovo odelo pokuavalo da obe te injenice prikrije. Oi su mu bile kao dve plave borovnice. Osmehivao se kao ajkula koja razmilja koji e deo rtve

biti najukusniji. Najradije bih tu glavu smrvio izmeu dve stene. ara je skoila na noge. "Brajs, ovo je arls Armsted, priala sam ti..." "A, da. Momak za video-kamere." Poterao je kolica napred i pruio mi jednu besprekorno manikiranu ruku. "Ja sam Brajs Kerington, Armstede." Sedeo sam i dalje, a svoje ruke sam zadrao u svom krilu. "A, da", rekoh. "Momak sa mnogo para." Jedna se obrva podigla, uljudnih pola santimetara. "Za-bo-ga. Jo jedan od onih neutivih. Pa, ako ste toliko talentovani kao to ara kae, onda to sebi moete da dozvolite." "Sasvim sam nesposoban." Osmeh je izbledeo. "Da se ne nadmudrujemo, Armstede. Ja od kreativaca ne traim savrene manire, ali svoj prezir bih mogao da izrazim na neuporedivo jai nain nego vi, ako bih to hteo. Dakle, ovako: dodijava mi ova prokleta gravitacija, a dan mi je proao odvratno, proveo sam ga u sudnici svedoei za jednog prijatelja. ini se da e me zvati da svedoim i sutra. Hoete li ovaj posao ili neete?" Tu me je matirao. Hteo sam taj posao. "Hou." "Onda je sve u redu. Ovde imate sobu 2772. Odlazimo na Skajfakt kroz dva dana. Budite ovde prekosutra u osam ujutro." "A ja u morati s tobom da popriam o stvarima koje e ti biti potrebne, arli", ree ara. "Zovi me sutra." Naglo sam se okrenuo i suoio sam se s njom. Ustuknula je od mog pogleda. Kerington to nije primetio. "Da, neka vaa lista potreba bude spremna do sutra. Poneemo sve sa sobom. Ne krtarite: to ne ponesete, moraete bez toga da radite. Laku no, Armstede." Pogledao sam ga. "Laku no, gospodine Kerington." Da, gospodine gazda. Molim, gospodine. Gazda. Posvetio je svoju panju nargilama, a ara je pourila da doda duvana. urno sam se okrenuo i poao ka vratima. Noga me je bolela toliko da zamalo nisam pao, ali sam stisnuo zube i stigao do vrata. A na vratima sam sebi rekao: sad e otvoriti ova vrata i izai mirno i bez provokacija. Onda sam se obrnuo na peti. "Kerington!" Zmirnuo je, iznenaen to ja jo postojim. "Da?" "Jesi li ti svestan da te ona ba ni malo ne voli? I da li ti je to uopte vano?" Glas mi je bio povien, a pesnice po svoj prilici stisnute. "A-ha", ree on, zatim opet, "A-ha. Znai u tome je stvar. Nisam ni mislio da je sav onaj prezir bio samo zato to imam toliko uspeha." Odloio je cevku nargila i ukrstio prste. "Da vam neto kaem, Armstede. Niko me nikad nije voleo, bar koliko znam. Ni ovaj apartman me ne voli." U njegovom glasu se po prvi put osetila ljudska

emocija. "Ali je moj. A sad, idite." Zinuo sam da mu kaem gde moe sebi da zavue taj posao koji mi je dao, ali sam onda video arino lice, bol na njenom licu, i postideo se. Smesta sam otiao; im su se vrata za mnom zatvorila, ispovraao sam se na tepih koji je kotao tek neto malo manje nego miks-pult tipa Hamilton sa master-hroum ulazima. I konano sam ipak poalio to sam poneo kravatu. Vonja do kosmodroma na Pajks Piku bila je, ako nita drugo, estetski zadovoljavajua. Uivam u vazdunom putovanju, u onim trenucima kad plovim izmeu dostojanstvenih oblaka, kad posmatram kako se odmotava procesija planina i ravnica, kako promie ogromna igra slagalica od njiva, koju ponegde zamenjuju mozaici lepih predgraa. Meutim, skok do Skajfakta, obavljen Keringtonovim linim svemirskim taksijem koji se zvao "Taj prvi korak", liio je vie na neki otrcani filmi u stilu "Svemirski komandos". Naime, nisam nita video (znam, zaboga znam da se u bokovima svemirskog taksija ne mogu prorezivati rupe za prozore), sem onoga to su nam prikazivali na monitoru u putnikoj kabini, a i to je bilo loe. Taj aparat, na kome smo gledali sopstveno poletanje, nije nita bolji u pogledu boje, otrine i punoe slike nego prosean kuni televizor. Mogu dodati da je "program" bio ak i loiji, zato to nije bilo onog tobonjeg kretanja zvezda koje u filmu doarava da se brod kree, niti je bilo reisera koji bi mogao da bira uglove snimanja i emituje samo najinteresantnije. To je sve o estetici. Razlike u doivljaju su neto vee, jer kad sedite i gledate filmi o svemirskom komandosu, nema nikog ko bi priao da vam prodaje sredstvo za umirivanje uljeva,da vas potom vee za leaj, da sa svih strana pusti na vas grmljavinu i tutnjavu, da uini da teite vie od etvrt tone, i da tako ostanete nerazumno dugo, i da vas odmah potom baci sa ruba sveta u potpuno besteinsko stanje. Manje-vie oekivao sam muninu, ali ono to se stvarno dogodilo, okiralo me je: po prvi put, bol u mojoj nozi je prestao, sasvim prestao. Munina je aru pogodila jae no mene: jedva je uspela na vreme da zgrabi kesu za povraanje. Kerington se odvezao i sigurnim pokretima dao ari injekciju protiv munine. inilo mi se da toj injekciji treba stotinu godina da pone da deluje, ali kad je poela, promena na ari bila je ogromna: boja i snaga su joj se naglo vratili, potpuno se oporavila. Onda je pilot oglasio da predstoji pristajanje uz dok, i zatraio da svi zaute i veu se. Pomislio sam da bi Kerington mogao da se ljuti i pita pilota kakvo je to ponaanje, ali ovaj industrijski magnat, evidentno, nije bio takva budala. Zautao je i vezao se. Noga me nije bolela uopte. Nije bolela ni najmanje.

Kompleks zvani Skajfakt liio je na neuredno nabacanu gomilu guma za bicikle i naduvanih lopti za plau, i to raznih veliina. Na je pilot poao prema neemu to je vie liilo na traktorsku gumu. Uhvatili smo podudaran pravac kretanja, postali smo osa oko koje je ta traktorska guma rotirala; onda smo poeli da rotiramo istom brzinom i istim smerom, i najzad je iz tog prokletog objekta oko nas izrastao jedan paok, da ne kaem palac, koji nas je pogodio posred aero-komore. U odnosu na nae leaje, aerokomora je bila "gore", ali mi smo proli kroz nju nogama napred. Tek to smo kroz taj paok odmakli koji metar, nae "napred" postalo je "dole" a ruice za koje smo se dotad prihvatali postale su lestve. Tea se pojaavala svakim naim korakom nanie, ali i kad smo stigli u jednu prilino veliku kockastu prostoriju na kraju puta, tea je jo bila daleko manja od normalne zemaljske. Noga je opet poela da me grize. Prostorija u kojoj smo se nali muila se da ostavi utisak klasinog predvorja. ("Oh, ta sedite, moliu fino, Njeno Velianstvo e vas uskoro primiti") ali pri ovako slaboj gravitaciji, i uz prisustvo dva reda svemirskih odela okaenih du levog i desnog zida, taj se efekat teko mogao postii. Za razliku od lepih oklopa filmskih svemirskih komandosa, pravo svemirske odelo ponajvie lii na vreu oblikovanu tako da u nju stane ovek. Kad su prazna, oklembeena, ta odela deluju posebno komino. Jedan mladi ovek crne kose, obuen u odelo od tvida, ustao je sa svog mesta iza stola natrpanog divnom opremom, i osmehnuo se. "Drago mi je da vas vidim, gospodine Kerington. Nadam se da je skok bio prijatan." "Hvala, Tom, bio je lep let. Pamtite aru, dakako.Ovo je arls Armsted. Tom Mak Gilikadi." Obojica pokazasmo zube i rekosmo neto u smislu da je svakom drago to srete onog drugog. Zapazio sam ispod te ljubaznosti odreenu uznemirenost kod Mak Gilikadija. "U vaoj kancelariji ekaju vas Nils i gospodin Longmajer, gospodine. Bilo je... jo jedno pojavljivanje." "Ubio ga bog!" poe Kerington. Odmah je ovladao sobom. Zurio sam u njega: tog oveka ni puni udar mog najjaeg sarkazma nije uspeo da naljuti. "U redu. Pobrinite se za moje goste, a ja idem da ujem ta to Longmajer ima da saopti." Krenuo je ka vratima. Kretao se kao lopta za plau, i to usporena, ali se kretao sopstvenom snagom. "A, da: Korak je do vrha nakrcan kabastom opremom, Tom. Recite im da ga odvezu do tovarnih ulaza. Opremu smestite u esticu." Sa tim reima, Kerington ode, jo uvek zabrinutog lica. Mak Gilikadi je aktivirao svoj sto i izdao odgovarajua nareenja. Kad je to zavrio, ara ree: "Tom, ta se deava?" Pre nego to je odgovorio, odmerio me je. "Izvinite to pitam, gospodine

Armsted, ali, jeste li vi novinar?" "Ne Armsted, arli. Ne, nisam novinar. Jesam kamerman, ali radim za aru." "Hmmm. Dobro. Pa, saznaete i onako, pre ili posle. Pre otprilike dve nedelje jedan je objekat zapaen na radaru, i to u orbiti oko Neptuna. Pojavio se naprosto niotkud. Zapaene su i... neke druge anomalije. Objekat je bio na vidiku pola dana, a onda je nestao. Svemirska komanda je naredila da se o tome uti, ali ovde na Skajfaktu svi to znaju." "I ta stvar se opet pojavila?" ree ara. "Malo izvan orbite Jupitera." Ovo me je slabo interesovalo. Fenomen se sigurno mogao objasniti, ali poto nije bilo Isaka Asimova u blizini, znao sam da objanjenje po svoj prilici neu shvatiti. Ljudi su se veinom razoarali u ideju o vanzemaljskom ivotu, i tu ideju napustili, im su se prve planetarne sonde u okvirima Sunevog sistema vratile prazne. "Valjda su zeleni oveuljci. Tom, moete li nam pokazati dvoranu? Koliko ujem, radiemo u jednoj dvorani koja je jednaka ovoj ovde." Promena teme mu je, izgleda, prijala. "Nema problema." Mak Gilikadi.nas je proveo kroz jedna hermetina vrata na suprotnoj strani od onih kroz koja je Kerington otiao. Ili smo dugim hodnicima iji se pod zakrivljavao, ispred i iza nas, uvis.Du svakog hodnika bile su rasporeene drukije stvari, svaki je bio pun ljudi koji su urili za svojim poslovima, i svaki me je podseao na hol hotela "Nova epoha" ili moda na onaj stari film "2001". Futuristika rasko, i to ne razmetljiva, nego suzdrana, zbog ega je bila jo impresivnija. Liilo je to na Volstrit podignut kompletno u orbitu; ak su i asovnici pokazivali vreme istone obale SAD, kao to je sluaj i u Volstritu. Pokuao sam da ubedim sebe da se nedaleko od nas, u svakom pravcu, nalazi hladni, prazni prostor, ali to je bilo nemogue. Zakljuio sam da je dobro to svemirski brodovi nemaju prozorie: neko bi mogao, ako se prethodno navikne na slabu gravitaciju, da se zaboravi i da otvori jedan takav prozori da bi izbacio opuak. Dok smo hodali, prouavao sam tog Mak Gilikadija. Bio je u svakom pogledu besprekoran, od fine kravate do odlino doteranih noktiju. Nije nosio nikakav nakit. Njegova crna kosa bila je kratko podiana,brada umerena i uredna,a oi, s obzirom na kakvom su profesionalno sterilnom licu bile, iznenaujue tople. Pitao sam se za ta je prodao duu, i nadao sam se da je to i dobio. Da bismo stigli do sale, morali smo da se spustimo dva sprata. Gravitacija je na gornjem spratu odravana na estini normalne, izmeu ostalog zato to je to najvie odgovaralo lunarnom osoblju koje je jedino dolazilo svakodnevno u Skajfakt, ali prvenstveno (naravno) zato to je to odgovaralo Keringtonu. Meutim, silaenje je

donelo i malu promenu teine, koja je uskoro dostigla gotovo etvrtinu normalne. Moja noga je ogoreno protestovala, ali ja sam taj bol maltene pozdravio: ovek se pomalo uplai kad jedan nerazdvojni stari znanac tek tako iezne. Sala je bila vea nego to sam oekivao, sasvim dovoljna za nae potrebe. Po visini, protezala se na sva tri sprata. Ceo jedan zid bio je pokriven video-ekranom preko koga su zvezde vrtoglavo promicale; u pojednakim intervalima pridruivala im se jedna krika majke Zemlje. Pod sale bio je zakren stolovima i stolicama grupisanim kojekako, ali ve sam video da e, kad ga oslobodimo, dati ari sasvim dovoljno prostora za ples; a povrina poda je, to je podjednako vano, bila izvrsna za igru. To su moja stopala odmah rekla. Onda se setih da e u ovom plesu pod biti od malog znaaja. "E, fino", ree mi ara sa osmehom. "Ovako e moj dom izgledati sledeih est meseci. Sala u Drugom prstenu identina je sa ovom salom." "est?" ree Mak Gilikadi. "Ni sluajno." "ta vam to znai?" rekli smo na to ara i ja uglas. mirnuo je, iznenaen udruenom snagom naih glasova. "Pa, vi bi mogli toliko da ostanete, arli. Ali ara je ve ivela preko godinu dana u slaboj gravitaciji, dok je radila kao daktilografkinja." "Pa ta?" "ujte, vi oekujete da provodite due periode vremena u stanju slobodnog pada, ako sam vas dobro razumeo?" "Po dvanaest asova dnevno", sloila se ara. Iskrivio je lice u grimasu. "ara, neprijatno mi je da vam ovo kaem... ali biu iznenaen ako izdrite i mesec dana. Telo konstruisano za ivot u sredini sa jedan G ne funkcionie dobro pri nula G." "Ali se moe prilagoditi, zar ne?" Nasmejao se bez radosti. "Sigurno. Zato svakih etrnaest meseci vraamo celokupno ljudstvo na Zemlju, a dovodimo drugo. Vae telo e se prilagoditi, ali bespovratno. Ako se potpuno prilagodite, pa se onda vratite na Zemlju, umreete od zaustavljanja sranog rada, ako se pre toga ne dogodi otkazivanje nekog drugog vitalnog organa. ara, bili ste na Zemlji samo tri dana; da li ste osetili bolove u prsima? Vrtoglavicu? Problema sa radom creva? Nagon za povraanjem prilikom povratka u svemir?" "Sve to odreda", priznade ona. "Eto vidite. Kad ste silazili, bili ste ve blizu toj naoj propisanoj granici od est meseci. A kad se naete u potpunom besteinskom stanju, va e se organizam prilagoavati jo bre. Prva posada Skajlaba postavila je svojevremeno rekord, koji je

tada iznosio devedeset dana: toliko su, i to jedva, izdrali u besteinskom stanju. Dodajmo da oni nisu prethodno proveli godinu dana u jednoj estini G, niti su izlagali svoje srce naprezanju kakvo vama predstoji. Dovraga, na Mesecu su sada etvorica, pripadnici onog prvog rudarskog tima od dvanaest lanova, koji se nikad nee vratiti na Zemlju. Osmorica njihovih drugara su pokuali da se vrate. Zar vas dvoje ne znate ba nita o kosmosu?" "Ali meni je neophodno bar etiri meseca vremena. etiri meseca solidnog, neprekidnog rada. Neophodno." Borila se da ovlada sobom. Mak Gilikadi kao da je hteo da odmahne glavom, pa odustao od toga. Njegove su tople oi osmatrale arino lice. Znao sam tano ta misli, i zbog toga mi se sviao. Mislio je, kako rei jednoj divnoj dami da je njen ivotni san neostvariv? Ali on nije znao ni polovinu od onoga to je trebalo znati. Ja sam znao koliko je ara ve uloila, i to bespovratno, u ovaj san. Neto u meni je vritalo. Onda sam video onaj talas na njenoj vilici, i usudio se da se nadam. Doktor Pancerela je bio ilav starac sa obrvama nalik na dve upave gusenice. Bio je obuen u pripijeno odelo koje se nosi ispod svemirskog skafandera, tako da je po potrebi mogao za koji sekund da propisno obue i zatvori skafander. Imao je kosu do ramena, koja je na njegovoj velikoj lobanji mogla stajati nakostreeno kao kakva griva; on ju je, meutim, vrsto vezao iza potiljka, da mu ne zasmeta u sluaju naglog gubitka gravitacije. Oprezan ovek. Da se posluim jednom starinskom metaforom: ovek koji pantalone pridrava i kaiem i tregerima. Pregledao je aru, obavio odreene testove, i dao joj est nedelja. ara je govorila, onda sam i ja rekao izvesne stvari. Mak Gilikadi je rekao izvesne stvari. Pancarela je slegao ramenima, obavio jo testova i to veoma paljivo, i nevoljno odbacio tregere. Dva meseca i ni dana vie. Moda i manje, u zavisnosti od toga kako njen organizam bude reagovao na dugotrajno besteinsko stanje, to e se utvrditi pregledima. Onda e morati da provede jednu godinu na Zemlji, pre eventualnog ponovnog rizikovanja svog zdravlja ovde. ara kao da je bila zadovoljna. Meni nije bilo jasno kako bismo mogli uspeti. Mak Gilikadi nas je pre toga uveravao da e ari biti potrebno bar mesec dana samo da naui da se pristojno snalazi u nultoj gravitaciji, a da bi neki kasniji ples morao biti jo mnogo tei. To to se godinu dana navikavala na jednu estinu G bie joj, predskazao je on, dodatna tekoa a ne prednost. Ako onda uraunamo tri nedelje za spremanje koreografije i za probe, i nedelju dana snimanja, mogli bismo, moda, jedva, da snimimo i emitujemo jednu numeru, a onda bi se ara morala vratiti na Zemlju. To ne bi bilo dovoljno. Ona i ja smo izraunali da je potrebno da snimimo tri plesne numere, i da svaka bude dobro primljena, da bi se u svetu baleta otvorio

prostor u koji bi ara mogla da se uvue. Ono meuvreme koje bi se sastojalo od jedne godine ekanja bilo bi daleko predugo. Sem toga ko zna kad e se Kerington umoriti od njenog prisustva? Zato sam poeo da galamim na Pancarelu. "Gospodine Armsted", ree on besno, "meni je ugovorom veoma precizno i konkretno zabranjeno da pustim ovu mladu damu da izvri samoubistvo." Nainio je kiselu grimasu. "Kau mi da to strano loe utie na odnose sa javnim mnjenjem." "arli, u redu je", insistirala je ara. "Moi u da upakujem tri igre. Moda emo manje spavati, ali u uspeti." "Jednom sam rekao nekom oveku da nita nije nemogue. On me je onda zapitao mogu li da projurim na skijama kroz okretna vrata. Nema..." Moj mozak je u momentu preao u super-brzinu, porazmislio o stvarima, ritnuo samoga sebe, u zadnjicu nekoliko puta zbog dosad ispoljene glupavosti, i vratio se u normalan reim rada na vreme da uje svoja usta kako izgovaraju, bez zamuckivanja ili prekida, ostatak reenice. "... mnogo izbora, meutim, o. k.... Tom? Tom, hajde da se ta prokleta sala u Drugom prstenu isprazni, zahtevam da bude prazna-praznijata i da neko ofarba taj prokleti video-zid istom bojom i nijansom, ali istom, kao preostala tri. ara, skidaj to sa sebe i uskai u svoj kostim. Doktore, vidimo se kroz dvanaest asova. Bez zevanja, Tom; idemo, prebaciemo se tamo smesta. Gde su kog vraga moje kamere?" Mak Gilikadi je neto zamuckivao. "Smesta dovedite ekipu zavarivaa. Traim da se u tim zidovima izreu rupe, iza kojih e biti kamere; rupe zatvoriti staklom prozirnim samo s jedne strane. Jedna soba neposredno do sale mora biti na raspolaganju za smetaj miks-pulta koji je veliki kao pilotska kabina mlaznog aviona.Uz sedite prikujte jednu mainu za kuvanje kafe. Trebae mi druga soba samo za montau. Ne mora da bude vea od obine kuhinje, ali u njoj moram imati potpun mrak i niko me ne sme uznemiravati. U tu sobu ugradite drugu kafe-mainu." Mak Gilikadi je konano uspeo da me nadvie. "Gospodine Armsted, ovo je glavna zona proizvodnog kompleksa Skajfakt jedan. Tu su smetene kancelarije jedne od najbogatijih korporacija koje uopte postoje. Ako mislite da e itav jedan prsten biti postavljen na glavu radi vas..." Otili smo sa tim svojim problemom pred Keringtona. On je Mak Gilikadiju saoptio da je od tog trenutka Drugi prsten na, i da nam se mora obezbediti svaka usluga koju zatraimo. Izgledao je nekako rasejano, kao da je mislio na neto drugo. Mak Gilikadi je poeo da mu objanjava za koliko e nedelja otvaranje kompleksa Skajfakt II kasniti zbog ovoga, ali mu je Kerington vrlo tiho rekao da i sam zna da sabira i oduzima i da mu za to ne treba Mak Gilikadijeva pomo. Mak Gilikadi je

pobeleo i zautao. Jedno priznanje moram Keringtonu dati. Zaista nam je omoguio da radimo slobodno. Pancarela je sa nama preao na Skajfakt II. Vozili su nas, kao kakvi oferi, neki astronautski tipovi izmravelih vilica. Vozila su izgledala kao metle u devetom mesecu trudnoe. Dobro je bilo to se doktor zadesio uz nas: ara je usput pala u nesvest, a ni ja nisam bio daleko od toga. Uveren sam da na onoj metli koju sam jahao i sada postoje otisci mojih butina: tako sam je jako stiskao. Kad ovek prvi put u ivotu pada kroz svemir, moe mu se lako desiti da se veoma uplai. ara se, im smo je opet uveli u zatvoren prostor, odlino oporavila, a njena munina u stomaku se, sreom, nije pojavila; munina u slobodnom padu moe biti vrlo neprijatna, a ako ste pri tom u skafandru, moe biti katastrofalna. Dok su stigle moje kamere i moj miks-pult, ara je bila na nogama. Drala se malo postieno. Dok sam ja gonio grupu pozajmljenih tehniara, koji su se uveliko preznojavali, da sve te stvari instalira bre nego to je bilo ljudski mogue, ara je poela da ui kretanje u uslovima nulte gravitacije. Kroz tri nedelje bili smo spremni da snimimo prvu igru. Prenoite i prehrana bili su nam, u najskromnijem vidu, obezbeeni i u Drugom prstenu, za sluaj da poelimo da radimo non-stop, ali mi smo ipak provodili priblino polovinu svojih "slobodnih" asova u Prvom stepenu. ara je imala obavezu da tri puta nedeljno provede po pola dana uz Keringtona. Znatan deo svog preostalog vremena namenjenog spavanju ara je provodila u skafandru, u otvorenom kosmosu. U poetku je to bio njen svesni napor da prevlada svoj nagonski strah od te neograniene praznine. Uskoro je to postalo njeno vreme i mesto za meditaciju, za povlaenje od sveta, za umetniki zanos; pokuavala je da misaono obuhvati hladnu crnu prazninu u tolikoj meri da bi shvatila vanzemaljsku egzistenciju i kasnije mogla o njoj i da plee. Ja sam provodio dane svaajui se i raspravljajui se sa inenjerima, tehniarima, elektriarima, i sa jednim prokleto glupim sindikalistom koji je instistirao da druga sala, dovrena ili nedovrena, pripada nekoj hipotetinoj buduoj posadi i nekim buduim inovnicima. Dok sam obezbedio njegovu dozvolu da tamo radimo, odrao sam grlo i ogulio izolaciju sa svojih nerava. Daleko previe je bilo noi koje sam proveo nateui se sa tim svetom, umesto da spavam. Evo jednog sitnog primera: svaki unutranji zid u celom prokletom Drugom prstenu bio je obojen identinom nijansom tirkiza... pa ipak, tu nijansu nisu mogli da reprodukuju da bi premazali zlosreni video-ekran u sali. Mak Gilikadi me je spasao da ne padnem u luako buncanje i ne dobijem modani udar: na njegov predlog, oprali smo sloj farbe koji

smo naneli, u treem pokuaju na taj ekran, skinuli smo kameru koja je bila na spoljanjoj strani te svemirske stanice i koja je pohranjivala ekran prizorom zvezdanog neba, uneli smo je unutra i uvrstili je tako da snima jedan zid u nekoj oblinjoj sobi. Zahvaljujui ovome ponovo smo se sprijateljili. Sve je ilo tako: improvizuj, krpi, turpijaj da bi pasovalo, premai da se ne primeti. Kad god bi se neka kamera pokvarila, ja sam rtvovao san i razgovarao sa inenjerima koji tad nisu bili na dunosti, raspitujui se koji bi se od raspoloivih rezervnih delova mogli prepraviti i upotrebiti. Bilo je jednostavno suvie skupo dovlaiti ma ta iz Zemljinog ogromnog gravitacionog "bunara", sa Zemljine povrine. Na Mesecu, opet, nije bilo onoga to je meni trebalo. Pri svemu tome, ara je radila napornije od mene. Telo mora da se potpuno rekoordinira da bi funkcionisalo u odsustvu gravitacije; morala je da zaboravi ba sve to je ikad znala i uila o plesu, i da ovlada potpuno novim vetinama. Pokazalo se da je to tee no to smo oekivali. Mak Gilikadi je bio u pravu: ono to je ara stekla kreui se godinu dana u gravitaciji od jedne estine G svodilo se na prenaglaeni pokuaj da se zadre zemaljski obrasci kretanja; odbacivanje svih zemaljskih obrazaca lake je ilo od ruke meni. Ipak, uskoro nisam mogao da drim korak sa njom. Morao sam da se odreknem svih ideja o dranju kamere u akama, i da baziram svoj rad iskljuivo na tih est nepominih kamera koje sam imao. Sreom, kamere GLX-5000 imaju leita sa zglobovima i kuglinim leajevima; ak i u stenjenim uslovima, iza tog prokletog stakla, imao sam mogunost da svaku kameru zaokreem za nekih etrdesetak stepeni. Uporno uenje da na miks-pultu tipa Hamilton koordiniram svih est kamera pomoglo mi je da steknem jednu divnu sposobnost, da prevalim onaj poslednji korak do pune integracije sa sopstvenom umetnou. Bio sam, u svom duhu, svestan svih est monitora odjednom, video sam gotovo sferino, nisam delio svoju panju izmeu tih est taaka gledita nego sam ih ukljuio u sebe i gledao kao neko estoko bie sa svih strana odjednom. Moj um je postao holografski. Moja svest postala je vieslojna. Poeo sam po prvi put u ivotu stvarno da shvatam trodimenzionalnost. Ovladavanje etvrtom dimenzijom bilo je najtee. Posle samo dva dana ara je uvidela da nema nikakvih izgleda da u raspoloivom vremenu ovlada slobodnim padom toliko da bi izvela kompletnu poluasovnu predstavu. Tome saznanju prilagodila je svoj plan rada. Svoju koreografiju uskladila je sa ovom kritinom vremenskom situacijom. Zarotirali smo Drugi prsten bre, pa je ara est dana vebala u uslovima normalne zemaljske gravitacije. Ovaj napor je u njoj doneo konanu apoteozu. U ponedeljak etvrte nedelje poeli smo da snimamo predstavu "Osloboenje".

Uvodni kadar: Velika tirkizna kutija koju vidimo iznutra. Dimenzije su nam nepoznate, ali ta boja nekako daje utisak ogromnosti, enormnih rastojanja. Na udaljenom zidu jedno klatno se klati, i mi po tome vidimo da vlada normalna gravitacija; ali klatno se klati polako, a njegova konstrukcija je tako bezlina, tako liena detalja, da je nemogue oceniti njegovu veliinu i po tome proceniti i veliinu sobe. Zbog ovog "trome l'oeil" efekta (efekta varljivosti, neizvesnosti) ini se da je prostorija manja no to stvarno jeste; zatim se kamera pomou zum-sistema prividno povlai unazad, a mi odjednom sagledavamo pravu perspektivu, zato to se u naem vidnom polju pojavljuje ara, koja lei koliko je duga, potrbuke, licem okrenuta ka nama. Na njoj je tesan triko be-boje. Njena kosa boje finog mahagonija pridrana je iza potiljka i ini konjski rep koji se rasipa preko plea. Ne primeuje se da ara die. Ne primeuje se da je iva. Muzika poinje. Ostareli Mahavinu, uz pomo zastarele najlonske akustike, daje ton E minor, bez ikakve urbe. Pojavljuju se i dve svee, male, postavljene u jednostavne bronzane drae, na dve suprotne strane sobe. Kamera ih primicanjem uveava, ali ne toliko da izgledaju vee od are. Nisu upaljene. Njeno telo... nema pravih rei za to. Nije se pokrenulo, ne u smislu neke odreene motorne aktivnosti. Moglo bi se rei da je neki talasi proao kroz nju, ali ne uzdu, nego iz nekog skrivenog izvora u centru njenog tela. Ona kao da se nadima, kao da njeno telo uzima svoj prvi dah ivota. iva je. Dve svee poinju da gore, blagim plamicima. Muzika je i dalje tiha, ali sad u njoj ima i neke uurbanosti. ara die glavu ka nama. Njene oi fokusiraju se na neku taku iza kamere, ali ne na beskonanost. Njeno telo se uvija, talasa, a svee jaaju svoj plamen, njihovi fitilji se are (gledaocu nije vidljivo da se radi o usporenoj projekciji). estokim trzajem ona se die u uei stav, a konjski rep pri tom leti preko njenih plea. Mahavinu poinje ciklinu kaskadu sazvuja, sve brim tempom. Dva plamena uto-oran boje kao da trae sebi put nadole, prema sveama, a fitilji na pojedinim nagorelim mestima postaju plaviasti. Iz napetosti ueeg poloaja ona se odbacuje u stojei stav. Dve plamene suknjice oko fitilja izvru se i postaju ponovo obini plamenovi svea; sad se njihovo treperenje projektuje normalnom brzinom. Tablasi, tambure i kontrabas pridruuju se gitari i energino se prepliu oko jednog tona 7 minor koji uzalud pokuava da nae razreenje u estici. Svee jo neko vreme vidimo, ali se one postepeno smanjuju, i na kraju iezavaju.

ara poinje da istrauje mogunosti kretanja. Prvo se kree samo vertikalno, ispituje pravac "nagore", vidno je da svakim pokretom ruku, nogu ili glave prkosi gravitaciji, sili neumoljivoj poput radioaktivnog raspadanja ili entropije same. I najei naplivi energije uspevaju samo privremeno: noga poleti, pa padne, ruka poleti, pa padne. ara mora da se bori, inae bi i ona pala. Zato ona zastaje, razmilja. Njene ruke i noge pruaju se prema kameri, i u tom asu prebacujemo se na kameru koja je dotle bila na naoj levoj strani. Sad, dakle, vidimo desnu stranu arinog tela. Odavde se vidi da je ona krenula u novu dimenziju i da poinje da je osvaja. (A kad poe unatrake i napusti vidno polje te kamere, kamera sa drugog zida neosetno preuzima dunost.) Ni ova nova dimenzija ne uspeva da zadovolji arinu elju za osloboenjem od gravitacije. Kombinacija vertikalnog i horizontalnog kretanja, meutim, daje toliko moguih permutacija kretanja da se ona, sva opijena, preputa eksperimentisanju. Tokom sledeih petnaest minuta, vidimo sve to je ara dosad nauila, vidimo zasenjujuu rekapitulaciju svih njenih najboljih igrakih pokuaja, uz upotrebu elemenata deza, modernizma, i nekih odabranih, elegantnijih elemenata parterne gimnastike na olimpijskom nivou vetine. Pet kamera sadejstvuju, dajui jednu sliku ili dve naporedne na podeljenom ekranu. Telo izvanredno istrenirano, telo koje krije mnoge raznovrsne sposobnosti, pokazuje sada svoju "torbu punu trikova", pokazuje ta je nauilo tokom itavog jednog ivota posveenog uenju i improvizaciji. To je pravi vatromet, prava pirotehnika, i predstavljala bi prikaz najvee radosti, da nije izraza lica koje ostaje hladno, maltene nadmeno. Ovo vam je bilo ponueno, ona kao da kae, ali vi ovo niste hteli da prihvatite. Ovo, uzeto samo za sebe, nije bilo dovoljno dobro. Stvarno i nije dovoljno dobro. Iako njena energija podsea na oluju, iako je arina kontrola potpuna, telo se vraa, iznova i iznova, u obian stojei stav, u jednostavnu uspravnost koja predstavlja poslednje odbijanje da se padne. Stiskajui vilice, ona prelazi u seriju skokova, sve duih, sve viih. Najzad se ini kao da lebdi sekundima, da se napree da poleti. Kad najzad, neizbeno, padne, pada oklevajui; uvije se u loptu, i to u poslednjem mogunom trenutku, zakotrlja se i opet je na nogama. Muziari su u freneziji kreenda. Sad je vidimo samo kroz prvu kameru. Svee su opet u kadru, ali prikazane u malim razmerama. Njihov plamen je jak. Skokovi poinju da gube intenzitet i visinu, a za pripremu svakog sledeeg skoka treba joj sve vie vremena. Igrala je ve skoro dvadeset minuta punom snagom; kao to svee poinju da gasnu, tako gasne njena snaga. Najzad se ona povlai pod ravnoduno klatno, prikuplja snagu za poslednji oajniki napor, i juria na nas.

Neverovatno je da je na tako malom prostoru moguno postii takvu brzinu; dvostruki kolut napred, a onda se ona odbacuje jednom nogom u visinu. Priinjava se da itav sekund kasnije nekim dodatnim naporom uspeva da se odbaci, odgurujui se nogom o prazninu, jo koji in uvis. Njeno telo se koi, oi u usta su irom otvoreni, plamenovi dostiu maksimum sjaja, muzika je na vrhuncu, o emu svedoi mueniki krik gitare... a onda, pad. U poslednjem asu polazi joj za rukom da se zakotrlja. Iz kotrljanja se die samo u uanj. Jedan dugi trenutak dri se tako, a onda njena glava i ramena kao da se omiu ka podu. To je poraz. Plamenovi svea na neki udan nain se izvlae sami u sebe, i gase se. Jo se samo uje testerisanje kontrabasa, koji se sputa ka tonu D. Mii po mii, arino telo odustaje od borbe. Svee su sada prividno porasle sve do visine njene zgurene forme. Oko ugaenih fitilja vazduh, reklo bi se, treperi. ara sa oiglednim naporom die lice prema kameri. Oi na tom izmuenom i brinom licu gotovo sasvim su zatvorene.Protie jedan dugi trenutak. Odjednom irom otvara oi i skuplja se, zbija se. To je najlepe i najpotpunije skupljanje tela ikad izvedeno. Snimljeno je, i pokazuje se, normalnom brzinom, ali se ini kao da je usporeno. Tako ostaje. Opet se javlja Mahavinu na gitari, daje tonove sve vie i bre. ara se dri. Po prvi put gledamo kroz kameru koja joj je iznad glave. ini nam se da vidimo aru sa velike visine. U trenutku kad se zvuci gitare pretvaraju u neprekidno zujanje, ona poinje lagano da okree lice ka nama, gore, najzad zuri pravo u nas, ali svoju zgrenost jo ne poputa. ini se da je u toj pozi ve itavu venost, kao opruga zategnuta do pucanja... ... eksplozija! Ona leti uvis ka nama, die se vie i bre no to je ljudski mogue; njen let je sad zaista usporeno prikazan, ona se blii kameri na tavanici, najzad joj je tako blizu da leva i desna ruka izlaze iz kadra, lice ispunjava itav ekran, sem izdvojenih prostora u kojima se vide svee. One opet gore, ali nekim loptastim utim plamenom, nikako ne uspravnim. Orkestar svojim naplivom potapa gitaru i kontrabas. Odmah se ara odbacuje od nas, i sad je vidimo kroz prvu kameru. Ona leti nadole, deset metara nadole, ali u letu se izvija i zauzima sasvim drugaiji poloaj. Stigavi do poda, kotrlja se jedanput i odbacuje se u savreno horizontalnoj liniji preko itave pozornice, celom duinom prostorije. Leti prema klatnu koje se umirilo, udara ga nogama tako snano da se taj zvuk uje uprkos muzici, i klatno se raspada. Njene butine upijaju kinetiku energiju a zatim je oslobaaju, i ona jo jednom juri od klatna horizontalno prema nama, ovoga puta ne dotiui pod uopte. Kosa lepra iza nje, iroki trijumfalni osmeh raa se na licu koje se ne ekranu vidi sve blie i blie.

Tokom sledeih pet minuta svih est kamera se uzalud trudi da je sledi: ona odskakuje tamo i amo po celoj duini, irini i visini ogromne sobe kao kolibri koji hoe silom da se probije iz kaveza. Zidove, pod i plafon ona koristi kao majstor vetine zvane "dai alai": ona postoji u tri dimenzije, ne dve. Gravitacija je potuena. Ono to je lealo u temeljima svih dosadanjih koncepcija igre, sada je prevazieno. A ara je preobraena. Ona se najzad smiruje u centru, visinskom a ne samo po duini i irini, velike prostorije. Njene ruke, noge, lice, prsti na rukama i nogama, napreu se da zahvate to vie. Ona se polako, blago okree naglavake, rotira. etiri kamere je snimaju, rezultat vidimo na preetvorenom ekranu, orkestar stie do svog zavrnog E major. Slika i ton se gase. Nisam imao ni vremena ni opreme da kreiram one specijalne efekte koje je ara elela. Zato sam naao nain da realnost uvrnem u skladu sa svojim potrebama. Ono sa preokretanjem plamena snimio sam tako to sam sveu, samo jednu, ugasio duvanjem odozgo, sliku sam udvostruio i pustio sasvim usporeno. Ono sa loptastim plamenom bio je obian snimak realnosti. Sveu sam upalio, poeo da snimam, a onda naredio da se rotacija Drugog prstena zaustavi. U odsustvu gravitacije, svea se ponaa udno. Gasovi koji nastaju sagorevanjem su razreeni, ali ne odlaze uvis, to bi omoguilo pristup sveem vazduhu. Plamen se ipak ne ugasi odmah, nego ostaje u nekoj vrsti uspavanosti. Ako se gravitacija opet uspostavi pre no to istekne jedan minut, plamen e se opet razgoreti. Ja sam samo malo menjao brzine da bih postigao neko podudaranje sa muzikom i sa arinom igrom. Ideju mi je dao predradnik u metalskoj radionici gde smo pravili stvari koje e ari biti potrebne za sledeu igru. U holu Prvog prstena postavio sam ekran. Svi ivi na Skajfaktu koji su mogli da se oslobode posla nagurali su se da gledaju emisiju. Gledali su ono to je emitovano celoj planeti preko satelitske mree (Kerington je bio tako moan da je uspeo da obezbedi dvadeset pet minuta bez ijednog prekida za reklame) ali su sve videli pola sekunde pre ostalog oveanstva. Za vreme emisije bio sam u odeljenju za komunikacije. Grickao sam nokte. Sve je prolo bez kiksa, poiskljuivao sam sve prekidae i otiao u hol, na vreme da ujem drugu polovinu stojee ovacije. Ispred ekrana je stajala ara, Kerington je sedeo pokraj nje. Razlika u izrazima njihovih lica puno mi je govorila. Na njenom licu nije biio ni iznenaenja ni skromnosti. Od poetka je verovala u sebe, odobrila je emitovanje ove trake; bila je svesna, sa onom neverovatnom neuzbuenou koju neki umetnici, tako malobrojni, mogu da ispolje, da je svaki aplauz zasluila. Ali na njenom licu sam zapazio da je ipak iznenaena i zahvalna to joj ljudi to potpuno zaslueno priznanje najzad daju.

Kerington je meutim pokazivao na licu neku vrstu trijumfa pomeanog sa olakanjem. I on je verovao u aru, zato je i uloio u nju tolika sredstva, ali njegova vera je bila vera biznismena koji se uputa u rizinu igru raunajui da e mu se isplatiti. Dok sam gledao njegove oi i sjaj znoja na njegovom elu, shvatio sam da nijedan biznismen nikad ne ulazi u rizik sa velikim sumama bez odreene zabrinutosti da e u sluaju da se dogodi fijasko poeti erozija onoga to je njemu ipak najvanije: ugleda. Videi njegovu vrstu trijumfa u neposrednoj blizini njenog, izgubio sam svoje dobro raspoloenje. Umesto da sav treperim od radosti zbog arinog uspeha, maltene sam je mrzeo. Primetila me je i mahnula mi je da doem i pojavim se pred gomilom koja je klicala, ali ja sam se okrenuo i doslovno se bacio kroz vrata, u drugu prostoriju. Od predradnika metalske radionice pozajmio sam flau, pa sam se nalio do oiju. Sledeeg jutra moja glava oseala se kao osigura od petnaest ampera uvrnut u leite gde tee etrdeset ampera. inilo se da me samo povrinski napon dri u jednom komadu. Plaio me je svaki nagli pokret. Sruiti se na pod nije nimalo prijatno ak ni pri jednoj estini gravitacije. Telefon je zazvonio (nisam imao vremena da zvono zamenim lampicom) i na ekranu se pojavio jedan mladi ovek koga nisam poznavao. Utivo je saoptio da gospodin Kerington eli da me vidi u svojoj kancelariji, smesta. Rekao sam neto o velikom namotaju bodljikave ice i o tome ta bi gospodin Kerington mogao da uradi sebi sa tim namotajem, smesta. On je ponovio svoju poruku i iskljuio se. Upuzio sam nekako u svoju odeu, odluio sam da pustim bradu, i poao. Usput sam razmiljao o svojoj nezavisnosti: za ta sam je prodao, i zato? Keringtonova kancelarija je bila jedva podnoljiva, toliko je bila ukusno nametena. Svetlo je, sreom, bilo ublaeno. to je najbolje, ventilacija je lako odnosila dim. Primio sam iz Keringtonovih ruku, sa oseanjem bliskim zahvalnosti, jednu dobru veliku cigaru. Uskoro je moj mamurluk poeo da poputa. ara je sedela uz njegov radni sto. Na sebi je imala triko i sloj znoja. Evidentno je provela jutro vebajui za svoju sledeu predstavu. Bio sam postien, pa zato i nabusit: izbegavao sam njene oi i njen pozdrav. Odmah posle mene uli su Pancarela i Mak Gilikadi, priajui o misterioznom objektu iz svemira, koji je opet vien, ovoga puta u blizini Merkura. Raspravljali su se povodom pitanja da li taj objekat pokazuje znake svesti ili ne. Prieljkivao sam da zamuknu. Kerington je ekao da svi posedamo. Pripalio je i on jednu cigaru, onda je seo na ivicu svog stola i rekao: "Pa, Tom?" Mak Gilikadi je sav zraio sreom. "Bolje je nego to smo predviali, gospodine.

Sve procene se slau da nas je gledalo oko sedamdeset etiri odsto svetske publike..." "Do vraga sa statistikama o publici", rekoh ja. "ta kau kritiari?" Mak Gilikadi je mirnuo. "Pa, reakcija veine zasad je izuzetno povoljna. U Tajmsu..." Opet sam ga prekinuo. "A reakcija manjine?" "Pa, nita nikad nije jednoglasno." "Konkretno? Baletska glasila? Liza Cimer? Migdalski?" "O-vaj. Nije ba tako dobro, tamo. Hvale nas, naravno; samo bi slep ovek mogao da osudi onakvu predstavu. Ali nas hvale uzdrano. Ovaj, hm, Cimer je napisala da je to velianstvena igra pokvarena trik-zavretkom." "A Migdalski?" insistirao sam. "On je svom lanku dao naslov A ta ete uiniti za bis?" priznade Mak Gilikadi. "Njegova osnovna teza bila je da se radi o armantnoj igri koja se moe izvesti samo jedanput. Ali u Tajmsu..." "Hvala, Tom", ree Kerington tiho. "Ovako neto smo i oekivali, zar ne, draga? Veliki pljesak, ali ne jo plimni talas, bar ne po onome to su zasad spremni da priznaju." Klimnula je glavom. "Ali priznae, Brajs. Sledee dve igre e kompletirati stvar." Progovorio je Pancarela. "Gospoice Dramond, mogu li vas pitati zato ste izabrali ba onakvu taktiku? Upotrebili ste nula-G samo na kraju, kao zavrni interval, kao dopunu uobiajenoj igri, iako ste sigurno morali oekivati da e kritiari to nazvati trik-zavretkom." Odgovorila je uz osmejak. "Poteno u vam rei, doktore, da nisam imala drugog izbora. Uim upotrebu svoga tela u slobodnom padu, ali to je i dalje jedan napor pri kome se moram svesno angaovati, neto kao pantomima. Treba mi jo nekoliko nedelja da to postane moja druga priroda, a tako i mora biti ako elim da izdrim pola sata igre u besteinskom stanju. Zato sam izvukla iz torbe obian ples, prikaila petominutni kraj u kome sam izvela sve to sam zasad u stanju da uinim pri nula-G, i ustanovila, na svoje ogromno olakanje, da e to dati dobru smisaonu celinu. Ispriala sam arliju svoju zamisao, a on joj je omoguio vizuelno i dramsko funkcionisanje. Sve ono sa sveama je njegovo, i mogu rei da je doprinelo da kaemo ono to smo eleli. Nijedne kulise koje smo mogli sastaviti ne bi nam posluile tako dobro." "Znai, jo niste zavrili posao radi koga ste ovde?"upitao je Pancarela aru. "Nikako. Ni u kom sluaju nisam zavrila. Sledei ples e pokazati svetu da ples nije samo kontrolisano padanje. A trei... trei e biti ono zbog ega sam u stvari sve

ovo preduzela." Njeno se lice osvetlilo, ivnulo je. "Trei ples e biti ono to sam celog ivota elela da odigram. Taj trei ples jo ne mogu sebi u svemu da doaram, ali kad budem stekla sposobnost da ga odigram, znau i kako treba. Bie to moj najvei ples." Pancarela je proistio grlo. "Koliko e vam vremena biti potrebno?" "Ne mnogo", ree ona. "Kroz dve nedelje u biti spremna za snimanje drugog plesa, a onda mogu takorei bez zastoja da preem na spremanje treeg. Uz malo sree, imaemo ga u konzervi pre no to istekne mojih mesec dana." "Gospoice Dramond", ree Pancarela smrtno ozbiljno, "bojim se da taj mesec nemate." ara je pobelela kao sneg. Ja napola ustadoh iz fotelje. Kerington je izgledao zainteresovan. "Koliko mi ostaje?" ree ara. "Vai najnoviji testovi nisu nimalo ohrabrujui. Predpostavio sam da e to uporno treniranje kome se podvrgavate usporiti proces prilagoavanja vaeg organizma. Meutim, s jedne strane nisam oekivao da e glavnina vaih vebanja biti u nula-G, a s druge strane prevideo sam do koje mere je vae telo naviknuto na fiziki napor, jo na Zemlji." "Koliko mi ostaje?" "Dve nedelje. Moda tri, ako svakog dana provedete tri puta po sat vremena vebajui naporno pri gravitaciji od 2 G." "Smeno", izleteh se ja. "Ne moemo prsten da pokreemo i zaustavljamo est puta na dan, a i kad bismo mogli, ona bi pod 2 G lako mogla slomiti nogu." "Moram imati etiri nedelje", ree ara. "Gospoice Dramond, ao mi je." "Moram imati etiri nedelje." Na Pancerelinom licu se videla ista ona bespomona tuga koju sam ranije video na Mak Gilikadijevom i na svom sopstvenom licu. Odjednom mi je bila muka, muka na smrt od univerzuma u kome ljudi moraju neprestano da upuuju ari takve poglede. "Vraga", zaurlao sam, "njoj su potrebne etiri nedelje!" Pancarela je odmahnuo svojom grivom. "Ako ostane jo etiri radne nedelje u zero-G, moe umreti." ara je skoila iz svog sedita. "Onda u umreti", povikala je. "pa neka u. To je moj rizik. Moram da rizikujem." Kerington je kaljucnuo. "Bojim se da to neu moi da ti dozvolim, draga." Obrnula se ka njemu estokim pokretom. "Ovo tvoje igranje je odlina reklama za Skajfakt", nastavi on smireno. "Ali ako

bi se ono zavrilo tvojom smru, moglo bi nam se vratiti kao bumerang, a?" Njene usne su se uvijale. Oajniki se borila da ovlada sobom. Meni se sve vrtelo oko glave. Da umre? ara? "Sem toga", dodade on, "ve sam stekao i poprilinu naklonost prema tebi." "Onda da ostanem ovde u slaboj gravitaciji", izbrblja ona brzo. "Gde? Jedino u fabrikama ima trajno besteinsko stanje. Za rad u fabrici nisi osposobljena." "Onda mi, zaboga, daj jednu od onih novih kapsula, jednu od onih malih sfera. Brajs, pruiu ti vie nego to ijedna fabrika investicija moe, i..." Glas joj se promenio. "I biu ti na raspolaganju uvek." Osmehnuo se lenjo. "Da, ali ja te moda neu uvek eleti, draga. Majka me je uvek snano upozoravala da, kad su ene u pitanju, ne donosim nikakve nepovratne odluke. Naroito ne one neformalne. Sem toga, nalazim da je seks u nula-G prilino zamoran, ako se nikad nema nita drugo." Proteklih nekoliko trenutaka trudio sam se, i zamalo uspeo, da steknem opet mo govora; sad sam ponovo tu mo izgubio. Bilo mi je drago to Kerington odbija aru, ali zbog neega kako ju je odbio zaeleo sam da se napijem njegove krvi. ara je takoe zanemela. Kad je opet progovorila, njen je glas bio tih, ali intenzivan. Bilo je to gotovo preklinjanje. "Brajs, sve zavisi od tempiranja. Ako u sledee etiri nedelje emitujemo jo dva plesa, moi u da se vratim u svet, imau gde. A ako moram da se vratim dole pa da tek kroz godinu ili dve snimim trei ples, niko ga nee primetiti i on e nestati bez traga. Ljudi e zaboraviti prva dva plesa a na trei nee obratiti panju. Preda mnom je samo jedan put. Brajs, dozvoli mi da rizikujem. Pancarela ne moe da garantuje da e me etiri nedelje ubiti." "Ne mogu da garantujem da ete preiveti", ree doktor. "Ma ne moete vi da garantujete da e ma ko od nas ovde doekati kraj ovog dana iv", odsee ona. Munjevito se okrenula Keringtonu. Svojim pogledom ga je drala. "Brajs, pusti me da rizikujem." Na njenom licu video se divovski napor, i najzad je uspela da naini osmeh, takav da mi je proao kroz srce kao no. "Nee poaliti." Karington se naslaivao tim osmehom i potpunom predajom koju je uo u njenom glasu, onako kako ovek uiva u ai finog klareta. Zaeleo sam da ga zakoljem zubima, da ga usmrtim golim akama. Molio sam boga da Kerington sve okona vrhunskom surovou i odbije aru. Ali potcenio sam njegovu sposobnost da bude surov. "Nastavi sa probama, draga", rekao je konano. "Konanu odluku emo doneti kad za to doe as. Morau o tome da razmislim." Rekao bih da se nikad u ivotu nisam oseao tako bespomoan, tako nemoan.

Znajui da priam uzalud, rekao sam: "ara, ne mogu da dopustim da rizikuje ivot..." "Ja u ovo da uradim, arli", ree ona, "s tobom ili bez tebe. Niko drugi ne poznaje moj rad dovoljno dobro da ga pristojno snimi, ali ako hoe da se iskljui, ja ti to ne mogu zabraniti." Kerington me je gledao sa blagom radoznalou. "Dakle?" Opsovao sam. "Zna odgovor." "Onda idemo na posao." Poetnici jau na trudnim metlama. Stari majstori se uhvate rukama za ivicu izlaznih vrata aero-komore. Onda se sputaju nogama napred u prazninu. Poto se prsten okree, centrifugalna sila tei da ih odbaci u prostor. Majstor gleda u pravcu u kojem e poleteti kad se otpusti. im se ispod horizonta pojavi mesto do kog je eleo da stigne, on se puta. Majuni raketni motori ugraeni u rukavice i izme omoguavaju da se izvri korekcija putanje. Radi se o malim rastojanjima. ara i ja proveli smo u besteinskom stanju vie asova nego neki tehniari koji su ovde ve godinama; mogli smo sebe smatrati starim majstorima. Raketne motore smo upotrebljavali krajnje tedljivo i veoma efikasno; bili su nam potrebni uglavnom za usporavanje u trenucima pristizanja na cilj. Imali smo mikrofone prislonjene uz grlo i prijemnike u veliini onog pomagala za sluh koje na Zemlji nose ljudi slabog sluha; ipak, dok smo leteli kroz vakuum nismo vodili razgovore. Ovoga puta sam iskoristio let da uivam u zvezdanoj praznini kroz koju sam padao; ivot mi je nametnuo ovo nebesko ronjenje, pa sam sagledao i njegove lepe strane. Pitao sam se da li u se ikad navii na odsustvo bola u nozi. inilo mi se tih dana da me noga manje boli i pod gravitacijom. Sleteli smo. O podlogu smo udarili daleko blae nego padobranci. Nae odredite bila je povrina novog studija. Taj studio je bio ogromna elina lopta naikana ploama sa fotoelijama i aparatima za isputanje toplote. Bila je kablovima vezana za tri sline sfere koje jo nisu bile dovrene i oko kojih su se jo vrzmali radnici u skafanderima. Mak Gilikadi mi je rekao da e ovaj kompleks, kad bude zavren, sluiti za "procesovanje pri kontrolisanoj gustini", a kad sam ja na to rekao "A-ha, ba fino", dodao je "Disperziono ispenjavanje i livenje sa promenljivom gustinom", kao da je time sve bilo objanjeno. Moda je i bilo, ali u ovom trenutku ova jedna sfera imala je samo jednu namenu: da poslui kao arin studio. Aero-komora je vodila u prilino tesan radni prostor koji je okruivao unutranju sferu prenika oko pedeset metara. Unutranja sfera se mogla hermetiki zatvoriti, to e kasnije sluiti prvenstveno da se unutra ouva kvalitetan vakuum, ali sad su ulazi u nju bili otvoreni prema radnom prostoru, i bila je napunjena vazduhom. Poskidali smo skafandere. Za jednu ipku koja je sluila kao iviluk bile su kaievima

privrene arine narukvice i nanogvice; sada ih je uzela. Dok je prikopavala narukvice oko svojih anih zglobova, za taj iviluk se drala nogama. Zatim je prikopala nanogvice oko skonih zglobova, iznad stopala. Ove su stvarice, ako ih shvatite kao nakit, bile malo glomazne, ali je svaka mogla da radi po dvadeset minuta neprekidno; u prisustvu vazduha i svetlosti njihov rad se nije primeivao. Bez njih bi nula-G ples bio neuporedivo tee izvodljiv. Dok je pritezala poslednji kai dolebdeo sam pred nju i zgrabio iviluk. "ara."" "arli, slomiu ja taj problem. Vebau pod tri G, spavau pod dva, i naterau ovo telo da izdri. Znam da mogu." "Preskoi predstavu 'Masa je samo re' i prei direktno na 'Zvezdani ples'". Odreno je odmahnula glavom. "Jo nisam spremna, a ni publika nije spremna. Moram prvo da povedem i sebe i njih kroz jedan ples u sferi, u ogranienom prostoru. Tek tad u biti spremna za ples u praznini, a tad e i oni biti u stanju da ga cene. Moram da oslobodim i svoj um, i njihov, od svih predubeenja o plesu, da promenim postulate. U stvari, izvesti samo dve pripremne predstave nije dovoljno, ali tu je granica ispod koje se apsolutno ne srne ii." Njen pogled postade blai. "arli, moram." "Znam", rekao sam nabusito i okrenuo se. Suze su ba nezgodna stvar u slobodnom padu: nigde ne odlaze. Poeo sam da se vuem po povrini unutranje sfere prema jednoj od pozicija za dejstvo kamere. ara je ula u sferu da pone uvebavanje. Dok sam pripremao kameru i opremu, dok sam provlaio kablove kao zmije kroz uporine ipke i ukopavao ih u lebdee utine kutije, molio sam se bogu, po prvi put posle mnogo godina. Molio sam se da ara uspe, da oboje uspemo. Sledeih dvanaest dana bili su najtei u mom ivotu. ara je, meutim, radila dvostruko napornije nego ja. Polovinu svakog dana provodila je radei u studiju, a drugu polovinu je opet delila na dve polovine: jednu je posveivala vebama pod 2,25 G (Dr. Pancarela nije dozvolio vie) a drugu je provodila u Keringtonovom krevetu, pokuavajui da ga zadovolji toliko da on produi njeno vreme boravka ovde. Moda joj je pokoji as ostajao i za spavanje. Znam samo da nikad nije izgledala umorno, nikad nije izgubila ivce, a njena upornost nijednog trenutka nije poputala. Njeno telo se opiralo, nije htelo da slua, ali je postepeno poputalo, rastajalo se od svoje nespretnosti, sticalo je gracioznost u jednoj sredini gde je za gracioznost trebalo prvo imati izuzetnu koncentraciju. Kao to dete ui da hoda, Sara je uila da leti. A to se mene tie, ja sam se ak poeo da navikavam na odsustvo bola u nozi. ta mogu da vam kaem o "Masi" ako je ve niste gledali? Mehanikim

terminima se taj ples ne moe opisati, ak ni veoma loe; opis ne bi vredeo ni onoliko koliko opis simfonije dat samo reima. Uobiajena terminologija plesa ne samo to je za ovaj sluaj neprimenljiva, nego je i tetna, zato to su u nju ugraene sasvim drukije polazne postavke. A ako vam je poznata nova nomenklatura baletskih pokreta, onda vam je. svakako poznata i predstava "Masa je samo re" na kojoj je ta nova nomenklatura zasnovana. Ne mogu mnogo da kaem ni o tehnikim aspektima "Mase". Nije bilo ni specijalnih efekata, ni muzike. Brindlijeva fenomenalna muzika komponovana je na bazi plesa i dodata snimku, po mojoj dozvoli, dve godine kasnije. Za originalnu, nemu verziju, dobio sam nagradu "Emi". U stvari, moj doprinos, ako izuzmemo injenicu da sam instalirao dve trambuline i da sam posle snimanja izvrio montau emisije, sastojao se samo u tome to sam grupe irokorasipajuih svetlosnih izvora rasporedio oko leita svake kamere, kamuflirao ih, i povezao ih tako da su bili ukljueni samo kad su se nalazili izvan vidnog polja one kamere koja je u tom trenutku radila. Zato je ara uvek bila osvetljena spreda, i uvek je bacala dve senke, koje su se esto razilazile. Nisam ni pokuao da izvodim neke snimateljske bravure. Jednostavno sam beleio arinu igru i premetao taku gledita u skladu sa njenim kretanjem. Ne, predstava "Masa je samo re" moe se opisati jedino metaforino, ali ni to nee valjati. Mogu da kaem da je ara demonstrirala da masa i inercija mogu i bez gravitacije da obezbede dinamiki konflikt neophodan za ples. Iz ta dva elementa ona je izvela igru kakvu je mogla da zamisli samo grupa sainjena od jednog akrobate, jednog kaskadera, jednog nebeskog pisca i jedne podvodne balerine. Mogu da kaem da je razgradila i poslednju prepreku izmeu sebe i potpune slobode pokreta, podvrgavajui pri tom telo volji, a prostor svojim potrebama. I opet vam nisam rekao gotovo nita. Jer, Sara nije tragala samo za slobodom, nego i za znaenjem. "Masa" je bila nadasve spiritualno iskustvo, neto kao misa: podvukla je tematske veze izmeu tehnolokog i teolokog. ara je ljudsko sueljavanje sa egzistencijom pretvorila u neto uzajamno, kao da je nainila sastanak sa bogom na sredini rastojanja koje ih je dotad razdvajalo. Naravno da time ne mislim da kaem da je njena igra bila usmerena ka nekom eksternom "bogu" koji bi bio linost, zasebni entitet sa ili bez bele brade. Bila je usmerena ka stvarnosti, postavila je jedno za drugim tri vena pitanja koja je sebi postavilo svako ljudsko bie koje je ikad ivelo. Njen ples posmatrao je njeno ja i zapitao: "Kako to da sam ja ovde?" Njen ples osmotrio je vasionu u kojoj ja egzistira i zapitao: "Otkud sve ovo oko mene?"

I najzad, posmatrajui sebe u odnosu prema svemiru: "Zato ovolika usamljenost?" Kad je postavila ova tri pitanja, kad ih je postavila iskreno i poteno, koristei pri tom svaki svoj mii i svaku ilu, zastala je. Ostala je da lebdi u centru sfere, otvorena prema univerzumu i duom i telom, a kad nije dobila odgovor, skupila se. Nije to bilo dramatino saimanje, uvod u skok do plafona, kao u "Osloboenju", kompresija energije i napetosti. Ovo je bilo fiziki slino, ali je predstavljalo potpuno drugaiji fenomen. Bilo je to fokusiranje ka unutra, in samoposmatranja, okretanje svesti (ili due?) ka sebi samoj, sa eljom da se tu nau odgovori koji se nigde drugde nisu mogli nai. inilo se da tek kao posledica toga nastupa i svijanje njenog tela ka sebi, zbijanje, koje se odvijalo tako ravnomerno da se njen poloaj u prostoru nije nimalo poremetio. Zahvatajui tako i sebe, stala je pred prazninom. Slika se ugasila, ostavljajui aru samu, ukoenu, uaurenu, enjom obuzetu. Ples se zavrio, odgovor na ta tri pitanja nije dat, napetost stvorena njihovim postavljanjem nije razreena. Takav nezavretak, prilino okantan, ublaen je i postao podnoljiv samo zahvaljujui izrazu strpljivog ekanja koji je ostao na njenom licu; bio je to mali, blagosloveni znak koji je aputao: "Nastavie se." Osamnaestog dana imali smo grubu, nemontiranu verziju u konzervi. ara je istog asa istisnula iz svoje svesti "Masu" i poela da sprema koreografiju za "Zvezdani ples". Sledea dva dana proveo sam seckajui i sastavljajui; najzad je "Masa" bila spremna za emitovanje. Pred nama su bila jo etiri dana do onih pola sata najgledanijeg vremena koliko je Kerington opet zakupio, ali to ekanje od etiri dana ponajmanje me je brinulo; jedno sasvim drugo udovite poinjalo je da mi duva za vrat. Dok sam jo montirao emisiju, u moju radnu sobu je uao Mak Gilikadi. Iako je video suze na mom licu, nita nije rekao. Pustio sam traku da tee; gledao je utke. Uskoro je i njegovo lice bilo mokro. Dugo posle zavretka trake, rekao je vrlo blago: "Jednog dana u morati da dam ostavku na ovaj smrdljivi posao." Nita nisam odgovorio. "Nekad sam bio instruktor karatea. Bio sam prilino dobar. Mogao bih opet da drim asove, moda da izvodim egzibicione predstave, pa bih zaradio valjda desetinu od ove sadanje plate." Ni sad nisam nita odgovorio. "itav ovaj prokleti prsten je pun bubica za prislukivanje, arli. Radni sto u mojoj kancelariji moe da aktivira i koristi bilo koji video-telefon u Skajfaktu. Bilo koja etiri telefona, zapravo."

utao sam. "Gledao sam tebe i aru u aero-komori, kad ste se poslednji put vraali. Video sam kako te je naterala da joj obea da nee rei Dr. Pancareli." ekao sam. Nada je zatreperila. Obrisao je obraze. "Doao sam ovamo da ti kaem da u otii kod Pancarele sve mu rei. U tom sluaju on bi naterao Keringtona da je alje kui odmah." "A sad?" rekoh. "Sad sam video tu traku." "Zna da e je 'Zvezdani ples' najverovatnije ubiti?" "Znam." "I zna da moramo da je pustimo da radi?" "Znam." Nada je zamrla. Klimnuo sam glavom. "Onda nestani, pusti me da radim." Izaao je. U Volstritu, i takoe na palubama Skajfakta, bilo je kasno popodne kad sam doao do zakljuka da je emisija izmontirana dobro. Pozvao sam Keringtona, rekao mu da me oekuje kroz pola sata, istuirao se, obrijao, obukao i krenuo. A kad sam stigao: uz Keringtona sedi major svemirskih odbrambenih snaga. Poto mi niko nije predstavio tog oveka, ignorisao sam ga. I ara je bila tu; na sebi je imala neto nalik na dim oran boje, neto to je ostavljalo sasvim gole grudi. Bilo je sasvim jasno da ju je Kerington naterao da to obue, i da je u tome naao zadovoljstvo mangupa koji kraba bezobrazne rei po oltaru; ona se, meutim, drala sa udnim, neusklaenim dostojanstvom koje je, naslutio sam, Keringtonu smetalo. Pogledao sam je u oi i osmehnuo se. "ao, mae. Traka je dobra." "Da je vidimo", ree Kerington. On i major su sedeli iza radnog stola, ara pokraj stola. Ubacio sam traku u video-rekorder ugraen u zid kancelarije i seo sa suprotne strane stola od are. Trajalo je dvadeset minuta bez prekida; emisija je bila nema, potpuno ogoljena. I fenomenalna. Re "zgranut" je neobina. Da bi ovek bio stvarno zgranut, neto ga mora pogoditi u taku preko koje jo nije prebacio oklop cinizma. Ja kao da sam se rodio cinian; seam se samo tri sluaja u ivotu kad sam ostao zgranut. Prvi sluaj desio se kad sam bio samo tri godine star, i kad sam otkrio da postoje ljudi koji mogu namerno da ine zlo maiima. Drugi sluaj desio se kad sam u sedamnaestoj godini saznao da postoje ljudi koji se drogiraju LSD-om i onda zabave radi ine zlo drugim ljudima. Trei je sluaj bio kad se zavrila predstava "Masa je samo re" i kad je

Kerington rekao savren obinim konverzacionim tonom: "Ba je prijatno, graciozno. Dopalo mi se", i kad sam saznao, u etrdeset petoj godini ivota, saznao da postoje normalni ljudi, ne neki kreteni niti budale, nego normalni inteligentni ljudi, koji mogu da odgledaju ples are Dramond i da ipak ne vide. Eto, ak i najcininiji meu nama gaje do tih godina poneku iluziju. aru to nije uvredilo, ona je uspela da se tako postavi da to njegovo neuvianje na neki nain odskoi od nje. Video sam, meutim, da je major zgranut kao i ja, i da samo sa mnogo napora kontrolie izraz svoga lica. Ovo mi je pomoglo da svoju panju privremeno skrenem sa uasa i smetenosti. Paljivije sam prouio majora, i zapitao se, po prvi put, ta on tu trai. Bio je mojih godina, vitak, tvri momak od mene, sa srebrnastom vunicom na lobanji i izuzetno urednim brkovima. Prvo sam pomislio da je to neki Keringtonov posluko, plaenik, ali tri stvari su me naterale da promenim miljenje. Neto neopisivo u oima tog oveka reklo mi je da je on vojnik sa dugim borbenim iskustvom. Neto podjednako neopisivo u njegovom dranju reklo mi je da je on u tom trenu na dunosti. I najzad, neto vrlo lako opisivo, naime iskrivljenost njegovih usana, odalo mi je da mu je odvratan zadatak koji ovog trenutka obavlja. Kad je Kerington nastavio: "ta biste vi rekli, majore?" istim utivim tonom, major je malo oklevao, sabirajui misli i birajui rei. Kad je progovorio, nije se obratio Keringtonu. "Gospoice Dramond", rekao je tiho, "ja sam major Vilijem Koks, komandant svemirske krstarice ampion. ast mi je da vas sretnem. Ovo je bila najpotresnija stvar koju sam u ivotu gledao." ara mu se zahvalila sasvim uozbiljeno. "Ovo je arls Armsted, majore. On je nainio tu traku." Koks me je pogledao sa novim potovanjem. "Velianstveno dostignue, gospodine Armsted." Ispruio je ruku i ja sam je prodrmao. Kerington je poinjao da shvata da nas troje imamo neto zajedniko, da smo doiveli neto to je njemu izmaklo. "Drago mi je to vam se svidelo, majore", ree on tonom u kome nije bilo ak ni pokuaja da se glumi iskrenost. "Moi ete ovo opet da gledate na svom televizoru sutra uvee, ako nekim sluajem budete slobodni od dunosti. Kad doe vreme mi emo, naravno, pustiti i kasete u prodaju. A sad bi moda bilo dobro da se pozabavimo onim to je pred nama." Koksovo lice se zatvorilo kao da je neko povukao zip uvis, postalo je kruto formalno. "Kako vi kaete, gospodine." Zbunjen, poeh da priam o onome to je po mom miljenju bilo pred nama. "Bilo bi dobro da va ef komunikacija ovoga puta lino nadgleda emitovanje, gospodine Kerington. ara i ja biemo toliko zauzeti da zaista..."

"Moj ef komunikacija e nadgledati emitovanje, Armstede", prekide me Kerington, "ali ne verujem da ete vas dvoje biti neto mnogo zauzeti." Od neispavanosti mi je bilo mutno u glavi; shvatao sam prilino usporeno. Kerington je delikatnim pokretom prsta dotakao svoj sto. "Mak Gilikadi, smesta ovamo", rekao je i odmah pustio dugme. "Vidite, Armstede: i vi i ara vratiete se na Zemlju, odmah." "ta?" "Brajs, nee valjda", povika ara. "Obeao si." "Obeao sam da u razmisliti o tome, draga", ispravio ju je on. "Do avola, to je bilo pre nekoliko nedelja. Obeao si prole noi." "Zar jesam? Draga moja, prole noi nije bilo svedoka. A to je ba i dobro, zar ne?" Zanemeo sam od besa. Uao je Mak Gilikadi. "Zdravo, Tom", ree Karington prijatno. "Otputen si. Vraa se na Zemlju smesta, u drutvu gospoice Dramond i gospodina Armsteda, i to pomou letilice majora Koksa. Polazak je kroz jedan sat. Ne ostavljajte nita do ega vam je stalo." Skrenuo je pogled sa Mak Gilikadija na mene. "Sa Tomovog radnog stola moe se prislukivati svaki video-telefon u Skajfaktu. Sa mog radnog stola moe se prislukivati Tomov sto." ara je progovorila potmulo. "Brajs, samo dva dana. Bog te ubio, kai ta trai." Nasmehnuo se ovlano. "ao mi je, draga. im je uo da si se onesvestila, Dr. Pancarela je istupio krajnje kategorino. Ni jedan jedini dan vie. iva, ti si krupan plus za javni 'imid' Skajfakta, moj poklon svetu. Mrtva, ti si mrtvi albatros okaen oko mog vrata. Ne mogu ti dopustiti da umre na objektu koji je moje vlasnitvo. Predvideo sam da bi se ti mogla usprotiviti odlasku, pa sam popriao sa jednim prijateljem u..." Bacio je pogled na Koksa. "...u viim strukturama Svemirskih snaga, i on je bio tako ljubazan da poalje majora Koksa koji e te otpratiti kui. Nisi u zakonskom smislu uhapena, ali te uveravam da nikakvog izbora nema. Za tebe vai neto nalik na zatitno starateljstvo. Zbogom, ara." Pruio je ruku ka gomili izvetaja koja ga je ekala na stolu. Tad sam ja samoga sebe poprilino iznenadio. Preleteo sam preko radnog stola kao lasta i zario se Karingtonu u pleksus, glavom. Njegova stolica, koja je bila privrena za pod, prelomila se. Pridigao sam se tako hitro da sam imao vremena za jedan velianstveni udarac pesnicom. Znate da lopta za koarku moe prilino da odskoi od poda na kome je leala, ako je jako udarite odozgo? Tako je sad njegova tintara odskoila od poda, i to u slaboj

gravitaciji, usporeno. Onda me je Koks postavio na noge i odvukao u udaljeni ugao kancelarije. "Nemoj", rekao mi je. Ona "navika komandovanja" o kojoj priaju verovatno je bila u njegovom glasu prisutna u velikoj meri, jer ja sam stao i ostao potpuno nepomian. Samo sam grabio vazduh ogromnim udisajima. Koks je pomogao Keringtonu da ustane. Taj milioner opipavao je svoj slomljeni nos, razgledao krv na svojim prstima, i dobacio mi pogled gole mrnje. "Nikad vie nee raditi na TV, Armstede. Gotov si. Dokusuren. Ne-zapos-len, jesi 1' uo?" Koks ga je kucnuo po ramenu. Kerington se kao zmija brzo okrete ka njemu. "ta do vraga hoete?" izlaja. Koks se nasmeio. "Keringtone, moj pokojni otac jednom mi je rekao ovako: 'Bil, sam odaberi ko e da ti bude neprijatelj, ne dozvoli da o tome odluuje sluajnost.' Tokom godina uvideo sam da je to odlian savet. Ti si jedan obian picoliz... jesi 1' uo?" "I to krajnje neuspean", sloila se ara. Kerington je mirnuo. Onda se njegova nerazumno iroka plea poee da nadimaju. Riknuo je, "Napolje, svi vi! Odlazite sa mog imanja!" Preutnim razumevanjem ekali smo da i Mek Gilikadi kae svoje, a on je to shvatio. "Gospodine Kerington, za oveka je retka privilegija i velika ast da ga ba vi otpustite. Uvek u to smatrati za svojevrsnu Pirovu pobedu." Malo se naklonio, a onda smo izali. Svakoga od nas nosilo je detinjasto oseanje trijumfa koje je posle toga potrajalo dobrih deset sekundi. Kad ste u nula-G i kad vam se ini da padate, to je odraz doslovne istine, ali vae telo brzo naui da se ponaa kao da je to najobinija iluzija. Ali sad sam bio u nula-G poslednji put u ivotu, znao sam da u pola sata kasnije biti u Zemnom gravitacionom polju, i inilo mi se da padam; da se ruim u neku gravitacionu provaliju bez dna, da me nadole vue teki nakovanj mog srca, da su oko mene raspuknuti ostaci sna koji mi je mogao omoguiti da jo dugo lepram po visinama. Krstarica ampion bila je triput vea od Keringtonove jahte; u tome sam nalazio neko detinjasto zadovoljstvo sve dok se nisam setio da je on uspeo da izdejstvuje dolazak krstarice a da nee platiti ni gorivo ni rad posade. U aero-komori ekao je jedan straar, koji nas je pozdravio salutiranjem. Polazei od aero-komore, Koks nas je poveo ka krmenom delu, i uveo u jedno odeljenje. Rekao nam je da tu sednemo i veemo se. Usput je primetio da se ja vuem du hodnika koristei samo levu ruku. Kad smo stigli, rekao mi je "Gospodine Armsted, moj pokojni otac rekao mi je i ovo: 'Po mekanim delovima udaraj akom. Po tvrdim delovima udaraj nekim predmetom.'

U svakom drugom pogledu ispoljili ste odlinu tehniku. teta to ne mogu da vam stegnem ruku." Pokuao sam da se osmehnem, ali nije ilo. "A ja cenim va ukus pri izboru neprijatelja, majore." "Nita vie ne traim. Bojim se da neu moi da izdvojim vreme da neko doe i pogleda vam ruku. To e doi na red posle ateriranja. Povratak u atmosferu poeemo odmah." "Ma kakva ruka, nije vano." Naklonio se ari, osetilo se da nee da joj pria koliko mu je ao itd. itd, poeleo nam je prijatan put i otiao. Vezali smo se u fotelje za ubrzanje i ekali paljenje motora. Usledila je duga, teka tiina, optereena obostranom tugom koju bi svaki pokuaj junaenja samo pogorao. Nismo gledali jedno u drugo; to smo izbegavali kao da smo se bojali da e nae dve polovine tuge, ako se spoje, dostii neku kritinu masu. Maltene smo onemeli od jada; verujem da je samosaaljenje inilo neznatan deo naih oseanja. Onda se stekao utisak da je prolo mnogo vremena. Iz susedne prostorije stizali su zvuci neprestanog razgovora preko interkoma, ali na interkom nije bio ukljuen. Najzad smo poeli da razgovaramo, prilino nevezano, o verovatnoj reakciji kritiara na predstavu "Masa je samo re" i o tome da li analize stvarno imaju smisla, i da li je pozorite zaista umrlo, o svemu sem o svojim planovima, za budunost. Uskoro se vie nije imalo o emu klepetati, pa smo zautali. Sve u svemu, rekao bih da smo bili u oku. Ja sam se, ko zna zato, iz tog stanja izvukao prvi. "ta kog vraga toliko odugovlaite?" dreknuh nervozno. Mak Gilikadi je zaustio da neto kae, ali je prvo bacio pogled na svoj asovnik i uzviknuo. "Jip! U pravu ste. Prolo je ve skoro sat vremena." Pogledao sam zidni asovnik, zbunio se potpuno, a onda shvatio da taj asovnik pokazuje griniko srednje vreme, a ne vreme istone obale SAD. Tad sam video da je Mak Gilikadi u pravu. "Isusa mu", povikao sam, "itav prokleti smisao svega ovoga jeste da zatitimo aru od suvie dugog izlaganja besteinskom stanju! Idem ja napred." "Stoj, arli", ree on. Poto su mu obe ruke bile nepovreene, poskidao je kaieve sa sebe bre nego ja. "Do vraga, ostani gde si i ohladi se. Ja u pogledati zbog ega je nastao zastoj." Nekoliko minuta kasnije vratio se. Lice mu je bilo otromboljeno. "Ne idemo nikud. Koks ima nareenje da ostane ovde." "ta? Tom, o emu kog vraga pria?

Njegov glas je zvuao sasvim nenormalno. "Crveni svici. U stvari vie lie na pele. U balonu." Nije nikako bilo mogue da se ovaj ovek sada ali sa mnom, iz ega je proisticalo, sa stopostotnom sigurnou, da je skroz-naskroz poblesavio, iz ega je dalje sledilo da sam zalutao u svoj omiljeni komar u kome se svi sem mene kompletno otkainju od zdrave pameti i poinju da mi prilaze buncajui i balavei. Zato sam pognuo glavu kao pobesneli bik i juriao pravo napred. Iz sobe sam izleteo tako brzo da su vrata jedva stigla da mi se sklone s puta. Stvar se pogorala. Kad sam dospeo do onih vrata koja su vodila na komandni most, raspolagao sam ve takvim zamahom da me je mogla stopirati samo neka vrsta prepreka. Vojnici koji su bili u blizini nisu stigli da reaguju dovoljno brzo. Posle kraeg korneanja na vratima, pojavio sam se na komandnom mostu, a onda zakljuio da sam poludeo i ja, a ne samo svi oko mene, i odmah mi je bilo lepo. itav prednji zid te prostorije bio je prekriven ogromnim video-ekranom. Na sredini ekrana, ali ne ba tano na sredini nego malo postrani od centra, to mi je odmah zasmetalo, video se, odista, sa jasnoom vrhova upaljenih cigareta u mranoj sobi, roj crvenih svitaca naspram dubokog crnila kosmosa. Nisam se nervirao, jer stvar oigledno nije bila istinita. Ali Koksov povik "Beite sa ovog komandnog mosta, gospodine" trgao me je i vratio u realnost. Tako siloviti povik od takvog oveka oduvao bi me kroz vrata i hodnik sve do najudaljenijeg ugla broda, da sam bio u normalnom duhovnom stanju; ali poto nisam, efekat je bio drukiji, naime, prihvatio sam injenicu da je ono nemogue na ekranu ipak mogue i istinito. Zatresao sam glavom kao mokar pas i okrenuo se ka Koksu. "Majore", rekao sam oajno, "ta se deava?" Kao to bi kralja mogla zabaviti pojava nekog drskog konjuara koji odbija da padne na kolena, tako je Koksa zabavila injenica da mu neko odrie poslunost. "Suoeni smo sa inteligentnim vanzemaljskim ivim biima", ree on saeto. "Rekao bih da su to razumna plazmoidna stvorenja." Nijednog trenutka nisam bio verovao da je onaj misteriozni objekat koji je skakutao po naem planetarnom sistemu dok smo mi bili u Skajfaktu iv. Pokuao sam da pojmim pred ime se nalazim, onda sam odustao od tog napora i vratio se svome glavnom prioritetu. "Ba me briga ako su to i osam majunih severnih jelena, morate ovu kantu da spustite na Zemlju sad." "Ova letilica je u stanju crvene uzbune i pune pripravnosti za borbu, gospodine. U ovom trenutku svakom ivom u Severnoj Americi veera se hladi netaknuta. Smatrau sebe srenim ako ikad ponovo vidim Zemlju. A sad napustite ovu prostoriju."

"Ali vi me ne razumete. Dui boravak u nula-G mogao bi ubiti aru. Upravo zato da se to ne bi desilo vi ste, zaboga, i doleteli sa Zemlje do Skajfakta..." "GOSPODINE ARMSTED! Ovo je vojna letilica. Suoavamo se sa desetak inteligentnih bia koja su pre dvadesetak minuta iskrsla iz hiper-prostora, i to ba ovde, dakle sa biima koja koriste neki pokretaki mehanizam meni potpuno nepoznat, lien ijednog vidljivog dela. Ako e vam od toga biti lake, rei u vam da sam svestan da na brodu imam putnicu ija je unutranja vrednost za ljudsku vrstu vea nego vrednost i ovog broda i svih ostalih na njemu, ali to saznanje mi samo smeta, a nove smetnje su mi sad potrebne koliko i dodatni anus, a ovu orbitu ne mogu da napustim ba kao to ne mogu da pustim rogove. A sad, je 1' odlazite sa ovog mog komandnog mosta dobrovoljno, ili da vas odvuemo?" Nisu mi dali priliku da o tome odluim: odvukli su me. Ipak, kad sam dospeo natrag u nau putniku prostoriju, videh da je Koks uinio neto da nam izae u susret: ukljuio je na video-ekran i na njega nabacio sliku koja se videla i na komandnom mostu. ara i Mak Gilikadi su tu sliku pomno osmatrali. Poto nisam imao ta drugo da radim, i ja sam se posvetio gledanju iste slike. Mak Gilikadi se tano izrazio. Ta su se bia stvarno ponaala tako da ih je trebalo uporediti pre sa pelama nego sa svicima: letela su brzo i drei se jata. Tek posle dueg vremena uspeo sam da ih tano prebrojim: bilo ih je deset. Bila su stvarno u nekakvom balonu, koji je bio jedva vidljiv, na finoj liniji izmeu providnosti i nevidljivosti. Bia su jurcala tamo-amo kao pobesneli crveni komarci, ali uvek su ostajala u sferoidnom balonu; ne samo to ga nikad nisu naputala, nego nikad nisu ni doticala njegovu unutranju povrinu. Dok sam ih gledao, poslednji ostaci adrenalina proli su kroz moje bubrege i napustili moj krvotok, ali me nije napustilo oseanje osujeenog hitanja. Trudio sam se da ovladam saznanjem da ovi specijalni efekti nalik na one u filmovima o "svemirskim komandosima" predstavljaju neto to je... vanije od are. Tu ideju, iako je izazivala neki praiskonski bunt u meni, nisam mogao odbaciti. Dva su se glasa nadmetala u mojoj svesti; svaki je urlikao svoje pitanje to je jae mogao, i pritom ignorisao ono drugo pitanje. Jedan glas se dernjao: Jesu li ova bia prijateljski ili neprijateljski nastrojena? Da li ona uopte koriste ta dva pojma? Kolika im je veliina? Udaljenost? Odakle dolaze? Drugi glas, manje ambiciozan ali ne tii, pitao je: Koliko jo moe ara ostati u slobodnom padu, a da to ne bude kobno po nju? Progovorila je glasom punim divljenja. "Oni... oni pleu." Pogledao sam paljivije. Moda se to vrzmanje u stilu muva-nad-ubritem odvijalo po nekom posebnom sistemu, ali ja zasad nisam nikakav sistem uoio.

"Meni se ini da lete nasumino." "arli, gledaj. Tako besomuna aktivnost, a nijedan meusobni sudar, nijedno naletanje na zidove tog omotaa u kome su. Njihove su orbite verovatno koreografisane paljivije nego orbite elektrona." "Zar atomi pleu?" Pogledala me je udno. "Pa zar ne pleu, arli?" "Laserom", ree Mak Gilikadi. Pogledali smo ga. "Ovo moraju biti plazmoidi. ovek sa kojim sam razgovarao rekao mi je da su prvo primeeni radarom. Znai da su to nekakvi jonizovani gasovi. Takve stvarice su dovodile do svih onih pria o UFO-ima." Zakikotao se, ali je brzo uspostavio kontrolu nad sobom. "Ako se taj njihov omota moe probiti laserom, onda je mogue, tvrdim, vrlo temeljito ih dejonizovati. Uzgred, taj omota mora da sadri neto to im omoguava da se odre u ivotu, neto, pa ma ta to bilo, to je neophodno za njihov metabolizam." Vrtelo mi se u glavi. "Znai, nismo potpuno nemoni da se branimo?" "Vas dvojica priate kao vojnici", uzviknu ara. "Kaem vam da oni pleu. Plesai nisu borci." "Ma ostavi to, ara", izlanuo sam. "To to si sad rekla nije tano: karate i kung fu su vrste plesa. Sem toga, ovi vanzemaljci najverovatnije nemaju nieg zajednikog sa nama." Klimnuo sam glavom uvis ka ekranu. "O tom ivom aru znamo samo jedno, naime, da je u stanju da savlauje meuzvezdana rastojanja. To je dovoljno da mi utera strah u kosti." "arli, posmatraj ih", naredila mi je. Posmatrao sam ih. Njihov izgled doista nije bio pretei. to sam vie gledao, sve mi se vie inilo da se kreu na plesaki nain, da najee primenjuju ludi adao toliko brz da ga oko nije moglo pratiti. Nije to liilo na obinu zemaljsku igru; vie je liilo na ono to je Sara zapoela svojom predstavom "Masa je samo re". Uhvatio sam sebe usred razmiljanja o tome da bih morao da ukljuim i neku drugu kameru, radi promene perspektive. Tek tad se moj um poeo stvarno da budi. Dve ideje su izronile; druga je bila potrebna da bih Koksu mogao da prodam prvu. "ta mislite, koliko smo daleko od Skajfakta?" zapitao sam Mak Gilikadija. Skupio je usne. "Ne mnogo. Ono malo ubrzanja to smo dosad osetili bilo je samo za potrebe manevrisanja. Te prokletinje su verovatno i privuene Skajfaktom. On je valjda najvidljiviji znak postojanja inteligentnih bia u ovom planetarnom sistemu." Iskrivio je lice. "Moda ovi vanzemaljci uopte i ne koriste planete."

Posegao sam rukom napred i ukljuio mikrofon. "Majore." "Odmah da ste to iskljuili." "Je l' bi vam odgovaralo da vidite ta stvorenja izbliza?" "Nikud odavde ne miemo. A sad prestanite da me vuete za rukav i iskljuite se, inae u..." "Zato me ne sasluate? Imam u kosmosu etiri mobilne kamere, sa daljinskim upravljanjem, samostalnim izvorima energije i svetla, i sa boljim razaznavanjem detalja nego to sad postiete. Bile su pripremljene da snimaju arinu sledeu igru." Istog asa je promenio brzinu. "Moe li se njihov signal ukljuiti u elektroniku mog broda?" "Mislim da moe. Ali morau da se vratim na Prvi prsten i da tamo sednem pred glavni komandni pult." "Onda ne dolazi u obzir. Ne mogu da se parkiram uz takav veliki objekat i da ostanem vezan, ta ako moram da se borim ili da beim?" "Majore, koliko je do tamo potrebno prevaliti... peaenjem?" Ovo ga je donekle iznenadilo. "U pravoj liniji, do tamo ima samo milju ili dve. Ali vi ste prainar." "Proteklih dva meseca glavninu vremena sam proveo u slobodnom padu. Dajte vi meni jedan portabl radar, pa u moi da napravim svemirsku etnju i do Fobosa ako treba." "Mmmm. Civil ste, ali, do vraga, treba mi jasnija slika. Imate dozvolu." A sad da prodamo prvu ideju. "Samo malo. ara i Tom moraju sa mnom." "Gluposti. Nije vam ovo etalite." "Majore Koks, ara mora hitno da se vrati u gravitaciono polje. Prvi prsten e za to posluiti. U stvari, bilo bi idealno ako bi ona ula kroz glavinu toka, kroz centar. Mogla bi da se sputa polako, da bi se postupno aklimatizovala. Tako se ronioci postupno oslobaaju pritiska; ovo bi bio obrnuti postupak. Mak Gilikadi mora biti uz nju, jer ako se ona onesvesti i padne niz cev, mogla bi slomiti nogu, ak i pri jednoj estini G. Sem toga, on se u svemirskoj etnji snalazi bolje nego ara i ja." Razmislio je, pa rekao: "Idite." Otili smo. Prelet do Prvog prstena bio je daleko dui nego ijedan koji smo ara i ja ranije pokuali. Pod vodstvom Mak Gilikadija, do cilja smo stigli uz vrlo malo manevrisanja. Prvi prsten, krstarica ampion i vanzemaljci inili su jednakostranini trougao sa stranicama dugakim priblino po milju i po. Iz nove perspektive mogli smo videti da vanzemaljci zapremaju otprilike onoliko prostora koliko jedan stadion. Nisu stali, nisu ni usporili svoje ludo kovitlanje, ali se nekako sticao utisak da gledaju

na prelazak kroz prazninu do Skajfakta. Imao sam oseanje da nas prouavaju onako kako biolog prouava udne postupke neke nove ivotinjske vrste. Da bismo se mogli usred srediti na prelet, iskljuili smo svoje radio-aparate u skafanderima, pa sam tako, u tiini, bio jo podloniji sugestiji. Ostavio sam Mak Gilikadija i aru da silaze sasvim sporo, a ja sam se sjurio niz cev, paok toka, hvatajui se samo za svaki peti ili esti rukohvat usput. U prijemnoj sobi me je ekao Kerington, uz koga su stajala dvojica njegovih poslunika. Jasno se videlo da je Kerington gotovo van sebe od straha.i da to pokuava da prikrije gnevom. "Boga mu bogovog, Armstede, te proklete kamere su moje." "Zavei, Keringtone. Ako te kamere poveri najboljem raspoloivom tehniaru, a to sam ja, i ako ja njihove informacije dostavim najboljem raspoloivom strunjaku za vojnu strategiju, a to je Koks, moda emo moi da spasemo tvoju prokletu fabriku. To, za tvoju korist; a za korist svih nas ostalih, da spasemo ljudski rod." Krenuo sam napred, a on mi se sklonio s puta. Logino. Ako bi ugrozio itav ljudski rod, moda mu to ne bi bila najbolja reklama. Posle onolikog uvebavanja nije mi bilo teko da koordiniram simultani rad etiri mobilne svemirske kamere. Vasionci su ignorisali primicanje tih kamera. Skajfaktovi tehniari za komunikaciju prebacivali su dobijene signale do ampiona. Takoe su mi obezbedili neprestanu zvunu vezu sa Koksom. Po Koksovim uputstvima, opkolio sam vanzemaljski balon svojim kamerama. Taku gledita sam menjao po Koksovim komandama. tab svemirskih snaga verovatno je dobijao istu sliku, ali, na moje veliko olakanje, nisam morao da sluam njihove razgovore sa Koksom. Omoguavao sam mu da neke delove njihove igre gleda usporeno, zatim da ih gleda sa maksimalnim uvelianjem, pa onda, opet, na razdeljenom ekranu sa vie slika odjednom, dakle sve to sam mogao. U kretanju pojedinanih svitaca nije se zapaala neka osobita simetrija, ali neki obrasci su se uskoro poeli da ponavljaju. Pri usporenom prikazivanju bilo je oiglednije nego ikad da pleu. inilo mi se, iako nisam mogao biti siguran, da pojaavaju tempo. Dramatska napetost njihovog plesa kao da se poveavala. A onda sam ukljuio kameru koja je u svom vidnom polju imala i Skajfakt, i moje se srce pretvorilo u isti vakuum, a iz mog grla se oteo krik praiskonskog uasa: na pola puta izmeu Prvog prstena i roja vanzemaljaca nalazila se, i polako ali nezadrivo im se primicala, figura u skafandru, koja nije mogla biti niko drugi no ara. Sa teatralnom podudarnou, na vratima se ba tad pojavio Mak Gilikadi, lica iskrivljenog od bola. Pridravao ga je ef inenjera. Mak Gilikadi je stajao na jednoj nozi, a za drugu se jasno videlo da je slomljena.

"Izgleda da ipak... neu moi... da prireujem egzibicione predstave kao nekad", ree on. "Rekla je, Izvini, Tom... i zamahnula... znao sam ta e biti, ali nisam stigao da se izmaknem. arli, ao mi je, tako mi boga." Potonuo je polako u jednu praznu fotelju. Zausmo Koksov uznemireni glas. "ta se to tamo deava? Ko je ono?" Njen je radio morao biti na naoj frekvenciji. "ara!" povikao sam. "Odmah da si dovukla to svoje dupe ovamo unutn?!" "To ne mogu, arli." Glas joj je bio vrlo smiren, ali i vrlo jak. "Na pola puta niz cev poelo je uasno da me boli u prsima." "Gospoice Dramond", ree Koks promuklo, "ako se jo samo malo primaknete vasioncima, unitiu vas." Nasmejala se: bio je to vedri smeh od koga se meni sledila krv u ilama. "Gluposti, majore. Neete vi poeti da se zezate sa laserskim zracima u blizini ovih bia. Sem toga, potrebna sam vam koliko i arli." "Kako to?" "Ta stvorenja komuniciraju plesom. To je njihov ekvivalent govora. To je verovatno vrlo usavrena vrsta govora znacima, neto kao hula." "Otkud vi to moete znati?" "Oseam da je tako. Zaboga, pa kako bi inae komunicirali u vakuumu? Majore Koks, ja sam jedini osposobljeni prevodilac koga ljudska rasa u ovom trenutku ima. A sad bih vas lepo zamolila da utite i pustite me da pokuam da nauim njihov jezik." "Nemam ja nikakvo ovlaenje da..." Tad sam rekao neto neobino. Trebalo je da blebeem kao lud, da molim aru da se vrati, trebalo je moda ak i da pojurim do svog skafandera i pokuam da je silom vratim. Umesto toga, rekao sam, "Ona je u pravu. Zavei, Koks." "ta vi to pokuavate da izvedete?" "Zaboga, ne traite njenu poslednju snagu." Zautao je. Uao je Pancarela, zabio Mak Gilikadiju poveliku injekciju anestetika i namestio mu, na licu mesta, kosti slomljene noge. Ja na to nisam obraao panju. Sledeih sat vremena, pa i due, samo sam gledao aru kako posmatra vasionce. I sam sam ih, u tiini potpunog oajanja, gledao, ali ni da mi je ivot od toga zavisio ne bih uspeo da pratim njihov ples. Naprezao sam um, pokuavao da isisam znaenje iz tih ludih okretaja, ali uzalud. Najvie to sam mogao da uinim da bih pomogao ari bilo je da snimam sve to se deava, za dobro nekih hipotetinih buduih generacija. Vie puta je neto tiho uzviknula, prigueno, kratko, a ja sam goreo od elje da joj za uzvrat

neto kaem, ali nisam rekao ni re. Posle poslednjeg takvog uzvika, upotrebila je raketne motore da se jo primakne roju vasionaca, a onda je dugo ostala kraj njih. Najzad se iz zvunika zauo njen glas, u poetku nerazgovetan, sa nepotpunim izgovorom, kao da govori u snu. "Zaboga, arli. udno. Tako udno. Poinjem da ih itam." "Kako?" "Kad god ponem da shvatam neki deo igre, to me primie jo boljem razumevanju... to nas zbliava. Nije to telepatija, nije ba telepatija, samo ih... znam bolje. Moda je i telepatija, ne znam. Oni svoja oseanja izraavaju igrom, na tako intenzivan nain da ja ne mogu a da ne razumem. Uhvatim otprilike svaku treu ideju. Na manjem rastojanju, dejstvo je jae." Zauo se KoksOv glas, blag ali vrst. "ta ste saznali, ara?" "Da su Tom i arli bili u pravu. Ovi su ratoborni. Ima u njima mnogo nadmenosti, uverenja o sopstvenoj superiornosti. Njihov ples je izazov, bacanje rukavice. Recite Tomu da ovi vanzemaljci i te kako koriste planete." "ta?" "Mislim da je u jednoj fazi svog razvoja svaki od njih telesno bie, vezano za planetu.Kad dovoljno sazri, pretvori se u ovakvog svica... kao kad se gusenica pretvori u leptira. Takve zrele jedinke poleu u svemir." Ovoga puta je pitanje postavio Koks: "Zato?" "Da nau mesta za razmnoavanje. Oni ele Zemlju." utanje je trajalo moda deset sekundi. Onda je Koks progovorio tiho. "Odmaknite se, ara. Proveriu ta im moemo uiniti laserima." "Ne!" povika ona, toliko glasno da se ak i istinski prvoklasni zvunik zaguio. "ara, kao to je arli istakao, vi ne samo da moete biti rtvovani, nego ste, ako emo biti realni, ve sad bespovratno rtvovani." "Ne!" Ovoga puta taj povik je doao od mene. "Majore", ree ara urno, "to nije pravi nain, verujte mi. Oni mogu da izbegnu ili izdre sve to vi i Zemlja moete da bacite na njih. Znam to." "Grom i pakao, enska glavo", ree Koks, "ta predlaete da uinim? Da ih pustim da pucaju prvi? Svemirske letilice iz etiri razliite drave ve su na putu ka nama." "Majore, saekajte. Dajte mi vremena." Poeo je da psuje, onda se zaustavio. "Koliko vremena?" Nije mu dala direktan odgovor. "Ako bi ova telepatska veza ikako mogla da radi u suprotnom smeru... To mora biti moguno. Ja njima ne izgledam nita udnije nego oni meni. ak bih rekla da sam ja njima manje udna. Imam oseanje da su ve prilino putovali. arli?"

"Da." "Snimamo." Znao sam to. Znao sam jo od momenta kad sam je na monitoru ugledao kako plovi kroz kosmos ka njima. Takoe sam dobro znao ta ona sad eli da uje od mene: pogodio sam po neznatnom treperenju u njenom glasu. Bio sam srean to mogu to da joj pruim. Fenomenalno realistinom veselou rekao sam: "Dabogda nogu slomila, malecka" a odmah potom iskljuio svoj mikrofon zato da ona ne uje moj jecaj koji je usledio. I zaplesala je. Poelo je polako, ekvivalentom vebi za jedan jedini prst na ruci. Pokuavala je da izgradi renik pokreta razumljivih tim biima. Moete li da vidite, kao da im je govorila, da OVAJ pokret znai posezanje, enju? Vidite li da je OVAJ pokret odbacivanje, ovaj otvaranje, ovaj postepeno gubljenje energije? Oseate li kako dvosmisleno iskrivljujem ovu arabesku, da bih mogla da stvorim napetost i razreim je OVAKO? Stekao sam utisak da je ara u pravu, da su oni imali neizmerno vie iskustva sa kulturama razliitim od sebe nego mi, i da su postali izvanredni lingvisti pokreta. Mnogo kasnije mi je palo na pamet da su oni za svoj nain izraavanja izabrali pokret ba zato to je pokret tako univerzalan. Bilo kako bilo, kad je arin ples poeo da se razvija i gradi, njihov ples se vidno usporio, a zatim prestao: lebdeli su nepomino u prostoru, pratei je. Uskoro potom ara je, izgleda, dola do zakljuka da je uspostavila dovoljan broj termina, dovoljan bar za polupismeni govor. Poela je da igra ozbiljno. Ranije je koristila samo svoje sopstvene miie i pokretanjem udova pomerala svoje teite. Sad je tome dodala i raketne motore, koje je koristila pojedinano ili u kombinacijama. Poela je da se kree po svemirskom prostoru. Sad je njena igra bila pravi ples: ne samo skup pokreta, nego i osmiljeni dogaaj, kojim se prenosi misao. Bio je to, van svake sumnje, "Zvezdani ples", onaj isti za koji je koreografiju ve skicirala, ples koji je oduvek elela da izvede. Nije bilo nimalo sluajno to se taj ples mogao iskoristiti da vanzemaljcima prenese poruku o oveku i njegovoj prirodi: jer, "Zvezdani ples" je bio vrhunsko dostignue vrhunske umetnice jedne epohe, ples koji bi imao ta rei i samom bogu. Svetlosti mojih kamera stvarale su srebrnaste odsjaje na njenom skafandru, a zlatne na dvojnom rezervoaru za vazduh na njenim leima. Tamo-amo preko crne pozadine svemira plela je ara svoju kompleksnu igru, smirenim kretanjem koje kao da je iza sebe u prostoru ostavljalo odjeke. Smisao tih velikih petlji i zaokreta uskoro mi je postao oigledan, pa mi se grlo osuilo. Stiskao sam zube.

Jer njena je igra nastojala da pokae, ni manje ni vie, traginost ivljenja i traginost ljudskosti. Ta igra je govorila, i to vrlo reito, o bolu. Govorila je, i to sa punim poznavanjem teme, o oaju. Govorila je o surovoj ali neograniene ambicije spregnute sa ogranienim moima, vene nade skopane sa kratkotrajnim ivotnim vekom, vapijue potrebe da se pokua stvoriti budunost i saznanja da je budunost ve neizbeno predodreena. Govorila je o strahu, i o gladi, a najjasnije o bazinoj usamljenosti i otuenju ljudske ivotinje. Opisivala je univerzum vien oima oveka: jednu neprijateljsku sredinu koja oliava entropiju samu, u koju smo baeni sami, nemoni da dotaknemo drugi um sem posredno, preko pomagala. Govorila je o slepoj perverziji koja oveka nagoni da se silno trudi da dostigne mir koji, jednom dostignut, prelazi u dosadu. Govorila je i o gluposti, o stranom paradoksu koji se sastoji u tome to je ovek istovremeno sposoban i za razumnost i za nerazumnost, veno nesposoban da dobro sarauje ak i sam sa sobom. Govorila je ara i o svom ivotu. Iznova i iznova zapoinjahu ciklini iskazi nade, ali se svaki ruio u konfuziju i propast. Iznova i iznova su itavi slapovi energije traili sebi razreenje, a nalazili samo osujeenje. Iznenada se ara prebacila u sled pokreta meni poznatih, i za koji trenutak sam ih prepoznao: bila je to rekapitulacija zavrnih stavova iz predstave "Masa je samo re", ali izmenjena, data samo kao eho: ona tri vena pitanja baena su sa novom, strasnijom urgentnou pred ovaj novi oltar. Kao i pre, igra se svela u ono dosledno saimanje tela, u ono konano okretanje svih energija ka sebi, ka centru sopstvenog bia. Njeno telo poe da plovi kroz prostor kao naputena olupina; sutina njene egzistencije bila je uvuena u njen centar i zato nevidljiva. Vanzemaljci poee da se pomiu. Odjednom je eksplodirala, izbila je iz svoje stegnutosti ne kao opruga koja se otputa, nego kao cvet koji se rasvetava direktno iz semena. Silina tog pokreta bacila ju je kroz vakuum kao to bi neki galaktiki uragan zahvatio i poneo galeba. Njen centar kao da se premetao i kroz prostor i kroz vreme, i vukao njeno telo u novu igru. A ta nova igra je rekla, Evo ta znai biti ljudsko bie: videti sutinsku egzistencijalnu uzaludnost svake akcije, svakog posezanja, a ipak dejstvovati, ipak posezati. Evo ta znai ljudsko bie: veno se truditi da dohvati vie nego to moe. Evo ta znai biti ljudsko bie: ili iveti veno ili umreti u juriu ka tom cilju. Evo ta znai ljudsko bie: uvek postavljati neodgovoriva pitanja, u nadi da e se njihovim postavljanjem nekako primai i dan kad e im se nai odgovor. Evo ta znai biti ljudsko bie: boriti se iako jasno vidi da e biti potuen. Evo ta znai biti ljudsko bie: istrajavati.

Sve je to reeno uzletanjem kroz serije ciklinih pokreta koji su se nalazili kao zatalasana velianstvenost velike simfonije, pri emu su svi zaokreti, kao pahuljice snage, bili meusobno slini, ali opet, kao to je sluaj kod pahuljica snega, svaki razliit. Nova igra se i smejala, smehom uperenim i na sutranjicu i na jueranjicu, ali ponajvie na dananjicu. Jer, to znai biti ljudsko bie: smejati se onome to bi neko drugi nazvao tragedijom. Vanzemaljci kao da su ustuknuli pred tom estinom, zgranuti, pomalo i uplaeni arinim nepobedivim duhom. Kao da su ekali da njena igra izbledi, da se ona zamori; zauo sam njen smeh u svom zvuniku i video da je udvostruila napor, da se koluta kao praznini vatrometni "katerinski toak". Promenila je fokus svog plesa i poela da igra oko njih, pirotehnikim rasipanjem mlazeva energije, primiui se sa svake strane neopipljivom sferoidu koji ih je obuhvatao, primiui se svaki put blie. Uzmicali su od nje, najzad se zgurili u centru svog omotaa, ne toliko fiziki ugroeni koliko navedeni na strahopotovanje. Evo, reklo je njeno telo, evo ta znai biti ljudsko bie: poiniti harikiri sa osmehom, ako zatreba. Pred tim stravinim samouverenjem, vanzemaljci su popustili. Bez ikakvog upozorenja i balon i svici su iezli, nestali, otili u egzistiranje negde drugde. Znam da su kasnije Koks i Mak Gilikadi bili jo ivi, znam po tome to sam ih kasnije obojicu video; iz toga izvlaim zakljuak da su tog dana i asa verovatno neto govorili ili inili u mom prisustvu; ali nisam ih tada ni video ni uo. Bili su za mene mrtvi, sve na svetu je za mene bilo mrtvo, sem are. Dozivao sam je, a ona je doletela do jedne kamere iji su reflektori bili upaljeni. Najzad sam razaznao crte njenog lica iza plastinog vizira njenog skafandra. "Moda smo malecki i jadni, arli", rekla je zaduvano, grabei vazduh. "Ali, Isusa mu, tvrdi smo." "ara, 'ajde sad se vrati unutra." "Zna da ne mogu." "Kerington e sad morati da ti obezbedi smetaj u nula-G." "Da bih provela ivot u izgnanstvu? Radi ega? arli, ja nemam vie ta da kaem." "U tom sluaju izlazim." "Ne budi smean. Zato bi izaao? Da zagrli neiji skafander? Da se nefno jo jednom, poslednji put, bupnemo lemovima? Tupljenje. Dosad je ovo bio lep odlazak; da ga ne kvarimo." "ara!" Potpuno sam se slomio, sruio sam se sam u sebe, kolapsirao u glasne

jecaje koji su me razdirali. "arli, a sad me sasluaj", rekla je tiho, ali sa hitnou koja je sebi prokrila put ak i kroz moje oajanje. "Sluaj, jer vremena nemam mnogo. Imam neto da ti dam. Nadala sam se da e to sam otkriti, ali... Hoe li da me uje?" "D-da." "arli, nula-G ples e odjednom postati silno popularan. Otvorila sam ta vrata. Ali zna kako je ve sa stvarima koje uu u modu: ako brzo ne intervenie, ljudi sve pokvare. Dunost predajem tebi." "ta?... O emu pria?" "O tebi, arli. Plesae ponovo." Nedostatak kiseonika, pomislio sam. Ali nije mogue da joj je vazduh ve u tolikoj meri ponestao. "Dobro", rekoh. "Nema problema." "Tako ti boga, ne postupaj sa mnom uteno, bistro mi je u glavi, kad ti kaem. I sam si mogao da uvidi, da nisi bio tako prokleto glup. Zar ne razume? U slobodnom padu tvojoj nozi nita ne fali!" Zinuo sam. "uje li me, arli? Moe opet da se bavi baletom!" "Ne mogu", rekao sam, a onda poeo da traim razloge zato ne mogu. "Ja... ne moe se... to je... do vraga, ta noga nije dovoljno jaka za bliska dejstva." "Ako za trenutak ostavimo po strani injenicu da ti bliska dejstva nee predstavljati ni polovinu posla, moi emo da se prisetimo jedne druge injenice, naime onog trenutka kad si zviznuo Keringtona po nosu. arli, kad si preskakao preko onog stola, odgurnuo si se desnom nogom." Neto sam poeo da pljuckam, pa sam zautao. "Eto vidi, arli. To ti je moj oprotajni poklon. Zna da nikad nisam bila zaljubljena u tebe... ali sigurno zna i to da sam te uvek volela. to i sad vai." "Volim te, ara." "Zbogom, arli. Uradi posao kako treba." Sva etiri raketna motora upalie se odjednom. Posmatrao sam njen pad ka Zemlji. Kad se udaljila toliko da se vie nije mogla videti, promakao je jo koji minut, a onda je preko lica sveta zaparao dugi zlatni plameni trag, posustao, a onda naglo planuo oznaavajui eksploziju oba rezervoara sa kiseonikom. Mnotvo pisaca eljnih samo zarade a lienih svake dosetljivosti izmuili su do na smrt onu temu o pretnji iz kosmosa koja ujedinjuje oveanstvo. U toj temi ima istine koliko i u onoj da e "ljubav uvek pobediti", naime nimalo. Ako ti prokleti svici ikad ponovo dou, nai e nas podjednako razjedinjene kao i prvi put. Tako to ide. Kerington je, naravno, pokuao da prigrabi sve trake i sav novac... ali ni ara ni ja

nismo nikad potpisali nikakav ugovor, a s druge strane, arin testament je bio vie nego jasno napisan. Zato je Kerington pokuao da podmiti sudiju, ali je naleteo na pogrenog sudiju, a kad je sve osvanulo na stranicama novina, i kad je video ta ljudi o njemu misle i zvanino i nezvanino, bacio se iz Skajfakta obuen u skafander bez ijednog motora. Mislim da je eleo da umre kao ona, ali poto nije imao mnogo prakse u svemirskom etanju, otpustio se prekasno. Poslednji put je vien kako odlee otprilike prema Betelgezu. Savet direktora Skajfakta izabrao je jednog novog oveka, kome je bilo veoma stalo da spere ljagu, i koji mi je zato ponudio da se neogranieno sluim dotadanjim prostorijama i opremom. Zato sam zvao Norej i popriao sa njom; bila je slobodna, i tako je dolo do osnivanja "Kompanije are Dramond za novo-modernistiki ples". Mi se specijalizujemo za dobre igrae koji iz ovog ili onog razloga nisu mogli da postignu uspeh na Zemlji, a takvih ima zaprepaujue mnogo. Uivam u plesu sa Norej. ak ni udruenim snagama ne postiemo ono to je ara postizala sama, ali se dobro slaemo. Uprkos izvesnim stvarima koje su same po sebi jasne i koje govore da na brak nee uspeti, ja mislim da e ipak uspeti. Takvi smo, eto, mi, ljudska bia: istrajavamo.

Filip Hoz Farmer

JAHAI RUMENE NADNICE

Da je il Vern zaista mogao da zaviri u budunost, na primer u godinu 1966 napunio bi gae. A tek u 2166, ooo-hooo! (Citat iz neobjavljenog rukopisa dedice Vinegana Kako sam ga uvalio ujka Samu, i druge intimne ispovesti) PETAO KOJI JE KUKURIKAO UNAZAD Nesv i Podsv, dvojica dinova, melju ga, prave od njega hlebno brano. Odlomljeni komadii plove nagore, kroz vino sna, ka povrini. Titanska stopala gnjecaju ponorno groe, iz kog prti sveta materija inkubusa. On je sada Maloumni Simeon; peca po dui svojoj. Hoe kofom da ulovi levijatana. Zastenje, napola probuen, okree se na drugu stranu, iznojava mrane okeane, opet zastenje. Dinovi Nesv i Podsv privijaju plea poslu, okreu kamene tokove potopljene vodenice, mrmljajui: "fi, faj, fo, fam". Njihove oi sjaje oran-crveno kao oi make u udobnom kutu, a njihovi zubi su mutno-bele cifre u jednoj mrkoj aritmetici. Nesv i Podsv, i sami Maloumni Simeoni svoje vrste, meaju metafore sve u esnaest, i ba ih briga. Petlovo jaje na brdu balege; uzdie se otrovna adaja, zavodnica kokatrisa; ona prva kukurikne, jednom pa jo dvaput, u huh-puh urbi krvi zore; ja sam dizanje i bitka sveta. Izduuje se njegova adaja, izduuje, najzad je ujedinjenim snagama presavijaju njena sopstvena duina i teina, ali to jo nije alosna vrba niti prelomljeni barski korov. Jednooka crvena glava adaje zviri preko ivice kreveta. Poine na ivici,

svojom vrlo uvuenom donjom vilicom; telo joj se nadima, ona klizi dole i napred. Osmatrajui monookularno levo-desno, ona mre arhaino preko poda, odmie prema vratima. Otvorenost tih vrata je lapsus lingve nemarnih uvara. Glasno njakanje iz centra sobe prinuuje adaju da se okrene. Tronogi magarac, Baalimov slikarski tafelaj, sad prelazi na zvuk "iii-aaaa, iii-aaaa". Na tafelaju je tobonje "platno". To je u stvari plitka, ovalna posuda od ozraene plastike, specijalno tretirane. Visina tog "platna" je sedam stopa, dubina osamnaest ina. Slika sadri jednu scenu, koju slikar mora da zavri do sutra. Da l' su to slike ili skulpture, nije bitno; izraene su u visokom reljefu, neke su blie dnu tog ogromnog tiganja, neke se iz dna jae izdiu. Reflektuju svetlo koje na njih pada, ali zrae i svojom sopstvenom svetlou koja izbija iz same plastike. Svetlo kao da se uliva u figure, natapa ih sunerno, pa polee u slobodu. Boja tog svetla je bledo-crvena, zora-crvena, boja krvi razblaene suzama, boja gneva, boja mastila kojim se upisuje zbir dugova i gubitaka. Ova slika je deo njegove Pasje serije: Pasi, pasi; Pasje vreme; Pasati, antipasati i makati; Mojfi, pafove!; Pas-torala; Aktiv i pas-siv; Pas-iraj me pas-tom; Pas-uje mi pas-teta za pas-doruak, ali samo pas-terilizovana; Pas-so; Pasa masa, ika mika. Sokrat, Ben Donson, elini, Svedenborg, Li Po i Hijavata bane u krmi "Kod sirene". Kroz prozor se vidi Dedal na bedemima Knososa kako nabija raketu u bulju svog sina Ikara da mu omogui mlazno poletanje kako bi onaj slavni let ispao bolje. U jednom oku ui Og, Sin Vatre. Gloe kosku sabljozubog tigra i crta bizone i mamute po buavom malteru. Krmarica Atena sagla se preko stola, slui nektar i perece svojim uglednim gostima. Aristotel je stavio rogove jarca na glavu, stao iza nje, zadigao joj suknju, pa je tupka, tupka otpozadi. Uvija usnama na kojima je prilepljena cigareta; pepeo pada na njenu suknju koja poinje da se pui. Na ulazu u WC, pijani Betmen podlee dugo suzbijanoj elji, i pokuava da privrlji udesnom deaku. Kroz drugi prozor vidi se jezero po ijoj povrini hoda ovek sa prljavozelenim oreolom; iza tog tipa, iz vode viri periskop. Prepotopska penizmija obmotava se oko etkice i poinje da slika. Ta etkica, u stvari, je mali cilindar do koga vodi jedna cev, koja polazi iz maine oblika kupole. Na samom kraju cilindra je trcaljka, iji se prenik moe regulisati tako to se njen rub okree palcem. trcaljka moe da izbacuje boju u vidu finog spreja, a moe i u debelom mlazu, moe u bilo kojoj boji; to se kontrolie pomou nekoliko malih brojanika na cilindru.

Navaljujui kao rilica besnog komarca, cilindar sada stvara novu figuru, sloj po sloj. Ali tada nanjui opojni miris mousa, isputa etkicu, klizi napolje kroz vrata i du savijenih zidova ovalnog hola, i gde proe, ostavi puzavi potpis beznogog stvorenja, nalik na neto napisano u pesku, neko to svako moe pokuati da ita, ali e malo ko razumeti. Krv samo pumpa-pumpa u ritmu mlina Nesva i Podsva, hrani i nadima ovog toplokrvnog reptila. A zidovi oseaju zadiranje mase koja hoe da prodire; sijaju. On opet zastenja. Glandularna kobra se uzdie i njie u skladu sa flautnom svirkom njegove elje za skrivbainom. Neka ne bude svetlosti! Moj plat e biti dlakava no. Samo hitro mimo mamine sobe, koja je do samog izlaza. Ah! odahnjuje on sa olakanjem, ali vazduh pri tom zvidi kroz vertikalna pritvorena usta, oglaava polazak voza ekspresaine za grad Deziteratum. Gle, vrata su sada arhaina imaju kljuaonicu. Brzo! Penji se uz rampu, provlai se kroz kljuaonicu, ispadaj na ulicu. Ko se tu etati treba? Jedna treba. Mlada enska sa fosforescentnom srebrnom kosom i gore i dole. Brzo po ulici; omotaj joj se oko nonog zglavka. Ona baca dole prvo pogled iznenaenja, a zatim pogled straha. Ovo mu se ba svia; odavno mu je pregorela elja za napaljenicama. Naao je dijamant u gustiu. Sad gamiu uz njenu nogicu mekanu kao uvce maenceta. Spiralno, u krug, u krug, pa polako preko livade prepona. Cupkaj upku, odguraj njukom nene spiralne dlaice, ali onda, sam sebe tantaliui, skrei daleko gore: preko blage konveksnosti trbuia, trbuenceta. ao pupiu! 'De si mi ti? Da te pritisnemo, da zazvonimo onima gore? Pa spiralno oko uzanog struka gore, okolo, u krug, pa stidljivo brzopotezno poljupiem samo da okrznucnemo vri svake sikice, a onda uozbiljeno mariramo dole, ekspedicija smo za osvajanje planine zvane Mons Veneris i zabiemo, poboemo tamo svoju zastavu. Oh, zabranjena slasti i tajno blesvetla. Ima beba unutra, ektoplazma poinje da se formira u eljnoj anticipaciji realnosti. Padaj, jaje, odatle, niztoboganii se. niz tobogan od mesa, hitam da te ditam, treba da gutne srenog Mikro Mobi Dika, onog koji je nadrepomlatarao milione miliona svoje repomlatarajue bratije, odranje najspermosobnijeg. Grdan kreket ispunjava dvoranu; iri se vrui dah od koga se koa ledi: on se znoji; sa tmurno nateklog trupa njegovog aviona ve vise ledenjaci, pod ijom teinom trup samo to nije klonuo; magla se kovitla oko ipki koje pridravaju krila,

zakrilca i krilca za uzdizanje okovana su ledom, on brzo gubi visinu; dii, dii! U maglama ispred nas je masiv Venusberga; Tanhojzeru, duvaj, duvaj u svoju trubiku, gruvaj, pali, jer mi padamo! Majina vrata su se otvorila! abetina etvrtasto ispunjava elipsoidna vrata. Podvaljak joj se die i sputa kao kovaki meh; raepila joj se bezuba usta. Ginungagap. Izlee ravasti jezik i obmotava se oko njegovog pitona koji bi i meku zadavio. On vapije oboma ustima i istrzava se tamo i onamo. Talasi nedozvoljavanja nezadrivo prodiru. Dve ake sa razapetim koicama za plivanje uvezuju pitona u vor, ta sad? Svri vrzo. Ona enska odmie leernim korakom. Mae, bre, ekaj bre, mene bre! Poplava, krenulo je, koji je to juri, udarni talas nalee na vor i vraa se nazad i sudara sa novim udarnim talasom, eksplodirae, puna kola aka niotkuda vrata, trrrrrcaj, vodopadna nebesa se obruavaju, nema Nojeve barke a ni desanke, on je nova, novia, razrasprsnue miliona vijugavih blistavih meteora, fleevi sevaju u tiganju egzistencije. Blaeno je carstvo enbesko. Prepona i stomak oklopljeni klizavo, a on, njemu je hladno, sav je mokar i drhti. ISTEKAO BOGOV PATENT NA ZORU "...za vas govori Alfred Melofon Vokspopul, na radio-programu 'Sklekovi aurorom, pa jedna kafia' na kanalu 69-B. Stihovi su snimljeni tokom pedesetog godinjeg narodnog kulturnog demonstraciono-kompeticionog takmienja u Beverli Hilsu na nivou 14. Tad ih je govorio Omar Bahilidik, bez pripreme.ako ne uzmete u obzir neka pripremna razmiljanja prethodne veeri u krmi ne-za-narod zvanoj Privatni univerzum, a ne treba ni da ih uzmete u obzir jer Runik blagog pojma nema ta je te veeri mislio i radio. Svejedno.dobio je lovorov venac i Prvu A nagradu. Ne dodeljuju se druga, trea i tako dalje nagrade, nego samo 26 prvih nagrada sa vencima obeleenim od A do Z, bog da poivi na demokratski sistem nagraivanja.

Sivo-roze losos batrga se uz vodopade noi, ulee u baru za mreenje sledeeg dana. Zora crveni urlik helio bika koji juria preko horizonta. No krvari fotonskom krvlju, izbode je sunce ubica.

i sve tako dalje, pedeset stihova a raja je posle svakog stiha prekidala govornika aplauzima, klicanjem, itanjem, uzvicima 'ua' i podvriskivanjem." ib se ve napola probudio. Zaviruje dole, u mrak koji se suava, za snom koji odlazi tretei kao metro u dubinu svog tunela. A kroz one kapke, koje je tek samo malo odkrinuo, istovremeno viri u onu drugu realnost: svesnu. "Pusti moj!" stenje on kao nekad Mojsije, vo Jevreja. "Pusti moj narod!" Pomilja pri tom na dugu bradu Mojsijevu i kratke rogove (koje je Mikelanelo dodao bez veze) i zato njegove misli skreu ka njegovom pra-pradedu. Volja kao poluga razmie kapke. On gleda fido ekran koji zaprema zid ispred njega i povija se preko pola tavanice takoe. Zora, sunev megdandija, ve je bacila rukavicu svetu mraka. "Kanal 69-B, va najomiljeniji TV kanal, samo za Los Aneles i okolinu", prenosi svitanje zore. (Vieslojna prevara. Lana zora prirode nagovetava se pomou elektrona koji su sreeni u oblike pomou naprava koje je ovek uobliio.) Probudite se sa suncem u srcu i pesmom na usnama! Zatreperite uz uzbudljive stihove Omara Runika! Sagledajte zoru onako kako je sagledavaju ptice na drveu, kako je sagledava Bog sam! Vokspopul polako, blago recituje stihove, a u pozadini Grigova Anitra polako nadolazi, kao voda iz bujnog izvora. Nikad nije taj stari norveki kompozitor ni sanjao ovakvu publiku, i dobro je to nije. Mladi mukarac ibiabos Elgreko Vinegan poinje ovaj dan sa lepljivim fitiljem, zbog malopreanje erupcije u naftonosnim poljima podsvesti. "Pomakni zadnjicu i penji se na svog konja", kae ib sada. "Danas leti Pegaz!" On govori, misli i ivi u gramatikom vremenu poznatom kao Prezent pod Tenzijom, to jest, Sadanje Napeto. ib izlazi iz kreveta i ugurava krevet u zid. Kad bi on ostavio taj krevet u izvuenom poloaju, i to krevet tako zguvan, kao jezik starog pijanca, trpela bi estetika sobe, bila bi naruena ova zakrivljenost zidova koja reflektuje sutinsku vasionu, a to bi ga ometalo u radu. Ova soba je ogromni ovoid, a u njenom oku je mali ovoid, koji sadri WC i tu. Izlazi ib iz tog malog, izgleda kao jedan od onih Homerovih bogolikih Ahajaca; butine debele, ruerde mone, koa zlatasto tamna, kosa smee-crvena; samo bradu

nema. Telefon zvoni nalik na jednu junoameriku abu sa drvea, koju je jednom uo na kanalu 122. "Sezame, otvori se!" INTER CAECOS REGNAT LUSCUS Preko fido-TV ekrana iri se faca Reksa Luskusa; pore njegove koe poprimaju razmere kratera na bojitima Prvog svetskog rata. Tip ima crni monokl na levom oku, koje mu iskopae u tui kritiara umetnosti tokom serije predavanja Volim Rembranta na kanalu 109. Imao je dovoljno uticaja da obezbedi sebi prioritet za usaivanje novog oka, ali to nije eleo. Kad ga o tome pitaju, a esto i kad ga niko nita ne pita, on kae: "Inter caecos regnat luscus" to jest, meu slepima jednooki je kralj. Zato sam uzeo novo ime, Reks Luskus, Kralj Jednooki." Neko je pustio aber (sam Luskus iri takva govorkanja) da e Luskus dozvoliti momcima iz bio-odeljenja da mu ugrade novo organsko oko onog momenta kada vidi delo nekog umetnika toliko izvrsnog, da radi njega vredi imati binokularno gledanje. uka se da bi to moglo biti skoro, jer je, evo, otkrio ibiabosa Elgreka Vinegana. Luskus gladno gleda (adverbi su njemu kao vazduh) ibovu dlakavost, i okolinu takoe. ib se sav nadima, ne od seksa nego od besa. Luskus kae glatko: "Medenjaiu, samo sam hteo da se uverim da li si ustao i pristupio ludo vanom poslu koji te danas oekuje. Za izlobu mora biti spreman, mora! Nego, gledam te neto, pa se setih: od jutros jo nita nisam jeo. O dorukuje sa mnom?" "A ta bismo jeli?" pita ib i, ne ekajui odgovor uzvikuje: "Neu! Suvie sam zauzet danas. Sezame, zatvori se!" Bledi i nestaje lice Reksa Luskusa, lice nalik na jarca, ili, kako on sam voli da kae, lice Pana, lice Fauna umetnosti. Tip je iao na operaciju da mu zailje ui da bi liio na Pana. Mnogo fino. "Bleeeeee!" bleji ib prema iezloj slici. "Fuj! Pederino! Neu nikad biti tvoj dupelizac, Luskuse, a ne dam ni ti da bude moj, pa makar nikad vie ne dobio dravnu stipendiju!" Zvoni telefon, opet. Namraeno lice: Ruso Crveni Jastreb. Nos mu je kao u orluine, oi slomljeno crno staklo. Crvena traka obavija elo i kosu koja posle klizi,

crna, sve do plea. Koulja od jelenske koe; oko ije ogrlica od krupnih zrna. Izgleda kao Indijanac iz prerije, iako bi ga Bik Koji Sedi, Ludi Konj, Rimski Nos i sline poglavice zaas izbacile iz plemena nisu oni antisemitski raspoloeni, nego im ne treba ratnik koji dobije koprivnjau im se nae u blizini pravog, ivog konja. Krteno ime mu je bilo Julius Eplbaum, ali je na Dan imenovanja uzeo, zakonski, novo ime, Ruso Crveni Jastreb. Upravo se vratio iz uma gde se preputao praiskonstvu; sad u gradovima istrauje, isto istraivanja radi, javne kue, koje dokazuju da je civilizacija ukleta i dekadentna stvar. "Kako si, ib? Banda se pita kad e?" "Ka' u vam se pridruim? Jo nisam dorukov'o a eka me hiljadu poslova, mora se spremim za izlobu. Vidimo se u podne!" "Propustio si frku prole noi. Neki Egipani hteli da nam pipaju enske, al' mi smo ih uvezali k'o salaam-aleikum-alsalam!" Sa ekrana Ruso nestaje kao to su nestali Mohikanci. ib pomilja na doruak. U istom trenu interkom zvidi. Sezame, otvori se! Na ekranu vidi dnevnu sobu. Dim se klobua, toliko gust i jak da ga erkondin ne moe izbaciti. Na udaljenom kraju ovoida, na jednoj ravnoj povrini spavaju klinac i klinka, njegovi polubrati i polusestrica. Igrali su se mame-i-kunog-prijatelja pa su zaspali. Usta su im otvorena u blaenoj nevinosti. Lepi su kao to deca mogu da budu lepa. Naspram njihovih zatvorenih oiju su dva oka koja zure bez treptanja, kao oi mongolskog kiklopa. "Zar nisu slaani?" kae mama. "Slatkiii nai, igrali se pa se umorili i nisu mogli da odskakuu." Okupili su se oko okruglog stola. Omatoreli vitezovi i dame skupljaju se da jo jednom trae kralja, kraljicu, asa i puba. Njihovi oklopi su vieslojni i sastoje se od sala. Mamini slaninasti obrazi vise kao zastave na bezvetrenom danu. Sise je opustila sve do stola, pa one tamo podrhtavaju, nadimaju se, talasaju se. "Ga-ga ganglije", kae on osmatrajui te ugojene glave, tamo duplo dupe, onamo silna sisa. "A' ste debeli!" Oni uzvijaju obrve. O emu kog vraga sad pria njihov ludi genije? "Je 1' va sin zaista mentalno zaostao za ostalo?" pita jedan od maminih prijatelja. Zajedno se nasmeju, pa cugnu jo pivuge. Anela Ninon, u elji da i ona neto

doprinese, a znajui da e mama kasnije aktivirati mrkove koji e ispolivati i oprati celu sobu, pia niz nogu. Svi se tome smeju. Viljem Osvaja kae: "Otvaram." "Ja sam otvorena stalno", kae mama; na to se svi istrzavaju od smeha. ibu se plae. Ne plae, mada su ga od detinjstva upuivali da cmizdri kad god poeli. Posle ti bude bolje. A vidi Vikinge kako su samo bili veliki i jaki, a ipak su plakali kad god im se plakalo. (Odlomak iz programa Mama, je l' tata bata? na kanalu 202.) On ne plae, osea se kao ovek koji razmilja o majci koju je nekad poznavao i koja je davno, davno umrla. I sad je sahranjena ispod lavine sala. Kad mu je bilo esnaest godina, imao je divnu mamu. Ona ga je odbila. NATALITET SE DIE SAMO AKO SE DIE (iz poeme Edgara Mlevenog na kanalu 88) "Sine, ovo mi ne znai mnogo, radim to samo zato to te volim." Posle toga samo se gojila, debelila, slaninila! Kud je to krenula? Mili boe kud sam za'o, no me stie u debljini, zalutao u slanini. Iezavala je poveavajui se. "Sine mamin, hajde bar da se malo rvemo ponekad." "Mama, ti si mene odbila, i to je uredu, jer sad sam ve veliki deko. Ali ne, nema prava sad da trai da opet poinjemo." "Ti me vie ne voli."

"ta je za doruak, mama?" pita ib. "Zapale mi dobre karte, ibence", kae mamie. "Poto si mi tol'ko puta rek'o da si ve veliki bata, aj' sad idi bar jednom donesi sopstveni doruak. A?" "Onda to me zove?" "Zaboravila sam kad poinje tvoja izloba. Mis'ila sam da malo odspavam pre polaska." "U 14.30, mama, ali ne mora da ide."

Njene usne naruene zelenim ruem otvaraju se kao gangrenozna rana. I bradavice nakarminisane; ona ee jednu. "Ma ide mi se. Neu da proputam umetnike trijumfe svog sina. Je 1' misli da e ti daju stipendiju?" "Ako ne, zaglaviemo svi u Egipat", kae on. "Prokleti Arapi!" kae Viljem Osvaja. "Kriv je Biro, a ne Arapi", kae ib. "Arapi su se preselili iz istog razloga iz kog emo mi moda morati da se preselimo. Citat iz dedicinih neobjavljenih rukopisa: Koj' bi rek'o da e Beverli Hils postati antisemitsko naselje?

"Neu u Egipat!" kuka mama. "Mora da dobije tu stipendiju, ibence. Neu da naputam blok. Ovde sam roena i ovde odrasla, dodue, na desetom nivou, al' ka' sam se preselila, i svi moji prijatelji su poli sa mnom. Neu idem!" "Ne plai, mama", kae ib. I protiv svoje volje saosea sa njom. "Ne plai. Drava ne moe da te prinudi da ode. Zna? Ima graanska prava." "Jes', al' ako 'oe da ti i dalje stie parica, mora da ide", kae Viljem Osvaja. "Sem ako ib ne dobije ipak tu stipendiju, naravno. Ja mu neu zameriti ako uopte i ne pokua da je dobije. Nije ovek kriv to ti nisi u stanju da odbije ujka Sama. Vidi ti ima svoju rumenu, a i ib utine neku kintu kad proda slike, al' ta to vredi kad ti nije dovoljno. Kad ti troi lovu uvek bre no to ti stie." Mama, besna na Viljema, poinje da vriti. Stvar je tek poela. ib iskljuuje fido-ekran. U vraga i takav doruak; jee kasnije. Njegova finalna slika mora biti finiirana pre podneva, da bi stigla na festival. Pritiska jednu plou, zidovi gole jajolike sobe otvaraju se tu i tamo, slikarska oprema izlazi kao poklon elektronskih bogova. Zeuksis bi poandrcao a Van Gog dobio troletnu groznicu kad bi videli kakvom opremom, kakvim platnima, paletama i etkicama ib raspolae. Proces pravljenja ove slike ukljuuje savijanje i uvijanje hiljada ica (i to svake pojedinano) da bi se dobili razliiti oblici u raznim dubinama. ice su tako tanke da se mogu videti samo lupom, a njima se moe rukovati samo pomou najfinijih pinceta. Zato on nosi naonjake sa jakim uveliavajuim staklima a u ruci instrument fini gotovo kao svilena nit; stotine sati je proveo radei tako na ovoj slici, strpljivo i

polako (i bez nade da ubode neku znaajniju lovu) a jutros posao mora samo da se dokraji. I evo: iice su sve na mestu. Zabacuje naonjake na elo, osmatra ukupni efekat. Sad rasprivaem boje trca preko tih iica, nanosi slojeve raznih boja i nijansi. Boja se za nekoliko minuta osui i postane tvrda kao kamen. ib najzad prikljuuje elektrine ice na sve ovo i puta struju, ne mnogo jaku. iice se ispod boje usijaju i pregore, doslovno nestavi. Liliputanski osigurai. Ostaje boja. Plaviasti dim ve se razilazi. Rezultat je vieslojno trodimenzionalno delo.Kruti slojevi boje raznih su debljina, ali uglavnom su toliko tanki, da svetlost sklizne kroz onaj spoljanji, pa kroz sledei, pa kroz trei, i tako redom, to se najbolje primeti kad se delo malo zaokree ispred oiju. Neki slojevi su samo reflektori odbijaju svetlost da bi se druga mesta bolje videla. Na izlobi, ovo delo e stajati na stativu sa servo-motorom, koji e ga okretati 12 lunih stepeni levo od centra, pa 12 stepeni desno, ukupno petnaestinu kruga. Skrii fido. ib psuje, reava se da ga iskljui. Donekle ga umiruje injenica da to nije interni poziv, nije preko interkom sistema, znai nee sluati majino histerisanje. Sluae ga kasnije. Ako bude na pokeru izgorela za neku estoku lovu, ona e ga zvati, to je sigurno. Sezame, otvori se! PEVAJ, KESO MOJA, O UJKA SAMU Dedica pie u svojim Privatnim pranjenjima: "Pre dvadeset pet godina ornuo sam dva'es' milijardi dolara i pobegao, a onda kobajagi umro od srca. Evo, posle toliko vremena, Falko Acipiter mije na tragu.Tip je detektiv, radi za poresku upravu, a to ime koje znai Soko Jastreb, uzeo je kad je poeo da se bavi tim poslom. Koji egoista! Meutim, stvarno ima otro oko i neumoljivost kao ptica grabljivica; drhtao bih od straha da nisam ovol'ko star, ali jesam, pa me obina ljudska bia vie ne mogu plaiti. Ko mu je odvezao kaii i podigao kapuljau sa oiju? Kako je taj ptiak od oveka namirisao stari, ohlaeni trag?" Acipiter iicem podsea na nekog preterano sumnjiavog sivog sokola peregrina koji, dok leti visoko, pokuava da motri na sve strane istovremeno, a onda zaviruje i sebi u dupe da se uveri da nije neka patka tamo potraila spas. Njegove bledoplave

oi izbacuju poglede kao to opasan baca noeva izbacuje no iz rukava koulje, nita, nita, pa odjednom CAP! uz munjeviti obrtaj runog zglavka. Te oi pregledaju ba sve, sa erlokovskom spremnou da otkriju minuciozni ali znaajan detalj. Njegova se glava okree levo-desno, ui mrdaju, nozdrve se ire i skupljaju, ovek se sav pretvorio u radar, sonar i njukar. "Gospodine Vinegan, izvinjavam se to vas uznemiravam ovako rano. Jesam li vas probudio?" "Oigledno je da niste!" kae ib. "I ne gubite vreme sa predstavljanjem. Znam ko ste. Pratite me kao senka ve tri dana." Acipiter ne crveni, ni najmanje. On je majstor samokontrole, pocrveni negde duboko u svojoj utrobi, gde se ne vidi. "Ako znate ko sam, moda mi moete rei i zato vas zovem?" "Kad bi' znao, da l' bi' bio tol'ki blagi imbecil da kaem?" "G. Vinegan, eleo bih da razgovaram sa vama o vaem pradedi." "ovek je umro pre dvadeset pet godina!" uzvikuje ib. "Zaboravite ga! I ne gnjavite me. Ne pokuavajte da dobijete nalog za pretres: to vam nijedan sudija nee dati. Moj dom je moja rava. Hou rei, moja tvrava." Pomilja na mamu. Jasno mu je na ta e ovaj dan liiti ako se bude jo dugo zadrao u stanu. Ali sliku mora da zavri." "O'ladi ovee", kae Acipiteru. "Prijaviu te Birou za zatitu ljudskih prava. Sto posto ima fido kameru u tom blesavom eiru." Acipiterovo lice je glatko i neizmenjeno kao gipsana statua sokolskog boga Horusa. Moda ga mui neto gasa u crevima. Ako je to u pitanju, plasira ga u atmosferu neprimetno. "Dobro, gospodine Vinegan. Ali mene se neete tako lako otresti. Jer, na kraju krajeva..." "O'ladi!" Uskoro interkom tri puta zvidi. Kad neko zove triput, to je dedica. "Prislukivao sam", kae glas star sto dvadeset godina, dubok i upalj kao eho iz faraonskog groba.

"Hou da popriam pre nego to krene. Naravno, ako ima vremena za Starca iz Daze." "U svako doba, dedice", kae ib, pomiljajui koliko mu je ovaj stari drag. "Treba ti klope?" "Da, a i duhovne." Der Tag. Dies Orae. Gterdammerung.Armagedon. Stvari se sklapaju sa svih strana. Dan za uspeti-ili-propasti. Sad-il'-nikad as. Svi ovi pozivi, plus predoseanje novih. ta li e kraj ovog dana doneti? SUNCE TABLETA KLIZI NIZ BOLNO GRLO NOI (iz dela Omara Runika) Ide ib prema konveksnim vratima, koja se ukotvljuju u proreze u zidovima. Fokus ovog stana je ovalna porodina soba. Kad se gleda iz nje, i ide u pravcu kazaljke na satu, u prvom kvadrantu je kuhinja, koju od porodine sobe odvajaju est metara visoki harmonikasti pokretni zidovi, sa scenama iz egipatskih grobova; to je ib oslikao da bi time dao svoj komentar o modernoj hrani, ali je komentar bio suvie suptilan. Porodinu sobu u ostala tri kvadranta obavijaju drugi harmonikasti zidovi, sa uporitima u sedam ravnomerno rasporeenih vitkih stubova. Iza tih harmonikastih zidova je hodnik. Zidove je ib oslikao kad je bio u svojoj Amer-Indijanskoj mitolokoj fazi. Spoljni zid hodnika takoe opisuje oval; sve preostale sobe stana izlaze na taj hodnik. Ima sedam tih soba, i est su kombinacije spavae-radne-kupatila i WC-a. Sedma je ostava. Manja jaja u veem jajetu, koje lei u velikim jajima, koja lee u megamonolitu na krukastoj planeti u ovoidnom univerzumu. Najnovije kosmogonijske teorije nagovetavaju da beskonanost ima isti oblik kao plod kokokinog truda.Bog sedi na tom ponoru i kokodakne po jedanput svakih trilion godina, priblino. ib presee preko hodnika, prolazi izmeu dva stuba (on ih je isklesao u karijatide nimfete) i stupa u porodinu sobu. Majka baca jedan poprek pogled na njega; njeno je uverenje da se njen sin blii ludilu, ako nije ve uveliko poandrcao. Jednim delom je to i njena krivica nije smela u onom momentu zgaenosti i nepromiljenosti da mu otkae Ono. Sad je debela i runa, gospode Boe, toliko

debela i runa. Ne moe da gaji nikakvu razumnu, ni nerazumnu, nadu da opet pone Ono. Prirodno je, ponavlja ona sebi suzno, uzdahno, averzivno, da je on napustio majinu ljubav i bacio se u neznane, vrste, dobro uobliene ari mladih ena. Ali zato je i od njih odustao? Nije peko. Od toga je odustao u trinaestoj. Otkud onda ova sadanja apstinencija? Nije se zaljubio ni u forniksatora; to bi ona bar razumela, ali ne i odobravala. Boe, Boe, gde sam pogreila? Ma, nita ja nisam pogreila. Ovaj e biti lud kao njegov otac, kako li se ono zvae?... a, da, Rejli Renesansa; i kao njegova tetka i njegov pradeda. To je sve zbog tog slikanja i zbog tih radikala, Mladih Raca, ijem se pokretu ib pridruio. Suvie je artistiki nastrojen, suvie mu je oseajna dua. O, Boe, ako se mom malom deku neto desi, mene e da nabiju u Egipat. ib zna te njene misli, jer ih je ona mnogo puta glasno izrekla, a nove misli nije u stanju da formira. Bez ijedne rei prolazi on mimo njihovog okruglog stola. Vitezovi i dame konzerviranog Kamelota gledaju ga kroz zavesu piva. Ulazi u kujnu i tamo otvara jedna ovalna vrataca u zidu. Izvlai posluavnik sa hranom i piem. Svaka aa, svaki tanjir, zatieni su zasebno plastinim omotaem. "Zar nee da jede sa nama?" "Ne cvili mi tu, kevo", kae on i kree ka svojoj sobi da nae neke cigare koje bi mogao dati dedici. Vrata detektuju, amplificiraju i transmituju veno promenljivi, ali ipak prepoznatljiv eidolon epidermalnih elektrinih polja i tek onda aktiviraju svoj mehanizam za otvaranje; u ovom sluaju, odbijaju to da uine. ib se suvie uznemirio; magnetski maelstromi besne po povrini njegove koe i naruavaju njegovu spektralnu konfiguraciju. Vrata se napola otvaraju, odmah se zatvaraju, opet menjaju miljenje, iskotrljavaju se napolje, povlae se u zid. ib je ritnuo vrata; i evo, zaglavila su se u otvorenom poloaju. On donosi odluku: ugradie u njih video ili audio sezam. Ovaj magneto-sezam suvie zeza. Problem je u tome to u ovom trenutku nema ni lovu ni kupone, kalnuo je blago i po jednom i po drugom pitanju. Zato ne moe da kupi potrebni materijal. Slee ramenima i hoda du zakrivljenog jedinog zida hodnika, zaustavlja se ispred dedicinih vrata. Oni u dnevnoj sobi ne mogu da ga vide, ba zahvaljujui zakrivljenosti.

"O miru i slobodi je pevao, o lepoti, o ljubavi, o enji, o smrti, i o ivotu venom, na Ostrvima blaenih dua, u kraljevini Ponemaha, zemlji onostran zemnog ivota; vrlo drag Hijavati bio je dobri ibiabos." Tek kada je ib otpevao ovu lozinku do kraja, vrata kliznue u stranu. Iz sobe drei svetlost. To je nekakva ukasta prejaka svetlost sa crvenkastom primesom. Dedicina je to lina kreacija. Ko gleda kroz ta ovalna vrata, kao da gleda luaku u oko. Dedica je u sredini sobe. Bela brada pada mu do pola butina, seda kosa u slapovima do ispod kolena. Iako mu kosurina i bradurina sakrivaju telo, iako nije na javnom mestu nego u stanu, nosi gae. Staromodan tip ovaj dedica; ali to se moe oprostiti oveku starom ve dvanaest decekadencija. Dedica ima, kao i Reks Luskus, samo jedno oko. Smeje se pravim zubima, koji su mu izrasli iz zubnih zametaka usaenih pre trideset godina. Debela zelena cigaretina zarivena je u jedan ugao njegovih debelih crvenih usta. Nos mu je irok pa smrvljen kao da je Vreme nagazilo tekom izmom ba posred lica. iroko elo i obrazi, posledica, moda, krvi plemena Odibve koja je prisutna, u odreenoj meri, u njegovim ilama. To parcijalno indijansko poreklo ne menja injenicu da je tip roen sa prezimenom Finegan, dakle irskim, dakle keltskim, da ak i psuje na keltskom, da mu dah uvek odie viskijem. Glava mu je gordo visoko, a oko, njegovo sivoplavo oko, izgleda kao bara na dnu prediluvijalne jame, bara nastala topljenjem gleera. Sve u svemu, dedicino lice je lice Odina koji se vraa sa Mimirskog izvora pitajui se nije li platio previsoku cenu. Moglo bi se takoe rei da je to lice vetrovima izgrizene i imirglane sfinge kod piramide u Gizi. "etrdeset vekova histerije zure s visine na nas, ako smem da parafraziram Napoleona", kae dedica. "Kamenina vekova. ta je, dakle, ovek? govorae Nova sfinga, e jere Edip razreijae pitanje Stare sfinge i ne postie nita poto je ona ve rodila novo sfingulje sa tako zaguguljenim pitanjem da ga dosad niko nije reio. Moda je i dobro to nije." "Pria svata", kae ib, "Al' dopada mi se." Ceri se na dedicu. Voli tog tipa.

"Svaki dan se ovde uunja, ne to me vie voli nego da stekne znanje i uvid u stvari. Ja sam uo sve, video sve, i razmiljao poprilino. Silno sam putovao, pre nego to sam naao, pre etvrt veka, utoite u ovoj sobici. Pa ipak, ovo zarobljenitvo ovde bilo je ponajvea Odiseja." STARI MAJSTOR MORA "Ovako ja sebe opisujem: mudrost marinirana u presoljenom rastvoru cinizma i predugog ivota." "Smeka se kao da si upravo imao ensku", zadirkuje ga ib. "Ne, deae moj. Moja je motka konano kljoknula pre trideset godina. Ja bogu zahvaljujem na tome, jer sam sada daleko od opasnosti fornikacije, a masturbaciju da i ne pominjem. Meutim, preostalo mi je mnogo energije, koju usmeravam na druge, daleko opasnije grehove. Nije meni to tu ima grenosti; imam druge razloge zbog kojih se nisam obratio staroj maioniarki nauci da mi ponovo utrika dotinog. Dakle, previe sam star da privuem mlade cure bilo ime sem novcem; a previe sam poeta, ljubitelj lepote, da se meam sa smeuranim baburonima svoje generacije, ili nekoliko generacija mlaim. Vidi, sinko, tako mu to doe; i zato zvono moje mukosti nikako da zazvoni, tuak visi. Ding-dong, ding-dong: mnogo dong, nita, ding. Dedica se smeje potmulo, to je lavlji urlik iz koga izleu golubovi. "Ja sam samo glasnogovornik davno umrlih, advokat koji zastupa davno upokojene klijente. Nisam doao da ih sahranjujem nego da im podvalim. Oseanje potenja prinuuje me i da priznam neke od greaka prolosti. udan sam ti ja dedako, zatvoren kao Merlin u stablo drveta. Kao Samolksis, traki bog-medved, koji spava u svojoj peini. Poslednji od sedam spavaa." Dedica prilazi uzanoj plastinoj cevi koja visi iz plafona i potee dve ruice koje stre iz cevi. Primie okular oku. "Vidim Acipitera. Nalazi se u vazduhu, ispred nae kue. Nanjuio je ima neto trulo u dravi beverlihilsovskoj, nivo 14. Moda vindija Vinegan ipak nije mrtav? Ujka Sam je kao diplodokus: ako ga neko ritne u dupe, bol putuje dvadeset pet godina dok ne stigne do mozga."

Suze se pojavljuju u ibovim oima. "Zaboga, dedice, ne bih eleo da ti se ita desi." "ta moe da se desi oveku sto dvadeset godina starom, sem da mu otkau bubrezi ili mozak?" "Bez uvrede, potovani dedice", kae ib, "moram primetiti da svata lupa." "Zovi me vodenicom Ida", kae dedica. "Brano koje se tu namelje, posle se pee u udnovatoj penici mog Ega. Dodao bih da ostaje polunepeeno." ib se osmehuje kroz suze i kae: "A mene u koli uili da je igranje reima jeftin i vulgaran tos." "Ako je bilo dobro Homeru, Aristofanu, ekspiru i Rableu da se igraju reima, dobro je i meni. Kad ve pomenusmo jeftinou i vulgarnost sreo sam tvoju majku sino u hodniku, pre poetka poker partije. Ja se vra'o iz kujne s flaom brije u rukama.Samo to se nije patosirala kad me vid'la. Moda i sad ivi u uverenju da je videla duha. Opet, kad bolje razmislim, nee ni tako biti. O duhu bi ve uveliko trtljala po celom gradu." "Moda je rekla svom doktoru", ree ib. "Pre nekoliko nedelja te je videla, sea se? Moda je to pomenula u okviru svojih alopojki o navodnim nesvesticama i halucinacijama." "A doktor, znajui porodinu istoriju, pozvao Upravu prihoda. Moe biti." ib osmatra kroz periskop. Rotira ga, okree prstenove na krajevima ruki i tako podeava soiva na gornjem kraju cevi, napolju. Acipiter ne ide u ono jaje gde stanuju Vineganovi, nego drugom granom, do jajeta gde su Eplbaumovi. Zvoni gospoi Eplbaum na vrata. Ta vrata se otvaraju. "Sigurno ju je uhvatio u trenutku kad nije bila sa forniksatorom", kae ib. Mora biti da je usamljena; nije se opredelila za razgovor putem fidoa. Gospode boe, deblja je od mame!" "to da ne?" kae dedica. "Gospodin i gospoa Tipinovi sede od jutra do sutra na guzici, piju, deru, gledaju fido, mozak im se pretvara u blato, telo u kau. Cezaru danas ne bi bilo teko da se okrui debelim prijateljima. Zar si se i ti naderao, sine Brute?"

Dedicini komentari, meutim, ne bi trebalo da vae za gospou Eplbaum. Ona ima rupu u glavi, a takvi, na forniksaciju adiktirani, retko postaju debeli. Oni sede ili lee po ceo dan i dobar deo noi, a iglica zabodena u zonu mozga poznatu kao "forniks" otputa serije majunih elektrinih udara. Sa svakim takvim elektroimpulsom, neopisiva ekstaza plavi njihova tela, dajui uivanje prema kome hrana, pie i seks nisu nita. Forniksacija je ilegalna, ali drava nikad ne uznemirava ove elektronarkomane sem ako nekome od njih hoe da doskoi iz nekog drugog razloga. Elektronarkomani su dravi dobri, izmeu ostalog i zbog toga to retko imaju decu. Dvadeset posto stanovnitva Los Anelesa ima rupe u glavi. U rupi je malena metalna uvlaka u koju se iglica moe lako uvui. Pet posto stanovnika su adikti: robovi drogiranja. Nemaju vremena ni da jedu, organizam upropauju, naduvena mokrana beika puta otrove u krvotok. ib kae: "Moj brat i sestra su te morali videti neki put, kad se unja na misu. Moda su oni?..." "I oni misle da sam duh. U ovom modernom i naprednom vremenu! Ipak, moda je dobro da veruju u bilo ta, pa makar i u duha." "Pametnije bi bilo da prestane sa tim svojim odlascima u crkvu." "Samo zahvaljujui dvema stvarima ja se odravam u ivotu: zahvaljujui Crkvi, i tebi. Ba mi je bilo ao kad si se izjasnio da ne moe biti vernik. Mogao je od tebe biti dobar svetenik, mada ne bez mana; a ja bih onda imao privatne mise i privatnu ispovedaonicu, ovde u kui." ib uti. Iao je svojevremeno na asove veronauke i prisustvovao slubi bojoj, samo da bi dedica bio zadovoljan. Crkva je danas jajolika morska koljka koja, ako je prislonite na uvo, daje samo udaljeni huk Boga koji se povlai kao oseka. POSTOJE VASIONE KOJE MOLE DA IM SE DODELI BOG a On se zeza sa ovom vasionom gde nema ta da se radi. (citat iz dedicinih rukopisa) Dedica preuzima periskop. Smeje se. "Uprava drutvenih prihoda! A ja mislio da su poreznike odavno raspustili! Ko, do vraga, ima danas tolike prihode da bi prebacio neoporezovani iznos? Da li je mogue da Uprava prihoda postoji samo zbog mene jednog? To nije nerealno pitanje."

Poziva iba da pogleda kroz periskop, koji je sad usmeren ka centru Beverli Hilsa. Izmeu mnogih sedmojajnih stambenih grozdova, ib moe da baci pogled direktno do jednog dela centralnog gradskog trga. Tamo su gigantski ovoidi gradske venice, federalnih biroa, Narodnog centra, tamo je i masivna spirala po kojoj su rasporeeni hramovi raznih veroispovesti; kod tog trga je i zgrada zvana "Dora" (od "Pandora") gde graani koji ive od rumene plate uzimaju raznovrsnu robu, a oni koji imaju ekstra prihod uzimaju finu robicu. ib vidi i krajiak velikog vetakog jezera; po njemu plove amci i kanui. Ljudi pecaju. Sve grozdove Beverli Hilsa prekriva kupola od zraene plastike, nebeskoplave boje. Elektronsko sunce napreduje ka zenitu. Na vie mesta vide se bele, ba uverljive slike oblaka. Na unutranjoj strani kupole vidi se ak i jedna V-formacija gusaka koje toboe migriraju na jug; njihovo kvakanje dopire iz visine, jedva ujno. To je divno za one koji nikad u ivotu nisu kroili izvan Los Anelesa. Ali ib je proveo dve godine u Svetskom odredima za rehabilitaciju i konzervaciju prirode, skraeno SOZRIKP; njemu je razlika izmeu pravog i vetakog jasna. U to doba on se dvoumio da li da dezertira iz ovog drutva zajedno sa Rusom Crvenim Jastrebom i pridrui se Neoindijancima. Posle je doao na ideju da se zaposli kao umar, za raun drave. To bi, meutim, moglo da znai da bi na kraju morao da puca na Crvenog Jastreba, da ga ubije ili uhapsi. Sem toga, nije hteo da postane samista. I najzad, slikanje ga je privlailo vie nego ita drugo. "Vidim Reksa Luskusa", kae ib. "Intervjuiu ga ispred Narodnog centra. Prilina gomila se sakupila." PROBOJ DO PELUSIDARA Luskusovo srednje ime trebalo je da glasi Sociopentrovi, onaj koji se pentra ka vrhu drutvene strukture. Tip raspolae silovitom erudicijom, ima prioritetni pristup do kompjutera ireg Los Anelesa, a s druge strane lukav je kao Odisej; zato uvek prelazi svoje kolege. On je osnovao hopacupistiku kolu umetnike kritike. Primaluks Raskinson, njegov veliki rival, energino je tragao za poreklom tog termina, im je Luskus obelodanio svoju novu filozofiju. Trijumfalno je saoptio svoj nalaz: re "hopacupizam" je pokuaj korienja izraza "hopa-cupa" ili "go-go", to je sredinom dvadesetog veka bio argonski, slengovski izraz za devojke koje su pomagale pevaima ("go-go gerle") tako to su skakale gore-dole gole, kako publika

ne bi primetila da je pesma slaba. Radi se, dakle, o go-go pristupu nauci o knjievnosti. Luskus je odmah sledeeg dana dao intervju za fido i izjavio da je u pitanju plitka sholastika kakva se od jednog Raskinsona mogla i oekivati. Izraz go-go ili hopa-cupa (to je prevod od "go-go") potie, saoptio je Luskus, iz starohotentotskog jezika. Filozofski koncept go-go znaio je: pregledati, sagledavati, to jest, gledati jednu tvorevinu toliko dugo, da je na kraju vidi. Hopacupistiki ili gogo pristup umetnikoj (ne samo knjievnoj) kritici sastoji se dakle u takvom gledanju umetnika i njegovog dela. Kritiari su ekali u redu da se upiu u ovo novo opredeljenje. Raskinson je pomiljao na samoubistvo. Umesto da se ubije, optuio je Luskusa da sve svoje uspehe u karijeri zasniva na neemu to se pui a nema vatre. Luskus je preko fidoa odgovorio da o svom intimnom ivotu nema nameru da govori javno, a da bi Raskinson mogao biti i tuen to zadire u tue privatne stvari. Meutim, dodao je, na takvoga kao to je Raskinson ne vredi potroiti energije ni koliko je potrebno da se spljeska komarac. "ta je, kog vraga, 'komarac'?" zapitae milioni gledalaca. "to ovaj pametni ne bi govorio reima koje su narodu razumljive?" Zato je na fidou Luskusov glas iskljuen, a tajanstvenu re su objasnili prevodioci kojima je dodao ceduljicu jedan od kontrolora, koji je tu re pronaao u kompjuterskoj memoriji te fido-TV stanice. Dve godine je Luskus jahao na toj go-go inovaciji. A kad je njegov presti poeo da bledi, ponovo se proslavio filozofijom totipotentnog oveka. Ovo je postalo toliko popularno, da je dravni Biro za kulturni razvoj i rekreaciju reaktivirao po sat dnevno tokom pola godine za fido-program totipotencijalizovanja. U Privatnim pranjenjima, dedica Vinegan je komentarisao ovako: ta rei o totipotentnom oveku, toj apoteozi individualizma i kompletnog psihosomatskog razvoja, tom demokratskom bermenschu, preporuenom nedavno od strane Reksa Luskusa, seksualno jednostranog? Jadni stari ujka Sam! Pokuava da silom nametne svojim protejskim graanima jedan jedini, stabilizovani oblik, da bi

ih lake kontrolisao. A u isto vreme pokuava da podstakne graane da svako ispolji i do procvata dovede svoje uroene sposobnosti ako takvih sposobnosti ima! Jadni stari dugonogi, zulufasti, mekosrci, tupoglavi izofrenik! Uistinu smo doli dotle da desna ne zna ta radi leva. Kad bolje pomislimo, desna ne zna ni ta radi desna." "ta rei o totipotentnom oveku?" uzvratio je Luskus voditelju programa, tokom etvrte emisije u seriji Luskusijanska predavanja. "Kako se on protivi sadanjem Zeitgeistu? Nikako. Totipotentni ovek je imperativ nae epohe. Tek kad ga budemo imali, moi emo stvoriti Zlatni svet. Kako moemo da stvorimo Utopiju bez Utopijanaca, kako bismo stvarali Zlatni svet sa bronzanim ljudima?" A danas, ovog istorijskog dana, Luskus je odrao govor o proboju do Pelusidara, ime je ibiabosa Vinegana uinio slavnim, a sebe, nimalo sluajno, postavio u jo bolju poziciju u odnosu na svoje rivale." "Pelusidar? Pelusidar?" mrmlja Raskinson. "ta, zaboga, muva taj petljaro ovoga puta?" "Bie mi potrebno neko vreme da objasnim zato sam genijalnost mladog Vinegana opisao ba tim terminom", nastavlja Luskus. "Prvo jedna prividna digresija, ako dozvolite." OD ARKTIKA DO ILINOISA "Dakle, Konfuije je jednom rekao da ako medved prdne na Severnom polu, mora doi do oluje u ikagu. Time je on hteo da kae da je svet povezan i jedinstven, da ivimo u epohi meuzavisnosti. ta god jedan ovek uini, makar to bilo i prividno neznatno, stvorie vibracije u nitima svetske mree, i time uticati na svakog drugog oveka." Pred svojim fido-ekranom Ho ung Ko, na tridesetom nivou u Lasi, u Tibetu, uvi ovo kae: "Taj beli patkonja je sve pogreno shvatio. Konfuije nije nita slino rekao, tako mi Lenjina! Pozvau tog Luskusa i propisno ga izgrditi." Ho ung Koovica kae: "Bolje promeni program. Uskoro poinje nova epizoda 'Gradia Pei Tona' o..." Ngombe na desetom nivou u Najrobiju: "Ovi nai kritiari su obina crna kopilad. A evo ovaj Luskus, to je ovek koji bi u sekundi shvatio moju genijalnost. Ujutru u traiti dozvolu za emigraciju..."

Ngombovica kae: "Mog'o bi men' da pita da 1' se men' ide? Ne misli na decu... mamu... prijatelje... kue?..." i tako dalje, do duboko u bezlavnu no samoosvetljene Afrike. "Na eksprezident Radinof", nastavlja Luskus pred kamerama, "jednom je rekao da je ovo era 'ukljuenogoveka'. Neke prilino vulgarne primedbe iznikle su protiv ove, po meni, izuzetno inspirisane fraze. Znate ono: ko je ta ugurao u koji utika. Radinof nije hteo da kae da drutvo lii na pedere koji su se rasprostrli u krug. Hteo je da kae da elektricitet modernog drutva struji kroz sve nas koji smo ukljueni u cirkjute modernog doba. Ovo je Era totalnog meupovezivanja. Nijedna ica ne sme da viri napolje, inae emo svi doiveti kratki spoj, poznat pod nazivom 'kurlus' ili tanije 'kurc-lus' na nemakom. A opet, ne moemo porei da egzistiranje bez individualnosti ne vredi nita. Svaki pojedinac mora postati hapax legomenon." Raskinson skaeiz svoje fotelje, kod kue, i vriti: "Aaaaa! Znam tu frazu! Sad sam te uhvatio Luskuse!" Od silnog uzbuenja, pada u nesvest, to je kod Raskinsonovih nasledno. Dolazi svesti; govor se ve zavrio. Skae ka videorikorderu da premota traku i odgleda ono to je propustio. Ali Luskus je paljivo izbegao definisanje fraze "proboj ka Pelusidaru". To e, kae, objasniti sledei put. Dedica je preuzeo periskop. Zvidi. "Oseam se kao astronom. Planete orbitiraju oko nae kue, koja je Sunce. Najbliu planetu, Merkur, izigrava Acipiter, iako on nije, kao bog Merkur, bog lopova, nego naprotiv strah i trepet za sve lopovske due. Drugu planetu igra Benediktina, naa Venera u buretu ala. Tvrda je, tvrda, tvrda! Spermii bi razbili glave natravajui na to kameno jaje. Siguran si da je ta enska trudna? I najzad, eno tvoje mame, obuena je kao bomba; kamo sree da je neko detonira. Ta majka Zemlja leti ka perigeju svoje orbite, a tamo se nalazi dravna samoposluga gde e ona trokariti tvoju lovu." Dedica menja ulogu. Noge je raskreio i vrsto ukopao da mu ne smeta ljuljanje palube. Tamnoplave vene na njegovim nourdama debele su kao loze-daviteljke na prastarom hrastu. "Naputamo ulogu Herr doktora Stern-scheiss-dreck-schnuppea, velikog astronoma, sad smo Unterseebot Kapitan von Fischen-Proburazen. Ach! Hja fiteti jetno pahrobrot, Deine Mama, krivuda, poranja i valja se u okeanu alkohola. Kompas izgubila, blagog pojma nema gde je; tri jedra vetar odneo. Tokovi sa lopaticama vrte se po vazduhu. Loaima otpadaju jaja od napora, toliko estoko loe pei njene frustracije. Propeleri se umrsili u mreu neuroze. A Veliki beli kit, a, pa tog kita zasad samo naziremo u dubinama, ali kit se brzo die, reen da je drmne o

dno, a poto je u pitanju tako kolosalno dupe, promaiti nije moguuue. Jadna ukleta laa, plaem za njom, i ujedno mi se povraa od gaenja. Isspahlite torpeedo ajns! Isspahlite torpeedo cvaj! Ba-duuum! Mama se naginje na jednu stranu, vidi joj se ogromna rupa ali ne ona na koju mislite. Ona kree nadole, nosem napred, to i prilii predanoj felatrisi, a slonovska krma die se u vazduh. Glub, glub! Petsto metara pod morem!" "A sad", nastavlja dedica, "iz podmorja vraamo se u svemir. etvrtu planetu predstavlja tvoj umski bog Mars, tvoj Crveni Jastreb, koji, eno, upravo izlazi iz krme. A Luskus, jednooki tip, on je Jupiter, Sveotac umetnosti, ako e me izviniti to meam i miksujem latinsku i nordijsku mitologiju. Oko Jupitera, satelita kol'ko 'oe." EKSKRECIJA KAO SUDBINSKA DETERMINANTA EGZISTENCIJE Luskus govori novinarima fido-studija. "Time sam hteo da kaem sledee: Vinegan, kao i svaki umetnik, svejedno da li veliki ili mali, proizvodi umetnost koja je: pod a sekrecija, sekret, i pod b ekskrecija, u starom znaenju te rei, naime, 'prosejavanje'. Kreativna, ili ako hoete, diskreciona, ekskrecija. Znam da e me moje cenjene kolege zezati zbog ovakve terminologije, pa ih zato odmah pozivam na debatni fido-duel im bude obezbeen slobodan termin. "Junatvo", nastavlja Luskus, "sastoji se u tome to umetnik sme da pokae publici ono to je u njemu nastalo i to iz njega izlazi. Gorina se sastoji u tome to moe biti odbaen ili neshvaen u svom vremenu. Sastoji se i u tome to umetnik u sebi grdno ratuje sa nepovezanim i haotinim elementima, esto kontradiktornim, koje mora da pomiri i spoji u unikatni entitet. Otud moj termin 'diskreciona ekskrecija'." Pitanje reportera: "Da li to znai, u smislu stare poslovice 'Sve je sranje, sem pianja', da je sve na svetu jedna ogromna gomila sranja, ali da umetnik neke segmente tog sranja integralno transformie u neto novo, zlatno, to zrai sopstvenom svetlou?" "Pa, ne ba tako, ali blizu ste. Izraziu se detaljnije i konkretnije neto kasnije. Sad bih eleo da se povratim na Vinegana. Manji umetnici daju samo povrinu stvari; to su vam obini fotografi. Veliki umetnici, vema, daju, doim, i unutranjost objekata i ivih bia.Vinegan je,meutim,prvi koji u jednom umetnikom delu izlae vie od jedne unutranjosti jedne stvari. Njegovo otkrie tehnike vienivojskog

visokog reljefa omoguuje mu da epifanizuje, iliti pokae, sloj za slojem subterenske sutine." Primaluks Raskinson, koji je doao, dobacuje: "Taj ljuti sliku k'o glavicu luka, sloj po sloj!" Luskus eka da se smeh utia, i smireno nastavlja: "Na neki nain, to je ba i dobro reeno. Velika umetnost, kao crni luk, nateruje suze na oi. Meutim, svetlost u Vineganovim slikama nije, kao kod drugih slikara, samo reflektovana sa povrine slike; svetlost bude usisana, svarena, i frakciono emitovana. Svaki slomljeni zrak otkriva ne samo razne aspekte naslikanih figura, nego potpuno razliite figure; moemo rei, razliite svetove. "E, to ja nazivam 'probojem ka Pelusidaru'. Pelusidar je svet u upljoj unutranjosti nae planete, svet prikazan samo u danas zaboravljenim fantastinim romansama pisca iz dvadesetog veka Edgara Rajsa Barouza, kreatora besmrtnog lika Tarzana. Raskinson jei, osea da mu se nesvestica opet primie. "Pelusidnost! Providnost, dakle, na latinskom! I onda 'Pelusidar'! Luskuse, ti rovari kao poslednje kopile po dubinama tih svojih igri rei!" "Barouzov junak je probio Zemljinu koru i otkrio taj drugi svet, unutra. Taj svet bio je u izvesnim svojim aspektima reverzirana slika spoljanjeg sveta, imao je kontinente tamo gde su naa mora a mora tamo gde su nai kontinenti. Tako je i mladi Vinegan otkrio jedan unutranji svet, suprotan onoj dobro znanoj javnoj slici koju graanin Tipikovi, proseni ovek ovog doba, projektuje o sebi. Dalje, opet kao Barouzov junak, Vinegan se vraa meu nas da pria svoju zaprepaujuu priu o opasnostima i istraivanjima. I najzad, kao to je junak u Barouzovoj fantaziji naao da Pelusidar naseljavaju dinosaurusi i peinski ljudi, Vinegan nalazi svet na jedan nain apsolutno moderan, ali na drugi nain totalno arhaian. Ponorno ist. Ipak, u iluminaciji Vineganovog sveta, krije se jedno zlo, jedna oku neprobojna crna zona, za ta na Pelusidaru imamo kao paralelu jedan fiksirani maleni Mesec koji baca ledenu i nepominu senku." "Znao sam ja", nastavlja Luskus, "da na latinskom 'pelusid' ima odreeno znaenje, i da e mnogi tu re pronai u nazivu 'Pelusidar'. Ali podsetio bih vas da re 'pelusid' ima zapravo dva znaenja. To je pridev koji znai 'sposoban da reflektuje svetlost podjednako sa svake svoje povrine' ali i 'sposoban da proputa svetlost kroz sebe bez rasipanja i zakrivljenja'. Vineganove slike ine upravo suprotno. Ali pod vineganovskim isprelamanim i zakrivljenim svetlom paljiv posmatra vidi

praiskonsku luminoznost, ravnu i istu. Tu se pojavljuje ona svetlost koja spaja sve nivoe i frakture stvaralatva, ona svetlost na koju sam mislio kad sam vam govorio o epohi Ukljuenog oveka, Homo Pluggedinnisa, i o polarnom medvedu." "Najzad", zavrava Reks Luskus trijumfalno, "paljivi prouavalac vineganovskog opusa detektovae fotonski fremitus kojim pulsira Vineganov svet." Raskinson je na rubu nesvesti. Luskusov osmeh i crni monokl daju Luskusu izgled pirata koji je upravo preoteo pansku galiju nakrcanu suvim zlatom.

Dedica, ne isputajui periskop, kae: "Eno ide Marijam bint Jusuf, enska iz zabitih egipatskih uma, o kojoj si mi priao. Ona je tebi Saturn. Dri se daleko, visoko, hladno, a na glavi ima jedan od onih arenih rotacionih eira koji su sad krik. To su Saturnovi prstenovi? Ili korona, ta ono Saturn ima?" "Divna je, i bila bi dobra majka za moju buduu decu", veli ib. "Arapsko pilence. Ali tvoj Saturn ima dva satelita, naime majku i tetku. Pratilje! aperonke! I ti kae da bi to bila dobra majka! Je 1' inteligentna?" "Koliko i Benediktina." "Znai, glupa k'o dupe. Dobro, gde ih nalazi? Kako zna da si u neto ensko zaljubljen? U poslednjih est meseci zaljubio si se u dvadeset raznih enetina." "Ovu volim. To je sve." "Dok ne natri na sledeu. Voli li ti u stvari ita sem svog slikarstva? Benediktina e abortira, aj?" "Pokuau da je nagovorim da to ne uradi", kae ib. "Iskreno govorei ona mi se vie uopte ne svia,ali ta mogu,to dete u njenom stomaku ipak je moje dete." "Da osmotrimo tvoju karlicu. Ne, muko si. Za trenutak sam poverovao da si ensko: toliko ti je stalo da ima decu." "Beba je udo dovoljno da pokoleba sekstilione nevernika." "I mi je udo, samo malo manje. Ali zar nisi primetio da ujka-Sam tera antinatalitetsku propagandu do ivice propasti? Gde si proveo itav svoj ivot?" "Moram da idem, dedice."

Poljubivi starca, ib se vraa u svoju sobu da dovri sliku. Vrata opet odbijaju da ga prepoznaju; on zove dravnu radionicu za opravke, i uje da su svi tehniari otili na Narodni festival. ib izlazi iz kue, toliko besan da mu se sve mrai i crveni pred oima. Krpe na motkama, to jest zastave, i baloni na kanapima, vijore i podskakuju u vetakom vetru koji je za ovu priliku pojaan. Uz obalu jezera svira orkestar. Kroz periskop, dedica posmatra ibovo udaljavanje. "Jadni smotanac! Boli me njegov bol. Hoe bebu, i dri se kao da mu je utroba razrezana, zato to ona bedna glupaica Benediktina ide da abortira njihovo dete. Deo njegove agonije, mada on to ne zna, sastoji se u njegovoj identifikaciji sa tom bedom osuenom na smrt.Njegova sopstvena majka imala je abortusa koliko hoe, bezbroj, dobro, ne ba bezbroj ali poprilino. iba je samo boja milost spasla da ne bude i on jedna takva beba, jedno aborte, jo jedno malo nita. On navija da se i ovoj bebi, kao i njemu, prui ansa da ivi. Ali on nema nikakvu mo da utie na Benediktinu, ba nikakvu... Jo jedno oseanje mui iba, oseanje koje je prisutno kod gotovo itavog stanovnitva sveta danas. On osea da je zajebao sopstveni ivot, da je neto u njegovoj sudbini skroz uvrnuto. Ko god ima mozga, zna da je tako. ak i samozadovoljni, a i glupi takoe, podsvesno znaju da je tako. Jedino beba, to divno novo bie, nezabrljana tabula rasa, neformirani aneo, daje novu nadu. Moda ova beba nee zbrljati radnju. Moda e izrasti u zdravog samopouzdanog razumog dobro raspoloenog nesebinog volevnog oveka ili enu. "Nee biti zasran kao ja ili moj komija", kune se ponosni ali i brini roditelj... ib tako rezonuje, zaklinje se da e njegovo dete biti drukije. Ali, kao i svako drugi, ib tu lae samoga sebe. Dete ima jednog oca, jednu majku, i trilione tetaka i ujaka. Ne samo one danas ive; vani su i mrtvi. ak i kad bi ib pobegao u divljinu i tamo lino uzgajao bebu, preneo bi na nju svoje podsvesne stavove. Beba bi odrasla i poprimila verovanja i stavove kojih ni otac u samome sebi nije svestan. A poto bi rasla u izolaciji, bila bi to stvarno vrlo neobina ljudska jedinka." I tako, misli dedica, ako ib ipak odgaji svoje dete u ovom naem drutvu, dete e neizbeno bar delimino prihvatiti stavove svojih drugara, nastavnika, itd. itd. ad nauseam. Zato zaboravi, ib, tu ideju da e od svog divnog, punog-potencijalnihsposobnosti deteta nainiti novog Adama. Najvie to moe da postigne jeste da ti dete bude bar upola pametan ovek, bar upola normalan, pa i to samo ako mu da ljubav, i ako ga stegne gvozdeno vrsto, i ako dete ne naie na opake drugare, i ako pri zaeu bude blagosiljano dobrom kombinacijom gena. Svejedno da li muko ili ensko, ljudsko bie danas mora da bude i borac i ljubavnik.

TO JE JEDNOM OVEKU KOMAR, DRUGOME JE EROTSKI SAN Dedica kae, "Priao sam pre neki dan sa Danteom Aligierijem, i tip mi je pripovedao kakav je pakao stupidnosti, surovosti, perverzije, ateizma i iste opasnosti bio taj njegov esnaesti vek. Al' kad je video devetnaesti vek, poeo je da bunca, nije uspevao da nae dovoljno otre pogrdne rei. A poto je bio u poodmaklim godinama, imao je i visok krvni pritisak. Zato sam mu nabio jednu injekciju trankvilajzera, sredstava za umirivanje, i poslao ga vremeplovom u njegov vek, u pratnji jedne bolniarke. Ta cica izgleda kao Beatrica pa e verovatno biti pravi lek za starog. Verovatno." Hehee dedica, sea se da je ib, kad je bio dete, ozbiljno verovao u te njegove pripovesti o vremeplovskim gostima, kao to su Nabukodonosor, kralj travojeda; Samson, zagoneta bronzanog doba i upropastitelj Filistinaca; Mojsije, koji je od svog kenitskog tasta ukrao jednog boga, i koji se itavog ivota borio protiv obrezivanja; Budu, prvog hiposa i bitnika; kotrljanko Sizif koji je posle silnog kotrljanja stene uzbrdo uzeo akumulirani godinji odmor; Androkle i njegov drugar, plaljivi lav iz Oza; Baron fon Rihthofen, crveni vitez Germanije; Beovulf, anglosaksonski narodni heroj; Al Kapone; Hijavata; Ivan Grozni, i stotine drugih. Dolo je i vreme kad se dedica prepao da e ib sve to uzeti ba za ozbiljno, i pobrkati fantaziju i realnost. Bilo mu je odvratno da razoara malenog deka saoptenjem da su sve te divne prie bile izmiljene, i da su uglavnom sluile kao tos da deko naui istoriju. Bilo je to kao kad kaete detetu da Boi-bata ustvari ne postoji, a ni Deda Mraz. Meutim, u asu kad je saoptavao te rei nakrcane razoaranjem, primetio je da se ib ceri od uva do uva, i ukapirao da je nadmudren. Ili je mali od poetka znao da su prie izmiljene, ili je istinu uhvatio u letu i bez oka. Zato su se obojica dobro nasmejali, i prie su se nastavile. "Ne postoje vremeplovi", rekao je dedica. "ivoslave, svialo se to tebi ili ne, morae da ivi u svom vremenu. A u ovom tvom vremenu, maine rade same, na fabrikim nivoima, u tiini koju samo ponekad prekine brbljanje ljudi, koji su tamo samo u ulozi novih uvara tih novih slonova. Na dnu mora i okeana, ogromne cevi usisavaju morsku vodu, mulj i ubre. To se automatski transportuje cevima do deset produkcionih nivoa Los Anelesa. Tamo se neorganske hemikalije konvertiraju prvo u energiju, a onda u materiju, ali sad u formi hrane, pia, lekova i aparata.

Poljoprivreda i stoarstvo jedva da i postoje, izvan grada, ali klope koliko hoe, za sve ljude. Nikog nije briga da li je klopa prirodno odgajena ili je savren vetaki proizvod." "Nema vie", rekao je dedica tog davnog dana, nastavljajui objanjenje o stvarnosti, "nema vie ni gladi ni nematine na ovoj planeti, ako izuzmemo nekolicinu dobrovoljnih izgnanika koji lunjaju po umama. Hrana se, kao i sva druga roba, transportuje do pandora-marketa gde je kupuju to jest dobijaju korisnici rumene plate. uj: rumena plata. Eufemizam tipian za aveniju Medison, eufemizam sa konotacijama kraljevskog i boanskog prava.Sa napomenom da to pravo stie svako, samim tim to se rodio.Drugi vekovi ocenili bi ovaj na vek kao teki delirijum, a ipak, uivamo u prednostima kakve niko drugi nije imao. Da ne bi svi bili prolaznici bez korena, megalopolis je ispregraivan u male zajednice. ovek moe da odivi itav svoj ivot a da nijednom ne kroi napolje, jer sve to mu treba dobija tu. Iz ovog se rodio provincijalizam, malovaroki lokalpatriotizam ali i lokalovinizam, neprijateljstvo prema strancima. Tue mladia koji se okupljaju u bande u ime 'svog' grada vrlo su krvave. Ogovaranja su intenzivna i opaka. Svi te prinuuju da se podvrgne specifinim lokalnim obiajima." "U isto vreme", govorio je dalje dedica, "ovaj malovaroanin ima fido, koji mu omoguuje da vidi dogaaje u svim delovima sveta. To, naravno, u gustoj meavini sa raznim glupostima i sa dravnom propagandom za koju vlada smatra da je u interesu rulje, ali i sa mnogobrojnim super-zanimljivim i korisnim programima. ovek danas moe da postane doktor nauka ne miui se ni korak iz svog stana. Nova je Renesansa nastupila za oveanstvo: umetnosti cvetaju kao u Periklovoj Atini.kao u grad-dravama Mikelanelove Italije, kao u ekspirovoj Engleskoj. Paradoks: broj nepismenih vei je nego ikad u istoriji sveta. Ali i broj pismenih. Klasini latinski danas zna vie ljudi nego to ga je znalo u Cezarevoj Rimskoj imperiji. Estetska sfera daje predivne plodove koji se mogu svuda uzbrati." "Da bi se provincijalizam ublaio, i da bi se mogunost ratovanja u svetu jo vie pribliila istoj nuli,u svetu sprovodimo politiku homogenizacije. Svaka nacija i nacionalnost dobrovoljno trampi deo svog stanovnitva za deo tueg. Ti tako razmenjeni stanovnici taoci su koji garantuju mir i bratsku ljubav. Ko god ne eli da ivi samo od rumene plate, ili misli da e mu negde druge biti bolje, ne samo to sme da ode, nego mu ak daju mito da ode u emigraciju. U nekim svojim aspektima, ovaj svet je ve Zlatni svet. U drugim, komar. A kad je pa bilo drukije? U svakoj epohi je bilo ba tako. Mi smo se suoili sa dva divovska problema, a to su prenaseljenost i automatizacija. Kako se drukije moglo? U svakom periodu oveanstvo je u

poloaju Buridanovog magarca (mada originalna verzija te legende govori o Buridanovom psu) koji umire od gladi jer ne zna kojoj od dve podjednake gomile hrane da se primakne." "Istorija: pons asinorum, ljudi magarci na mostu vremena." "Ne, ta poreenja nisu potena niti tana. Hobsonov konj je bolje poreenje, a ako nee njega, uzmi onu zver u susednoj pregradi tale. Noas jae Zeitgeist, a ko poslednji, odnee ga avo!" "Kad su polovinom dvadesetog veka pisali o trostrukoj revoluciji, neke stvari su u tom svom dokumentu predvideli tano. Ali nisu dovoljno stavili akcenat na pitanje ta e osloboenje od svakog rada uiniti gospodinu Tipinome oveku. Raunali su da e svaki ovek imati jednaki potencijal za umetniki angaman, za umetnosti, zanate, hobije, i za obrazovanje-radi-obrazovanja. Odbijali su da se suoe sa 'nedemokratskim', 'antinarodnim' istinama da jedva deset posto stanovnitva ima sposobnosti i talente za velika, ili za iole ikakva, postignua u umetnosti. Zanati, hobiji, i akademsko obrazovanje posle nekog vremena izblede, gube zanimljivost, a tad se ljudi vraaju piu, preljubi i fido-ekranu. Oevi danas nemaju samopotovanja, pa su se pretvorili u nomade koji lutaju po stepama seksa. Majka sa velikim M postala je kljuna figura porodice. Moda se i ona opaljuje s kim stigne, ali ipak se ona brine o deci, ona je u kui takorei neprestano. I onda, poto je otac sporedna figura, odsutan, slab ili indiferentan, deca esto postaju homoseksualna ili biseksualna. Raj je i pederaj." "Moglo se predvideti", govorio je dedica u svojim poukama, "moglo se predvideti kako e stvari ispasti. Seksualne slobode su se mogle predskazati,mada niko nije ni sanjao koliko e daleko stii seksualna permisivnost.Ali nikako se nije mogla predvideti.na primer, pojava sekte Pan-amorita. Tako neto se nije moglo zamisliti ni onda kad je Amerika bila ve puna raznih luakih kultova kao bara punoglavaca. Jue monomanijak, danas mesija: eltej i njegovi sledbenici preiveli su sve progone, a danas su njihove ideje ugraene u temelje naeg drutva." U sadanjosti, dedica centrira periskopski nian na iba. Eno, misli on, eno mog divnog unuka: nosi darove Grcima. Taj Herkul, meutim, nije jo stigao da raisti svoje psihike Augijeve tale. Moe kasnije uspeti, taj smueni Apolon,taj smotani Edip. Ima vie sree nego veina njegovih savremenika. Imao je, pre svega, stalnog oca, permanentnog, iako je to bio luckast stari ovek u venom skrivanju od takozvane pravde. ib je dobio ljubav, strogo vaspitanje, i superiorno obrazovanje u ovoj zvezdanoj sobi. ak ima i profesiju, to je velika srea.

Ali Mama troi preko svake mere previe, i zarobljenica je kockarske strasti, to joj odnosi deo njenog garantovanog prihoda. Rumenu platu ja uopte i ne dobijam, jer sam za dravu mrtav. ib sve to mora da nadoknauje svojim pojaanim zaraivanjem, tako to prodaje ili trampi svoje slike za robu. Luskus mu je pomogao dodatnim publicitetom, ali u bilo kom trenutku Luskus se moe okrenuti protiv njega. Pare od tih slika jo nisu dovoljne. Uostalom, novac nije baza nae ekonomije, nego samo pomono sredstvo prisutno u krtoj meri. ibu treba stipendija, koju meutim nee dobiti ako ne dopusti da ga Luskus tuca. Znam ja: ib nije u principu protiv jo jedne pederske veze u svom ivotu. Kao i veina njegovih savremenika, ib je seksualno ambivalentan, i normalan i pea u isti mah. Mislim da on i taj njegov Omar Runik i sada povremeno pue. to da ne? Vole se. Ali ib odbacuje Luskusa iz principa. Nee da gradi svoju karijeru na kurvanju. Sem toga, moj ti ib pravi jo jednu distinkciju koja je duboko usaena u ovo drutvo. Misli da je dobrovoljna homoseksualnost prirodna (tagod taj termin imao da znai) ali da je iznuena homoseksualnost nenormalna. Bez obzira da li je ta distinkcija pametna ili ne, mnogi je se pridravaju. Tako ibu preti odlazak u Egipat. ta e onda biti sa mnom? Ne, nemoj misliti ni na mene ni na svoju majku,ib. Bilo ta bilo, ne poputaj Luskusu. Sea se ta je na samrti rekao Singlton, direktor Biroa za relokaciju i rehabilitaciju, ovek koji se ubio vatrenim orujem zato to nije mogao da se pomiri sa ovim novim vremenima: "ta vredi oveku da dobije ceo svet, ako izgubi sopstveno dupe?" U tom asu dedica vidi da njegov unuk, koji je do maloas hodao pogureno, ispravlja plea, poinje pomalo da kao plee, vrti se u krug. Jasno se vidi da momak podvriskuje. Peaci, prolaznici, gledaju ga sa osmesima. Dedica glasno stenje, a onda se smeje. "Boe, koja je to jarea energija mladosti, koje nepredvidljivo premetanje du spektra, od crne tuge do blistavo-oran radosti! Plei, ib, plei dok ti ne otpadne ta mlada glava! Budi srean, pa makar samo na tren! Jo si mlad, u tvojim izvorima jo se kriju mehurii nepobedive nade! Plei, ib, igraj!" Dedica se smeje, i brie rukom suzu. SEKSUALNE IMPLIKACIJE JURIA LAKE BRIGADE U KRIMSKOM RATU 1854. GODINE

glasi naslov jedne knjige tako fascinantne, da doktor Despersen Dojs Batismen, psiholingvist zaposlen u dravnom Birou za grupnu rekonfiguraciju i interkomunikabilnost, prosto ne eli da je ispusti iz ruku. Ali, dunost zove. "Rotkve nisu obavezno crvene", govori on u magnetofon. "Mladi radikali sebe nazivaju i rotkvama, to bi znailo da su politiki crveni. Igraju se i drugim reima, kao to su razvaljivanje, radio, raja, raketa, i 'rapavko' to u slengu Beverli Hilsa znai nezgodan tip, odbojan, socijalno neprihvatljiv. Ipak mi ovi Mladi rotkvikali ne izgledaju kao tradicionalna levica; oni samo zastupaju ovu sada modernu pobunu protiv 'ivota uopte'. Ne zastupaju nikakvu radikalnu politiku menjanja drutva. Dernjaju se protiv Svega-to-postoji, kao majmuni na drvetu, ali konstruktivne kritike predloge nikad ne daju. Samo bi da unitavaju, a blagog pojma nemaju ta bi posle destrukcije novo poeli. Ukratko, oni oliavaju, samo na neto viem stupnju artikulisanosti, najbanalnije gunanje i zakeranje rulje. U Los Anelesu ima takvih grupa na hiljade, a u celom svetu na milione. Mlade Rade su imali normalno detinjstvo. Roeni su i odrasli u istom komiluku; zato su i izabrani za predmet ove studije. Pitamo se koji je fenomen doveo do toga da se pojavi deset tako kreativnih osoba, imajui u vidu da su svih desetorica roeni u samo sedam kua u zoni 6914, svi u priblino isto vreme, a svi su i odgajeni zajedno, naime sve su ih stavljali zajedno u istu ogradicu na jednom pijedestalu pa ih je samo jedna majka pazila, uvek druga, naime one su se u tome smenjivale pa ih je samo jedna pazila dok su ostalih est majki radile ono to su htele i volele, to imajui u vidu... ovaj... ta sam ono poeo? Mmm, da, imali su normalno detinjstvo, sva desetorica, ili su u istu kolu, bili su dobri drugovi, stupili su u uline bande i krvavo ratovali sa mladiima iz Vestvuda i iz drugih susednih zajednica. Svi su se, meutim, izdvojili od svoje generacije, i to intenzivnom intelektualnom radoznalou; a onda su se sva desetorica istakli u umetnikom stvaralatvu. Prialo se, moda ne bez osnove, da je svoj desetorici otac bio onaj misteriozni stranac, Rejli Renesansa. To je moguno, ali se ne moe dokazati. Tad je Rejli Renesansa stanovao u porodinoj kui gospoe Vinegan, ali je istovremeno bio neobino aktivan u itavoj zajednici, i zapravo u itavom Beverli Hilsu. Odakle je doao taj ovek, ko je i ta bio, i kud je nestao, ni do danas se ne zna, iako su razne dravne agencije intenzivno tragale za njim. Nije imao legitimaciju niti bilo kakve druge papire, pa ipak se dugo vrzmao po ovom kraju i niko ga nije zaustavio. Moda je znao neke prljave tajne efa ovdanje policije, a i nekih federalnih agenata koji dejstvuju u Beverli Hilsu."

"Dve godine je iveo sa gospoom Vinegan", diktira psiholingvist dalje, "a onda je nestao. Govorka se da je napustio grad Los Aneles, na dobri LA, i pridruio se plemenu belih neo-Amer-lndijanaca, i to plemenu Seminala. Nego, da se vratimo na grupu 'Mladi radikali'. Oni se bune protiv oinske figure ujka Sama, koju istovremeno i vole i mrze. Re 'ujak' je, oigledna stvar, povezana sa kotskom reju 'unco' to znai udan, natprirodan, neobian, to nam kazuje da je u podsvesti ovih mladih ljudi 'otac' bio 'unco'. Svi su iz kua gde je otac bio ili odsutan, ili vrlo slab, to je u naoj kulturi fenomen zabrinjavajue est. Ni ja nisam svog tatu znao... stop, ovo obrii kao irelevantno. Tuni. Dakle... 'Unco' takoe znai novosti, vesti, ime smo dokazali da su ovi nesreni mladi ljudi nestrpljivo iekivali povratak svojih oeva, i moda se potajno nadali pomirenju sa ujka Samom, to jest svojim oevima." "Ujka Sam, dobro. Sam je amerika skraena varijanta imena Samjuel ili Semjuel, to dolazi od hebrejskog Shemu'el, to znai 'Boje ime'. Svi Mladi radikali su ateisti, mada su neki, a naroito Omar Runik i ibiabos Vinegan, ili kao deca na katehizis, i to prvi u Pan-amoritsku a drugi u rimokatoliku crkvu. Pobuna mladoga Vinegana protiv Boga, i protiv KATolike crkve, bez ikakve sumnje potie od toga to mu je majka davala jake laksative, KATarzina sredstva, kad je kao dete imao zatvor. Takoe je sigurno mrzeo KATehizis zbog koga nije mogao da ide da se igra. Takoe je vrlo znaajan traumatini incident koji mu se dogodio kad kao dete nije hteo da piki, pa su mu ugurali KATeter. Tome sasvim jasno treba dodati strah od KATakombi, KATrana, KATapulta, KATanca, KATedre, KATastrofe, KATara creva i onog KATarakta, a o KATarkama i da ne govorimo. (O tom pianju koje je odbio da izvodi izvestiemo daleko opirnije u posebnom naunom radu.)" "Ujka Sam je oinska figura, simbol Sjedinjenih Amerikih drava, to je jasno. Da. Ali re figura govori nam o podsvesti tih mladia tako mnogo, i tako oigledno i pouzdano, da se na tome neu ni zadravati. Istakli bismo meutim da postoji i duboka paralela sa izrazom 'evo ti figa' ili 'evo ti ipak' to moemo nai jo u Danteovom Infernu gde jedan grenik pokazuje Bogu ipak,to je prastari gest prkosa i nepotovanja. Pokazuje se palcem. A palac su mogli da sisaju. Hm. Infantilni erotizam Mladih radikala?" "Re 'Sam' je takoe viestruko pogodna za igru rei. Sa malim slovom ona u malo izmenjenom izgovoru postaje 'sem', dakle 'izuzev' ime smo dokazali da su oni voleli da se izuzimaju iz kolektiva. Fonetski, fonemski, semiotiki i semisemantiki to je jedna bogata re. injenica je da mladi Vinegan nije podnosio da mu se majka obraa recima 'jeleniu moj', to postaje kristalno jasno kad znamo da na istonohimalajskoj varijanti jednog azijskog jezika 'sambar' znai jelen sa po tri vrha na

svakom rogu. Ponavljam, SAMbar. Ujedno mali moda nije voleo da ostaje SAM. A oni trovrhi rogovi evidentno su mu simbolizovali Dokument o trojnoj revoluciju ijim pisanjem je i zapoelo nezadrivo kretanje ka dostignuima nae epohe. A ib tvrdi da nau epohu silno mrzi. Ta tri vrha takoe su identini sa hrianskim Svetim trojstvom... oca, sina i svetoga duha. A protiv Svetog trojstva su Mladi Rade esto hulili." "Mogao bih istai da se u ovom pogledu ova grupa razlikuje od ranije prouavanih. Ostali su grdili Boga samo ponekad, i to samo na mlake naine, u skladu sa mlakim, uistinu izbledelim, religijskim oseanjima koja preostaju u naoj civilizaciji. Jaka anti-religioznost postoji samo kad postoji i jaka religioznost. SAM takoe asocira na SAMohran SAMonikli SAMac, to dokazuje da oni nisu eleli to da budu, na SAMar, to dokazuje da nisu hteli da budu glupi kao magarci, i SAMohodni top, to ukazuje na njihov duboki, iskreni pacifizam." "Dok smo se dosad kretali u zoni nauno dokazanih vrstih injenica, sledeu tezu, da ih je SAM podsealo na petnaesto slovo hebrejske azbuke koje se zove 'sameh' (Sam? Eh...) moram izdvojiti kao nepouzdanu. Daleko je sigurnija teza koja uzima u obzir da je u mom izdanju, sto dvadeset osmom, Vebsterovog renika, petnaesto slovo engleskog alfabeta, slovo O, stavljeno u isti red sa arapskim slovom Ded to bi znailo 'dedi', 'tatica' i sa jevrejskim slovom 'mam'. Ova dvojna interkoneksija sa mrtvim i davno nestalim taticom ('Dad') i sa dominirajuom majkom ('mam') presudno je uobliila nenu psihu mladih Mladih radikala. Meutim, na toj istoj stranici Vebsterovog renika, gde su u uspravnim kolonama navedene mnoge azbuke sveta, na petnaestom mestu bilo je grko slovo 'Omikron'. Nisam u stanju da odmah objasnim nauni znaaj ovog otkria. Ali, dajte mi malo vremena; ovo je ozbiljno nauno istraivanje po pravilima moderne psihologije i psihoanalize, pa se ne moe izvui zakljuak tek tako zaas, iz dupeta." "Omikron, dakle. Malo slovo 'o'! Malo slovo 'Omikron' imalo je i kod starih Grka, kao i u modernoj latinici, jajast oblik. A to je oblik oevog spermatozoida, kad ga majina jajna elija oplodi? Dal' e tako biti? Oblik materice, moda? U svakom sluaju, to je bazini oblik moderne arhitekture. "Bio je uven Sam Hil; tako su nai stari ublaeno, eufemizmom, nagovetavali 'hel', pakao. Ujka Sam je mladima Sam-helovski rav otac? Bolje ovo obrii, Tuni. Ovi visoko obrazovani mladi ljudi su moda itajui naili na tu starinsku frazu, a moda i nisu. Ne moe se dokazati. Neu da unesem ni jednu jedinu tvrdnju zbog koje bih mogao da ispadnem smean."

"Da vidimo neto vre. Samisen. To je japanski muziki instrument sa tri ice. Opet naleemo na taj Dokument o trojnoj revoluciji, i na Sveto trojstvo. Otac, sin i sveti duh. Majka je tu sasvim prezrena figura, nema je uopte. Zato uz svetog duha nije i sveta duhovita? Dobro, moda ne preterujmo. Brii i ovo, Tuni." "Samisen. Moda 'sin Sama'? To nas, prirodno, vodi do Samsona, koji je potegao i sruio hram Filistinaca na sebe i na Filistince. Ovi klinci provaljuju da e neto slino da uine u ovom drutvu. He-he. Nisam ni ja bio mnogo drukiji kad sam bio njihovih godina, pre nego to sam sazreo. Ovu poslednju primedbu brii, Tuni." "Samovar. Ruska re koja znai, u bukvalnom prevodu, 'kotao koji kljua sam'. Nema sumnje da nai Mladi racike kljuaju od revolucionarnog entuzijazma. Ipak duboko u njihovim uznemirenim psihama lei saznanje da mogu samo da prdnu u abar; da je ujka Sam njihova veno-volea vena Mama-Tata, koja nad njima iskreno bdije. Ali oni sebe prinuuju da ga mrze, otud njihovo samokljuanje." "Za mladu pastrmku se kae 'samlet'. Kuvana pastrmka je ukasto-rozikasta ili bledo ruiasta, to znai da su ovi u svojoj podsvesti politiki crveni. Sebe identifikuju sa kuvanom mladom pastrmkom: sagledavaju drutvenu zajednicu koja ih okruuje kao ogromni ekonom-lonac, onaj pod pritiskom." "A1' sam ordao govnor, a? Hou rei, odrao govor. E, Tuni, ti ovo stavi u makinu da se prekuca, izbaci ta treba, i onako, zna ve, malo stegni izlaganje, pa poalji efu. Mora idem. Kasnim na ruak kod Mame, a ona se veoma uznemiri i potrese ako ne stignem u minut tano." "Aj-aj, post-skriptum, P. S. Preporuujem da nai agenti paljivo motre na mladog Vinegana. Njegovi ortaci svoj psihiki natpritisak pare izduvavaju kroz brbljanje i pijanenje, ali ovaj tip je iznenada promenio svoj dnevni reim ponaanja. Dugo uti, odustao je od puenja, alkohola i seksa." BOGAENJE PUTEM RADA NIJE DRUTVENO TETNO ak ni u ovoj ludnici danas. Vlast nema ta da zameri, bar ne javno, ako graanin otvori privatni kafi, s tim da prvo plaa, plaa i naplaa se za sve mogue dozvole i papire, poloi sve kvalifikacije i ispite, poloi sve obavezne drutvene depozite, i dobro podmiti lokalne politike budovane i efa policije. Poto za kafie nema namenskih zgrada, a nema ni velikih poslovnih prostorija za iznajmljivanje, vlasnici kafia adaptiraju neki budak u sopstvenoj stambenoj zgradi. Zar nije tako?

ibova omiljena kafaniica je "Privatna vasiona", ponajpre zato to radi skroz ilegalno. Naime, Dionisius Gobrinus je uvideo da nikad nee moi da prokri sebi put kroz sve administrativne prepreke, birokratske trke sa preponama, inovnike bodljikave ice i dravne nagazne mine, pa je jednostavno odustao od pokuaja da dobije dozvolu za otvaranje kafia. Ime svoje firmice napisao je otvoreno, iznad matematikih jednaina koje su od ranije krasile fasadu njegove kue. (Bio je profesor matematike u zoni U 14 Beverli Hilsa, zvao se Al-Kvarimi Dekart Lobaevski, pa je podneo ostavku i promenio ime.) Adaptirao je atrijum i nekoliko spavaih soba za pijanenje i lumpovanje. Egipani kod njega ne dolaze, zato to su po zidovima nakrabane antiegipatske parole, kao "A bas, Abu", "Ua sfinga", "Pamtimo Crveno more mi emo vratiti!", "Profeta vam se pali na kamile" i slino. Nije bitno to su mnogi od tih gostiju po krvi dobrim delom, moda i preko 50% Egipani, i to piui takve stvari vreaju sopstvene pradedove, dedove i oeve; asimilirali su se u beverlihilsovski pogled na svet, i to sto posto. Tako to ide u carstvu ljudskom. Gobrinus je jedna zdepasta kocka od oveka. Stoji iza anka. I ank je kockast: to je Gobrinusov nain da protestvuje protiv ovoidnog drutva. Iznad krmareve glave je veliki natpis: KO TEBE OTROVOM TI NJEGA HLEBOM Gobrinus je mnogo puta objanjavao ovu igru rei, ali ga mnogi gosti nisu razumeli. Ukratko reeno, bio je jednom jedan matematiar koji se zvao Otrov (Poizon), ija je teorija frekventne distribucije bila dobra aproksimacija binomijalne distribucije za sluajeve kad je broj pokuaja veliki a verovatnoa uspeha u bilo kom pojedinanom pokuaju mala. E, kad se muterija toliko napije da su minimalni izgledi da e podneti jo jednu jedinu aicu bez roknjavanja pod astal, Gobrinus ga izbaci naglavce, drmne ga nourdom u dupe, i uzvikne par puta: "Poisson! Poisson!" Za heksagonalnim stolom sede ibovi prijatelji, Mladi radikali; pozdravljaju ga. I ne znaju da njihove rei imaju mnogo slinosti sa nainom kako je drutveni psiholingvista ocenio nedavne promene u njegovom ponaanju: "iboslave, ta si nam se toliko uibio u poslednje vreme? ta to ibuje da mi ne vidimo? Tu se neto ibasto kuva!" Pozdravlja ga i madam Trismegista, koja sedi za stoiem na kome je naslikana, preko itave gornje povrine, Solomonova zvezda iliti jevrejski estougaoni znak. Ta

je enska uspela da se ve dve godine odri kao Gobrinusova supruga, to je rekord. Metod: saoptila mu je da e ga izbosti noem ako pokua da je napusti. Nije samo to: on ivi u uverenju da ona tim svojim kartama, koje stalno mea, moe da utie na njegovu sudbinu. U ovom dobu prosveenosti, proroci i astrolozi obru bolji biznis nego ikad. Dok nauka gura napred, neznanje i praznoverje galopiraju oko njenih bokova i ujedaju nauku za sapi velikim mranim zubima. Gobrinus, iako je doktor nauka i prema tome dratelj buktinje znanja (bar do nedavno), ne veruje u Boga, ali veruje da se zvezde koje kontroliu njegovu sudbinu primiu nekoj zloj konjunkciji. udnom logikom, on izlazi na zakljuak da karte njegove ene mogu da upravljaju zvezdama; pojma nema da je itanje ili gatanje sudbine iz karata jedno, a astrologija neto sasvim drugo. Zato ostaje sa svojom gatalicom. ta bi se drugo moglo i oekivati od oveka koji je tvrdio da je univerzum asimetrian? ib odmahuje rukom u znak pozdrava gospoi Trismegisti, i produuje do sledeeg stola. Tu sedi. TIPIPINA TIN-DAJKA ije je ime Benediktina. Benediktina Serinus Melba. Visoka je, vitka, ima uzane kukove i duge noge kao stvorene za brenovanje, ali i ogromne grudi, opet, kao prava brena. Njena je kosa, crna kao zenica oka njenog, rastavljena razdeljkom na sredini, i prilepljena parfimisanim sprejom za lobanju; zatim upletena u dve duge pletenice. Pletenice padaju do njenih ramena, idu napred, pa ih pod grlom spaja zlatni bro. Poev od tog broa, koji ima oblik muzike note, pletenice se opet razdvajaju, svaka obuhvata po jednu dojku, pa ih ispod dojki spaja novi bro; onda pletenice kreu levo i desno, obuhvataju njeno telo, iza lea ih spaja novi bro, a onda one izlaze napred, na njen stomai. Tu ih spaja etvrti i poslednji bro. Odatle one idu raspletene, kao dvojni crni vodopad, preko prednjeg dela njene zvonaste suknje. Facu je debelo namazaila zelenom i akvamarin bojom, i ukrasila etvorolisnodetelinskim znakom lepote i jednim topazom. Ima uti brushalter sa vetakim roze bradavicama napred; sa brushaltera vise resice i trakice. Ispod toga, oko struka joj je polukorset od blistavo-zelene materije sa crnim rozetama. Ali korset je napola skriven jednom ianom strukturom koja je pokrivena svetlucavim ruiastim romboidno-izproivenim materijalom. Ova iana struktura se produuje unazad, gde

formira neto nalik na zadnji deo avionskog trupa ili na zadnji deo ptijeg tela; tu je struktura ukraena dugim vetakim grimiznim i utim perima. Sve do stopala, tanije do nonih lanaka, nadima se prozrana suknja. Ta suknja ba nimalo ne skriva sve ono ispod, a naime: pojas za arape, prugasto ut-i-tamnozelen, ukraen ipkom; bele butine devojake; crne mreaste duge arape sa zelenim asovnicima u vidu muzikih nota; preko toga navuene gaice. Cipele su joj svetloplave sa topaznim visokim tiklicama. Benediktina treba ovako kostimirana da nastupi na Narodnom festivalu folk muzike, to jest da peva. Jedino nedostaje njen pevaki eir. Meutim, ona je danas dola ovde sa namerom da se poali, izmeu ostalog, da ju je ib prinudio da svoj nastup otkae, te da je time ib u zametku uguio njenu velianstvenu karijeru koju je mogla ostvariti. Jo pet devojaka sedi s njom. Sve imaju izmeu esnaest i dvadeset jedne godine. Sve piju pie zvano Pi (ili samo P, skraeno od "potpuno poblesaviti"). "Da popriamo nasamo, Benika?" otpoinje ib. "A za zbog na primer zato?" odvaljuje ona divnim kontraaltom sa groznim naglaskom. "Dovela si me ovde samo da bi napravila javnu scenu", kae ib. "Tako ti boga, a kakva druga scena postoji?" Njen glas se uzdie ka vritanju. "Vidi ga! Gledaj ga! Oe da me odvede nekud samu!" Tek sad on shvata da se ona boji da se suoi s njim nasamo. Ne samo to: ona nije sposobna da bude sama. Sad mu je jasno zato je insistirala da vrata spavae sobe budu otvorena tako da njena prijateljica Bela, u susednoj sobi, moe da uje a i da priskoi ako zatreba. "Obe'o si da e samo prstom!" urla ona sad. Pokazuje na svoj stomai, koji je ve poeo pomalo da se zaokrugljuje. "Dobiu bebu! Pokvarenjaku jedan, a kako si samo umeo da sere da e samo prstom! Bolesniku jedan!" "Uopte nije tako", kae ib. "Rekla si mi da mogu, da je sve u redu, zato to me voli." "Voli! Voli! volino jedna! Otkud znam ta sam priala, bio si me napalio! Al' sigurno nisam rekla da mi ga mo' zaglavi! To nikad ne bi' rekla, nikad! A onda ta

si uradio! ta si uradio! Nedelju dana nisam mogla hodam k'o to se hoda, divljaku jedan poludeli!" ib se preznojava. Sem zvukova Betovenove Pastoralne koji izviru iz fidoa, u prostoriji se ne uje nikakav drugi zvuk. Njegovi prijatelji se smekaju od uva do uva. Gobrinus okrenuo lea i pije sko. Madam Trismegista preseca karte, zatim prdne, to je posledica plamene konjunkcije piva i belog luka. enske koje su sa Benediktinom, gledaju ili u svoje mandarinski duge fluorescentne nokte, ili u iba. Izmeu Benediktine i tih devojaka nema, bar u pogledu stupnja indigniranosti i povreenosti, nikakve razlike. "Pilule ne mogu da uzimam", kae ona. "Od njih me ospe koprivnjaa, bole me oi, a poremete mi se i gosti iz Crvenke to jest menstruacija! To dobro zna! A one mehanike materice ne podnosim! Sem toga slagao si, rek'o si mi da ti redovno uzima pilule!" ibu je jasno da ona sama sebi protivrei,ali pokuavati sada sa nekim loginostima bilo bi prilino beskorisno. Besna je zato to je trudna; nimalo joj ne odgovara da ba sad ide na jednu tako nezgodnu stvar kao to je abortus; zato je gladna osvete. E, ali kako, kako je mogla da zatrudni one noi, pita se ib; kako? Ni najplodnija ena na svetu ne bi mogla tako da zatrudni. Znai da je zaglavila no-dve ranije, ili no-dve kasnije. Ipak, ona se kune da je zaglavila ba one noi kad je on njoj bio VITEZ OD RASPLAMSALOG TUKA ili PENA ZA SVA VREMENA "Ne, ne!" vikala je tad Benediktina. Radnju su upravo bili uradili. "to da ne?" kae ib. "Volim te. Hou da se oenim s tobom." Benediktina vriti, a iz druge prostorije joj se odaziva njena prijateljica Bela, dernjavom: "ta je? ta ste uradili?" Benediktina ne odgovara. Izvan sebe je od besa; trese se kao da ju je uhvatila groznica; grabi da izae iz kreveta, odguruje iba u stranu, istrava. Juri u manju

jajastu prostoriju, kupatilo, koje je u jednom kraju vee jajaste prostorije, njene spavae sobe. On, za njom. "Nadam se da ne misli da uradi ono to ja mislim da misli da uradi?..." kae on. Benediktina jei: "Podli i pokvareni kukin sine!" U kupatilu, ona povlai nadole jedan deo zida, koji se time otvara, pretvara u horizontalnu policu. Na polici su, u uspravljenom poloaju, mnogi kontejneri sa sprejovima; svaki ima namagnetisano dno, zbog ega je vrsto prilepljen za policu. Ona grabi dugi, tanki kontejner sa spermatocidom; une, zavlai ga. Pritiska dugme koje se kod ovog spreja ne nalazi pri vrhu nego pri samom dnu konzerve. uje se jedan zvuk: spermousmrujua pena poela je da izlazi,uz itanje koje se probija i kroz poprilini sloj mesa koji sad obavija vrh konzerve. ib je jedan momenat paralizovan. Onda poinje da rie. Benediktina se dernja: "Da me nisi pipnuo, rapavko jedan!" Kroz vrata kupatila uje se Belino bojaljivo: "Beni, jel' sve u redu? "Sad u ja nju u redu!" ib, pluima poput kovakog meha. Baca se napred i grabi sa police konzervu tempoksi-lepka. Taj lepak Benediktina koristi da privrsti svoje perike sebi na glavu; to je lepak koji e nepopustljivo drati sve na svetu.i to zauvek, sve dok ga neko ne omeka jednim odreenim defiksativom. I Benediktina i Bela zaprepaene uzvikuju: on je Benediktinu podigao u naruje pa stavio poleuke na pod kupatila. Ona se koprca i bori, ali prekasno: ve mu je polo za rukom da natrca taj lepak preko konzerve spermatocida, onako zaglavljene, a i preko okolne koe i okolnih dlaka. "ta mi to radi!" dernja se ona. On pritiskom prsta nameta dugme pri dnu konzerve spermatocida na poziciju "svom snagom", i tek tad lije lepak preko tog mesta i preko dna konzerve. Ona se bacaka, ali on ju je pritisnuo i sputao joj ruke, tako da ona ne moe nita. Lepak se stvrdnjava preko konzerve. ib u sebi broji do trideset, pa onda jo jednom do trideset, da bi lepak bio sasvim sigurno suv kao barut. Tad je puta.

Pena u ogromnim koliinama izbija iz njenih prepona, iri se poput belih oblaka niz njene noge i po itavom podu. Tenost unutra je pod ogromnim pritiskom, a sabijena je u neunitivu, neprobuivu konzervu.U pitanju je pena koja ima tu osobinu da se u dodiru sa vazduhom neizmerno nadima. ib uzima konzervu defiksativa sa police i stiska je u ruci: reen je da joj ne dopusti da se te konzerve domogne. Benediktina skae i zamahuje da ga tresne. Smejui se kao hijena u atoru ispunjenom azot-oksidom, ib parira (blokira) taj udarac, zatim je odguruje od sebe. Ona se oklinjava na penu koja je sad do lanaka duboka, i kliza se na butinama sve do hodnika svog stana; konzerva lupka. Ustaje na noge, i tek tad u potpunosti shvata ta je ib uradio. Njen vrisak dostie nove visine. Ona skakue u krug i pokuava da iupa konzervu, ali jedini rezultat su jo jai vriskovi, jer svaki pokuaj upanja boli. Onda iz okreta pokuava da potri, ali se oklinjava, nalee na Belu, obe naputaju blizinu spavae sobe, skijajui se po peni, pravei pri tom jedan zajedniki poluokret. Pena ne da izbija, nego potapa stan, tako da njih dve izgledaju kao Venera i njena pratilja u momentu izlaska iz penuavih talasa kiparskog dela Sredozemnog mora. Benediktina odguruje Belu od sebe, pri emu delii njene koe ostaju pod Belinim dugim, otrim noktima. Bela leti unatrake nazad ka spavaoj sobi i ibu. Izgleda kao poetnik u klizanju na ledu koji se bori da povrati ravnoteu. Ne uspeva, nego prolee mimo iba, zakukavajui, na leima, sa rukama i nogama u vazduhu. ib se pip-paljivo klizucka stopalima preko spavae sobe. Zastaje kraj kreveta da pokupi svoju odeu. Ali ne gubi vreme da se sad oblai; smatra da je mudrije prvo otperjati. Izlazi super-paljivo u hodnik, upravo na vreme da vidi Benediktinu kako zalazi etvoronoke u dnevnu sobu, mimo jednog od onih stubova koji, podravajui harmonikaste zidove izmeu sebe, odvajaju hodnik od dnevne sobe. Njeni roditelji, dvoje sredovenih slonova, jo sede pred fido-ekranom, jo stiskaju konzerve piva u rukama, drhte, otvorenih usta. ib ni "laku no" da im kae, nego odmie ka izlaznim vratima. Ali onda njegov pogled pada na fido-ekran, i on shvata da su njeni roditelji prebacili sa EXT na INT i aktivirali fidokameru u Benediktininoj spavaoj sobi. Mama i tata su gledali iba i svoju kerku, i da se, tavie, primetiti, po tatinom jo-ne-splasnulom stanju, da ga je taj ou uzbudio, vie nego ita to bi se moglo dobiti na spoljnim programima, izvan kue. "Virili ste, a, kopilani jedni!" urla ib.

Benediktina je dospela do njih, stala na noge, sad neto muca, plae, pokazuje prstom as njega, as konzervu. Posle ibovog urlauka, roditelji poinju da se diu iz svojih fotelja kao levijatani iz morskih dubina. Benediktina se okree i juri ka njemu, ruku ispruenih, dugih noktiju povijenih, lica Meduzinog. Talasi se ire kroz penu; stvara ih pomodrela vetica u sadejstvu sa svojim zapenuenim roditeljima. ib nalee na jedan stub, odbija se i kliza se u drugom pravcu, ali pri tom manevru ne moe da sprei svoj poluokret. Ravnoteu, ipak, zadrava. Mamica i tatica su popadali, i to sa takvim treskanjem da je ova solidna zgrada zadrhtala. Sad ustaju, kolutaju oima i riu kao dva nilska konja koji izranjaju ka povrini. Juriaju na njega, ali iz dva pravca. Mama vriti, na njenom licu se vide, ispod silnih naslaga slanine, Benediktinine crte. Tata s jedne strane, mama s druge, a put ka izlazu blokira Benediktina koja se uhvatila za jedan stub da ne padne. ib nalee na zid hodnika, i to na mestu gde pene jo nema. Benediktina prosto leti, samo to ga nije zgrabila. On se baca naglavake u stranu, kotrlja se preko poda, vraa se u dnevnu sobu. Mama i tata susreu se zato to se njihove putanje seku Sudar divova. Titanik i ledeni breg sudbinski se susreu, i oba tonu, i to ubrzano. Klizaju se po podu, i to potrbuke, na nosu, prema Benediktini. Ona odskae visoko u vazduh i preliva ih penom dok proleu ispod nje. Sad je ve evidentno da su istinite vladine tvrdnje da svaka takva konzerva sadri koliinu spermocida dovoljnu za 40.000 doza, to jest za 40.000 kopulacija. Pena je ve prekrila sve unaokolo, negde duboka do lanaka, a negde i do kolena. Nove koliine naviru nesmanjenom snagom. Bela se nekako nala na podu atrijuma, na leima, sa glavom zabijenom u harmonikasti zid. ib se polako die na noge, jedan as okleva, kolena povijenih, spreman da u sluaju opasnosti odskoi u stranu; nada se da to nee morati, zato to bi se u tom sluaju neizbeno okliznuo i sruio. "Ne mii se, mizerni kukin sine!" urla tata. "Ubiu te! Ne moe ti neto ovako da uradi mojoj kerci!" ib ga gleda kako se prevre i bori kao kit u burnom moru. Opet, stenjui, tata pada, kao da ga je pogodio harpun. Mama ne uspeva nita bolje. Videi da je put do izlaza slobodan, poto se Benediktina negde izgubila, ib se kliza do izlaza. Dospeva na prostor ispred samih ulaznih vrata; tu nema pene. Jo

momenat i bie napolju. Odelo mu je prebaeno preko ruke, konzerva sa defiksativnim sprejem mu je u aci. Benediktina izvikuje njegovo ime, zove ga. On se okree i vidi je kako se kliza iz zone kuhinje, ka njemu. U ruci dri visoku au. Nije mu jasno ta e joj to. Nije verovatno da je naumila da mu ponudi au pia. Ona nalee na suvi region i zato pada na nos. Ipak, u poslednjem trenutku ona uspeva da prospe sadrinu ae tano na metu. ib vriti: kljuala voda pljusnula je na izvesno mesto. To boli kao obrezivanje bez anestezije. Benediktina je na podu, ali se smeje. ib skakue unaokolo jauui; ispadaju mu iz ruku i odea i konzerva defiksanta; akama stiska oureno mesto. Najzad je opet u stanju da se kontrolie. Grabi Benediktinu za zglavak desne ruke i odvlai je na ulice Beverli Hilsa. No je, ali ulicama se kree mnogo sveta, kao po korzou. Mnogi polaze za ovim parom. ib se zaustavlja tek kod jezera. Uskae u vodu da ohladi svoju opeklinu. Benediktina, za njim. Kasnije, kad su Benediktina i ib ispuzali iz jezera i pobegli kuama, raja ima o emu da pria. Narod jo dugo ostaje na tom mestu, u smehu i prii. Gradska istoa se angauje da skupi penu sa povrine jezera i sa ulica.

"Tako me je odralo da mesec dana nisam mogla da hodam!" vriti Benediktina u "Privatnoj vasioni". "Ali tako neto ti je fasovalo", kae ib. "Nema prava da se ali. Rekla si da eli moju bebu. To si rekla najozbiljnije." "Verovatno sam bila poludela!" kae Benediktina. "Ne, nisam! Lae! Nikad nisam rekla nita slino! Silovao si me!" "Ja nikad nikog ne bih silom", kae ib. "Ti to zna. I ajde ne tupi vie. Ti si slobodna graanka, i pristala si slobodno. Ima svoju slobodnu volju." Omar Runik, pesnik, ustaje sa svoje stolice. On je visok, mrav mladi, koe crveno-bronzane, orlovska nosa, vrlo debelih crvenih usana. Njegova sitno ukovrdana kosa silno je narasla; on ju je iskresao u oblik broda kitolovca Pekvod, onog slavnog broda kojim su ludi kapetan Ahab, njegova luda posada, i putnik koji je jedini preiveo, zvani Imael, gonili belog kita Mobi Dika. Ova frizura, za razliku od

drugih frizura, ima pramac, trup i krmu, tri jarbola, jedra, pa ak i amac za spaavanje okaen o dve poprene grede. Pljesnuvi akama, Omar Runik kae: "Bravo! Evo filozofa! Hoemo slobodnu volju; slobodu da traimo vene istine, ako ih ima, ili smrt i prokletstvo! Ispiu ovu au za slobodu volje! Nazdravimo, gospodo! Listajte, Mladi radikali, u slavu naeg voe!" Tako poinje SUPER FRKA I ZBRKA Oglaava se madam Trismegista. "ib, da ti oitam budunost! Pogledajmo ta e nam zvezde rei kroz karte!" On seda za njen sto, a njegovi prijatelji se guraju da vide. "O-kej, madam. Kaite mi kako da se izvuem iz ove guve?" Ona mea, see, okree gornju kartu. "Iiisuse! Kec!... Predstoji ti dug put." "Egipat!" uzvikuje Ruso Crveni Jastreb. "O, ne, ti ne eli tamo da ide, ib! Poi sa mnom u doline gde bufali lutaju i..." Okree se sledea karta. "Uskoro e sresti mladu, prelepu crnku." "Prokletu Arapkinju! O, ne, ib, reci mi da to nije istina!" "Uskoro e stei veliku slavu." "ib e dobiti stipendiju!" "I ako dobijem stipendiju, onda, naravno, neu morati u Egipat", kae ib. "Svako potovanje vama, madam Trismegista, ali, puni ste govana." "Ne podsmevaj se, mladi ovee. Nisam ja kompjuter. Ja sam samo u rezonanciji sa spektrom psihovibracija." Novi okret karte: flip! "Zapae u veliku opasnost, i fiziku i moralnu." "Pa to mi se deava najmanje po jedanput svakog dana", kae ib.

Flip. "Jedan ovek koga poznaje umree dvaput." ib pobledi kao kre, sabira se i kae, "Kukavica umire hiljadu puta." "Putovae kroz vreme i vratie se u prolost." "Ka-ZUUUM!" kae Crveni Jastreb. "Madam, danas ste se odigli na veu visinu nego ikad. Oprez! Od dizanja psihikih tereta moete dobiti psiho-kilu,pa ete onda morati da nosite ektoplazmiki pojas ispod stomaka!" "Podsmevajte se ako hoete, vi, zadnjice", kae madam. "Ali nije ovaj svet jedini svet. Karte ne lau, ne kad ih ja delim." "Gobrinuse!" poziva ib. "Jo jednu kriglu piva za madam!" Mladi radikali se vraaju za svoj sto. Taj sto nema nijednu nogu; to je samo disk, a u vazduhu ga dri gravitonsko polje. Benediktina zuri u njih, pa se skuplja u zbijenu grupu sa ostalim enskama u svojoj bandi; dogovaraju se. Za oblinjim stolom sedi Pinkerton Legrand, agent slube unutranjih poslova. On se trudi da uvek bude okrenut prema njima tako da fido-kamera skrivena ispod njegovog jednostranoprovidnog odela moe neprestano da ih snima.Oni svi znaju da on to radi. On zna da oni znaju i svojim efovima je to javio. Videi da ulazi Falko Acipiter, agent Legrand se mrti: on ne voli da se u njegov sluaj petljaju agenti iz druge strukture. Acipiter na Legranda ne baca ni jedan jedini pogled. Naruuje lone aja. Onda kobajagi ubacuje u lone pilulu koja u kombinaciji sa taninskom kiselinom daje faktor P. Ruso Crveni Jastreb prvo namiguje ibu, a onda kae, "Znai ti misli da je moguno paralizovati itav Los Andjeles pomou samo jedne bombe?" "Tri bombe!" kae ib glasno, tako glasno da Legrandov fido svakako mora da zabelei te rei. "Ako jednu ispalimo ispod kompjuterske kontrolne konzole fabrike za desalinizaciju vode, drugu bombu ispod rezervne konzole istog tipa, a treu bombu u vornoj taki one velike cevi koja nosi desalinizovanu vodu do rezervoara na dvadesetom nivou..." Pinkerton Legrand je pobledeo. Ispija sav preostali viski u svojoj ai, hitno naruuje sledeu au. To, iako dobro zna da je ve suvie cirknuo. Rukom pritiska ploicu na svojoj fido kameri: radio-talasi ve nose uzbunu tripl-A prioriteta u glavni

tab slube bezbednosti. Tamo se pale i poinju da trepu crvena svetla; jedan gong odzvanja sve iznova, silovito; ef se budi tako naglo, da pada sa svoje fotelje. I Acipiter to uje, ali sedi krut, mraan, umraen u misli, kao dioritna statua faraonskog sokola. On je monomanijak. Nee ga sa njegovog puta skrenuti ni ti razgovori o potapanju celog Los Andjelesa, pa sve i da iza njih stoji istinska reenost na akciju. On je dedici na tragu, a ovde je doao samo zato to se nada da iba iskoristi kao klju za kuu. Jedan "mi", misli on (za njega je svaki kriminalac "mi"), jedan "mi" e otrati u rupu drugog mia. "Kad stupamo u akciju?" pita Huga VelsErb Hajnsterberi, spisateljica naune fantastike. "Kroz otprilike tri nedelje", kae ib. U glavnom tabu, ef proklinje Legranda to ga je probudio. Hiljade mladih ljudi i ena na sve strane ponaaju se tako: isputaju viak pare iz svojih kotlova izmiljajui kojekakve zavere za unitenje, ubistvo, pobunu. efu nije jasno zato ta mlada bagra tako pria, kad im se sve daje dabe. Kad bi ef mogao da postupi po svome, ponabijao bi to sve u zatvor, pa bi ih poutirao i ispendreio malo, a moda i malo vie nego malo. "Posle te akcije, beimo u slobodnu prirodu" kae Crveni Jastreb. Oi mu sijaju vlano. "Kaem vam, momci, najbolja je stvar biti slobodan ovek u slobodnoj prirodi. U umi. Tamo si stvarno individua, a ne pripadnik bezlinog nakota." Crveni Jastreb stvarno veruje u ovu zaveru da se Los Aneles uniti. Srean je sada, zato to je (mada to ne priznaje) u umi oseao nedostatak intelektualnog drutva. Drugi divljaci mogu da uju kuju na sto metara, da primete unju u bunju.ali su skroz gluvi za mora Kjerkegora, za zveket Beketa, za atrofije filozofije, za njakanje Niea. "Nepismene svinje!" kae on glasno. Ostali kau, "ta?" "Nita. ujte, deki, morate shvatit koliko je to prekrasno. Pa bili ste u odredima WNRCC." "Ja sam bio u 4F", kae Omar Runik. "Od sena sam dobio alergiju." "Ja sam tad radio svoj drugi magistarski rad", kae Gibon Tacitus.

"A, ja sam bio u WNRCC bandi", kae Sibelius Amadeus Jehudi, "ali u muzikoj bandi. Mi smo iz zgrada izlazili samo kad smo svirali po logorima, to nije bilo esto." "ib, ti si bio u Odredima. Dopalo ti se, zar ne?" ib klima glavom, ali dodaje; "Kad ivi kao neo-Amer-Indijanac, ceo celcijati dan ti treba samo da uradi sve to je potrebno da bi preiveo. Kad bih slikao? A ako bih i naao vreme za slikanje, ko bi moje slike video? Sem toga, to nije ivot za ene i bebe." Crveni Jastreb gleda uvreeno, i naruuje viski mean sa piem "P". Pinkerton Legrand ne bi da prekine prislukivanje, ali ne moe vie da izdri pritisak u svojoj beici. On kree prema prostoriji koja je svim gostima potrebna. Crveni Jastreb, koji je gadno raspoloen zato to su ga odbili, isprua nogu. Legrand se saplie, ostaje na nogama, tetura napred. Benediktina isprua nogu. Legrand pada na nos. I nema vie nikakvog razloga da ide u pisoar, sem eventualno da se priopere. Svi se, sem Legranda i Acipitera, smeju. Legrand skae na noge, stiskajui pesnice. Benediktina ga ignorie i kree na iba, okruena jatom svojih prijateljica. ib se koi. Ona kae: "Kopile jedno perverzno! Rekao si mi da e samo prstom!" "Postaje monotona", kae ib. "Pravo pitanje glasi, ta e biti sa bebom?" "To te se ne tie", kae Benediktina. "Uostalom ko ti kae da je tvoje!" "Ba bi mi laknulo", kae ib, "ako to dete nije moje. Svejedno, treba da potujemo i bebino miljenje. Bebac moda hoe da ivi... ak i sa takvom majkom." "Ovo bedno to mi ivimo nije ivot", uzvikuje ona. "Uiniu bebcu uslugu. Idem u bolnicu da ga se otarasim. A ti, zbog tebe u morati da propustim ivotnu ansu na Folk festivalu! Tamo e biti menaderi iz svih krajeva, a ja neu imati prilike da pevam za njih!" "Aj' nemoj da lae", veli ib. "Obuena si za pevanje." Njeno lice crveni, oi joj se ire, nozdrve takoe.

"Pokvario si mi zabavu!" Potom ona vie: "Hej, narode, da ujete neto ludo! Ovaj veliki umetnik, ova mukarina, ovaj ib boanstveni, ne mo' da digne ni na koju foru sem na puenje!" ibovi prijatelji se zgledaju. to se dere ova? ta je to pa rekla, a to nisu svi odavno znali?

Iz dedicinih Privatnih pranjenja: "Neke odlike Panamoritske religije, i to ba one odlike koje su izazivale toliko gaenje i zgraanje u dvadeset prvom veku, postale su svakodnevica ovih modernih vremena. Ljubav, ljubav, ljubav, fizika i duhovna! Nije dovoljno da svoju decu samo zagrlite i poljubite. Meutim, oralna stimulacija infantskih genitalija od strane roditelja i dece rezultirala je nekim udnovatim novim uslovnim refleksima. Mogao bih o ovom aspektu ivota u pedesetim godinama dvadeset drugog veka, da napiem knjigu, a verovatno u je i napisati."

Legrand izlazi iz toaleta. Benediktina zapucava jednu dobru amarinu ibu. Onda ib njoj opaljuje jedan jo bolji aplauz. Gobrinus die pokretnu sekciju svog bara i kroz nastali prolaz istrava viui: "Poisson! Poisson!" Sudara se sa Legrandom, koji nalee na Belu, koja vriti, izvija se tajfunmunjevito, i odvaljuje amar Legrandu, a ovaj njoj. Benediktina prosipa au pia "P" ibu u lice. On urla, skae i zamahnjuje pesnicom. Benediktina eskivira saginjanjem, i pesnica prelee preko njenog ramena i zabija se njenoj drugarici u prsa. Crveni Jastreb skae na sto i dernja se: "Mi risovi, maorine, pola aligatori..." Taj sto nema noge nego se odrava gravitonskim poljem; polje ne moe da izdri toliko optereenje, ploa stola se savija na jednu stranu i baca ga, kao katapult, meu devojke; opte padanje i valjanje. One ujedaju i grebu Crvenog Jastreba, a Benediktina pronalazi njegove testise i stiska jako. On vriti, izvija se, i nogama odbacuje Benediktinu na sto. Taj sto, tek to je povratio ravnoteu, opet pod teretom gubi visinu i poziciju, i baca Benediktinu na drugu stranu. Legrand, koji je na vrhovima prstiju tipitupao u pravcu izlaza, pada, i u susretu sa neijim kolenom gubi pet-est prednjih zuba. Pijuckajui red krvi red zuba, on skae na noge i odvaljuje pesnicom jednog nedunog posmatraa.

Gobrinus ispaljuje iz jednog velikog pitolja projektil koji se zove "Veri" i koji daje super-jako svetlo. Ideja je da tabadije budu zaslepljeni i onda, dok im se vid polako vraa, da se opasulje i smire. Projektili lebdi u vazduhu i sija kao MLATLEJEMSKA ZVEZDA ef policije razgovara putem fido-telefona sa graaninom u javnoj govornici. Tip je iskljuio sliku i trudi se da izmeni glas. "Oni tamo u 'Privatnoj vasioni' se usrae od batina." ef stenje. Festival tek poeo, a rulja ve divlja. "Hvala. Momci e uskoro stii. Kako se zovete? Rado bih vas predloio za Graansku medalju." "ta! Pa da i mene isprekantaju! Nisam ja potkaziva; samo vrim svoju dunost. Sem toga idu mi na jetru i taj Gobrinus i ti njegovi gosti. To su teke snobine." ef izdaje nareenje odredu za guenje pobuna, zavaljuje se u fotelju, i uz pivo gleda, na fidou, tok operacije. Ma ta je ustvari ovom narodu! Uvek se zbog neeg ljuti. Sirene zavijaju. Iako ovi bolgani jau neujne elektrine tricikle, ipak, u skladu sa vekovnom tradicijom, pomou sirene javljaju kriminalcima o svom dolasku. Pet tricikala se zaustavlja pred otvorenim vratima "Privatne vasione". Policajci sjahuju i poinju da se dogovaraju. Imaju na glavama cilindrine dvospratne lemove, crne, sa skerletnom bubavabom napred.Na elo sad zabacuju trkake naonjake koje su nosili iako njihovi tricikli nikako ne mogu da voze bre od dvadeset pet kilometara na sat. Imaju crne cupkaste bluze kao deji mece, a na pleima ogromne zlatne epolete. orcevi su im elektrik-plavi i upkasti; izme sjajno crne. Nose elektrine pendreke i pitolje koji ispaljuju aure sa zaguljivim gasom. Gobrinus se ispreio na ulazu. Porunik O'Hara kae: "Ma hajde, pusti nas da uemo. Nemam nalog za ulaz, ali dobiu ga." "Ako uete, ja tuim sudu", kae Gobrinus. Osmehuje se. Tano je da su administrativne prepreke njegovom dobijanju dozvole za legalno poslovanje bile prejake i pretvrde, ali je isto tako tano da e ga drava u ovom novonastalom sluaju podrati. Policiji nije nimalo lako da poini invaziju na privatni stan.

O'Hara baca pogled unutra, vidi dva tela na podu, i mnoge koji se dre za glavu, ili za slabine, ili briu krv; vidi i Acipitera koji sedi kao leinar zanet u snove o leevima. Jedno od ta dva tela se pridie i etvoronoke izlazi, izmeu Gobrinusovih nogu, na ulicu. "Porunie, uhapsite tog oveka!", kae Gobrinus. "On na sebi ima ilegalan fido. Optuujem ga za naruavanje moje privatnosti!" O'Hara je ozaren. Bar e moi da se pohvali jednim hapenjem. Trpaju Legranda u maricu, koja je pristigla tren posle ambulantnih kola. Crvenog Jastreba prijatelji iznose do vrata ali ne dalje. U momentu kada ga bolniari stavljaju na nosila, on otvara oi i neto mrmlja. O'Hara se nadnosi nad njega. "ta?" "Jednom sam se borio sa medvedom, a imao sam samo no, i proao sam bolje nego sa ovim pizdama. Optuujem ih za uvredu, povredu, napad, ozledu i uopte za celu frku." O'Harin pokuaj da navede Crvenog Jastreba da potpie nalog za hapenje ne uspeva, zato to je Crveni Jastreb sad u nesvesti. Policajac psuje. Kad ovom Crvenom Jastrebu bude bolje, odbie da potpie taj nalog. Naime, nee hteti da ga posle izlaska iz bolnice saekaju te enske i njihovi mladii. Nee to hteti, ako ima bar dva grama mozga u glavi. Kroz reetkaste prozore marice, Legrand cii: "Puftite me napolje! Ja fam drfavni fpijun!" Policija dobija poziv da hitno ide pred Narodni centar; tamo je u toku frka izmeu lokalnih ibadija i napadaa iz Vestvuda, frka koja preti da preraste u optenarodnu pobunu. Benediktina naputa tavernu. Iako je popila nekoliko ljaga (lupali su je po pleima, udarili u stomak, utnuli u dupe, tresnuli po glavi) ona ne pokazuje ni najmanji znak gubljenja fetusa. ib posmatra njen odlazak. ib je pola srean, pola tuan. Potmuli jad ga ispunjava, to e bebi biti uskraen ivot. Sad ve shvata da se njegovo protivljenje abortusu dobrim delom bazira na njegovoj identifikaciji sa fetusom: on zna tano ono to dedica misli da on ne zna. Shvata da je i njegovo roenje bilo sluaj, srean ili nesrean. Da su stvari ispale drukije, ne bi se nikakav ib rodio. Pomisao na sopstveno nepostojanje (nema slikanja, nema prijatelja, nema smeha, ni nade ni

ljubavi) uasava ga. Njegova majka, koja je u pijanstvu zanemarivala kontracepciju, abortirala je iks puta. Meu te abortuse se lako mogao svrstati i on. Gledajui kako Benediktina siledijski-hvalisavo koraa niz ulicu (ne smeta joj pocepana odea), on se pita ta je uopte nalazio u njoj. ak i kad bi njih dvoje imali dete, ivot s njom bio bi gorak.

U nadeno gnezdo usta ljubav dolee jo jednom, gugue, perjeslavna, zasenjuje, a onda odlee i pri tom, pri tom se iskaki, kao to ve ptice rade, da mlaz pomogne uzletanje. (Omar Runik) ib se vraa u svoj dom, ali jo nije u stanju da se vrati u svoju sobu. Ide u magacin. Tu je slika, sedam osmina zavrena ali ne sasvim zavrena zato to je njome ib bio nezadovoljan. ib je sada iznosi iz svoje kue i nosi u Runikovu kuu, koja je u istom grozdu jajolikih kua gde i ibova. Runik je u Centru, ali on kad nije kod kue, uvek ostavlja otvorena vrata. Koristei Runikovu opremu, ib zavrava sliku, radei sa pouzdanjem i sa intenzitetom kakve nije imao kad je sliku poinjao. Naputa, potom, Runikovu kuu, nosei iznad glave ogromno ovalno platno. Krupnim koracima grabi pored mnogih pijedestala i ispod njihovih povijenih grana-stepenita na ijim krajevima su stanovi-ovoidi. Mimoilazi nekoliko travnatih parkia sa drveem, prolazi ispod jo mnogih kua. Deset minuta kasnije, na domaku je centra Beverli Hilsa. Tu komercijalno orijentisani ib vidi U POPODNEVU OD ZLATA, TRI OLOVNE DAME koje kanuom plove preko jezerca Isus. Jedna je Mariam bin jusuf, druga je njena majka, a trea njena tetka. One mlitavo dre tapove za pecanje i gledaju prema ivom arenilu boja, muzike i razbrbljane gomile ispred Narodnog centra. Policija je rasturila tuu i sad dredi unaokolo da ne bi sluajno neko poeo ponovo. Sve tri ene su obuene u sumornu, sasvim telo-sakrivajuu, odeu muhamedanske fundamentalistike Vah-habi sekte. Ne nose ferede ni arove; ak ni

Vah-habisti vie to ne zah-htevaju. Njihova egipatska bratija na obali nosi modernu odeu, sramotnu i grehotnu, pa ipak tri dame ane u tom pravcu. Na periferiji gomile su Vah-habi mukarci, a u centru Vah habi ene. Mukarci su bradati, a obueni su kao za fido-film o Legiji stranaca; gahh-grahhuu neke psovke zato to ene neprilino otkrivaju svoja tela, ali ipak ih gledaju, ak zure. Ovo malo Vah-habi pleme je uhapeno u momentu lovokrae u jednom dravnom zoo-rezervatu u Abisiniji. Drava im je ponudila tri mogunosti: da budu zatvoreni u centar za rehabilitaciju, i to toliko dugo dok ne postanu graani kao i drugi, pa makar to znailo doivotno; da emigriraju u megalopolis zvani Haifa u Izraelu; ili da emigriraju u Beverli Hils u Kaliforniji. ta, apsana ili ivot meu kaurima? Sigurno ne meu kletim sinovima Izraela; i tako su oni pljunuli i izabrali Beverli Hils. Ali Alah im se narugao, Alah! jer ovde stanuje masa raznih Finkeltajna, Aplbauma, Zigela, Vajntrauba, Goldtajna, Rubintajna, i drugih iz djaurskog plemena Isakovog. to je najgore, u Beverli Hilsu ne postoji damija. Zato ovi moraju ili da putuju etrdeset kilometara svakog dana, do jedne damije na esnaestom nivou, ili da koriste svoje stanove. ib uri do plastine obale jezera,ostavlja sliku na zemlju i klanja se duboko, odmahujui eirom daleko u stranu. Nema veze to je eir prilino otrcan. Mariam mu uzvraa osmehom.ali osmeh se gubi pod dejstvom ukora njenih dveju pratiljaaperonki. 'Ya kelbl Ya ibn kelb!' viu njih dve na njega. ib im se ceri, mae eirom, i kae: "Ne sumnjam da sam oaran, madam! O, kako me vas tri divne dame podseate na Tri gracije!" Onda uzvikuje: "Volim te, Mariam! Ti si mi kao rua aronova! Divna, oiju kao srna, nevina! Tvrava nevinosti i snage, ispunjena estokim materinstvom i totalnom vernou prema oveku koga jedino voli! Tebe jedinu volim, ti si mi jedino svetlo u ovom crnom nebu mrtvih zvezda! Tebi vapaj moj polee preko ponora znaj!" Mariam bi razumela njegov Svetski engleski, ali vetar nosi njegove rei u suprotnom pravcu. Ona se budalasto smeka, a njega zahvata neodoljivo, ali kratko oseanje odbojnosti i sev gneva kao da ga je ona neto izdala. On pribira snage i vie: "Pozivam te da doe sa mnom na izlobu! Ti i tvoja majka i tetka budite gosti moji. Videe slike moje, duu moju, pa e znati kakav ovek e te odneti na svom Pegazu, golubice moja!"

Nita nije tako smeno kao verbalni izlivi zaljubljenog mladog pesnika. Takav ne da preteruje, nego razvaljuje. Smejem se. Ali sam i dirnut. I ovako mator, pamtim svoje prve ljubavi, onaj plam, one bujice rei,koje su munjom sevale i bolom se krile. Drage moje cure, sad ste veinom mrtve, a ako je neka i iva, ona je sad smeurani baburon. aljem vam jedan poljubac. - Dedica.

Mariamina keva ustaje u amcu. Za jedan sekund, ib vidi njen profil, i u tom profilu nagovetaj: ovakav e jastreb i Mariam biti kad doe u te godine. Sad mlada Mariam ima lice blago-orlovsko ("dimiskija ljubavi blago zakrivljena", tako je dedica nazvao taj nos), lice "izrazito" ali lepo. Njena matera, meutim, ba izgleda kao prljava stara orluina. A tetka... tu ne stoji poreenje sa orlovima nego pre sa kamilom. ib suzbija u svojoj glavi ova nepovoljna, tavie izdajnika, poreenja. Ne moe, meutim, da suzbije ovu trojicu mukaraca koji mu prilaze, bradati, zakukuljeni, neoprani. ib im se osmehuje i kae: "Ne seam se da sam vas pozvao." Gledaju ga belo, jer je brzo izgovoreni los-aneleski engleski za njih samo kvemkvem-bem-bem. Jedan Abu (tako Beverlihilani nazivaju svakog Egipanina u svojoj sredini) ahr-bahre jednu psovku tako starodrevnu da su se njome ljudi vreali jo u Meki pre Mo'ameda. Isti pokazuje pesnicu. Drugi Arapin iskorauje prema slici i potee nogom kao da e je ritnuti. U tom asu Mariamina mama otkriva da je u kanuu opasno stajati, da to nije kamila. Stvar se rapidno pogorava zato to te tri ene ne znaju da plivaju. Ne zna ni sredoveni Arapin koji je pokuao da mlatne iba. Nesuena rtva se izmakla i nogom u dupe poslala napadaa u vodu. Druga dvojica su mlai. Oni napadaju, jedan iba a drugi sliku. Obojica, ujui vritanje sa jezera, zastaju, pa gledaju kako tri dame padaju u vodu. Njih dvojica skau na obalu, ib obojicu gurne u lea, i oni padaju u vodu. Pandur uje kako estoro u vodi vrite i bacakaju se, i pritrava ibu. ib poinje da

se brine zato to Mariamino vritanje izgleda istinsko, ona zaista ne uspeva da odri nos iznad vode. Nije mu jasno zato se tih estoro tako ponaaju. Stopala bi trebalo da im budu na dnu; jezero je plitko, oveku do ispod brade. Ipak izgleda da se Mariam davi. Dave se i ostalih petoro ali to iba apsolutno ne interesuje. On bi morao da skoi da je vadi; ali ako to uradi, morae da se presvue pre odlaska na izlobu. Na tu misao, glasno se smeje, a kad vidi da pandur ili ti bolgan kree prvo da vadi ene, smeje se jo glasnije. Uzima svoju sliku i odetava smehehejui se. Ipak, pre nego to stie do galerije, uozbiljuje se. "Kako je mogue da je dedica bio toliko u pravu? Kako to on mene tako dobro ita? ta sam ja, neki prevrtljivko, plitki tip? Ne, ozbiljno, suvie sam se esto zaljubljivao, i suvie duboko. ta mogu, kad volim Lepotu, a lepotice koje volim nemaju dovoljno Lepote? Moje oko suvie zahteva; ono ponitava enje srca moga." MASAKRIRANJE MIKRO-SENZIBILITETA Ono ulazno predvorje kroz koje ib ulazi (ima dvanaest predvorja) uraeno je po nacrtima dedice Vinegana. Posetilac zalazi u dugu krivudavu cev obloenu ogledalima pod raznim uglovima. Vidi ispred sebe, na kraju hodnika, trouglasta vrata. ini mu se da su vrata tako majuna da niko stariji od devet godina ne moe kroz njih da se provue. Dok hoda, postepeno se uvruje u iluziji da hoda po zidu, pa sve blie plafonu, i najzad da hoda glavom nadole, nogama po plafonu. A vrata se, to im se vie primie, poveavaju, najzad postaju ogromna. Komentatori su nagaali da je umetnik ovakvim ulazom hteo da simbolizuje kapiju za svet umetnosti. ovek treba prvo da se postavi naglavce pa onda da ue u svet estetike. Stupajui u ogromnu izlobenu dvoranu, posetilac prvo pomisli da je dvorana nekako reverzirana ili prevrnuta, pa postaje jo vrtoglavija. Za onaj najudaljeniji zid misli da mu je najblii, sve dok se ne reorijentie. Poneki posetilac ne uspeva da se reorijentie, pa mora da izae napolje da ne bi pao u nesvest ili se izbljuvao. S desne, iviluk za eire, sa natpisom: OVDE OKAITE SVOJE GLAVE. To je dedicina dupla igra rei. Dedica uvek tera alu mnogo dalje nego to ukus veine ljudi doputa. Meutim, ako dedica preteruje verbalno, njegov pra-praunuk ib je vizuelno doterao do iza Meseca.Trideset njegovih najnovijih slika izloeno je ovde,

ukljuujui poslednje tri u pasjoj seriji, Pas-tuv, Pasi, bre! i Pasavaj se ko moe! Raskinson i njegovi sledbenici prete da e se ispovraati ovde i sada, a Luskus i njegovo jato hvale, ali uzdrano. Luskus im je rekao da sa neogranienim pohvalama priekaju dok on ne obavi jedan mali razgovor sa mladim Vineganom. Fidovizijski ljudi snimaju, intervjuiu, pokuavaju da potpale svau izmeu Raskinsona i Luskusa. Glavna dvorana ove graevine ima formu gigantske hemisfere sa sjajnim plafonom na kome se boje menjaju, i to kompletan spektar svakih devet minuta. Pod je u vidu titanske ah-table, a u centru svakog kvadrata je po jedno lice, naime portret po jednog velikana neke umetnosti. Tu su Mikelanelo, Mocart, Balzak, Zeuksis, Betoven, Li Po, Tven, Dostojevski, Farmisto, Mbuzi, Kjupel, Krinagurti itd. Ima deset kvadrata bez lica, koji su ostavljeni zato da bi budue generacije mogle da unesu svoje kandidate za besmrtnost. Nii deo zida oslikan je muralima koji prikazuju znaajne dogaaje iz ivota ovih umetnika. Jedan deo povijenog zida izdeljen je na devet pozornica, po jedna za svaku Muzu. Nad svakom pozornicom je po jedna konzola sa dinovskom statuom boginje koja predsedava toj pozornici. To su gole, prerazvijene enske figure: kolosalnih dojki, irokih kukova, debelijeh nogah, kao da je skulptor u njima video boginje Zemlje a ne rafinirane intelektualke. Lica su im fundamentalno nalik na glatka zadovoljna lica klasinih grkih statua, ali oko oiju i usta imaju neki uznemiravajui izraz. Usne se smee, ali im malo treba pa da se grozno iskeze. Oi su duboko usaene i pretee. NEMOJ ME ZBOG DOBITKA IZDATI, one kao da kau. JER AKO TO URADI... Transparentna plastina hemisfera pokriva svaku pozornicu posebno, i svojim akustikim karakteristikama zadrava zvuk ispod sebe, tako da ne smeta ljudima kraj drugih pozornica niti ostalim posetiocima. ib se probija kroz bunu rulju prema pozornici Polihimnije, muze u ijoj je nadlenosti i slikarstvo. Pri tom prolazi pored pozornice na kojoj stoji Benediktina i izliva svoje olovno srce u alhemiji zlatnih nota. Ona vidi iba, i nekako uspeva da pretei zuri u njega, a da se istovremeno smei svojim sluaocima. ib je ignorie, ali zapaa da je ona sad u nekoj drugoj haljini, a ne u onoj koja je pocepana u tui u krmi. Ranije je oko zgrade video mnogo policije. Gomila ne izgleda neto mnogo eksplozivno, tavie izgleda srena, mada moda sklona dernjavi. Ali policajci znaju kako je ovo varljivo. Samo jedna varnica...

ib prolazi i pored pozornice muze Kaliope. Tamo Omar Runik dri slovo. Stie do pozornice Polihimnije, klima glavom Luskusu koji mu domahuje rukom, i postavlja svoju sliku na pozornicu. Naziv slike je Pasakriranje nevinih, a podnaslov Nit' je gloe nit' je drugom daje. Slika prikazuje jednu talu. tala je u nekoj peini sa neobino oblikovanim stalaktitima.Svetlo koje se probija, ili razbija, kroz peinu je ibovo crveno. Ono prodire u svaki objekat, udvostruuje svoju snagu, a zatim zrai, isprelamano, na razne strane. Posmatra treba da se kree tamo-amo ispred slike: tada e videti sve, i naslutiti likove ispod likova. U dnu peine, u pregradama, su krave, ovce i konji. Neki uasnuto gledaju Miru i bebu. Druge ivotinje su zinule, pokuavaju Miru da upozore. To ib koristi legendu da su ivotinje u tali mogle da govore jedna drugoj, one noi kad je roen Hrist. U jednom uglu je Josif, umorni starac, sav skljokan. Na njegovoj glavi su dva mala roga, oko svakog po oreol, znai sve je u redu. Mira-Marija je okrenula lea slamnatom krevetiu gde bi beba trebalo da lei; dakle, ona ne pazi. Na podu peine je tajni ulaz sa poklopcem, trap-ulaz; otklopljen je; jedan ovek ogromnog rasta posee odatle i stavlja ogromno jaje na slamnati kreveti. On dolazi iz peine ispod peine, obuen je moderno, ima pijanaki izraz na licu, i, kao i Josif, skljokan je na nain koji bi bio mogu samo bez kime. Iza tog diva je ludo debela enetina, ista ibova majka. Ona je prigrabila bebu, koju joj je div dodao pre nego to je stavio jaje na slamu. Beba ima predivno lice, proeto sjajem oreola, i to belim sjajem. Meutim ena je uzela taj oreol u aku i otrim krajem kolje i kasapi bebu.ib dobro poznaje anatomiju; dok je doao do svog doktorata na likovnoj akademiji u Beverli Hilsu, morao je da secira poprilian broj leeva. Telo bebe nije neprirodno izdueno, kao tolike druge ibove ljudske figure; naprotiv, izvedeno je sa fotografskim realizmom, izgleda kao prava pravcijata beba. Kroz veliku krvavu rupu ispada utroba. Svaki gledalac osea kako ga neto pogaa u njegovu sopstvenu utrobu, kao da to nije slika, kao da su na svom pragu, izlazei iz kue, nali istinsku rasporenu bebu. Ljuska jajeta je poluprovidna. U mutnom umancetu plovi gnusan mali avo, sa rogovima, kopitima i repom. Njegova mutna fizionomija predstavlja kombinaciju lica

Henri Forda i Ujka Sama. Kad gledalac mie glavu levo-desno, nasluuju se lica drugih istaknutih stvaralaca modernog drutva. Kroz prozor tale gleda gomila drugih ivotinja koje su dole da oboavaju, a umesto toga sad bezglasno vrite od uasa. U prvom redu su one ivotinjske vrste koje je ovek istrebio i utukao ba do poslednjeg primerka, kao i one vrste koje opstaju samo jo u zoo-vrtovima i prirodnim rezervatima. Tu su dodo, plavi kit, golub-putnik, kvaga, gorila, orangutan, polarni medved, kuguar, lav, tigar, grizli medved, kalifornijski kondor, kengur, vumbat, nosorog, elavi orao. Iza njih su druge ivotinje, a jo dalje, na brdu, mrane uee figure tasmanijskog uroenika i Indijanca sa Haitija. "Da ujemo vae cenjeno miljenje o ovoj poprilino neobinoj slici, doktore Luskuse?" pita jedan fido-intervjuista. Luskus se smei i kae, "To u miljenje moi da izrazim kroz nekoliko minuta. Moda je bolje da prvo govorite sa Dr. Raskinsonom. On je izgleda svoj stav formirao za jedan sekund. Znate onu poslovicu o budalama i anelima: uvek su sasvim sigurni da su u pravu." Fido prenosi svetu Raskinsonovo crveno lice, krik i bes. "Govnarije odzvanjaju svetom!" kae ib glasno. "UVREDA! ISPLJUVAK! PLASTINE IZMETINE! UDARAC SVEMU UMETNIKOM I SVEMU LJUDSKOM I HUMANOM! OVA SLIKA JE UT U DUPE OVEANSTVA! UVREDA! UVREDA!" "A u emu se ta uvreda sastoji, Dr. Raskinson?", pita fidadija. "Je l' zato to ismeva hriansku veru, ili moda panamoritsku? Meni se uopte ne ini da je to poruka ove slike. Meni se ini da Vinegan hoe da kae da su ljudi pervertirali hrianstvo, moda i sve druge religije, sve ideale, da bi postizali svoje sopstvene sebine, samodestruktivne ciljeve; da je ovek bazino ubica i izopaitelj. Tako bih bar ja rekao, mada sam ja, naravno, laik, a..." "Prepustite analizu kritiarima, mladi ovee!" kae Raskinson odseno. "Imate li vi dupli doktorat, jedan iz psihijatrije i jedan iz umetnosti? Jeste li dobili dravno ovlaenje da kritikujete?" Trenutak potom Raskinson nastavlja; "Ovaj Vinegan, koji sa talentom blage veze nema, a kamoli sa nekakvom 'genijalnou' o kojoj prtljaju izvesni samozalueni

puai neega ovde, ovaj gnusobomorni spodobni stvor sa Beverli Hilsa, prikazuje ljudima ovo ubre, u stvari najobiniju kojetariju koja je privukla panju samo zbog nove tehnike kakvu je bilo koji elektriar mogao izmisliti. Ja sam van sebe od gneva to je jedan takav trik, takav jeftin tos, prevario i zaludeo ne samo neke pojedince u publici, ve i jednog visoko obrazovanog od drave potvrenog strunjaka kao to je onaj dr Luskus koga vidite tamo. Dodao bih da e uvek postojati magarci okieni zvunim titulama koji njau tako glasno, pompezno, i nerazumljivo, da..." "Sloiete se", kae fido-televizdija, "da su mnogi slikari koje danas nazivamo velikima, recimo Van Gog, bili osuivani ili ignorisani od strane kritiara savetnika? I..." Fido-televizdija ume, radi vee radosti svojih gledalaca, maestralnom vetinom da isprovocira provalu besa kod intervjuisanoga. Sad televizdija zastaje. Raskinson se nadima, glava mu se sva pretvara u jedan ogromno oteeni krvni sud na samoj ivici aneurizma. "Nisam ja nestrunjak!" vriti on. "Nisam ja kriv to je u prolosti bilo raznih Luskusa! Znam ta govorim! Vinegan je samo mikrometeoriti na nebesima umetnosti, ne zasluuje taj cipele da isti velikanima slikarstva. Njegovu reputaciju je naduvala izvesna klika duvadija koji ele da se posle sami ogreju na reflektovanoj slavi. Te hijene ujedaju ruku koja ih hrani, kao besni psi..." "Da niste malo pomeali metafore?" kae televizdija. Luskus neno prihvata iba za ruku i vodi ga u stranu, do jednog mirnijeg mesta gde ih fido kamere ne mogu uhvatiti. "Dragiu moj eerni", gue Luskus. "doao je trenutak da se izjasni. Zna koliko te ludo volim, ne samo kao umetnika nego i kao oveka. Sad je i tebi sigurno nemogue da dalje odoleva vibracijama duboke simpatije, koje neometano preleu ovaj neveliki prostor izmeu nas. O boe moj, kad bi ti samo znao koliko ja sanjam o tebi, slavni moj bogoliki ibe, sa..." "Ako misli da u da pristanem samo zato to ima mo da podri ili obori moju karijeru, i da mi uskrati stipendiju, onda se vara", kae ib. I istre ruku. Luskusovo jedino oko bulji. "Jesam li ti odvratan?" kae on. "U moralnom pogledu valjda nisam?..."

"Radi se o principu", kae ib. "ak i da sam zaljubljen u tebe, to nikako nisam, ne bih poao u krevet s tobom. Hou da se o meni sudi samo na osnovu mog stvaralatva, i nieg vie. Uostalom, boli me uvo ta ko misli. Neu da sluam ni pohvale ni pokude, tvoje ili ma ije. Gledajte, vi akali, gledajte moje slike i priajte jedan drugome o njima. Ali ne terajte me da se saobrazim sa vaim sliicama o meni." JEDINI DOBAR KRITIAR JE MRTAV KRITIAR Omar Runik je siao sa svoje govornice i sad stoji pred ibovim slikama. Stavlja jednu aku na levu stranu svojih golih prsa, tamo gde je utetoviran lik Hermana Melvila. Homer zauzima drugo poasno mesto, na desnoj strani prsa junakih. Runik se dernja vrlo glasno, a njegove crne oi sada su poput provaljenih vratanca na nekoj pei u kojoj se upravo dogodila eksplozija. Nije to prvi put da ga u suoenju sa ibovim slikama obuzme inspiracija.

Zovite me Ahab, a ne Imael. Jer ja Levijatana upecah, diva. Divljeg magarca drebe sam, roeno oveku i eni. Gledni u moje oko! Ono je sve videlo! Moja su prsa vino bez slavine, more sam sa vratima, ali su vrata zaglavljena. Pazi! Prsnue koa ova, razvalie more ta vrata. " Ti si Nimrod", kaem ibu, prijatelju svom. as je doao da Bog kae anelima svojim ovako: Ko poinje slikajui ovako, nita mu nemoguno nije. Ovaj e duvat i u svoj rog pred rampom autoputa za nebo, traei Mesec za taoca, Svetu devicu za enu, i delie profit fifti-fif ti sa velikom Kurvom Vavilonskom!

"Zaustavite tog majmuna!" vie direktor festivala. "Napravie vam rusvaj kao proli put!" Bolgani poinju da prodiru sa raznih strana. ib gleda Luskusa koji razgovara sa televizdijom. ib Luskusa odavde ne moe da uje, ali je siguran da Luskus ne govori mnogo pohvalno o njemu.

Melvil je o meni pisao mnogo pre roenja mog. ovek sam koji je poeleo univerzum da shvati i Boga, nainom svojim i dahom. Ahab sam ija mrnja mora smrviti, zdrobiti, okonati krahom sve prepreke Vremena i Prostora, i smrtnosti sopstvene takoe. Baciu u matericu postanja plamene svoje due komade, uznemiriu ona izmenjena stanja; svoje prisustvo tada otkrie entitet-po-sebi, tajna Sila, u jezgru kosmosa zgureno Bie, istina to je dosad neznana bila! Direktor gestovima upuuje policajce da sklone Runika. Raskinson se i dalje dernja, iako su kamere koncentrisane na Runika i na Luskusa. lanica Mladih radikala, SF spisateljica Huga Vels-Erb Hajnsterberi, drhti od histerije izazvane Runikovim glasom, ali i od elje za osvetom. Kradomice se primie fidadiji koji radi za Tajm. Taj Tajm odavno vie nije magazin, nedeljni list, jer magazini vie ne postoje; sad je to komunikacioni biro na dravnim jaslama. Sudbina Tajma odlino ilustruje vladinu politiku "jednom rukom hrani, drugom rukom dri". Daje im lovu i sve to im treba da opstaju od dana do dana, ali udesi da izvrni organ odreuje ta e se objaviti i kako. Red slobode govora u Americi, red dotacija iz dravne kase. Mnogo dobro. U teoriji. Tajm se ipak i dalje dri, bar u neemu, svoje stare, tradicionalne ureivake politike: istinu i objektivnost rtvuje radi briljantnosti i ujedljivosti lanaka, a naunu fantastiku odluno suzbija. Tajm se podsmevao svakom SF delu Huge Hajnsterberi,

svakom bez izuzetka. Sad je ona resila da se lino osveti za nepravde nanete pristrasnim kritikama.

Quid nunc? Cui bono? Vreme? Prostor? Materija? Sluajnost? kad umre, pakao? Nirvana? a ako je nita, onda o niemu ne mislim nita. Gruvaju topovi filozofije. Ispaljuju sve same orke. A municijski depo teologije eksplodirao je, bacio ga u vazduh saboter Razum. Zivkaj me i Efraim ako hoe, jer na bojem gazu me stopirae, nisam nao da kaem pravu re pa da me puste na Nebo. Al' ako niam nao kaem "iboleth", bar znam kaem "ranje"! Huga Vels-Erb Hajnsterberi je upravo ritnula Tajmovog dopisnika u jaja. On instinktivno trza ruke, i njegova kamera, koja je veliine fudbalske lopte, a i oblikom nalik na fudbalsku loptu, izlee iz njegovih ruku i odvaljuje Bonk! jednog mlaeg tipa po tintari. A taj je Mladi radikal, Ludvig Euterpius Mojcart. Silno je besan to su upravo ocrnili i prezreli njegovu tonsku poemu trcanje iz buduih paktova. Ovo sa kamerom po glavi dovoljno je da tipu najzad pukne film. On glavnom muzikom kritiaru zabija jadnu dobru pesnicu u trbuinu. Od bola vriti Huga a ne Tajmov dopisnik. Njeni goli noni prsti su udarili u tvrdi plastini oklop kojim taj novinar, koga su ve mnogo puta ritali u jaja, titi svoje genitalije. Huga skakue unaokolo na jednoj nozi, a povreeno stopalo druge noge dri obema akama. Takvim rotacionim kretanjem nalee na neko mlado ensko. Poinje lanani efekat. Dopisnik dr-biroa Tajm saginje se da uzme kameru, a neko pada preko njega. "Aaaaa-haaaa!" vriti Huga, zajahuje svog protivnika, otre mu lem s glave i poinje da ga marie po glavi optikom stranom kamere. Poto je to "solid-stejt" kamera bez mekanih delova, i poto i dalje radi, milijardama gledalaca stiu izvesne vrlo interesantne, mada pomalo vrtoglave, slike. Dodue, krv sakriva jednu stranu

vidnog polja kamere, ali gledaoci ipak vide dosta. A onda novi domet kreativnog kadriranja: kamera izlee u vazduh, tumbajui se brzo. Neki bolganina joj nabio elektrini pendrek u lea, pa se Huga ukoila i odbacila kameru u visokom luku iznad i iza sebe. Njen sadanji ljubavnik baca se na tog pandura; oni se valjaju po podu; jedan maloletni delikvent iz Vestvuda grabi elektrini pendrek i fino se zabavlja gurajui njime odrasle oko sebe, sve dok se na njega ne baci jedno lokalno mome. "Pobunologija je opijum masa", stenje ef policije. On upuuje poziv svim jedinicama, a zove i efa policije u Vestvudu, koji, meutim, ima dovoljno sopstvenih problema. Runik se gruva pesnicom u prsa i zavija kao vuk:

Gospodine, ja postojim! i nemoj mi rei, vasiono, kao to si Stivenu Krejnu rekla, da iz toga ne proizilaze nikakve obaveze za tebe. ovek sam, jedinstven sam. Bacio sam hleb kroz prozor, popiao se u vino, izvuk'o ep iz dna Nojeve barke, posek'o Drvo znanja za potpalu, zeznuo celu radnju kompletno, a kad bi' vid'o Svetoga duha, dunuo bi' ga po zubima dobro. A znam dobro da sve to ne znai prokleto, totalno nita; Nita ne znai nita, znam da ono to jeste jeste a ono to nije nije, rua je rua je rua je a mi smo ovde al' neemo jo dugo i to je sve to moemo da znamo! Raskinson vidi da ib nadire ka njemu, i pokuava, kretei, da bei. ib grabi svoje platno Pasivna pasmina i lupa Raskinsona po tintari njime. Luskus protestuje, uasnust ne zato to e Raskinson biti povreen, nego zato to platno moe biti oteeno. im se okree na tu stranu i odvaljuje ivicom ovalnog platna Luskusa u stomak.

Zemlja se tetura kao brod koji tone, brod kome je kima slomljena poplavom i bujicom izmeta sa neba i iz dubina: to je Bog dao kad je Ahab po vikao " Totalno sranje! Totalno sranje!" Plaem kad pomislim da je ovo ovek i ovo njegov kraj. Al' ekni! Na kresti poplave trojarbolac starinskog oblika plovi. Letei Holananin! Ahab je opet na palubi. Smejte se, suaje, rugajte se, Norne! Jer Ahab sam, i ovek, pa iako ne mogu da probijem rupu kroz zid onog-to-se-vidi, fenomenona, i zgrabim bar jednu punu aku onog-to-jeste, noumenona, nastaviu da udaram! udaram! udaram! Moja posada i ja neemo se predati, makar se grede rascepljivale ispod naih nogu, makar potonuli i tako se pojednaili sa ovim optim sranjem. Tren ovaj u bojem oku plamtee veno: naspram sjaja Oriona, Ahab stoji, pesnice stisnute i falusa krvavog, kao Zevs kad izlae pogledima trofej razmukarenja njegovog oca Krona, A onda on i posada mu i laa preko ivice sveta se omiu naglavce, i kol'ko sam uo, evo i sada p a d a j u ib se pretvara u uzdrhtalu masu panine protoplazme: drmnula ga struja iz elektrinog pendreka nekog bolgana. Dok se pribira, uje dedicin glas iz mini-vokitokija u svom eiru:

"ib, dolazi brzo! Acipiter je provalio unutra i sad pokuava da prodre u moju sobu!" ib ustaje i gura se, rve, bori ka izlazu. Stie kui sav zadihan i vidi da su vrata dedicine sobe ve otvorena. Poreznici iz Uprave drutvenih prihoda i tehniari za elektroniku stoje u hodniku. ib ulee u dedicinu sobu. U sredini stoji Acipiter, bled, uzdrhtao. Nervno ivan. Videi iba, skuplja se i uzmie, govorei: "Nisam ja kriv. Moralo se provaliti u sobu. Jedino tako sam mogao stvarno da se uverim. Nisam kriv; nisam ga ni pipnuo." ibovo se grlo stiska i sklapa samo u sebe. Ne moe da govori. Kleknuvi, uzima dedicu za ruku. Na dedicinim poplavelim usnama je laki osmeh. Pobegao je Acipiteru, ovoga puta stvarno zauvek. U ruci mu je poslednja stranica rukopisa. KROZ BALAKLAVE MRNJE ONI JURIAJU KA BOGU Tokom svog ivota video sam stvarno mali broj onih koji istinski veruju, i ogromnu veinu onih koji su istinski indiferentni. Ali neki novi duh poinje da ulazi u ljude. U mnogim mladim ljudima i enama oivela je ne ljubav prema Bogu, nego estoka antipatija prema njemu. To me uzbuuje i daje mi snagu. Mladii kao to su moj unuk i onaj Runik izvikuju svetogra, i tako na indirektni nain slave Boga. Da ne veruju u njega ne bi se maltretirali da ga ocrnjuju. Poinjem, zato, da stiem utisak da naa budunost ne mora neizbeno da bude tako crna. STIGOH U STIGIJSKU EKAONICU ili STIKS, REKA BEZ POVRATKA Obueni u crninu, ib i majka mu silaze liftom do nivoa 13 B. Vonja je besplatna, lift prostran, zidovi sami svetle. Na alteru ib govori u fido-kameru, kae kud ele da putuju. Iza jednog zida, proteinski kompjuter, ne vei od ljudskog mozga, rauna. Iz proreza isklizava kodirana putna karta. eleznika stanica je prostrana kao kakav zaliv. Kroz to prostranstvo Cib prilazi jednom prorezu, ubacuje kartu, iz drugog proreza ispada druga karta. Mehaniki glas ponavlja sve informacije, za sluaj da su putnici nepismeni te da ne znaju sami da proitaju ta na karti pie. U zaliv se sjuruju gondole-vagoni i usporavaju do punog zaustavljanja. Nemaju tokove nego lebde na gravitonskim poljima koja se moraju konstantno rebalansirati.

Delovi staninog prostora se uvlae, povlae, unazad, stvarajui pristanite za svaku gondolu-vagon pojedinano. Putnici prvo stupaju u kaveze predviene za njih, kavezi kreu napred do gondola i otvaraju se, onda putnici prelaze u gondole same. Sede i ekaju, a sigurnosne oblik-mree se sputaju preko njih i oblikuju. Iz bonih delova gondola izvlae se zakrivljene plastine povrine i susreu se na sredini iznad putnika: sad je svaka gondola snabdevena prividnim, zatvorenim plastinim krovom. Gondole ekaju na signal da je put slobodan. Sve to se obavlja potpuno automatski, uz nadzor viestruko redundantnih proteinskih kompjutera. Signal im je stigao, i gondole polako kreu ka svojoj cevi. Zastaju, ekajui sledeu potvrdu da mogu da pou. Stie potvrda, triput proverena za mikrosekund. Brzo ulaze u cev, naporedno. Hhvuuuu! Hhhvuuuu! Druge gondole ih prestiu. Cev svetluca ukasto, kao da je ispunjena nekim elektriziranim gasom. Gondola rapidno ubrzava. Jo stie pokoja bra gondola i prelazi ih, ali ibova gondola postojano dobija na brzini, i uskoro ide tako da je vie niko ne moe prestii. Ispred njih se vidi okrugla zadnja strana jedne gondole: to je plen koji e im beati sve do trenutka pristajanja u odredinu stanicu, koja im je ista. U ovoj cevi nema mnogo gondola. Sto miliona ljudi ovde stanuje, ali ipak je put sever-jug manje-vie prazan. Veina Losanelana ostaje uvek unutar samodovoljnih gradskih zidina. Vie je saobraaja na putu istok-zapad, zato to jedan maleni procenat stanovnitva vie voli javne plae na obali pravog mora nego optinske bazene. Vozilo vriti ka jugu. Posle dva-tri minuta poinje da usporava i da se sputa. Iznenada je u novom poloaju, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na horizontalu. ibaju nadole, promie nivo za nivoom. Kroz prozirne zidove cevi ib moe ponekad da nasluti oblike i slike drugih gradova. Arhitektura nije svuda ista. Na nivou 8, a to je grad Long Bi, kue nisu ovalne nego lie na dva komada rezanog kvarca, svaki priblino u vidu etvrtaste tepsije za pitu, dve takve tepsije sastavljene upljim stranama. Takva kua nije u grozdu sa drugim kuama, nego stoji sama na stubu koji je ukraen izrezbarenim figurama. Stepenite ima izgled leteeg potpornja iz klasine gotske arhitekture. Na nivou 3 A cev se ispravlja i nastavlja horizontalno. Sad gondola huji pokraj izvesnih ustanova zbog kojih mama zatvara oi. ib stiska maminu ruku i razmilja o svom polubratu i o jednom svom roaku: ta dvojica su negde iza ove ukaste plastike. Petnaest procenata stanovnitva nalazi se na ovom nivou. Tu su mentalno zaostali, neizleivo ludi, suvie nakazni, tu su monstrumi i senilni starci. Ovde se oni

roje u bezbrojnim jatima. Pritiskaju svoja prazna ili unakaena lica na zid cevi, gledaju kako lepe gondole prolaze, prolaze...

"Takozvani 'humanitarni' pristup medicini diktira da se u ivotu odre i bebe koje bi trebalo (po imperativu Prirode) da umru. Jo od dvadesetog veka odravaju se u ivotu genetski defektna ljudska bia. Jasno je da su se ti geni zato stalno rasprostirali, irili. Tragedija je u tome to sad nauka moe da otkrije i popravi defektne gene i u spermatozoidu, i u jajnoj eliji. Teoretski, sva ljudska bia bi mogla da uivaju u blagodeti savreno zdravog tela i savreno zdravog mozga. Ali doktora i medicinskih ustanova nemamo ni priblino koliko bi trebalo za tako neto, jer se previe dece raa, mada stopa porasta populacije polako opada. Medicina odrava oveka u ivotu tako dugo da senilnost najzad neizbeno doe po svoje. Otud sve vie i vie propalih jadnika lienih uma, starkelja kojima cure vale iz usta. Poveava se i broj mentalnih sluajeva. Postoje terapije i lekovi kojima bi se veina takvih mogla vratiti 'normalnosti', ali, opet, nema dovoljno doktora i bolnica. Moda e jednog dana biti, ali to 'moda' ne pomae ovim nesretnicima danas. ta sad initi? U antikoj Grkoj su defektne bebe ostavljali na poljima da umru. Eskimi su svoje starce stavljali na ledene sante i tako slali na poslednje putovanje. Je l' vi predlaete gasnu komoru za nae abnormalne bebe i senilne stare? Ponekad pomiljam da bi to bilo najmilosrdnije. Ali ja ne bih nikad okrenuo prekida, pa prema tome ne mogu ni od koga drugog da traim da okrene taj prekida. A kad bi neko pokuao da ga okrene meni, dobio bi od mene metak u elo." (Iz Privatnih pranjenja dedice Vinegana)

Gondola-vagon lebdi ususret jednom od retkih raskra. Putnici gledaju desno, u iroka usta cevi sa kojom se njihova cev ukrta. Jedan ekspres-voz leti ka njima; samo to ih nije dohvatio. Sudar neizbean. Iako znaju da sudara nee biti, putnici gre prste oko mree, kripe zubima, upiru se nogama. Mama je tiho vrisnula. Druga je letilica fijuknula iznad njih i nestala. Vazduh je flapnuo i otegnuto odvritao, kao dua koja odlazi u podzemni svet gde e joj se suditi. Cev se ponovo sputa, oni lete nadole sve do nivoa 1. Tek sad vide zemlju, prirodno tlo, i masivne samopodeavajue stubove na kojima poiva megalopolis. Uz

put preleu jedan smean starinski gradi, Los Aneles sa poetka 21. veka, sauvan danas kao muzej. Ispod kocke megalopolisa ima jo takvih muzeja. Petnaest minuta posle ukrcavanja, dvoje Vineganovih stiu na kraj ove linije. Lift ih sputa do samog tla. Tu ulaze u veliku crnu limuzinu. Limuzinu obezbeuje jedna privatna pogrebnika firma; Ujka Sam, a i vlada Los Anelesa, plaaju kremaciju ali ne i pogreb. Crkva vie ne insistira na sahranjivanju mrtvih u zemlju. Moe da bira da li e biti pepeo na vetru ili le pa da se hladi ispod zemlje. Limuzina izbija na sveilost prirodnog sunca, koje je na pola puta ka zenitu. Mama poinje da ima problem sa disanjem, ruke i vrat poinju da joj crvene i otiu. Napad alergije, iako vazduh u ovu limuzinu ulazi kroz erkondin sistem. Tri puta u ivotuje mama izlazila iz kocke megalopolisa, i sva tri puta je imala alergijski napad. ib je uteno tape po ruci. Limuzina muno vozi preko grubo prikrpljenog druma.Ipak, ta "muna vonja" izgleda muna i spora samo u poreenju sa letom gondole. Ovo arhaino osamdeset godina staro vozilo sa elektrinim motorom i gorivnim elijama ustvari vozi prilino brzo, i za kratko vreme prevaljuje deset-kilometarsko rastojanje do groblja. Samo se jednom uz put zaustavlja, da pusti jednog jelena da pree drum. U susret im stupa svetenik, otac Felini. Njemu je veoma ao to mora da im saopti da je po miljenju Crkve dedica za ivota poinio svetogre. Da bi sakrio krau para, podmetnuo je neiji le u mrtvaki koveg kao "svoj" le, dao da se nad takvim kovegom ita misa i da se koveg sahrani na sveto tlo. To je svetogre. tavie, dedica je umro kao kriminalac koji se nije pokajao. Bar koliko je crkvi poznato, nije uinio nikakvo pokajanje pre svoje smrti. ib je oekivao da sahrana nee biti dozvoljena. Crkva Svete Marije na BH-14 ve je odbila da obavi poslednje rituale za dedicu. Ali dedica je ibu mnogo puta rekao da eli da bude sahranjen pokraj svojih predaka. ib je krvavo reen da dedicinu elju ispuni "E pa onda u ga sahraniti sam!" kae ib. "Eno, tamo na rubu groblja!" "E to neete moi!" kau uglas pop, grobljanski slubenici, i jedan federalni agent. "Ma nemoj mi rei! Ovamo lopatu!" Tek sad uvia da je pred njim uzano tamno lice i sokolski nos Acipitera. On je taj federalni agent. Nadgleda iskopavanje dedicinog (prvog) kovega. Uokolo stoji najmanje pedeset fido televizdija koji sve snimaju svojim kamerama. Nekoliko

dekametara iznad njihovih glava lebde njihove reporta-emisione kutije. Sve su vesti sada posveene dedici, kao to i prilii poslednjem milijarderu u istoriji oveanstva i najveem kriminalcu stolea. Televizdija: "Gospodin Acipiter, ak' bi nam rekli nekoliko rei? Da li u preterati ako kaem da najmanje deset milijardi ljudi sada posmatra ovaj istorijski dogaaj? Neu preterati. ak i deca u osnovnoj koli dobro znaju koje dedica Vinegan Nepobedivi. Kakva su vaa oseanja u ovome momentu? Vi se tim jednim sluajem bavite ve dvadeset est godina. Uspeno okonanje sluaja sigurno vam donosi veliko zadovoljstvo." Acipiter se ne smei, kao to se ni sredite kamena diorita ne moe da nasmei. "Pa, zapravo, nisam provodio itavo radno vreme bavei se samo ovim sluajem; njemu sam posvetio, kad se gleda akumulativno, ukupno oko tri godine rada. Ali poto sam svakog meseca odvajao pokoji dan za ovaj sluaj, mislim da moete rei da sam dvadeset est godina bio na Vineganovom tragu. Intervjuista: "Pria se da kraj ovog sluaja ujedno znai i kraj Uprave drutvenih prihoda tj. Poreske uprave. Ako je za ono to smo uli tano, UDP je postojala samo jo zbog Vinegana. Imali ste vi, naravno, i druge dunosti tokom tog perioda, ali je gonjenje falsifikatora, gonjenje kockara koji ne prijave svoj prihod itd. postepeno predavano u nadlenost drugim dravnim Biroima. Da li je to tano, i ako jeste, ta planirate da radite u budunosti?" U Acipiterovom glasu svetluca jedan usamljeni kristal emocija. "Da, ukida se naa UDP. Ali tek kad se okona proces protiv Vineganove unuke i njenog sina. Oni su ga prikrivali te su zato sauesnici pridrueni posle izvrenja krivinog dela pljake. Zapravo, trebalo bi izvesti pred sud celokupno stanovnitvo Beverli Hilsa, nivo 14. Znam, mada jo ne mogu i da dokaem, da je svako ivi, na elu sa efom policije, tano znao da se starac Vinegan krije u toj kui tj. stanu. ak je znao i Vineganov svetenik, jer je Vinegan esto odlazio na misu i ispovest. Sad pop tvrdi da je ubeivao Vinegana da se preda i odbijao mu oprotaj greha dok se ne preda. Meutim Vinegan, okoreli 'mi', pardon, hou rei kriminalac, nije posluao svetenika. Govorio mu je da nije zloinac on, nego, verovali ili ne, Ujka Sam tj. naa drava. Zamislite to vreanje, tu izopaenost!"

"Ne nameravate valjda da hapsite celokupno stanovnitvo Beverli Hilsa?" kae intervjuist-fidadija. "Savetovano mi je da to ne inim." "Nameravate li da se penzioniete kad ovaj sluaj bude sasvim okonan?" "Ne", kae poslednji poreznik. "Nameravam da se transferiem u Biro za krvne delikte ire zone Los Anelesa. Vie niko nikoga ne ubija radi sticanja imovinske koristi. Ali ubistva iz strasti ima koliko hoete, hvala bogu!" Intervjuist: "Naravno, ako bi se desilo da mladi Vinegan dobije svoju parnicu protiv vas (a on vas je optuio za invaziju privatnosti, ilegalno ulaenje u dom, i direktno izazivanje smrti njegovog pra-pradede) onda ne biste mogli da budete zaposleni ni u Birou za ubistva, ni u bilo kom drugom ogranku policije." Kod Acipitera svetluca nekoliko kristalia emocije. "Nije ni udo to mi, sprovodnici zakona, radimo sa toliko tekoa! Ponekad se ini da na strani prekritelja nije samo veina graana, nego i veina mojih poslodavaca, to jest, ljudi na funkcijama..." Intervjuist kae: "to ne dovrite reenicu? Siguran sam da ta gospoda koju ste upravo pomenuli gledaju sada ovaj kanal. Ne? Neete da dovrite tu misao? Koliko sam uo, zakazano je da suenje Vineganu i suenje vama budu na dva razna mesta ali u isto vreme. Kako nameravate da stignete na oba? He-he-he! Neki fidadije vas ve zovu 'Simultanko'! Acipiteru se mrai lice. "Neki birokratski idiot je napravio tu brljotinu! Pogreno je ukucao podatke u legal-kompjuter. U toku su napori da se greka sa datumima ispravi. Mogao bih napomenuti da postoje sumnje da je taj inovnik pogreio namerno. Ovakvih sluajeva je bilo ve isuvie..." "Da li bi ste bili ljubazni da sumirate ovaj sluaj za nae gledaoce? Samo najvanije elemente, molim!" "Pa, ovaj, kao to znate"? veli Acipiter "pre pedeset godina sva privatna preduzea su nacionalizovana i postala su dravni Biroi. Sva preduzea, sem jednog zidarsko-preduzimakog, koje se zvalo 'Fineganova 53. dravna kompanija' i kome je predsednik bio Fin Finegan, otac oveka koga emo danas negde da sahranimo. U isto vreme svi radniki sindikati su rastureni ili je u njima drava preuzela

rukovodeu ulogu; svi sindikati, sem najveeg, a to je Sindikat dunera, zidarskih radnika. U stvari, ta kompanija i taj sindikat bili su jedno, jer su zaposleni dobijali 95 odsto love i delili to izmeu sebe na manje-vie jednake delove. Taj stari Finegan bio je i predsednik kompanije i istovremeno glavni poslovni agent i sekretar Sindikata. Ta firma, taj jedan jedini biznis u itavoj Americi.izbegao je da ga drutvo apsorbuje u sebe, i to nainima potenim i nepotenim, a po mom utisku preteno nepotenim. Istrage su pokretane da se vidi kako je to Finegan postigao. Sumnjalo se da je ucenjivao i pretnjama prisiljavao na saradnju federalne senatore i federalne sudije. Meutim, nita nije dokazano." Intervjuist kae: "Da podsetimo nae gledaoce, koji o istoriji moda nemaju vie od dva pojma unakrst, da je pre pedeset godina uloga novca u drutvu ve bila svedena na kupovinu negarantovanih proizvoda. Njegova druga uloga, koja se zadrava i danas, jeste da se pokae ko je ugledan u drutvu, ko ima vei presti. Bilo je jedno doba kad se naa vlada premiljala da li da sasvim ukine novac, ali su prouavanja pokazala da novac ima veliki psiholoki znaaj. Ostalo se i pri naplaivanju poreza na dohodak, iako vladi pare vie uopte nisu bile potrebne. Presti se odreivao prema iznosu koji platite, a to je bilo zgodno jer je tako vlada zauvek povlaila mnogo para iz cirkulacije." "Nije bitno", kae Acipiter. "Uglavnom, kad je umro stari Finegan, savezna vlada je krenula u novu ofanzivu da tu poslednju kompaniju i poslednji radniki sindikat ukljui u svoju mreu dravnih Biroa i dravnog slubovanja. Pokazalo se da je mlai Finegan lukav i opak ba kao i stariji. Ne tvrdim, nisam rekao, pazite, da je uspeh mlaeg Finegana u bilo kakvoj vezi sa injenicom da je njegov ujak tada bio predsednik SAD." "Taj va 'mlai' Finegan je imao punih sedamdeset godina kad mu je otac umro." "Tokom borbe koja je trajala mnogo godina, Finegan je odluio da promeni ime u Vinegan. To je igra rei na bazi 'win again', pobediti ponovo. Izgleda da je imao detinjastu, gotovo kretenoidnu, naklonost prema igri rei, koju uopte ne shvatam. Mislim, uopte ne shvatam njegove igre rei." Intervjuist kae: "Moda nai gledaoci iz drugih delova sveta ne znaju za na Dan krtavanja... Pan-amoritska crkva ga je uvela. Kad graanin postane punoletan, stie i pravo da uzima sve nova i nova imena, uvek ono ime koje po njegovom miljenju odgovara njegovom temperamentu ili cilju u ivotu. Zanimljivo je da federalna vlada, koju su neki nepravino optuivali da hoe svojim graanima da nametne uniformnost, podrava ovu stvar i time dokazuje da i dalje imamo potpunu slobodu

individualnosti u svakom pogledu. Vlada nam tu izlazi u susret iako zbog naih promena imena ima dodatne petljancije sa menjanjem imena na naim dosijeima. Jo neto, dragi gledaoci. U toku spora vlada je nastojala i da dokae da je dedica Vinegan lud. Obrazloenje, odnosno vladinu argumentaciju, mogu dati, ako gledaoci ne zamere to im oduzimam vreme. Dakle, meu vama sigurno ima onih koji ne znaju nita o klasinoj literaturi dvadesetog veka. iako vaa vlada svim srcem eli da se svi vi celog ivota besplatno obrazujete sve vie i vie. Elem, bio je jedan roman sa nazivom Bdenje Finegana. Autor, Dejms Dojs, taj naslov je izvukao iz jedne stare vodviljske pesme." (Pauza da bi fidovizijski monitor objasnio publikumu ta znai re "vodvilj".) "Ta pesma je govorila o Timu Fineganu, Ircu, nosau maltera, koji je u pijanom stanju pao sa merdevina i prividno ostao mrtav. Za vreme tradicionalnog irskog bdenja nad mrtvacem, sluajno su po leu pljusnuli viski, koji nazivaju i 'vodom ivota', i tad je Tim Finegan u svom otklopljenom kovegu poeo da se kree, podigao se u sedei stav, a zatim izaao, iv, i pridruio se svojim oaliocima u piu i plesu. E, dedica Vinegan je pokazao da je lud time to je tvrdio da je direktni potomak ba tog Tima Finegana, da je vodvilj istinit, i da to pokazuje da dobrom pravom oveku ne moete nikako dokazati. Posle je Vinegan doneo dokumente koji su njegovu tvrdnju dokazali. Mnogo kasnije, prekasno, dokazano je da su ti dokumenti falsifikovani." Acipiter nastavlja: "Drava je u svojoj borbi protiv Finegana imala podrku irokih slojeva naroda. Graani su se alili da je ta firma, skupa sa Sindikatom, nedemokratska stvar, i da vodi socijalnim razlikama. Zato da radnici i slubenici tamo dobro rade i bogate se, a svi ostali da budu prinueni da ive od svog skromnog dabalebarokog garantovanog prihoda i ni od ega vie? Ako svi na jasle, onda svi na jasle! Vinegana su najzad izveli pred sud i optuili, opravdano dabome, za mnogo raznih zloina, meu kojima se iticao zloin podrivanja demokratije. Videi neizbe-ni poraz, dedica Vinegan je nadmaio samoga sebe i poinio super-prestup. Iz federalne kase je opeljeio okruglo dvadeset milijardi dolara. U megalopolisu Los Anelesa, u itavoj kocki, tada je, da podsetim, postojalo samo oko etrdeset milijardi dolara para. Vinegan je zbrisao sa novcem, koji ne samo to je ukrao, nego na njega nije platio ni porez. Neoprostivo! Ne znam zato mnogi ljudi veliaju ovoga neprijatelja drutva. ta, pa ja sam vid'o fido serije u kojima se pojavljuje junak koji po svemu podsea na Vinegana, samo sa drugim imenom."

"I tako, dragi gledaoci", kae intervjuist, "dedica Vinegan je izvrio prestup stolea. Iako smo ga na kraju nali, i danas emo ga, negde, sahraniti, sluaj nije potpuno okonan. Vlada kae da jeste okonan, ali gde je dvadeset milijardi dolara?" Acipiter: "U stvari, te novanice danas nemaju nikakvu vrednost, sem za kolekcionare. Ubrzo posle te krae drava je povukla sve stare novanice i tampala nove, koje sasvim drugaije izgledaju. Vlada je to i ranije elela da uini i samo je ekala priliku, zato to je love bilo isuvie. tampano je samo upola onoliko koliko je povueno. Ali ja bih sve dao samo da naem te stare milijarde. Neu se smiriti dok ih ne naem. Uloviu ja taj novac, pa makar tragao privatno." "Za privatno traganje ete moda imati vremena koliko hoete, ako mladi Vinegan dobije parnicu protiv vas", kae fidadija. "Gledaoci znaju da je dedica Finegan naem mrtav u jednom od niih nivoa megakocke San Franciska, nekih godinu dana posle krae i bekstva. Njegova unuka je identifikovala telo, a podudarili su se i otisci prstiju, otisci uiju, fotografije retine, otisci zuba, krvna grupa, tip vlasi kose, i desetak drugih testova identiteta." ib sve to slua, i misli da je dedica sigurno potroio nekoliko miliona ukradenih dolara aranirajui sve ovo. Ne zna nita pouzdano, ali sluti da je negde u belome svetu neka biolaboratorija odgajila identinog klona u tanku tenosti. To se deavalo dve godine posle ibovog roenja. Kad je ibu bilo pet godina, dedica se pojavio, iv. Kriom od mame, uselio se u stan Vineganovih. Samo je ib bio njegov konfidant, poverenik. Naravno da mama nije mogla tu stanovati a da ga ba ni jedan jedincati put ne vidi. Ipak, mama sada insistira na tome da ga nijednom nije videla. ib misli da ona na taj nain eli da izbegne krivino gonjenje zbog prikrivanja begunca od zakona. ib ni u to nije siguran. Moda je ona te susrete smatrala za "astralne posete" i brisala iz svog uma. to da ne? Ta haotiarka nikad nije znala ni da li je utorak ili etvrtak. Ni koja je godina. ib ignorie grobljanske slubenike, koji su u udu ta da urade sa telom. Pristupa grobu. Sad se moe videti dugaki ovalni koveg. Slonasta surla maine kopaice soninim talasima mrvi zemlju i zatim je usisava. Acipiterova celo-ivotna samokontrola malo poputa: on se smeka fidadijama, trlja ruke. "Igraj, plei, kurvin sine", kae ib, kome gnev slui kao poslednja odbrana od suza i od onog jauka koji nailazi iznutra, iz due. Iskopava se i zemlja uokolo sanduka, da bi hvataljka maina mogla dobro da zahvati. Hvataljka se sputa u raku, poduhvata, i iznosi na svetlo dana koveg, koji je

od crne zraene plastike sa arabeskama od lanog srebra. Maina polae taj koveg na travu. ib vidi da poreznici poinju da otvaraju koveg, hoe neto da kae, ali se uzdrava. Kolena je malo povio kao da bi hteo negde da skoi. Fidadije naviru sa svih strana. Njihove kamere, koje imaju oblik ljudskog oka, snimaju grupu oko staroga kovega. Poklopac se die kriputavo. Silan tresak se razlee. Gusti crni dim uvija se put nebesa. Iz tog oblaka izteturavaju se Acipiter i drugi poreznici, crni od glave do pete kao avoli, samo oiju belih i irom otvorenih; svi kalju. Fidadije bee kud koji, neki se saginju da pokupe kamere koje su im poispadale iz ruku. Oni koji su bili dovoljno daleko vide da nije eksplodirao mrtvaki koveg, nego je eksplodiralo neto na dnu rake. Jedino ib zna da je odizanje poklopca aktiviralo detonator na dnu rake. Poto zna ta dalje da oekuje, prvi die pogled uvis i zato prvi vidi projektil koji polee iz groba put neba. Raketa dostie visinu od oko 150 metara. Kamere je sada prate. Ona se raspoluuje i oslobaa dva objekta povezana trakom. Ti objekti se nadimaju i postaju baloni, a traka se oputa izmeu njih i postaje kolosalni transparent. Na njemu velikim crnim slovima pie USK-ZEZNUE FINEGANA! Dvadeset milijardi dolara, koji su leali u zemlji ispod lanog dna rake, gore estokim plamenom. Iz gejzira dima i vatrometnog prskanja izleu mnogobrojne novanice. Poreznici, fido-televizdije, pogrebnici i optinari jure da ih dograbe. Mama je okirana. Acipiter izgleda kao da e ga strefiti log. Kako liju suze ibu na oi! I kako zatim poinje da se smeje i da se valja po zemlji od smeha! Dedica je jo jednom zeznuo Ujka Sama i ujedno svoju najveu igru rei plasirao tako da je itav svet mora videti. "Starkeljo jedan!" jeca ib izmeu dva napada smeha. Posle opet: "oveino, ljudeskaro! Kako te volim!" I dok se tako valja po zemlji smejui se toliko da ga rebra ve bole, odjednom osea da mu je neko tutnuo jednu hartiju u aku. Prestaje da se smeje, pridie se na kolena i pokuava da dozove oveka koji mu je hartiju dao. A onaj se okree i kae, "Va deda mi je platio da vam ovo uruim kad on bude sahranjen."

ib ita. Nadam se da niko nije povreen, ak ni poreznici. Poslednji savet mudrog starca iz peine. Oslobodi se. Napusti Los Aneles. Napusti SAD. Idi u Egipat. Ostavi svoju majku da sama jae svoju rumenu platu. Ona od nje moe da ivi, ako samo malo umanji svoje prohteve i svoje rasipinitvo. A ako ni to ne moe, nisi ti kriv. Imao si ti ludu sreu da se rodi talentovan, ako ne i genijalan, i da u sebi nae dovoljno snage da poeli da prekine pupanu vrpcu. To i uradi. Idi u Egipat. Uroni u tu pradavnu kulturu.Stupi pred Sfingu.Pitaj je (mada je to u stvari Sfinks, mujak) ono pravo. Onda poseti jedan od zoolokih rezervata juno od Nila. ivi neko vreme u onome to razumno lii na Prirodu kakva je postojala pre nego to ju je oveanstvo obeastilo i unakazilo. Tamo, gde je od majmuna ubice evoluirao Homo zvani "Sapiens" (?) upijaj u sebe duh davnih vremena, duh tog prastarog mesta. Dosad si slikao kurcem, a i taj ti je, bojim se, bio pun ui a ne pun strasti za ivotom. Naui da slika srcem. Samo tako moe postati velianstven i istinit. Slikaj. A onda idi gde god hoe. Biu s tobom doklegod si iv i sposoban da me pamti. Da citiram Runika: "Biu polarna svetlost due tvoje:" vrsto se dri verovanja da e se nai jo neko ko e te voleti kao ja, pa i vie. to je najvanije, i ti mora voleti one koji vole tebe, i to podjednako. Moe li ovo da ispuni?

Don Varli

POSTOJANOST VIDA
Bila je etvrta godina nedepresije. Nedavno sam se pridruio armiji nezaposlenih. Predsednik mi je rekao da nemam ega da se plaim sem samog straha. Poverovao sam mu i smesta otiao da pakujem ranac za put u Kaliforniju. Nisam bio jedini. Poslednjih dvadeset godina, jo od ranih sedamdesetih, svetska ekonomija grila se kao zmija na uarenom tiganju. Najpre bismo uivali u prosperitetu, a zatim bismo bili na ivici bankrotstva, vrtei se u krugu za koji se inilo da nikada nee prestati. To je zbrisalo oseaj sigurnosti koji je nacija tako bolno izvojevala za vreme zlatnih godina posle tridesetih. Ljudi su se navikli da jedne godine mogu biti bogati, a sledee u redovima za hleb. Ja sam bio u redovima osamdeset prve i ponovo osamdeset osme. Ovoga puta odluio sam da iskoristim nevezanost za bilo kakvo radno vreme i vidim svet. Pomiljao sam da se provercujem na brod za Japan. Imao sam etrdeset sedam godina i moda mi se vie nee pruiti prilika da budem neodgovoran. Bilo je to u kasno leto iste godine. Stopirajui u unutranjosti, lako sam mogao zaboraviti da su u ikagu neredi zbog hrane. Noi sam provodio u vrei za spavanje, gledao sam zvezde i sluao zrikavce. Mora da sam prepeaio vei deo puta od ikaga do De Moina. Posle nekoliko dana noge su mi bile prekrivene groznim uljevima. Retko su me primali u kola, delom zbog ostalih stopera, a delimino i zbog vremena u kome smo iveli. Metani nisu mnogo marili da voze ljude iz grada za koje su uli da su veinom gomila od gladi poludelih, potencijalnih bezobzirnih ubica. Jednom su me presreli i rekli da se vie nikada ne vratim u efild, u Ilinoisu. Meutim, vremenom sam nauio sve cake ivota na putu. Kada sam krenuo, imao sam malu zalihu konzervi dobijenih od drave, i vremenom su se istroile, a ja sam otkrio da je mogue zaraditi za hranu na mnogim farmama du puta. Delom je to bio teak posao, a delom poklon od ljudi sa duboko ukorenjenim oseanjem da se nita ne sme dobiti dabe. Neki besplatni obroci bili su za porodinim stolom, gde unuci sede unaokolo dok baka ili deka priaju esto ponavljane prie o tome kako je bilo za vreme velike depresije dvadeset devete,

kada se ljudi nisu plaili da pomognu drugu koga je srea napustila. Otkrio sam da to je starija osoba, utoliko pre u je sluati sa vie panje. Jedan od trikova koje nauite. A veina starijih ljudi dae vam bilo ta, samo da sednete i sluate ih. Postao sam veoma dobar u tome. Zapadno od De Moina sve ee su me primali u kola, a kada sam se pribliio izbeglikim logorima koji okruuju Kinesku zonu, stanje se ponovo pogoralo. Ne zaboravite, prolo je bilo samo pet godina od nesree, kada se istopio nuklearni reaktor u Omahi i kada je vrela masa uranijuma i plutonijuma poela da nagriza zemlju i kri sebi put ka Kini, a radioaktivni oblak noen vetrom proirio se i est stotina kilometara. Veina stanovnika Kanzas Sitija, u Misuriju, i dalje je ivela u drvenim i limenim kolibama, sve dok se grad ponovo ne osposobi za stanovanje. Izbeglice su alosna skupina ljudi.Poetna solidarnost koju su im ljudi ukazivali posle velike nesree, polako je prerasla u letargiju i razoarenje raseljenih lica. Mnogi e ostatak ivota provesti po bolnicama. Da sve bude jo gore, metani su ih mrzeli,plaili su ih se i nisu eleli da se s njima meaju.Bili su savremeni prokaenici, neisti. Njihovu decu su izbegavali. Svaki grad bio je oznaen brojem, ali ih je okolno stanovnitvo sve zvalo Gajgergradovima. U velikom luku skrenuo sam ka Litl Roku, da bih zaobiao Kinesku zonu, mada je ona sada bila bezbedna ako se due ne zadravate. Lokalna policija dala mi je znaku tih izbeglica dozimetar i ja sam lutao od jednog Gajgergrada do drugog. Kada bih im se pribliio, ti ljudi postajali su saaljivo prijateljski prema meni, tako da sam uvek spavao pod krovom. U menzama tih komuna hrana je bila besplatna. Kada sam stigao u Litl Rok otkrio sam da se odbojnost prema stoperima koji mogu biti zaraeni 'radijacijskom boleu' smanjuje, tako da sam brzo proao kroz Arkanzas, Oklahomu i Teksas. Tu i tamo sam radio, ali sam prelazio velike deonice. Teksas sam video samo kroz vetrobransko staklo. Kada sam stigao u Novi Meksiko, bio sam pomalo umoran od svega toga. Reio sam da malo poem peke. Tada me je ve vie interesovao moj put, nego Kalifornija. Napustio sam puteve i krenuo preko polja i njiva, na kojima nema nikakvih ograda da mi se ispree na putu. Otkrio sam da ak ni u Novom Meksiku nije bilo lako pobei od tragova civilizacije. ezdesetih godina Taos je bio centar eksperimenata u vezi sa alternativnim nainom ivota. Po okolnim brdima u to doba osnivale su se mnogobrojne komune i zajednice. Posle nekoliko meseci ili godina veina ih se raspadala, ali

neke su i opstale. Kasnije, svaka grupa sa novom teorijom i dovoljno jena da je oproba, gravitirala je ka tom delu Novog Meksika. Kao posledica toga, zemljite je bilo proarano rasklimatanim vetrenjaama, solarnim ploama, geodetskim kupolama, grupnim brakovima; bilo je tu nudista, filozofa, teoretiara, mesija, isposnika, a bilo je i dosta budala. Taos je bio silan. U veinu zajednica mogao sam da banem i ostanem dan ili nedelju, hranei se riom i pasuljem i pijui kozje mleko. Kada bi mi jedna dosadila nekoliko asova hoda u bilo kom pravcu dovelo bi me do druge. Tamo bi mi, moda, ponudili da provedem no u molitvi i bajanju ili u ritualnoj orgiji. Neke od tih grupa posedovale su iste staje sa automatskim muzilicama za krave. Druge nisu imale ak ni nunik; tamo bi samo unuli. U nekim zajednicama bili su obueni poput kaluerica ili kvekera za vreme doseljavanja u Pensilvaniju. U drugima su ili nagi, brijali telo i bojili ga u crveno.Bilo je isto mukih i isto enskih grupa. Bio sam prinuen da ostajem u prvima; u drugima sam na pitanje da li mogu zanoiti dobijao razliite odgovore: ponekad bi mi ustupili krevet za tu no i ljubazno porazgovarali sa mnom, a ponekad bi me sa pukom doekali ispred bodljikave ice. Pokuao sam da ne donosim sudove. Ovi ljudi radili su neto znaajno; svi su oni pokuavali da nau naine na koje bi mogli da ive izvan ikaga. To je za mene bilo udo. Ranije sam mislio da je ikajo neizbean kao proliv. Ovim ne mislim da su svi pokuaji bili uspeni. Za neke je ikago bio angri La. Za jednu grupu povratak prirodi izgleda da je znaio spavanje u svinjcu i jedenje hrane koju ni pacov ne bi dotakao. Mnogi su oigledno bm osueni na propast, za sobom su ostavljali mnotvo praznih straara i seanje na koleru. Stoga ve due vreme, to mesto nije predstavljalo raj. Ali, bilo je i uspeha. Jedna ili dve grupe bile su tu jo od ezdeset tree, ili ezdeset etvrte, i podizale su treu generaciju. Bio sam razoaran jer sam uvideo da su to bile preteno one grupe koje su veoma malo odstupale od uobiajenih normi ponaanja, mada su neke razlike bile zaprepaujue. Pretpostavljam da najradikalniji eksperimenti imaju najmanje ansi da urode plodom. Ostao sam preko zime. Niko nije bio iznenaen to me po drugi put vidi. Izgleda da mnogo ljudi dolazi u Taos i tu kupuje. Retko sam na jednom mestu ostajao due od tri nedelje i uvek bih se ugojio. Stekao sam mnogo prijatelja i pokupio vetine koje bi mi mogle biti od koristi ako ostanem u poljima.Nosio sam se milju da zauvek ostanem u jednoj od tih zajednica. Kada se nisam mogao odluiti, govorili bi mi da nema potrebe da urim. Mogao sam da odem do Kalifornije i da se vratim. inilo se da su sigurni da e tako biti.

I tako, kada je prolee stiglo, krenuo sam preko brda na zapad. Drao sam se puteva i spavao na otvorenom. Mnoge noi provodio sam u zajednicama, zatim su i one postale sve udaljenije jedna od druge, sve dok ih nije nestalo. Predeo nije vie bio tako lep. A onda, nakon tri dana laganog hoda od poslednje zajednice, stigao sam pred zid. U Sjedinjenim Dravama 1964. godine vladala je epidemija nemakih boginja, rubeola.To je jedna od najmanje opasnih zaraznih bolesti. Problem nastaje jedino ako je dobije ena tokom prvih etiri meseca trudnoe. Tada one prelaze na fetus, to obino dovodi do komplikacija, a to su, gluvoa, slepilo i oteenje mozga. Godine 1964. u vreme pre nego to je abortus dozvoljen, nita se nije moglo uiniti. Mnoge ene nisu prekidale trudnou posle preleanih rubeola. Te godine roeno je pet hiljada gluvoslepe dece. U Sjedinjenim Dravama normalno ih se godinje rodi sto etrdeset. 1970, ovih pet hiljada potencijalnih Helen Keler bilo je staro est godina. Brzo se shvatilo da postoji nedostatak Ana Saliven. Ranije, gluvoslepa deca bila su upuivana u mali broj specijalnih ustanova. U tome je bio problem. Nije ba svako mogao da vaspitava gluvoslepu decu. Njima ne moete rei da zaute kada plau, ne moete se s njima raspravljati, rei im da vas njihova kuknjava dovodi do ludila. Neki roditelji su doiveli nervne slomove kada su pokuali da zadre decu kod kue. Mnoga od tih pet hiljada dece bila su teko mentalno zaostala i bilo je gotovo nemogue izleiti ih, ak i da je neko pokuao. Na kraju, veinu su smestili u stotine anonimnih bolnica ili instituta za "specijalnu" decu. Smestili su ih u krevete, jednom dnevno istilo ih je nekoliko prezaposlenih bolniarki i uopte, bili su preputeni blagoslovenoj slobodi bili su slobodni da spokojno trule u sopstvenom mranom, tihom, linom svetu. Ko moe da kae da im je bilo loe? Niko od njih nije se nikada poalio. Mnoga deca neoteenog mozga bila su gurnuta meu ovu zaostalu decu samo zato to nisu bila u stanju da nekome kau da su tu, da postoje iza tih slepih oiju. Padala su na serijama taktilnih tekstova, nesvesna da njihova sudbina visi o koncu onog trenutka kada bi od njih zatraili da stave kuglice u okrugle rupe, dok je sat, koga nisu mogli ni da vide, ni da uju, otkucavao njihovo vreme. Kao rezulat toga proveli su ostatak ivota u krevetu; a niko od njih nije se poalio. Da biste se bunili, morate znati da moe postojati neto bolje. A ako znate jezik, jo bolje.

Za nekoliko stotina dece utvreno je da im je IQ unutar granica normale. Kada su ula u pubertet, novine su pisale o njima i saznalo se da nema dovoljno dobrih ljudi da se o njima valjano brinu. Utroen je novac, uitelji su obueni. Trokovi za obrazovanje te dece trajae jo neko vreme, sve dok ne odrastu, a zatim e se sve vratiti na staro i svi e sebi moi da estitaju kako su uspeno reili teak problem. I zaista, sve je dobro teklo. Postoje naini kojima je mogue uspostaviti kontakt sa takvom decom i uiti ih. Potrebno je strpljenje, ljubav, portvovanje, a uitelji su sve to uneli u svoj posao. Svi uenici specijalnih kola nauili su da govore rukama. Neki su mogli da govore. Nekoliko ih je nauilo da pie. Veina ih je napustila ustanove da ive sa roditeljima ili roacima, ili su, ako nita od toga nije bilo mogue, prihvatali pomo i pokuavali da se ukljue u drutvo. Mogunosti su bile ograniene, ali ljudi mogu da ive korisnim ivotom i sa mnogo teim oteenjima. Ne svako, ali veina njih bila je zadovoljna sudbinom onoliko koliko su to mogli u razumnim granicama oekivati. Neki od njih postigli su gotovo svetaki mir svog glavnog uzora, Helen Keler. Drugi su postali ogoreni i povukli su se u sebe. Nekolicinu su morali da smeste u domove, gde ih posle nije bilo mogue razlikovati od drugih iz njihove grupe koji su tamo proveli poslednjih dvadeset godina. Ali, veinom, bili su dobro. Meutim,u grupi, kao i u svakoj drugoj, bilo je nekoliko neprilagoenih Veinom su to bili najpametniji, gornjih deset procenata na IQ testovima. Nije to bilo pouzdano pravilo. Neki su bili nezapaeni na testovima, a ipak ih je neutoljiva glad vukla da uine neto, da promene stvari, da narue sklad. U grupi od pet hiljada, sigurno postoji nekoliko genija, nekoliko umetnika, nekoliko sanjara, pobunjenika, individualaca, inicijatora, stvaralaca nekoliko velianstvenih manijaka. Jedan od njih mogao je biti predsednik, da nije bio slep, gluv i enskog pola. Bila je pametna, ali ne i genije. Bila je sanjalac, kreativac, inovator. I ba je ona bila ta koja je sanjala o slobodi. Meutim, nije gradila kule u oblacima. Poto je sanjala o tome, morala je to i da ostvari. Zid je bio nainjen od briljivo naslaganog kamenja i bio je oko pet stopa visok. Iako je bio sagraen od prirodnog kamena.razlikovao se od svega to sam do tada video u Novom Meksiku. Jednostavno, tamo se ne gradi takva vrsta zida.Ako neto treba ograditi, koristi se bodljikava ica, mada veina vie voli slobodan prostor za ispau stoke. inilo se kao da je nekako presaen iz Nove Engleske.

Bio je dovoljno jasan da sam oseao da bi bilo glupo da se uspentram preko njega. Na putovanju sam preao mnogo ianih ograda i jo zbog toga nisam imao neprilika, iako sam se ponekad raspravljao sa ranerima. Ovo je bilo drugaije. Reio sam da poem uz njega. Prema izgledu zemljita nisam mogao da odredim dokle se prua, ali vremena sam imao. Na vrhu sledeeg brega uvideo sam da ne moram daleko da idem. Odmah tu, ispred, zid je skretao pod pravim uglom. Pogledao sam preko i video neke graevine. Veinom su to bile kupole kakve sam posvuda viao, a koje su zajednice prihvatile zbog jednostavne konstrukcije i trajnosti. Iza zida nalazile su se ovce i nekoliko krava. Pasle su na tako zelenoj travi da sam poeleo da uskoim tamo i zakotrljam se po njoj. Zid je ograivao travnjak pravougaonog oblika.Napolju, tamo gde sam ja stajao, bilo je samo grmlja i kadulje. Ovi ljudi imali su pristup irigacionoj vodi Rio Grandea. Skrenuo sam za ugao i ponovo krenuo na zapad pratei zid. Ugledao sam oveka na konju otprilike u isto vreme kada i on mene. Bio je izvan zida, juno od mene; okrenuo se i pojahao prema meni. Bio je tamnoput, krupan, nosio je grubu platnenu odeu i sivi, pohabani stetson. Moda Navaho. Ne znam mnogo o Indijancima, ali uo sam da ih ovde ima. "Zdravo", rekao sam kada se zaustavio. Odmeravao me je pogledom. "Da li sam na vaoj zemlji?" "Plemenskoj zemlji", rekao je. "Aha, na njoj si." "Nisam primetio nikakve znake." Slegnuo je ramenima. "U redu je, drukane. Ne lii mi na kradljivca stoke." Iskreveljio mi se. "'Oe li ovde noas da kampuje?" Zubi su mu bili veliki i zamrljani duvanom. "Da. Dokle se prua ova, ova zemlja to pripada plemenu? Moda u do noi da je preem." On znaajno odmahnu glavom. "Jok. Nee ni sutra. Al' ne brini. U redu je. Ako loi vatru,pazie, a?" Ponovo se nacerio i krenuo da odjae. "Hej, kakvo je ovo mesto?" Pokazao sam ka zidu, a on je zaustavio konja i ponovo se okrenuo. Podigao je puno praine. "to pita?" Postao je malo podozriv. "ta znam? Znatielja. Ne lii na druga mesta na kojima sam bio. Ovaj zid..." Pogledao me je popreko. "Prokleti zid." Onda je slegnuo ramenima. Mislio sam da je to sve to e mi rei. Onda je nastavio: "Ovi ljudi, mi ih uvamo, uje. Moda nam se ba ne svia to to rade. Ali,

zna, njima je teko." Gledao me je oekujui neto. Nikad nisam umeo da razgovaram sa ovim lakonskim Zapadnjacima. Uvek mi se inilo da su mi reenice predugake. Oni koriste stenografsko groktanje, sleganje ramenima, preskau neke rei, i, kada sa njima razgovaram, uvek se oseam poput neke gradske zamlate. "Da li primaju goste?", upitao sam "Mislio sam, da li bih mogao da pitam da prenoim?" Ponovo je slegnuo ramenima, ali ovoga puta to je bio potpuno drugaiji gest. "Moda. Zna, oni su slepi i gluvi." I to je bio sav razgovor koji je mogao da podnese toga dana. Naterao je konja u galop i odjahao. Nastavio sam da idem du zida sve dok nisam stigao do blatnjavog puta koji je krivudao uz potoi i vodio kroz zid. Postojala je drvena kapija, ali je bila otvorena. Pitao sam se emu to muenje sa zidom, ako je kapija otvorena. Tada sam ugledao uske ine koje su vodile do kapije, inile krug ispred nje i ponovo se spajale. Mali kolosek pruao se nekoliko jardi sa spoljne strane zida. Stajao sam tamo nekoliko trenutaka. Ne znam ta je uticalo na moju odluku. ini mi se da sam bio pomalo umoran od spavanja pod otvorenim nebom, a bio sam i eljan domae hrane. Sunce se bliilo horizontu. Pejsa ka zapadu izgledao je jednolino. Da sam ugledao autoput uputio bih se ka njemu i stopirao. Meutim, okrenuo sam se i uao kroz kapiju. Iao sam izmeu ina. Sa obe strane pruge pruala se drvena ograda od popreno postavljenih dasaka, kao kod tora. Sa jedne strane pasle su ovce. Jedan etlandski ovar nauljio je ui i pogledom me ispratio, ali nije priao kada sam zazvidao. Do skupine zgrada ispred mene ostalo je otprilike pola milje. Tamo se nalazilo etiri ili pet kupola i nekoliko klasinih pravougaonih zgrada. Dve vetrenjae lenjo su se okretale na povetarcu. Bilo je tu i nekoliko redova solarnih grejaa vode. To su ravne konstrukcije od stakla i drveta, podignute od zemlje tako da mogu da slede putanju sunca. Sada su stajale gotovo vertikalno upijajui kose suneve zrake. Bilo je tu i nekoliko stabala koja su, moda, predstavljala vonjak. Na otprilike pola puta do tamo proao sam ispod drvenog peakog mosta. Nadnosio se nad put, omoguavajui prelaz sa istonog panjaka na zapadni. Pitao sam se, zato nisu stavili obinu kapiju? Tada sam primetio kako neto dolazi putem prema meni.Primicalo se inama i to veoma tiho. Stao sam i ekao. Bila je to neka vrsta prepravljenih rudarskih kolica, ona vrsta koja vadi

grumenje uglja sa dna jame. Bila su na baterije i sasvim su mi se pribliila pre no to sam ih uo. Vozio ih je neki oveuljak. Vozio ih je i pevao iz sveg glasa, bez imalo sluha. Prilazio mi je sve blie i blie brzinom oko pet milja na sat. Jednu ruku drao je podignutu kao da pokazuje da e skrenuti ulevo. Dok mi se pribliavao iznenada sam shvatio ta se dogaa. Nije nameravao da stane. Rukom je brojao koie na ogradi. Uspentrao sam se na ogradu ba na vreme. Nije bilo vie od est ini slobodnog prostora izmeu voza i ograde. Njegov dlan dodirnuo mi je nogu dok sam se pripijao uz ogradu i on smesta stade. Skoio je iz kola i epao me tako da sam pomislio da sam u nevolji. Meutim, inilo se da je zabrinut, a ne ljut. Posvuda me je pipkao pokuavajui da ustanovi li sam povreen. Bilo mi je neprijatno. Ne zbog ispitivanja, ve zato to sam bio budalast. Indijanac mi je rekao da su svi gluvi i slepi, ali mislim da mu nisam ba sasvim poverovao. Duboko je udahnuo kada sam uspeo da mu saoptim da sam u redu. Reitim gestovima naterao me je da shvatim da ne smem da stojim na pruzi. Pokazao mi je da treba da preem preko ograde i produim kroz polja. Ponovio mi je to nekoliko puta da bude siguran da sam ga razumeo i pomogao mi je da preem preko ograde da bi se i sam uverio da mu vie nisam na putu. Smeei se, nagnuo se preko ograde i uhvatio me za ramena. Pokazao mi je na prugu i zavrteo glavom, zatim na zgrade i klimnuo. Ponovo se popeo na kolica i krenuo sve vreme klimajui glavom i pokazujui mi kuda eli da odem. Zatim je ponovo nestao. Razmiljao sam ta da radim. Vei deo mene govorio mi je da se okrenem, vratim preko panjaka do zida i uputim nazad u brda.Ovi ljudi verovatno ne ele da se motam okolo. Sumnjao sam da u uspeti da se sporazumem sa njima, a to bi mi mogli uzeti za zlo. S druge strane, bio sam zadivljen, ko ne bi? Hteo sam da vidim kako uspevaju u svemu tome. I dalje nisam verovao da su svi gluvi i slepi. To mi se inilo nemoguim. etli je njukao moje pantalone. Pogledao sam ga i on uzmaknu, a zatim, kada sam mu pruio dlan, polako prie. Pomilovah ga po glavi i on se urno vrati ovcama. Okrenuo sam se i uputio ka zgradama. Novac bee prva stvar koja im je bila potrebna za taj posao. Niko od studenata nije znao o njemu iz sopstvenog iskustva, ali biblioteka je bila prepuna Brajovih knjiga.Poeli su da itaju.Prvo to su primetili bilo je da kada se pominje novac.ni advokati nisu daleko. Pisali su pisma. Na osnovu

dogovora, izabrali su advokata i platili mu unapred. U to vreme bili su u jednoj koli u Pensilvaniji. Od prvobitnog broja uenika specijalnih kola, pet stotina, ostalo ih je oko sedamdeset, jer su mnogi odlazili iz kola da ive sa roditeljima, ili su na neki drugi nain reili svoje probleme. Neko od ovih sedamdesetoro imao je gde da ide, ali nije to eleo, drugi nisu imali mnogo izbora. Njihovi roditelji ili su bili mrtvi, ili nisu bili zainteresovani da ive sa njima. Tako je njih sedamdesetoro dolo iz raznih kola irom zemlje u ovu u Pensilvaniji, a za to vreme ljudi su pronali naine kako da postupaju sa njima. Vlasti su imale planove, ali su ih studenti pretekli. Jo od 1980. svako od njih imao je pravo na zagarantovan godinji prihod. Meutim, o njima se brinula vlada tako da ga nisu primali. Poslali su svog advokata na sud. Vratio se sa sudskom odlukom da ne mogu dobiti taj novac. alili su se i novac im je isplaen retroaktivno, sa kamatom, tako da su stekli pozamanu svotu. Zahvalili su se advokatu i uzeli pravnog zastupnika. U meuvremenu su itali. Proitali su o zajednicama u Novom Meksiku i naloili svom pravnom zastupniku da tamo potrai neto za njih. On je sklopio ugovor sa Navaho Indijancima da im zauvek daju jedan deo zemljita u najam. itali su o toj zemlji i otkrili da e biti potrebno dosta vode da ona postane plodna. Podelili su se u grupe da saznaju ta im je potrebno da postanu nezavisni. Vodu bi mogli nabaviti.ako se prikljue na irigacione kanale koji je dovode iz rezervoara na Rio Grandeu do obradive zemlje na jugu.Da bi dobili novac treba da prou kroz lavirint koji sainjavaju Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede i Ured za indijanska pitanja. Ispalo je da su platili neto malo za cevovode. Zemlja je bila jalova. Poto nisu mogli da koriste maine za obraivanje velikih prostranstava zemlje, bilo im je potrebno ubrivo. Trokovi za ubrivo bili bi smanjeni ako bi se iskoristila pomo Ureda za ponovno naseljavanje sela. Posle toga, detelina koju bi zasadili obogatila bi zemljite svim vrstama nitrata. Zemlja se mogla obraivati uz pomo dostignua iz oblasti ekologije, bez ikakvih briga oko ubriva i pesticida. Sve se recikliralo. U sutini, na jednom kraju stavite sunevu svetlost i vodu i anjete na drugom vunu, ribu, povre, jabuke, med i jaja. Ne koristite nita osim tla, ak i njega obnavljate tako to suvine proizvode vraate u zemlju. Njih nisu interesovali poljoprivredni radovi sa ogromnim kombajnima i sadilicama. Nisu ak ni eleli zaradu. Jedino su eleli da se osamostale. Detalji su se mnoili. Njihov voa koji je prvi sve zamislio i imao dovoljno

snage da to ostvari uprkos svim preprekama, bio je prava dinamo-maina po imenu Denet Rili. Poto nita nije znala o osnovnim metodama obraivanja zemlje i ljudima koje je potrebno angaovati na velikim poduhvatima da bi se ti planovi sproveli u delo, sama ih je smislila i prilagodila naroitim potrebama i mogunostima svoje zajednice. Odredila je radne grupe, zaduila ih da potrae reenja za njihov plan sa vie aspekata, ukljuujui: pravo, nauku, drutveno planiranje, dizajn, kupovinu, intendaturu i graevinarstvo. Ona je bila jedina osoba koja je u svako vreme znala ta se dogaa. Sve je to drala u glavi bez ikakvih beleaka. Ba u oblasti drutvenog planiranja pokazala se kao vizionar, a ne samo kao dobar organizator. Njena zamisao nije bila da stvori mesto gde e moi da ive na nain koji e biti slepa, beumna imitacija ivota zdravih ljudi. elela je sasvim novi poetak, nain ivota koji bi stvorili gluvoslepi za sebe, nain ivota koji ne bi prihvatio ni jednu konvenciju samo zato to je tako oduvek bilo. Ispitala je svaku ljudsku kulturnu instituciju od braka do nepristojnih primera naina zajednikog ivota da bi videla kako to odgovara njenim potrebama i potrebama njenih prijatelja. Bila je svesna rizika, ali se nije zaplaila. Njena Radna grupa za drutvena pitanja itala je o svakoj grupi koja je ikada, bilo gde, pokuala da ivi po svom i podnosila joj izvetaje kako i zato je uspela ili propala. Ona je filtrirala ove informacije kroz sopstvena iskustva da vidi da li e one odgovarati njenoj neobinoj grupi i njihovim potrebama i ciljevima. Bilo je bezbroj detalja. Unajmili su arhitektu da prenese njihove ideje na Brajeve planove. Postepeno, planovi su se razvijali. Troili su sve vie novaca. Graenje je poelo pod nadzorom njihovog arhitekte koja je bila toliko fascinirana planom da je besplatno ponudila svoje usluge.Bila je to vana odluka jer im je tamo bio potreban neko kome mogu verovati. Jedino se na taj nain neto moe postii na takvoj udaljenosti. Kada je sve bilo spremno za preseljenje, upali su u birokratske probleme. Predvideli su to, ali ih je to ipak unazadilo. Socijalne slube koje su im davale novac sumnjale su u razumnost njihovog projekta. Kada je postalo jasno da nikakvo ubeivanje ne pomae, stavljena je u pogon itava mainerija i na kraju je, za njihovo dobro, izdata naredba po kojoj im se ne dozvoljava da napuste kolu. Bila im je tada dvadeset i jedna godina, ali su proglaeni za mentalno nesposobne da se brinu o sebi. Sasluanja nije bilo. Sreom, i dalje su imali pristup svome advokatu. I on se zarazio tom ludom vizijom i krenuo u veliku bitku za njih. Uspeo je da dobije sudsku odluku koja se odnosi na prava osoba smetenih u raznim institucijama koju je kasnije

podrao vrhovni sud i koja je na kraju imala veliki uticaj na nain rada u bolnicama u dravi i okruzima. Uviajui nevolje koje su ve nastale, a s obzirom na hiljade pacijenata smetenih irom zemlje po neodgovarajuim ustanovama, socijalna sluba je popustila. Bilo je ve prolee 1986, prola je godina dana od datuma odreenog za poetak. Zbog nedostatka deteline, erozija je odnela neto ubriva. Bilo je sve manje vremena da se otpone sa setvom, a novaca je ponestajalo. Ipak, preselili su se u Novi Meksiko i zapoeli naporan posao oko ureivanja terena. Bilo ih je pedeset petoro, sa devetoro dece stare od tri meseca do est godina. Ne znam ta sam oekivao. Seam se da je sve bilo neka vrsta iznenaenja, bilo zbog toga to je bilo toliko obino, ili zato to je bilo toliko neobino. Nijedna od mojih idiotskih predstava o tome kakvo bi to mesto moralo da bude nije se obistinila. A naravno, nisam ni poznavao priu o nastanku tog mesta. Tek kasnije sam je sastavio spojivi razne delove. Bio sam iznenaen kada sam ugledao svetla na nekim zgradama, jer je prva stvar koja mi je pala na pamet u vezi sa stanovnicima bila ta da im svetlo nee biti potrebno. To je primer neeg normalnog to me je iznenadilo. to se tie razlika, prva stvar koju sam uoio bila je ograda oko pruge. Lino sam bio zainteresovan za nju, jer se umalo nisam ozledio. eleo sam da to saznam, pa makar proveo tu i no. Drvena ograda pruala se du pruge koja je vodila od vrata, i prolazila pokraj ambara, gde su ine pravile krug, isti onaj kao i pred kapijom. Cela pruga bila je ograena. Jedini pristup bio je mogu kod utovarne platforme, kraj ambara i kod kapije. To je bilo logino. Gluvoslepa osoba moe upravljati ovakvim vozilom jedino ako je sigurna da na pruzi nema nikoga. Ovi ljudi nikada ne bi ili inama; nije bilo naina kojim bi se upozorili da nailazi voz. U sumraku, neki ljudi prolazili su unaokolo dok sam iao prema grupi zgrada. Kao to sam i oekivao, uopte se nisu obazirali na mene. Kretali su se brzo; neki su i trali. Zastao sam, gledajui unaokolo i pazei da neko ne naleti na mene. Pre nego to krenem dalje, morao sam da ustanovim kako to da se ne sudaraju. Sagnuo sam se i ispitao zemlju. Sve se slabije videlo, ali sam otkrio da je predeo proaran betonskim stazama. Pre nego to se beton stegao, na svakoj stazi je ugravirana razliita ara linije, talasi,udubljenja,glatke ili grube izboine.Ubrzo sam uvideo da ljudi koji se ure, idu iskljuivo ovim stazama i da su svi bosi. Nije bilo teko pogoditi da je to neka vrsta saobraajnih znakova koji se itaju stopalima. Bilo je dovoljno znati to i drati se podalje.

Ljudi se nisu ni po emu isticali. Neki nisu bili obueni, ali na to sam se ve bio navikao. Bili su razliite teine i visine, meutim, inilo se da su svi, osim dece, iste dobi. Ako se iskljue injenice da se nisu zaustavljali da porazgovaraju ili da mahnu jedan drugom nikada ne bih pomislio da su slepi. Posmatrao sam kako dolaze do raskra puteva nisam znao kako oni znaju da su tamo, ali mogao sam da smislim nekoliko objanjenja i usporavaju dok prolaze. Bio je to udesan sistem. Poeo sam da razmiljam da li da priem nekome od njih. Bio sam tamo ve gotovo pola sata kao nekakav uljez. Pretpostavljam da sam pogreno procenio ranjivost ovih ljudi; osetih se poput lopova. itav minut iao sam pored jedne ene. Veoma se odluno uputila ka svome cilju, ili se bar tako inilo. Osetila je neto, moda moje korake. Usporila je malo i ja joj dodirnuh rame, ne znajui ta drugo da uinim. Ona odmah zastade i okrenu se ka meni. Oi su joj bile irom otvorene, ali prazne. Ruke su joj bile svuda po meni, blago mi je dodirivala lice, grudi, ruke, ispitivala je moju odeu. Nisam ni najmanje sumnjao da zna da sam stranac, verovato jo od trena kada sam joj dodirnuo rame. Meutim, toplo mi se smeila i vrsto me zagrlila. Ruke su joj bile nene i tople. Bilo mi je to udno, jer su bile ogrubele od tekog rada. Ipak, izgledale su osetljive na dodir. Objasnila mi je pokazujui na zgradu, inei pokrete kao da jede nekom nevidljivom kaikom i dodirujui broj na satu da e se veera sluiti za sat i da sam pozvan. Klimnuo sam i nasmeio se dok je drala ruke na mom licu; poljubila me je u obraz i pourila. Dobro. Nije bilo tako loe. Brinuo sam se da li u moi da uspostavim kontakt sa njima. Kasnije sam saznao da je saznala mnogo vie o meni nego to sam slutio. Odloio sam odlazak u menzu, ili kako se ve to zvalo. Lutao sam okolo po sve guem mraku i razgledao njihovo imanje. Video sam malog etlija kako skuplja ovce u tor da tu provedu no.Struno ih je uveo kroz vrata a da mu to niko nije naredio, a jedan od stanovnika te zajednice zatvorio ih je i zakljuao. ovek se sagnuo i potapao psa po glavi, a ovaj mu liznu ruku. Poto je zavrio posao za tu no, dojurio je do mene i onjuio mi nogavicu. Ostatak veeri pratio me je gde god sam poao. inilo mi se da su svi prezaposleni, tako da sam se iznenadio kada sam video jednu enu kako sedi na ogradi kraj pruge i ne radi nita. Priao sam joj. Idui ka njoj video sam da je mlaa nego to sam mislio. Kasnije sam saznao da ima trinaest godina. Nije imala odeu na sebi. Dodirnuo sam joj rame i ona

skoi sa ograde i otpoe istu proceduru kao i ena pre nje, dodirujui me posvuda bez ustruavanja. Uze me za ruku i ja osetih njene prste kako se brzo kreu po mom dlanu. Nisam mogao da razumem, ali sam znao ta radi. Slegnuh ramenima i pokuah da razliitim pokretima objasnim da ne znam azbuku gluvoslepih. Ona potvrdno klimnu glavom i dalje dodirujui moje lice rukama. Upitala me je da li u ostati na veeri. Uverio sam je da hou.Zatim me je pitala da li sam sa nekog fakulteta. A ako mislite da je to lako uiniti pokretima tela, samo probajte. Meutim, ona je imala tako ljupke i gipke pokrete i bila je tako veta da saopti ono to eli. Bilo je divno posmatrati je. Bio je to govor i balet istovremeno. Rekao sam joj da nisam sa fakulteta i prionuo da bar malo objasnim ime se bavim i kako sam tu dospeo. Sluala me je dlanovima i jasno mi davala na znanje kada nisam uspeo da se jasno izrazim. Osmeh joj je postajao sve iri i iri i ponekad bi se bezglasno nasmejala mojim objanjenjima. Sve vreme je stajala tik uz mene, dodirujui me. Najzad je poloila ruke na bedra. "Mislim da ti je potrebna veba", ree ona, "ali ako se ti slae, mislim da moemo normalno da govorimo. Zasmejava me." Skoio sam kao da me je pela ubola. Pipkanje, na koje se nisam osvrtao kada je bila u pitanju gluvoslepa devojka, izgledalo mi je neprikladno. Tek malo zakoraih unazad, meutim, njene ruke me ponovo dodirnue. inilo se da je zbunjena, a onda je rukama shvatila u emu je problem. "ao mi je", rekla je. "Mislio si da sam gluva i slepa. Da sam znala, odmah bi ti rekla." "Mislio sam da su svi ovde gluvi i slepi." "Samo roditelji. Ja sam jedno od dece. Mi svi sasvim dobro ujemo i vidimo. Nemoj biti tako nervozan. Ako ne moe da podnese dodirivanje, nee ti se dopasti ovde. Opusti se, neu te povrediti." I nastavila je da me dodiruje, najvie po licu. Tada to nisam razumeo, ali u sebi nije sadravalo nieg seksualnog.Ispalo je da nisam u pravu, ali to nije bilo nametljivo. "Biu ti potrebna da te nauim sve pojedinosti ivota ovde",ree ona i krenu ka kupolama. Drala me je za ruku i hodala tik uz mene. Drugom rukom dodirivala mi je lice kad god sam govorio. "Kao prvo, nemoj da ide betonskim stazama. Tamo..." "To sam ve otkrio." "Jesi? Koliko si dugo ovde?" Ruke su joj istraivale moje lice sa obnovljenim interesovanjem. Sasvim se smrklo. "Manje od asa. Gotovo da me pregazio va voz."

Nasmejala se, a zatim izvinila i rekla da zna da to meni nije smeno. Rekao sam joj da mi to sada jeste smeno, mada mi tada nije bilo. Rekla mi je da na ulaznim vratima postoji upozorenje, ali da sam imao peh da doem u vreme kada je kapija otvorena otvara se daljinskim upravljaem pre no to voz krene i da ga zato nisam mogao videti. "Kako se zove?", upitao sam je kada smo se pribliili nenom utom svetlu koje je dopiralo iz trpezarije. Refleksno je prela rukom po mom dlanu, a zatim zaustavila. "Oh, ne znam. Imam jedno. U stvari, nekoliko. Meutim, ona su sva na govoru tela. Ja sam... Pink. Mislim da se to prevodi kao Pink." Iza toga krila se itava pria. Ona je bila prvo dete koje se rodilo studentima, a iz knjiga su znali da su bebe ruiaste, pa su je tako i nazvali. Izgledala im je ruiasto. Kada smo uli u hodnik, video sam da joj ime vizuelno ne pristaje. Jedan od njenih roditelja bio je crnac. Bila je tamnoputa, plavih oiju i kovrdave kose, neto svetlije od njenog tena. Imala je irok nos, ali male usne. Nije me pitala za ime, tako da joj ga nisam ni rekao. Za sve vreme koje sam tamo proveo, niko me u razgovoru nije zapitao za ime. Na govoru tela zvali su me raznim imenima, a deca su me dozivala "Hej, ti!". I nisu bila ba vina obinom govoru. Trpezarija se nalazila u pravougaonoj zgradi sagraenoj od cigala. Bila je spojena sa jednom od velikih kupola. Slabo je bila osvetljena. Kasnije sam saznao da su svetla bila upaljena samo zbog mene. Deca su svetlost koristila samo za itanje. Drao sam Pink za ruku, srean to imam vodia. Drao sam otvorene oi i ui. "Ne marimo za formalnosti", ree Pink. Glas joj je bio neprijatno glasan u velikoj prostoriji. Niko nije razgovarao, ulo se samo disanje i micanje. Nekoliko dece podie pogled. "Neu te sada predstavljati. Oseaj se kao lan porodice. Ljudi e te kasnije osetiti i tada moe sa njima razgovarati. Odeu moe ostaviti ovde kraj vrata." S tim nisam imao nikakvih problema. I svi ostali bili su nagi, a do tada sam se ve nauio prilagoavati kunom redu. U Japanu se izuvate, u Taosu skidate. U emu je razlika? Pa, u stvari, poprilina. Svako je svakoga dodirivao, sa onom istom rutinom kojom mi pogledamo svakog prolaznika.Najpre bi mi svako dodirnuo lice,a zatim bi me na izgled potpuno neduno posvuda dodirivao. Kao i obino, nije bilo ba onako kako je izgledalo. Nije ba bilo nevino, a nije bio ni uobiajeni postupak kao prema ostalima iz grupe. Dodirivali su jedni drugima genitalije

daleko vie nego meni. Prema meni bili su obazrivi da se ne bih uplaio. Bili su veoma ljubazni prema strancima. Svi su sedeli na podu oko dugakog niskog stola. Pink me je odvela do njega. "Pogledaj te are na podu. Dri se podalje od njih. Ne ostavljaj nita izmeu njih. Tuda ljudi idu. Nikada nita ne pomeraj. Stvari, mislim. O tome se odluuje na javnim skupovima, tako da bismo svi znali gde se ta nalazi. I male stvari. Ako neto podigne, vrati ga tano tamo gde se nalazilo." "Razumem." Iz oblinje kuhinje ljudi su donosili inije i velike plitke zdele sa hranom. Stavili su ih na sto i oni koji je trebalo da veeraju poeli su da ih pipajui trae. Jeli su prstima, bez tanjira, i to su inili polako i sa uivanjem. Dugo su mirisali hranu pre nego to bi je zagrizli. Jelo im je predstavljalo uitak. Bili su strani kuvari. Nikada pre, a ni kasnije nisam jeo tako dobro kaou Keleru. (Tako ga zovem u obinom govoru, mada na govoru tela postoji slino ime. Kada ga nazovem Keler, svi znaju o emu se radi.) Zapoeli su sa dobrom, sveom hranom koja se teko nalazi u gradovima, a nastavili da kuvaju sa umetnikom vetinom i matom. Nije liilo ni na jednu nacionalnu kuhinju koju sam probao. Improvizovali su i retko su istu stvar kuvali dva puta na isti nain. Seo sam izmeu Pink i drugara koji me je skoro pregazio. Nadrao sam se bez imalo stida. Bilo je to isuvie bolje od suvog teleeg mesa i svega drugog to sam do tada jeo, da bih mogao odoleti. Odugovlaio sam sa jelom, pa ipak sam zavrio mnogo pre ostalih. Posmatrao sam ih lagano se zavalivi i pitao se da li e mi pozliti. (Hvala bogu, nije.) Jeli su i hranili druge, ponekad su ustajali i ili ak oko stola da bi prijatelju ponudili parence. I mene su svi tako hranili, tako da sam se gotovo raspao od jela pre nego to sam otkrio neku skarabudenu frazu na govoru tela koja je oznaavala da sam se do gue najeo.Od Pink sam nauio da je najprijateljskiji nain da odbijete, da i vi ponudite neto. Konano, nita mi drugo nije preostalo nego da hranim Pink i posmatram ostale. inio sam to sa jo veom panjom. Ranije sam mislio da jedu u tiini i miru, ali sam uvideo da za stolom tee iv razgovor. Ruke su bile zaposlene, kretale su se toliko brzo da sam ih jedva video. Dodirivali su se prstima i pisali jedni drugima po dlanovima, ramenima, nogama, trbusima; posvuda po telu. Gledao sam zaueno kako se talas smeha prostire sa jedne strane stola na drugu, poput domina koje padaju, kada bi jedni drugima saoptili neku dosetku. To se odigravalo brzo. Paljivo posmatrajui, mogao sam da vidim kako se misao kree, dospeva do jedne osobe, prenosi se, dok, za uzvrat, odgovor nailazi

iz drugog pravca, dalje se prenosi, a druga pitanja i odgovori se redaju du niza ljudi, to ih alju napred ili nazad. Liilo je na talasanje vode. Bila je to zbrka. Samo razmislite o tome; ako jedete prstima, a u isto vreme govorite rukama, sigurno ete se zamazati. Ali niko nije mario. Ja sigurno nisam. Bio sam zaokupljen milju da sam odbaen. Pink mi se obraala, ali sam polako saznavao kako je to biti gluv. Ovi ljudi su bili prijateljski raspoloeni prema meni i inilo mi se da im se sviam, meutim, nita nisam mogao da uinim u vezi s tim. Nismo mogli da komuniciramo. Kasnije smo svi izali napolje i okupali se veoma hladnom vodom to je curila iz slavina. Neki su ostali unutra da operu sudove. Rekao sam Pink da bih eleo da pomognem oko sudova, ali mi je odgovorila da bih samo smetao. Sve dok ne nauim specifian nain na koji oni obavljaju poslove, nita neu moi da radim u Keleru. inilo se da ona podrazumeva da u toliko dugo ostati u njemu. Vratili smo se natrag u zgradu da se osuimo, to smo inili briui jedan drugog pekirima sa onom uobiajenom pseom odanou, pa smo onda uli u kupolu. Unutra je bilo toplo, toplo i mrano. Svetlost koja je dopirala iz prolaza u trpezariji nije bila dovoljna da izbledi zvezde koje su se videle kroz reetke trouglastih prozora iznad naih glava. Bilo je gotovo kao da smo napolju. Pink mi je brzo ukazala na pravila kojih se moram pridravati unutar kupole. Nije ih bilo teko slediti, ali sam i dalje imao nagon da drim noge i ruke uz sebe, da ne bih nekoga sapleo dok taj prolazi za to odreenim prostorom. Ponovo sam poeo da pogreno zakljuujem. Odsustvo bilo kakvog zvuka, osim nenog apata mesa o meso, navelo me je da pomislim da se nalazim usred orgije. Prisustvovao sam im i ranije u drugim zajednicama, i veoma su liile na ovo. Ubrzo sam uvideo da sam pogreio, a tek kasnije sam shvatio da sam bio u pravu. Na neki nain. Ono to me je navelo na pogrean zakljuak bila je injenica da grupna konverzacija kod ovakvih ljudi mora da lii na orgiju. Kasnije, nakon mnogo tananijeg posmatranja, doao sam do zakljuka da ako stotinu nagih tela klizi, trlja se, ljubi i miluje i to sve u isto vreme, u emu je onda razlika? Nije je ni bilo. Moram da kaem da koristim re "orgija" da oznaim pojam mnogo ljudi u prisnom kontaktu. Ne svia mi se ta re, prepuna je prizvuka. Ali, u to vreme, imao sam ih i ja, tako da sam odahnuo kada sam shvatio da to nisu orgije. One kojima sam do tada prisustvovao bile su dosadne i bezline, a ja sam se nadao

neemu boljem od ovih ljudi. Mnogi su se poput crva probijali kroz guvu da bi doli do mene i upoznali me. I to uvek samo po jedan u isto vreme; stalno su bili svesni toga ta se dogaa i ekali su da doe njihov red da razgovaraju sa mnom. Naravno, ja to onda nisam znao. Pink je sedela pored mene da bi mi tumaila tee misli. Naposletku, sve manje i manje koristio sam se njenom pomoi, polako ulazei u sutinu dodirnog uviaja i razumevanja. Niko nije oseao da me potpuno poznaje, sve dok nije dotakao svaki deli moga tela, tako da su neije ruke stalno bile na meni. Ja sam bojaljivo inio isto. Ubrzo sam usled svog ovog dodirivanja dobio erekciju, zbog ega mi je bilo prilino neugodno. Prekorevao sam se to nisam bio u stanju da iz svega toga iskljuim polne nagone, to nisam u stanju da komuniciram na istom intelektualnom nivou na kome sam mislio da oni komuniciraju, a onda sam sa zaprepatenjem uoio da par pored mene vodi ljubav. U stvari, inili su to ve deset minuta, ali to je bilo toliko prirodni nastavak onoga to se unaokolo dogaalo, da sam to znao i, istovremeno, nisam znao. im sam to otkrio, poeo sam se iznenada pitati da li sam u pravu. Jesu li? Bilo je to sporo, a i svetio je bilo loe. Meutim, njene noge bile su gore, a i on je bio na njoj, u to sam bio siguran. Bilo je to luckasto sa moje strane, ali stvarno sam morao da saznam. Morao sam da otkrijem gde se do avola nalazim. Kako mogu da se propisno ponaam, ako ne znam ta se dogaa? Otkako sam nekoliko meseci proveo u razliitim zajednicama, postao sam veoma osetljiv na neuljudno ponaanje. Postao sam strunjak da se na jednom mestu molim pre veere, da na drugom pevam Hari Krina, a da uprkos svemu tome budem sreni nudista u treem. To se zove "kada si u Rimu", i ako se ne moete na to naviknuti, bolje da i ne idete u posete zajednicama. Kleao bih okrenut Meki, podrigivao posle jela, probao sve to mi je ponueno, jeo sam pirina i hvalio ishranu; ali da bi to inili pravilno, morate poznavati obiaje. Mislio sam da ih znam, ali sam u tri minuta triput menjao miljenje. Oni jesu vodili ljubav, u smislu da je on prodirao u nju. Takoe su bili veoma zaokupljeni jedno drugim. Ruke su im leprale poput leptirova, prepune znaenja koje nisam mogao shvatiti niti osetiti. Meutim, i njih su dodirivali, kao to su i oni dodirivali mnoge koje su se nalazili oko nj ih.Govorili su svim tim ljudima, iako je njihova poruka bila jednostavna poput dodira ela ili ruke. Pink je primetila na ta sam se usredsredio. Nekako je bila omotana oko mene, iako u stvari nije inila nita za ta bih ja mogao neto provokativno pomisliti. Jednostavno, nisam mogao da se odluim. Izgledalo je tako nevino, a

ipak nije bilo. "To su () i ()", rekla je, a ove zagrade oznaavaju seriju pokreta ruku na mom dlanu. Nikada nisam nauio nijedno njihovo vlastito ime, osim Pink, a njihova imena na govoru tela ne mogu da prikaem. Pink im prie, dodirnu enu stopalom i naini nekoliko komplikovanih pokreta nonim prstima. ena se nasmeila i zgrabila Pink za nogu, mrdajui prstima. "() bi elela da kasnije sa tobom porazgovara", ree mi Pink, "im zavri razgovor sa (). Sea se, nju si ve upoznao. Kae da joj se sviaju tvoje ruke." Znam, sada e ovo zvuati ludo. Kada o tome razmislim, i meni se ini. Kao neko otkrovenje pogodila me je injenica da je njena re za razgovor miljama udaljena od moje. Razgovor je njoj znaio sloenu razmenu koja je ukljuivala sve delove tela. Mogla je da ita rei ili emocije iz svakog trzaja mojih miia, poput detektora lai. Zvuk je za nju bio samo beznaajniji deo komunikacije. Ponekad ga je koristila da razgovara sa strancima. Pink je govorila celim biem. Kada sam doao, nisam znao ni pola svega toga, ali i to je bilo dovoljno da se sasvim posvetim ovim ljudima. Govorili su celim telom, a ne samo rukama, kako sam u poetku mislio. Bilo koji deo tela u dodiru sa bilo kojim drugim, predstavljao je komunikaciju. Ponekad veoma jednostavanu i osnovnu setite se Makluanovih svetlosnih lampica, osnovnih medijuma komunikacije nalik na "ovde sam". Ali, govor je govor, i ako se razgovor razvija do take kada morate govoriti genitalijama, to je i dalje deo razgovora. Ono to sam eleo da znam bilo je ta oni govore. Znao sam, ak i u tom maglovitom trenu dok je razgovor tekao, da je to neto vie no to mogu da shvatim. Naravno, kaete vi. Poznat vam je govor tela dok vodite ljubav sa vaim partnerom. To nije tako nova ideja. Naravno da nije, ali pomislite kako je divan taj govor ak i kada niste orijentisani samo na ulo dodira.Moete li zamisliti neto vie od toga, ili ste osueni da ivot provedete kao crv koji razmilja o zalasku sunca? Dok sam o ovom razmiljao, jedna ena se upoznavala sa mojim telom. Ruke su joj bile na meni, u mom krilu, kada sam osetio da ejakuliram. To je iznenadilo samo mene. Ve due vreme govorio sam svima oko sebe znacima koje su oni mogli rukama osetiti, ta e se dogoditi. Istog trenutka ruke su mi prekrile telo. Gotovo da sam mogao razumeti nene misli koje su mi upuivali dodirujui mi telo.U svakom sluaju, iako rei nisam shvatio, primio sam glavnu misao. Za trenutak sam se zbunio, ali je to njihovo toplo prihvatanje odagnalo neugodnost. Bilo je veoma intenzivno. Jedva sam doao do daha. ena, koja je bila uzrok ovome, dotaknula mi je prstima usne. Pokretala ih je

sporo, ali sam bio siguran da je to bilo nabijeno znaenjima. Zatim se ponovo izgubi u grupi. "ta je rekla?", upitao sam Pink. Smeila mi se. "Ti to zna, naravno, samo kad bi uspeo da ne misli na rei. Ali, otprilike znailo bi 'Tebi je lepo'.To se takoe prevodi i kao 'Meni je lepo', a pod 'meni' podrazumevamo se svi mi. Ovaj organizam." Znao sam da moram da ostanem i nauim da govorim. Zajednica je imala svoje uspone i padove. U celini gledano, oekivali su ih, ali nisu znali na koji nain e se ispoljiti. Zima je unitila mnoge voke. Zamenili su ih hibridnim vrstama. U oluji su izgubili dosta ubriva i zemljita, jer detelina nrje imala vremena da izraste i sauva ih od erozije. Ljudi koji rade u sudu zaturili su njihove spiskove, tako da oni vie od godinu dana nisu mogli da srede poslove onako kako to treba da se uini. Sva riba im je uginula. Iskoristili su je kao ubrivo i nadgledali da neto ne krene loe. Koristili su jedan trostepeni ekoloki lanac koji su sedamdesetih uveli Novi Alhemiari. Sastojao se iz tri bazena prekrivena kupolama: u jednom je bila riba, u drugom izmrvljene koljke i bakterije u jednom delu, a alge u drugom, a trei je bio pun dafnija. Voda koja je sadravala riblji sekret pumpana je preko koljki i bakterija, koje su je preiavale i pretvarale amonijak koji je bio prisutan u ubrivo za alge. Voda sa algama pumpana je u drugi bazen da bi se nahranile dafnije. Zatim su dafnije i alge pumpane kao hrana ribama, a obogaena voda koristila se kao ubrivo biljaka u staklenicima u svim kupolama. Ispitivali su vodu i zemljite i pronali da su hemijski proizvodi natopljeni neistoom od koljki i da se ona nataloila du itavog lanca. Posle temeljnog ienja ponovo su poeli sa radom i sve je ilo dobro. Jedino su izgubili novac od prve etve. Nikada nisu gladovali. Niti im je bilo hladno; tokom itave godine bilo je dovoljno sunca da pokree pumpe i lanac ishrane, kao i da zagreva zgrade u kojima su iveli. Napola su bile zakopane u zemlji, jer su vodili rauna o strujanju toplog i hladnog vazduha. Meutim, morali su da potroe neto od poetnog kapitala. Prve godine bili su u manjku. Prve zime jedna od zgrada je izgorela. Dva oveka i jedna devojica su poginuli kada je otkazao sistem za gaenje poara. To ih je okiralo. Mislili su da e stvari funkcionisati onako kako ih reklamiraju. Niko od njih nije mnogo znao o graevinskim poslovima, o tome kako se projekti razlikuju od stvarnosti.

Otkrili su da neke od instalacija ne odgovaraju specifikacijama i zapoeli su program po kome e povremeno proveravati sve ureaje. Ako je neki ureaj sadravao njima nedostupnu elektroniku, zamenili su ga i ugradili neto jednostavnije. U drutvenom smislu, njihov napredak obeavao je daleko vie. Denet je mudro odluila da stvore samo dva neprikosnovena pravila u itavom mnotvu njihovih meusobnih odnosa. Prvo, odbila je da bude njihov predsednik, ena koja vodi sednice, ef ili glavni komandant. Od samog poetka uvidela je da je jaka linost neophodna da bi se plan sproveo u delo, da se zemlja kupi i da se njihove rasplinute elje svedu na jednu od alternativa. Ali, kada je dospela na obeanu zemlju, abdicirala je. Od tog trenutka vladae demokratski komunizam. Ako to ne uspe, smislie neto novo. Bilo ta, samo ne diktatura sa njom na elu. Nije elela nita od toga. Drugo pravilo bilo je nita ne prihvatati za gotovo. Nikada pre nije postojala samostalna zajednica gluvoslepih ljudi. Nisu morali nikakva oekivanja da ispune, nisu morali da ive onako kako to ine oni koji vide. Bili su sami. Nije bilo nikoga da im kae da neto rade, jer jednostavno, nikada ranije to nije uinjeno. Ni oni sami nisu imali mnogo jasniju predstavu od drugih o tome kakvo e biti njihovo drutvo. Znali su samo da su ih naterali u kalup koji nije odgovarao njihovim potrebama, ali nita vie od toga. Znali su samo da e traiti one naine ponaanja koji e biti razumni, moral koji e odgovarati gluvoslepim osobama. Shvatili su osnovne principe morala: nita nije veno moralno i sve je, pod odreenim okolnostima, moralno. Sve je povezano sa dotinim drutvom. Poli su od nule, bez ikakvih uzora na koje bi se mogli ugledati. Pred kraj druge godine, ve su imali osnovne crte svog drutva. Stalno su ih modifikovali, ali osnovni principi bili su stvoreni. Znali su dobro ko su i ta su, a to im u koli nikada nije polazilo za rukom. Definisali su sebe po sopstvenim merilima. Prvi dan u Keleru proveo sam u koli. Bio je to neizbean i neophodan korak. Morao sam da nauim govor ruku. Pink je bila ljubazna i veoma strpljiva. Nauio sam osnovnu azbuku i puno je uvebavao. Tog popodneva Pink nije htela da razgovara sa mnom, primoravajui me da govorim rukama. Rekla bi po koju re tek kada bi bila prinuena, veim delom je utala. Posle treeg dana jedva da sam i ja pokatkad prozborio. To ne znai da sam odjednom nauio da teno govorim rukama. Ni

najmanje. Krajem prvog dana znao sam azbuku, ali sam teko uspevao da me drugi razumeju. Jo gore je bilo sa itanjem rei koje bi mi ispisivali na dlanu. Dugo sam morao da gledam na ruku da bih video pokrete koje ine. Ali kao i na bilo kom drugom jeziku, ubrzo ponete da mislite na njemu. Francuski teno govorim i jo se seam zaprepaenja kada sam konano dostigao taku posle koje nisam prevodio svoje misli pre no to bih ih izgovorio. U Keleru, taj stepen sam dostigao posle dve nedelje. Seam se poslednje stvari koju sam pitao Pink obinim govorom. Bilo je neto to me je muilo. "Pink, da li sam ovde dobrodoao?" "Ovde si tri dana. Osea li se odbaenim?" "Ne, nije u tome stvar. Potrebno mi je samo tvoje miljenje o ljudima koji ne pripadaju vaoj zajednici. Koliko dugo sam ovde dobrodoao?" Namrtila se. Oigledno se sa neim takvim nije suoila. "Pa, u stvari, sve dok veina ne odlui da eli da ode. Ali, to se nikada nije dogodilo. Niko ovde nije proveo vie od nekoliko dana. Nikada nismo morali da donosimo odluku ta da radimo ako, na primer, neko ko vidi i uje poeli da ostane sa nama. Niko do sada i nije, ali pretpostavljam da bi se to moglo dogoditi. Mislim da ga ne bi prihvatili. Veoma su nezavisni i ljubomorni na svoju slobodu, mada to moda nisi primetio. Mislim da ne bi mogao da bude jedan od njih. Ali sve dok si voljan da misli o sebi kao gostu, verovatno moe da ostane i dvadeset godina." "Kae 'oni', zar ne ubraja sebe u grupu?" Po prvi put bilo joj je pomalo neugodno. Poeleh da bolje znam jezik tela. Mislim da bi mi ruke mogle saoptiti o njoj mnogo vie od tomova knjiga. "Naravno", ree ona. "Deca su deo grupe. Mi je volimo. Sudei po onome to znam o spoljanjem svetu, sigurna sam da ne bih elela da budem igde drugde." "Ne krivim te." Bilo je tu neeg nedoreenog, ali nisam znao dovoljno da bih postavio prava pitanja. "Ali zar ti to to, za razliku od svojih roditelja, moe da vidi, ne stvara probleme? Zar ti oni to... nekako, ne uzimaju za zlo?" Ovoga puta se nasmejala. "A, ne. To ne. Suvie su nezavisni da bi se tako oseali. Video si to. Mi njima nismo potrebni za bilo ta to i sami ne mogu da uine.. Mi smo deo porodice. inimo isto to i oni. I to zbilja nije bitno. Mislim, vid. A ni sluh. Samo pogledaj oko sebe. Imam li ja neke posebne prednosti zato to mogu da vidim kuda idem?" Morao sam da priznam da nema. Meutim, i dalje se naziralo neto o emu

nije bilo voljna da govori. "Znam ta te mui. Tvoj boravak ovde." Morala je da me vrati na moje prvobitno pitanje; postao sam podozriv. "ta s tim?" "Ne osea da uestvuje u svakodnevnom ivotu. Ne radi svoj deo kunih poslova. Veoma si savestan i eli da ih obavlja. Tako bih rekla." Kao i uvek, dobro me je proitala i ja sam to priznao. "A za sve to nee biti sposoban sve dok ne naui da razgovara sa svima. Zato se vratimo tvojim lekcijama. Prsti su ti i dalje nespretni." Puno poslova trebalo je obaviti. Prva stvar koju sam morao da nauim bila je da usporim. Oni su bili spori i metodini radnici. Pravili su malo greaka i nisu marili ako neki posao potraje i ceo dan, ako bude valjano uraen. Kada sam sam radio o tome nisam morao da brinem: ienje, skupljanje jabuka, upanje trave u bati. Ali kada sam obavljao neki posao koji je zahtevao timski rad morao sam da prihvatim sasvim novi tempo. Vid omoguava oveku da obavi mnogo razliitih operacija samo pomou nekoliko letiminih pogleda. Slepa osoba e, ako je posao komplikovan, vriti jednu po jednu operaciju. Sve mora biti provereno dodirom. Meutim, na poslovima na traci bili bi mnogo bri od mene. Naterali bi me da se oseam kao da radim nogama, a ne rukama. Nikada im nisam rekao da neto mogu bre da uradim zato to vidim ili ujem. S pravom bi mogli da mi kau da gledam svoja posla. Prihvatanje ponuene pomoi prvi je korak ka zavisnosti; a uostalom, ti isti poslovi ekae ih i kada ja odem. I to me je navelo da ponovo razmislim o deci. Sve vie sam bio siguran da postoji nekakva, moda nesvesna, ozlojeenost izmeu roditelja i dece. Bilo je oigledno da ljubav postoji, ali kako je mogue da deci ne smeta odbacivanje njihovih sposobnosti. U svakom sluaju, tako sam razmiljao. Brzo sam se uklopio u svakodnevne poslove. Ponaali su se prema meni kao prema jednom od svojih,to mi je priinjavalo zadovoljstvo.Mada nikada neu postati deo zajednice, ak i kada bih to eleo, nije bilo nikakvih znakova koji bi ukazivali na to da sam bilo ta drugo do ravnopravni lan. To je bio nain na koji su postupali sa gostima; kao da su lanovi njihove zajednice. ivot tamo odvijao se na nain na koji se nikada ne odvija u gradovima. Ipak, taj pastoralni mir nije bio osobenost Kelera, ve nesebina pomo koju su oni pruali. Ta zemlja pod vaim bosim nogama je neto to nikada ne moete osetiti u gradskom parku. Svakodnevni ivot bio je ispunjen radom i zadovoljstvom. Pilie i svinje je

trebalo nahraniti, pobrinuti se za pele i ovce, ponjeti ribu i pomusti krave. Svi su radili: ljudi, ene i deca. inilo se da se sve to odvija bez nekog posebnog napora. inilo se da svi znaju ta i kada treba da rade. Moete o tome misliti kao o dobro podmazanoj maini, ali ta metafora mi se nikada nije sviala, pogotovu kada se odnosi na ljude. Mislio sam o tome kao o nekom organizmu. To svaka drutvena grupa jeste, ali ova je funkcionisala. Veina ostalih zajednica koje sam posetio imala je svojih slabosti. Poslovi ne bi bili uraeni, jer je svako suvie tvrdoglav ili nije eleo da ga uznemiravaju, ili pre svega, nije uviao potrebu da neto radi. Ta vrsta ignorisanja vodi ka tifusu i eroziji tla i smrzavanju od zime i najezdi socijalnih radnika koji vam odvode decu. Video sam da se to dogaa. Ali ne ovde. Imali su dobru sliku o svetu, onakvu kakav on jeste; ne one ruiaste pogrene predstave mnogih drugih utopista. Svravali su poslove koje je trebalo uraditi. Nikada ne bih mogao da podrobno opiem sve tokice i zavrtnje (opet ta mainska metafora) koji su omoguavali da ta zajednica funkcionie. Sam lanac ishrane ribom bio je dovoljno zamren da me preplai. U jednom od staklenika ubio sam pauka, a zatim otkrio da je on tamo stavljen da jede jednu posebnu vrstu biljnih tetoina. Takoe i abe. U vodi je bilo insekata koji su ubijali druge insekte; dospeo sam u situaciju da ne smem da povredim ni muvu, a da prethodno ne dobijem odobrenje. Kako su dani prolazili, tako sam i ja saznavao istoriju tog mesta. Neke greke su napravljene, iako ih je bilo zauujue malo. Jedna se odnosila na odbranu. U poetku nisu preduzimali nikakve korake u vezi s tim, ne znajui nita o brutalnosti i nasilju koje je dopiralo i do najzabaenijih krajeva. U ovim mestima puke su bile najobinije i najomiljenije oruje, ali to je bilo izvan njihovih mogunosti. Jedne noi pojavila su se kola puna pijanih naoruanih ljudi. U gradu su uli za mesto. Presekli su telefonske ice i ostali dva dana tokom kojih su silovali mnogo ena. Nakon invazije, razmotrili su sva mogua reenja i izabrali jedno koje je bilo u skladu sa celokupnim ustrojstvom njihove zajednice. Kupili su pet nemakih ovara. Ne one histerine nesrenike to se prodaju pod nazivom "psi za napad", ve specijalno uvebane, kupljene od strane jedne firme koju im je preporuila policija iz Albukerka . Psi su bili uvebani i kao psi za slepe i kao policijski psi. Bili su sasvim bezopasni sve dok neki stranac oigledno ne ispolji neko nasilje, a tada su bili uvebani ne da onesposobe, ve da ubiju.

Kao i veina njihovih reenja i to je funkcionisalo. Druga invazija okonana je sa dvoje mrtvih i tri teko povreena, sve na strati napadaa. Za svaki sluaj, u sluaju organizovanog napada, unajmili su jednog biveg marinca da ih naui osnovama prljave borbe prsa u prsa. Oni nisu bili plaljiva deca cvea. Postojala su tri glavna obroka dnevno. A bilo je i slobodnog vremena. Nije se sve svodilo na rad. Bilo je vremena, obino ured sumrak, pre velike veere, da sa prijateljem izaete i sednete na travu pod drvetom. Svako je imao vremena da na nekoliko trenutaka prestane da radi i da uiva u nekom posebnom zadovoljstvu. Seam se kako me je jednom jedna ena koju moram zvati Visoka-sa-zelenim-oima uzela za ruku i odvela do mesta gde su u hladovini ambara u jednom jarku rasle peurke. Sagnuli smo se sve dok nam lica nisu bila zarivena u zemlju, ubrali nekoliko i pomirisali ih. Pokazala mi je kako da miriem. Nekoliko nedelja ranije pomislio bih kako smo unitili njihovu lepotu, ali napokon, ona je bila samo vizuelna. Ve sam poeo da smanjujem znaaj toga ula, koje je tako daleko od sutine objekta. Pokazala mi je da su i dalje prekrasne kada ih dodirnete ili pomiriete, ba kao to su i bile pre no to smo ih prividno unitili. Zatim je otila u kuhinju sa gomilom svee uzbranih peurki u kecelji. Te noi bile su jo ukusnije. A neki ovek zvau ga elavi doneo mi je dasku koju su on i jedna od ena napravili u radionici. Dodirnuo sam njenu glatku povrinu, omirisao je i sloio se sa njim da je valjana. A posle veernjeg obeda, Zajedno. Za vreme tree nedelje svog boravka meu njima neto mi je pokazalo kakav je moj status u grupi. Bio je to prvi pravi test znaim li neto njima ili ne. Neto naroito, mislim. eleo sam da ih smatram prijateljima i pretpostavljam da bi me po malo pogodila injenica da bi se oni isto ponaali prema bilo kome ko sluajno zaluta do njih. Bilo je to detinjasto i nefer prema njima, a i sam sam tek kasnije postao svestan nezadovoljstva. Vukao sam kofu sa vodom u polje gde se nalazio rasadnik. Imali smo crevo kojim su se koristili u te svrhe, ali se trenutno koristilo na drugom kraju sela. Jedno drvo nalazilo se van domaaja automatske prskalice i suilo se. Ja sam ga zalivao sve dok se nije nalo neko drugo reenje. Bila je vruina, negde oko podneva. Natoio sam vodu pored kovanice. Spustio sam kofu iza sebe, sagnuo se i stavio glavu pod mlaz vode. Nosio sam pamunu koulju napred otkopanu. Lepo sam se oseao dok mi se voda slivala niz kosu i vlaila koulju. Ostao sam tako skoro minut. Zauo sam tresak iza sebe i kada sam se brzo podigao udario sam glavom o

slavinu. Okrenuo sam se i video enu kako puzi, licem okrenuta praini. Polako se okretala rukom drei koleno. Sa oseajem nelagodnosti shvatio sam da se saplela o kofu koju sam nemarno ostavio na betonskoj stazi. Zamislite samo: nehajno idete po zemljitu za koje verujete da ne sadri nikakve prepreke i odjednom se naete na tlu. Njihov sistem se zasniva na meusobnom poverenju i ono mora biti potpuno; svi sve vreme moraju biti odgovorni. Meni su ukazali to poverenje i ja sam ga prokockao. Pozlilo mi je. Imala je gadnu ogrebotinu na levom kolenu iz koje je tekla krv. Dok je tako sedela na zemlji, pipala ju je rukama i stala da rukama udara o zemlju inei "Hunnnh, hunnnh, hunnh!" sa svakim udarcem. Bila je besna i imala je razloga za to. Pronala je kofu dok sam se ja, oklevajui, sagnuo da joj pomognem. epala me je za ruku i sledila je do moga lica. Dodirnula ga je sve vreme plaui, a zatim je obrisala nos i ustala. Pola je ka jednoj od zgrada. Lagano je hramala. Ja sedoh na zemlju i osetih se jadno. Nisam znao ta da radim. Jedan mukarac doe do mene. Bio je to Veliki ovek. Zvao sam ga tako jer je bio najvii u Keleru. Nije on bio nikakva vrsta policajca; to sam tek kasnije saznao. Bio je prosto prva osoba koju je povreena ena srela. Uzeo me je za ruku i opipao mi lice. Videh kako mu suze naviru na oi kada je, dodirnuvi mi lice, saznao ta oseam. Pozvao me je da s njim uem unutra. Bez ikakve pripreme sastalo se nekoliko ljudi. Nazovite to sudom. Sainjavali su ga svi koji su bili pri ruci, ukljuujui i nekoliko dece. Bilo ih je deset ili dvadeset. Svi su izgledali veoma tuni. ena koju sam povredio bila je tamo. Teilo ju je troje ili etvoro ljudi. Zvau je Skar, zbog vidljivog oiljka na miici. Svi su mi, na govoru ruku, stalno govorili kako im je ao mene. Tapali su me i milovali, pokuavajui da nekako ublae moj oaj. Pink trei ue. Poslali su je da bude tuma, ako bude potrebno. Poto je ovo bila formalna procedura eleli su da budu sigurni da ja razumem sve to se dogaa. Prila je Skar i malo plakala sa njom, a zatim i meni. Zagrlila me je snano, govorei mi rukama koliko joj je ao to se sve to dogodilo. U mislima sam ve pakovao torbe. inilo se da nita drugo nije ostalo, sem da me i formalno izbace. Zatim smo svi zajedno seli na pod. Bili smo blizu jedno drugome, dodirujui se sa svih strana. Sasluanje zapoe. Veinom, sve je teklo na govoru ruku, a Pink je tu i tamo ubacivala pokoju

re. Retko sam znao ko je ta rekao, ali tako je i trebalo da bude. Zajednica je govorila kao jedan. Nijedna reenica nije doprla do mene, a da se prethodno sa njom nisu svi sloili. "Optuen si da si prekrio pravila", ree grupa, "i da si doprineo da se povredi (ena koju sam zvao Skar). Da li priznaje? Ima li da kae neto to ne znamo?" "Ne", rekao sam im. "Kriv sam. Bio sam nepaljiv." "Razumemo. Mi svi znamo da se kaje i saoseamo sa tobom. Ali, nepanja je prestup. Razume? To je uvreda zbog koje si ()." Bee to niz signala na stenografskom. "ta to znai?", upitao sam Pink. "O... 'doveden pred nas'? 'doveden pred sud'?" Slegnula je ramenima, nezadovoljna objanjenjima. "Da. Razumem." "injenice nisu u pitanju, sloili smo se da si kriv." ("'Odgovoran'", proapta mi Pink u uho.) "Povuci se za trenutak dok ne donesemo odluku." Ustao sam i stao kraj zida, ne elei da gledam u njih, dok su se sporazumevali rukama. U grlu mi je stajala knedla koju nisam mogao da progutam. Zatim su me pozvali da se ponovo prikljuim krugu. "Kazna za tvoj prestup ve je ranije utvrena obiajima. Da nije tako, eleli bismo da moemo da donesemo drugu odluku. Moe da prihvati postojeu kaznu i da ti se prestup oprosti, ili da odbije nau odluku i da ode sa nae zemlje. ta si oduluio?" Pink mi je ovo ponovila, jer je bilo vrlo vano da znam ta mi se nudi. Kada sam bio siguran da sam tano razumeo, bez oklevanja sam prihvatio njihovu kaznu. Bio sam im veoma zahvalan to su mi pruili ansu da biram. "U redu. Izabrao si da postupimo sa tobom kao to bi postupili sa nekim od nas da taj uini isto delo. Prii nam." Svi se pribliie. Nisu mi rekli ta e se desiti. Stavili su me u sredinu kruga i sa svih strana neno gurkali. Skar je prekrtenih nogu sedela manje vie u sredini grupe. Ponovo je plakala, pa sam, mislim, i ja zaplakao. Teko je setiti se toga. Zavrio sam licem u njenom krilu. Oamarila me je. Nijednom nisam pomislio o tom kao o nemoguem ili udnom, to je jednostavno proisteklo iz situacije. Svi su me drali i milovali, govorei rukama po mojim dlanovima, nogama, vratu i obrazima i pruali mi podrku. Svi smo plakali. Bio je to teak problem sa kojim se morala suoiti cela grupa. Naili su drugi i pridruili se. Razumeo sam da su me svi kanjavali, ali me je jedino

povreena osoba Skar stvarno amarala. Pored toga to sam doprineo da povredi koleno, povredio sam je na jo jedan nain. Ona je bila ta koja je morala da me kazni i zbog toga je tako glasno jecala; ne zbog bola koji joj je zadavala rana, ve zato to je znala da e mi naneti bol. Kasnije mi je Pink rekla da se Skar najee zalagala da ostanem. Neki su hteli da me odmah izbace, ali mi je ona uputila kompliment mislei da sam dovoljno dobra osoba za koju bi vredelo da stavi sebe i mene na teko iskuenje. Ako to ne moete da razumete, onda niste uspeli da osetite onaj oseaj zajednitva koji sam ja oseao meu tim ljudima. To se jo dugo nastavilo. Bilo je veoma bolno, ali ne i okrutno. Niti naroito poniavajue. Naravno, bilo je malo i toga. Ali, u sutini, bila je to jedna praktina lekcija, mada u najneposrednijem obliku. Tokom prvih meseci svako od njih proao je kroz to, ali u poslednje vreme niko. Iz toga nauite neto, verujte mi. Kasnije sam dosta o tome razmiljao. Pokuao sam da smislim ta su drugo mogli da urade. Znate, amarati odrasle ljude zbilja je neobino, mada mi je to tek mnogo kasnije palo na pamet. Kada se odigravalo, inilo mi se tako prirodno, da nisam ni pomislio kako je to u stvari udna situacija. Neto slino inili su i sa decom, premda ni izbliza ne tako naporno i dugo. Za mlae je postojala neto manja odgovornost. Odrasli su bili voljni da podnesu poneku modricu ili raseeno koleno dok su deca uila. Ali kada dospete u ono to oni smatraju zrelou a to je kad veina odraslih prihvati vas kao takve, ili kada vi sami to prihvatite tada amaranje zbilja postane ozbiljno. Imali su oni i tee kazne namenjene onima koji ponove greke ili ih namerno uine. Ali, nisu morali da ih esto koriste.Tada bi vas slali u Karantin. Izvesno vreme niko vas ne bi dotakao. U vreme kada sam uo za to, ve sam znao da je to vrlo teka kazna. Nisu morali da mi je objanjavaju. Ne znam kako da to objasnim, ali amaranje je izvreno sa toliko ljubavi, da nisam oseao da nada mnom vre neko nasilje. Ovo me boli ba kao i tebe. inim to za tvoje dobro. Volim te, zato te amaram. Svojim postupcima pomogli su mi da shvatim ove stare kliee. Kada se sve zavrilo, svi smo zajedno plakali. Ali uskoro se sve to pretvorilo u radost. Zagrlio sam Skar i jedno drugom smo rekli kako nam je ao to se to dogodilo. Govorili smo jednom drugom vodili smo ljubav ako tako vie volite i ja sam poljubio njeno koleno i pomogao joj da stavi zavoj. Ostatak dana proveli smo zajedno, ublaavajui bol. Kako sam postajao sve spretniji u govoru ruku, tako mi je sve "pucalo pred

oima". Svakoga dana otkrivao bih novi sloj znaenja koji mi je ranije izmicao; bilo je to kao kad ljutite luk i otkrivate nove i nove slojeve. Svaki put pomislio bih da sam dospeo do jezgra, a onda bi otkrio da postoji jo jedan nivo koji jo nisam uspeo da shvatim. Mislio sam da u, kad nauim govor ruku, moi da komuniciram sa njima. Nije bilo tako. Govor ruku je govor beba. Dugo vremena bio sam beba koja nije jasno mogla da kae ni gu-gu. Poto sam nauio da to izgovorim, zamislite moje iznenaenje kada sam otkrio da postoji sintaksa, sveze, vrste rei, imenice, glagoli, vremena, potvrdne reenice i konjuktiv. Gacao sam po barici nastaloj posle povlaenja plime na obali Pacifika. Pod govorom ruku podrazumevam Meunarodnu azbuku prstima. Svako je moe nauiti za nekoliko asova ili dana. Ali kad s nekim razgovarate obinim govorom, da li sriete svaku re? Da li itate svako slovo dok itate ove redove? Ne, vi obuhvatate rei kao celine, ujete grupe glasova i shvatate grupe slova kao celine pune znaenja. Svako u Keleru bio je duboko zainteresovan za jezike. Svako od njih znao je nekoliko jezika govornih jezika i mogao je na njima da teno ita i pie. Jo kao deca shvatili su da je govor ruku jedini nain da gluvoslepi ljudi razgovaraju sa spoljnima. Ali za njihov meusobni razgovor bio je nezgrapan. On je nalik na Morzeovu azbuku; koristan je kada ste ogranieni na prenos informacija, ali ne i poeljan. Njihov nain govora bio je mnogo blii naem pisanom ili govornom sporazumevanju i smem li to rei? bolji. Ovo sam polako otkrivao. Prvo sam uvideo da mi je, iako mogu brzo da govorim rukama, potrebno mnogo vie vremena da se izrazim no drugima. Nije se to moglo objasniti razlikama u spretnosti. Stoga sam ih zamolio da me naue njihovom stenografskom jeziku. Uronio sam u to, a ovoga puta nije me uila samo Pink. Bilo je teko. Mogli su da kau bilo koju re na bilo kom jeziku, a da ne uine vie od dva pokreta rukom. Znao sam da je to plod viegodinjeg rada. Ako nauite azbuku onda znate sve da biste rekli bilo koju re koja postoji. To je velika prednost ako imate pisani i govorni jezik zasnovan na istoj grupi simbola. Stenografski nije nalik tome. On ne sadri ni jedan jedini pokret preuzet iz govora ruku, ne predstavlja kod za engleski ili bilo koji drugi jezik, a ni ne deli konstrukciju ni renik ni sa jednim drugim jezikom.Kelerevci su ga celog stvorili prema svojim potrebama. Svaka re predstavljala je neto to sam morao da nauim i zapamtim, sasvim nezavisno od govora ruku. Mesecima sam sedeo na skupu Zajedno posle veere i priao neto kao "Ja voleti Skar mnogo mnogo

dobro", dok su talasi razgovora nadolazili i povlaili se, tekli i kruili oko mene, dopirui do mene samo rubovima. Meutim, i dalje sam uio, a deca su bila beskrajno strpljiva sa mnom. Postepeno sam napredovao. Svi su znali da e se deo razgovora u kome u i ja uestvovati, odvijati ili na govoru ruku ili na stenografskom, u zavisnosti od moje spretnosti. Od dana kada su me kaznili nisam progovorio, niti su se meni naglas obraali. Sa Pink sam uio govor tela. Da, vodili smo ljubav. Trebalo mi je nekoliko nedelja da shvatim da je Pink seksualno odrasla osoba; da je njeno milovanje, koje sam stalno smatrao nevinim kao to sam ga ve jednom opisao i jeste i nije nevino. Smatrala je sasvim prirodnim da e rezultat njenog govora rukama sa mojim penisom biti jo jedan oblik konverzacije. Mada je jo bila u pubertetu, svi su je smatrali odraslom, pa sam je i ja kao takvu prihvatio. Zbog drutvenih konvencija nisam bio u stanju da razumem ta mi je govorila. Stoga smo puno razgovarali. Uz njenu pomo razumeo sam rei i muziku tela bolje no to bih to nauio pored bilo koga drugog. Pevala je bokovima i rukama nesputanu pesmu, osloboenu krivice, otvorenu i sveu, punu otkria u svakoj noti koju je dodirnula. "Nisi mi mnogo otkrio o sebi", rekla je. "ta si radio napolju?" Ne elim da stvorim utisak da je ovaj govor bio u reenicama, kao to ga prikazujem. Govorili smo telom, znojili se i mirisali jedno drugog. Poruka je tekla rukama, stopalima, ustima. Doao sam samo do zamenice koja predstavlja prvo lice jednine, a onda se zaustavio. Kako joj mogu opisati moj ivot u ikagu? Da li da joj ispriam o svojoj davnanjoj elji da postanem pisac, i kako se to izjalovilo? I zato? Nedostatak talenta ili nedostatak motiva? Mogao sam joj govoriti o svom zanimanju koje predstavlja besmisleno krabanje po papirima, beskorisno za sve, osim za Godinju nacionalnu potronju. Mogao sam joj priati o usponima i padovima ekonomije koji su me doveli u Keler kada me nita drugo nije moglo izbaciti iz mog laganog klizanja kroz ivot. Ili o usamljenosti etrdesetsedmogodinjaka koji jo nije naao nekoga dostojnog ljubavi, koga zauzvrat niko nije voleo. O osobi bez svog mesta u drutvu nerajueg elika. Devojka za no, terevenke, ikaki javni saobraaj, mrani bioskopi, ragbi na televiziji, pilule za spavanje, Toranj Dona Henkoka na kome se prozori ne otvaraju da ne biste udahnuli smog ili iskoili. To sam bio ja, zar ne? "Shvatam", rekla je. "Putovao sam unaokolo", rekao sam i iznenada shvatio da je to istina.

"Shvatam", ponovila je. Bio je to drugi znak za istu stvar. Sve je zavisilo od konteksta. ula je i razumela obe moje strane, onu koja sam bio i onu kakvu sam se nadao da sam bio. Leala je na meni, ruku je lako poloila na moje lice da bi osetila brzu izmenu oseanja dok sam po prvi put posle mnogo godina razmiljao o ivotu. Nasmejala se i u igri me tipnula za uho, kada joj je moje lice reklo, koliko se seam prvi put, da sam srean. Ne samo da govorim sebi da sam srean, ve da to uistinu jesam. Kada govorite telom ne moete lagati, ba kao to va znoj ne moe lagati detektoru lai. Primetih da je soba neobino prazna. Nespretno pitajui unaokolo, saznadoh da su tu samo deca. "Gde su svi?" upitao sam. "Svi napolju + + + aju", rekla je. Ba tako: tri kratka udarca po grudima, rairenim prstima. Pored toga i znak prstima za "glagol, prezent", to je znailo da svi napolju + + +aju. Nije potrebno ni da objanjavam da mi to nije bilo jasno. Ono to sam bolje shvatio bio je govor tela dok mi je to saoptavala. itao sam je bolje no ikad. Njeno telo govorilo je neto poput "Zato ne mogu da im se pridruim? Zato ne mogu da (miris-ukus-dodir-sluh-vid) oseam sa njima?" To je upravo ono to je rekla. Ponovo nisam imao dovoljno poverenja u svoje razumevanje da prihvatim tu interpretaciju. I dalje sam pokuavao da na silu uobliim svoje miljenje o tome na osnovu stvari koje sam tamo doiveo. Bio sam ubeen da su ona i ostala deca, na neki nain, ozlojeena na svoje roditelje, zato to sam bio siguran da tako mora biti. Moraju se oseati na neki nain nadmonijim, moraju se oseati sputanim. Nakon kratke potrage, pronaao sam odrasle na severnom panjaku. Sve sami roditelji, nijedno dete. Stajali su u grupi bez ikakvog oiglednog reda. Nije to bio krug, ali gotovo i da jeste. Ako je bilo nekakve organizacije, ogledala se u injenici da su svi bili otprilike na istom rastojanju od bilo koga drugog. Nemaki ovari i etliji bili su tamo, sedeli su na hladnoj travi i posmatrali grupu. Ui su im bile nauljene, ali se nisu pokretali. Krenuo sam prema ljudima, ali kada sam postao svestan njihove koncentracije, zaustavio sam se. Dodirivali su se, ali ruke im se nisu kretale. Zagluivala me je tiina tih ljudi koji se stalno kreu, a sada potpuno mirno stoje. Gledao sam ih skoro sat. Seo sam pored pasa i ekao ih iza uiju. Zadovoljno su mljackali, kako to psi ine kad im se neto svia, ali panja im je

bila usredsreena na grupu. Postepeno mi je postalo jasno da se grupa kree. Veoma polako, tek nakon nekoliko minuta neko bi napravio jedan korak ovde, a drugi tamo. Krug se irio tako da je rastojanje izmeu bilo kog pojedinca bilo uvek isto. Poput svemira koji se iri tako to se sve galaksije udaljavaju jedna od druge. Sada su im ruke bile ispruene; dodirivali su se jedino vrhovima prstiju stojei u obliku kristalne reetke. Na kraju se nisu ni dodirivali. Video sam kako im se prsti isteu da preu prostor koji je bio isuvie veliki da bi se premostio. A i dalje su se jednako udaljavali. Jedan od ovara poe da tiho cvili. Osetih kako mi se die kosa na glavi. Hladnjikavo je ovde, pomislih. Zatvorio sam oi, odjednom se oseajui pospanim. Otvorio sam ih okiran. Tada sam se naterao da ih ponovo zatvorim. Cvrci su oko mene cvrali u travi. U tami iza mojih kapaka nalazilo se neto. Osetih da, kad bih mogao da okrenem oi, video bih to lako, ali mi je izmicalo tako da mi se inilo da je ono to vidim perifernim vidom, u poreenju s tim, itanje novinskih naslova. Ako je ikada postojalo neto na ta se nije moglo upreti, neto to se nije moglo opisati, onda je to bilo ovo. Golicalo me je neko vreme dok su psi sve glasnije cvileli, ali nita nisam uspeo da razaznam. Najbolje poreenje koga se mogu prisetiti je onaj oseaj koji slepi ovek moe da ima kada oseti sunevu svetlost oblanog dana. Ponovo sam otvorio oi. Pink je stajala kraj mene. Oi su joj bile vrsto zatvorene, a rukama je pokrivala ui. Usta su joj bila otvorena i bezglasno su se pomicala. Iza nje stajalo je nekoliko starije dece. I ona su isto inila. Neto od kvaliteta noi se promenilo. Sada su ljudi u grupi bili oko stopu udaljeni jedni od drugih i krug se raspade. Za trenutak se svi zanjihae, a zatim nasmejae jezivim, nesvesnim zvukom koji isputaju gluvi ljudi kada se smeju. Pali su na travu i kotrljali se drei se za stomake, grohotom se pri tom smejui. I Pink se smejala. Na svoje iznenaenje, i ja sam. Smejao sam se sve dok me lice i obrazi nisu zaboleli, kao to sam, seam se, inio kada sam puio travu. To je bilo + + +anje. Vidim da sam dao samo povrnu sliku o Keleru. A neke stvari moram da objasnim da ne biste stekli pogrenu sliku. Odevanje, na primer. Veina ih je gotovo sve vreme neto nosila. ini se da je jedino Pink strastveno bila protiv odee. Nikada nita nije imala na sebi.

Niko nikada nije nosio neto to bih mogao da nazovem pantalonama. Odea je bila komotna: ogrtai, koulje, haljine, marame i slino. Veina mukaraca nosili su ono to bi se moglo nazvati enskom odeom. Odea je, uglavnom, bila nedoterana. Teili su da to bude svila, somot ili neto slino ugodno na dodir. Proseni stanovnik Kelera nosio bi japanski svileni ogrta sa rukom izvezenim zmajevima, prepun velikih rupa i izvuenih konaca, umrljan ajem i paradajzom, dok bi ljapkao po svinjcu nosei kofu punu pomija. Operi odelo krajem dana i ne brini to se boje meaju. Takoe mi se ini da nisam pomenuo homoseksualnost. Moete to pripisati injenici da sam dva najprisnija odnosa u Keleru imao sa enama: Pink i Skar. Nisam to pominjao jednostavno zbog toga to nisam znao kako da to iskaem. Razgovarao sam i sa mukarcima i sa enama na isti nain. Imao sam iznenaujue malo nevolja zbog prisnosti sa mukarcima. Ne razmiljam o stanovnicima Kelera kao o biseksualcima, mada to, kliniki gledano, jesu. Bilo je to mnogo dublje. Mislim da nisu ni pomislili da prihvate jedan tako odvratan tabu, kao to je to tabu homoseksualnosti. To je bila jedna od prvih stvari koje su nauili. Ako razlikujete homoseksualnost od heteroseksualnosti, onda sebi uskraujete komunikaciju potpunu komunikaciju sa pola ljudske rase. Oni su bili panseksualci; nisu mogli da odvoje seks od ostalog dela svog ivota. Na stenografskom nisu ak ni imali re koja bi se direktno prevela na engleski kao pol. Imali su bezbroj varijacija za muki pol i enski pol i rei za stepene i vrste telesnih iskustava, koja bi bilo nemogue opisati na engleskom, kao i rei koje opisuju ostale pojmove iz sveta iskustva; meutim,niko od njih nije zazidao ono to mi zovemo pol, u sopstveni sobiak. Ima jo jedno pitanje na koje nisam odgovorio. Na njega treba odgovoriti, zato to sam se i sam to pitao kada sam prvi put doao. Na prvom mestu ticalo se potrebe postojanja zajednice. Da li zbilja treba da bude ovakva? Ne bi li im bilo bolje da su se prilagodili naem nainu ivota? Nije to bila mirna idila. Ve sam pomenuo invaziju i silovanje. To bi se moglo ponovo dogoditi, pogotovo ako bande koje krstare i operiu oko gradova, svrate ovamo. Grupa motociklista koja luta unaokolo mogla bi ih zbrisati za jednu no. Takoe su se nastavile i legalne svae. Otprilike jednom godinje radnici za socijalno staranje silazli su u Keler i pokuavali da odvedu decu. Optuivali su ih za svata, od kinjenja dece do podstreka delikvencije. Do sada nisu uspeli, ali jednom bi mogli.

I najzad, postoje na tritu sprave koje pomau gluvoslepoj osobi da malo vidi i uje. Neki od njih mogli su ih koristiti. Sreo sam jednom gluvoslepu enu u Berkliju. Glasam za Keler. A to se tie tih maina... U biblioteci u Keleru postoji maina koja pomae ljudima da vide. Koristi televizijsku kameru i kompjuter da bi zatalasala gusti niz metalnih ioda. Koristei nju moete da dodirom vidite oblik predmeta koji se kree, a u koji je kamera uperena. Maina je mala i laka i moe da se nosi tako da vam iglice dodiruju lea. Kota oko trideset pet hiljada dolara. Naao sam je u uglu biblioteke. Preao sam prstom po njoj i na mestu sa koga sam skinuo prainu ostao je svetao trag. Drugi ljudi su dolazili i odlazili, a ja sam ostao. U Keler nije dolazilo toliko puno posetilaca kao u druga mesta u kojima sam bio. Nalazio se izvan puteva. U podne pojavio se jedan ovek, pogledao unaokolo i bez rei otiao. Jedne noi pojavile su se dve esnaestogodinjakinje koje su pobegle iz Kalifornije. Svukle su se za veeru i bile okirane kada su saznale da mogu da vidim. Pink ih je na smrt preplaila. Ova jadna deica moraju jo dosta da proive da bi dosegle Pink, ali i Pink bi moglo biti nelagodno u Kaliforniji. Otile su sledeeg dana, a da ni same nisu znale da li su prisustvovale orgiji ili ne. Tako se pipkati i ne prei na stvar, vrlo udno. Doao je i jedan prijatan par iz Santa Fea, koji je bio neka vrsta veze izmeu Kelera i njihovog pravnika. Imali su devetogodinjeg sina koji je bez prestanka askao na govoru ruku sa ostalom decom. Doli bi gotovo svake druge nedelje i ostali bi nekoliko dana upijajui sunce i svake noi uestvujui u Zajedno. Zapinjali su na stenografskom i uinili mi kompliment ne obraajui mi se naglas. Neki Indijanci su dolazili u udnim intervalima. Njihovo ponaanje bilo je gotovo agresivno ovinistiko. Ostajali bi sve vreme obuveni u leviske i izme.Ali, bilo je oigledno da potuju te ljude, iako su im se inili udnim. Imali su poslovnih odnosa sa zajednicom. Navaho Indijanci su odvozili njihove proizvode od kapije, prodavali ih i uzimali procenat. Seli bi u krug i askali na jeziku znakova, piui po dlanu. Pink mi je rekla da su bili preterano poteni u poslu. A jednom nedeljno svi roditelji su se skupljali na poljani i + + + ali. Postajao sam sve bolji i bolji u stenografskom i govoru tela. Leprao sam po

naselju nekoliko meseci i zima je bila na izmaku. Jo nisam bio siguran ta elim, nisam zbilja razmiljao ta elim da uinim sa ostatkom ivota. Pretpostavljam da mi je bila ukorenjena navika da doputam sebi da lutam. Bio sam tamo, a u stvari bio sam nesposoban da odluim da li da odem ili da ostanem dugo, dugo vremena. Tada me je neto podstaklo. Dugo sam mislio da to ima nekakve veze sa ekonomskom situacijom napolju. U Keleru su bili svesni spoljneg sveta. Znali su da je izolacija opasan kurs i da moraju da vode rauna o svetskim problemima koje bi mogli lako zanemariti kao nevane za njih, tako da su se pretplatili na Brajov New York Times i veina ga je itala. Imali su televizor koji su ukljuivali jednom meseno. Deca bi ga gledala i prevodila roditeljima. Tako sam saznao da se nedepresija polako pretvara u normalnu inflacionu spiralu. Otvarala su se nova radna mesta, novac je ponovo bio u opticaju. Kada sam se neto kasnije naao napolju mislio sam da je to bio razlog mog odlaska. Pravi razlog bio je mnogo sloeniji. Imao je veze sa ljutenjem slojeva luka stenografskog i otkrivanjem novog sloja ispod. Govor ruku nauio sam u nekoliko kratkih lekcija. Onda sam postao svestan da postoje stenografski i govor tela i koliko ih je tee nauiti. U toku pet meseci neprestanog prodiranja u stenografski jezik, to i jeste jedini nain da ga nauite, dostigao sam nivona kome opte petogodisnjaci ili estogodinjaci Znao sam da ga, posle izvesnog vremena, mogu usavriti. Govor tela je ve bio druga stvar. U govoru tela ne moete tako brzo napredovati. On je promenljiv i veoma lian i razvija se u skladu sa osobom, vremenom, raspoloenjem. Ali, ja sam uio. Onda sam postao svestan Dodira. To je najbolji nain na koji ga mogu opisati jednostavnom, neusiljenom engleskom imenicom. Ono to oni zovu ovim etvrtim stepenom jezika menjalo se iz dana u dan, to u pokuati da objasnim. Njega sam prvi put postao svestan kada sam pokuao da upoznam Denet Rili. Sada sam poznavao istoriju Kelera, a ona se stalno pojavljivala u svim priama. Poznavao sam svakoga u Keleru, pa ipak nisam uspevao daje pronaem. Svakoga sam poznavao po imenima kao Skar, Ona-kojoj-nedostajeprednji-zub, ili ovek-sa-e-kinjastom-kosom. Bila su to imena na stenografskom koja sam im sam davao, a oni su ih bez pogovora prihvatali. Unutar komune, izbrisali su imena koja su im nadenuli u spoljnom svetu. Nisu im nita znaila, niti su neto opisivala, ili im govorila. U prvi mah mislio sam da zbog svog nesavrenog stenografskog nisam u

stanju da uputim pravo pitanje o Denet Rili. Onda sam ustanovio da namerno ne ele da mi kau. Shvatio sam zato, prihvatio to i zaboravio na sve. Ime Denet Rili opisuje ono to je ona bila u spoljnem svetu, a jedna od njenih polaznih pretpostavki bila je ta da ona nee predstavljati nita posebno u zajednici. Stopila se sa grupom i nestala. Nije elela da je pronau. U redu. Ali dok sam traio odgovor, postalo mi je jasno da niko od njih nema neko posebno ime, i da Pink, na primer, ima ne manje od sto petnaest imena, po jedno od svakog lana zajednice. Svako od imena sastojalo se od vie rei koje su sainjavale priu o odnosu Pink i te odreene osobe. Moja jednostavna imena, zasnovana na fizikom opisu linosti, prihvaena su kao imena koja bi dete dalo odraslima. Deca jo nisu nauila da prodru ispod spoljnih slojeva i da koriste imena koja su govorila o njima, njihovim ivotima i njihovom odnosu prema drugima. Ono to jo vie zbunjuje je da su imena menjana svakog dana. Bio je to moj prvi susret sa Dodirom i to me je uplailo. Ticalo se permutacija. Prvi i najjednostavniji problem bio je taj da je bilo ne manje od trinaest hiljada imena, a i ona su se stalno menjala tako da ih nikako nisam mogao zapamtiti. Ako bi Pink govorila o elavom, koristila bi za njega njeno ime u Dodiru, prilagoeno injenici da govori meni, a ne Malom-debelom-oveku. Tada se ispred mene otvori provalija svega onoga to sam proputao i najednom ostadoh bez daha od visine. Meusobno su razgovarali na Dodiru. Bila je to neverovatna meavina sva tri jezika koja sam nauio, a sutina Dodira bila je u tome da se stalno menjao.Mogao sam da sluam kako mi govore na stenografskom, koji je bio prava osnova Dodira, i da budem svestan struje Dodira koji tee tik ispod povrine. Bio je to jezik pronalaenja jezika. Svako je govorio svojim dijalektom zato to je govorio sopstvenim instrumentom: razliitim telom i skupom ivotnih iskustava. Sve ga je menjalo. Nije mogao da miruje. Sedeli bi na Zajedno i pronali za jedno vee itavu skalu odgovora na Dodiru; idiomatsku, linu, potpuno nagu u svojoj iskrenosti. A koristili su je samo kao graevinski materijal za jezik sledee noi. Nisam znao da li elim da budem toliko nag. Neto pre toga posmatrao sam sebe i nisam bio zadovoljan onim to sam naao. Bilo je onespokojavajue otkrie da svako od njih zna o tome vie nego ja, poto im je moje poteno telo reklo ono to moj uplaeni um nije eleo da prizna. Bio sam nag pod svetlou reflektora u Karnegi Holu i sve none more u kojima sam ostajao bez pantalona

ponovo su oivele. injenica da me oni vole i pored svih mojih mana, iznenada nije vie bila dovoljna. eleo sam da se sklupam u mranom klozetu sa svojim rastuim egom i da ga pustim da trune. Mogao sam da prebrodim ovaj strah. Pink je, u svakom sluaju, pokuavala da mi pomogne. Govorila mi je da e to jedno vreme boleti, da u se brzo privii da ivim sa mojim najcrnjim emocijama ispisanim plamenim slovima na mom elu. Rekla mi je da ni Dodir nije tako teak kao to na prvi pogled izgleda. Kada jednom nauim stenografski i govor tela, Dodir e sam proistei iz njih kao to biljni sok tee iz drveta. Bie to neizbeno, neto to e se dogoditi, a da ne uloim uopte mnogo napora. Skoro sam joj poverovao. Ali, samu sebe je izdala. Ne, ne, ne. Ne zbog toga, ve zbog stvari u njoj koje su se ticale + + +anja, koje su me ubedile da ako i to proem, jedino u jako tresnuti glavom o sledeu preagu na stepenicama. +++ Sada imam neto bolju definiciju. Ne takvu da je lako mogu prevesti na engleski, a ak i taj pokuaj dae samo nejasnu predstavu o tome. "To je nain dodira bez dodirivanja", ree Pink; njeno telo kretalo se u ludom ritmu pokuavajui da me dosegne svojom nesavrenom predstavom o tome ta bi to moglo da bude, jo vie sputano mojom nepismenou. Njeno telo poricalo je istinitost definicije na stenografskom, a u isto vreme priznavalo mi je da ni ona sama ne zna ta je to. "To je dar pomou koga je mogue preneti oveka iz sveta beskrajnog mraka i tiine negde drugde." I ponovo je njeno telo to poricalo. Ozlojeena, lupala je o pod. "To je svojstvo postojanja u tiini i mraku, dodirujui ostale. Ono to sigurno znam je ta vizija i oslukivanje je ne otkriva, niti ini nejasnom. Mogu se uiniti mranom i tihom, koliko je to u mojoj moi, i biti svesna jedino njenih rubova, ali vizuelna orijentacija uma ostaje. Ta vrata zavorena su za mene i ostalu decu." Njen glagol "dodirnuti" u poetku izjave, bio je neka vrsta sloene rei na Dodiru; ona koja dospeva do seanja na mene i na ono to sam joj priao o svojim iskustvima. Oivljavala je miris i seanje na dodir polomljenih peurki na mekoj zemlji pod ambarom sa Visokom-sa-zelenim-oima, onom koja me je nauila da osetim sutinu nekog predmeta. Takoe je sadrala seanje na na govor tela dok sam prodirao u njenu tamu i vlanost, i njeno brzo objanjavanje kako to izgleda kada me prima u sebe. Sve to bila je jedna re. Dugo sam razmiljao o tome. Kakva je svrha patiti se kroz nagou Dodira, samo da bi se dostigao stepen frustrirajueg slepila, kao kod Pink?

ta je bilo to to me je stalno guralo od mesta na kome sam bio najsreniji u svome ivotu? Jedna stvar bilo je pomalo zakasnelo pitanje, koje se moe saeti kao "to ja to do avola ovde radim?" A na ovo pitanje otprilike bi se moglo odgovoriti drugim pitanjem "A ta bih do avola radio ako odem!" Ja sam bio jedini gost, jedini u sedam godina koji je ostao u Keleru due od nekoliko dana. Razmiljao sam o tome. Nisam bio dovoljno snaan, niti dovoljno postojan u svom miljenju o sebi da bih to primio kao neto drugo osim greaka u meni, a ne u tim drugima. Oigledno sam se lako zadovoljavao, bio sam isuvie zadovoljan sobom da bih uoio greke koje su drugi videli. Nisu to morale biti greke stanovnika Kelera, niti njihovog sistema. Ne, previe sam ih voleo i potovao da bih to pomislio. Onoliko koliko su se oni pribliili nekom razumnom, racionalnom nainu na koji bi ljudi mogli da ive bez ratova i sa veoma malo politike, niko nikada nije uspeo u ovom nesavrenom svetu. Uostalom, ova dva stara dinosaurusa su jedini oblici drutvenog ivota koje su ljudi do sada otkrili. Da, ja zbilja smatram rat nainom ivota sa drugima; nametati svoju volju tako nepogreivo da vam se protivnik mora ili potiniti, ili unititi. Politika nije mnogo bolja. Jedina stvar koja joj ide u prilog jeste ta, da ona ponekad uspeva da zameni pesnice reima. Keler je bio organizam. Bila je to nova vrsta meuljudskih odnosa i inilo se da je funkcionisala. Ne naturam ga kao reenje za svetske probleme. Mogue je da funkcionie samo kod grupe povezane obinim interesom tako retkim i tako obavezujuim, kao to su gluvoa i slepilo. Ne mogu da se setim neke druge grupe iji su lanovi tako upueni jedni na druge. elije organizma divno su saraivale. Organizam je bio jak, napredovao je i posedovao sve atribute za koje sam ikad uo da se koriste za opisivanje ivota; osim sposobnosti reprodukcije.To je mogao da bude njihov fatalni nedostatak, ako ga je uopte bilo. Neosporno sam video da se seme neega razvija u deci. Snaga organizma lei u komunikaciji. Nju nije mogue zaobii. Bez razraenog i originalnog mehanizma za komunikaciju koji je stvoren u Keleru, ne bi bilo mogue izbei sitniarenje, ljubomoru, posesivnost i jo tuce drugih "uroenih" ljudskih mana. Svakodnevno Zajedno bilo je osnova organizma. Ovde, posle veere, pa sve dok ne bude vreme za spavanje, svako je govorio jezikom kojim nije bilo mogue varati ljude. Ako bi neki problem nastajao, on bi se sam ispoljio i automatski je reavan. Ljubomora? Ozlojeenost? Neke sitne pakosti koje gajite? To ne moete da sakrijete na Zajedno i uskoro su svi okupljeni oko vas i

ljubavlju uklanjaju bolest. Delovalo je to poput belih krvnih zrnaca to se okupljaju oko bolesne elije ne da bi je unitili, ve da bi je izleili. inilo se da ne postoji nikakav problem koji se ne bi mogao reiti ako se dovoljno rano otkrije, a uz pomo Dodira vai susedi pre vas saznaju za njega i ve rade na tome da isprave loe, izlee ranu,uine da se oseate bolje tako da se moete smejati tome. Bilo je dosta smeha na Zajednima. Neko vreme mislio sam da oseam posesivnost prema Pink. Znao sam da sam na poetku uinio tako malo. Pink mi je bila naroiti prijatelj, ona koja mi je od poetka pomagala, koja je nekoliko dana bila jedina sa kojom sam mogao da priam. Njene ruke su me nauile govoru ruku. Znam da sam po prvi put osetio neku vrstu povrede teritorije dok je leala u mome krilu, a drugi mukarac vodio ljubav sa njom. Ako postoji ikakav signal za koji su stanovnici Kelera majstori da ga uhvate, onda je to taj. Oglasio se kao zvono za uzbunu u Pink, tom oveku, ljudima i enama oko mene. Umirivali su me, tetoili, govorili mi na svim jezicima da e sve biti dobro, da se ne oseam postien. Onda je ovek koji je bio u pitanju poeo da vodi ljubav sa mnom. Ne Pink, ve taj ovek .Antropolog koji bi to posmatrao imao bi dovoljno tema za itav esej. Da li ste videli filmove o drutvenom ponaanju babuna? I psi to ine. Mnogi sisari to ine. Kada se mujaci bore za prevlast, slabiji moe da ublai agresiju, ako podvije rep i preda se. Nikada se nisam osetio tako deaktiviranim kao kada je taj ovek ostavio objekt sukoba naih elja Pink i posvetio svoju panju meni. ta sam mogao da uinim? Nasmejao sam se, i on se nasmejao i uskoro smo se svi smejali, a to je bio kraj teritorijalnosti. Bila je to sutina reavanja problema "ljudske prirode" u Keleru. Neto nalik orijentalnoj borilakoj vetini; odstupa, izmie se tako da se napada zatetura od snage svog zamaha. Radi to sve dok napada ne uvidi da poetni impuls nije vredan truda, da je prilino glupo napadati ako vam se neko ne suprostavlja. Uskoro prestaje da bude Tarzan i postaje arli aplin. I smeje se. Svoje ponaanje nisam izmenio zbog Pink i njenog divnog tela, niti zbog otkria da nikada nee biti samo moja i da je neu moi zatvoriti u svoju peinu i braniti oglodanom kosti, ve zbog injenice da u, ako i dalje budem tako mislio, postati za nju privlaan koliko i amazonska pijavica. Sve to bilo je veliki podstrek da poaljem do avola bihejvioriste i prevaziem to. Tako sam se vratio onim ljudima koji su dolazili i odlazili; ta su to oni videli to ja nisam? Pa, neto je bilo lako uoiti. Ja nisam bio deo organizma, ma koliko da je organizam bio ljubazan prema meni. Niti sam se mogao nadati da u to postati.

Pink je to rekla jo prve nedelje. Gotovo da se i ona sama tako oseala. Nije mogla + + + ati, iako ta injenica nije bila dovoljan razlog da je odvede iz Kelera. Rekla mi je to mnogo puta na stenografskom, a potvrdila na govoru tela. Ako odem, bie to bez nje. Pokuavajui da to sagledam sa strane oseao sam se prilino bedno. ta sam, uostalom, pokuavao da uradim? Da li mi je zbilja ivotni cilj da postanem lan gluvoslepe zajednice? U to vreme sam se oseao tako jadno da sam to zaista shvatao kao ponienje, uprkos svim injenicama koje su govorile suprotno. Trebalo bi da budem napolju gde ive stvarni ljudi, a ne ovi udni bogalji. Brzo sam se otarasio takvih misli. Nisam potpuno izgubio pamet, ali sam bio na ivici ludila. Ovi ljudi bili su mi najbolji prijatelji koje sam ikada imao, moda i jedini. To to sam bio dovoljno zbunjen da tako neto, makar i za sekund, pomislim brinulo me je vie od svega. Mogue je da me je to konano i navelo da se odluim. Video sam u budunosti rastue razoarenje i neispunjene nade. Sve dok ne budem spreman da se odreknem oiju i uiju, uvek u biti napolju. Ja u biti slep i gluv. Ja u biti nakaza. Ja nisam eleo da budem nakaza. Znali su pre mene da sam odluio da idem. Nekoliko poslednjih dana pretvorilo se u dugo zbogom sa pozdravima punim ljubavi sadranim u svakoj rei koja bi bila dotaknuta. Nisam bio stvarno tuan, a ni oni. Bilo je to lepo poput svega to su inili. Opratali su se sa pravom meavinom sete, ivot-semora-nastaviti i nadam-se-da-emo-se-ponovo-dodirnuti. Najskrivenijim delovima uma bio sam svestan Dodira. Nije bilo tako loe, kao to je Pink rekla. Za godinu, dve, usavrio bih ga. Ali, sada sam bio spreman. Vratio sam se preanjem nainu ivota koji sam tako dugo vodio. Zato se kada donesem odluku ta mi je initi, uvek bojim da je preispitam? Moda zbog toga to me prvobitna odluka toliko kota, da ne elim da ponovo proem kroz isto. Otiao sam tiho, nou, uputivi se prema autoputu i Kaliforniji. Ponovo su bili u polju i stajali u krugu. Vrhovi prstiju su bili udaljeniji no ikad. Psi i deca lutali su oko kruga kao prosjaci na banketu.Teko je bilo utvrditi ko je izgledao gladniji i zbunjeniji. Iskustva iz Kelera ostavila su traga na meni. Nisam bio sposoban da ivim kao nekada. Neko vreme mislio sam da uopte ne mogu da ivim, ali iveo sam. Isuvie sam se navikao na ivot da bih ga se odrekao. ekau. ivot mi je pruio neto prijatno, moda e ponovo.

Postao sam pisac. Shvatio sam da sada imam vie dara za komunikaciju. Ili ga tek sada imam. U svakom sluaju, pisao sam i prodavao. Pisao sam ono to sam hteo i nisam se plaio da u gladovati. Prihvatio sam stvari onakve kakve jesu. Prebrodio sam nedepresiju devedeset sedme, kada je nezaposlenost dostigla dvadeset procenata, a vlada ju je jo jednom ignorisala kao trenutni pad. Konano se situacija popravila, a procenat nezaposlenosti bio je neto vii nego pre. Stvoreno je jo milion nezaposlenih osoba koje nisu imale da rade nita bolje nego da se vuku ulicama traei kavgu; sudare, srane napade, ubistva, pucnjavu, podmetnute poare, bombe i nerede: beskrajno inventivno ulino pozorite koje nikada nije dosadno. Nisam se obogatio, ali obino mi je bilo dobro. To je drutvena bolest iji su simptomi mogunost da se ignorie injenica da vae drutvo ima bubuljice iz kojih se cedi gnoj i da mu mozak jedu radioaktivni crvi. Imao sam lep stan u oblasti Marina, daleko od mitraljeskih kula. Posedovao sam kola u vreme kada su ona postajala luksuz. Zakljuio sam da nije sueno da moj ivot bude onakav kakav sam eleo; svi pravimo neku vrstu kompromisa, razmiljao sam, i ako isuvie oekujete, osueni ste na razoaranje. inilo mi se da teim neemu to nije ba "isuvie", ali nisam znao ta s tim. Nastavljao sam dalje sa meavinom cinizma i optimizma koja se inila gotovo pravom. U svakom sluaju, pokretala je moj motor. ak sam stigao i do Japana, kao to sam to u poetku i nameravao. Nisam naao nikoga da s njim podelim svoj ivot. Za to je postojala samo Pink, Pink i cela njena porodica, a od njih sam bio razdvojen ponorom koji se nisam usuivao da prekoraim. Nisam se ak ni usuivao da puno razmiljam o njoj. Bilo bi to veoma opasno po moju duhovnu ravnoteu. iveo sam s tim i govorio sebi da sam takav. Usamljen. Godine su se kotrljale kao traktor guseniar u Dahauu, sve do pretposlednjeg dana ovog milenijuma. U San Francisku odravala se gala proslava dve hiljadite godine. Koga je briga to se grad raspada, to se civilizacija pretvara u histeriju? Slavimo! Stajao sam na nasipu Golden Gejta poslednjeg dana hiljadu devetstotina devedeset i devete. Sunce je zalazilo nad Pacifikom, nad Japanom za koji se ispostavilo da je gotovo isti, samo kvadratan i poploan neosamurajski. Iza mene ispaljene su prve rakete vatrometa u ast katastrofe koji izgleda kao deja igra u poreenju sa bleskom zapaljenih zgrada, jer drutveni i ekonomski

otpadnici takoe proslavljaju na svoj nain. Grad je podrhtavao pod teretom bede i pretio je da sklizne u Sen Andrejski rased. U mom umu svetlucale su bombe to krue negde gore, spremne da posade atomske peurke kada iscrpemo sve druge mogunosti. Mislio sam na Pink. Zatekoh se kako jurim pustinjom Nevade, znojim se i vrsto steem volan. Plakao sam glasno, ali bez zvuka, kao i to sam nauio u Keleru. Moe li se ovek vratiti. Lomatao sam se kolima preko rupa po prljavom putu. Kola su se raspadala. Nisu bila napravljena za ovakvu vrstu putovanja. Jo jae sam pritisnuo papuicu za gas i kola su divlje poskoila. Nisam mario. Neu se vraati tim putem; nikada. Bilo kako bilo, dolazim da ostanem. Stigao sam do zida i zajecao od olakanja. Poslednjih sto milja bile su nona mora u kojoj sam se pitao nije li zid samo san. Dodirnuo sam hladnu stvarnost zida i to me je smirilo. Lagan sneg, siv u ranu zoru, prekrivao je sve. Video sam ih u daljini. Sve njih, tamo u polju gde sam ih i ostavio. Ne, pogreio sam. Bila su to samo deca. Zato ih se u poetku inilo tako mnogo? Pink je bila tamo. Odmah sam je poznao, iako je nikada nisam video u zimskoj odei. Bila je via, punija. Trebalo bi joj biti devetnaest godina. Neko malo dete igralo se u snegu kraj njenih nogu, a u rukama je drala bebu i ljuljukala je. Priao sam joj i govorio njenom dlanu. Okrenula se prema meni, lica ozarenog dobrodolicom, njene oi gledale su me onako kako to nikada nisu. Ruke su joj urno prelazile po meni, a oi joj se nisu pomerale. "Dodirujem te, pozdravljam te", govorile su njene ruke. "elela bih da si ovde bio pre nekoliko trenutaka. Zato si otiao dragi? Zato si tako dugo ostao?" Oi su joj bile kamene. Bila je slepa. Bila je gluva. Sva su deca bila. Ne, Pinkino dete koje je sedelo pored mojih nogu, gledalo me je sa smekom. "Gde su svi?", upitao sam kada sam doao do daha. "Skar? elavi? Zelenooka? ta se desilo? ta ti se desilo?" Bio sam na ivici sranog udara ili nervnog sloma ili neeg slinog. Moje oseanje realnosti bilo je u opasnosti. "Otili su", rekla je. Re me je zbunila, ali kontekst ju je stavljao pored Marije Celeste i Roanoka, Virdinija. Nain na koji je upotrebila re otili bio je sloen. Bilo je to nalik neemu to me je oteralo iz Kelera. Ali sada, njena re govorila je o neemu to jo nije njeno, ali to moe dosegnuti. Nije bilo tuge u tome.

"Otili?" "Da. Ne znam kuda. Sreni su. + + + ali su. Bilo je divno. Mogli smo da dodirnemo samo deo toga." Oseao sam da mi srce udara poput zvuka poslednjeg voza koji odlazi iz stanice. Koraao sam po eleznikim pragovima dok se gubio u magli. Gde su Brigaduni jueranjice? Nikada jo nisam uo za bajku u kojoj se moete vratiti u zemlju arolija. Budite se i otkrivate da je vaa ansa propala. Odbacili ste je. Budalo! Ima.samo jednu ansu, takav je red. Pinkine ruke smejale su se du mog lica. "Dri ovaj deo-mene-koji-govori-ustima-na-mojoj-bradavici", rekla mi je i dala mi u ruke svoju malu devojicu. "Dau ti poklon." Podigla se i lagano mi dodirnula uho hladnim prstima. Zvuk vetra je minuo, a kada su joj se ruke udaljile, vie se nije vratio. Dodirnula mi je oi, ugasila svo svetlo i vie nisam video. ivimo u divnoj tiini i mraku.

Hari P. Krotier POSEBNE KARAKTERISTIKE TAKE GLEDITA U NAUNOJ FANTASTICI

Pisac naune fantastike ako eli da predupredi neverovanje kod svojih italaca mora da upotrebi specijalne retorske strategije da bi svoje neuobiajene, esto futuristike teme uinio verodostojnim. Kad se on zapita "A ta ako?..." a naroito ako pie fantaziju prepunu kosmikih inteligencija, naune magije i intergalaktikih suoavanja, on ini mnogo vie nego pisac koji samo kae "Dogodilo se to tad-i-tad..." Samom svojom prirodom nauna fantastika zahteva da pisac na specijalan nain manipulie takom gledita i tonom. eleo to ili ne, pisac naune fantastike mora kontrolisati sadrinu i formu svog dela i reakciju svojih italaca; njegov retorski pristup mora biti usmeren na postizanje jednog kosmikog oseanja koje ne primeujemo u drugim anrovima literature. Da bi uopte mogao poeti, on mora otkriti naine tematske upotrebe injenica i fantazije, naine koji su karakteristini ba za SF. Onda mora razviti retorske strategije pomou kojih e ostvariti eljenu taku gledita i obraditi svoju jedinstvenu temu, uz ispoljavanje stava koji ja nazivam "oseanjem kosmikog". Kad kaem "jedinstvenu temu", pri tom ne mislim samo na specijalne jezike i konceptualne mogunosti vezane sa naukom i pseudonaukom, mada te mogunosti postoje i, tavie, kontroliu, usmeravaju i stvaraju ton njegovog dela. Mislim i na onaj neposredni zadatak sa kojim se SF pisac suoava, a to je da odmah na poetku izmeni itaoeva oekivanja uobiajenog i da uvue itaoca u unikatni svet svoga "A ta ako?..." To je vrlo teak zadatak; ako se radi o temama kao to su specijalno korienje prolosti i budunosti, pojava specijalnih uesnika koji komuniciraju sa ljudskim biima ili stupaju u dodir sa njima, putovanje kroz prostor i vreme do alternativnih svetova ili ak najskromnija etnja niz ulicu do prodavnice koja nije iz ovog nego iz budueg vremena taj zadatak e traiti od pisca mnogo vetine. Zato pisac, u elji da uspeno obavi taj svoj posao, manipulie deskriptivnom i narativnom takom gledita, uspostavljajui pri tom takve norme realnosti i takav ton koji e

odgovarati njegovim unikatnim temama i njihovim specijalnim kontekstima*. Piscu SF posebno je teko da ovlada deskriptivnom takom gledita i tonom koji iz nje proistie. Njegove teme zahtevaju posebno oseanje retorske distance** koje e odgovarati junacima prie ali koje e u isti mah biti korigovano da bi omoguilo itaocu da uestvuje, i uz to biti dovoljno fleksibilno da piscu omogui manipulisanje vremenom, prostorom, kontekstima, zapletom i perspektivama sa ciljem da itava struktura funkcionie usklaeno. Kao primer efikasne upotrebe deskriptivne take gledita da bi se stvorio odgovarajui ton i odgovarajua distanca, citiramo, prve etiri reenice prie "Sevajua gomila" Lari Nivena: itavom svojom irinom i itavom svojom duinom, od centra Los Anelesa, kroz naselja Beverli Hils, Zapadni Los Aneles i Santa Monika, pa sve do mora, bulevar Vilajer pripadao je iskljuivo peacima. Nekad su na betonu postojale bele linije, postojali su izdignuti ivinjaci koji su spreavali ljvde da smetaju kolima. Sad su te linije nestale; zemlja i trava prekrili su veliki deo betonske povrine. Tu i tamo izraslo je ak i po koje drvo. Niven je ovo pisao imajui na umu postavku "A ta ako?..." To sigurno znamo, zato to je ova pria nastala, kao i jo dve prie, kao odgovor na izazov Roberta Silverberga koji je glasio ovako: "Pretpostavimo da postane tehnoloki i ekonomski mogue da se ovek prebaci na ma koju taku Zemljine kugle skoro trenutno. Kakvo bi se drutvo razvilo... kad bi ovek mogao u jednom otkucaju srca da pree, jednim korakom, iz Kalkute u Veliki kanjon Kolorada?" Niven koristi prva etiri pasusa sa ukupno oko 170 rei da uvue svog itaoca odjednom u svoj unikatni svet. Petim pasusom uvodi Deriberi Densena,
2 Deskriptivna taka gledita podrazumeva "pievo gledanje i poziciju u vremenu i njegovo mesto u odnosu na scene, dogaaje, i druge ljude... i odnosi se na to koju udaljenost (ili priblienost) nekom odreenom dogaaju i vremenu pisac eli da pridoda svojim itaocima ili svojim likovima ili sebi lino. Upotreba sadanjeg ili prolog vremena, opisi udaljenih ili bliskih objekata, pominjanja prolosti ili budunosti, stvaranje oseanja da smo na licu mesta... to su neke od stvari koje pomau piscu da kontrolie oseanje 'distance'." Carroll D. Laverty, Harrison E. Hierth, and Harry P. Kroiter, The Unity of English (New York, Harper and Row, 1971) strana 4. Narativna taka gledita podrazumeva vrstu naratora (persone) kojoj pisac poverava prianje prie; tom naratoru on eksplicitno ili implicitno daje odreene osobine stupanj obrazovanja, starost, jezik, intelektualna i fizika ogranienja, unutranju psihologiju; pri tom se pojavljuje problem gramatike take gledita i narativne pristrasnosti. Ibid, strane 6-8 3 Retorska distanca podrazumeva imaginarni odnos izmeu pisca, naratora junaka i itaoca; pri tom re "distanca" znai oseanje udaljenosti ili oseanje zblienosti izmeu pisca i naratora i izmeu naratora i likova. Trebalo bi da italac "primi" ono oseanje "distance" koje je pisac eleo da postigne.

glavnog junaka, po zanimanju novinara; u petom pasusu pominje se ve po drugi put "kabina za premetanje" koja u prii slui kao fokus sukoba i kao tematski fokus. Retorske nijanse u tim uvodnim pasusima (ponavljanje, uravnoteene strukture, asonance, kratke reenice, suzdranost) doprinose objektivnom tonu, ali opisom ipak dominira, i to ubedljivo dominira, retorska distanca (narator nije lino umean nego se nalazi na distanci, a pisac na jo veoj distanci). Od poetka do kraja prie Niven odrava deskriptivni, izvetavalaki ton. Poetak ove prie na nekoliko raznih naina istovremeno vie: "Ovo je budunost!" Stotine naunofantastinih pria ine to isto, na sline naine. Najoitije guranje u budunost proistie iz Nivenove upotrebe izvesnih specijalnih tematskih sadraja: betonski drumovi postali su travnata etalita; rampe na auto-putevima ostale su iste ali se ne koriste; postoji neto to se zove "premetajna kabina" i to neto pominje se dvaput, a onda se, u desetom pasusu, definie. Nivenov narator dva puta u prvih pet pasusa govori o prolosti da bi potvrdio da se italac zaista nalazi u budunosti: "Nekad su na betonu postojale bele linije... Sad su te linije nestale"; "Nekada, davno, u letnjim noima zgrada zvana Senovito odmorite bila je krcata putnicima koji su tu zastajali da se odmore... Sad je to ba zgodna stambena zgrada." Ovi komentari, kao i ironian komentar o rampama, pokazuju da takvo stanje stvari vlada ve dugo: "Optina e neto uiniti po tom pitanju jednog dana." Ovo brzo istiskivanje iz sadanjosti je vano, ali je moda i vanije to to Niven odabira hotimino objektivnu taku gledita; neumeani narator nije Niven, a nije ni uesnik u prii, to je pripoveda iz budunosti. Niven koristi taku gledita poznatu kao "sveznajui narator u treem licu" to savreno odgovara tonu neumeanom, objektivnom, opisivako-izvetakom tonu koji bi odgovarao i Deriberi Densenu, novinaru budunosti. Iako se ovakve distinkcije u pogledu take gledita i tona mogu nalaziti u knjievnosti svake vrste, one su u SF mnogo vanije, a za uspeh Nivenove prie, onako uobliene kako je to Niven zamislio, od presudnog su znaaja. U prii "Sevajua gomila" Niven za uvlaenje itaoca u odgovarajue vreme i mesto (kontekst) koristi prilino standardnu literarnu tehniku. On jednostavno projektuje samo nagovetaj svog budueg sveta koristei rei koje e nepogreivo izvui itaoca iz realnosti sadanjice. Oigledni primer toga: premetajna kabina, trakazin, teleportacija, trakourednik, Kompanija "Skok" i Deriberi. Verovatno neemo mnogo pogreiti ako nainimo generalizaciju i kaemo da ovo sredstvo doaravanje iluzije drugaijeg sveta upotrebom

specijalnih imena i termina ima u naunoj fantastici bitnu ulogu. To sredstvo je deo deskriptivne take gledita; njegovu upotrebu odreuje piev stav prema naratoru i prema prii; to sredstvo se projektuje kroz naratora. Ono formira kontekst i diskriptivni ton prie***. U prii "Zeleni bregovi Zemlje" (1956) Hajnlajn takoe koristi ovu tehniku stvaranja iluzije pomou specijalnih termina (na primer: svemirski putevi, raketa, Luna Siti, zemaljski jezik) i uobiajenog pominjanja planeta, planetoida i slinih mesta. Sama tematika naune fantastike zahteva upotrebu tih imena i deskriptivnih termina koji su krupan faktor u kreiranju futuristike, ponekad izzglobljene atmosfere koja je sad ve uveliko identifikovana sa anrom naune fantastike. Da bi ova sredstva uspeno delovala i doarala budunost, ona ne moraju biti preneta u svemir; to je pokazao jo Haksli svojim romanom Vrli novi svet. U "Zelenim bregovima Zemlje" Hajnlajn koristi taku gledita na nain koji ukljuuje i itaoca lino. Njegova pria poinje ovako: Ovo je pria o Rajslingu, slepom pevau svemirskih puteva ali ne zvanina verzija. Pevali ste u koli Rajslingove rei: "elim da moje poslednje sletanje bude na planeti odakle sam rodom; meu svee, zelene bregove Zemlje da sletim svojim svemirskim brodom." Moda ste vi to pevali na francuskom ili na nemakom jeziku; moda na esperantu, dok je iznad vae glave vijorila zastava Zemlje, zastava na kojoj su sve dugine boje. Nije bitan jezik sigurno ste pevali na nekom Zemaljskom jeziku. Niko nikad nije preveo "Zelene bregove" na vrskavi venerijanski jezik; nijedan Marsovac nije grakao i aputao tu pesmu u suvim hodnicima. Naa je. Mi Zemljani izvozili smo sve, od holivudskih udovita do sintetikih radioaktivnih materijala, ali ovu pesmu uvamo samo za sebe... Hajnlajn ovde izvanredno barata deskriptivnom i narativnom takom gledita. Rei deskriptivnog tona sugeriu budue vreme i mesto; prolo vreme postaje klju za budue; mala retorska distanca dovodi do oseanja neposrednog uestvovanja. Ti elementi, zajedno, uvlae itaoca brzo u unikatni fiktivni svet.
4 Ton je ona osobina knjievnog dela "pomou koje pisac eli da postigne odreenu reakciju kod svojih italaca"; Unity of English, strana 534. Nalazim da je korisno praviti distinkciju izmeu diskriptivnog tona i narativnog tona.

Dva dodatna aspekta take gledita zasluuju ovde posebni komentar. Na poetku prie Hajnlajn koristi perifernu ja-naraciju tj. taku gledita prvog lica jednine ali ne potpuno izraenu (ostatak prie prebacuje u sveznajue tree lice). Uobiajeni retorski efekat fraza kao to su "naa je" i "mi Zemljani" sastoji se u tome da itaoca pridobije i primami u priu; zamenica mi kao da ujedinjuje naratora i itaoca. Ali Hajnlajn se obraa itaocu i direktno: "Pevali ste..." itaoeva normalna oekivanja u pogledu realnosti odjednom su razbijena; sa samo osamnaest rei baen je na "svemirske puteve" i postao je deo "nas" koji smo (razume se) pevali u koli raketaevu pesmu. Iako ova analiza moe uiniti da ono to je Hajnlajn postigao izgleda jednostavno, stvarni izazovi koji su ovde bili pred SF piscem u pogledu take gledita i tona ogromni su. Uvodni deo prie "Zeleni bregovi Zemlje" slui kao nekakva retorika kutija u koju je stavljena pria sama. To je veoma stara narativna tehnika; ona obezbedi okvir u koji se potom smeta ili serija epizoda (kao u Hajnlajnovoj prii) ili niz kompletnih pria (kao u delu Grad Kliforda Simaka objavljenom 1952, u trilogiji Zadubina Isaka Asimova objavljenoj 1951. i ako mi je dozvoljeno da napomenem u Kenterberijskim priama Defrija osera, objavljenim oko 1390.) Tu tehniku moete nai i na poetku romana J. R. R. Tolkina Bratstvo prstena, na vie mesta u Peanoj planeti Frenka Herberta (1965) i ponegde u knjizi Isaka Asimova Ja, robot (1950). Svi ti paljivo izgraeni okviri doprinose reavanju nimalo lakih problema take gledita i retorske distance. U trilogiji Zadubina, Asimov navodi citate iz Enciklopedije galaktike (u fusnotama, radi uverljivosti stoji da su citati "uzeti iz 116. izdanja objavljenog godine 1020 F. E.") Ti citati obezbeuju retorski okvir, izvetavalaki ton, potrebne informacije i odreuju naratorovo mesto u vremenu. U Simakovom Gradu postoji "Uredniki predgovor" koji poinje agresivno, reenicom "Ovo su prie koje Psi priaju" a, zavrava se reima da je to "najbolje to se moe preporuiti prosenom itaocu." Takozvane "Beleke" pridodate drugim priama vode itaoca jo dalje od oekivanih normi, jer se u "Belekama uz prvu priu" pominje "italac koji ne zalazi u detalje" a taj italac je, po pretpostavci, pas. U Peanoj planeti Herbert povremeno citira iz "Prirunika Muad' Diba" koji je "napisala princeza Irulan". Asimovljevo delo Ja, robot poinje citiranjem "Tri zakona robotike" iz "Prirunika robotike, 56. izdanje, godina 2058." Uz to idu beleke (date u prvom licu) nastale kad je jedan reporter intervjuisao dr Suzanu Kalvin. Vidimo da ovi profesionalni pisci, svi od reda, manipuliu takom gledita da bi reili multidimenzionalne probleme prostora i vremena koji su

karakteristini za SF tematiku. Detaljnijom retorskom analizom ma kog od pomenutih dela brzo se pokazuje da SF pisac uistinu reaguje na neke specijalne potrebe nametnute kompleksnim problemom take gledita. Tree-lini sveznajui narator u prii Dejmsa Blia "Zajedniko vreme" (1953) na kraju pribegava posebnoj vrsti govora: Posle toga bilo je mnogo sparivanja brodova, pa je bie-Garard podeavalo harmonije beademungena, ostavljajui na svom brodu mnogo poklon-otvora u harmonicima za Svegutajueg da voli, dok su beademungeni pokazivali sebe-njih. Pokuao je, takoe, da kae da vie nije u ljubavi sa nadpogonom, koji se udvara jedino prostorima i vremenima, stvarajui male forme. Rodalentni beademung udvarao se nadpogonu, ali nije podesio njega-njih. Onda je bie-Garard znalo da je sve vreme progutano i da mora opet da uje Zemlju. "Podeavam vama-njima najpuniju ljubav", ree ono beademungenima. "Oboavau radiocele Alfe i Proksime Kentaur, 'na Zemlji kao i na nebu'. Sada nadpogon moj-drugi mora meni da se udvara i da me pridobije, i da me navede da oboavam malu formu koja veoma lii na tiinu..." Garard lino nije bio ba ubeen da e se to ostvariti... Ovde Bli pokuava da rei jedinstveni tematski problem koji se sastoji u tome da pokae da se neto veoma udno deava sa umom i sa unutranjim iskustvom astronauta Gararda u trenucima kad njegov brod dostie "interstelarnu brzinu" koja je "22,4 puta vea od brzine svetlosti celih 4157000 milja u sekundi". Poto Garard ne moe odmah da shvati ta se deava s njim, limitirano sveznanje koje je Bli odabrao daje mu tano onoliku slobodu naracije kolika je Bliu i potrebna. Evo kako Bli ovu priu poinje: Ne mii se. Bila je to prva misao koja se javila u Garardovoj svesti kad se probudio, i moda mu je ba ta misao spasla ivot. Leao je tu gde se zatekao, trakama pritegnut uz mekani leaj, sluajui zujanje maina koje ga je obuhvatalo. To je ve samo po sebi bilo pogreno: on ne bi trebalo da bude u stanju uopte da uje nadpogon. Iako je to njegova pria, Garard je ne kazuje lino. Umesto toga Bli se

opredelio za ogranienu sveznajuu taku gledita tako da njegov narator moe da govori o "biu-Garardu" ije je ogranieno razumevanje naznaeno napomenom "Garard lino nije bio ba ubeen da e se to ostvariti..." Uz pomo svog sveznajueg naratora Bli pokuava da rekreira neobino oseanje prostora i vremena koje je zahvatilo Gararda, a ujedno i neto to verovatno znai kosmiko sjedinjenje sa inteligencijama koje postoje na Alfi i Proksimi Kentaur. U isti mah, sva uobiajena sredstva koja idu uz deskriptivnu taku gledita upotrebljena su u ovoj prii da bi nas uvukla u budue vreme i u meuzvezdani prostor. Kad SF pisac odabere ja-narativnu taku gledita (prvo lice jednine), on svoje probleme umnogostruuje; ali zato tad stie i slobodu da pokua da postigne neke specijalne efekte koji se u tree-linoj naraciji u treem licu ne mogu postii. Dobra ilustracija ovoga je pria "Nemam usta a moram da vritim" (1967) Harlana Elisona, koja predstavlja neku vrstu unutranjeg monologa glavnog junaka (Teda) koji se nalazi u duhovnoj utrobi svemonog, osvetoljubivog kompjutera AM-a. Elison je ovde stvorio unikatnu situaciju koja njegovom retorskom talentu baca maksimalni izazov. Elison koristi ja-naraciju da bi stvorio oseanje tree-linog sveznanja; u svakom redu teksta deskriptivni ton je retorski pojaan da bi se neverovatni uas uinio uverljivim. Evo kako izgleda deo Tedovog "vriska" (unutar kompjutera AM) na kritinoj taki prie: AM je uao u moj um. Proetao se glatko tamo i onamo, razgledajui sa interesovanjem sve kratere koje je nainio tokom ovih sto devet godina. Pregledao je preusmerene i prespojene sinapse i sva ona oteenja tkiva koja su predstavljala deo njegovog poklona besmrtnosti. Nasmeio se blago kad je video jamu koja see do centra mog mozga... AM je rekao, vrlo utivo, stubom od nerajueg elika na kome su bila neonska slova: MRNJA. DOZVOLI DA TI KAEM KOLIKO SAM TE ZAMRZEO OTKAD SAM POEO DA IVIM... (...) AM je to rekao sa klizeim hladnim uasom otrice brijaa koja razrezuje moju onu jabuicu. AM je to rekao sa klobuavom zgusnutou plune sluzi koja me je ve uveliko guila. AM je to rekao sa vritanjem beba koje padaju pod plavo-uarene tokove koji ih mrve... AM me je dotakao na svaki od naina na koje me je iko ikad dotakao, a

onda je pronaao i nove naine... unutar mog uma. Sve to da bi mi potpuno jasno predoio zato je ovo uinio nama petoroma; zato nas je uvao za sebe. Elisonov veliki retorski talenat uinio je da ova pria dobije nagradu Hugo. Uravnoteena struktura, antiteze, ponavljanja, tipografski vizuelni efekti, metafore, konkretne slike, aliteracija sve je to posluilo rekreiranju oseanja mehanizovanog uasa, doprinelo je ovom neverovatnom vrisku protiv dehumanizacije oveka. A sve je logino izvedeno iz jedne apsurdne ekstrapolacije naela cogito ergo sum. U tehnikom pogledu, Elison je dao ja-narativnu taku gledita s tim da je narator jedan od glavnih junaka. Ali efekat je veoma slian punom sveznanju, zato to retorika upotrebljena da pretvori Tedov "vrisak" u multidimenzionalni krik protiv ovekove ludosti odrava, ipak, piev sopstveni satirini stav. To je fino izveden trik. Izvan naune fantastike retko se sreu situacije koje nameu tako mnogo zahteva, i tako izuzetnih, u pogledu upotrebe deskriptivne i narativne take gledita.Zahtevi o kojima je re proistiu prevashodno iz unikatnosti sadraja i teme, to omoguava da izvuemo neke opte zakljuke. Jasno je da SF pisci ulau mnogo truda da bi ovladali deskriptivnim i narativnim dimenzijama take gledita. Deskriptivna taka gledita, svejedno da li upotrebljena u prvom ili ti treem licu, verovatno je funkcionalnija u uspostavljanju eljene retorske distance i tona. Jedinstvena tematika naune fantastike zahteva i posebno rukovanje takom gledita, zato to ta tematika namee multidimenzionalne probleme prostora i vremena a tak ode i uee fantastinih uesnika, to se sve pojavljuje u unikatnim kombinacijama. U SF, magina fraza "A ta ako?..." kao i spekulativna ekstrapolacija sadanjih verovatnoa u budue mogunosti (ili obrnuto) takoe nameu specijalne zahteve u pogledu take gledita. Odlike tona i retorska distanca zavise od pievog odnosa prema svom naratoru i od pievog manipulisanja deskriptivnom i narativnom takom gledita; iako su takve manipulacije vane svim piscima, posebno ih istiemo kad govorimo o naunoj fantastici zato to su tu problemi njihove upotrebe izuzetno teki i vani.

Dejms Stapl PROLOST, BUDUNOST I REJ BREDBERI

Ako ste ikad gledali one klasine serijske filmove o Fle Gordonu sigurno vas je zbunilo neskladno meanje prolosti i budunosti koje ih proima. Planeta Mongo obiluje udima moderne tehnike, ali je u isti mah beznadeno feudalna, na njoj ne prestaju borbe maevima i dvorske intrige. Gledajui, stiemo utisak da smo otputovali duboko u budunost samo da bismo se nali u dalekoj, arhainoj prolosti. Ovo, meutim, nije karakteristino samo za svemirske opere namenjene adolescentima. Naprotiv, preklapanje prolosti i budunosti je jedna od najeih odlika naune fantastike; sreemo je, na primer, u mnogo hvaljenim delima Dina Frenka Herberta i Leva ruka tame Ursule K. Legvin, u kojima se prikazuju izrazito "srednje-vekovni" svetovi daleke budunosti. Slini efekti pojavljuju se u filozofskim naunofantastinim romanima kao to su trilogija Zadubina Isaka Asimova, Kantikulum za Lajbovica Voltera Milera i eljno seme Antoni Bardisa. U sva tri, razmatranje budunosti daje romanopiscu mogunost da se uputi u istoriografske analize; u sva tri, budunost daje distancu potrebnu da bi se prouavali obrasci prolosti. Ali od svih pisaca naune fantastike koji su se bavili ovim suoavanjem prolosti i budunosti, Rej Bredberi je ispoljio najvie dubine i prefinjeno-sti. Obraujui tu temu on je otkrivao njenu kompleksnost i viesmislenost i u skladu s tim ju je interpretirao na nove naine; po tome se njegovo rukovanje tom temom izdvaja. Bredberi je poeo da se bavi tom temom jo u prvim godinama svoje karijere, u delu Marsovske hronike (1951). U irem smislu, moe se rei da u tom delu Zemlja predstavlja prolost: Zemlja, planeta osuena da propadne u nuklearnom ratu, "prirodnom" ishodu ljudske istorije. U elji da od te prolosti pobegnu, Zemljani pokuavaju da nau budui ivot na Marsu, planeti na kojoj tok ljudskog razvoja jo nije bespovratno determiniran. Meutim, uspostavljanje mostobrana na Marsu nije lako, to pokazuje pogibija lanova prve dve ekspedicije. lanovima Tree ekspedicije, pod komandom kapetana Bleka, ini se da Mars nije nikakvo negostoljubivo, vanzemaljsko mesto, jer kad slete na

Mars, aprila 2000. godine, oko sebe vide neto to savreno lii na selo iz dvadesetog veka. Oko njih su kupole starih viktorijanskih seoskih kua, uredni belo okreeni bungalovi, brestovi, javori, divlji kesteni. U prvi mah Blek je sumnjiav. Budunost ne moe toliko liiti na prolost. Oseajui da neto nije u redu, on odbija da napusti brod. Najzad jedan lan posade poinje da tvrdi da slinost Marsa sa pejzaima njegovog amerikog deatva moda nagovetava da u univerzumu ipak vlada neki red da moda postoji vrhovno bie koje vodi i titi oveanstvo. Blek pristaje da istrai okolinu. Stupajui na tlo Marsa, kapetan ulazi u prekrasan, miran svet. Oko njega je "divni proleni dan" ispunjen mirisima cvea i pesmom ptica. Posle napetog svemirskog putovanja to je svet u kome vreme ne tee, nepromenljiv svet statini komad prolosti. Ali Blek je siguran da se nalazi na Marsu i uporno pokuava da nae racionalno objanjenje. Njegov logini um ne moe prihvatiti povrna objanjenja. Najzad i kapetan, i pored svoje intelektualne vrstine, poinje da podlee arima stasisa, zastoja u vremenu:

Kapetan Don Blek je osetio kako ga, i protiv njegove volje, obuzima neki veliki mir, Ve trideset godina nije imao prilike da boravi u malom gradu; zujanje prolenih pela u vazduhu uspavljivalo ga je i umirivalo, a svei izgled stvari bio je melem za njegovu duu.

im pone da poputa on uje od jedne postarije dame koja pijucka limunadu da je ovo godina 1926. i da su ga stigli u Grin Taun (Zeieni grad) u Ilinoisu, grad u kome je Blek roen. Sad kapetan eli da veruje u istinitost onoga to vidi, pa poinje da zavarava samog sebe teorijama da je neka nepoznata ekspedicija iz ranog dvadesetog veka stigla na Mars i da su kolonisti, oajno nostalgini, stvorili tako uspenu sliku zemaljske realnosti da su najzad i sami u nju ozbiljno poverovali. Ironija je u tome to su upravo Blek i njegova posada uinili ba to. Zato i ginu. Poto su potpuno podlegli zavodljivosti ovog zaustavljenog, bezbednog sveta, Zemljani sada bez rezerve prihvataju tvrdnju "bakice Lustig" da "Znamo samo to da smo opet ovde, opet ivi, i da se nikakva pitanja ne postavljaju. Druga ansa." U tom trenutku radnja prie naglo se ubrzava. Ostatak posade naputa brod i ukljuuje se u proslavu "povratka kui". U prvi mah, Blek je ljut

zbog takvog krenja discipline, ali uskoro sree svog davno mrtvog brata Edvarda, i tada nestaje i poslednji trag njegovog skepticizma. Odmah ga vode u dom njegovog detinjstva, u "staru kuu na aveniji Ouk Nol" (Hrastov breuljak) gde ga pozdravljaju arhetipski roditelji Srednjeg zapada SAD: "Na ulazu, mama, rumena, punana, blistava. Iza nje, biberno sed, tata, sa lulom u ruci". Pun veselja, kapetan tri "kao dete" njima u susret. Ali kasnije, u prividnoj bezbednosti njegove detinjske spavae sobe gde su zidovi iskieni zastavicama, Blek osea novi talas nepoverenja. Poinje da shvata da bi sve ovo moglo biti detaljna rekonstrukcija na osnovu podataka izvuenih iz dubina njegove psihe pomou neke usavrene marsovske telepatije, sa iskljuivim ciljem da se esnaestorica lanova Tree ekspedicije odvoje jedan od drugog, izoluju. Prekasno shvatajui istinu, kapetan, u trenutku kad pokuava da napusti svoj "detinjski dom" i vrati se u bezbednost raketnog broda, gine od ruke svog marsovskog brata. Ovde je Bredberijeva poenta jasna: Blek i njegovi ljudi su poginuli zato to nisu bili u stanju da zaborave prolost ili bar da se odupru prolosti. Zato pria o ovoj Treoj ekspediciji slui kao metafora za celu knjigu. Iznova i iznova Zemljani ine istu fatalnu greku: pokuavaju da oive zemljoliku prolost umesto da se pomire sa injenicom da je pred njima Mars drugaija, jedinstvena, nova zemlja u kojoj moraju pokazati spremnost na lina prilagoavanja. Prema tome, dovlaenje drvne grae iz Oregona kroz svemir ak na Mars samo da bi se nostalginim kolonistima izgradile kue nije samo obina glupost, nego je i neto vie: manifestacija psihoze koja dovodi do unitenja ne samo Zemlje nego, sa izuzetkom nekoliko porodica, i Marsa. Bredberijev roman Maslakovo vino (1959) svojom povrinom ima malo slinosti sa klasinom naunom fantastikom Marsovskih hronika. Radnja se ne dogaa na Marsu niti u nekom udaljenijem kutku univerzuma, nego u Grin Taunu u Ilinoisu, tipinom mirnom amerikom gradiu, oigledno Vokeganu Bredberijevog detinjstva. Ne dogaa se u dalekoj budunosti nego u leto 1928. Nema nikakvih egzotinih vanzemaljaca; likovi su tipini Amerikanci srednje klase, koji vie lie na sliku Normana Rokvela nego na naunu fantastiku. Protagonist romana nije neki super-heroj galaktikih putovanja, nego dvanaestogodinji Daglas Spolding, deko koji nas vie podsea na tradiciju Tom Sojera nego Fle Gordona. U neemu, ovaj roman je, zapravo, anti-SF. Pojavljuje se "vremeplov" koji nije, kao to bismo oekivali, neko udo nauke i tehnike, nego prosto jedan starac. Takozvana "maina za sreu" koju pravi

jedan lokalni pronalaza ne uspeva; jedina prava maina za sreu je porodica, temelj ivota u Grin Taunu. Ne moemo ovaj roman nazvati naunom fantastikom, pa ipak Maslakovo vino veoma nalikuje na Marsovske hronike i na mnoga druga Bredberijeva dela, zato to se, u sutini, bavi istom preokupacijom dilemom izmeu prolosti i budunosti, stasisa i promene, oba privlana. U Maslakovom vinu Bredberi koristi doivljaje svog mladog protagoniste tokom jednog leta da dramatizuje ove filozovske i psiholoke konflikte. Daglas Spolding se, u dvanaestoj godini, nalazi na rubu adolescencije. Okruuju ga dva sveta: s jedne strane bezbedni, jednostavni svet detinjstva, a s druge strane fascinantni ali i zastraujui svet "odrastanja". Za Daga, leto 1928. poinje vrtoglavim otkriem da je "iv". Sa tom novom sveu o sebi dolazi i elja da se ivot iskusi to potpunije. Da bi sebi pomogao u traganju, da bi stekao brzinu koja mu je potrebna da odri korak sa brzim tokom iskustva, Dag kupuje nove cipele, tipa "krem-suner lakonoge" koje e ga uiniti tako brzim da e ljudima izgledati umnogostruen ("vide-ete dvanaestoricu mene", kae on prodavcu cipela). "Oseate li ove cipele, gospodine Sanderson?" pita Daglas, "da li oseate kako e me brzim uiniti? Sve ove opruge unutra? Oseate li kako vas one, kao, zgrabe, pa vas ne ostavljaju na miru, ne daju vam da prosto stojite gde ste?" Jasno je da je Dag spreman da se kree i da raste. Opremljen tim novim sportskim patikama on pozdravlja nemir koji osea. Meutim, uskoro, tek to je poeo da nosi te patike, Daglas saznaje da kretanje i promena nisu uvek dobri. Dok peai sa Donom Hafom, svojim najboljim prijateljem, suprotna sila iznenada poinje da ga privlai:

Daglas je hodao pomiljajui da e ovo trajati veno. Savrenstvo, zaokru-gljenost... sve je kompletno, sve se moe dodirnuti, stvari su pri ruci i ostae tako.

Uskoro, kad Don saoptava Daglasu da sa porodicom naputa grad, privlanost stasisa znatno se pojaava. Tad Daglas u punoj meri shvata opasnosti kretanja i promene:

Jer, Don je trao, i to je bilo strano. Jer ako tri, vreme tri... Jedini nain da stvari ostanu spore jeste da sve gleda a nita da ne ini! Ma, moe se dan razvui da traje tri dana prosto gledanjem, tu sumnje nema.

Suoen sa saznanjem da promena ima i negativnu, destruktivnu otricu, Dag pokuava da izazove stasis. Deaci se igraju "statua": u toj igri deaci moraju ostati nepomini dok ih ne oslobodi jedan od njih koji onda postaje "statua". Ali Daglas igru shvata mnogo ozbiljnije nego Don: pokuava da pomou ove igre sprei Donov odlazak, a kad Don poinje da se buni govorei: "Moram da idem". Daglas mu otro dobacuje: "Ni makac". Najzad Don bei, ostavljajui Daga kao statuu. Dag slua korake svog prijatelja; taj zvuk se mea sa lupanjem njegovog srca. "Statue su najbolje", razmilja Dag. "Jedino njih moe da zadri samo za sebe. Ne daj im da se pomaknu. Ako im to samo jednom dopusti, one ti vie nita ne vrede." Tako je privlanost stasisa postala jaa od privlanosti procesa promene. Daga sad sve ee privlai "Letnja ledena kua", a sve vie ga interesuje i statini svet statistikih grafikona njegovog brata. Isto tako su sve ee i njegove posete pukovniku Friliju koji (nepokretan, u invalidskim kolicima) pripoveda o starim vremenima. Sve tee je Dagu da odoli privlaenju bezvremenog, pastoralnog ivota; jednog dana on prati gospodina Tridena, konduktera, na poslednjoj vonji trolejbusa do kraja linije (uvode se autobusi da bi ljudi putovali bre). To je dan bez kretanja, "dan kad se samo plovi, lak dan, niko ne uri, svuda uokolo je uma, sunce je zadrano u mestu..." Daglasa sve jae privlai i lokalni salon zabave, mesto u kome nalazi bezbednost koja se samo ponavljanjem i nemenjanjem moe stei. Tu je "svet potpuno postavljen na svoje mesto, predvidljiv, pouzdan, siguran". Tu razni izloeni predmeti miruju kao zamrznuti, aktiviraju se retko. Tu se "kejstonski policajci" uvek nalaze "u sudaru ili za-malo-sudaru sa vozom, kamionom, tramvajem", i tu se mogu videti "svetovi unutar svetova, predstave za novi priblii oko i viri unutra a istovremeno okree ruicu da bi se stari rituali i stare formule ponavljali." Ali upravo kad je upoznao negativne aspekte promene, Daglas, u svome letu punom otkria, shvata daje i stasis opasan. Njegovi drugari veruju da u Ledenoj kui boravi "Usamljeni" tako Bredberi, prilino neozbiljno, personifikuje smrt. I u pastorali ima opasnosti. Pojaanje tog pastoralnog sveta je jedna jaruga koja preseca grad. Ona je jo strasnija i zloslutnija od ledare. Iz jaruge izbija "mrano-kanalizacijski, trulo-lisni, gusti zeleni miris", to vie ne sugerie samo

nepromenljivost nego i smrt i raspadanje. Ovakva oseanja pastorala izaziva i u staroj Heleni Lumis, eni koja je provela nekoliko prijatnih "dugih zelenih poslepodneva" u svojoj bati sa Bilom Foresterom, mladim novinarem koga, kao i Daglasa, fascinira stasis. Gospoica Lumis, koja je devedeset i pet godina sakupljala ivotnu mudrost, daje Foresteru savet koji bi se mogao odnositi i na Daglasa: "Ne bi trebalo da budete ovde ovog popodneva. Ovo je ulica koja vodi samo u egipatsku piramidu. Piramide su lepe i fine, ali mumije nisu dobro drutvo". Ona na taj nain saoptava Foresteru da stasis, iako privlaan, vodi samo petrifikaciji i smrti; tu injenicu Daglas uskoro i sam otkriva u salonu zabave. Gledajui Tarot-veticu koja je "zamrznuta" u svom "staklenom mrtvakom sanduku", Daglas poinje da drhti, potresen novim saznanjem. Shvatio je vezu izmeu stasisa i nepostojanja. Ta predskazivaica je zarobljena u svom staklenom grobu; oivi samo kad neko ubaci novi u prorez. Daglas dolazi na pomisao da e i on, sada iv, jednog dana umreti: "jednog dana ja, Daglas Spolding, moram da umrem". Videi slinost svog i vetiinog poloaja, Daglas poinje opsesivno da razmilja o tome kako bi Tarot-veticu oslobodio maije koju je na nju bacio "gospodin Blek", vlasnik salona zabave. Ishod je ironian: on uspeva da je oslobodi (razbije njen stakleni sanduk) ali zato sam pada pod uticaj neke arolije zapada u duboku, misterioznu komu. I tako, dok cvrci oglaavaju te pozne letnje dane na Srednjem zapadu kad se ini da vreme stoji, Daglas se blii stasisu. Bredberi ovde kao da ponavlja ono to je rekao u Marsovskim hronikama da su prolost, ili stasis, ili oba, privlani ali smrtonosni, i da Daglas, kao i kolonisti, mora da napusti prolost i da se prepusti promeni i progresu. Ali nije sve tako jednostavno i jasno. Daglas se oporavlja; opet je spreman da raste i da se razvija. Iz kome ga je izvukao gutljaj tenosti koju je pripremio gospodin Jonas, ubretar, od delova prolosti (na primer od arktikog vazduha iz 1900. godine). Ovo kao da u potpunosti razbija Bredberijevu tezu, jer prolost spaava Daglasa i omoguuje mu da krene u budunost. Od statinosti ga spaava stasis u boci. Dvosmislenost ovakvog oporavka dalje se komplikuje udnom, antiklimaktinom prirodom poslednjih nekoliko poglavlja ovog romana. U tim poglavljima Bredberi se preputa nostalginom slavljenju staromodnog porodinog ivota. Takav zavretak romana toliko je u neskladu sa priom o

Dagu i njegovom preporodu da jedino moemo zakljuiti da se pisac zbunio, ili da je, jo verovatnije, bio obuzet dvoumljenjem po pitanju dihotomija prolostbudunost, statis-promena. Evidentno je, dakle, da je u Maslakovom vinu Bredberi poeo da shvata kompleksnost svoje teme. Dok je u Marsovskim hronikama nastupao sa vrstim uverenjem da se smislena budunost moe ostvariti samo odbacivanjem prolosti, u ovom kasnijem romanu on pitanju relativnih vrednosti prolosti i stasisa prilazi sa daleko manje pouzdanja. Moda Bredberija u ovom pogledu moemo shvatiti kao predstavnika itave jedne generacije Amerikanaca srednje klase koji su se nali u situaciji da ih privlae, naizmenino, idealizovana, bezvremenska, statina prolost sa svojom sigurnou (sadanji talas nostalgije svedoi o tome) i uzbudljivi, ali i pretei svet budunosti, svet potresa i promena, a posebno tehnolokih promena. Moda e nam biti jasno kako je taj konflikt ovladao umom i imaginacijom Reja Bredberija ako se prisetimo da je on kao mladi napustio provincijsku sigurnost i jednostavnost Vokegana, svog Grin Tauna, i otputovao na drugi kraj SAD, u moderni, futuristiki ambijent Los Anelesa. Meutim, ne moramo se zaustaviti na tim biografskim i sociolokim objanjenjima za njegovu opsesiju tom temom; moemo je smestiti i u estetiki kontekst. Nauna fantastika se kao anr (a Bredberi je, uprkos onome to sam rekao o Maslakovom vinu, prvenstveno pisac naune fantastike) mora baviti budunou i tehnolokim progresom. Tu je ivotna snaga naune fantastike, to joj daje posebnost. Da bi se, meutim, ulo u budunost, makar samo u teorijskom, isto spekulativnom smislu, potrebno je prvo vrsto se uhvatiti ukotac sa prolou. Promena i progres zahtevaju i odbacivanje, otresanje. To baca pisca naune fantastike u velike nevolje, zato to je nauna fantastika, moda vie no ijedan drugi literarni anr, zavisna od tradicija od svojih sopstvenih konvencija u pogledu karaktera, zapleta, pozadine, "specijalnih efekata", ak i ideja. Nauna fantastika je danas stilizovana forma umetnosti; teko je u Americi nai stilizovaniju. Prema tome, ironino je da jedan anr toliko konvencionalizovan mora da se posveuje nekonvencionalnom naime, nepredvidljivom procesu promene. Drugim reima, ovaj konflikt izmeu stasisa i promene ne pojavljuje se samo kao funkcija izvedena iz Bredberijevog ivota i linosti, nego i kao pojava ugraena u samu tu umetniku formu. Ono to Bredberija izdvaja i daje njegovim radovima dubinu jeste injenica da je on, ini se, svestan da odbacivanje prolosti zahteva da odbacimo i onaj deo sebe koji je

prolost. Jedan pogled na njegovu najnoviju zbirku kratkih pria, Pevam telo elektrino, pokazae da Bredberi nije bio u stanju da izvede neki trajan zakljuak. Umesto toga, samo je doao do spoznaje o dvosmislenosti, kompleksnosti i ironiji u svojoj temi. U zbirci Pevam telo elektrino ima nekoliko pria koje razvijaju ideju da je prolost destruktivna i da se mora odbaciti pre nego to se mir moe postii; od njih, najintenzivnija i najsugestivnija je pria "Noni poziv" ("Night Call Collect"). U toj uasnoj maloj prii pojavljuje se osamdesetogodinji Emil Barton koji ve ezdeset godina ivi potpuno sam na Marsu, gde je poslednji ovek; na svoje veliko zaprepaenje, dobija telefonski poziv od samog sebe. U dubinama svoje usamljenosti Barton je pokuavao da pronae nain da stvori bestelesni glas koji bi bio u stanju samostalno da vodi razgovore. Sada, u godini 2097, kad je on ve uveliko zaboravio tu svoju mladalaku razonodu, njegova prolost, u formi njegovog mlaeg "ja", iznenada stupa u kontakt s njim. Poto se naao na svetu nastanjenom iskljuivo razliitim permutacijama svog "ja", taj "najstariji" Barton oajniki pokuava da se probije iz tog elektronskog solipsizma. Meutim, to mu ne polazi za rukom, i on poinje da osea da se "davi u prolost". Uskoro mlai on postaje toliko drzak da starijem upuuje upozorenje: "Dobro, stare, ovo je rat! Izmeu nas. Izmeu mene." Bredberi je svojoj temi, oigledno, dodao novi zaokret. Umesto da se budunost odrie prolosti, deava se obrnuto. Sada prolost, da bi opstala, mora da izazove unitenje sadanjosti. Mladi Barton sada kae svojoj "buduoj" verziji da "sam morao na neki nain da te eliminiem, da bih mogao da ivim, ako transkripciju moemo nazvati ivom". Starac umire. Oigledno, Bredberi je nanovo iskazao svoje uverenje da prolost, ako je se previe vrsto pridravamo, moe da nas uniti. Ali ovde postoji i jedna dodatna dimenzija. Na kraju prie vie nije jasno ta je prolost, ta sadanjost a ta budunost. Da li je prolost onaj transkribovani glas "mlaeg" ili je moda starac zalutao u vremenu? Ili su moda obojica manifestacije iste vremenske realnosti, tako da se pitanje "sadanjosti" i "budunosti" ne postavlja? Jedna od pria u istoj zbirci donosi suprotno znaenje nego "Noni poziv": razvija ideju da prolost moe biti pozitivna, kreativna snaga. Pria "Pevam telo elektrino" poinje smru majke. Ali, kao i u mnogim drugim Bredberijevim tekstovima, postoji mogunost druge anse. Firma "Fantocini Limitid" nudi na prodaju "prvu humanoidnu elektrinu bakicu sa mini-cirkjutima i mogunou ponovnog punjenja akumulatora, AC-DC, (punjenje i na naizmeninu i na

jednosmernu struju) model 5". Ovoga puta drugi pokuaj uspeva: elektrina baka pokae se kao ostvarenje dejih snova. Ona moe da zadovolji sve elje i da pokloni svakome u porodici panje koliko god ko eli. U kuu stie upakovana, prikladno, u "sarkofag" kao da je mumija. Postoji tu i igra rei ("mumija" se na engleskom izgovara "mami" a "mamica, majica" e takoe izgovara "mami" umesto preminule "mami" dola je elektrina "mami", mumija; prim, prev.) ali bez obzira na to ova maina zaista jeste mumija, to nam narator jasno kae:

Znali smo da su u nju smeterii svi nai dani, i da e ona, ako u bilo kom trenutku poelimo da znamo ta smo rekli u x sati i x sekundi poslepodneva x i ako to x imenujemo, prijateljskom spremnou... isporuiti dogaaj x.

Sarkofag u kome se ovaj spomenik prolosti nalazio bio je prekriven "hijeroglifima budunosti". U prvi mah se ini da je to samo jo jedan od onih proizvoljnih "specijalnih efekata" zbog kojih su SF pisci izali na tako lo glas. Ali ako bolje razmislimo, videemo da te maijske oznake mogu biti simbol za ultrausavrenu tehnologiju iji je primer bakica. Tako su, dakle, u telu ove maine inkarnirani i prolost i budunost. Odnos izmeu ta dva vaan je jer pria, ini se, sugerie da e budunost (shvaena ovde kao tehnoloki progres) doneti statini, dobro znani, bezbedni svet prolosti. Jo jedna pria u istoj zbirci vana je po tome to daje novu, u ovom sluaju izuzetno usavrenu, interpretaciju iste teme. Radi se o prii "Niz vetar od Getisburga" u kojoj opet sreemo drugu ansu. Upotrebljavajui kao model jednu mainu koja postoji u Diznilendu i koja je svakom znana, Bredberi prikazuje mehaniki reprodukovanog Abrahama Linkolna. Sam po sebi, taj robot-Linkoln je dobra stvar. Prolost je uspeno uhvaena, voljeni predsednik ponovo ivi, pa makar samo kao imitacija. U tom ogranienom okviru, dakle, "prolost" je pozitivna sila. Ali stvari se komplikuju, jer drugu ansu dobija ne samo Linkoln nego i atentator koji je ubio Linkolna. Ba kao to je Don Vilkis But ubio pravog, tako sad Norman Luelin But ubija lanog Linkolna. Prema tome, kao to je Bredberi otkrio obraujui ovu temu godinama, prolost nije jednodimenzionalna. Ona je u isti mah i kreativna i destruktivna. Moe da bude ugodna, ali moe i da potrese i zapreti. Jasno je, dakle, da ova pria u

Bredberijevom stvaralatvu zauzima vano mesto, jer odraava saznanje do kojih je on dolazio tokom dvadeset godina pisanja.

Erik S. Rabkin
DETERMINIZAM, SLOBODNA VOLJA I TAKA GLEDITA U ROMANU LEVA RUKA TAME URSULE LEGVIN
U srcu romana Leva ruka tame Ursule K. Legvin lei neto to je, bar sa take gledita zapadnog oveka, paradoks. Posluiemo se metaforom iz naslova romana: ini se da taj roman jednom rukom pokazuje u pravcu determiniran ovaj svet u kome ivimo, svet u kome je dubina odreena polom, sredinom i ak jezikom, ali drugom rukom pokazuje, na didaktiki nain, prema potrebi da svojom voljom razbijemo imeprative biologije, fizike, pa ak i naih sopstvenih umova. U naoj filozofskoj tradiciji determinizam i slobodna volja su klasini antagonisti; jasno je da ne moemo na obe te stolice sedeti. Leva ruka i desna ruka ovde su jedna drugoj u svakom pogledu suprotne. Zapadnjaki, nauni, aristotelovski pogled na stvari kae da moemo utvrditi redosled uzroka i posledica i da moemo, saznajui kako su stvari determinisane, saznavati i kako izgledaju njihovi koreni. Ako se drimo tih deterministikih postavki zapadne kulture, unitiemo, ini se, svaku mogunost slobodne volje. Ali u umetnikoj praksi Legvinove, i u filozofiji Istoka, leva ruka i desna ruka, ba svojom razliitou, ine jedinstvo. Da li emo reverziju sagledati kao antagonizam ili kao ispunjenje to je, u jednom dubokom smislu, neto to zavisi od take gledita. Legvinova manipulie itaoevim oekivanim prihvatanjem znaaja determinizma, i kanalie itaoev um u novom pravcu. Taj novi pravac nije jednostavna reverzija determinizma, isto slavljenje slobodne volje; radi se o tome da se determinizam i sloboda volje koordiniraju (da se posluimo tim terminom Ekumena) u okviru jednog ireg koncepta koji je, sam po sebi, taka gledita. Izuzetno dostignue Legvinove sastoji se u tome to ona uspeva da manipulie naom uobiajenom takom gledita i da nas navede da stvari vidimo sa nove take gledita, koja pokazuje da je jedna od najvanijih stvari upravo taka gledita. Taj roman ispituje nekoliko vrsta determinizma; od tih, najslavniji je i najupadljiviji seksualni determinizam. Svaki Getenjanin je seksualno neaktivan toko glavnine svakog meseca ("somer") ali kad nastupi period estrusa

("kemer") onda svako od njih postaje veoma aktivan; da li e se pri tom ispoljavati kao mukarac ili kao ena zavisi od toga u ijem je drutvu.

Fenomen kemera fascinira sve nas Istraivae, naravno. Nas fascinira, a Getenjanima dominira, vlada njima. Struktura njihovih drutava, upravljanje njihovom industrijom, poljoprivredom, trgovinom, veliina njihovih naselja, teme njihovih pria, sve je to oblikovano u skladu sa ciklusom somer-kemer.(...)

Razmislite. Svako moe da se posveti bilo kom zanimanju. To zvui veoma jednostavno, ali psiholoke posledice su neproraunljive. injenica da se svakom izmeu sedamnaeste i, priblino, trideset pete godine moe desiti da bude (...) "vezan za raanje" implicira da niko nije, ovde, onako temeljito "vezan", ni psiholoki ni fiziki, kao to su to ene na drugim mestima. Tereti i privilegije raspodeljuju se prilino ravnomerno; svako se izlae istom riziku, svako se suoava sa istim izborima. Zato niko ovde nije ba onako slobodan kao slobodan mukarac na drugim mestima. U skladu sa determinizmom koji je inherentan njenom nainu opisivanja ove situacije, Legvinova zaista oblikuje drutvo, privredu pa ak i narodne prie Qetena prema toj biolokoj injenici. To oblikovanje, meutim, nije samo sebi cilj; ono slui izvesnim filozofskim ciljevima. "Fundamentalno, Tera i Geten su veoma slini" pa prema tome mi treba da izvlaimo zakljuke o naem svetu gledajui taj drugi svet. Kao to Legvinova pie u svom uvodu: "Nauna fantastika nije predskazivaka, ona je deskriptivna." Ima doista udnih stvari u tom svetu koji ona opisuje, ali to je ipak, ispod maske, na svet. Da bi nam pomogla da zavirimo pod masku, spisateljica nam omoguuje da vidimo i jedno ljudsko bie koje je u polnom pogledu normalno. To je Denli Ai, crnac sa Tere, koji slui kao "mobil", terenski agent, Ekumena; njega je Ekurnen poslao sa zadatkom da pozove planetu Geten da se pridrui bratstvu naseljenih svetova. Kao to su Istraivai primetili osmatrajui planetu Geten:

Ako bude upuen Prvi mobil, treba ga upozoriti da e, ako nije senilan ili vrlo samouveren, stei oseanje da ga poniavaju. Mukarac eli da njegova mukost bude zapaena, ena oekuje da se njena enstvenost

ceni, bez obzira kako delikatni i indirektni bili nagovetaji zapaanja i cenjenja. Na Zimi (to u prevodu znai re "Geten") takvih znakova nee biti. Ovde oveka cene i potuju samo kao ljudsko bie. To je okantno iskustvo."

Odista, Denli Ai je okiran i zbunjen; on upada u greke. Legvinova izlae jednu deterministiku situaciju, ali iz samog njenog izlaganja postaje jasno da spisateljica predlae da se primenom slobodne volje ta situacija nadvlada. Nema sumnje da je vanije biti cenjen kao ljudsko bie nego kao mukarac ili ena; mi, naravno, ne bismo eleli da pogreno shvatamo ljude (Denli Ai ih pogreno shvata) samo zbog nekakve nae opsednutosti seksom. Ali mora se priznati da pol u mnogo emu determinie osobu; "Izuzetno je teko razlikovati uroene razlike od nauenih razlika". Kako onda zaviriti ispod privida? Postupak tipian za ovaj roman bio bi da se dignemo iznad privida, da potraimo iri kontekst:

... na kraju, dominantni faktor u getenskom ivotu nije ni pol, ni ma ta drugo ljudsko, nego prirodna ivotna sredina, ovaj njihov hladni svet. Ovde ovek ima neprijatelja surovijeg ak i od sebe.

Prebacujui nau panju sa determinizma polonosti na determinizam prirodne sredine, Legvinova nas prisiljava da menjamo taku gledita. Denli Ai postavlja tezu da ubitana hladnoa Getena ini ivot toliko nesigurnim da bi institucija rata bila kontraadaptivna. Dakle, injenica da Getenjani ne znaju za tu instituciju mogla bi se "objasniti" metodom prirodnosredinskog determinizma. Bar Denli Ai, ija bi taka gledita trebalo da nam bude najblia, objanjava getenski zakon tako: "Na Zimi je teko iveti, zato ljudi, uopteno uzevi, preputaju smrt prirodi ili gnevu, a ne zakonu." On karakteristikama prirodne sredine objanjava ak i podbaaje imaginacije: zato Getenjani nemaju nikakve letilice?" 'Kako bi moglo oveku zdravog razuma ikad pasti na pamet da moe leteti?' ree Estraven strogim glasom. Dobar je to odgovor bio, na jednom svetu gde nita ivo nema krila." ak i Estraven,

Getenjanin, daje deterministika objanjenja. Predskazujui kakvo e vreme biti tokom predstojeeg peaenja preko gleera, Estraven objanjava da:

"Lepo vreme, znate, tei da se zadri iznad velikih gleera, gde led reflektuje toplotu sunca" to potiskuje oluje ka periferiji. Otud legende o Mestu unutar meave."

Kljuna re ovde je "otud": determinizam kao da objanjava sve, bez obzira da li je u pitanju determinizam pola ili determinizam prirodne sredine. Branei determinizam Legvinova ide i mnogo dalje nego to ovi eksplicitni pasusi pokazuju. Ona stvara svet u kome se za postojanje jedne narodne prie daje objanjenje; sliku tog sveta dopunjuje dajui i priu samu, u drugom poglavlju. Moramo imati na umu, meutim, da Legvinova nije nikakvom determinacijom prinuena da ponudi takvu priu; ona priu u svom umu izmilja, a mi itaoci, znajui da imamo posla sa literaturom, znamo da je pria izmiljena. Kao itaoci, divimo se vetini koja ne samo to priu daje u "narodnoj" formi nego je kasnije obrazlae i meteoroloki. Takoe reagujemo, makar i nesvesno, na izvesne obrasce koji su u roman nesumnjivo uneti svesno, a koji se jednim delom ostvaruju ponavljanjem ove slike: u narodnoj prii o "Estravenu Izdajniku" koliba u kojoj se Arek i Terem sastaju nalazi se unutar snene oluje; u orgotskom mitu o postanju kua leeva nalazi se, takoe, unutar meave; u prii o prelasku preko gleera, ator u kome Terem i Denli Ai prvi put telepatski razgovaraju nalazi se unutar oluje. U originalnoj narodnoj prii to mesto se u poetku pojavljuje kao mesto dobra ali i mesto zla, zato to e se tu odigrati eljeni susret, tu gde je,u isti mah, zemlja smrti. Sa koje take gledita emo mi posmatrati Mesto u meavi? Kao Zemljani i kao Zapadnjaci zbunjeni smo, ali kad ponemo da itamo roman iz poetka, poto smo u prvom itanju saznali da je na Getenu samoubistvo najvei zloin, shvatamo da za takvu smrt ni u kom sluaju ne bi moglo biti opravdanja. Otud korisnost susreta ini da ono dobro preovladava. Pri prvom itanju to ne bismo primetili, zato to jo nismo nauili da usvajamo getensku taku gledita, ali tokom itanja to nauimo. U tumaenju prie o "Estravenu Izdajniku" Zapadnjak mora sagledati kuicu kao dobru zato to ona podrava jednu jaku konvencionalnu vrednost: prevladavanje porodinih svaa ljubavlju. Ako smo odgojeni na Romeu i Juliji, znamo sa koje take gledita da posmatramo to mesto unutar oluje. U orgotskom

mitu o postanju, kua leeva, na prvi pogled mesto smrti, prerasta u mesto postanja. Na taj nain povezanost ivota i smrti dalje doprinosi naem pozitivnom stavu prema Mestu u meavi. U prilog ovoj taki gledita moemo navesti jo jednu vrednost, a to je tradicionalna vrednost potenja u telepatskoj epizodi; telepatski razgovor ini da je laganje nemogue. Kad uz sve ovo stane i meteoroloko objanjenje, ono to je dotle izgledalo kao izabrana manipulisana taka gledita, poinje da se pokazuje kao determinisani deo narativnog sveta. I zato, kad se prisetimo narodne prie, stiemo argumente i za determinizam i za slobodu volje: pria sasvim odgovara uslovima, ali njeno ukljuivanje u roman i njene narativne upotrebe stvar su izbora. Legvinova nam na taj nain, implicitno, pokazuje da i prikladnost i izbor zavise od take gledita. Slinu prefinjenost Legvinova pokazuje u usputnom stvaranju civilizacijskih tvorevina:

Na svetu gde je normalan deo pribora za jelo jedna spravica pomou koje razbijate led koji se na vaem piu uhvatio izmeu dva gutljaja, vrue pivo je neto to ponete da cenite.

Naravno, takav svet ne postoji; takvih spravica nema. Legvinova izmilja taj svet, a onda, umesto da kae "bilo je tako hladno da su uz pribor za jelo morali da iznose i spravice pomou kojih razbijate led koji se po vaem piu hvata", ona preokree redosled stvari, podrazumeva na deterministiki nain da e u takvom svetu takve spravice postojati, i onda puta Denli Aija da naini primedbu ne o pogodnosti takve spravice nego o pogodnosti vrueg pia. Otud pogodnost te spravice ostaje kao neto to se samo po sebi podrazumeva; to pojaava nae oseanje da smo u determinisanom svetu, ali iskljuuje potrebu eksplicitnog spekulisanja kakvim se Istraivai bave. Najprefinjeniju taktiku spisateljica ispoljava, moda, u samom jeziku romana, to je i logino jer se romani, na kraju krajeva, i ne sastoje ni od ega drugog sem od rei. Na eksplicitan nain koji smo ve zapazili kae nam se da:

Getenjani esto misle u trinaesticama, dvadeset esticama, pedeset dvojkama, nesumnjivo zbog dvadeset estodnevnog lunarnog ciklusa koji

odreuje neizmenljivo trajanje kalendarskog meseca i koji se priblino podudara sa njihovim seksualnim ciklusima.

To to je kazano eksplicitno, pojavljuje se kasnije u Estravenovom pripovedanju implicitno: "Falsifikovanje isprava rizino je u Orgorejnu gde vam isprave pregledaju pedeset dva puta na dan..." Amerikanac bi iz nekih svojih, svejedno kojih, civilizacijskih razloga rekao "sto" puta, ali u karhidskom jeziku ustaljeni broj za preterivanje oigledno je pedeset dva. Prikladnost ovoga ve je uspostavljena ranijom eksplicitnom napomenom o razmiljanju u trinaesticama; Legvinova je odluila da tu napomenu sada konkretizuje na ovaj nain, to je stvar njenog linog, i to veoma spretnog, izbora. Drugi okolinski faktori takoe odreuju jezik ovog romana. Izuzetna vanost koju za opstanak na Getenu ima precizno osmatranje atmosferskih prilika odraena je i u karhidskom i u orgotskom jeziku: oba jezika imaju mnogobrojne izraze za razne vrste snega i razna stanja snega, zatim grada i tako dalje. Paralelni fakt o eskimskom jeziku esto je korien od strane lingvista kao nagovetaj da Eskimi zapravo vide vie distinkcija meu raznim vrstama snega nego, recimo, oni koji govore engleski. Tvrdnja da jezik nije samo oblikovan realnou, nego da on i oblikuje realnost poznata je kao Sapir-Vorfova hipoteza:

Odnos izmeu jezika i iskustva esto se pogreno shvata. Jezik nije samo manje-vie sistematizovan inventar raznih elemenata iskustva, elemenata koji se pojedincu ine vanim, to se esto naivno pretpostavlja; jezik je takoe i samostalna kreativna simbolska organizovana tvorevina koja opisuje iskustvo steeno bez njene pomoi ali takoe definie iskustvo i tako definisano nam ga daje, to moe da ini zato to ima svoju kompletnost forme i zato to mi nesvesno projektujemo implicitna oekivanja jezika u polje svog iskustva.

Denli Ai implicitno prihvata ovu hipotezu kad sebi postavlja pitanje: "Kako da objasnim Epohu neprijatelja i njene posledice ljudima koji nemaju re za rat?" Legvinova istu hipotezu usvaja stvarajui i upotrebljavajui rei kao to su "kemer" i "ifgretor", zatim "hieb", "nusut" i "dote", konstruiui komplikovani "getenski kalendar i asovnik" i koristei tu terminologiju na mnogo mesta u

knjizi.Tako nastaje getenska realnost, slobodno izabrana ali posle toga determinisana. Na jedan implicitan i zato dubok nain italac, itajui jezik ovog romana, usvaja jednu taku gledita koja se sastoji u tome da ovek moe bar donekle da bira kako e njegov svet biti determinisan. U razumevanju jezika, odreivanje take gledita esto je problem; u ovom romanu to je centralni problem. Razmotrimo, na primer, re "izdajnik". Ona je deo obrasca ovog romana, ba kao i slika Mesta u meavi. Zato ta re determinira ali je i determinirana, a njenih nekoliko umetnikih upotreba nagovetavaju koja volja stoji iza nje. Ta re se prvi put pojavljuje kad Argaven putem ansibla pita Stabile na Hainu: "'Zapitajte tu vau mainu ta od oveka ini izdajnika.'" Posle dueg ekanja stie odgovor: "'Ja ne znam ta od oveka ini izdajnika. Nijedan ovek ne smatra sebe izdajnikom, zato je teko doi do odgovora.'" Iako neki itaoci mogu smatrati da su neki izdajnici svesni sopstvenog izdajnitva, tekst nam oigledno sugerie da taj odgovor prihvatimo kao mudar. Ako ga prihvatimo, vidimo da on stavlja taku gledita ak i iznad jezikog pitanja. Kad se, posle Estravenovog izgnanstva, E obraa Denli Aiju u nadi da e mobil pristati da odnese novac smenjenom premijeru, Denli Ai ne zna na koga se misli kad E sebe nazove "prijateljem onoga koji je sa vama sklopio prijateljstvo" zato to do tog asa nije shvatio da je sa Estravenom sklopio prijateljstvo. Zato mi, itaoci, svesni Denli Aijevog neznanja i Eove odanosti, nalazimo ironiju u Eovom objanjenju: "Estraven, izdajnik". Prinueni smo da privremeno prihvatimo taku gledita tog lika, Ea, prema kojoj je ta re nezaslueni ig nametnut od strane kralja. U narodnoj prii zvanoj "Estraven Izdajnik" glavni junak je izdajnik zato to je prepustio izvesno pare zemlje susednoj feudalnoj dravici Stok i tako okonao jedan spor. Meutim, sa nae take gledita on nije izdajnik, prvo zato to je njegovo roenje bilo rezultat stavljanja humanosti iznad politike (njegova budua majka pomogla je njegovom buduem ocu koji je bio zapao u veliku opasnost po ivot) i drugo zato to onaj Estraven koji je junak romana i kome se divimo preporuuje ba to reenje, preputanje teritorije, kao najbolje u konfliktu oko doline Sinot. tavie, u oba sluaja, sa jedne take gledita ire nego to je feudalno-kraljevska, naime sa take gledita Ekumena, ti inovi preputanja teritorija bili bi poeljni jer bi doveli do srejivanja prilika i posluili jednom ljudskom cilju vanijem nego to je uveanje neije drave: miru. Shvatajui tu taku gledita, Ekumensku, uviamo da ju je i Estraven u potpunosti razumeo, poto moe sa autoironijom

da kae, kad Denli Ai i on prave planove za dovoenje zvezdanog broda, da se nee lino pojavljivati bar neko vreme jer "'Ja sam Estraven Izdajnik. Nemam ja nikakve veze sa tobom.'" Poto sada Denli Ai i Estraven imaju zajedniku taku gledita, jezik koriste isto, pa zato mogu da kau daje Tesier, koji je odao Estravena Tibeu, "izdajnik". Najzad, shvatamo gorinu gubitka, gorinu koja dovodi Denli Aija maltene do toga da sebe postavi ispred svog mrtvog prijatelja, kad kae:"... izdajnik. Produio je sam, napustio nas, napustio mene." Re moe znaiti, u zavisnosti od take gledita, mnogo raznih stvari. Legvinova koristi jezik romana da odredi itaoevu taku gledita, manipulie nama i vodi nas od poetka do kraja. Na primer, mnogobrojni aforizmi u romanu navode nas da prihvatimo mogunost paradoksalne istine. "'Ono to je dostojno divljenja ne moe se objasniti.'" Aforizmi esto implicitno podravaju determinizam koji smo videli u reniku i upotrebama rei u romanu. "'Gleeri se nisu zamrzli za jednu no.'" "'Da bismo igde stigli, moramo da uprljamo istotu snega svojim stopalima.'" To su poslovice ledenog sveta. Legvinova deterministiki opravdava obiiatost aforizama u svom narativnom svetu:

(Estraven je ispriao) itavu priu o naem prelasku preko leda... onako kako to moe samo ovek iz kraja sa usmenom knjievnom tradicijom: priu je pretvorio u sagu, punu tradicionalnih izreka...

Ipak, ovde opet vidimo kako determinizam implicitno slui volji spisateljice, jer i sam roman Legvinove ispripovedan je uz mnogo izreka, mnogo aforizama koje itamo, a ipak je to delo koje dolazi iz jednog potpuno izmiljenog sveta. To je paradoks koji doivljavamo isto tako snano kao to doivljavamo paradoksalne istine aforizma samih. Ba kao to sredina moe determinisati jezik, i likovi ga mogu determinisati. I ba kao to je Legvinova preokrenula prvi proces i pola od podrazumevanja da postoji svet gde je spravica za razbijanje leda deo pribora za jelo, tako preokree i drugi proces: prvo zamisli likove, a onda ih puta da govore onako kako bi njihovim karakteristikama trebalo da bude odreeno. A ipak Legvinova bira ta e oni rei i mi to znamo. Estraven, koji je oigledno najzvieniji lik u knjizi i najvie u dodiru sa svojim svetom, koristi u govoru i aforizme koje sam izmilja: "'Znate li onu izreku, Karhida nije nacija nego porodina svaa?'

Ja nisam (sic), i podozrevam da ju je Estraven izmislio; ima njegov peat." Estraven sa slinom jezgrovitou doarava sutinu svog doivljaja izgnanstva:" Izgnanici nikad ne bi trebalo da govore svojim maternjim jezikom; izlazi im iz usta gorak.'" Za razliku od toga, Tibe i Obsle, koji se u politikoj ravni ovog romana suprotstavljaju Estravenu, moraju samosvesno da pozajmljuju aforizme: "'... siromani roaci moraju da dou na vreme, tako se kae, zar ne?'" i "'... moemo da vuemo sanke zajedno a da ne budemo kemerinzi, kao to kaemo mi u Eskeveu zar ne?'" Denli Ai, koji postepeno dolazi do toga da ima istu taku gledita kao Estraven, ponekad govori u aforizmima, ak navodi njihov ekumenski izvor, ali bez samosvesnosti prihvata potrebu da iz tueg iskustva stie mudrost: "Jedan glas koji govori istinu jai je od ramija i flota", i "Kao to kau u Ekumenskoj koli, kad akcija postane beskorisna, skupljaj informacije; kad informacije postanu beskorisne, spavaj." Najzad, sakupivi dovoljno iskustva, Denli Ai poinje da raste, i taj njegov rast odraen je u njegovom govoru (rast determinie njegov govor), naime, Denli poinje da koristi aforizme kojima je sam autor: "Dobro je imati cilj prema kome e se putovati; ali na kraju, vano je putovanje." Upotreba aforizama prividno je determinisana likovima, a u stvari odraava karakteristike koje Legvinova svojom voljom odreuje i eli da saopti. Probijamo se kroz logiku determinizma unazad, da bismo shvatili ovaj narativni svet kao svet potencijalne mudrosti; probijamo se kroz logiku izmiljanja da bismo videli da taj svet slui svrhama koje je jedna spisateljica slobodno odredila. Oba zakljuka daju se izvesti iz nae brige za taku gledita. Taka gledita moe odrediti kako svet nekome izgleda: ludi Argaven je "'kralj, i ne vidi stvari racionalno nego kao kralj'" Estraven, iako to kae, ne prosleuje ovo svoje uvianje dovoljno paljivo. "'Gospodine Ai, videli smo iste dogaaje razliitim oima; pogreio sam kad sam pomislio da e nama izgledati isti.'" Meutim, Legvinova, koja je kreirala i Estravena i njegovu greku, sama ne ini takve greke; itav roman strukturisan je sveu o takama gledita. Ta svest primeuje se ve u prvim redovima romana: "Istina je stvar imaginacije... injenice kao da se menjaju kad ih drugi glas izgovara... a ipak nijedna od njih nije lana, i sve je to jedna pria." Roman ostaje veran ovim reima; daje priu prvo jednim glasom, onda drugim, prvo sa jedne take gledita, onda sa druge. Prvo poglavlje poinje kurzivno pisanim dokumentskim zaglavljem "Iz arhiva Haina" (str. 1, srph. str. 9) u kome nalazimo i rei "Izvetaj Denli Aija" U tom momentu mi, naravno, ne znamo ko je Denli

Ai, ali im proitamo prvu uspravno pisanu re romana, re "Ja", znamo da to kae Denli Ai. Poto je to ja-naracija, prvo poglavlje nas neizbeno prinuuje da imamo naklonosti prema Denli Aijevoj taki gledita, pa i da je, makar i delimino, prihvatimo. Drugo poglavlje poinje kurzivno pisanim saoptenjem da nam predstoji itanje jedne "ognjine prie" koju pria nepoznati narator. Svoju taku gledita hitro menjamo da bismo iz prave perspektive gledali i shvatili ovo poglavlje. Tree poglavlje poinje bez kurziva, ali opet reju "ja". Ljudski um voli da generalizuje i da od jednog podudaranja naini zakon; poto smo ve videli jedno poglavlje u kome je prva re bila "ja", i poto je tamo govorio Denli Ai, mi pretpostavimo daje i ovde takav sluaj. Ako i nismo tako brzi da sredimo stvari, tekst ih sam sreuje za nas ve u prvoj reenici:

Tog jutra sam spavao dugo, a ostatak jutra proveo sam itajui sopstvene beleke o dvorskoj etikeciji i primedbe o getenskoj psihologiji i getenskim manirima koje su sainili moji prethodnici, Istraivai.

etvrto poglavlje opet je kurzivom najavljeno kao "pria" i zato, kad peto poglavlje pone bez posebne najave, pretpostavimo da smo se vratili u naraciju Denli Aija. Pokae se da smo u pravu. Legvinova nas uvebava da prihvatimo svoju logiku generalizacije i da je prenesemo na celu strukturu romana. Zato, kad esto poglavlje pone bez najave, pretpostavimo da to ne govori Denli Ai. Brzo postane jasno da se radi o ja-naraciji, pa se pitamo ko to govori. Tekst brzo smiruje nau radoznalost: u treem redu poglavlja kuvar kae "u moje uvo, 'Probudite se, probudite se, Lorde Estravene...'" Naa nagaanja o zakonima koji determiniu strukturu ovog romana bila su ispravna; za taj uspeh, roman nas nagrauje potvrivanjima. Sve ovo radi se iz dva vrlo vana razloga. Prvo, roman sam poinje da slui kao primer menjanja istine zbog promene glasova koja donosi i promene u takama gledita; na taj nain nas narativni metod prinuuje da prihvatimo aforizmine primese date u prvom pasusu romana. Ono drugo je razlog podjednako vaan, ali neto ui; vredi truda da se dobro objasni. Iako Legvinova prezentira ovaj roman koristei dva razliita prva lica jednine i ubacujui u meuprostore seriju drugih pria, od kojih su neke narodne, neke izvetaji istraivaa itd, ona obezbeuje da se roman, ipak, kree kontinuirano napred. Svako poglavlje vodi nas od take gde je u nekom prethodnom poglavlju prekinuta radnja ili prekinuto razmiljanje, i omoguuje

nam da krenemo dalje. Postoji samo jedan izuzetak od ovoga: epizoda sa telepatskim razgovorom. Estraven je od poetka prie eleo da naui vetinu takvog razgovor. Roman je do esnaestog poglavlja prava hronika pogrenog sagledavanja Estravena od strane Denli Aija i Denli Aija od strane Estravena. Najzad, u esnaestom poglavlju, poto su zajedno pobegli sa farme Pulefen i uspeli da se popnu na gleer Gobrin, dvojica glavnih junaka poinju da govore otvorenije. U njihovom atoru,mestu u meavi, kad Denli Ai objasni da ovom svojom posetom planeti Geten, zbog relativistikih efekata putovanja skoro svetlosnom brzinom u brodovima tipa "Nafal", gubi svaku mogunost da ikada vie vidi svoje roditelje, Estraven shvata da je Denli izgnanik iz svog rodnog kraja isto koliko i takozvani Izdajnik iz svog. Oni su izgnani uzajamno: "Ti radi mene ja radi tebe." U ovom poglavlju, koje pripoveda Estraven vidimo ne samo izdvojenost njih dvojice i njihov zajedniki trud u obavljanju veoma tekog poduhvata nego i Estravenov kemer. Poto je Denli uvek muko, Estraven postaje ensko; oni oseaju da izmeu njih postoji velika bliskost, ali ta bliskost ostaje iskljuivo duhovna. Sedamnaesto poglavlje je "Orgotski mit o postanju" u kome je svet ljudi rezultat kopulacije izmeu dva brata uroenika u kolibi nainjenoj od smrti, od leeva, unutar meave. A onda se u osamnaestom poglavlju , "Na ledu", vraamo ja-naraciji. U tom poglavlju Denli Ai prelazi, i u geografskom i u narativnom smislu, isti teren koji je Estraven preao u esnaestom poglavlju. Poglavlje poinje ovim redom teksta: "Ponekad dok padam u san u mranoj, tihoj sobi..." Paljiv italac ve zna da e Denli Ai preiveti ovu avanturu, jer se ve pojavljivao, u fusnotama, kao "urednik" isprianog materijala. Jo paljiviji italac primetie da u mitu o postanju, u prethodnom poglavlju, jedan od dvojice brae odmah posle kopulacije bei i nikad se ne vraa. Ako ta pria ima neke veze sa naom a mora imati inae je Legvinova ne bi unela onda je determinisano da jedan lik mora otii iz prie, pa poto to ne moe biti Denli Ai, mora biti Estraven. Prema tome, ova seanja iz budunosti moraju biti Denlijeva, i pokazuje se da je to doista njegov glas. I ovo poglavlje govori o zbliavanju Denli Aija i Estravena, o noi kemera i najzad o onome to predstavlja zbliavanje nad svim drugim zbliavanjima o telepatskom optenju Estraven, kome je "Estraven" prezime a prvo ime mu glasi Terem, uje kako ga Denli telepatski oslovljava imenom Terem, koristei pri tom glas Estravenovog mrtvog brata i kemeringa Areka. Jedino ovaj dogaaj pokriven je dvaput; jedino tu je ispoljena ljubav; tu je demonstrirana podudarnost Denlijeve i Teremove take gledita; zato je ovo moda kljuni dogaaj u itavoj radnji

romana.Devetnaesto poglavlje, "Dolazak kui", poinje bez kurziva; pojavljuju se zamenice prvog lica, ali ne jednine:

Po mranom vetrovitom vremenu gacali smo dalje, pokuavajui da naemo nekakvo ohrabrenje u injenici da smo ugledali Eerhotske litice, prve stvari sem leda, snega i neba koje smo za proteklih sedam nedelja uopte videli.

Ovo bi, naravno, mogao govoriti ma ko od njih dvojice, ali poto je Denli Ai govorio poglavlje osamnaest, a poto zakon koji determinie strukturu ovog romana zahteva alternaciju narativnih glasova, govornik sad mora biti Estraven. zato ovo poglavlje itamo u svome duhu Estravenovim glasom, i sve se uklapa, stranica se blii kraju, a onda govornik napominje da zna da su njegova seanja tana "po Estravenovom dnevniku, jer ga ja nisam vodio." Zakon je prekren! Umom smo sluali kako Denli govori Teremovim glasom. Izuzetno veto manipuliui takom gledita, Legvinova nam je pruila iskustvo koje je njen roman opisao. Iznenada u potpunosti shvatamo uzajamnost taaka gledita dvojice junaka i zato shvatamo lepotu takvog gubljenja svog "ja". Sada su, sa take gledita, i determinizam i slobodna volja beznaajni. Oko sredine romana, suprotnost determinizma i slobodne volje bitna je za Denli Aija; on zavrava osmo poglavlje sledeom milju o Estravenu:

... palo mi je na pamet... da nisam svojom slobodnom voljom doao u Minori da tu sa Komensalima jedem prenu crnu ribu. Ni oni me nisu doveli. Doveo me je on.

Ali posle telepatskog razgovora njihove dve volje postale su jedna volja, pa pitanje determinizma vie nije relevantno. Prinuujui nas da ovo uvidimo, Legvinova je upotrebila determinizam pola, sredine, jezika, stila, slike, tehnike i strukture ne da doara oseanje slobodne volje nego da subsumira, podvede, i determinizam i slobodnu volju pod ire shvatanje da je "istina stvar imaginacije". Kao to smo mogli da vidimo pratei nain kako likovi koriste aforizme, Denli Ai i i Estraven poeli su roman vidno suprotstavljeni, zatim su obojica

uinili, ali se ipak preteno Denli razvijao ka Estravenu; najzad su obojica doli do jednog razumevanja. To razumevanje nije, zapravo, toliko pomirilo razlike izmeu njih koliko ih je uinilo irelevantnim putem priznanja da one postoje i da su potrebne ako se eli uzajamno ispunjenje. U tom pogledu, centralne rei ovog romana su rei "Tormerove pesme":

Svetlost je leva ruka tame a tama je desna ruka svetlosti. Ta dva su jedno, ivot i smrt, lee zajedno kao ljubavnici u kemeru, kao ruke spletene skupa, kao cilj i put.

Ovo je deo literature Handare, a to je religija iji je Estraven poznavalac. Tek posle telepatskog razgovora Denli u potpunosti shvata tu pesmu; nastoji i da je dopuni, pa crta u Estravenovoj svesci simbol jing-jang: "'Svetlost, tama. Strah, hrabrost. Hladnoa, toplota. ensko, muko... Oba i jedno. Senka na snegu.'" Stiui do razumevanja Handare, Denli i italac poinju da shvataju i poneto iz kineske filozofije, a naroito iz taoizma. "Protiviti se neemu znai podravati ga" primeuje Estraven na svoj tipian nain, aforizmino i paradoksalno. Uporedite to sa ovim reima iz najstarijeg dokumenta taoizma, Tao te kinga iz pera Lao Cua: "U konfliktima izmeu opozita, to vie jedan napada svog prividnog protivnika... to vie poraava sebe." Ne samo to taoizam svoju poruku iskazuje aforizminim paradoksima, nego koristi i anegdote onako kako ih ovaj roman koristi. etvrto poglavlje, "Devetnaesti dan" govori o oveku koji je eleo da zna duinu svog ivota i gonjen tom eljom uinio glupu greku pitao handaratske predskazivae budunosti kog dana e umreti. Oni su mu saoptili da e umreti devetnaestog ali nisu rekli kog meseca niti koje godine. Ovo ga dovodi do ivice ludila; njegov ljubavnik, u elji da spase njegov zdravi razum, nudi svoj sopstveni ivot u zamenu za obavetenje koliko dugo e taj ovek iveti. Kau mu da e iveti due nego on, ljubavnik. Kad se ljubavnik vrati sa tim odgovorom, ovek padne u ubilaki bes zato to je ljubavnik svoje pitanje utroio uzaludno. Ubija

ljubavnika, i potom se, videi ta je uinio, toliko otrenjava i okira da sledeeg meseca vri samoubistvo: obesi se, devetnaestog. U ovoj paraboli, predskazivai su zaista rekli istinu: ljubavnik je u zamenu za eljenu informaciju dao svoj ivot, onaj ovek je ljubavnika nadiveo, a umro je devetnaestog. Ali, iako predskazivai imaju vetinu da predskau budunost (to bi impliciralo da je budunost determinisana), oni su je ovog puta predskazali iz jednog svog, posebnog razloga: "'Da bismo pokazali da je savreno nekorisno znati odgovor na pogreno pitanje,'" I tome oveku i njegovom ljubavniku bilo je mnogo bolje da su postupali u skladu sa taoistikim uenjem, da su iveli koliko im je sueno da ive i umrli kad im je sueno da umru. U tom sluaju, ak i da su umrli u iste te dane, bili bi poteeni ludila, moda bi nali mir. Uporedimo tu priu sa sledeom priom uang-cua, najslavnijeg interpretatora taoizma:

Hui Cu ree uang-cuu: "Od tvog uenja nema praktine koristi." uang-cu ree: "Samo sa onima koji ve znaju vrednost beskorisnog moe se razgovarati o korisnom. Ova zemlja po kojoj hodamo ogromna je, a ipak ovek za hodanje koristi samo onoliko zemlje koliko njegova dva stopala pokrivaju. Ali pretpostavimo da jedan ovek odree svu zemlju oko sebe sem onih mesta na koja e stupati dok ne doe do utih izvora (do zemlje mrtvih); da li bi mu ti komadii bili od ikakve koristi za hodanje?" Hui Cu ree: "Ne bi bili nimalo korisni." uang-cu ree: "Onda je korisnost nekorisnog sasvim oigledna."

Ova pria nas ui da je nekorisno samo sobom korisno, a handaratsko predskazivanje, iako je nekorisno u smislu da ne omoguava ljudima da primenom svoje slobodne volje izmene ve determinisani tok dogaaja, korisno je utoliko to ih ui da se pomire sa ivljenjem u neznanju. Da li je neka parabola korisna, da li je tlo ispod stopala jednog oveka korisno, to zavisi od take gledita. Vrednost, na kraju krajeva, zavisi od onog ko ocenjuje vrednost. Za uenje tao, koje se nekad opisuje kao Put a nekad kao Priroda, sve stvari su podjednako vredne i podjednako bezvredne jer su sve podjednako istinite, sve su jednako deo taoa. U taoizmu, najbolja akcija sastoji se u informisanoj neakciji, u doputanju da ljudi i stvari u potpunosti ispolje svoje prirodne osobine. U antikoj Kini Lao Cu je tako interpretirao tao, pa je iz njega izvlaio ne samo zakljuke o stavovima

nego, ak, smernice za dobro upravljanje dravom. On je smatrao da su najbolji vladaoci oni koji navode ljude da postupe u skladu sa svojim prirodnim osobinama. To je i Estravenov talenat:

Nikad nisam imao nikakve talente sem jednog, a to je da znam kad e veliki toak posluati dodir moje ruke, da to znam i da tad stupam u akciju... Bilo je divno opet osetiti tu izvesnost, znati da sam u stanju da vodim svoju sreu i sreu sveta kao bob-sanke niz strmi, opasni sat.

Po legendi, kad je Lao Cu video da poinje propadanje dinastije, otiao je, i pre nego to e zauvek nestati dao je svoja uenja jednom uvaru kapije. I Terem naputa Karhidu kad vidi da je vreme vladajue dinastije i svih dinastija na izmaku. Ne moemo a da ne zapazimo tu paralelu. U ovom romanu.taoistika slika kapije zamenjena je slikom mosta. Roman poinje ceremonijom u kojoj Argaven polae poslednji, kljuni kamen u luk mosta koji e otvoriti Novi put. Maker je crven. Ta se boja nekad dobijala prinoenjem ljudske rtve; sad se na rtvu prinosi ivotinja. Na samoj toj ceremoniji Terem vidi da e Denli Ai biti taj koji e "'nama pokazati novi put.'" Formirajui most naracijom samom, posle pogibije Estravena od metaka Tibeovih agenata Denli Ai se vraa "kroz severne kapije u Erengang... postalo mi je sasvim jasno da sad, kad je moj prijatelj mrtav, moram postii ono radi ega je on umro. Moram da ugradim kljuni kamen u luk." Teremova krv podrae ovaj novi, vaniji most i ujedno e premostiti roman. Stvari se deavaju onako kako je sueno da se deavaju. To je Put. uang-cu, koji je doao znatno posle Lao Cua, nije pokuavao ni da ubeuje ni da savetuje. Nastojao je da se ne mea u poslove ljudi; vie je voleo da se koncentrie na oslobaajuu meditaciju o taou. On po tome mnogo podsea na Tkaa Faksea, jo jednog handaratskog upuenika koji razume nekorisnost znanja odgovora na pogreno pitanje i koji, posle Estravenovog silaska sa scene, mora zauzeti Estravenovo mesto. Glavni predmet uang-cuove satire bio je Konfuije, zato to je Konfuije veliku panju posveivao politikim problemima. U Konfuijevom vremenu "napori... monih porodica da dravu razbiju na porodine kraljevine sukobljavali su se sa eljama sitnijeg plemstva i bogatih graana da se stvori ujedinjena drava kojom e ljudi upravljati dolazei na poloaje po zasluzi, na osnovu obrazovanja i karaktera. Ovi drugi formirali su

jedan relativno demokratski pokret, mada je on, prirodno, iz vladavine iskljuivao radne ljude, a naroito seljake, svodei ih na ulogu objekta dobronamernog paternalistikog stanja. Ideje ove grupe u fundamentu je formulisao Konfuije; njegovo uenje dobro je posluilo kao kima birokratske drave koja se u Kini razvila. Opis konfuijanske nacije i suprotnog naina organizovanja u "mala kraljevstva" savreno odgovara Getenu.

Zabavno je bilo, a i fascinantno, nai ovde na Getenu vlade tako sline vladama iz davne istorije Tere: jednu monarhiju i jednu istinsku potpuno razvijenu birokratiju.

Iako je sasvim jasno da Leva ruka tame prikazuje svet paralelan naem, u pogledu oblika vladavine paralela se ne odnosi na nae vreme nego na vreme legendarnog uang-cua. Naravno, iz ovoga ne bi trebalo izvui zakljuak da je Leva ruka tame obian roman clef. Postoje kljune nepodudarnosti izmeu kineske istorije i ove pripovesti; na primer, svojom oiglednou namee se istovremenost ivljenja Estravena i Faksea. Ne bi trebalo da preteramo sa oslanjanjem na kinesku filozofiju i literaturu kao izvore. Na primer, orgotski mit o postanju, koji je povezan sa topljenjem leda.mnogo je blii, reklo bi se, nordijskim mitovima o postanju nego iemu u kineskoj literaturi. Ipak se ini da ovaj roman mnogo duguje nekoj od antikih filozofija dinamike opozicije i aktivnog jedinstva. "Ako je Priroda neiskaziva, onaj ko eli sutinu njenu da spozna nee pokuavati reima da je iskae." (Lao Cu) Ipak je Lao Cu piui ovaj paradoksalni aforizam pokuao upravo to da uradi to kae da ne treba raditi; isto je Legvinova uradila piui svoju knjigu. U svim romanima akcije likova su determinisane. Na kraju krajeva, sve ono to e im se desiti dok stignemo do poslednje strane uveliko je ve napisano u trenutku kad poinjemo da itamo prvu stranu. Ipak, da bismo se zainteresovali za opravdanost ili neopravdanost njihovih odluka, moramo o likovima da mislimo kao da imaju slobodnu volju. Znai, svi likovi su determinisani ali svi zahtevaju da prihvatimo taku gledita sa koje oni izgledaju slobodni. U ovom romanu ta injenica o pripovedanju postaje tematska preokupacija, a problem suprotnosti izmeu determinizma i slobodne volje

pomaknut je u stranu u korist pojma take gledita. Radi se o tome kako e ovek postaviti svoj um, a to je centralna preokupacija taoizma. Svojim korienjem paradoksa, aforizama, istorijskih paralela i elemenata filozofije ovaj roman, reklo bi se, pokuava da navede itaoce da dozive taoistiku taku gledita, da uestvuju li njoj. Prema toj taki gledita, to god tao bio, nije bitno; stvari se deavaju kako moraju. U romanu o tome svedoi preciznost predskazivaa. Kad im je Denli Ai postavio dovoljno precizno pitanje o svojoj misiji, naime pitanje da li e se Geten tokom sledeih pet godina prikljuiti Ekumenu, dobio je odgovor u kome nieg paradoksalnog nema: "da". Onda ne moemo a da se ne zapitamo da li to ne implicira da je i takav odgovor beskoristan i da su Denli Ai i Estraven mogli da utede sebi dalji trud. Podjednako je jasan i odgovor na to: oni su morali da postupaju onako kako im je njihova priroda nalagala, to je taoistiki Put i to je taka gledita ovog romana. "Inteligencija se sastoji u tome da se postupa u skladu s Prirodom. (Lao Cu) Ispoljavajui akcijom svoju prirodu oni su ostvarili taoistiki cilj shvatanja i svoje i tue istinske prirode. Na ovaj nain, kao to tvrdi delo Tao Te King, oni mogu da vode svet u kome ive i da konano dovedu take gledita drugih ljudi u saglasnost sa svojom takom gledita. Granice izmeu nacija raspadaju se zato to su njih dvojica bili u stanju da shvate jedan drugoga i da telepatski razgovaraju. Kada u poslednjem poglavlju Denli Ai odlazi da vidi Estravenov zaviaj i da ponudi utehu onoliko utehe koliko moe rodbini svog prijatelja, Estravenov otac postavlja pitanja o putovanju preko leda, ali njegov sin, u kome Denli Ai vidi "blesak duha moga prijatelja" pita: "'Hoete li nam rei kako je umro? - Hoete li nam priati o drugim svetovima tamo napolju, meu zvezdama o drugim vrstama ljudi, o drugim ivotima?'" "Za oveka je prirodno da se rodi i da umre." (Lao Cu) I Terem i njegov sin to znaju; obojica su spremni za veliku avanturu, za polazak u smrt i za polazak meu zvezde, avanturu tela, naravno, ali u mnogo veoj meri i avanturu duha. oveanstvo se veno borilo da promeni svet, da shvati kako je svet determiniran i da mu nametne svoju volju. Prema uenju tao i prema ovom romanu Legvinove, to doba prestaje, a mir i osloboenje nastupaju, kad ovek prihvati prirodu stvari i pone da je se pridrava. Potrebno je proiriti svoj um, stei fleksibilnost i prilagoavati svoju taku gledita prirodi ljudi i stvari oko sebe, nauiti gledati ljude ne kao mukarce i ene nego kao ljude, videti ta svet stvarno jeste i ta nam svet zapravo ini, shvatiti da su jezici oveanstva refleksija oveanstva, videti da se, ba kao u romanu, sve stvari uklapaju u obrazac. Ovladati tim saznanjima ni u kom sluaju nije nekorisno, ali i kad smo njima ovladali, nismo

dobili odgovor na pitanje koje jedan od likova u romanu postavlja. Ne radi se o tome da u romanu naemo neki odgovor; odgovor je roman sam.

Beleke o autorima
Roder Zelazni (Roger Zelazny) roen je 1937. godine u Ohaju. Oni koji su se svojevremeno zbunjivali ne znajui kako se to prezime ita, pokuavali su da ga izgovaraju kao "elazni" i slino, mogu da nau utehu u tome to je njegovo poreklo meovito poljsko-irsko-ameriko-holandsko, tako da stvarno nije lako pogoditi kako se to ime izgovaralo u domovini nekog njegovog pretka. Uspeno je studirao, magistrirao je na Kolumbijskom univerzitetu 1962, vodio je miran inovniki ivot sve dok nije postao profesionalni pisac. Njegova prva objavljena pria je "Igra strasti" ("Passion Play", 1962). Od poetka se istakao izvanrednim stilom i velikim literarnim talentom; to mu je verovatno pomoglo da dobije najcenjenije SF nagrade, HUGO i NEBULA, ukupno ak est puta. Napisao je mnotvo blistavih pria, od kojih su neke sakupljene u zbirke etiri za sutra (Four for Tomorrow, objavljeno u Velikoj Britsaniji pod naslovom Rua za eklezijaste A Rose for Ecclesiastes), Vrata njegovog lica, svetiljke njegovih usta, i druge prie (The Doors of His Face, The Lamps of His Mouth, and Other Stories, 1971) i Moje ime je legija (My Name is Legion, 1976). Preao je potom na novele i romane, meu kojima se istiu Ovaj besmrtnik (This Immortal, 1966), Gospodar snova (The Dream Master, 1966) i Gospodar svetlosti (Lord of Light, 1967). Po motivima njegovog romana Aleja prokletstva (Damnation Alley, 1969) snimljen je istoimeni film. Kao pisac, opsednut je motivom besmrtnosti i veina njegovih dela proeta je raznim vidovima neogranienog ivota od obine fizike besmrtnosti, preko viestruke reinkarnacije do izuzetno originalno smiljenih vrsta zagrobnog ivota. Njegov poetski knjievni stil uglavnom ga dri u vodama bliskim istoj fantaziji, a i ogledao se u pisanju fantastike. Poznata je njegova "Amber" ("ilibar") serija. Napisao je mnogo romana, a i dalje je aktivni pisac. Lari Niven (Larry Niven) je ovek koji odista ne mora pisanjem da zarauje za ivot, niti mora da pree na skromniju hranu ako mu neki honorar ne stigne na vreme. Pravo ime mu je Lorens van Kot Niven (Laurence van Cott Niven); naslednik je lanca hemijske industrije, dakle istinski bogata. Roen je u Kaliforniji 1938. Diplomirao je matematiku. Ve svojom prvom objavljenom priom ("Najhladnije mesto", 1964 "The Coldest Place") pokazao je zrelost, ubedljivost i snagu. Njegove prie zasnivaju se najee na

izvanrednom poznavanju prirodnih nauka, posebno astronomije i fizike; paljivo su sklopljene, domiljene i u literarnom pogledu solidno doterane. Tri puta je dobio nagradu HUGO u kategoriji pria (1966, 1971. i 1974. godine), a 1970. odneo je duplu krunu (HUGO i NEBULA) za roman Prsten. Stvorio je sopstvenu istoriju budunosti, u kojoj ljudski rod odlazi u svemir, stvara svoju interesnu zonu, susree se sa rasom Papetara ("Lutkara"), nailazi na ostatke ratobornih i robovlasnikih rasa iz davne prolosti nae galaksije... to su, zajednikim imenom, "Prie o poznatom svemiru". U taj ciklus spadaju romani: Svet Ptava (World of Ptavvs, 1966), Protektior (1973), Poklon sa Zemlje (A Gift from Earth, 1968), Prsten i Inenjeri prstena (1980), kao i zbirke Neutronska zvezda (Neutron star, l968), Oblik prostora (The Shape of Space, 1969), Sve te milijarde puteva (All the Myriad Ways, 1971) i Prie o poznatom svemiru: svet Larija Nivena (Tales of Known Space: the Universe of Larry Niven, 1975). Jedan zaseban, manji ciklus ine njegove prie o momentalnom transportu MT, meu kojima su najznaajnije "Umom samim" ("By Mind Alone", 1966), "Sevajua gomila" ("Flash Crowd", 1973), "Maina za alibi" ("The Alibi Machine", 1973) i "Svi mostovi raju" ("Ali the Bridges Rusing", 1973)... Nekoliko romana objavio je u koautorstvu sa drugim piscima, sa Derijem Purnelom (Jerry Pournelle) i Stivenom Barnsom (Steven Barnes). Iako izgleda da je u poslednje dve-tri godine nainio i neke neuspene pokuaje izleta u istu fantaziju, Niven svojim dosadanjim delima ostaje jedan od velikana moderne "tvrde" naune fantastike. Daniel Kejz (Daniel Kayes) Na osamnaestoj svetskoj SF konvenciji, u Pitzburgu I960, godine, Isak Asimov je uruio nagradu HUGO Danielu Kejzu za noveletu "Cvee za Aldernona". Asimov kae da je tada bio izuzetno potresen kvalitetom prie. "Radost sa kojom sam delio nagrade HUGO ostalim dobitnicima inila se lanom u poreenju sa ovom radou", pie Asimov mnogo godina kasnije. "Moje strasne, poletne rei, parale su vazduh; hvalio sam... vrline Daniela Kejza. 'Kako je on ovo uradio?' pitao sam se tada obraajui se Muzama. 'Kako je on to uradio?' Malo potom, Daniel Kejz me je povukao za rukav i rekao: 'ujte, kada saznate kako sam ja to uradio, javite mi, hoete li? eleo bih da to uradim ponovo.'" Ova ala odraava gorku istinu da je Kejz ovek jednog jedinog, ali velikog uspeha. Roen 1927, ovaj univerzitetski profesor engleskog jezika dugo se trudio da neto postigne u naunoj fantastici (prva pria mu je objavljena u asopisu Marvel SF1952. godine),ali je stvarno zasijao samo sa tom jednom priom. Nikad vie nije uspeo da "to uradi ponovo". Meutim, proirio je "Cvee za Aldernona" u roman, i taj roman je 1966. dobio

nagradu NEBULA. Po romanu je snimljen i film "arli" koji je prikazan i u naoj zemlji. Kasniji Kejzov roman Kontaminirani ovek (o industrijskoj nesrei u kojoj dolazi do prosipanja izvesne koliine radioaktivne materije) nije privukao na sebe panju, a i nije prava nauna fantastika. Orson Skot Kard (Orson Scott Card) je pripadnik najmlae generacije amerikih pisaca naune fantastike. Svoju prvu priu objavio je 1976. godine u asopisu Analog. Bila je to "Enderova igra" i najvie zahvaljujui njoj, naredne godine dobio je nagradu KEMBEL, koja se dodeljuje najboljem piscu koji se pojavio u godini. Uskoro poinje da pie i za tiranije asopise (Omni) i u njemu objavljuje svoje, za sada, najbolje ostvarenje, priu "Sonata bez pratnje" ("Unaccompanied Sonata"). Objavio je i nekoliko romana (Kapitol, Gospodar pesama Songmaster i estok san Hot sleep) koji, meutim, nisu na nivou njegovih najboljih pria. Njegovo poslednje delo je roman Enderova igra koji predstavlja proirenu verziju istoimene prie, i ukazuje na pomanjkanje ideja kod ovog nesumnjivo talentovanog pisca. Fric Lajber (Fritz Leiber), punim imenom Fric Rojter (Reuter) Lajber roen je 1910 godine. Diplomirao je psihologiju i fiziologiju, potom godinu dana studirao teologiju, a onda se otisnuo u svet urednikog, nastavnikog i spisateljskog rada. Prva njegova pria objavljena je 1939. godine u asopisu Unknown. Bila je to pria kojom je zapoeo seriju ostvarenja tipa herojske fantazije, maa i magije; ta serija sada je sakupljena u est knjiga, a novela iz te serije, "Zlosreni susret u Lankmaru" dobila je nagrade HUGO i NEBULA za 1970. godihu. Duplu krunu Lajber je poneo i 1967. godine za noveletu "Promeajmo kosti". Pre toga, a i kasnije dobio je te nagrade mnogo puta, ali nikad obe odjednom. Lajber je izuzetno plodan pisac. Pored fantazije pisao je i pravu naunu fantastiku; dao je mnogo pria i romana, a i poneki scenario. Zanimljivo je znati da su mu roditelji bili glumci orijentisani na ekspirovski repertoar; njegov otac pojavljivao se i u filmovima, a Fric Lajber je lino nastupio i na pozornici i na filmu, ak i u filmu Grete Garbo "Kamil". Mnogi njegovi romani govore o vremenskim ratovima, ili "ratovima promene" u kojima obe strane pokuavaju da izmene prolost onako kako njima odgovara (na primer Veliko vreme Big Time, 1961). Njegovi znaajniji romani su: Skupljaj se, pomrino! (Gather, Darkness! 1943), Zeleni milenijum (The Green Milennium, 1953), Lutalica (The Wanderer, 1964) i Naa dama mraka (Our Lady of Darkness, 1977), a zbirke pria: Najbolje od Fric Lajbera (The Best of Fritz Leiber, 1974) i Svetovi Frica Lajbera (The Worlds of Fritz Leiber, 1976)...

Ovaj barjaktar stare garde radi i danas. U asopisu Lokus izlazi sada njegova serija "O Mesecu, zvezdama i drugim stvarima" ("Moon and Stars and Stuff") koja predstavlja kombinaciju astronomije i autobiografije. Njegov sin Dastin (Jastin) pie takoe naunu fantastiku, ali ne tako uspeno. Dastin se kao lik pojavljuje u Lajberovoj prii "Uhvati taj cepelin!". Kliford Simak (Clifford Donald Simak) je najstariji od svih pisaca ukljuenih u ovu knjigu. Roen je 1904. godine. U porodici njegove majke svi su bili farmeri. Njegov otac, imigrant iz ehoslovake, uskoro je i sam prihvatio farmerski ivot. Simak je detinjstvo proveo na farmi svog dede u Viskontinu, to je bilo od presudnog znaaja za njegov knjievni rad. Do dananjeg dana zadrao je sklonost ka jednom specifinom humanizmu i idilizmu prirode, ka nostalginom opisivanju sela i blagih zelenih pejzaa Zemlje. To se zapaa i u prii "Groto razigranih jelena", kojom je odneo "duplu krunu" za 1980. godinu. U anru kao to je nauna fantastika, takav trijumf u sedamdeset estoj godini ivota odista predstavlja neto izuzetno. Poeo je da objavljuje 1931. godine (Prva pria "Svet crvenog sunca" "The World of the Red Sun" u asopisu Wonder Stories.), samo pet godina nakon nastanka naune fantastike kao samostalnog anra, ali su mnoge od njegovih tadanjih pria bile blede i slabe. Kao veliki pisac stupio je na scenu tek 1944. godine romanom Grad, ranije objavljenim iz delova u pojedinim asopisima. Mnogo kasnije, Simak je objavio priu "Epilog" koja predstavlja zavretak povesti o Gradu. Meu znaajnije Simakove romane spadaju: Prsten oko Sunca (Ring Around the Sun, 1953), I ovo nanovo (Time and Again, 1951), Vreme je najjednostavnija stvar (Time is the Simplest Thing, 1961) i Hodali su kao ljudi (They Walked Like Men, 1962). Objavio je i desetak zbirki pria, a od pojedinanih kraih ostvarenja izdvajaju se "Veliko prednje dvorite" ("The Big Front Yard", 1958) i "No puudlija" ("The Night of the Puudly", 1964). Zdravstveno stanje veterana Simaka pogoralo se 1983. godine kada je sa tekim oblikom emfizema plua prebaen na bolniko teenje. Gardner Dozois je pisac ija su dela ak dvanaest puta nominirana za nagrade HUGO i NEBULA; u prvih jedanaest sluajeva ta priznanja su mu izmakla. Dvanaesta nominacija je bila ove godine, u katregoriji prie, za nagradu NEBULA. I ta dvanaesta ("Mirotvorac") je uspela... Dozois je roen 1947. godine, a prvi SF rad (priu "Ispranjeni ovek" "The Empty Man") objavio je u asopisu If kada mu je bilo devetnaest godina. Neko vreme je radio kao novinar, a onda se posvetio naunoj fantastici. Istakao se priama,

romanima, a i kao antologiar. Neki od njegovih radova svrstani su u Novi talas. Najznaajniji roman mu je Stranci (Strangers, 1978). U saradnji sa Alek Efingerom objavio je roman Komarno plavo (Nightmare Blue, 1975). Koni Vilis (Connie Willis) je nova zvezda amerike naune fantastike, zasijala nenadano 1982. godine, kada je dobila dve nagrade NEBULA (za noveletu "Poarstvo" "Firewitch" i priu "Pismo od Klierijevih"). I naredne godine je jedna od njenih pria bila zapaena "Sidon u ogledalu". Karakteristika njene proze je visoka umetnika vrednost. A da li se radi samo o kratkotrajnom blesku imaginacije ili je u pitanju istinski dobar pisac, tek treba da se pokae. Ser Brisolo (Serge Brussolo) je francuski pisac naune fantastike roen 1951. godine. Ve prva zbirka pripovedaka koju je objavio skrenula je panju kritiara i itaoca naune fantastike. Evo ta su pisali o njemu: "Ser Brisolo. Ako vas interesuje nauna fantastika, upamtite ovo ime" (Le Figaro); "Pripovetke isto toliko zanimljive i uverljive kao i one koje su napisali veliki anglosaksonski majstori." (Le Rpublicain lorrain); "Paklena i iznenaujua originalnost." (Fiction). Njegova novela "Funnyway" dobila je 1979. godine Grand Prix francuske naune fantastike. Do sada je objavio nekoliko romana i tri zbirke pria, a iz poslednje Teak kao vetar (Aussi lourd que le vent) preuzeli smo novelu "Putevi zaborava". Najznaajniji romani su mu Sejai ponora (Les semeurs d'abmes, 1983) i Ukorenjene zveri (Les btes enracines, 1984). Brisolo pripada Novom talasu u francuskoj SF knjievnosti, njegova dela ne odlikuju se preteranom naunom uverljivou, koja je osobena za veinu amerikih pisaca, niti se on trudi da sve objasni do detalja, bar ne na direktan nain,ali za uzvrat nudi nam literaturu najvie vrednosti, koja predstavlja osveenje za prave poklonike anra naune fantastike. esta tema Brisolovih dela su razliite transformacije ive materije. Spajder Robinson (Spider Robinson) je jedan od izrazito talentovanih mladih amerikih pisaca. Ime "Spajder" (Pauk) je najverovatnije pseudonim ili naknadno uzeto ime, a ne pravo krteno ime. Roen je 1948. godine, prvu priu objavio je u Analogu 1973. godine. Istakao se u fandomu i u profesionalnim SF asopisima svojim izuzetno duhovitim i inteligentnim kritikama i prikazima knjiga; ispoljio je iroko znanje, istanan ukus, moderan senzibilitet i sposobnost da vrlo smelo i originalno kombinuje rei. Novela "Zvezdani ples" je njegovo najbolje ostvarenje. Znaajan udeo u stvaranju te novele pripada i njegovoj supruzi ani (Jeanne Corrigan Robinson) koja je balerina.

Profesor Hari Kroiter (Harry P. Kroiter) predaje engleski jezik na univerzitetu Teksas AM. Ve godinama se bavi prouavanjem naune fantastike. Profesor Dejms Sapi (A. James Supple) predaje engleski jezik na kalifornijskom dravnom univerzitetu u Fulertonu. Njegova predavanja obuhvatila su ameriku knjievnost i ameriku naunu fantastiku; organizovao je poseban seminar o Bredberiju. Profesor dr Erik S. Rabkin (Eric S. Rabkin) predaje engleski jezik na univerzitetu u Miigenu. Roen je 1946, doktorirao 1970. na univerzitetu u Ajovi. Objavio je etiri knjige strunih tekstova o knjievnosti, od kojih su druge dve (Fantastino u literaturi The Fantastic in Literature, 1916 i Nauna fantastika: istorija, nauka, vizija Science Fiction: History, Science, Vision, 1977) posveene naunoj fantastici. Objavio je i mnogo drugih radova kojima se iskazao kao jedan od vodeih mlaih akademskih prouavalaca naune fantastike u svetu.