Digitalna Fotografija

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji 1999-2006 OLYUMPUS IMAGING EUROPA GMBH. Sva prava zadrana.
Reprodukcija ovog dokumenta ili bilo kog njegovog dela nije dozvoljena bez prethodne pismene saglasnosti vlasnika autorskih prava.
Peat prodavca
OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH www.olympus.co.yu
FA Q
Olympus je robna marka kompanije OLYMPUS IMAGING CORP. Nazivi i imena drugih kompanija i proizvoda predstavljaju svojinu njihovih vlasnika.
Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji

Olympus - Digitalna biblioteka 5. izdanje
Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji

Digitalna biblioteka, 5. izdanje
Izjava o odricanju od odgovornosti: Iako je uloen maksimalan napor da informacije u ovoj brouri budu u potpunosti tane, kompanija Olympus ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne tipografske greke, omake ili tehnike netanosti.
Koncept i ureivanje: united communications GmbH, Berlin
Sadraj
1. 2. 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 3. 3.1 3.1.1 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.2 3.3 3.3.1 3.3.2 3.3.3 3.3.4 3.3.5 3.4 3.5 3.5.1 3.5.2 3.6 3.7 3.8 3.9 3.10 3.11 arobni svet digitalne fotografije Tehnologija digitalnih fotoaparata Kako radi digitalni fotoaparat? CCD senzor Na ta treba obratiti panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata Faktori koji utiu na kvalitet slike Zato je vaan dobar objektiv? Dugotrajno skladitenje digitalnih fotografija Koje su prednosti LCD ekrana na fotoaparatu? uvanje i odravanje digitalnog fotoaparata Izvori napajanja Snimanje digitalnih fotografija Sistemi za merenje svetlosti Sistemi za merenje ekspozicije Sistemi za fokusiranje (izotravanje slike) Balans belog Osetljivost Blic Sistemi za optimizaciju slike TruePic TURBO Rredukcija uma Mapiranje piksela Bright Capture tehnologija Stabilizacija slike Programi za snimanje prizora Manuelne kontrole Blenda Zatvara Histogram Zum Makro snimanje (iz neposredne blizine) Panorama Snimanje u sekvenci Samookida 4 8 8 9 14 16 19 22 23 26 27 30 30 30 33 34 37 38 40 40 41 42 42 43 46 46 47 48 48 49 50 52 54 54 3.12 3.13 3.14 3.15 3.16 3.17 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 6. 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 7. 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8. Crno-belo i sepia Crna tabla / Bela tabla Snimanje video zapisa Snimanje zvuka Podvodna fotografija Trikovi i saveti za bolje fotografije tampanje digitalnih fotografija 55 56 57 57 57 59 62
Tradicionalne fotografije naspram digitalnih otisaka 62 tampanje slika kod kue 62 Usluge tampanja digitalnih fotografija 66 Uvelianje digitalnih otisaka 68 Arhiviranje digitalnih fotografija Softverska reenja Preporueni hardver Preuzimanje slika sa memorijskih kartica Povezivanje digitalnog fotoaparata sa raunarom Najvaniji formati digitalnih datoteka Kopiranje slika na DVD i CD Kompresija podataka Potrebe za skladitenjem Uobiajene metode kompresije Izbor odgovarajueg nivoa kompresije Programi WinZIP i StuffIt Broj piksela i kompresija Snimanje slika u razliitim formatima Ureivanje digitalnih fotografija Programi za ureivanje digitalnih fotografija Slanje fotografija elektronskom potom Prebacivanje podataka mobilnim telefonom Digitalne fotografije za internet Pregled digitalnih fotografija na TV ekranu Digitalna fotografija od A do 72 72 74 75 76 77 80 82 82 83 86 87 88 88 90 90 91 92 93 94 96
1. arobni svet digitalne fotografije

arobni svet digitalne fotografije
Slika vredi hiljadu rei. Ova izreka je svakako jedan od razloga zbog ega fotografija ni nakon skoro 200 godina postojanja, nije izgubila svoju mo da fascinira i oara. Iako su tokom dobrog dela dvadesetog veka fotoaparati i dalje bili skupi, teki i prilino komplikovani za upotrebu, ovi nedostaci skoro da nisu imali nikakvog uticaja na privlanost ovih ureaja. Razlog je bio prilino jednostavan: po prvi put je bilo mogue sauvati trenutak od zaborava i ilustrovati elje, oseanja i raspoloenja manje-vie jednim pritiskom na dugme. Fotografija je zauvek ula u nae ivote. Digitalna ili filmska, snimljena u studiju ili napolju na otvorenom, fotografija je oduvek bila mnogo vie od puke reprodukcije realnosti. Ona predstavlja realnost vienu oima fotografa i transformaciju ove vizije u novu, dvodimenzionalnu stvarnost koja vraa u ivot trenutke otrgnute od zaborava Zaista je teta to kod konvencionalne filmske fotografije, rezultate ne moemo da vidimo odmah i to ne moemo da proverimo ili popravimo sliku pre nego to film ode na razvijanje. Iako je Polaroidova instant foto tehnologija delimino reila ovaj problem, tek je uvoenje digitalne fotografije zaista donelo revoluciju u fotografsko iskustvo. Na poetku je ova nova tehnologija bila veoma skupa i zanimljiva samo naprednim profesionalnim korisnicima. Meutim, tehnoloki bum koji je izazvala masovna upotreba elektronske pote i interneta, doveo je do nevienog porasta u zahtevima za
jednostavnim i pristupanim digitalnim fotografijama. Ovaj pritisak, kao i neprekidni pad cena elektronskih komponenti (LCD ekrana, CCD senzora, itd.), doveo je na trite, sredinom 90-ih godina prolog veka, prve pristupane digitalne fotoaparate.. Poput personalnih raunara, digitalna fotografija je doivela dramatian porast performansi i snage. Na primer, dok je prvi digitalni fotoaparat za iroku potronju imao rezoluciju od oko 300,000 piksela, dananji modeli, koji zadovoljavaju kako potrebe profesionalnih fotografa, tako i platene mogunosti amaterskih korisnika, poseduju senzore od osam i
1. arobni svet digitalne fotografije

vie miliona piksela. Podjednako je impresivan i porast broja funkcija koje se mogu runo podeavati. Prvi modeli digitalnih fotoaparata imali su skoro iskljuivo automatske funkcije, dok se manuelne kontrole na modernim modelima mogu uporediti sa onim na filmskim fotoaparatima. Postoje brojni razlozi zbog kojih je ovakav nain snimanja fotografija postao tako popularan. Ovo su samo neki od njih: 1. Nema potrebe za kupovinom filma. 2. Mediji za skladitenje se mogu uvek iznova koristiti. 3. Fotografije se mogu pregledati odmah nakon snimanja. 4. Izuzetno visok kvalitet optikih sistema. Da bi ispunili zahteve koje nameu CCD senzori, soiva objektiva moraju imati rezoluciju koja je superiorna u odnosu na one koji su izraeni za filmske modele. 5. Beuman rad omoguava diskretno fotografisanje. 6. Kreativni efekti koji se mogu primeniti tokom samog fotografisanja. 7. Prikazivanje slika na TV ekranu (reprodukcija slajdova). 8. Kopiranje i prenos podataka ne dovodi do gubitka kvaliteta. 9. Jednostavno naknadno ureivanje slike.
6 7
10. Fotografije se mogu odmah odtampati ili poslati elektronskom potom. Nije, dakle, nikakvo udo to je trite digitalnih fotoaparata doivelo tako vrtoglav rast. Dok je 1996. broj prodatih prodatih digitalnih fotoaparata u svetu iznosio svega 1.2 miliona (u Evropi oko 100,000), 2005. godine ovaj broj je dostigao 65 miliona, od ega je u Evropi prodato 24 miliona komada. Tako veliki broj novih korisnika, kao i nagli razvoj tehnologije u ovoj oblasti, doveo je do pojave novih pitanja na koje je trebalo pruiti odgovore. ak i veoma iskusni korisnici digitalnih fotoaparata poele da obnove i unaprede svoje poznavanje tehnologije. Zato smo pokuali da u ovoj knjiici damo kratke i precizne odgovore na najee postavljana pitanja. Iako ne moe da pokrije sve aspekte ove kompleksne teme, nadamo se da e vam posluiti kao uvek spreman podsetnik, i da e vam omoguiti da napravite jo bolje fotografije.
2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.1 Kako radi digitalni fotoaparat?
U sutini, digitalni fotoaparat se ne razlikuje mnogo od svog 35 mm roaka. I jedan i drugi su sastavljeni od objektiva, blende i zatvaraa; jedina i najvanija razlika je u nainu na koji snimaju i skladite informacije. Dakle, ako umete da koristite klasian filmski fotoaparat, umeete da slikate i sa digitalnim. Pogledajmo, najpre, kako funkcionie filmski fotoaparat.
Filmski fotoaparat
Fotoaparat se sastoji od sistema objektiva, blende i zatvaraa. Objektiv se stara za otrinu slike, dok zatvara i blenda kontroliu koliinu svetlosti koja dolazi do filma. Nakon oslobaanja zatvaraa, svetlost ulazi u fotoaparat preko sistema objektiva i blende i zavrava na fotosenzitivnom filmu. Zahvaljujui hemijskoj reakciji koja sledi, slika ostaje zabeleena na povrini filma. Fotografija se, potom, dobija kroz proces razvijanja filma. Iako digitalni fotoaparati esto lie na filmske i poseduju mnoge zajednike komponente, kao to je objektiv, blenda ili zatvara, njihov nain snimanja fotografija se sutinski razlikuje. Umesto filma koji je osetljiv na svetlost, digitalni fotoaparati koriste kombinaciju CCD senzora, procesora za obradu slike i medija za skladitenje. Ovaj senzor, koji se nalazi iza zatvaraa, predstavlja srce digitalnog fotoaparata. Velika veina fotoaparata opremljna je CCD (Charge-Coupled Device) senzorom, a ponekad se koriste i CMOS (Complementary Metal Oxide Semi-
conductor) senzori. U sutini, senzor je poluprovodniki element koji je osetljiv na svetlost i izraen je od miliona silikonskih dioda. Svaka od ovih fotodioda predstavlja jednu taku, odnosno jedan piksel na fotografiji. Kada svetlost padne na fotosenzitivnu diodu, ona generie elektrino pranjenje koje registruju elektronske komponente na fotoaparatu. Procesom konverzije analognog u digitalni signal, milioni ovakvih pranjenja pretvaraju se u digitalne (binarne) vrednosti. Ove vrednosti, dalje, proraunava procesor za obradu slike, koji se sastoji od ASIC ipa i softvera za poboljavanje slike (na primer, za optimizaciju gama konverzije i reprodukcije boja). Rekonstruisana digitalna slika se zatim prebacuje u memoriju fotoaparata.
2.1 ta je CCD senzor?
Digitalni fotoaparat
Piksel: Kovanica koja je nastala od rei element slike. (engl. pix + element) Ovo je najmanji element rastera na digitalnoj slici, i sadri informacije o boji i koliini svetla.
CCD je elektronski ureaj veliine nokta na ijoj se povrini nalaze milioni fotosenzitivnih dioda, poreanih u redove i kolone; slino kao i take, odnosno pikseli, na monitoru raunara.

Svi senzori na CCD ipu reaguju na svetlost na isti nain i da nema kolor filtera kojima su prekriveni, fotoaparat bi pravio samo crno-bele slike. Da bi fotoaparat mogao da razlikuje boje, senzori se pokrivaju filterima razliite boje RGB (crvena, zelena, uta) ili CMY (cijan, magenta, uta). Postavljaju se i dodatni zeleni filteri koji poboljavaju kvalitet reprodukcije boja. Pored boja, za vernu reprodukciju slike su potrebne i informacije o koliini svetlosti. Za svaku od tri boje, jaina svetla se deli na 256 nivoa. Ova kombinacija od 256 x 256 x 256 daje 16.7 miliona moguih nijansi. Svi ovi podaci se prebacuju u digitalne signale koje mogu da obrade ostale elektronske komponente na digitalnom fotoaparatu. U sutini, postoje dve vrste CCD ipova koji se koriste na digitalnim fotoaparatima. Prvi je originalno napravljen za televizijske i video kamere, a kasnije je doraen za potrebe fotoaparata. Ovaj senzor, poznatiji pod imenom video CCD, izuzetno je osetljiv na svetlost i poseduje RGB ili CMY kolor filtere, kao i dodatne zelene filtere. Iako ovaj CCD hvata sliku u jednom koraku, obrada podataka se vri kroz dve sekvence, i to tako to se najpre obrauje slika iz parnih, a zatim iz neparnih redova dioda. Da bi omoguio neometano oitavanje podataka,
Podaci se itaju odvojeno iz parnih i neparnih redova
digitalni fotoaparat koristi mehaniki zatvara da bi spreio da do senzora doe prevelika koliina svetla. Zahvaljujui odlinim performansama, relativno jednostavnoj konstrukciji i malim trokovima proizvodnje, video CCD ipovi se nalaze u velikom broju modela digitalnih fotoaparata. Drugi tip CCD ipa, koji se naziva CCD sa progresivnim skeniranjem, ili samo progresivni CCD, moe u jednoj sekundi da snimi vei broj kompletnih slika. Poto se slika snima i obrauje u jednom potezu, odnosno red po red (1, 2, 3, 4, itd.), mehaniki zatvara postaje suvian, a vreme ekspozicije moe da se kontrolie elektronskim putem, to omoguava, izuzetno veliku brzinu rada. Fotoaparati koji poseduju ovakvu vrstu ipa idealni su za snimanje pokreta ili sportskih dogaaja.
Podaci se obrauju u jednom prolazu
Progresivni CCD
Progresivni CCD senzor je prekriven RGB filterima. Poto svaki od piksela na slici odgovara jednoj od tri vrste CCD piksela, svaka od taaka snima samo po jednu boju. Procesor za obradu slike proraunava podatke o bojama koje nedostaju i dovrava sliku. to je bolji procesor za obradu slike, to e zavrni rezultat biti kvalitetniji. Jo jedno poboljanje kvaliteta slike postie se uz pomo relativno jednostavnog trika. Promenom proporcije piksela na CCD ipu tako da na svaki crveni ili plavi filter dolaze po dva zelena, postie se znatno vernija i preciznija reprodukcija boja. Razlog: ne samo to je ljudsko oko osetljivije na zelenu boju, ve ova boja znaajno utie na nae opaanje svetla.
11
Video CCD
10

Kvalitet slike ne ini samo ispravan izbor filtera za boje. Na krajnji rezultat u velikoj meri utiu kanali za prenos podataka i raspored komponenti na senzoru, odnosno fotodiodi na kojoj se generiu signali. Razlika se moe videti na primeru dve vrste CCD senzora: Interline Transfer CCD, koji se koristi na veini modela digitalnih fotoaparata, i Full Frame Transfer CCD koji se nalazi u aparatima iz Olympus E-Sistema. Kao to se vidi na ilustraciji, Full Frame Transfer CCD poseduje veu povrinu pokrivenu pikselima, vee fotodiode i vee kanale za prenos podataka. To znai da e ovaj senzor uhvatiti vie elektrona (svetla) uz visok odnos signal/um i bolji dinamiki opseg, ime se dobija vie detalja, sa veom irinom ekspozicije i manje uma. Ili, jednostavnije: jasnije slike, bogate detaljima. tome to su relativno jeftini i troe relativno malo energije, mnogi proizvoai u svoje modele fotoaparata i dalje radije stavljaju CCD, uglavnom zbog toga to CMOS ipovi obino proizvode previe uma, to znaajno utie na kvalitet slike. Uprkos inovativnosti i izuzetnom kvalitetu izrade, ni CCD ni CMOS senzori ne mogu da se odupru jednoj od osnovnih opasnosti praini. Dok trunica peska ili praine ne predstavlja veliki problem za filmski fotoaparat, sa digitalnim modelima je sasvim druga pria. ak i najmanja estica praina moe da prekrije na hiljade piksela tako da se njeno prisustvo vidi na svim fotografijama. A sa porastom rezolucije koja donosi sve vei broj piksela na istoj povrini problem praine postaje jo ozbiljniji. Ipak, poto veina digitalnih fotoaparata ima zatvorena kuita, korisnici e izuzetno retko morati da brinu o praini koja zavrava na senzoru. To, na alost, nije sluaj i sa digitalnim SLR fotoaparatima sa izmenjivim objektivima. Ma koliko paljivo menjali objektive, uvek postoji ansa da estice praine slete na povrinu CCD senzora. Kada se ovo dogodi, fotoaparat se obino alje u servis. Na sreu, Olympus je za svoje D-SLR fotoaparate iz E-Sistema razvio jedinstveni sistem zatite od praine - Supersonic Wave Filter. Kada se aktivira, ovaj sistem generie seriju nadzvunih vibracija koje otresaju i najmanju koliinu praine ili drugih stranih estica sa filtera ispred senzora.
Alternativu CCD ipu predstavlja CMOS senzor, koji takoe koristi fotosenzitivne diode za snimanje slike. Iako CMOS senzori imaju odreene prednosti u odnosu na CCD ipove, koje se ne ogledaju samo u
12
13

2.3 Na ta treba da obratim panju prilikom kupovine digitalnog fotoaparata?
Dakle, kakve karakteristike digitalnog fotoaparata treba da traite? Digitalna fotografija se previe esto opisuje kao digitalna tehnologija sa neto foto tehnologije. U stvari, u pitanju je foto tehnologija koja koristi digitalnu tehnologiju. Zato su objektivi visoke rezolucije, efikasan sistem blica i, ako je potrebno, runo podesive kontrole veoma vani za digitalni fotoaparat. Zum objektiv pribliava udaljeni subjekt. U principu, to je zum vei i snaniji, to je aparat tei i skuplji (premda su zum objektivi na digitalnim fotoaparatima znatno kompaktniji i laki nego oni koji se ugrauju u filmske fotoaparate). Trostruki zum je sasvim dovoljan za svakodnevnu upotrebu. U situacijama gde je prilaenje subjektu
Razliiti poloaji zuma
Pre nego to se opredelite za model digitalnog fotoaparata, razmislite za ta elite da ga koristite. Ako, na primer, traite aparat za pravljenje neobaveznih fotografija na porodinim okupljanjima ili na odmoru, najvie e vam odgovarati potpuno automatski kompaktni ili kompaktni zum fotoaparat, koji sm podeava sve vane parametre slike. Korisnicima koji ele da uivaju u svim pogodnostima koje donosi kompaktan i jednostavan model, ali, takoe, ele da ponekad naprave i sopstvena fina podeavanja, na raspolaganju stoji veliki broj veoma pristupanih i jednostavnih fotoaparata koji nude itav niz funkcija koje mogu sami da podese, kao to je brzina zatvaraa, otvor blende ili balans belog, kao i odreeni broj efekata poput sepia snimka (v. odeljak 3.12 i renik pojmova). Meutim, fotoaparat koji eli da ispuni zahteve za kvalitetom i performansama koje postavljaju profesionalni fotografi, mora da poseduje veoma visoku rezoluciju i precizne objektive sa sveobuhvatnom kontrolom snimanja. Ovakav model, takoe, mora da omoguava i povezivanje spoljanje dodatne opreme i pribora, kao to su konverzioni objektivi ili blic, ukljuujui tu i studijske bliceve koji se povezuju preko x kontakta. Ovakve kriterijume ispunjava veliki broj, uglavnom D-SLR, modela.
14
15

suvie komplikovano ili suvie opasno, kao to je snimanje akcija na velikim sportskim dogaajima ili fotografisanje ivotinja u divljini, od velike pomoi je 8x ili 10x zum. Mnogi modeli fotoaparata poseduju i digitalni zum. Iako ovi sistemi omoguavaju dodatno uveanje, njihov rad prati smanjenje rezolucije, to dovodi do pada kvaliteta slike. Fotografisanje subjekata koji se brzo kreu, kao to su ptice ili automobili, zahteva velike brzine zatvaraa, do 1/1000 sekundi. Sa druge strane, ako nameravate da snimate u uslovima slabog osvetljenja ili nou, bie vam potreban aparat koji moe znaajno da smanji brzinu zatvaraa. Po pravilu, ako se uverite da digitalni fotoaparat koji elite da kupite poseduje sve karakteristike koje biste zahtevali i od filmskog fotoaparata, teko da se moete prevariti. Iako je cena, van svake sumnje, vaan faktor prilikom izbora fotoaparata, ovo svakako ne bi trebalo da bude i jedini kriterijum. U fotografiji je vaan rezultat i zato treba da obratite panju na kvalitet slike pre nego to odluite koji model elite da kupite.
2.4 Koji faktori utiu na kvalitet slike?
Pa ipak, ako pogledate proizvode koji su u ponudi ili proitate prikaze u specijalizovanim magazinima, ubrzo ete videti da postoji prilino velika razlika izmeu fotoaparata koji nude istu rezoluciju. Ova razlika naroito dolazi do izraaja u kvalitetu odtampanih slika. Zato je to tako? Postoje razliiti razlozi. Jedno od objanjenja je u razliitim nainima rada koje koriste senzori za sliku na primer CCD ipovi (v. odeljak 2.2) i kvalitetu njihove izrade. Uz milione piksela stenjenih na minijaturnoj povrini, teko da nas moe zauditi podatak da veina proizvedenih CCD ipova ima odreeni broj neispravnih piksela. Funkcija mapiranja piksela (v. odeljak 3.3.3) moe da kompenzuje neke od greaka na pikselima. Meutim, ako je CCD suvie slabog kvaliteta i sadri preveliki broj neispravnih piksela, moe da doe do primetnog pada u kvalitetu slike.
etiri faktora igraju glavnu ulogu pri utvrivanju kvaliteta digitalnog fotoaparata: rezolucija CCD senzora, nain rada CCD senzora, inteligencija procesora za obradu slike i, najvanije od svega, optiki sistemi na fotoaparatu. Rezolucija fotoaparata, uglavnom vidno oznaena na kuitu i prikazana u milionima piksela ili megapiksela, slui kao poetni pokazatelj kvaliteta.
16 17

Zato je kritiko poreenje razliitih modela jedini nain da izaberete zaista najbolji proizvod. Posebno obratite panju na jasnou slike i otrinu piksela. Ako su rezultati zadovoljavajui, proverite kako se fotoaparat ponaa u razliitim svetlosnim uslovima. Ako je mogue, odtampajte jednu fotografiju. Sada bi trebalo da budete u mogunosti da procenite koliko su zaista dobri CCD senzori koji su ugraeni u fotoaparat koji elite da kupite. Jo jedan faktor koji znaajno utie na kvalitet fotografije je procesor za obradu slike. Ovaj elektronski sklop, sastavljen od ASIC ipa i seta softverskih rutina, odgovoran je, izmeu ostalog, za poboljanje kvaliteta slike (npr. interpolacija, gama konverzija i reprodukcija boja). Koristei posebne programske instrukcije i proraune, procesor dodaje informacije podacima o delimino snimljenoj slici, a zatim odvaja bitne od nebitnih podataka. to su procesor i softver efikasniji u izvravanju ovih zadataka, to je brzina obrade podataka vea, a kvalitet slike bolji. Za vie informacija o ovoj temi, pogledajte odeljak 3.3.1 (TruePic TURBO). Pored rezolucije i kvaliteta CCD ipa i softvera, veoma vanu ulogu igra i optiki sistem, odnosno soiva objektiva. U narednom odeljku emo se detaljnije pozabaviti ovom temom.
2.5 Kakva je uloga objektiva na digitalnom fotoaparatu?
cenu ili druge karakteristike. Ovakva praksa je prilino iznenaujua, naroito ako imamo u vidu da digitalni fotoaparati zahtevaju znatno precizniju optiku od svojih kompaktnih filmskih roaka, pa ak i od filmskih SLR modela. Evo i zato: Objektivi na digitalnim fotoaparatima moraju da usmere svetlost na znatno manju povrinu nego oni koji se nalaze na filmskim modelima. Dok je dijagonala CCD senzora, u nekim sluajevima, svega 0.55 cm, veliina 35 mm filma iznosi 4.3 cm. Pored toga, poveanje rezolucije CCD senzora ne prati i poveanje povrine, to znai da se veliina pojedinanog piksela smanjuje kako bi mogao da stane na istu, ili priblino istu povrinu. Na CCD ipu ija je dijagonala manja od jednog ina (2,54 cm), a rezolucija, na primer, 4 megapiksela, irina jednog piksela iznosi samo est mikrona ili manje (1 milimetar - 1,000 mikrona). Dok filmski fotoaparati zahtevaju optike sisteme koji mogu da usmere svetlost na rezoluciju od 10 mikrona, CCD ip iz naeg primera zahteva objektiv koji moe da usmeri svetlost na rezoluciju od tri ili etiri mikrona.
Kao to smo pomenuli u odeljku 2.4, sistem objektiva na digitalnom fotoaparatu esto ne posveuje dovoljno panje. Mnogi proizvoai skreu panju potroaa sa objektiva, naglaavajui rezoluciju,
Slika levo prikazuje objektiv filmskog fotoaparata koji ne moe da usmeri svetlost u rezoluciju koja je dovoljna da precizno pogodi pojedinani senzor na CCD eliji. Kao to se vidi na slici desno, objektivi koji se koriste na digitalnim fotoaparatima moraju da budu znatno kvalitetniji kako bi mogli da obezbede rezoluciju koja odgovara veoma malim senzorima na CCD-u. 18 19
FourThirds Standard Ovaj novi tehnoloki standard koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i Kodak, i koji se pojavio na tritu tokom 2002. godine, posveen je potrebama digitalnih SLR sistema. FourtThirds predstavlja skup mehanikih, optikih i komunikacijskih standarda koji treba da poboljaju performanse i do kraja iskoriste mogunosti senzora i objektiva. Ove specifikacije odreuju, na primer, vrstu i veliinu navoja za objektiv, kao i nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparata. Samo godinu dana od debitovanja na tritu, pojavio se Olympus E-System, prvi DSLR sistem fotoaparata zasnovan na FourThirds standardu.
Pored toga, zbog specifine konstrukcije pojedinanih senzora koji su sa sve etiri strane okrueni zidom, CCD nije u stanju da primi svetlost koja dolazi pod uglom. Dakle, da bi se svetlost usmerila tako da pogaa povrinu senzora pod manje ili vie pravim uglom, soiva moraju da imaju skoro telecentrinu konstrukciju. Ovo je izvodljivo na veini kompaktnih modela iji su CCD senzori relativno mali (tek deli povrine koju zauzima 35 mm film). Meutim, izrada skoro potpuno telecentrinih objektiva za digitalne SLR aparate, iji su CCD senzori zasnovani na veem, 35 mm formatu, je suvie nepraktina. Ovakvi objektivi bi bili veoma teki i skupi, pa je veina proizvoaa prosudila da im je upotrebljivost vanija od kvaliteta. Meutim, novi, FourThirds, standard stavio je taku na ovaj neugodni kompromis. Ovaj potpuno novi standard, koji su zajedniki razvile kompanije Olympus i Kodak, izmeu ostalog odreuje optimalnu veliinu senzora za D-SLR fotoaparate koja omoguava izradu gotovo telecentrinih objektiva. Pored toga, FourThirds standard opisuje nain komunikacije izmeu objektiva i tela fotoaparata kojim se, elektronskim putem, koriguju neke, naalost neizbene, optike aberacije. FourThirds standard je otvoren za sve proizvoae koji ele da se pridravaju njegovih specifikacija. Tako fotografi mogu da koriste fotoaparate i objektive razliitih proizvoaa.
Objektiv za 35-mm fotoaparate
Film
Film dozvoljava da svetlost na njega padne pod razliitim uglovima. ak i pri visokim rezolucijama, film moe da uhvati svetlost bez dramatinog gubitka osvetljenosti.
Objektiv za 35-mm fotoaparate
CCD
Kada svetlost padne na senzor pod razliitim uglovima, moe da doe do sledeih pojava: 1. Refleksija na okolne piksele. 2. Meusobna komunikacija izmeu okolnih piksela. 3. Gubitak osvetljenosti zbog toga to senzor ne uspeva da uhvati deo svetlosti. Ovakvi efekti smanjuju napon na pikselu, to dovodi do slabijeg odnosa signal/um, senki u uglovima i slabe reprodukcije boja.
Skoro telecentrini objektiv, kao ZUIKO DIGITAL 20
CCD
Skoro telecentrina konstrukcija objektiva koji su optimizovani za Four Thirds standard omoguava da svetlost uvek padne na senzor pod gotovo pravim uglom. Ovakvo konstrukciono reenje garantuje pravilnu reprodukciju boja od ivice do ivice, istou i osvetljenost slike. 21

Postoji jo jedan razlog zbog kojeg uvek treba traiti opremu sa dobrim optikim performansama. Pored otrine slike, sistem objektiva znaajno utie na vernost reprodukcije boja i na sposobnost snimanja u uslovima slabog osvetljenja. I na kraju, pogreno bi bilo rei da se sve greke u fotografisanju mogu popraviti uvek novim i naprednim programima za obradu slike. Iako su mogunosti koje nude razliiti programi svakako fascinantne, one ipak ne ine uda. Ono to nije snimljeno, ne moe se ni popraviti. Retko kada je mogua napraviti dobru sliku od fotografije koja je podeksponirana, preeskponirana ili loe digitalno obraena. Zbog toga je ljudima koji insistiraju na vrhunskom kvalitetu slike i ne ele da gube vreme sa naknadnim korekcijama potreban fotoaparat sa veoma kvalitetnim optikim sistemom. stavlja izuzetno sigurno reenje za skladitenje podataka, kao to je, na primer, CD oili DVD (v. Poglavlje 5). Bez obzira da li se slike nalaze na hard disku, CD ili DVD mediju, multimedijalni softver, kao to je Olympus Master, vam pomae da ih sa lakoom organizujete, pregledate, tampate i arhivirate.
2.7 Koje su prednosti LCD ekrana?
Olympus E-System
ine ga digitalni SLR fotoaparati, izmenjivi objektivi i itava paleta dodatne opreme i pribora za profesionalce i veoma ambiciozne i napredne fotoamatere. Ovo je prvi sistem na svetu koji je u potpunosti zasnovan na FourThirds standardu. Fotografima naroito odgovaraju posebno izraeni optiki elementi koji, zahvaljujui primeni standarda, mogu 2.6 Da li mogu da ostavim slike na memorijskoj kartida kombinuju ci? ta se deava sa digitalnim fotografijama kada se velike otvore aparat due vreme ne koristi? blende sa kompaktnom formom i malom teinom Nita posebno. Slike ostaju sauvane na memorij-
skoj kartici. Kod veine modernih fotoaparata nema opasnosti od gubitka podataka ak ni kada se baterije isprazne. Posebno treba napomenuti da dananja tehnologija (Flash ROM) koju koriste npr. xD-Picture kartice, SmartMedia, Compact-Flash, SD kartice ili Memory Stick prua relativno bezbedan nain skladitenja podataka, dok je tehnologija skladitenja na magnetne diskove (npr. Microdrive) neto manje pouzdana. Ipak, veoma je vano da vane i nezamenjive fotografije prebacite na hard disk raunara, ili, jo bolje, na medij koji pred-
Prisustvo LCD ekrana svakako je jedan od kljunih faktora koji ine digitalne fotoaparate tako privlanim, jer korisnicima omoguava da svoje fotografije pregledaju odmah nakon snimanja to nije mogue kod klasinih filmskih fotoaparata. Kod velike veine modela, LCD ekran omoguava i pregled slike uivo; drugim reima veliki i jasan prikaz onoga to e biti snimljeno. Na ovaj nain se znaajno olakava kadriranje, a fotograf oslobaa potrebe da neprekidno gleda kroz okular. Zahvaljujui prikazu slike na LCD ekranu fotografi mogu da navedemo samo par primera slobodno da prate pokrete modela u studiju, ili, kada slikaju napolju, da uoe objekte koji se nalaze izvan kadra, to je naroito korisno prilikom slikanja pod vodom. Neki modeli ekrana su pokretljivi gore/dole ili levo/desno, to korisniku omoguava da zadri jasan pregled situacije ak i kada fotografie iz neuobiajenih uglova. Donedavno je prikaz slike uivo bio iskljuivo vezan za kompaktne fotoaparate, dok su korisnici digitalnih SLR modela morali da se oslanjaju
23

na trailo. Poetkom 2006. godine, Olympus je tritu D-SLR fotoaparata predstavio svoju LivePreview tehnologiju. Model E-330 je bio prvi digitalni SLR fotoaparat u koji je ugraena ova nova tehnologija. Uvoenjem drugog senzora za sliku, koji je postavljen na optiku putanju traila, omoguen je neprekidni prikaz slike uivo uz odravanje pune funkcionalnosti autofokusa (nain rada A). U nainu rada B,
A: nain rada B:nain rada
ogledalo je zakljuano u gornjem poloaju tako da Live MOS senzor omoguava prikaz Makro slike uivo, u kombinaciji sa manuelnom kontrolom izotravanja. Moda ste uli ili i sami primetili da neki LCD ekrani imaju potekoa da prikau jasno vidljive slike pri jakom svetlu. Razlog za ovaj problem lei u injenici da se na TFT (Thin Film Transistor) LCD ekranima slika prikazuje uz pomo pozadinskog svetla. Kako bi potronja struje bila to manja, potrebna jaina svetla se proraunava tako da slika na ekranu bude vidljiva u uobiajenim situacijama ali ne i po jakom
suncu ili pri snanom direktnom svetlu. Ipak, ovo nije kraj prie. Pojedini modeli fotoaparata poseduju HyperCrystal LCD ekran koji prikazuje jasnu sliku ak i po jakom suncu. Ova inovativna LCD tehnologija koristi ne samo dostupno pozadinsko osvetljenje, ve poseduje i dodatni sloj koji reflektuje svetlost iz bilo kog drugog izvora i koristi je za dodatno osvetljenje ekrana. Zahvaljujui kontroli prozirnosti i upotrebi niskotemperaturnog polisilikona, postignut je ugao preglednosti od 170 horizontalno i vertikalno, kao i visok kontrast i veoma velika brzina odziva. Kadriranje subjekta u uslovima slabog osvetljenja, kada se slika na ekranu jedva raspoznaje, moe da bude prilino teko. Ovde na scenu stupa BrightCapture tehnologija, kojoj je za jasan prikaz slike dovoljna samo petina inae potrebnog svetla. Ova tehnologija ne samo da poboljava osvetljenost slike na ekranu, ve i smih fotografija.
24
25

2.8 Da li digitalni fotoaparati moraju da se odravaju u servisu? 2.9 Punjive baterije, nepunjive baterije ili strujni adapteri: koji izvor napajanja mi najvie odgovara?
Digitalni fotoaparati ne zahtevaju nikakvo posebno odravanje. Naravno, potrebno je da uvate svoj digitalni fotoaparat i vodite rauna o njemu ba kao to biste to inili sa filmskim aparatom ili bilo kojim drugim elektronskim ureajem. uvajte svoj fotoaparat od udaraca, padova, vode i obavezno koristite poklopac objektiva kada ga ne koristite. Ako vam fotoaparat due vreme nee biti potreban, izvadite baterije i odloite ga na sigurno i suvo mesto. Prirunik koji ste dobili uz fotoaparat pruie vam brojne korisne savete za odravanje. Preporuujemo vam da redovno (npr. jedanput meseno) proveravate baterije, da biste uvek bili spremni za fotografisanje. Stanje baterija se moe jednostavno proveriti uz pomo pokazivaa, koji je sastavni deo svakog dobrog digitalnog fotoaparata. Ako va model aparata poseduje indikator datuma i vremena, ne treba da strahujete od gubitka ovih podataka nakon promene baterije. Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje izvor napajanja koji ih titi od neeljenog brisanja memorije. Rezervnu bateriju treba zameniti prema uputstvima proizvoaa fotoaparata (napomena: ovo se radi nakon zamene glavne baterije.)
to ee slikate, to se baterija bre prazni. Prema tome, ako volite esto da fotografiete, trebalo bi da razmislite i o kupovini punjivih baterija i punjaa. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata isporuuju se sa punjivim litijum-jonskim baterijama velikog kapaciteta i odgovarajuim punjaem. Za modele koji koriste klasine baterije, preporuujemo upotrebu Olympusovih punjivih NiMH (Nikl-Metal Hidrid) baterija. Ove dugotrajne baterije su ekoloki ispravne, bez prisustva kadmijuma i predstavljaju savren izbor za uposlene fotografe. Punja koji poseduje sistem za zatitu predstavlja dobru investiciju, jer ovakav ureaj produava ivotni vek baterija. Za neto manje aktivne foto-amatere, kompaktno i kvalitetno reenje predstavlja jednokratna litijumska baterija CR-V3. Ova izuzetno snana baterija za digitalne omoguava sate i sate neometanog fotografisanja. Iako se punjive NiCd, obine alkalne i litijumske
26
27

baterije koriste u veini modela digitalnih fotoaparata, one ne poseduju snagu i izdrljivost NiMH ili CRV3 litijumskih baterija. Neki od digitalnih SLR modela koji su vie okrenuti ka profesionalnim korisnicima, omoguavaju upotrebu dodatnog pakovanja baterija. Ovaj sistem snabdeva fotoaparat neophodnom energijom tokom maratonskih snimanja i posebno je pogodan za fotografe koji rade van studija. Postoji nekoliko naina na koje moete da smanjite potronju struje u vaem fotoaparatu. Na primer, neprekidna ili veoma esta upotreba blica, zuma ili LCD ekrana prazni energiju u baterijama bre nego to je to sluaj prilikom normalne upotrebe. Duina trajanja baterija moe se znaajno produiti paljivom upotrebom ovih funkcija. Poslednja, ali nita manje vana stavka u naoj prii o izvorima napajanja je strujni adapter. Ovaj ureaj predstavlja idealno reenje za fotografisanje u zatvorenom prostoru, ili na bilo kom drugom mestu gde je utinica za struju relativno blizu. Strujni adapter omoguava neprekidno napajanje bez potrebe za kupovinom i promenom baterija.
28
29
3. Snimanje digitalnih fotografija

3.1 ta to fotoaparat meri kako bi mi pomogao da napravim optimalno dobre slike?
Veina modela digitalnih fotoaparata poseduje nekoliko sistema koji mere svetlosne uslove. Uz pomo ovih oitavanja, fotoaparat bira optimalne uslove za snimanje prizora. Ovi sistemi nisu namenjeni iskljuivo poetnicima koji ele da dobiju dobre fotografije bez mnogo podeavanja. Otrina, jasnoa i kvalitet reprodukcije boja koji pruaju precizni elektronski sistemi merenja vredna su pomo za iskusne amatere, pa ak i za vrhunske profesionalce.
3.1.1 Sistemi za kontrolu ekspozicije
Za fotografa, svetlost predstavlja sirovi materijal. Izgled fotografije zavisi od naina na koji fotograf koristi svetlost i od sposobnosti fotoaparata da je vidi. Bez obzira da li se nazivaju sistemima za merenje svetlosti ili za merenje ekspozicije, ovi elektronski i optiki sklopovi se koriste za merenje osvetljenosti unutar kadra, i slue za odreivanje odgovarajueg otvora blende i brzine zatvaraa. Veina digitalnih fotoaparata koristi barem jedan sistem za merenje ekspozicije, dok su drugi opremljeni sa vie razliitih sistema. Zahvaljujui tome, korisnici mogu
Kada fotografiete subjekt koji se nalazi ispred svetle ili tamne pozadine, odreeni sistemi merenja prosenih vrednosti, mogu da odrede pogrenu ekspoziciju. U ovakvim sluajevima, merenje u taki, koje oitava vrednosti sa subjekta, prua znaajno bolje rezultate. Ako sistem za merenje i pored toga ne uspreva da odredi optimalnu ekspoziciju, pa subjekt ostaje u tami, aktivirajte dopunski bljesak , kako bi va subjekt dobio dovoljno svetla.
da izaberu sistem koji im omoguava da postignu optimalne rezultate. Najee i najpraktinije reenje za uobiajene svakodnevne potrebe predstavlja Merenje proseka i Merenje sa teitem u centru. Kao to i njihovi nazivi sugeriu, prvi sistem vri ravnomerno oitavanje svetlosti iz svih delova kadra i podeava ekspoziciju tako da odgovara prosenoj koliini svetlosti u kadru. Drugi sistem, takoe meri svetlost iz svih delova kadra, ali prilikom odreivanja ekspozicije posebnu vrednost daje koliini svetla u centru kadra. Meutim, u situacijama kada glavni subjekt ispunjava relativno mali deo kadra i/ili reflektuje znaajno manje ili vie svetla od okoline npr. crna maka na svetlom, belom pokrivau merenje ekspozicije na osnovu proseka nee dati ba dobre rezultate. U ovakvim sluajevima je Merenje u taki znatno efikasnije, poto ovakav nain merenja svetlosti oitava vrednosti samo iz centra kadra i odreuje ekspoziciju prema dobijenim rezultatima. Ovakav nain merenja predstavlja idealno reenje za izdvajanje odreenih motiva. Ipak, ak ni merenje u taki ne moe precizno da odredi ekspoziciju za intenzivno bele i crne subjekte, kao to je tamno crna ili sneno bela maka. Razlog za ovakve greke u proraunu lei u injenici da je sistem merenja kalibrisan tako da radi sa prosenom vrednou odbijanja svetlosti od objekata koja iznosi 18%. Meutim, tamno crna maka ne odbija toliko svetla pa sistem za merenje preeksponira fotografiju pa dobijamo sliku sive make. Sa druge strane, sistem pogreno proraunava koliinu svetlosti na i sneno beloj maci pa ovaj put dobija31

mo preeksponiranu sliku sa sivim tonovima. Imajte ovo na umu kada fotografiete ovakve subjekte i koristite funkciju kompenzacije ekspozicije. Ako ne elite da glavni subjekt bude u centru kadra, najpre odredite ekspoziciju tko to ete postaviti subjekt u centar kadra i pritisnuti dugme zatvaraa napola. Zatim, ne otputajui dugme zatvaraa, ponovo ukomponujte sliku i pritisnite dugme do kraja. Pojedini modeli poseduju funkciju merenja u vie taaka, koja korisnicima omoguava da postave odreeni broj taaka sa kojih e aparat izvriti oitavanje, kao to je najsvetliji i najtamniji deo subjekta. Aparat izraunava prosenu vrednost sa svih izabranih taaka. Mnogi modeli Olympusovih digitalnih fotoaparata opremljeni su funkcijom Digitalnog ESP merenja. Ovaj naziv predstavlja skraenicu od engleskih rei digital Electro-Selective Pattern metering. Ovaj sistem analizira distribuciju svetlosti, kao i njen intenzitet kako bi utvrdio koji se od unapred utvrenih scenarija nabolje uklapa u fotografiju i podeava postavke snimanja prema dobijanim rezultatima. Ovaj nain merenja efikasan je u mnogim situacijama, a posebno za snimanje fotografija sa jakim kontrastom. Kada su svetlosni uslovi veoma komplikovani, dobro reenje predstavlja auto bracketing. Ova funkcija pravi nekoliko uzastopnih snimaka sa neznatno izmenjenom ekspozicijom (od kojih svaki ima neznatno izmenjenu ekspoziciju) tako da kasnije moete da izaberete onaj koji vam najvie odgovara i izbriete ostale. Pored toga, moete da koristite korekciju ekspozicije, poveanje ili smanjenje originalnog nivoa ekspozicije za odreeni broj unapred utvrenih koraka. Neki modeli fotoaparata nude korisnicima mogunost da naknadno osvetle tamne delove slike. Kod Olympusovih fotoaparata ova funkcija se naziva Perfect Fix.
3.1.2 Kako radi autofokus?
Postoje dve osnovne tehnike autofokusa: aktivni i pasivni. Jedna od ovih tehnologija emituje, na primer, infracrveno svetlo, snop vidljivog svetla ili ultrazvuni signal. Na osnovu prijema povratnog signala, fotoaparat procenjuje razdaljinu od subjekta i vri odgovarajue podeavanje soiva objektiva. Ovakav sistem se naziva aktivni autofokus. Iako poseduje oigledne prednosti, kao to je, na primer, rad u mraku, ovaj sistem ima i neke nedostatke jer ne moe da se koristi na objektima koji su previe udaljeni ili se nalaze iza stakla. Kod pasivnog sistema autofokusa, fotoaparat ne emituje signal ili snop svetlosti. Umesto toga na primer, kod sistema detekcije kontrasta aparat ispituje kontrast na slici koja je zabeleena na CCD senzoru, pre nego to napravi snimak. Nakon toga, sistem vri korekciju soiva kako bi dobio najotriju sliku. Za razliku od aktivnog sistema autofokusa, sistem detekcije kontrasta moe uspeno da izotri sliku udaljenih subjekata. Ipak, ovaj sistem zahteva odreenu koliinu svetla, kao i prizore sa dovoljno kontrasta (na primer, moe da ima probleme u izotravanju belog subjekta koji se nalazi na beloj pozadini). Da bi izali na kraj sa ovim problem, neki modeli fotoaparata opremljeni su lampicom koja nakratko osvetljava subjekt, tako da sistem moe da podesi otrinu slike. Jo jedan sistem pasivnog autofokusa je sistem fazne razlike. Ovde fotoaparat koristi dva senzora da bi proraunao faznu razliku u slici i na taj nain odreuje rastojanje subjekta. Pojedini modeli fotoaparata poseduju dvostruki sistem autofokusa. Ovo obino funkcionie tako to aparat, uz pomo jednog sistema, najpre odredi pri33
32
blino rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugi da bi izvrio fino podeavanje.

3.1.3 ta je balans belog?
Razliiti izvori svetla, kao to je sunce na istom nebu, sijalica ili neonska lampa, daju svetlost razliitih temperatura. Dok se ljudski mozak lako i brzo privikava na ove promene, zbog ega i ne primeujemo ove varijacije, to (ovo) nije sluaj sa fotoaparatima. U zavisnosti od izvora svetla, fotografija moe da prikae isti objekat u primetno razliitim bojama. Na primer, prizori snimljeni pod svetlou sijalice, ako se ne koriguju, prikazuju uto-narandastu nijansu. Prema tome, pored merenja intenziteta svetlosti, aparat mora da odredi temperaturu boje ambijentalnog svetla kako bi ispravno prikazao boje.
34
Levo: Postavke za dnevno svetlo upotrebljene pod svetlou sijalice. Desno: Balans belog za svetlost sijalice upotrebljen za snimanje pod svetlou sijalice.
Ovo se odnosi i na digitalne i na filmske fotoaparate. Kod filmskih fotoaparata, da biste postigli optimalne rezultate morate da izaberete onu vrstu filma koja odgovara vetakom ili dnevnom svetlu. Ako napravite fotografije sa pogrenom vrstom filma, onom koja ne odgovara svetlosnim uslovima slikanja, fotografije e dobiti plavu, zelenu ili crvenu auru. Digitalni fotoaparati nemaju ovakav problem. Gotovo svi modeli poseduju automatski balans belog koji odreuje postavke CCD senzora prema datoj temperaturi boje. Mnogi modeli nude korisnicima mogunost da sami podese balans belog. Kada je digitalna tehnologija jo bila u povoju, postojale su samo video kamere koje su morale runo da se podeavaju prema temperaturi boje u okruenju. Obino se list belog papira drao ispred kamere da bi senzor
35

mogao da odredi u kojoj meri okolno svetlo odstupa od neutralnog belog svetla. Uz pomo dobijenih rezultata, kamera se podeavala prema ambijentalnom osvetljenju. U dananje vreme i kamere i digitalni fotoaparati poseduju automatski balans belog. Pojednostavljeno, ovaj sistem funkcionie na sledei nain: integrisani svetlomer analizira sastav okolnog svetla. Uz pomo ovih prorauna, kamera, odnosno fotoaparat, precizno odreuje temperaturni opseg, a zatim, nizom komplikovanih algoritama, kompenzuje bilo kakva odstupanja u bojama. Na ovaj nain, kamera, odnosno fotoaparat, postie vernu reprodukciju boja, uprkos komplikovanim uslovima.
Kelvinova skala: Koristi se za opisivanje temperature boje. Kada se crno telo zagreva, njegova temperatura se menja od crne ka crvenoj, utoj, plavoj i na kraju beloj. Temperatura boje odgovara stvarnoj temperaturi zagrejanog crnog tela. Na primer, temperatura dnevne svetlosti po sunanom danu iznosi oko 5,500 K; dok se svetlost sijalice izraava temperaturom izmeu 3,200 K i 3,400 K.
dugme. Aparat e automatski sauvati nove vrednosti.
3.1.4 ta je osetljivost?
Velika veina digitalnih fotoaparata je podeena tako da reaguje na temperaturu boja u opsegu od 3,000 i 6,700 Kelvina. Ove vrednosti se poklapaju sa svetlosnim uslovima u prirodi: vrednost od priblino 6,400 Kelvina odgovara oblanom danu, dok 3,200 Kelvina odgovara predveerju sa dominantnim crvenim tonovima. Ako merni instrument oita vrednost od oko 3,200 Kelvina, fotoaparat odmah izvri odgovarajua podeavanja. Rezultat je slika sa boljom ekspozicijom i vernijom reprodukcijom boja. Digitalni SLR fotoaparat Olympus E-1 poseduje ak dva sistema za merenje balansa belog i spoljanji senzor koji detektuje izvor svetlosti u trenutku snimanja fotografije. Mnogi digitalni fotoaparati omoguavaju manuelno podeavanje balansa belog i uglavnom nude odreeni broj unapred podeenih parametara koji odgovaraju sunanom ili oblanom danu, neonskom ili klasinom osvetljenju. Ako je va model fotoaparata opremljen funkcijom balans belog jednim dodirom moi ete sami da podesite balans belog koji najvie odgovara svetlosnim uslovima. Dovoljno je da usmerite objektiv prema neem belom i pritisnete
U konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji, osetljivost filma igra kljunu ulogu (Osetljivost filma igra kljunu ulogu u konvencionalnoj, filmskoj, fotografiji). Ljudi koji se ozbiljno bave fotografijom trebalo bi da uvek pri ruci imaju nekoliko vrsta filmova razliite osetljivosti ISO 100 za snimanje po jakom suncu, ISO 200 za svakodnevnu upotrebu, i ISO 400 ili 800 za snimanje po slabom svetlu. Filmovi velike osetljivosti, kao na primer 3,200, koriste se za fotografisanje velikom brzinom. Kod veine digitalnih fotoaparata, nivo osetljivosti se moe podesiti tako da odgovara onoj koja se koristi na filmskim aparatima. Zato se, radi lakeg razumevanja, ISO vrednosti koriste i kod digitalnih fotoaparata. Na primer, ako elite da pustite vie svetla, a vie ne moete da poveate otvor blende ili duinu ekspozicije, dovoljno je samo da promenite osetljivost. Na ovaj nain moete da radite sa dostupnim podeavanjima blende i uz vee brzine zatvaraa. Podrazumevana osetljivost kod veine digitalnih fotoaparata je ISO 100, a neki modeli omoguavaju i manuelno podeavanje osetljivosti na primer, izmeu 100 i 400. Sa poveanjem ISO vrednosti, poveava se i broj situacija u kojima moete da koristite postojei opseg otvora blende i brzine zatvaraa. Ipak, ovakva strategija ima i jednu manu to je vea osetljivost, vea je i koliina uma. Vie o ovome proitajte u odeljku 3.3.2.
36
37

3.2 ta da radim kada prizor nije dovoljno osvetljen?
Odgovor na ovo pitanje dae sam fotoaparat tako to e aktivirati blic. Ugraeni blic predstavlja nezamenjivu pomo za svakog fotografa i velika veina fotoaparata poseduje blic sa razliitim reimima rada koji odgovaraju brojnim situacijama ili efektima. Pored uobiajenih naina rada, kao to su automatski, redukcija efekta crvenih oiju, ili dopunski bljesak, kod pojedinih modela blic moe da radi u reimu spore sinhronizacije to omoguava naroito interesantne rezultate kada se blic aktivira na poetku ili na kraju veoma dugake ekspozicije.
Gore: Spora sinhronizacija blica Dole levo: Noni prizor snimljen bez spore sinhronizacije blica
Na neke modele fotoaparata spoljanji blic moe da se postavi preko Hot Shoe spojnice. Drugi omoguavaju povezivanje studijskih bliceva preko tzv. x kontakta. Fotoaparati koji su opremljeni BrightCapture tehnologijom mogu da snimaju u uslovima slabog osvetljenja bez upotrebe blica pogledajte odeljak 3.3.4.
Hot shoe
x-kontakt kabl
38
39

3.3 Zato je softver koji je ugraen u fotoaparat toliko vaan?
Nije vaan samo nain na koji fotoaparat prikuplja informacije o slici. Nain obrade podataka ima, takoe, znaajan uticaj na kvalitet slike na primer, vani sistemi za obradu slike su TruePic TURBO i BrightCapture tehnologija, redukcija uma i mapiranje piksela.
3.3.1 ta je TruePic TURBO? Osvetljenost
Konvencionalna obrada slike Osvetljenost
TruePic obrada slike
TruePic TURBO je inteligentni sistem za obradu slike koji je razvila kompanija Olympus, koji poboljava reprodukciju boja i otrinu slike (opseg, zasienost i osvetljenost) uz pomo algoritma i procesora (uz pomo algoritma i procesora poboljava reprodukciju boja (opseg, zasienost i osvetljenost) i otrinu slike). Ovo se postie usklaivanjem svih informacija koje prikupi CCD senzor sa onim Algoritam: koje dolaze s Set izuzetno preciznih pojedinanih radnih instrukcija koje se piksela. Truemogu nezavisno izvriti Pic TURBO na elektronskom ili mehanikom ureaju. Na ak i ubrzava primer, algoritmi su praviobradu slike i la sabiranja i oduzimanja rad ureaja, ili drugih raunskih opetako da je racija. Algoritmi su, takofotoaparat e, i instrukcije definisaznaajno bre ne programskim jezikom spreman za i omoguavaju raunaru naredni da rei odreene probleme. U programima za snimak.
obradu slike, algoritmi se koriste za razliite vrste efekata i korekcija, kao to je, na primer, 3-D Cubic.
kvalitet fotografija, naroito onih koje su snimljene nou .
uma dramatino poboljava
Uklanjanjem znaajne koliine uma, funkcija redukcije
3.3.2 ta je um i kako ga izbei?
um je vidljivi efekat interferencije do koje dolazi izmeu elija CCD senzora. Prikazuje se u obliku neeljenih obojenih taaka na slici, a posebno je vidljiv na nonim fotografijama, koje su snimljene sa malom brzinom zatvaraa. U osnovi, um moemo podeliti na dve kategorije. Pozabavimo se, najpre, tzv. fiksiranim umom. Ova vrsta uma se, tokom dugotrajnih ekspozicija, uvek pojavljuje na istim pikselima koji se ponekad nazivaju i vrui pikseli. Zbog toga veliki broj fotoaparata poseduje sistem za redukciju uma, koji funkcionie tako to aparat pravi dve slike: normalnu sliku i sliku sa identinom duinom ekspozicije, ali sa zatvorenim zatvaraem. Na osnovu poreenja dva snimka, program za redukciju uma utvruje koji su delovi slike podloni umu i izvrava odgovarajuu kompenzaciju. Uklanjanjem veeg dela uma, ova funkcija dramati41
40

no poboljava kvalitet fotografije, naroito prilikom nonog slikanja. Druga vrsta uma se naziva nasuminim. Ovakav um nastaje, na primer, prilikom fotografisanja sa visokom ISO vrednou i pojavljuje se u tamnijim delovima slike. Inteligentnom analizom i obradom informacija neki modeli fotoaparata uspevaju da uklone vei deo ovakvog uma i umekaju ivice objekata. Prednosti ovakvog sistema za redukciju uma naroito su vidljivi u delovima fotografije sa slabijim kontrastom, kao to je plavo nebo.
3.3.3 ta je mapiranje piksela?
Uprkos velikoj panji koja se posveuje preciznosti izrade, CCD senzori e uvek imati manji broj neispravnih piksela. Poto ovakvi pikseli ne mogu da prenesu informacije o slici, njihovo prisustvo na fotografiji vidljivo je u obliku taaka pogrene boje na inae ujednaeno obojenom delu slike. Da bi izbegli ovakve probleme, neki modeli fotoaparata koriste svoje snane procesore za obradu slike da prepoznaju i zabelee poloaj mrtvih piksela. Nakon ove operacije, aparat popunjava rupu uz pomo podataka sa oblinjih piksela. Isto reenje, takoe, otkriva vrue piksele u fiksiranom umu i pomae u njihovom uklanjanju.
3.3.4 Na koji nain BrightCapture tehnologija pomae prilikom snimanja po slabom svetlu?
tava sve informacije sa svih piksela na CCD senzoru, a ne samo sa jednog dela, kao to je inae sluaj. Ova tehnologija ne samo da poboljava vidljivost subjekta na ekranu, ve, takoe, prua dobro osvetljene fotografije bez upotrebe blica. Pojedini programi za snimanje koriste samo ambijentalno svetlo i poveanu ISO osetljivost kako bi proizveli fotografije jasnih boja, kontrasta i visoke definicije. Drugi programi za snimanje aktiviraju dodatni bljesak blica kako bi se ispravno osvetlili delovi slike koji bi, inae, ostali u mraku. Iako je u ovim programima sniena ukupna rezolucija slike, poveana osetljivost koja se na ovaj nain dobija, omoguava bre fokusiranje u uslovima slabog osvetljenja i otvara mogunost upotrebe vee brzine zatvaraa. Na ovaj nain se efikasno umanjuje zamuenost slike do koje dolazi prilikom fotografisanja subjekata koji se kreu velikom brzinom ili podrhtavanja aparata.
3.3.5 Tehnologije stabilizacije slike
to je vea ina daljina ili snaniji zum, to je tee izbei efekat podrhtavanja aparata i dobiti savreno otre slike bez neeljenog zamuenja. Pravilo kae da kada drite fotoaparat u ruci, normalno podrhtavanje nee dovesti do zamuenja slike ako ekspozicija nije dua od reciprone vrednosti ine daljine soiva; npr. ako koristite objektiv od 200mm, najmanja brzina zatvaraa uz koju moete da napravite jasne slike je 1/200 sekundi (vrednosti koje odgovaraju 35mm filmskom formatu). Ako svetlosni uslovi,
BrightCapture tehnologija posebno je napravljena za potrebe fotografisanja u uslovima slabog osvetljenja, kao to su barovi, ili koncertne dvorane. U ovakvim situacijama je uglavnom veoma teko razaznati ta je prikazano na LCD ekranu. Bright-Capture tehnologija, zahteva samo jednu petinu osvetljenja koje je inae neophodno za prikazivanje jasne slike na ekranu, to omoguava jednostavno kadriranje ak i po mraku. Da bi postigao ovaj efekat, fotoaparat oi42 43

kao to je, na primer, slikanje u zatvorenom prostoru, u predveerje, ili po loem vremenu, zahtevaju due vreme ekspozicije, najlaki nain da izbegnete zamuenost slike je da postavite fotoaparat na stativ ili neku ravnu povrinu. Ponekad, meutim, ovako neto nije izvodljivo. Ponekad neete ni primetiti da je ekspoziciju podeena na vrednost gde je neophodno da fotoaparat bude potpuno miran. Za ovakve situacije napravljeno je nekoliko tehnika za stabilizaciju slike. Digitalna stabilizacija slike Ovo je poseban reim snimanja u kom aparat automatski poveava osetljivost kako bi omoguio veu brzinu zatvaraa i na taj nain izbegao zamuenje do kojeg dolazi usled podrhtavanja. Ureivanje digitalne stabilizacije slike Ovde se zamuenje popravlja uz pomo posebnog programa nakon fotografisanja. iroskopski senzor prati putanju i pravac podrhtavanja fotoaparata. Informacije se belee u obliku vektora kretanja i zapisuju u EXIF podatke na fotografiji. Kada korisnik odlui da koriguje otrinu slike, ove informacije se uitavaju u mikroprocesor koji proraunava korekcije uz pomo specijalnog algoritma. Korigovana slika se uva u memoriji ili na memorijskoj kartici kao posebna datoteka. Kod pojedinih modela Olympusovih fotoaparata, ovaj proces predstavlja deo funkcije Perfect Fix. Mehanika stabilizacija slike Trenutno su u ponudi dve vrste ove napredne tehnologije stabilizacije slike. U jednoj, iroskopski senzori ugraeni u objektiv (kod izmenjivih DSLR objektiva) ili fotoaparat (kod kompaktnih modela) registruju pokrete aparata, a mikromotori u objektivu pomeraju posebne elemente soiva tako da se efekti podrhtavanja kompenzuju i ne bivaju preneseni na sliku. Ovakva vrsta objektiva produava vreme ekspozicije za jednu ili dve veliine otvora blende u odnosu na pravilo objanjeno na poetku ovog odeljka. Iako je veoma efikasan i uglavnom se koristi na objektivima sa velikom inom daljinom ili snanim zumom, ovaj metod poveava veliinu objektiva, a ako zaista elite da se oslonite na ovu funkciju, svi vai DSLR objektivi e morati da je poseduju. Druga metoda mehanike stabilizacije ne koristi pomeranje delova objektiva, ve CCD senzora. Ovde mehanizam koji kompenzuje podrhtavanje funkcionie bez obzira na vrstu objektiva koji je montiran na fotoaparat. Dvostruka stabilizacija slike Ova specijalna funkcija koju poseduju pojedini modeli Olympusovih fotoaparata kombinuje mehaniku stabilizaciju na nivou CCD senzora, gde ugraeni iroskopski senzor otkriva pokrete aparata i vri odgovarajua podeavanja, sa poveanim ISO vrednostima. Ovakav sistem dodatno smanjuje mogunost nastanka zamuenih slika.
Levo: Zamuena slika Desno: Slika nakon obrade funkcijom Ureivanje digitalne stabilizacije slike
45

3.4 ta su programi za snimanje prizora? 3.5.1 Kakav je efekat otvora blende? Veliina otvora blende utie na veliinu oblasti koja se nalazi u fokusu. Mali otvor blende (veliki Fbroj) daje veliku dubinsku otrinu; dok veliki otvor blende (mali Fbroj) daje malu dubinsku otrinu.
Programi Noni prizor i Pejza.
Poznati su vam po svojim nazivima - Sportovi, Pejza, Portret, itd. koji jasno opisuju njihovu namenu. Ovi programi poseduju unapred odreene parametre snimanja koji odgovaraju odreenim, uobiajenim prizorima. Na primer, program Sportovi automatski podeava veliku brzinu zatvaraa jer zna da fotograf eli da uhvati akciju koja se odigrava u deliu sekunde. Sa druge strane, program Portret koristi veliki otvor blende, ime pozadina ostaje van fokusa a naglaava se otrina subjekta.
Pojednostavljeno, blenda je otvor kroz koji svetlost prolazi na putu do CCD senzora. Poveanje otvora blende izborom manjeg broja (F-stop), kao to je 2.8 proputa vie svetla u fotoaparat. Pored kontrole ekspozicije, otvor blende kontrolie i tzv. dubinsku otrinu fotografije, tj. stepen otrine oblasti izmeu prednjeg plana i pozadine snimka. Veliki otvor blende, tj. mali F broj, daje veoma plitku dubinsku otrinu. Na ovaj nain se panja usmerava
Ovi programi vam mogu sauvati mnogo vremena i truda. Dovoljno je da odredite vrstu subjekta koji elite da slikate i fotoaparat e, uglavnom, napraviti prvoklasne rezultate.
3.5 Koje su prednosti manuelne kontrole ekspozicije?
na sam subjekt, dok oblast ispred i iza ostaje izvan fokusa. Ovakva podeavanja su idealna za portrete ili izdvajanje jedne osobe iz grupe ljudi. Nasuprot tome, veliki F broj (mali otvor blende) omoguava veliku dubinsku otrinu, tako da itav prizor, ili njegov vei deo zadrava punu otrinu. Ovakvo podeavanje je pogodno za fotografije pejzaa i arhitekture. Ako va fotoaparat poseduje program Prioritet blende, moete da izaberete eljenu vrednost otvora blende, a fotoaparat e automatski izabrati odgovarajuu brzinu zatvaraa.
Automatska kontrola je savren izbor za trenutke oputenog i bezbrinog slikanja, dok su programi za snimanje prizora izvanredan uvod u eksperimentisanje sa fotografijama. Ali ako zaista elite punu kreativnu kontrolu, onda va fotoaparat obavezno mora da omoguava runo podeavanje otvora blende i brzine zatvaraa.
46
47

3.5.2 Kakav je efekat brzine zatvaraa?
Pored kontrole duine ekspozicije, brzina zatvaraa utie i na nain snimanja pokreta. Velika brzina zatvaraa nam omoguava da snimimo automobil koji brzo prolazi autoputem. Nasuprot tome, sa malom brzinom moemo da napravimo zamuenu sliku pokreta, ime se postie snaan utisak brzine. Mala brzina zatvaraa neophodna je i za fotografisanje u uslovima slabog osvetljenja. U programu Prioritet zatvaraa, ova vrednost se podeava runo, a fotoaparat automatski bira otvor blende koji najvie odgovara izabranoj brzini.
poseduju znatno udobniju funkciju, tzv. direktnog histograma, koji automatski, direktno na LCD ekranu, obeleava preeksponirane i podeksponirane delove slike.
3.7 Da li mi vie odgovara optiki ili digitalni zum?
Kreativna kontrola brzine zatvaraa: Gore - mala brzina zatvaraa Desno - velika brzina zatvaraa
3.6 ta je histogram?
Digitalni zum prua dodatno uveanje, ali nautrb kvaliteta slike.
Korisnici digitalnih fotoaparata su u velikoj prednosti u odnosu na svoje kolege koji koriste filmske aparate, jer imaju priliku da odmah pregledaju rezultate svog rada na LCD ekranu. Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da prikau histogram, koji predstavlja grafiki prikaz distribucije tonova na slici. Iskusni korisnici mogu na osnovu prikazanih informacija da ispravno procene kvalitet ekspozicije. Neki modeli
Fotoaparati koji poseduju zum bilo optiki ili digitalni pruaju korisnicima veu slobodu jer im omoguavaju da priblie subjekte koji su previe daleko ili su teko dostupni, kao na primer, fudbalere na terenu ili ornamente na katedrali. Prilikom izbora digitalnog fotoaparata treba dobro da poznajete razliku izmeu digitalnog i optikog zuma. Kod zum objektiva, ina daljina se podeava pomeranjem preko unapred odreenih koraka ili slobodnim pomeranjem unutar odreenog opsega. Jednostavnim poveanjem ili smanjenjem ine daljine, dobija se uti-
48
49

ina daljina Kod jednostavnih objektiva (sa jednim elementom soiva), ina daljina predstavlja rastojanje od centra objektiva do take u kojoj beskrajno udaljeni objekat dolazi u fokus. Kod kompleksnih objektiva (koji se ugrauju u moderne fotoaparate) ina daljina je u najveoj meri pokazatelj uveanja slike. Na primer, kompleksni objektiv od 28mm proizvodi sliku istog uveanja kao i jednostavni 28mm objektiv, ali se kompleksni objektiv moe nalaziti blie ili dalje od take izotravanja slike. 50
sak da se subjekt pribliava ili udaljava. Ipak kako se zum produava, stepen uveanja u soivima dovodi do neznatnog zamuenja slike, zbog ega je ponekad neophodno smanjiti brzinu zatvaraa da bi se dobila dobra ekspozicija. Iako se ovaj problem ne pojavljuje kod digitalnog zuma, fotografije napravljene uz pomo optikog zuma e uvek biti boljeg kvaliteta zato to digitalni sistem zumiranja samo ponovo obrauje ve zabeleene podatke o slici. Na primer, digitalni zum iseca centralnih 50% slike, a zatim duplira veliinu iseka, ime se dobija uveliana fotografija nie rezolucije. Zato je uvek bolje koristiti optiki zum jer on uveliava itavu sliku bez gubitka u detaljima. Snimljenu fotografiju uvek moete dodatno da uveate na ekranu fotoaparata ili uz pomo programa za obradu slike. Kada se koristi veliki stepen uveanja esto se pojavljuje problem podrhtavanja fotoaparata naroito kada nema dovoljno svetla. U ovakvim situacijama, postavljanje aparata na stativ moe da bude od velike pomoi jer omoguava slobodno korienje manjih brzina zatvaraa. Neke tehnike stabilizacije slike mogu da pomognu u izbegavanju zamuenja slike pogledajte odeljak 3.3.5.
3.8. O emu treba da vodim rauna kada pravim Makro fotografije?
cenata vidnog polja, tako da ono to vidite na ekranu ostaje zabeleeno na fotografiji. Donedavno su samo LCD ekrani na kompaktnim fotoaparatima pruali mogunost prikaza slike uivo. Sada je ova funkcija po prvi put ugraena u digitalne SLR fotoaparate. Kada ekran fotoaparata moe da se pomera levodesno ili gore-dole, kadriranje postaje mnogo lake nego kada fotografije pravite iz neobinih poloaja. Postavite fotoaparat na stativ ili ga vrsto drite da biste izbegli efekt podrhtavanja. Aktivirajte zatvara pomou daljinskog upravljaa ili samookidaa. Velika dubinska otrina je obino najbolje reenje za Makro fotografiju dakle, izaberite najmanju vrednost otvora blende. Pored toga, poto se prednji deo aparata nalazi u neposrednoj blizini subjekta, problem moe da predstavlja i dobijanje odgovarajueg osvetljenja. Nemojte koristiti ugraeni blic. Umesto toga, pokuajte da se poigrate sa ambijentalnim osvetljenjem ili usmerite spoljanji blic prema subjektu. I na kraju, zapamtite da Makro fotografije mogu da pokau odreeno izoblienje. Ako elite da slikate dokumente, pomeite fotoaparat malo unazad.
CCD senzori su znatno manji od filma. Zbog toga su digitalni fotoaparati posebno pogodni za fotografisanje izuzetno malih objekata. Kada pravite Makro snimke, pridravajte se sledeih saveta: Kadrirajte uz pomo LCD ekrana, umesto preko traila. Usled paralaks efekta, do kojeg dolazi zbog malog rastojanja od subjekta, trailo ne moe ispravno da prikae sliku, tako da gornji deo subjekta moe da bude ostane izvan fotografije (napomena: ovaj problem se ne pojavljuje kod SLR modela.) Sa druge strane, LCD ekran prikazuje gotovo 100 pro-
51
3.9 ta su to panorama slike?
Panorama slike su napravljene od nekoliko fotografija koje su spojene u jednan, jedinstven prizor neke panoramske slike imaju pregled od itavih 360. Svaka pojedinana slika se snima sa istog mesta, ali se nakon svakog snimka, aparat pomera malo ulevo ili udesno ili gore i dole po unapred odreenoj osi. Kada pravite fotografije za panoramsku kompoziciju, postavite aparat na stativ i zavrite slikanje relativno brzo, kako se prizor ne bi promenio (npr. oblaci koji mogu da uu u kadar). Najbolje je da koristite veliku inu daljinu jer je distorzija manja nego kada se objektiv nalazi u irokougaonom poloaju, tako da se slike bolje uklapaju. Pojedini modeli fotoaparata prikazuju mreu linija preko slike na LCD ekranu i tako olakavaju snimanje, jer fotograf sa lakoom moe da odredi mesto za preklapanje sa prethodnim snimkom. Nakon snimanja, fotografije se prebacuju na raunar i spajaju u jednu
Kombinovanjem nekoliko pojedinanih fotografija, moete da napravite izuzetne panoramske slike
sliku uz pomo grafikog softvera. Ovaj postupak je naroito jednostavan ako program poseduje funkciju panorame. itava kompozicija se moe odtampati kod kue (dostupan je specijalni, panorama papir) ili odneti u foto radnju. I na kraju, panorama snimak se moe sauvati u QuickTime VR formatu. Ovaj fomat pravi virtuelni prizor kroz koji se korisnici kreu pomeranjem mia levo, desno, gore i dole.
52
53

3.10 ta je snimanje u sekvenci?
Digitalnom fotoaparatu je potrebno odreeno vreme da snimljenu sliku zabelei na memorijsku karticu i bude ponovo spreman za slikanje. U zavisnosti od rezolucije, ovaj proces moe da traje izmeu nekoliko milisekundi i nekoliko sekundi. Meutim, fotograf koji eli da zabelei itav tok akcije, kao to je, na primer, skok na skejtbordu, mora da bude u mogunosti da pravi uzastopne snimke velikom brzinom. Kako? Jedan od naina je smanjivanje rezolucije slike da bi se poveala brzina obrade podataka. Meutim, mnogi modeli digitalnih fotoaparata poseduju funkciju snimanja u sekvenci, koja uva prvu i sve naredne fotografije u privremenoj RAM memoriji. Na ovaj nain moete da napravite nekoliko uzastopnih snimaka. Kada aparat dostigne maksimalni broj slika, (ogranienje broja snimaka zavisi od rezolucije slike i kapaciteta memorije) ili korisnik skloni prst za okidaa, sve dotad napravljene fotografije prebacuju se na memorijsku karticu.
3.11 Kako da fotografiem samog sebe?
primer, fotografisanje u polumraku ili pri maloj brzini zatvaraa. U ovakvim situacijama, runo okidanje zatvaraa moglo bi da dovede do pomeranja fotoaparata i, samim tim, do zamuenja slike.
3.12 Da li digitalnim fotoaparatom mogu da napravim crno-bele ili sepia slike?
Naravno. Dovoljno je da u meniju fotoaparata aktivirate stavku crno-belo ili sepia (ako je dostupno) i nastavite sa fotografisanjem. Snimanje u crnobeloj tehnici moe znaajno da promeni doivljaj fotografije i prui joj klasini, staromodni izgled ili umetniku dimenziju. Premda odreeni modeli ne mogu da snimanju u crno-beloj ili sepia tehnici, oni ipak omoguavaju promenu boja na slici nakon fotografisanja. Ovo, naravno, moete da izvedete i na raunaru.
Iako pojedini modeli nude poseban program za snimanje koji vam omoguava da napravite autoportret drei fotoaparat u ispruenoj ruci, mnogo jednostavniji i konvencionalniji nain da se naete u sopstvenoj slici je da koristite samookida. Pre nego to ga aktivirate, postavite aparat na vrstu i ravnu povrinu ili na stativ, a zatim ukadrirajte sliku. Pazite da se ne naete ispred aparata u trenutku pritiska na dugme zatvaraa, jer autofokus moe da izotri vas, a ne grupu prijatelja sa kojima elite da se slikate. Samookida je veoma koristan i u situacijama u kojima treba izbei podrhtavanje aparata, kao to je, na
54
55

3.13 Kako da fotografiem tekst? 3.14 ta sve mogu da radim u video reimu?
Ako elite da napravite lako itljivu sliku teksta, najbolje reenje predstavljaju programi Bela tabla i Crna tabla. Upotrebom iskljuivo crne i bele boje, bez prelaznih tonova, ovi programi postiu izuzetno jak kontrast i snimaju tekst kao crna slova na beloj pozadini, ili obrnuto. Ako va model fotoaparata ne
Mnogi dananji modeli fotoaparata nude programe za snimanje video zapisa koji vam omoguavaju da napravite video snimke u niskoj (npr. 320 x 240 piksela) ili vioj rezoluciji (npr. 640 x 480 piksela) koji traju od nekoliko sekundi do preko pola sata u MPEG-4 formatu. Ovakvi snimci predstavljaju savren dodatak internet stranicama ili prezentacijama.
3.15 Da li je mogue snimiti sliku i zvuk?
Da, mnogi fotoaparati imaju ovakve mogunosti. Pored snimanja zvuka u trenutku pravljenja slike, korisnik takoe moe (ako njegov model aparata to podrava) da sauva krai komentar ili zvuni efekat. Pored toga, mnogi aparati omoguavaju snimanje video zapisa sa zvukom.
3.16 Mogu li svoj fotoaparat da nosim u vodu?
poseduje ovakav program, izaberite najjai kontrast, a zatim se posluite kompenzacijom ekspozicije da biste dobili fotografiju crnog na belom, blago preeksponirajte sliku, a za belo na crnom je blago podeksponirajte.
Moete. Pod uslovom da se aparat nalazi u podvodnom kuitu. Pored toga, nedavno su se pojavili i prvi fotoaparati koji su otporni na vodu sa ovakvim modelima vodootporno kuite vam nije ni potrebno, osim ako ste ronilac koji eli da snimi prizore iz velikih dubina. U vodi je mnogo lake koristiti digitalni nego filmski fotoaparat. Kod filmskog fotoaparata podvodnu sliku moete samo priblino da ukadrirate, a prave rezultate ete videti tek kada razvijete film. Zahvaljujui LCD ekranu na digitalnim modelima,
56
57

kadriranje je jednostavno i vie nema stalne potrebe da pribliite trailo oku, u emu vas ometaju podvodno kuite i ronilaka maska. Zahvaljujui Live Preview tehnologiji, sada je ova mogunost dostupna i na digitalnim SLR modelima. I ovde je na delu posebna tehnika koja omoguava kadriranje uz pomo LCD ekrana. Ipak, najvanija prednost je u tome to nee morati da proe nekoliko dana dok ne ugledate rezultate svog rada. Kod digitalnog fotoaparata, slike moete da vidite odmah nakon snimanja. I to nije sve. Uz memorijsku karticu velikog kapaciteta, moete da napravite bukvalno na stotine snimaka pre nego to se vratite na povrinu. U ponudi je itav niz posebno napravljenih kuita koja tite fotoaparat od pritiska i vode (npr. otporna na vodu do dubine od 3, 40 ili 60m). Ova kuita predstavljaju savren izbor za snimanje kako pod vodom, tako i na kopnu, jer tite aparat i od praine, prljavtine, peska ili udaraca. Obavezno potvrdite da kuite koje elite da kupite odgovara vaem modelu fotoaparata. Ili jo bolje, izaberite kuite koje je napravio proizvoa vaeg modela fotoaparata. Zapamtite, iako neki modeli fotoaparata nose oznaku otpornosti na sve vremenske prilike, ovo obino znai da mogu da se koriste po kii i da su otporni na prskanje vodom, npr. pored bazena ili na plai. Ovakvi fotoaparati se ne mogu koristiti u vodi. I na kraju, vano je da paljivo proverite specifikacije kuita kako biste potvrdili maksimalnu dozvoljenu dubinu i nain odravanja.
3.17 O emu treba da vodim rauna prilikom fotografisanja?
Evo nekoliko saveta o koje treba uzeti u obzir kako bi se izbegle uobiajene greke. Fotoaparati uglavnom izotravaju subjekt koji se nalazi u centru kadra. Zato prilikom izotravanja slike uvek najpre usmerite objektiv prema predmetu za koji ste zainteresovani, a zatim, ako je potrebno, ponovo napravite kompoziciju. Osvetljenje moe da prevari. Ljudsko oko se adaptira na slabo osvetljenje, ali to nije sluaj i sa digitalnim
Zahvaljujui dopunskom bljesku, va subjekt nee ostati izgubljen u senkama.
fotoaparatom. Imajte ovo na umu kada fotografiete u komplikovanim svetlosnim uslovima. Ipak, zahvaljujui ugraenom LCD ekranu, lako ete proveriti svoje fotografije i odrediti da li, npr. dopunski bljesak, daje bolje rezultate ili ne.
58
59

uvajte se prizora koji mogu da prevare fotoaparat. Ako prizor sadri oblasti sa izuzetno jakim kontrastom, sistem merenja proseka moe da dovede do loe eksponiranih slika. Da biste ovo spreili, koristite merenje u taki. Pozadinsko osvetljenje moe da zbuni fotoaparat. Ipak, rezultati se mogu jednostavno popraviti uz pomo dopunskog bljeska. Ovaj trik je naroito koristan kada pravite portrete ljudi koji stoje ispred svetle pozadine, kao to je, na primer, prozor. Da biste izbegli efekat crvenih oiju, do kojeg dolazi kada u uslovima slabog osvetljenja slikate uz pomo blica, izaberite program za redukciju ovog efekta. Kada se koristi obian blic, oi subjekta mogu da ispadnu neprirodno crvene jer se svetlost blica odbija od krvnih sudova u mrenjai i vraa kroz irom otvorene zenice koje su se navikle na slabo svetlo i ne stiu da se skupe kada bljesne blic. Kada se koristi program za redukciju efekta crvenih oiju, pali se lampica ili blic emituje nekoliko pripremnih bljeskova pre nego to fotoaparat zaista napravi sliku. Na ovaj nain, zenice se skupljaju pre glavnog bljeska, pa je efekat crvenih oiju znatno manje primetan. Izbegavajte fotografije sa mnogo praznog prostora jer ovakve slike esto izgledaju dosadno. Bolje rezultate moete postii ako dozvolite da subjekt ispuni kadar ili sliku obogatite dodatnim detaljima. Pokuajte da slikate iz razliitih perspektiva. Fotografije ljudi i dogaaja napravljene iz neobinih uglova esto se izdvajaju od ostalih. Eksperimentiite tako to ete postaviti aparat na pod ili pokuajte da uhvatite dogaaj sa vee visine. Slike koje su snimljene u monohromatskoj tehnici mogu da ostave bitno drugaiji utisak od obinih, kolor fotografija. Ovakvi snimci istiu teksturu povrine. Nemojte se plaiti da uklonite subjekt iz centra kadra. Fotografije na kojima se subjekti nalaze blie ivici kadra mogu da izgledaju dinaminije nego kada
60
Eksperimentiite sa fotografisanjem iz neobinih uglova. Pravilo treina Podela okvira na treine, postavljanjem etiri linije dve horizontalne i dve vertikalne. Elementi slike kao to su horizonti, ljudi, zgrade, itd. se postavljaju se du ovih linija. Na ovaj nain fotografija postaje interesantnija i vizuelno privlanija ljudskom oku. Na primer, protret u kojem se lice nalazi sa jedne strane slike i gleda u sliku je interesantniji od slike istog lica, postavljenog u sredinu i snimljenog kako gleda van slike.
se subjekt nalazi u centru. Za vie informacija, pogledajte okvir Pravila treine. I naravno, uvek imajte pri ruci rezervni set baterija.
61
4.tampanje digitalnih fotografija

4.1 U emu je razlika izmeu tampanja konvencionalnih i digitalnih fotografija?
ispune neophodne standarde. Termo-sublimacijski tampai postiu daleko najbolje rezultate. Kratak prikaz tehnologije koja se koristi u ovoj vrsti ureaja objanjava zato je to tako: Tokom procesa termo-sublimacije, zagreva se poseban sloj filma koji sadri osnovne tamparske boje cijan, magentu i utu. Isparenje boja koje se oslobaa tokom procesa zagrevanja, razliva se direktno na specijalnu vrstu papira. Kontrolom jaine zagrevanja odreuje se veliina take i tako dobijaju foto-realistine slike (bez rastera) sa savrenim prelazima boja. Prednosti ovog procesa postaju naroito vidljive u prikazu boja i senki sa veoma finim prelazima u tonovima. Dobri termo-sublimacijski tampai nanose na papir i poseban zatitni sloj, kako bi fotografija to due trajala. Obino je ovo deo trake sa mastilom koju koristi sm tampa. Ovako visok kvalitet ne moe se postii sa ink-det i ostalim sistemima za tampanje koji koriste tehniku rasterizacije. Kvalitet tampe dodatno je poboljan upotrebom transparentnih postojanih boja, to omoguava dobijanje novih nijansi postavljanjem taaka boje jedne iznad druge. Olympuso-
U dananje vreme, ako svoje digitalne fotografije odnesete u foto radnju, dobiete slike na istoj vrsti foto papira kao to je ona na kojoj se tampaju filmske fotografije. Ovo je zato to foto laboratorije koriste istu vrstu procesa za tampanje digitalnih i filmskih fotografija jedina razlika je u tome to nema razvijanja filma. Drugim reima, bez obzira da li je u pitanju film ili digitalna fotografija nema razlike u kvalitetu tampe.
4.2 Da li se slike mogu da se tampaju kod kue?
Zahvaljujui jednostavnosti upotrebe i sposobnosti da brzo proizvedu rezultate visokog kvaliteta, kuni foto-tampai uivaju veliku popularnost meu korisnicima digitalnih fotoaparata. Za tampanje vam ak nije potreban ni PC raunar dovoljno je da poveete aparat koji podrava PictBridge standard sa tampaem koji takoe podrava ovaj komunikacioni protokol. Mnogi tampai su opremljeni itaem memorijskih kartica, to dodatno olakava tampanje, dok neki drugi poseduju sopstveni LCD ekran i osnovne funkcije za obradu slike, pa fotograf moe da napravi poslednje izmene na samom tampau. Tu su, naravno, i prenosivi modeli. Na raspolaganju vam je veliki broj opcija za tampanje. Ipak, ne moe svaki tampa da proizvede realistinu sliku. Zato je dobro da se pre kupovine dobro informiete o razliitim modelima i, ako je mogue, uporedite njihove otiske. Kolor laser, tvrdi ink-det, ili termo-fuzioni tampai teko da predstavljaju idealan izbor ako su vam neophodni fotorealistini otisci. Samo termo-sublimacijski tampai i tampai sa tenim mastilom (ink-jet) mogu da
62
63

Termika glava Traka sa mastilom ppi Broj piksela po inu. Mera za odreivanje rezolucije digitalnih fotografija. Naalost, upotreba termina dpi, umesto ppi, postala je rairena i uobiajena praksa, tako da ak i profesionalni programi za obradu slike, kao to je Adobe Photoshop, izraavaju rezoluciju slike u dpi. Kako bi itanje ove broure uinili to jednostavnijim, i mi emo se pridravati ove konvencije
tampaa. Danas postoji veliki izbor najrazliitijih vrsta fotopapira. Pored sjajnih, na raspolaganju su papiri sa hrapavom povrinom, papiri koji proizvode efekat vodenih boja, kao i oni ija je tekstura nalik svili. Jedna od inovacija koja je u znaajnoj meri doprinela poboljanju kvaliteta tampe je Exif standard. Exif (engl. Exchangeable Image File Format) predstavlja format zaglavlja datoteke u kome se uvaju dodatne informacije o snimku, kao to je ina daljina, podeavanje blica, itd. Exif Print (takoe poznat kao Exif 2.2), sadri dodatne informacije koje su od posebnog znaaja za tampanje, kao to je podeavanje balansa belog, brzina zatvaraa i upotreba programa za nono snimanje. Mnogi tampai koriste ove informacije da bi znaajno poboljali kvalitet odtampanih slika. Print Image Matching (P.I.M.) i njegova poboljana verzija P.I.M. II predstavljaju inovacije koje rade na istom principu kao i Exif Print, a koriste ih Epson tampai. tampai koji poseduju integrisani ICC profil, kao na primer, Olympus P-440, imaju izuzetno visoku vernost reprodukcije. Ovakvi ureaji omoguavaju korekciju i kontrolu kvaliteta na licu mesta. ICC profil omoguava tampau da koristi upravo onu paletu boja koja je upotrebljena na fotoaparatu. I na kraju, par rei o rezoluciji. U poreenju sa visokom rezolucijom koju postiu ink-det tampai, rezolucija od 300 dpi koju ima veina termo-sublimacijskih tampaa zvui relativno slabo. Meutim, usled razlika u tehnologijama, prosto poreenje ovih
Specijalni papir
Termika glava tampaa zagreva traku sa mastilom, usled ega se boja razliva po papiru.
vi termo-sublimacijski tampai mogu da proizvedu 16.7 miliona boja, kao i 256 razliitih nijansi iste boje. Vrhunski ink-det tampai koji sadre est ili vie kolor punjenja i ultra tanke mlaznice postiu rezolucije od priblino 5760 x 1440 dpi ili vie i njihovi otisci su zaista impresivni. Najbolje je izabrati model koji koristi odvojena punjenja, tako da ne morate da zamenjujete celo pakovanje ako ostanete bez jedne od boja. Ink-det tampa ubrizgava boju, koja se nalazi u komorama glave tampaa, direktno u odgovarajuu mlaznicu. Mastilo dolazi do papira na jedan od sledea dva naina: kod tzv. bubble-jet tehnologije, tampa zagreva odgovarajuu mlaznicu, dok piezo-elektrini tampa (piezo od starogrke rei piezein (pritisnuti))koristi mali kristal koji se pod dejstvom elektrinog napona skuplja i tako isputa mastilo (piezoelektrini efekat osobina odreenih kristala da promene oblik pod dejstvom struje). Svaki model tampaa poseduje specijalni procesor koji odreuje koje mlaznice treba da se zagreju ili aktiviraju. Iako ovaj sistem proizvodi fotografije iz rasterizovanog obrasca, ink-det tampai vrhunskog kvaliteta ipak mogu da naprave izuzetno dobre otiske do formata A3. Izbor papira ima veliki uticaj na kvalitet odtampane fotografije. Da biste postigli najbolje rezultate, koristite vrstu papira (i mastila) koje je preporuio proizvoa
dpi Broj taaka po inu. Jedinica mere koja se koristi u tampanju i slui za izraavanje geometrijske rezolucije slike. Imajte na umu da ink-det tampai koriste veliki broj taaka da bi prikazali boju na jednom pikselu i da zbog toga imaju tako visoke dpi rezolucije.
64
65

vrednosti ne prua odgovarajuu sliku sposobnosti obe vrste tampaa. injenica da termo-sublimacijski tampai proizvode znaajno kvalitetnije slike, samo potkrepljuje ovu tvrdnju. kopija odmah nakon slikanja ili kasnije. Ove informacije se uvaju DPOF formatu koji oitava tampa kod kue ili u foto radnji. Postoje brojni naini za slanje slika u foto radnju. Fotografi koji poseduju PC raunar i vezu sa internetom mogu da prebace svoje datoteke u online foto laboratoriju. Odtampane fotografije stiu obinom potom, nekoliko dana kasnije. Meutim, ako korisnik eli da odtampa veliki broj slika ili da napravi nekoliko otisaka fotografija u visokoj rezoluciji, slanje slika preko interneta moe da bude nepraktino. U ovakvim situacijama, terminali za tampanje predstavljaju jeftinu i jednostavnu alternativu. Ovakve radne stanice, kao to je, na primer, Olympus Picture Express, mogu se nai u mnogim foto radnjama, kafeima, ili aerodromskim ekaonicama. Ovi ureaji su veoma jednostavni za upotrebu i sastoje se od ekrana osetljivog na dodir i leita za skoro sve vrste memorijskih medija od xD-Picture kartica do kompakt diskova. Nakon ubacivanja odgovarajueg medija, podaci se veoma brzo oitavaju i na ekranu se pojavljuju sliice fotografija. Nakon toga, korisnik samo treba da izabere snimke koje eli da odtampa, saeka par trenutaka i preuzme svoje fotografije. Uz Olympus Picture Express, itav proces traje oko 11 sekundi po slici.
4.3 Da li foto radnje i laboratorije tampaju i digitalne fotografije?
Ba kao i kod filma, svoje digitalne fotografije moete da odnesete u foto radnju ili u foto-laboratoriju i dobijete odtampane fotografije. Iako slike ne stiu odmah, kao to je to sluaj sa tampanjem kod kue, ova usluga je, obino, jeftinija. Jo jedno od reenja koje se nedavno pojavilo na tritu je foto terminal. Ovakvi ureaji, koje esto nalazimo u foto radnjama ili na aerodromima, omoguavaju vam da svoje slike odtampate brzo i po veoma povoljnoj ceni. Ali, kako da budete sigurni da ete dobiti fotografije koje elite? Standard po imenu DPOF (Digital Print Order Format) u velikoj meri olakava oznaavanje slika za tampu. Zahvaljujui ovom standardu, korisnik moe da izabere slike koje eli da odtampa i odredi broj
4.4 Do koje veliine se moe uveati digitalna fotografija?
Kao i bilo koji tradicionalni slajd ili negativ, digitalna fotografija moe da se uvea neogranieni broj puta. Ipak, sa poveanjem dimenzija, opada i kvalitet slike, a odtampana fotografija moe da postane zamuena ili pone da pokazuje znake pikselizacije. Svaka slika je nainjena od velikog broja pojedi66 67

nanih piksela. Redosled piksela koji su poreani u redove i kolone, ini vidljivu sliku. Sa poveanjem slike, poveava se i veliina svakog pojedinanog piksela. Kada slika dostigne odreenu veliinu, ljudsko oko prestaje da vidi jednu celinu sastavljenu od zbira svih piksela, ve poinje da vidi piksele kao zasebne objekte. Drugim reima, ako elite da tampate digitalne fotografije na velikim formatima (veim od A4), uverite se da fotoaparat koji elite da kupite ima rezoluciju koja je dovoljno velika da moe da podri ovakve zahteve. Pojedini modeli fotoaparata poseduju specijalnu funkciju koja optimizuje podatke za tampanje na velikim formatima. Ovo se postie tako to poseban algoritam vri inteligentni proraun sirovih informacija o slici kako bi se dobila rezolucija koja je vea od one na CCD senzoru. Ovaj sistem daje bolje rezultate nego obina interpolacija kompresovanih datoteka. Na sledeoj strani se nalazi tabela na kojoj su prikazane preporuene dimenzije otisaka za razliite vrste digitalnih fotografija. Ova tabela predstavlja koristan vodi za tampanje vaih digitalnih radova.
68
69

Polazei od injenice da skoro svi digitalni fotoaparati snimaju slike u rezoluciji od 72 dpi, izraunali smo odgovarajue dimenzije otisaka za navedene dpi vrednosti. Imajte na umu da su ovde navedene orijentacione vrednosti. U stvari, mnoge fotografije mogu kvalitetno da se odtampaju i na veim formatima. Rezolucija slike (data u dpi) moe da se menja u mnogim grafikim programima, uglavnom pod stavkom menija Picture size (veliina slike). Izaberite rezoluciju koja vam najvie odgovara: 150 dpi za dobre rezultate. 300 dpi za tampu odlinog kvaliteta, kao i za profesionalnu tampu (premda posteri i drugi materijali koji nisu namenjeni za posmatranje iz neposredne blizine mogu da imaju i manju rezoluciju) Za poreenje, standardni formati papira su:
Podrazumevana rezolucija slike na fotoaparatu (72 dpi) 640 x 1,024 x 1,280 x 480 piksela 768 piksela 960 piksela
tampa irina x visina
tampa irina x visina
na 150 dpi) 10.84 x 8.13 cm 17.34 x 13.00 cm 21.67 x 16.26 cm 27.09 x 20.32 cm 34.68 x 26.01 cm 38.74 x 28.99 cm 43.35 x 28.72 cm 43.35 x 32.51 cm 47.68 x 35.76 cm 54.19 x 40.64 cm 55.27 x 41.45 cm 59.06 x 44.30 cm 61.77 x 46.33 cm
na 300 dpi) 5.42 x 4.06 cm 8.67 x 6.50 cm
irina x visina
DIN format A0 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10
10.84 x 8.13 cm 13.55 x 10.16 cm 17.34 x 13.00 cm 19.37 x 14.49 cm 21.67 x 14.36 cm 21.67 x 16.26 cm 23.84 x 17.88 cm 27.09 x 20.32 cm 27.64 x 20.73 cm 29.53 x 22.15 cm 30.89 x 23.16 cm
118.90 cm x 84.10 cm 84.10 cm x 59.40 cm 59.40 cm x 42.00 cm 42.00 cm x 29.70 cm 29.70 cm x 21.00 cm
1,600 x 1,200 piksela 2,048 x 1,536 piksela 2,288 x 1,712 piksela 2,560 x 1,696 piksela 2,560 x 1,920 piksela 2,816 x 2,112 piksela 3,200 x 2,400 piksela 3,264 x 2,448 piksela 3,488 x 2,616 piksela 3,648 x 2,736 piksela
21.00 cm x 14.80 cm 14.80 cm x 10.50 cm 10.5 cm x 7.40 cm 7.40 cm x 5.20 cm 5.20 cm x 3.70 cm 3.70 cm x 2.60 cm
70
71
5. Arhiviranje digitalnih fotografija

Sreom, ovakvi programi postoje. Oni, uglavnom, kreiraju katalog sastavljen od jednog ili vie foldera. Katalozi prikazuju umanjene slike originalnih fotograja i upuuju na mesta na kojima su smetene datoteke. Katalozi se snimaju na hard disk raunara ili kompakt disk. U dananje vreme, DVD diskovi postaju sve popularnija alternativa za arhiviranje velikog broja slika. Uz odgovarajui program, moete da otvorite katalog sa slikama i brzo pregledate sliice kako biste nali fotograju koju elite da prikaete. Program Olympus Master ponudio je pouzdano i jednostavno reenje koje brzo i ekasno organizuje i obrauje ne samo fotograje, ve i druge multimedijalne sadraje, poput video zapisa i zvuka. Ovaj program, koji je odnedavno dostupan i na srpskom jeziku, automatski identikuje tip fotoaparata koji je povezan sa raunarom i tako omoguava jednostavno i brzo prebacivanje datoteka. Pored toga, Olympus Master vam omoguava da prilagodite i doradite svoje slike na primer, u funkciji Panorama, moete da napravite panorama sliku slobodnim spajanjem fotograja koje su napravljene Olympusovim digitalnim fotoaparatom. Pored toga, verzija Olympus Master Plus nudi dodatne mogunosti za pripremu poruka elektronske pote, pravljenje HTML foto albuma, rezervnih kopija datoteka, kao i brojne mogunosti za obradu slike i video zapisa. Program poseduje predloke na koje moete da zalepite svoje fotograje i tako napravite
5.1 Da li postoje posebni programi za arhiviranje digitalnih fotografija?
Ovaj posao, naravno, moete da zavrite i tako to ete sami da napravite foldere u koje ete premestiti svoju digitalnu kolekciju. Meutim, kako se koliina datoteka poveava, voenje evidencije o fotograjama postaje sve tee. Zamislite da u gomili datoteka koje nemaju jasna, intuitivna, imena, traite neku odreenu fotograju. Verovatno ete morati da otvarate jednu po jednu sliku, dok ne pronaete onu koju ste traili. Sve bi ovo bilo mnogo jednostavnije da imate neki softver koji bi umesto vas arhivirao i organizovao kolekciju fotograja.
72
73

zanimljive kalendare, menije ili kontakt liste. Tu su i funkcije kao to je reprodukcija slajdova sa muzikom podlogom i slobodna panorama (za povezivanje vie fotograja u jednu). Naprednim korisnicima i profesionalcima je na raspolaganju program Olympus Studio. Pored brojnih opcija za ureivanje i obradu slike, ovaj program poseduje funkciju za razvijanje RAW slika, kao i posebnu funkciju za uporeivanje slika.
5.2 Kakav mi je hardver neophodan za arhiviranje fotograja?
diskove treba paljivo uvati. Savetujemo vam i da svakih nekoliko godina napravite nove kopije diskova, kao bi vaa arhiva slika trajala to due.
5.3 Kako se digitalne fotograje prebacuju sa memorijskih kartica?
Digitalne fotograje se mogu prebaciti na hard disk raunara bez direktnog povezivanja sa fotoaparatom. Podaci sa memorijske kartice mogu se prebaciti na neki od navedenih naina: 1. USB ita / pisa kartica omoguava veoma brz prenos podataka sa memorijske kartice na PC ili Macintosh raunar. Olympus MAUSB300, koji je kompatibilan sa xD-Picture karticama, sa lakoom se ukljuuje u bilo koji raunar koji poseduje USB prikljuak i biva automatski prepoznat kao spoljanji disk. Korisnik pristupa ovakvom disku uz pomo uobiajenog softvera za pregled sadraja foldera (npr. Windows Explorer, itd.). Ureaj dobija struju iz raunara pa mu nisu potrebni nikakvi dodatni izvori napajanja ili kablovi. I drugi proizvoai nude iroku paletu slinih ureaja. 2. PC-card adapter omoguava brzo i jednostavno kopiranje podataka na prenosni (laptop, tj. notebook) raunar, ili na obian PC, ako je opremljen odgovarajuim hardverom i softve-
Digitalne fotograje se obino najpre(prvo?) prebacuju na hard disk raunara. Ipak, ovakav nain arhiviranja nije idealan, jer se hard diskovi ponekad kvare, to moe da dovede do deliminog ili potpunog gubitka dugo i paljivo prikupljanih slika. I dok se tekstovi ili tabele mogu, barem delimino, ponovo napisati, gubitak digitalne fotograje ravan je gubitku negativa u svetu lmskih fotoaparata, jer svaka slika predstavlja nezamenjivi original. Upravo iz ovog razloga, treba paljivo razmotriti opcije za pravljenje i uvanje rezervnih kopija na spoljanjim memorijskim jedinicama, kao to su CD ili DVD diskovi. Za ovaj proces e vam biti neophodan ureaj za snimanje diskova (CD ili DVD reza). Ovi ureaji koriste laserski zrak kako bi ugravirali, odnosno upisali podatke na CD ili DVD. U principu, svaki CD moe da primi do 700 MB podatka, dok na obian, jednoslojni (singlelayer) DVD staje do 4.7 GB. Meutim, povrine CD i DVD diskova su prilino osetljive, pa ogrebotine, toplota ili sunevo svetlo mogu da dovedu do oteenja medija i gubitka podataka. Zbog toga ove
74
75

rom. Dostupni su adapteri za bukvalno sve vrste izmenjivih medija.
5.4 Kako da poveem svoj digitalni fotoaparat sa raunarom i prebacim slike?
Ako predpostavimo da su prisutni svi neophodni upravljaki programi, te da interfejs digitalnog fotoaparata odgovara onom na raunaru, samo povezivanje je krajnje jednostavno. Skoro svi modeli aparata koriste USB interfejs koji se deli na dve osnovne verzije: USB 1.1 i USB 2.0. Ovaj drugi je dostupan u tri razliite brzine rada: Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed (1.5 MBit/s).
Velika veina modernih fotoaparata koristi USB 2.0 Full Speed. Razvoj USB Storage Class tehnologije (klasa ureaja za skladitenje takoe poznata pod nazivom USB AutoConnect) omoguio je jo jednostavniji rad. Veina raunarskih sistema koji poseduju USB Storage Class ne zahteva instalaciju bilo kakvog upravljakog programa. Samo poveite fotoaparat sa odgovarajuim USB prikljukom i raunar e ga prepoznati kao dodatni disk. Slike se prebacuju u eljene foldere uobiajenim metodom prevuci i otpusti ili bilo kojim drugim sistemom kopiranja koji je dostupan na vaem operativnom sistemu. Na slian nain funkcionie i IEEE 1394 interfejs, takoe poznat pod imenom Firewire ili, kod odreenih prozvoaa, i.Link.
5.5 Koji su najvaniji formati datoteka?
Bit Binarna cifra Najmanja digitalna jedinica. Moe da se nalazi samo u jednom od dva stanja (0 ili 1). Osam bitova ini jedan bajt
Postoji veliki broj razliitih formata u kojima moete sauvati svoje digitalne slike. Ipak, dva formata su poslednjih godina postala do te mere zatupljena, da ih moemo nazvati standardnim. Ove formate podrava i Exif sistem za dodavanje informacija datotekama. Prvi od njih je uvrstio svoj poloaj u svetu fotograje sa pojavom digitalne obrade slike. Originalno napravljen za upotrebu na Macintosh raunarima, Tagged Image File Format, ili skraeno TIFF, izborio je, nakon brojnih poboljanja, svoje mesto u PC taboru. Glavna prednost TIFF formata je njegova eksibilnost. Ovaj format moe da se koristi za uvanje bilo koje nijanse bilo koje boje, od 1 do 32bitne palete. Potpuna podrka za CMYK paletu boja ini ovaj format najvanijim standardom u oblasti tampanja i raunarske pripreme za tampu (DTP). Izaberite TIFF format ako elite da koristite svoje slike u DTP programu ili elite da ih obradite na nekom drugom mestu.
76
77

JPEG/JPG Joint Photographic Experts Group. Vrsta kompresije sa gubitkom podataka, koja omoguava izbor stepena kompresije. Poto su informacije o osvetljenosti vanije od podataka o bojama, veina piksela uva samo infromacije o osvetljenosti. (MPEG)
Drugi standardni format, sa poznatom skraenicom JPEG (Joint Photographers Expert Group), postao je izuzetno popularan ne samo zbog toga to je veoma pogodan za primenu na Internetu. Ovaj format podrava potpuni opseg boja i ima veoma male zahteve za memorijskim prostorom (uz manji ili vei gubitak u kvalitetu slike). Slika sa potpunim opsegom boja, sauvana u JPEG formatu, zauzima smo deli prostora koji bi bio potreban za skladitenje TIFF formata uz LZW kompresiju. JPEG format koristi algoritam koji analizira boje i informacije o slici i tokom kompresije, eliminie neke od njih kao redudantne (suvine). Pored toga, JPEG format omoguava podeavanje nivoa kompresije. Ako elite da sauvate prostor, izaberite kompresiju koja e znaajno smanjiti veliinu slike. Zbog ovakvih kvaliteta, JPEG je postao uobiajen format za upotrebu na internetu. Ako planirate da postavite fotograju na svoju web stranicu, obavezno je sauvajte u JPEG formatu. Naravno, postoje i brojni drugi formati. Profesionalni fotogra i oni kojima su potrebni izuzetno isti podaci (na primer za ureivanje na raunaru ili za naune fotograje), mogu da koriste jedan drugaiji format koji je dostupan na nekim profesionalnim modelima digitalnih fotoaparata. U pitanju je RAW format, koji pravi ist zapis onoga to je uhvaeno na CCD senzoru. Drugim
reima, fotoaparat ne vri nikakvu obradu slike, kao to je npr. balans belog. Na ovaj nain se dobija digitalni negativ koji kasnije moe da se obradi uz pomo odgovarajueg softvera (npr. Olympus Master/Olympus Studio ili Adobe Photoshop CS). Iako RAW format prenosi podatke bez gubitaka, fotograje snimljene u ovom formatu zauzimaju znaajno manje prostora nego one koje su sauvane u TIFF formatu. Meutim, veina uobiajenih programa za obradu slika ne moe da otvori RAW datoteke. Za ovo moe da bude neophodan dodatni program (tzv. plugin) za profesionalni softver, kao to je Adobe Photoshop (od verzije 6).
5.6 Kako da prebacim slike na DVD i CD?
LZW Posebna vrsta kompresije koju su razvili Lempel, Zif i Welsh. Ova kompresija smanjuje veliinu datoteke (za bilo koju vrstu datoteka, a ne samo za slike), bez gubitka kvaliteta.
Pored ureaja za snimanje DVD ili CD medija, za ovu operaciju e vam, u veini sluajeva, biti potreban softver za snimanje kompakt diskova. Moderni programi za ovakve vrste su, uglavnom, veoma jednostavni i imaju prepoznatljiv korisniki interfejs koji lii na onaj koji koriste i ostale aplikacije operativnog sistema. Bolji programi za obradu slike, poseduju ugraenu funkciju direktnog snimanja CD ili DVD diskova, bez upotrebe posebnog softvera.
Pre nego to prebacite digitalne fotograje na DVD
78
79

ili CD, razmislite o tome koji e operativni sistemi morati da proitaju va disk. Ako elite da svoj disk uinite dostupnim i PC i Macintosh korisnicima, konsultujte uputstvo za upotrebu programa za snimanje ili odeljak Pomo. Kada izaberete slike koje elite da prenesete na CD, odnosno DVD, moete da zaponete proces snimanja. Ne zaboravite da ukupna veliina svih fotograja ne sme da pree kapacitet medija koji koristite (oko 700 MB za CD i 4.7 GB za jednoslojni DVD). Na kraju, proverite kompakt disk koji ste napravili. Samo ubacite DVD/CD u neki drugi ita i otvorite neku od datoteka.
80
81
6. Kompresija podataka
6.1 Koliko prostora zauzimaju digitalne fotografije? 6.2 Koji su najvaniji metodi kompresije i po emu se razlikuju?
Bajt Bajt se sastoji od 8 bita i predstavlja jedan od 256 moguih karaktera, brojeva ili nijansi boja.
Da bismo izraunali koliki prostor na memorijskoj kartici zauzima jedna fotografija, pomnoiemo broj horizontalnih i vertikalnih piksela. Prema tome, slika dimenzija 3,200 x 2,400 piksela daje vrednost od 7,680,000 piksela. Meutim, poto se informacije o osvetljenosti crvene, zelene i plave boje snimaju posebno za svaki piksel, ovu meuvrednost moramo da pomnoimo sa tri. Tako dobijamo potreban kapacitet od 23,040,000 bajtova, odnosno 22 megabajta (MB). Ako koristite karticu od 32 MB, imaete mesta samo za jednu ovakvu sliku. Na sreu, retko je kada potrebno snimiti ovako veliku sliku bez kompresije. Na primer, SHQ kvalitet snimanja prua kvalitet koji je skoro jednak onom koji se dobija iz nekompresovanih datoteka, ali zahteva samo deli kapaciteta memorije. Memorijska kartica iz naeg primera bi, u ovom sluaju, mogla da primi oko 6 fotografija snimljenih u SHQ kvalitetu, u rezoluciji od 3,200 x 2,400; u HQ kvalitetu, na ovu karticu bi stalo oko 18 snimaka. Veina dananjih modela fotoaparata nudi izbor izmeu nekoliko nivoa kompresije. Na ovaj nain moete da napravite izbor kvaliteta i veliine datoteke, prema svojim potrebama i/ili preostalom prostoru na kartici. Mnogi modeli fotoaparata prikazuju priblian broj slika, odreenog kvaliteta koje mogu da stanu u preostali prostor na memorijskoj kartici.
Kompresija Kompresija predstavlja smanjenje veliine datoteke, npr. datoteke za slike ili video zapise. Uz pomo posebnih algoritama, podaci se uvaju u novom formatu za znatno efikasniji nain. Prednosti su oigledne: na hard disk raunara ili memorijsku karticu moe da stane mnogo vie podataka.
Postoje dve razliite vrste kompresije: Kompresija bez gubitka podataka i kompresija sa gubitkom podataka. Kompresija bez gubitka podataka smanjuje veliinu potrebnog prostora efikasnijim reorganizovanjem podataka, ali bez gubitaka, to predstavlja i oiglednu prednost ovog metoda. Evo primera: predpostavimo da slika u jednom redu sadri piksele sledeih boja:
belo, belo, belo, belo, crveno, crveno, crveno, uto, uto, itd. Kompresija bez gubitka podataka reorganizuje informacije na sledei nain:
4x 3x 2x
Kao to moete da vidite na dijagramima, koliina podataka znaajno je smanjena bez izmena u sadraju. Primer kompresije bez gubitka podataka je LZW kompresija koja se koristi u TIFF formatu. Kompresija sa gubitkom podataka radi na sasvim drugaijem principu. Ovaj sistem je zasnovan na injenici da ljudsko oko moe da razlikuje samo oko 2,000 boja u jednom trenutku. To znai da uopte nema potrebe za snimanjem 16.7 miliona boja (paleta od 16.7 miliona boja je sastavljena od 256 boja (crvena) x 256 boja (zelena) x 256 boja (plava)).
82
83
Ovo je glavna komponenta kompresije sa gubitkom podataka. Ovaj sistem pretrauje sliku u potrazi za suvinim, odnosno redudantnim bojama i jednostavno ih brie. Na vama je samo da izaberete stepen kompresije u meniju fotoaparata, ili nakon prenoenja datoteka na raunar, u programu za obradu slike, kao to je Adobe Photoshop. Evo jo jednog primera: predpostavimo da slika sadri piksele u sledeim bojama: odtampate u visoko kvalitetnom formatu, tj. onom koji ima najmanji nivo kompresije. Uprkos upotrebi kompresije sa gubitkom podataka, Formati datoteka na Olympusovim fotoaparatima RAW TIFF belo, belo, svetlo crveno, ruiasto, crveno, tamno crveno, crveno, ruiasto, itd. algoritam za kompresiju prepoznaje slinost izmeu razliitih nijansi crvene i zajedno ih kompresuje na sledei nain: JPEG (SHQ, HQ, SQ1, SQ2) SHQ mala kompresija, visok kvalitet SQ2 velika kompresija, nizak kvalitet
bez gubitaka X X
sa gubicima
JPEG datoteke i dalje pruaju odline rezultate za veinu primena. U stvari, moemo rei da je u obinoj tampi veoma teko ako ne i nemogue primetiti razliku izmeu SHQ JPEG i TIFF datoteke.
belo, belo, svetlo crveno, svetlo crveno, crveno, crveno, crveno, svetlo crveno Vii nivo kompresije dao bi sledee rezultate:
belo, belo, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno. Dakle, kada se povea nivo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u JPEG datotekama sa visokim stepenom kompresije), postaje tee napraviti tanu reprodukciju kontura objekta. Ipak, ako vam je samo potrebna sliica na ekranu, moete slobodno da smanjite veliinu sa oko 2 megabajta na manje od 100 kilobajta, bez vidljivog gubitka kvaliteta slike. Ako elite da odtampate sliku, bolje je da je
84 85
6.3 Koji stepen kompresije najvie odgovara razliitim primenama? 6.4 Da li se prostor za arhiviranje moe osloboditi bez upotrebe kompresije?
U veini sluajeva ne moete da budete sigurni da li e slike koje ste napravili biti namenjene za tampanje ili samo za prikazivanje na ekranu raunara ili televizora. Zato je bolje da fotoaparat podesite tako da uvek snima u najviem dostupnom kvalitetu (SHQ ili TIFF). Svoje fotografije uvek moete naknadno da smanjite uz pomo softvera za obradu slike.
Niska kompresija
Slike bez kompresije, ili sa minimalnom kompresijom i visokom rezolucijom predstavljaju odlino reenje za tampanje i ureivanje na raunaru, dok je visoka kompresija izuzetno pogodna za slike koje se postavljaju na internet stranice (vie informacija o upotrebi slika na internetu moete pronai u odeljku 7.)
Ako nakon kopiranja slika na raunar elite da oslobodite prostor na hard disku bez upotrebe kompresije, pravo reenje moe da bude neki od brojnih programa za arhiviranje podataka. Ovi programi prebacuju jednu ili vie datoteka u posebnu, komprimovanu, datoteku (arhivu). Ovakav nain arhiviranja, da se posluimo metaforom, kopira ili premeta datoteke u jednu vrstu kompresione aure. Izvlaenje datoteka iz arhive (ekstrakcija) ne dovodi do bilo kakvih promena u njenoj originalnoj strukturi, niti do gubitka kvaliteta. Najpoznatiji programi za arhiviranje su WinZIP (za PC sisteme) i StuffIt (za Macintosh). Ovakvi programi se koriste u najrazliitije svrhe i esto se upotrebljavaju za slanje vie datoteka elektronskom potom.
Visoka kompresija
86
87
6.5 Da li tokom kompresije (ili dekompresije) dolazi do gubitka u broju piksela?
Ne. Rezolucija u pikselima ostaje ista kod svih oblika kompresije. Rezoluciju slike moete da smanjite runo, i tako oslobodite dodatni prostor na disku, ili nekom drugom mediju za skladitenje. Na primer, rezolucija od 1280 x1024 piksela moe da bude dovoljna za prikaz slike na monitoru.
kroz isti sistem kompresije koji joj oduzima jo jedan mali deo informacija o slici. Zbog toga se preporuuje da se obrada slike vri iskljuivo u formatu koji ne dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF), a tek na kraju sauva kao JPEG. Mi vam preporuujemo sledeu strategiju: sauvajte najvanije slike u formatu koji ne dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF) i prebacite ih na CD ili DVD, a da biste utedeli vreme i trud, slike koje elite da prikaete na monitoru ili upotrebite na internetu sauvajte u kompresovanom formatu.
6.6 Da li se ista fotografija moe sauvati u vie razliitih formata?
Jednom snimljena digitalna fotografija moe da se konvertuje u bilo koji format, uz pomo softvera za obradu slike. Na kraju krajeva, upravo je ovo jedna od velikih prednosti digitalne obrade fotografija. Meutim, ne treba zaboraviti da, iako programi za obradu slike mogu da poboljaju odreene kvalitete fotografije, kao to su boja ili kontrast, nikakva naknadna intervencija ne moe da vrati ili da napravi detalje koji nisu snimljeni ili su izgubljeni tokom kompresije slike. Ako ste fotografiju sauvali uz pomo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u JPEG formatu), naknadnim snimanjem u format bez gubitka podataka, ne moete da vratite informacije koje su izgubljene tokom prvobitne kompresije. Obratite panju na sledee: svaki put kada u programu za obradu slike otvorite, izmenite, a zatim ponovo sauvate JPEG datoteku, ona ponovo prolazi
88
89
7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.1 Koji su najznaajniji programi za obradu slike?
Da budemo jasni ne moe se rei da postoji jedan, najbolji i najvaniji program za obradu slike. Skoro svi uobiajeni programi odlino vladaju osnovnim funkcijama koje su potrebne za obradu digitalne fotografije. Razlike su u dodatnim karakteristikama. Iako ne postoji jasno razgranienje, moemo rei da se ovakvi programi dele na one koji su napravljeni za profesionalce i one koji se koriste za line potrebe. Program Photoshop, kompanije Adobe, ili Painter koji je delo kanadskog proizvoaa Corel, primeri su softvera koji je napravljen za profesionalnu upotrebu. Ovi programi nude iroku paletu najrazliitijih funkcija, kao to je, na primer, simulacija crtea ili efekti za profesionalnu obradu. Meutim, ovako bogat softverski paket ima i svoju (ne malu) cenu. Pored programa Olympus Master i Olympus Master Plus, i mnoge druge kompanije proizvode programe koji po pristupanoj ceni nude visok nivo funkcionalnosti, prilagoen amaterskom tritu. Mnogi od njih se isporuuju uz digitalne fotoaparate i nude impresivan skup veoma kvalitetnih funkcija za obradu slike. Neki programi poseduju funkcije koje su, donedavno, bile rezervisane iskljuivo za profesionalne aplikacije. Dramatian porast potranje za ovakvom vrstom softvera, predstavlja jo jedan dokaz o intenzivnom razvoju u oblasti digitalne fotografije. Zato i nije nikakvo iznenaenje to kompanije redovno predstavljaju nove i unapreene verzije svojih programa i neprestano uvode nove proizvode na trite. Ako elite da odrite korak sa
tehnologijom koja se izuzetno brzo razvija, redovno itajte foto i raunarske magazine i proveravajte informacije na internetu.
7.2 Kako poslati digitalne fotografije elektronskom potom?
Sve to se nalazi u digitalnom formatu moe se poslati elektronskom potom. Sa dananjim programima za elektronsku potu, kaenje fotografije je krajnje jednostavna procedura. Veina programa poseduje posebno dugme za dodavanje datoteke, koje se, uglavnom, nalazi na traci sa alatkama. Sve to korisnik treba da uradi je da izabere datoteke i prikai ih uz poruku.
90
91

7.3 Da li se digitalne fotografije mogu preneti mobilnim telefonom? 7.4 Kako da postavim slike na internet?
Naravno. Pored slanja fotografija, snimljenih uz pomo ugraene kamere, preko MMS (Multimedia Messaging Service) servisa, mobilni telefon moe da se koristi i za prenos fotografija visoke rezolucije koje su snimljene digitalnim fotoaparatom i sauvane na prenosnom raunaru.
PCMCIA Personal Computer Memory Card International Association. Meunarodni komitet za standardizaciju memorijskih kartica. PC-kartica Poznata i pod imenom PCMCIA kartica. Mali ureaj koji se uglavnom koristi na prenosnim (notebook) raunarima. PC-kartica moe da funkcionie kao modem, medij za skladitenje ili interfejs za neki od spoljanjih ureaja, npr mobilni telefon.
Za ovo e vam biti potreban mobilni telefon koji poseduje modem to je karakteristika koju ima velika veina modernih telefona. Obino se mobilni telefon specijalnim kablom povezuje sa PC karticom (PCMCIA kartica) koja se ubacuje u odgovarajui ulaz na notebook raunaru. Ipak, ovaj metod povezivanja na internet pati od jednog ozbiljnog veoma nedostataka, a to je brzina ili, bolje reeno, nedostatak brzine. Veina dananjih mobilnih telefona moe da prenosi podatke brzinom of 9,600 ili 14,400 bita u sekundi. Internet konekcija od 1 ili 6 Mbit/s, ili kuna DSL veza je oko 6,000 puta bra! Smatra se da e uvoenje UTMS tehnologije omoguiti znaajno bri prenos podataka mobilnim telefonom. Dakle, ako elite da prenesete podatke na ovaj nain, obavezno ih prvo kompresujte. Za vie informacija o kompresiji, pogledajte odeljak 6.4.
HTML Hypertext markup language. Format datoteke koji se koristi na internetu (pogledajte i odrednicu HTML u reniku pojmova)
Da bi mogle da se vide na internetu, slike moraju da budu sauvane u GIF ili, jo bolje, u JPEG ili PNG formatu. Ako su slike koje elite da postavite na internet ve kompresovane u nekom od ovih formata, sve to vam je potrebno je program za ureivanje stranica koji e vas potedeti programiranja u HTML jeziku.Veina ovakvih programa dostupna je besplatno (freeware) ili uz simbolinu nadoknadu (shareware). U poslednje vreme se moduli za ureivanje HTML stranica ugrauju i u neke od ozbiljnijih tekst procesora, kao to je Microsoft Word. Ovakvi dodaci vam omoguavaju da pripremite stranicu u programu za obradu teksta, a zatim je sauvate kao HTML dokument.
92
93

Kada pripremate internet stranicu, ne zaboravite da e svaka sliica koja se na njoj nalazi morati da bude prebaena na itaoev raunar. Zato, po pravilu, nijedna slika (ak ni one koje su veoma detaljne) ne treba da bude vea od 50 kilobajta. Fotografija koju elite da postavite na internet stranicu unosi se u HTML program. Imajte u vidu da HTML dokument ne sadri samu sliku ve samo putokaz ka lokaciji na kojoj se slika nalazi. Internet ita spaja slike i HTML tekst i prikazuje ih kao jedinstvenu stranicu koju vidite na raunaru. Ovo je vano zapamtiti jer se i HTML dokument i slike koje mu pripadaju kopiraju na internet server. Prenos podatka sa hard diska na internet server vri se uz pomo FTP programa.
7.5 Da li slike mogu da se gledaju na TV ekranu? NTSC National Television Standards Committee. Ameriki televizijski standard za kodiranje, odnosno dekodiranje boja. Koristi se u S.A.D., Japanu i nekim azijskim dravama.
Povezivanje fotoaparata sa televizorom je izuzetno lako. Kod veine modela, je dovoljno da spojite aparat i televizor uz pomo (priloenog) AV kabla i predstava moe da pone. Neki modeli fotoaparata poseduju i daljinski upravlja koji e vam dati punu kontrolu nad reprodukcijom bez potrebe da drite fotoaparat u rukama. Naravno, slike moete da prikaete i uz pomo DVD plejera koji podrava JPEG format. Meutim, za ovo je neophodno da slike iz fotoaparata prethodno prebacite na CD ili DVD (pogledajte odeljak 5.6.).
PAL Phase Alternating Line. Standard razvijen u Nemakoj, 1967. Koristi se u Evropi i mnogim drugim zemljama.
Da. CCD senzor je originalno napravljen za video kamere i podrava upravo onaj format koji je neophodan za snimanje i prikazivanje slika na PAL ili NTSC sistemu (francuski SECAM standard uglavnom nije podran). Poto i video rekorderi i televizori rade na istom principu, pregled slika napravljenih digitalnim fotoaparatom ne predstavlja nikakav problem. Pregled slika na TV ekranu predstavlja pogodan nain da prijateljima i porodici prikaete svoje fotografije u velikom formatu. Mnogi modeli fotoaparata podravaju i funkciju okretanja slike prilikom reprodukcije, tako da fotografiju uvek moete da dovedete u poloaj koji je najpovoljniji za gledanje.
94
95
8. Digitalna fotografija od A do
A
Aberacija Nepravilnost u slici prouzrokovana specifinom
AF Autofokus. AF polje merenja Taka ili oblast u kadru koja oznaava mesto sa
kojeg sistem autofokusa vri oitavanja.

Algoritam Set izuzetno preciznih radnih instrukcija koje se
arhitekturom soiva. Ove nepravilnosti ukljuuju sferne aberacije, zakrivljenje polja, komu, astigmatizam, krivolinijsko izoblienje (takoe poznato i kao jastue za igle) i hromatsku aberaciju. Ova poslednja se moe korigovati uz pomo specijalnih ED elemenata soiva.
AD konverzija Analogno-digitalna konverzija. Da bi analogni signal
(npr. fotografija) mogao da bude obraen na raunaru, potrebno ga je, najpre, pretvoriti u digitalni oblik (odnosno u poseban matematiki oblik binarnog koda). Slike se obino digitalizuju pomou digitalnog fotoaparata ili skenera.
Adapter Ureaj u koji se ubacuje memorijska kartica radi za karticu prebacivanja podataka sa ili na raunar. Adapter Adapter koji se postavlja izmeu kraja objektiva i za objektiv konverzionog objektiva. ADC Analogno-Digitalni konverter. Ureaj (hardver) koji
mogu nezavisno izvriti na elektronskom ili mehanikom ureaju. Na primer, algoritmi su pravila sabiranja i oduzimanja ili drugih raunskih operacija. Pored toga, algoritmi predstav-ljaju instrukcije definisane programskim jezikom i omogu-avaju raunaru da rei odreene probleme. U programima za obradu slike, algoritmi se koriste za razliite vrste efekata i korekcija, kao to je, na primer, 3-D Cubic ili TruePic TURBO)
Aliasing Stepenasti izgled krivih linija (u obliku piksela) i (nazubljenost) dijagonalnih ivica objekata. Do ove pojave dolazi
zato to se svi digitalizovani grafiki elementi sastoje od pojedinanih piksela. Umekavanje ivica (Antialiasing) umanjuje ovaj neeljeni efekat tako to ponovo proraunava vrednosti kontrasta izmeu oblinjih piksela i slae odgovarajue parnjake.
Analogno Suprotno od digitalno. Komponente analognih infor-
pretvara analogne informacije u digitalne (binarne) podatke. (Vidi: AD konverzija)

Aditivno meanje Opisuje sistem reprodukcije boja koji je zasnovan na
macija objedinjuju se bez jasno utvrenih koraka (npr. boje duge nisu jasno razdvojene jedna od druge). sistem koji je zajedniki razvilo nekoliko proizvoaa. Karakterie ga jednostavan rad, novi format slike (16 x 30 mm) i izbor od nekoliko formata filmova. Na magnetnu traku APS filma mogu da se zabelee i dodatne informacije, kao to su ekspozicija, otvor blende i datum. Ipak, APS nije digitalna fotografija.
APS Skraenica za Advanced Photo System. Filmski
meanju tri primarne boje (crvene, zelene i plave). Primenjuje se kod ureaja koji poseduju sopstveno osvetljenje. Na primer, televizori u boji i raunarski monitori koriste ovaj princip meanja boja.
Add-on / Add-in Dodatak programima kao to su Microsoft Excel ili
Word. Ovakvi dodaci dopunjavaju i/ili proiruju funkcije programa.

AE Automatska ekspozicija.
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
96
97
ASCII Skraenica za American Standard Code for Infor-
mation Interchange. Uobiajeni binarni kod za ukupno 128 simbola (slova, brojeva, znakova interpunkcije i specijalnih simbola, mada ne i umlauta) koji omoguava prenos podataka izmeu softvera i hardvera. ASCII kod koristi prvih sedam bitova jednog bajta. Prva 32 simbola se koriste kao kontrolni simboli, npr. za kontrolu tampaa.
Asferina soiva Doslovno: ona koja nisu sferina. Obe povrine
Autofokus u vie taaka Autofokusosvetljiva
soiva obino imaju sferian oblik. Asferina soiva imaju barem jednu povrinu koja nema oblik jedne krive linije, ve je izraena od velikog broja kompleksnih krivih. Poto je njihova izrada znatno komplikovanija, ovakva soiva se ponekad ugrauju u kvalitetne irokougaone i zum objektive kako bi popravila aberacije.
ASIC Skraenica za Application Specific Integrated Cir-
AVI
cuit. ip koji je posebno izraen za odreenu vrstu primene. U fotoaparatima se ovakvi ipovi koriste za brzu obradu snimljenih podataka.
Auto bracketing Auto bracketing je nain rada u kojem fotoaparat Banding (Savijanje) Bajt
velikom brzinom pravi seriju slika od kojih je svaka podeena na razliitu vrednost ekspozicije. Ova funkcija je veoma korisna u neuobiajenim svetlosnim uslovima, gde je teko odrediti optimalna podeavanja. Nakon fotografisanja, moete da izaberite slike koje vam najvie odgovaraju, a ostale da obriete.
Autofokus (AF) Automatsko izotravanje slike. U osnovi, postoje dva
naina rada AF sistema: metod detekcije fokusa (ili pasivni Autofokus) obino koristi CCD senzor i odreuje koliinu kontrasta ili fazne razlike u prizoru. Sistem merenja rastojanja (ili aktivni Autofokus) koristi izvor i prijemnik infracrvenog svetla. Pored toga, fotoaparat moe da koristi i ultrazvuk da bi na osnovu vremena koje je potrebno za povratak signala odredio
98
Balans belog
A B Sistem autofokusa koji oitava podatke sa nekoliko C taaka u kadru kako bi podesio otrinu slike. D Pojedini modeli fotoaparata su opremljeni AF lampicom koja osvetljava subjekt i tako pomae sis- E temu Autofokusa da pravilno izotri sliku u uslovima F slabog osvetljenja. Na ovaj nain, uobiajeni, G pasivni AF sistem (npr. detekcija kontrasta / metod fazne razlike) moe da odredi ispravan fokus ak i H u polumraku. I Skraenica za Audio Video Interleave. Standardni J format datoteke za Windows sisteme. Koristi se za K uvanje video sekvenci sa ili bez zvuka. L M N Greka u iscrtavanju slike koja se javlja u tamnim O delovima slike prilikom fotografisanja sa visokom P osetljivou. Q Binarni paket podataka sastavljen od 8 bita. Bajt R moe da predstavi vrednosti izmeu 0 i 255. Moe da opie bilo koji od 256 simbola, brojeva ili boja. S Vei broj bajtova se izraava pomou odgovarajueg slovnog prefiksa. Tako je: T 1 kilobajt = 1 KB = 1,024 bajta U 1 megabajt = 1 MB = 1,048,576 bajtova 1 gigabajt = 1 GB = 1,073,741,824 bajta V 1 terabajt = 1 TB = 1,099,511,627,776 bajtova. W Podeavanje digitalnog fotoaparata prema X odreenoj vrsti svetla (temperaturi boje), kao to je dnevno svetlo, oblano, svetlost obine sijalice ili Y neonske lampe. Na ovaj nain se postie vernija Z reprodukcija boja, a pored toga, moe da se
udaljenost objekta. Na osnovu ovih prorauna vri se automatska korekcija poloaja soiva.
99
proizvede i neki neobian efekat.
Baud Jedinica mere koja je dobila ime po francuskom
unapred odreenim vrednostima.

Blic Ureaj koji na kratko proizvodi veliku koliinu svet-
inenjeru Bodou (Baudot). Koristi se za merenje brzine prenosa podataka (1 Baud = 1 bit/sek.). Na primer, specifikacija 28,800 Bauds znai da se podaci mogu preneti brzinom od 28,800 bita u sekundi.
Bela tabla/ Ova dva efekta proizvode slike koje su sastavljene Crna tabla iskljuivo od pune bele i crne boje, kako bi naglasili
losti kako bi osvetlio subjekt. Moderni blicevi rade uz pomo cevi koje isputaju gas. Kompjuterizovani blicevi mogu da izmere i automatski kontroliu sopstveni intenzitet uz pomo senzora koji je usmeren prema subjektu. (vidi: Brojka vodilja)
Blic - Nain rada blica koji je naroito koristan prilikom dopunski bljesak fotografisanja subjekta koji se nalazi ispred snanog
kontrast. Zato su ovi programi idealni za fotografisanje dokumenata i tekstova.

Binarno Naziv za sistem brojeva koji se sastoji samo od nula
izvora svetla ili svetle pozadine. Bez blica, subjekt bi, u ovakvim situacijama, ostao u senci. Meutim, bljesak blica prua dovoljno svetla da obezbedi ravnomernu osvetljenost subjekta.
Blic - Rastojanje koje blic treba da pokrije kako bi subjekt opseg blica dobio optimalnu koliinu svetlosti. Ova vrednost se
i jedinica (0 i 1). Kao i u decimalnom sistemu, vei brojevi se prave kombinovanjem osnovnih brojeva 0 i 1.
BIOS Skraenica za Basic Input / Output System.
Osnovni program raunara.

Bit Binarni broj. Najmanja digitalna jedinica koja moe
izraunava uz pomo Lambertovog zakona. Ako se rastojanje od izvora svetlosti povea za dva puta, do subjekta e stii samo jedna etvrtina originalne koliine svetlosti. (vidi: Brojka vodlja).
Bluebox Poznato i kao plava zavesa. Proces iz televizijske i
da se nae u samo dva stanja 0 ili 1. Osam bitova ini jedan bajt.
Bit - dubina Dubina boje. Bitmapa Slika koja je definisana mreom (mapom) piksela, a
filmske produkcije. Glumci stoje ispred zida koji je, uglavnom, obojen u plavo. Nakon toga se u plave delove slike umeu razliite vrste pozadine, ime se postie utisak da se glumci nalaze, na primer, na vrhu planine, iako nisu naputali studio.
Bluetooth Standard za beinu komunikaciju izmeu razliitih
svaki piksel ima odreenu bit-vrednost koja predstavlja izgled slike u datoj taki.
Blenda Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
svetla koja ulazi u fotoaparat. Blenda ne samo da utie na osvet-ljenost slike, ve regulie i tzv. dubinsku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu koja se moe podeavati slobodno ili prema
ureaja putem radio talasa, koji su razvile kompanije Ericsson, Intel, IBM, Nokia i Toshiba. Za razliku od infracrvenog prenosa podataka, koji je takoe beian, Bluetooth ne zahteva vizuelni kontakt
100
101
izmeu ureaja. Ovaj protokol radi na frekvenciji od 2.4 GHz i nudi mogunost prenosa podataka brzinom od 2.1 Mbit/s. U zavisnosti od klase ureaja, domet mu je do 100 metara.
bps Bita u sekundi. Ova oznaka se odnosi na broj bita Buffer Vrsta privremene memorije (vidi: RAM) u koju se (Privremena nakratko smetaju slike, pre nego to budu memorija) sauvane na memorijsku karticu. Ova vrsta memori-
prenetih u jednoj sekundi. Oznaka bps se obino nalazi na modemima i serijskim interfejsima.
BrightCapture Tehnologija koja je razvijena za postizanje boljih
je je neophodna zato to su memorijske kartice osetno sporije i ne mogu da upiu podatke onom brzinom kojom ih fotoaparat pravi. Naroito je korisna prilikom snimanja u sekvenci.
Bug Greka u programu. Otklanja se popravkom ili
rezultata snimanja u uslovima slabog osvetljenja. Ovo poboljanje se postie na dva naina: i) Upotrebom svih raspoloivih informacija sa piksela na senzoru, dobija se jasnija slika na LCD ekranu, ime se u velikoj meri olakava kadriranje, ak i u polumraku. ii) U odreenim programima za snimanje, osetljivost je pojaana (a rezolucija smanjena), ime se dobijaju dobro eksponirane slike, sa pravilnom reprodukcijom boja, snanim kontrastom i definicijom, ak i kada se ne koristi blic.
Brojka vodilja Mera koja pokazuje maksimalnu snagu blica. Zas-
ponovnim pisanjem programskog koda. (vidi: Zakrpa)

Bug-Fix Otklanjanje softverske greke instalacijom speci-
jalnog programa koji sadri potrebne korekcije (zakrpe).

Bulb reim Veoma dugaka ekspozicija. U ovom nainu rada,
novana je na filmu sa osetljivou od ISO 100. Blicevi koji su ugraeni u fotoaparate obino imaju brojku vodilju (GN) od oko 10 20, kompaktni blicevi 20 40, dok je GN za bliceve sa draem izmeu 45 i 60.
Browser Program koji se koristi za pregled i prikaz informacija, (Pregleda) posebno na Internetu.
zatvara ostaje otvoren dok god je pritisnuto dugme zatvaraa. Na ovaj nain se omoguava ekspozicija od nekoliko minuta, pa ak i sati. Ipak, na pojedinim modelima fotoaparata ovaj nain rada je ogranien na odreeni broj minuta, bez obzira na to koliko se dri pritisnuto dugme zatvaraa. Ovaj nain rada je na veini fotoaparata oznaen slovom B.
Burst reim Drugi izraz za snimanje u sekvenci. Bus Unutranji interfejs za prenos podataka izmeu
komponenti sistema, kao to je memorija, procesor, itd.
C/
Cast Prevelika koliina jedne boje na slici; na primer pre-
vie crvene ili previe ute. Ovaj efekat se esto pojavljuje kao posledica loeg podeavanja balansa belog.
102 103
CCD Skraenica za Charge-Coupled Device. CMOS Skraenica za Complementary Metal Oxide Semi-
Poluprovodnik osetljiv na svetlo koji pretvara primljenu svetlost u struju iji napon odgovara intenzitetu svetla. Koristi se u obliku ipa ili senzora na digitalnim kamerama, fotoaparatima i skenerima. (progresivni CCD, video CCD).
CD-ROM Skraenica za Compact Disc Read-Only Memory.
conductor. ip osetljiv na svetlo. Za razliku od CCD senzora, informacije sa piksela na CMOS ipu se oitavaju pojedinano.
CMYK Skraenica za Cyan, Magenta, Yellow, i Key/Black
(cijan, magenta, uta i crna). Ovo su boje koje se koriste za dobijanje kolor tampe)
CompactFlash Memorijska kartica koju je 1994. godine razvila kartica kompanija SanDisk. Za razliku od SmartMedia ili
Oznaka Read Only (samo za itanje) znai da nije mogu naknadni unos podataka na ovakav medij. CD-ROM moe da primi oko 650 ili 700 MB podataka.
CD-R Skraenica za Compact Disc Recordable. Kompakt
disk na koji se podaci mogu snimati ali ne i brisati. Pored standardne verzije prenika 12 cm, dostupan je i mini CD od 8 cm.
CD-RW Skraenica za Compact Disc Rewritable. Kompakt
xD-Picture tehnologije, ova vrsta memorijske kartice poseduje ugraeni kontroler. Novija generacija ovih kartica CF Type II (CF/2) je debljine 5 mm, dok debljina CF Type I iznosi svega 3.3 mm. (vidi: PCMCIA-Kartice/PC Kartice)
COM port Serijski interfejs na raunaru. esto se koristi za
disk na koji se podaci mogu ponovo upisivati do 1000 puta. Pored standardne verzije prenika 12 cm, dostupan je i mini CD od 8 cm.
CF Vidi: CompactFlash.
povezivanje ureaja kao to su digitalni fotoaparati. (vidi: USB)

CPU Skraenica za Central Processing Unit. Glavni pro-
cesor na PC raunaru.
CR123A Litijumska baterija od 3V, standardne veliine (34 x CIE Skraenica za Commission Internationale de
16.5 mm), takoe poznata pod nazivom DL123A u Americi.

CRT Skraenica za Cathode Ray Tube. Katodna cev u
lEclairage. Meunarodna komisija za standardizaciju u oblasti kolorimetrije. Utvreni standardi predstavljaju osnovu za definiciju boja u DTP standardima.
CISC Skraenica za Complex Instruction Set Computer.
kojoj elektronski top alje zrake na povrinu, usled ega cev svetli i tako prikazuje sliku. (vidi: LCD) CR-V3 Litijumska baterija od 3V, standardne veliine 52 x 14 x 28 mm. Olympusov naziv: LB-01E.
Cvetanje irenje osvetljenih delova slike do kojeg dolazi pri-
Vrsta procesora koji prepoznaje i obrauje veliki broj kompleksnih i instrukcija bez pomoi dodatnog softvera.
likom snimanja digitalne fotografije. Ova greka je uglavnom iskorenjena na novijim modelima digital-
104
105
nih fotoaparata. Termin Cvetanje oznaava prelivanje elektrinih pranjenja izmeu pojedinanih senzora na _CCD elementu.
ip Zajedniki naziv za integralna kola ije se kompo-
nente (npr. tranzistori diode, otpornici) nalaze na malom komadu silikonskog poluprovodnika.
ita/pisa Ureaj koji prima memorijske kartice i prenosi kartica podatke izmeu raunara i medija.
ekspoziciju na osnovu oitavanja iz itavog okvira, Digital ESP sistem analizira distribuciju svetla i jainu osvetljenosti kako bi odredio koji se od niza unapred utvrenih scenarija najbolje uklapa u postojeu sliku (npr. snimak sa jakim pozadinskim osvetljenjem ili zalazak sunca). Nakon ovih prorauna, sistem izvrava odgovarajua podeavanja. (Merenje ekspozicije, Merenje u taki, Merenje odbijene svetlosti.
Digitalni blic Kompjuterski kontrolisani blic. (vidi: Blic).
D
Datoteka Set podataka koji su poreani prema odreenim
Digitalni fotoaparat Ureaj koji snima fotografije, obino uz pomo CCD
pravilima. Na raunaru, datotekama upravlja operativni sistem. Datoteke se smetaju na medije za skladitenje.
Datoteka - Opisuje sadrinu datoteke. Uobiajeni i poznati Format datoteke formati datoteka su <txt> za tekstualnu datoteku,
senzora. Primljeni podaci o slici se belee na memorijsku karticu ili neki drugi medij. (vidi: SmartMedia, xD-Picture kartice, CompactFlash, Memory Stick, SD kartice, MMC kartice)
Digitalni zum Funkcija koja postie efekat zuma proraunavanjem
(ili interpolacijom) dostupnih informacija o slici. Prilikom upotrebe digitalnog zuma, smanjuje se kvalitet slike. (vidi: Interpolacija).
Digitalno Suprotno od analognog. Digitalne informacije su
<eps> (Encapsulated PostScript) za PostScript datoteku i <tif> za TIFF slike.

DCF Skraenica za Design Rule for Camera File System
industrijski standard za snimanje digitalnih fotografija. Ovaj standard ne odreuje samo vrstu datoteke, ve uspostavlja i pravila za nazive datoteka i strukturu foldera. Omoguava konverziju nekompresovanih TIFF datoteka u kompresovani JPEG format. Ovako napravljena JPEG datoteka pripada podvrsti Exif i moe da sadri informacije o fotoaparatu kao to su podeavanja i datum slikanja. (vidi: DPOF)
Digital ESP Skraenica za Digital Electro-Selective Pattern.
sastavljene od ogranienog broja gradacija (npr. 256 boja, 8 bita). Prelazak iz jednog u drugi digitalni element je uvek korak po korak a ne kontinuirano.
Digitalizacija Vidi: AD konverzija Dioda Poluprovodniki ureaj koji dozvoljava protok struje
samo u jednom smeru. (vidi: Fotodioda)

Dioptrija Jedinica za merenje snage prelamanja soiva.
U fotografiji, ovaj termin se koristi za objektive i korekciju traila prema korisnikovom vidu.
Direktno tampanje Vidi: PictBridge
Upotreba selektivnog sistema merenja u vie zona omoguava postizanje optimalne ekspozicije ak i u komplikovanim svetlosnim uslovima. Dok jednostavni viezonski sistemi izraunavaju prosenu
106
107
Distorzija Izoblienje slike. Normalno je da irokougaoni
objektivi prave veu distorziju nego teleobjektivi.

DNG Skraenica za Digital Negative. Otvoreni format
koji je za potrebe razvijanja RAW datoteka napravila kompanija Adobe.

Dpi Skraenica za Dots per inch. Broj taaka po inu
(1 in iznosi priblino 2.54 cm). Ova merna jedinica se koristi u tampi da bi se izrazila geometrijska rezolucija slike.
Dubinska otrina DSL Skraenica za Digital Print Order Format. Format
koji omoguava odreenim vrstama tampaa i fotokopir aparata da direktno pristupe fotografijama koje su sauvane na, npr. SmartMedia ili xD-Picture kartici. Ovaj format takoe omoguava jednostavniju profesionalnu obradu u foto-laboratorijama.
DRAM Dinamika RAM memorija. Vrsta memorijskog
DVD+R/DVD-R DVD+RW/ DVD-RW DVD-RAM
ipa koji je u upotrebi u medijima za skladitenje.

DSL Skraenica za Digital Subscriber Line. Veza sa
znaajno brim protokom podataka nego to je to sluaj kod, recimo, ISDN telefonske linije (uobiajena brzina DSL prikljuka je izmeu 1 i 16 Mbit/s).
DSLR Skraenica za Digital Single Lens Reflex. Digitalni
refleksni fotoaparat. (vidi: SLR, Refleksni fotoaparat)

DTP Skraenica za Desktop Publishing. Kod nas poz-
DVD-ROM
nato kao Stono izdavatvo. Ova skraenica se odnosi na dizajn i ilustracije teksta i grafikih elemenata direktno na raunarskom monitoru.
Dubina boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu
Dvostruka stabilizacija slike
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje
A B C D E F G Rastojanje izmeu najblie i najdalje take u kojoj je H subjekt i dalje u fokusu, bez promene podeavanja I objektiva. J DVD za snimanje. K Standardi za DVD diskove za viestruki upis L podataka (do 1,000 puta). M Medij za ponovni upis podataka, koji za razliku od N ostalih DVD diskova, ne zahteva poseban softvera za snimanje, ve se iskljuivo moe koristiti za O itanje i upis podataka uz pomo specijalnih DVDP RAM-kompatibilnih ureaja. Ovakav DVD disk se tretira kao obian hard disk. Velika prednost DVDQ RAM je poveana sigurnost podataka. R Skraenica za Digital Versatile Disc. Poznatiji kao samo DVD. Standard za CD-ROM sa znatno veim S kapacitetom (npr. 9.4 GB. T U Posebna funkcija koju poseduju pojedini modeli digitalnih fotoaparata. Dvostruka stabilizacija slike V pomae u izbegavanju zamuenosti do koje dolazi usled efekta podrhtavanja fotoaparata ili zbog sub- W jekta koji se brzo kree. Ova funkcija kombinuje X Y Z
mogu da prikau grafike kartice na raunarima. Verna reprodukcija boja (na raunarima, tampaima i skenerima oznaeno kao true colour) postie se na 8 bita za svaku od tri osnovne boje, ime se dobija paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji daje 256 nivoa. Kada ovo umnoimo 256 (crvena) x 256 (zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216 boja koje se mogu prikazati na nekom ureaju. Vrhunski skeneri, grafike kartice, itd. pruaju minimalnu dubinu boja od 24 bita.
109
108
mehaniki stabilizator slike na nivou CCD senzora, gde ugraeni iroskopski senzor detektuje pokrete fotoaparata i izvrava odgovarajua podeavanja CCD senzora, sa visokim ISO vrednostima.
Elektronsko trailo Elektronsko trailo je napravljeno od malog LCD
E
ED soivo Soivo napravljeno od posebne vrste stakla sa
izuzetno niskim karakteristikama disperzije.

Efekti Omoguavaju snimanje, slika u razliitim tonovima i
ekrana koji prikazuje sliku koja se vidi kroz objektiv, ba kao i kod obinog SLR fotoaparata. Ovo se postie uz pomo CCD senzora koji trailu neprekidno alje informacije o slici. Na ovaj nain je kadriranje znatno lake jer se fotografu prikazuje slika koja je identina sa onom koju vidi fotoaparat. pored toga, na LCD trailu mogu da se prikau i brojne informacije, kao to su postavke aparata, broj preostalih slika, itd.
E-mail Svetski sistem elektronske pote. Digitalizovani
tehnikama - npr. crno-belo, sepia ili crna tabla/bela tabla.

Ekran Vidi: LCD; TFT Ekspozicija Ekspozicija predstavlja vremenski period tokom
podaci mogu, skoro trenutno, da stignu u bilo koji deo sveta putem telefonskih linija i raunara. Svaki korisnik poseduje sopstveno elektronsko sandue. Datoteke, kao to su, na primer, digitalne fotografije mogu se poslati uz bilo koju poruku elektronske pote.
EPS Skraenica za Encapsulated PostScript. Format
kojeg CCD senzor (ili hemikalije na filmu) biva izloen svetlosti.

Ekspozicija / Vreme tokom kojeg je zatvara otvoren. Duina ekspozicije Ekspozicija / Opisuje nain na koji fotoaparat kontrolie brzinu Kontrola zatvaraa i otvor blende. Ovaj postupak moe da ekspozicije bude potpuno automatski (Automatski, Programira-
datoteke zasnovan na PostScript standardu. Podrava ga veina programa za grafiki dizajn i pripremu za tampu (vidi: DTP).
ESP Skraenica za Electro-Selective Pattern,
Digital ESP.
EVF Skraenica za Electronic Viewfinder. Elektronsko
no automatski ili preko Programa za snimanje prizora), poluautomatski (Prioritet blende, Prioritet zatvaraa) ili manuelno (potpuna kontrola nad brzinom zatvaraa i otvorom blende).
Ekspozicija - Mera Vidi: Svetlomer. Ekspozicija / Svesno odstupanje od vrednosti korekcije koju je Runa kontrola izraunao svetlomer.
trailo.
Exif Skraenica za Exchangeable image format. Stan-
dard za datoteke napravljene digitalnim fotoaparatima i ostalim ulaznim ureajima. Exif datoteke mogu da budu snimljene u nekompresovanom TIFF ili u kompresovanom JPEG formatu i sadre informacije o fotoaparatu i primenjenim podeavanjima. Ovako sauvane informacije mogu se prikazati uz pomo posebnih programa. Exif 2.2 prikuplja jo vei broj informacija, kao to su podeavanja naina sniman111
110
ja, balans belog i postavke blica. Kompatibilni tampai na inteligentan nain primenjuju ove podatke kako bi proizveli optimalan kvalitet otiska. 2. Opcija u programima za obradu slike koja omoguava odreena podeavanja; npr. boja, osvetljenost, otrina. (vidi: Softver za obradu slike)
Firewire Naziv za IEEE1394 interfejs koji je uvela kompanija
F
FDD Skraenica za Floppy Disk Drive. Disk jedinica
Apple (vidi: i-link).

Firmver Softver koji se nalazi u ROM-u i upravlja radom ure-
koja moe da ita i upisuje podatke na flopi diskove, medije za skladitenje kapaciteta 1.44 megabajta (MB).
FFT-CCD Skraenica za Full Frame Transfer CCD Vrsta
aja.
Flash-ROM Vrsta memorije koja moe da sauva informacije i
CCD senzora sa povrinom koja je izuzetno osetljiva na svetlo. Prednost FFT-CCD nad obinim CCD senzorima je sma-njeni nivo uma i sposobnost snimanja suptilnih varijacija u osvetljenosti. i
Fiksirana Kada objektiv poseduje unapred podeenu inu ina daljina daljinu, optiko zumiranje nije mogue. Fiksirani fokus Fotoaparati sa fiksiranim fokusom ne poseduju sis-
nakon iskljuivanja napajanja. Za razliku od konvencionalnih ROM ipova, sadraj zabeleen u FlashROM memoriji moe se brisati i ponovo upisivati uz pomo programiranih elektrinih impulsa. Zbog toga se moe rei da Flash-ROM predstavlja kombinaciju RAM i ROM memorije.
Fle filmski Dodatak koji poseduju odreeni digitalni fotoaparati. skener Omoguava kopiranje 35mm negativa i slajdova.
(vidi: Filmski skener) teme za autofokus i manuelno izotravanje. Fokus i otvor blende su podeeni tako da svi objekti koji se nalaze na odreenoj udaljenosti budu jasno uhvaeni. Ipak, njihova mana je u tome to ne mogu da izotre predmete koji se nalaze u re-lativnoj blizini i to imaju mali otvor blende.
Filmska ravan Vidi: ina ravan Filmski skener Hardver za digitalizaciju filmova i slajdova. Filter 1. Providni, obino obojeni, komad stakla ili plastike Fokusiranje Podeavanje poloaja elemenata objektiva kako bi
se slika dovela u fokus, odnosno da bi slika postala jasna i otra.

Format / Pre upotrebe na raunarima, kao i na digitalnim Formatiranje fotoaparatima, odreene vrste medija za skladiten-
koji se postavlja ispred objektiva radi postizanja odreenog efekta.
je, kao to su flopi i hard diskovi, izmenjivi mediji i odreene vrste kompakt diskova, moraju da budu formatirani. Oni se tokom ovog procesa pripremaju da prihvate datoteke iz odgovarajueg operativnog sistema. Re format se odnosi na vrstu datoteke, na primer JPEG, TIFF ili DOC. U oblasti fotografije, format, odnosno veliina filma ili senzora za sliku ima veoma veliki uticaj na ugao gledanja objektiva. Format se, takoe, koristi da bi se opisala dvodimenzionalna veliina slike. Kod filmskih fotoaparata, fotografije obino imaju proporciju 3:2 (format: 36 x
113
112
24mm). Digitalne fotografije su obino 4:3 ali se, kod nekih modela fotoaparata, ova veliina moe promeniti na 3:2. Kod tampa-nja, format oznaava veliinu otiska npr. 9 x 13cm, 10 x 15cm, 13 x 18cm, itd.
Fotoelija Ureaj koji proizvodi struju u kontaktu sa svetlou.
Gama korekcija GB GIF
(vidi: Fotodioda)
Fotodioda Poluprovodnik koji meri ili konvertuje svetlost u elek-
trinu struju. Fotodiode se esto koriste u skenerima, CCD senzorima i meraima ekspozicije.
Four Thirds Prvi otvoreni standard za digitalne SLR fotoaGigabajt Google GPS
parate. Four Thirds sistemi koriste senzor za sliku proporcija 4/3, ija veliina omoguava razvoj posebnih izmenji-vih objektiva. Ovakvi objektivi su ne samo manji i laki, ve poseduju i bolje sposobnosti prikupljanja svetla nego oni koji su napravljeni prema 35mm formatu.
FreeHand Popularni grafiki program kompanije Macromedia.
Grafika kartica Freeware Softver koji se moe besplatno koristiti i distribuirati,
ali ne i prodavati. Za razliku od shareware programa, ovde nema potrebe za registracijom korisnika.
FTP Skraenica za File Transfer Protocol. Protokol za
transfer datoteka preko raunarske mree, kao to je internet.

Funkcije Pored standardnih funkcija izbora i obrezivanja tampanja fotografija pojedini modeli tampaa poseduju
Hard disk
dodatne opcije koje omoguavaju veu nezavisnost od raunara. Na primer, korisnik moe da izabere neki od ugraenih predloaka za ilustraciju pozadine, ili da primeni efekat kao to je sepia. Ako su i fotoaparat i tampa kompatibilni sa DPOF standardom, tampa e odmah prepoznati i primeniti postavke za tampu koje su podeene nakon fotografisanja.
114
Hardver
Hi Colour Histogram
A B C Proces optimizacije vrednosti kontrasta. D Vidi: Gigabajt. E Skraenica za Graphic Interchange Format. Kom- F presovani format datoteke sa najvie 256 boja. G esto se koristi na internetu, naroito za jednostavne slike i animacije. H I 1 gigabajt = 1,024 megabajta. J Poznati internet pretraiva. K Skraenica za Global Positioning System. Globalni L sistem za pozicioniranje koji uz pomo veeg broja satelita precizno odreuje geografsku irinu i duinu M i nadmorsku visinu bilo koje take na planeti. N Raunarska komponenta koja je neophodna za O prikaz slike na monitoru. P Q R S Ureaj za permanentno skladitenje programa i informacija koji zadrava informacije i nakon iskljui- T vanja raunara. U Zajedniki naziv za sve raunarske komponente, V kao to je sm kompjuter ili periferni ureaji, poput W monitora, mia, tampaa, digitalnog fotoaparata, itd. X Oznaka za sliku koja sadri najmanje 32,000 boj.. Y Z Prikazuje distribuciju tonova na slici. Kod odreenih
modela fotoaparata, histogram moe da se koristi u realnom vremenu (tokom snimanja) ili nakon 115
fotografisanja. Histogram je naroito koristan za prepoznavanje pogrene ekspozicije.
Homepage Poetna stranica internet lokacije. Hot-Plugging Povezivanje i iskljuivanje spoljanjih ureaja dok je
ka, slike i drugi objekti.

HyperCrystal Tehnologija izrade LCD ekrana. Na dno LCD ekrana LCD se postavlja dodatni sloj iji je zadatak da odbija
raunar ukljuen. Ovakav nain rada ne zahteva ponovno pokretanje raunara nakon povezivanja ili iskljuenja novog ureaja. Sistemski zahtevi: USB i odgovarajui operativni sistem (koji podrava Plug and Play standard).
Hot shoe Interfejs za povezivanje spoljanjih bliceva (ili
svetlost od spoljanjih izvora. Na ovaj nain se poveava osvetljenost LCD ekrana, tako da je slika prikazana jasno ak i po sunanom danu. HyperCrystal LCD ekran daje do tri puta jai kontrast nego konvencionalni ekrani i ugao gledanja od 170 bez presijavanja ili senke.
opreme poput adaptera za bliceve), koji se obino nalazi na gornjoj strani fotoaparata. Poseduje dve metalne ine i jedan ili vie elektrinih kontakata u centru koji omoguavaju komunikaciju izmeu aparata i blica. Ako nema kontakata, onda je u pitanju spojnica za povezivanje dodatne opreme. Blic, takoe, poseduje odgovarajui Hot Shoe kontakt i mehanizam za zakljuavanje koji ne dozvoljava da blic ispadne iz leita.
HQ Skraenica za High Quality resolution. Opisno ime
I
i. Link Naziv za IEEE1394 kompanije Sony. ICC profil ICC, odnosno International Color Consortium profil
predstavlja raspon boja na ureaju koji obrauje boje (npr. skeneri), prikazuje boje (npr. monitori), ili proizvodi boje (npr. tampai). ICC profili za svaki od ovih ureaja omoguavaju verodostojnu reprodukciju boja.
IEEE1394 Serijski interfejs za prenos podataka sa brzinom do
za fotografije snimljene u visokom kvalitetu, uz maksimalnu rezoluciju koju fotoaparat moe da postigne i uz visok nivo kompresije.
HTML Skraenica za HyperText Markup Language.
400 Mbit/s (50 MB u sekundi). Novi IEEE1394b moe da razvije brzinu od 800 Mbit/s (100 MB u sekundi). Podrava Plug & Play standard i povezivanje do 63 ureaja u isto vreme.
Illustrator Popularni program kompanije Adobe. Indeks tampa Umanjeni prikaz vie fotografija na jednoj stranici. Ink-det tampa tampa koji proizvodi otisak slike rasprivanjem
Jezik koji se koristi za izradu internet stranica. Format datoteke koji se koristi na internetu.
http Skraenica za HyperText Markup Language. Jezik
koji se koristi za pripremu web stranica. HTML je sredstvo za opisivanje strukture tekstualnih informacija u dokumentu oznaava odreene delove teksta kao naslove, pasuse, liste, itd. i ugrauje vezu sa interaktivnim sadrajima kao to su baze podata-
minijaturnih crnih taaka ili taaka u boji po povrini papira.

Integralno kolo Elektronski sklop koji je sastavljen od tranzistora,
otpornika, itd. i postavljen na jedan komad poluprovodnikog materijala. Takoe poznat pod
116 117
nazivom IC. (vidi: ip).
Intenzitet svetla Mera jaine svetlosne energije koja dolazi od Izmenjiva Memorijska kartica koja moe da se ubaci i izvadi iz memorija fotoaparata; npr. xD-Picture, SmartMedia i Izmenjivi objektiv Interfejs Mesto povezivanja raunara i spoljanjeg ureaja,
izvora svetla. Izraava se u Kandelima. (vidi: Blic)
npr. mia, skenera, modema, digitalnog fotoaparata.

Interna memorija Memorija koja je ugraena u fotoaparat i koja se ne
moe ukloniti.
Internet Raunarska mrea koja omoguava globalnu JAVA
razmenu informacija.
Interpolacija Proraunavanje nepostojeih podataka o slici, na
osnovu snimljenih podataka. Interpolaciju koriste svi digitalni fotoaparati da bi odredili podatke o boji sa okolnih senzora. (razlog: senzor moe da zabelei samo jednu boju). Interpolacija moe da se koristi i za poveanje, odnosno smanjenje rezolucije slike. Kvalitet fotografije zavisi od mogunosti upotrebljenog algoritma. Vano je upamtiti da interpolacija ne moe da nadomesti detalje koji nisu snimljeni.
ISDN Skraenica za Integrated Services Digital Network.
JEIDA
JPEG
Digitalna mrea za prenos glasa, slike ili podataka izmeu jednako standardizovanih korisnikih interfejsa.
ISO Skraenica za International Organization for Stan-
dardization. Meunarodna organizacija za standardizaciju je od starih ASA i DIN standarda za brzinu filma proizvela dananji ISO sistem.
JPG
A B CompactFlash. C Objektiv koji nije trajno privren za fotoaparat i D moe da se skine i zameni drugim objektivom. E F G H I Programski jezik koji je razvila kompanija SUN Microsystems. Jedna od osobina ovog programa je J da omoguava pisanje interaktivnih aplikacija za K internet. Skraenica za Japan Electronics Industry Develop- L ment Association- japanski komitet za standardM izaciju kartica za skladitenje podataka. N Skraenica za Joint Photographic Experts Group. O De fakto standard za kompresiju slika na ureajima za digitalno snimanje slike. Ovaj format omoguava P izbor razliitih stepena kompresije. Poto su inforQ macije o osvetljenosti vanije od informacija o boji, R veina piksela snima podatke o osvetljenosti. Prilikom otvaranja JPEG datoteke, podaci o boji koji S nedostaju se automatski izraunavaju na osnovu postojeih informacija. (vidi: MPEG) T U Ekstenzija za JPEG datoteke. V W X Y Z
118
119
K
Kalendarski prikaz Neki modeli fotoaparata mogu da sauvaju slike
Kompjuterski Skoro svi modeli kompaktnih bliceva ili bliceva sa kontrolisani blic draem su kompjuterski kontrolisani. Ovi ureaji
prema datumu snimanja, a zatim ih prikau u virtuelnom kalendaru.

Kalibracija Reciprono balansiranje ili fino podeavanje ulaznih
podeavaju svoj intenzitet usmeravanjem senzora prema subjektu. Na ovaj nain dobijaju informacije na osnovu kojih odreuju duinu bljeska. Senzor za svetlo esto dobija podatke preko objektiva fotoaparata. (vidi: TTL).
Komplementarne Bilo koje dve boje, kao na primer, cijan i crvena, boje uta i plava ili magenta i zelena, koje, kad se
i izlaznih ureaja kako bi se dobila odgovarajua vrednost. Na ovaj nain se boje na monitoru mogu uskladiti sa bojama koje moe da prikae tampa. (vidi: Upravljanje bojama)
Kandela Jedinica za koliinu svetla (cd). 1 cd iznosi 1/683 W
pomeaju, daju belu ili sivu boju.

Kompresija Podaci o slikama se kompresuju radi ekonominijeg
po steradianu.
Kapacitet Najvei broj fotografija koje mogu da stanu na
skladitenja. Meutim, kompresija esto dovodi do gubitka u kvalitetu slike. Uobiajeni format kompresije je JPEG.
Konverter Produetak objektiva koji poveava ili smanjuje
preostali slobodni prostor na mediju za skladitenje.

KB Kilobajt. 1 kilobajt = 1,024 bajta
inu daljinu. (vidi: Makro-konverter, Telekonverter, irokougaoni konverter)

Konverter za slike Softver koji omoguava promenu formata datoteke
Kbit/s Kilobita u sekundi. (vidi: Baud) Kelvinova skala Temperaturna skala koja poinje apsolutnom nulom
sa slikom, npr. iz TIFF u JPEG.
(0 Kelvina - priblino 273 Celzijusa). Vrednosti sa Celzijusove skale se lako mogu pretvoriti u Kelvine dodavanjem 273. (vidi: Temperatura boje)
Kilobit 1 kilobit = 1,000 bita.
L
LAB LAB boje se sastoje od komponente osvetljenosti i
dve hromatske komponente.

Laserski tampa tampa koji koristi laserski zrak da bi projektovao Kompaktni digitalni Fotoaparat koji je, zahvaljujui malim dimenzijama, fotoaparat smanjenoj teini i jednostavnosti upotrebe
idealan za putovanja i svakodnevnu upotrebu.

Kompatibilnost Sposobnost podataka, programa (softvera) i opreme
karaktere (znake) i grafike na bubanj, koji uz pomo tonera vri elektrografiki prenos slike na papir. Laserski tampai su poznati po viskom kvalitetu reprodukcije i brzini rada.
LCD Skraenica za Liquid Crystal Display. LCD ekrani
(hardvera) da se pokrene i/ili radi zajedno. Ovo omoguava spajanje individualnih komponenti u sistem.
120
se koriste na kalkulatorima, satovima, digitalnim fotoaparatima, prenosnim raunarima, televizorima, ravnim monitorima i projektorima.
121
LED Skraenica za Light Emitting Diode. Diode koje
emituju svetlost se esto koriste kao indikatorske lampice.

LED tampa Za razliku od laserskih tampaa, ovde se slika ne
prenosi na bubanj uz pomo laserskog zraka, ve preko reda gusto rasporeenih svetleih dioda.
Li-ion punjiva Izuzetno laka punjiva baterija visokog kapaciteta baterija (do dva puta vea od odgovarajue Ni-MH baterije)
LivePreview
koja ne pati od memorijskog efekta. Dok su obine litijum-jonske baterije dostupne u minjon veliini (valjkaste), njihove punjive verzije se izrauju iskljuivo u posebno napravljenim oblicima i zahtevaju posebne punjae.
Linijski senzor Senzor za sliku kod kojeg su pikseli poreani u
lpi Luminoznost
jedan red (ili nekoliko pojedinanih redova) i koji se obino koristi na skenerima i autofokus senzorima.
li-po baterija Litijum-polimer baterija predstavlja novu tehnologiju
LZW
izrade baterija, kojoj za razliku od Ni-MH, NiCd i LiIon akumulatora, nije potrebno metalno kuite. Umesto toga, njene elektrode su pokrivene savitljivom plastikom ili aluminijumskom folijom. Takoe poseduju veu energetsku gustinu pa, iako manje, mogu da imaju bolje performanse od ostalih punjivih baterija. Pored toga, jednostavnije su i jeftinije za proizvodnju od Li-Ion punjivih baterija, ali su, kao i one, dostupne samo u posebno izraenim oblicima koji zahtevaju posebne punjae.
Litijumska baterija Vrsta akumulatorske baterije sa visokom energet-
Mac
Mac OS Makro konverter
skom gustinom, koja predstavlja idealno reenje za napajanje mobilnih telefona, fotoaparata i video kamera.
Live MOS senzor Senzor za sliku koji predstavlja kombinaciju kvaliteta
slike koji daje FFT-CCD, sa malim energetskim zahtevima koje postavlja CMOS senzor. Prua veliku brzinu obrade podataka, veu fotosenzitivnu
122
A B C D Alternativa kadriranju kroz trailo. Slika koja kroz objektiv stie do senzora za sliku prikazuje se direkE tno na LCD ekranu fotoaparata. Iako mnogi kompaktni digitalni fotoaparati ve godinama poseduju F prikaz slike uivo, ova funkcija se prvi put pojavila G na DSLR tritu sa modelom Olympus E-330. H Skraenica za Lines Per Inch. Jedinica mere za I rezoluciju odtampanih slika. (vidi: dpi) J Drugi izraz za osvetljenost. K Algoritam za kompresiju koji su razvili Lempel, Zif i Welsh: posebna vrsta kompresuje kojom se smanju- L je prostor neophodan za skladitenje Bitmap forma- M ta bez gubitka u kvalitetu. N O P Q Skraeno ime za Apple Macintosh raunare. Ovi R kompjuteri se esto koriste za potrebe grafikog dizajna i obrade slike. S Operativni sistem u Apple Macintosh raunarima. T U Dodatak za objektiv koji omoguava pravljenje izuzetno detaljnih fotografija iz neposredne blizine. V (vidi: Telekonverter, irokougaoni konverter) W X Y Z
povrinu i pojaanje signala uz malu koliinu uma, ime se postiu dobri rezultati, ak i u uslovima slabog osvetljenja. Takoe, omoguava prikaz slike uivo na LCD ekranima DSLR fotoaparata.
123
Makro objektiv Objektiv (obino za SLR fotoaparate) koji poseduje Memory Stick Izmenjivi memorijski medij koji je razvila kompanija
posebnu vrstu optike korekcije koja mu omoguava rad iz neposredne blizine. Makro objektiv obino prikazuje subjekt u proporciji 1:10 do 1:1 (bez dodatne ekstenzije).
Makro snimanje Poseban reim rada fotoaparata koji mu omoguava
Sony.
Mera svetla Da bi obezbedili odgovarajuu ekspoziciju, velika
da fokusira predmete koji se nalaze na veoj blizini nego to je to mogue prilikom normalnog rada. Na ovaj nain se dobijaju detaljne fotografije malih objekata iz neposredne blizine.
Mapiranje Naziv za proces tokom kojeg defektni pikseli na piksela CCD senzoru bivaju identifikovani, oznaeni i kom-
veina filmskih i digitalnih fotoaparata opremljena je ureajem za automatsko merenje svetlosti. Spoljanje ili unutranje elije svetlomera odreuju intenzitet svetlosti i pretvaraju informacije u elektrine signale. Ove signale koristi fotoaparat kako bi podesio brzinu zatvaraa i otvor blende koji odgovaraju datim svetlosnim uslovima. Moderni sistemi za merenje ekspozicije mogu da izmere osvetljenost itavog prizora, jednog njegovog dela, ili da stave teite na odreenu oblast slike.
Merenje Ovaj sistem omoguava korisniku da slobodno ekspozicije definie odreeni broj taaka sa kojih e merni u vie taaka instrument oitati vrednosti. Nakon svakog oitavan-
penzovani. Podaci koji nedostaju se izraunavaju na osnovu informacija sa okolnih piksela.

MB Vidi: Megabajt Medij za Da bi rezultati tampanja bili to bolji, vano je tampanje izabrati najkvalitetniji papir. Megabajt 1 MB = 1,024 kilobajta Megapiksel 1 megapiksel = 1 milion piksela. Meki fokus Efekat koji poseduju pojedini modeli fotoaparata.
ja, fotoaparat ponovo vri proraun prosene ekspozicije.

Merenje Nain odreivanja ekspozicije u kojem se meri odbijenog svetla koliina svetla koje se odbilo od subjekta. Merenje Tehnika merenja ekspozicije koja oitava Proseka prosene vrednosti jaine svetla u itavom okviru. Merenje proseka Nain merenja prosene vrednosti ekspozicije kod sa teitem kojeg vei znaaj imaju oitavanja preuzeta iz u centru centra kadra, to ga ini manje osetljivim na uticaje
Konture objekata su meke, ali slika nije zaista izvan fokusa.

Memorijski efekat Problem koji se javlja kod NiCd punjivih baterija.
Kada se baterija vie puta puni kada jo uvek nije potpuno prazna, ona prosto zapamti kapacitet koji je imala nakon poslednjeg punjenja, a ne stvarnu koliinu preostale energije. Ovaj efekat dovodi do postepenog prestanka rada baterije.
veoma svetlih ili tamnih objekata sa periferije okvira. (vidi: Digitalno ESP, Merenje odbijenog svetla, Merenje ekspozicije, Merenje svetla; Merenje u taki)
Merenje svetla Odreivanje ekspozicije pomou merenja koliine
svetlosti koja dolazi do objekta)
124
125
Merenje u taki
Nain merenja ekspozicije u kojem se informacije za oitavanje vrednosti ekspozicije preuzimaju iz centra okvira. Ovaj nain odreivanja ekspozicije se esto koristi u situacijama gde postoji jako pozadinsko osvetljenje. (vidi: Digital ESP, Merenje odbijenog svetla, Merenje svetla)
MF Manuelno izotravanje (fokusiranje).
snime sekvencu slika u QuickTime Motion JPEG formatu. MOV Ekstenzija za QuickTime filmove.
MPEG
MPEG-4 Microdrive Minijaturni hard disk, koji je razvila kompanija IBM i
koji staje u leite za CompactFlash Type II kartice. Da bi snimio sliku na Microdrive, digitalni fotoaparat mora da poseduje leite za karticu koje ne samo da fiziki odgovara formatu CompactFlash Type II, ve, takoe, mora da poseduje i elektrinu kompatibilnost (tj. da moe da prui odgovarajue napajanje i poseduje odgovarajui firmver za upotrebu Microdrive kartice.)
Mikroprocesor Programibilni ip koji kontrolie rad raunara. Sas-
MPU
Mrea
tavljen je od jednog ili vie integralnih kola.

MMC Multimedia Card. Vrsta memorijske kartice. Modem Izraz izveden od rei modulacija i demodulacija. UreMrtvi pikseli Multimedijalna kartica
aj koji pretvara digitalne podatke u analogne signale i alje ih preko telefonske linije.
Modulacija piksela Proces koji se koristi u tampi i kojim se promenom
veliine piksela menja jaina svetla na pojedinanom pikselu.

Moir Vrsta interferencije do koje dolazi kada se preklope Nadogradnja MPU
slike pravilnih linija ili neznatno razliite rezolucije. Na primer, ovaj problem moe da nastane kada je potrebno prikazati male dijamantske oblike na TV ekranu.
Monohromatski Slika koja je samo u jednoj boji, ili crno-bela slika. Motion JPEG Pojedini modeli digitalnih fotoaparata mogu da 126
A B C Skraenica za Motion Picture Expert Group. D Opisuje format kompresije digitalizovanih video zapisa. (vidi: JPEG) E Standard za video kompresiju. Odreeni modeli digi- F talnih fotoaparata snimaju video zapise u ovom forG matu. H Skraenica za Mathematical Processing Unit. I Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili posebnu komponentu procesora i izvrava matemJ atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata K prilikom softverske obrade slike. L Veza izmeu nekoliko (ili vie) pojedinanih raunara preko koje se vri razmena podataka i komuM nikacija. N Mrtvi pikseli ne reaguju ni na koji nain (za razliku O od vruih piksela). Na slici se vide kao crne take. P Vrsta memorijske kartice sa fle memorijom. Koristi se Q na nekim modelima fotoaparata i MP3 plejera. R S T U Prelazak na noviju ili unapreeniju verziju softvera. V Skraenica za Mathematical Processing Unit. W Matematiki procesor predstavlja integrisanu ili posebnu komponentu procesora i izvrava matemX atike proraune, npr. za primenu odreenih efekata prilikom softverske obrade slike. Y Z
127
Napredni korisnik Engleska kovanica (od rei professional (profesion(Prosumer) alni) i consumer (potroa)) kojom se opisuju ureaji
objektiv moe da prikae jasnu sliku subjekta.

Offline Opisuje stanje u kojem ne postoji veza za prenos
(fotoaparati) sa karakteristikama koje poseduju profesionalni modeli, ali koje su, takoe, interesantne i irem krugu iskusnih amatera.
Negativ Film premazan fotosenzitivnom emulzijom koji,
podataka. (vidi: Online)

OLE Skraenica za Object Linking and Embedding.
nakon osvetljavanja i razvijanja, proizvodi sliku u bojama koje su suprotne od onih na originalnom subjektu.
Ni-Cd baterija Nikl-kadmijumska punjiva baterija. Ni-MH baterija Nikl-Metal Hidrid baterija. Punjive baterije sa ener-
Omoguava da objekti (grafiki elementi, tabele, itd.) budu ubaeni u razliite datoteke / dokumente za pravljenje, npr. izvetaja.
Olympus Olympus je vodea internacionalna kompanija u
getskom gustinom koja je 100% vea od one koju poseduju NiCd baterije. Ovakve baterije mogu da prue veliku koliinu energije kada je to potrebno; npr. okidanje blica u sekvenci. Mogu se puniti preko 300 puta i ekoloki su ispravne (tj. ne poseduju kadmijum i ivu).
NTSC Skraenica za National Television Standards Com-
oblasti profesionalnih optiko-digitalnih proizvoda i pionir u klju-nim tehnolokim oblastima, kao to su snimanje i obrada slike, proizvodi za snimanje glasa, endoskopija, mikroskopska tehnika, bioanalitika i dijagnostika..
Olympus E-System Izraen na osnovu FourThirds standarda, Olym-
mittee. Ameriki TV standard za kodiranje / dekodiranje boja. Razvijen 1953, ovaj TV standard je definisan slikom dimenzija 640 x 480 piksela i frekvencijom od 60 Hz (tj. 2 x 30 polu-slika u sekundi). (vidi: PAL, SECAM)
pusov E-System postavlja nove standarde u oblastima profesionalnih performansi i kvaliteta slike. Sve komponente i itava paleta dodatne opreme i pribora tela fotoaparata, izmenjivi objektivi i sistemi bliceva izraeni su posebno za potrebe digitalne fotografije. Na ovaj nain fotoaparat moe da iskoristi celokupan potencijal digitalnog medija.
Olympus Master/ Program Olympus Master poseduje mnoge Olympus Master funkcije za organizovanje, pregled i jednostavno Plus ureivanje digitalnih fotografija. Pored toga, ovaj
O
Objektiv Providno staklo ili plastika, formirana i uglaana
program omoguava korisnicima da auriraju firmver svog fotoaparata preko interneta. Verzija Plus poseduje i brojne dodatne funkcije.
Online Opisuje stanje u kojem su dva ili vie ureaja
kako bi dobila odreeni, obino sferini, oblik. Deo zraka svetlosti se uvek odbija pre nego to doe do soiva. Preostali deo svetlosti ulazi u objektiv i menja smer propagacije, odnosno prelama se. Upotrebom razliitih soiva u objektivu (konvergentnih i divergentnih) dobija se sistem objektiva. Kada su ova soiva poreana na odgovarajui nain,
128
povezana radi komunikacije i razmene podataka.
129
(vidi: Offline)
Operativni Osnovni program koji je neophodan za rad rausistem nara. Poznati operativni sistemi su Microsoft Win-
utie na osvetljenost slike, ve regulie i tzv. dubinsku otrinu. Veina fotoaparata poseduje blendu koja se moe podeavati slobodno ili prema unapred odreenim vrednostima.
dows i Mac OS.

Opseg snimanja Oblast u kojoj fotoaparat moe da napravi dobro
izotrene slike.
Optiki zum Vidi: Zum objektiv. ORF Olympus format RAW datoteke. Koristi se na svim
P
P.I.M. Skraenica za Print Image Matching. Ovu
modelima Olympusovih digitalnih fotoaparata koji mogu da snimaju RAW fotografije.

Osetljivost filma Mera reakcije filma na svetlost prikazana u ISO
tehnologiju za postizanje verne reprodukcije boja u tampi, razvila je kompanija Epson. Informacije o paleti boja, kao i ostali vani podaci (kao to je osvetljenje, zasienost boja, ba-lans boja, kontrast, itd.) belee se u zaglavlje Exif datoteke. Ove informacije kasnije koriste P.I.M. kompati-bilni tampai.
PageMaker Popularni DTP program. Pakovanje Takoe poznato i kao power pack. Punjiva baterija baterija zatiena kuitem. Predstavlja dodatno napajanje
jedinicama, koje su zamenile ranije DIN (Deutsches Institut fr Normung) i ASA (American Standards Association) standarde. Osetljivost Vidi: Osetljivost filma.
na svetlo Osnovne boje Tri osnovne boje - crvena, zelena i plava - na koje je
za kamere, fotoaparate, spoljanje bliceve, itd. ljudsko oko posebno osetljivo. Ove tri boje se koriste u sistemu aditivnog meanja boja.
Otpornost na sve Fotoaparati koji poseduju ovu karakteristiku mogu vremenske prilike kda se koriste i po kinim danima, bez bojazni da PAL Skraenica za Phase Alternating Line. Standard za
e voda prodreti u unutranjost i otetiti osetljivu elektroniku. Otpornost na sve vremenske prilike ipak ne znai da jeovakav ureaj otporan na vodu.
Otvor blende Mehanizam unutar objektiva koji kontrolie koliinu
televiziju u boji, razvijen u Nemakoj 1967. godine, a koristi se u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama. Veliina slike iznosi 720 x 576 piksela, na frekvenciji od 50 Hz (2 x 25 polu-slika u sekundi). (vidi: NTSC, SECAM).
Paleta boja Ovaj izraz se odnosi na najvei broj boja koje mogu
svetla koja ulazi u fotoaparat . Blenda ne samo da
da prepoznaju digitalni fotoaparati i skeneri, ili koje mogu da prikau grafike kartice na raunarima. Puna reprodukcija boja (true colour) postie se na 8 bita za svaku od tri osnovne boje, ime se dobija paleta od 24 bita. Osam bita po primarnoj boji daje
130
131
256 nivoa. Kada pomnoimo 256 (crvena) x 256 (zelena) x 256 (plava) dobijamo 16,777,216 boja koje se mogu prikazati na nekom ureaju. Vrhunski skeneri, grafike kartice, itd. imaju dubinu boja od najmanje 24 bita.
Panorama Posebna funkcija koja omoguava spajanje vie
standardizaciju kartica za skladitenje podataka.

PDF Skraenica za Portable Document Format.
slika radi dobijanja efekta panorame. Olympusove SmartMedia i xD-Picture kartice poseduju ugraenu panorama funkciju koja se koristi sa odgovarajuim Olympusovim digitalnim fotoaparatom.
Pantone Paleta sa oko 3,000 nijansi svake boje, koja se
Format datoteke koji je uvela kompanija Adobe. Velika prednost PDF-a je to ne zavisi od operativnog sistema, tj. podaci snimljeni u u ovom formatu mogu se proitati na svim poznatim operativnim sistemima.
Perfect Fix Skup funkcija uz pomo kojih se koriguju nepravil-
koristi prilikom obrade digitalnih slika.

Paralaks greka Pojava da slika koja se vidi kroz trailo fotoaparata
nosti na slikama nakon fotografisanja. Na pojedinim modelima Olympusovih fotoaparata, Perfect Fix se aktivira jednim pritiskom na dugme i sadri funkcije za korekciju zamuenosti slike, pozadinskog osvetljenja i efekta crvenih oiju.
Periferni ureaj Opti naziv za dodatnu opremu za raunare Photo CD Proces koji su za potrebe prebacivanja obinih
ne odgovara onome to e biti uhvaeno objektivom, usled razliitih poloaja ove dve komponente. Prilikom fotografisanja iz neposredne blizine, stepen greke moe da dovede do pogrenog kadriranja slike. Pojedini fotoaparati poseduju trailo na kojem su utisnute oznake za korekciju, dok drugi automatski kompenzuju ovu pojavu. Kod digitalnih fotoaparata, paralaks greka se moe izbei kadriranjem preko LCD ekrana.
Paralelni Omoguava povezivanje spoljanjih ureaja sa interfejs kraunarom, kao to je tampa, mediji za
35mm fotografija i slajdova na kompakt disk, razvile kompanije Kodak i Philips.

Photoshop Popularni program za obradu slike kompanije Adobe. PICT datoteka Format datoteke koji je razvila kompanija Apple. PictBridge Standard za komunikaciju izmeu tampaa fotoa-
parata. Uz pomo PictBridge standarda, slike se mogu tampati direktno, bez upotrebe raunara.
Picture Express Vrsta instant foto kioska koji proizvodi Olympus. (pex) Ovaj ureaj omoguava korisnicima da brzo i jed-
skladitenje i digitalni foto-aparati. Podaci se prenose paralelno, odnosno bajt po bajt.

Paralelno Simultano, ali nezavisno izvrenje pojedinanih
zadataka)
PC kartica Takoe poznata pod imenom PCMCIA kartica. Ure-
aj koji se esto koristi na prenosivim raunarima. PC kartica moe da funkcionie kao modem, ili kao veza izmeu mobilnog telefona i laptop raunara.
PCMCIA Skraenica za Personal Computer Memory Card
International Association. Meunarodni komitet za

132
nostavno dobiju fotografije vrhunskog kvaliteta (kao iz foto radnje). Obino se nalazi u trnim centrima i prodavnicama foto tehnike i materijala i veoma je jednostavan za upotrebu. Medij za skladitenje se ubacuje u ureaj i slike se ubrzo pojavljuju na ekranu koji je osetljiv na dodir. Nakon toga, korisnik bira slike koje eli da odtampa i podeava opcije za tampanje. Picture Express poseduje i funkcije za ureivanje slika, kao mogunost kopiranja fotografija na kompakt diskove.
133
Piksel Skraenica zapicture element. Najmanji element Podeksponirano Kada snimak ne dobije dovoljno svetla. Rezultat je
rasterskog prikaza ili digitalne fotografije. Sadri informacije o osvetljenosti i boji.

Plava kutija Proces iz televizijske i filmske produkcije. Glumci
suvie tamna fotografija.

Podvodna Posebna vrsta zatitnih kuita koja vam omoguava kuita da ponesete svoj fotoaparat na ronjenje. Uverite se
stoje
(Bluebox) ispred zida koji je, obino, obojen u plavo. Nakon
toga se u plave delove slike umeu razliite vrste pozadine, ime se postie utisak da se glumci nalaze, na primer, na vrhu planine, iako nisu naputali studio.
Plug and Play Ovaj standard, koji je razvila kompanija Intel,
da kuite koje elite da kupite odgovara vaem modelu fotoaparata. Strogo se pridravajte uputstava za upotrebu podvodnog kuita i naroito obratite panju na zatvarae. Za podvodno slikanje sa DSLR fotoaparatom, potrebno je imati i dodatne podvodne adaptere za objektive, kao i kuita za bliceve.
Polarizacioni Filter koji blokira talase polarizovane svetlosti. filter Svetlost je polarizovana kada se odbije od nemetal-
omoguava instalaciju dodatnih kartica i drugih perifernih ureaja na raunar, bez potrebe za podeavanjem konfiguracije ili operativnog sistema. Ovaj standard je prvi put podrao Windows 95, a nakon toga sve novije verzije Windows operativnih sistema. (vidi: USB)
Plug-In Pojedini autori softvera postavljaju Plug-In podrku
nih povrina (npr. staklo, voda, itd.). Blokiranjem ovakvih talasa, filter efikasno smanjuje koliinu refleksije. Upotreba polarizacionog filtera poveava zasienost boja, ime se postie da, na primer, plavo nebo izgleda jo intenzivnije plavo.
Post script Standardni format za tampanje ili reprodukciju tek-
u svoje programe, kako bi drugi programeri mogli da naprave dodatke koji poboljavaju funkcionalnost osnovnog programa. Na primer, postoje mnogi dodaci za web pregledae koji omoguavaju prikaz stranica koje nisu napravljene u HTML-u, kao to su video ili muziki sadraji. Poznati dodaci su: Flash i Shockwave (za multimedijalne sadraje), QuickTime i RealAudio / RealVideo (za reprodukciju muzike i video zapisa preko interneta) i Acrobat Reader (za pregled PDF datoteka). Pojedini proizvoai digitalnih fotoaparata obezbeuju dodatke za Photoshop kako bi omoguili razvijanje svojih RAW datoteka direktno iz ovog programa.
PNG Skraenica za Portable Network Graphics. Format
sta i grafikih elemenata.

Potpuno U ovom nainu rada, fotoaparat kontrolie ne automatski samo otvor blende i brzinu zatvaraa, ve i sva
ostala podeavanja. (npr. blic).

ppi Broj piksela po inu. Vrednost kojom se oznaava
rezolucija digitalnih fotografija.

Prebacivanje / Prenos digitalnih slika raunarskom mreom ili transfer slika uz pomo medija za skladitenje, bez gubitka u
kvalitetu.
Preeksponirano Kada fotoaparat primi previe svetla, fotografija je
kompresije bez gubitka podataka koji se koristi za snimanje slika (vidi: JPEG, MPEG, LZW, ZIP).
previe osvetljena i boje su isprane.
134
135
Pregleda Program koji se koristi za pregled i prikaz (Browser) informacija, posebno na Internetu. Preuzimanje Termin koji oznaava prenoenje podataka na PC (Download) raunar, obino sa interneta ili sa drugog ureaja,
(vidi: Video CCD)

Prosek Tehnika merenja ekspozicije koja oitava prosene
vrednosti jaine svetla u itavom okviru.

Prostor boja Nain predstavljanja informacija o bojama. Ovaj model
kao to je digitalni fotoaparat (vidi: prenos podataka)

Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava otvor blende blende, a fotoaparat automatski odreuje brzinu zat-
opisuje viedimenzionalni prostor u kojem su vrednosti intenziteta boje predstavljene kroz razliite dimenzije.
Protokol Osnova komunikacije (pravilo, format, procedura) za
varaa koja e obezbediti odgovarajuu ekspoziciju. Kod veine modela fotoaparata, ovaj program je obeleen slovom A. (vidi: Prioritet zatvaraa)
Prioritet U ovom nainu rada, korisnik podeava brzinu zatvaraa zatvaraa, a fotoaparat automatski odreuje odgo-
prenoenje podataka izmeu pojedinanih ureaja. Protokol je jezik kojim ureaji govoretokom meusobne komunikacije. Na primer, poznati protokoli su TCP/IP i FTP za komunikaciju izmeu raunara na internetu i PTP za razmenu slika.
Psd Photoshop datoteka. PTP Skraenica za Picture Transfer Protocol. Protokol
varajuu vrednost otvora blende. Kod veine modela fotoaparata, ovaj program je obeleen slovom S. (vidi: Prioritet blende).
Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi
i komande. (Vidi: CPU)

Programi za Posebno programirani naini rada koji odgovarasnimanje prizora ju odreenim, tipinim fotografskim situacijama.
Kada je aktiviran program za snimanje, fotoaparat automatski odreuje optimalne parametre (npr. otvor blende, brzinu zatvaraa, nain rada blica, itd.) za odreenu vrstu prizora. Meu najpoznatije programe za snimanje spadaju Noni prizor, Pejza, Portret i Sportovi.
Programirano U ovom reimu rada (koji je na velikoj veini automatski modela oznaen slovom P), fotoaparat podeava
za razmenu slika (poput TCP/IP protokola na internetu) koji bi trebao da dovede do nestanka posebnih upravljakih programa za fotoaparate. PTP kompatibilni ureaji, kao to su digitalni fotoaparati, raunari, mobilni telefoni, tampai, itd., u stanju su da razmenjuju podatke izmeu sebe, bez potrebe da korisnik instalira specijalne upravljake programe).
Punjiva baterija Vrsta baterije koja se, nakon pranjenja, moe
ponovo napuniti uz pomo punjaa. Najvanije vrste punjivih baterija su nikl-metal-hidrid (Ni-MH) niklkadmijum (NiCd), litijum-jon (li-ion) i litijum-polimer (li-po).
Procesor Srce raunara. Ovde se izvravaju svi programi
otvor blende i brzinu zatvaraa koji najvie odgovaraju uslovima snimanja.

Progresivni CCD Termin koji opisuje CCD senzor koji je posebno
i komande. (Vidi: CPU) napravljen za digitalne fotoaparate.
136
137
Q
Quark Xpress Popularni DTP program. QuickTime Ovaj program koji je razvila kompanija Apple, postao Rastojanje (Dot pitch) RAW QuickTime Format datoteke posebno napravljen za uvanje i Motion JPEG kompresiju animiranih audio/video podataka (npr,
je jedan od standarda za digitalne video zapise i njihovo emitovanje preko interneta.
video-klipova). Najbolji program za reprodukciju ove vrste datoteka je Apple QuickTime-Player.

QuickTime VR Dodatak za QuickTime koji slui za uvanje i prikaz
panorama slika.
QXGA Skraenica za Quad Extended Graphics Array.
Standard za prikaz slike na ekranu. Uobiajena rezolucija je 2,048 x 1,536 piksela. (SXGA, VGA, UXGA, XGA).
Redukcija efekta crvenih oiju
R
RAM Skraenica za Random Access Memory. Ova vrsta
me-morije moe da se koristi za upisivanje i itanje podataka, kao i za privremeno skladitenje podataka i programa. Za razliku od ROM memorije, svi podaci koji su sauvani u RAM memoriji nestaju nakon gubitka napajanja (iskljuivanjem raunara).
RAW Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje
Redukcija uma
u tzv. RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neobraene (sirove) informacije poslate direktno sa CCD senzora, tj. pre nego to aparat izvri bilo
138
A B C D Upotrebljava se na monitorima i oznaava rastojanje E izmeu pojedinanih taaka koje ine sliku. to je manje rastojanje izmeu taaka, to je slika otrija. F G Pojedini modeli fotoaparata omoguavaju snimanje u tzv. RAW formatu. Ovakve datoteke sadre neobraene H (sirove) informacije poslate direktno sa CCD senzoI ra, tj. pre nego to aparat izvri bilo kakvu dalju obradu. RAW datoteke su obino manje nego one J koje su sauvane u TIFF formatu zato to ne dolazi do obrade informacija o boji. Da biste mogli da pre- K gledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke, potreL ban je poseban program ili programski dodatak. M Jedan od naina rada blica. U polumraku, nae N zenice se ire da bi propustile to vie svetla. Ovo dovodi do poznatog crvenog sjaja u oima koji nasta- O je prilikom aktivira-nja blica jer se svetlost odbija od P krvnih sudova u retini. Zato veliki broj fotoaparata poseduje opciju za redukciju efekta crvenih oiju. U Q ovom nainu rada, blic emituje nekoliko kratkih ili jedan dui pripremni bljesak pre aktiviranja glavnog R blica. Zahvaljujui ovim bljeskovima, zenice imaju vremena da se skupe i tako smanje mogunost nas- S tanka efekta crvenih oiju. T U Poseban reim rada u kojem fotoaparat pravi dve slike: normalan snimak i snimak sa identinom V ekspozicijom, ali sa zatvorenim zatvaraem. W Poreenjem ove dve slike, aparat utvruje koji su delovi podloni umu i vri odgovarajuu kompenX zaciju. Y Z
kakvu dalju obradu. RAW datoteke su obino manje nego one koje su sauvane u TIFF formatu zato to ne dolazi do obrade informacija o boji. Da biste mogli da pregledate, ureujete i sauvate ovakve datoteke, potreban je poseban program ili programski dodatak.
139
Refleksni Vrsta fotoaparata koji, uz pomo sistema ogledala i fotoaparat prizmi usmerava sliku koja dolazi kroz objektiv na RISC Skraenica za Reduced Instruction Set Computer.
trailo. U trenutku oslobaanja zatvaraa, ogledalo se pomera kako bi oslobodilo prolaz svetlosti. Fotografija koja se napravi ovakvim fotoaparatom je skoro 100% identina slici koja se vidi kroz trailo.
Rezolucija Mera koja pokazuje koliinu detalja (vidi: ppi, dpi) na
Procesor ili sistem koji obrauje podatke izuzetno velikom brzinom, ali prepoznaje samo manji broj naredbi.
ROM Skraenica za Read Only Memory. Vrsta memorije
slici koju odreeni ureaj moe da snimi ili reprodukuje. Kod monitora ili tampaa, rezolucija predstavlja broj piksela koje ovi ureaji mogu da prikau. Kod ureaja za snimanje, kao to su digitalni fotoaparati ili skeneri, rezolucija se odnosi na broj piksela koji ine sliku. Rezultat se prikazuje u ppi (esto se koristi dpi, iako ova mera nije sasvim tana), odnosno ukupan broj horizontalnih i vertikalnih piksela (npr. 2,272 x 1,704 iznosi priblino 4 miliona piksela). Moe se rei da sa porastom rezolucije, raste i kvalitet slike.
Reim brzog U ovom nainu rada fotoaparat snima nekoliko snimanja uzastopnih fotografija. (vidi: snimanje u sekvenci). RGB Skraenica za Red, Green, Blue tri osnovne boje
koja korisniku dozvoljava samo itanje sadraja. Drugim reima, korisnik ne moe da snima (upisuje) bilo kakve informacije u ROM. Sadraj koji je upisan u ovakvu vrstu memorije nije mogue menjati. (vidi: Flash ROM, CD-ROM, RAM)
RS232C Serijski interfejs. Runi mera Spoljanji mera ekspozicije.
S
Samookida Funkcija koja odlae otvaranje zatvaraa radi pravl-
sistema aditivnog meanja boja.

Riblje oko Poseban reim rada na odreenim modelima fotoa-
jenja autoportreta. Moe da se koristi i prilikom slikanja sa veoma dugakom ekspozicijom, gde je potrebno obezbediti da fotoaparat radi bez podrhtavanja do kojeg moe da doe usled pritiska na dugme zatvaraa.
SCSI Skraenica za Small Computer System Interface.
parata, koji omoguava da slika bude sauvana kao da je snimljena objektivom riblje oko, ime se dobija nadrealna, umetniki distorzirana slika.
Riblje oko Zahvaljujui vidnom polju od 180, ovakvi objektivi objektiv mogu da obuhvate izuzetno veliki prostor, ali,
Inter-fejs standard koji se koristi za, na primer, povezivanje spo-ljanjih ureaja ili skenera sa raunarom. Vano je razlikovati SCSI I, SCSI II i SCSI III interfejs.
SD Card Secure Digital kartica SECAM Skraenica za Sequential Couleur Avec Memoire.
takoe, i da naprave veoma nadrealnu sliku. Dele se na dijagonalne, koji daju sliku iz vie okvira, i cirkularne, koji okruglu sliku projektuju na okvir.
Francuski televizijski standard. Takoe u upotrebi u zemljama biveg istonog bloka. (vidi: PAL, NTSC)
Secure Digital Izmenjivi medij za skladitenje slika i audio datoteka. 140 141
Selektivno Vidi: Digital ESP. (takoe vidi: Merenje ekspozicije, merenje u Merenje u taki, Merenje odbijenog svetla, Merenje vie zona svetlosti) Selektivno zonsko Kao i kod merenja u taki, selektivno zonsko merenje merenje oitava vrednosti sa odreenog dela okvira Sistem objektiva Grupa soiva (ponekad i samo jedno soivo) koja
obino centralnog. Kod ovog naina merenja, oblast oitavanja vrednosti pokriva oko 20%, povrine okvira, dok merenje u taki pokriva ispod 5%.
Sepia Efekat koji slikama daje smee-zlatnu boju koja
Sistemski fotoaparat
podsea na starinske fotografije.

Serijski interfejs Takoe poznat pod imenom COM port i kao Siva skala
RS232C ili RS422. Interfejs koji omoguava povezivanje odreenih perifernih ureaja sa PC raunarom (npr. mi, modem, pojedini modeli digitalnih fotoaparata). Podaci se prenose serijski, to znai bit po bit, preko kabla za povezivanje.
Server Glavni raunar u mrei; odgovoran za upravljanje i
Skener Slilia SLR SmartMedia
kontrolu nad ostalim raunarima.

SHQ rezolucija Skraenica za Super High Quality Resolution. Ter-
min koji opisuje izuzetno visok kvalitet digitalne fotografije koja je snimljena najveom rezolucijom koju fotoaparat moe da postigne i sauvana kao JPEG datoteka sa minimalnom kompresijom.
Sigurnost podataka Izraz koji obuhvata sve vrste mera za zatitu
uskladitenih podataka i programa na dui vremenski period
A B C D E F Fotoaparat koji moe da se koristi uz dodatnu G opremu i pribor istog proizvoaa (konverzioni objektivi, spoljanji blic, izvor napajanja, itd.). H I Raspon od crne do sive boje. Ureaji koji mogu da J prikau samo crno-belu sliku prevode boje u K razliite nijanse sive. L Ureaj koji se koristi za digitalizaciju odtampanih sadraja (slike, grafikoni, tekstovi). M N Minijaturna slika digitalne fotografije koja slui za brz pregled u programima za ureivanje slika. O Skraenica za Single Lens Reflex. Refleksni fotoa- P parat. Q R SmartMedia kartice su mali (45mm x 37mm x 0.76mm) i lagani (priblino 2g) memorijski moduli. S Kod ove vrste kartica, kontroler se nalazi u leitu za karticu umesto u samoj kartici, to znaajno T pojednostavljuje proces izrade. (vidi: xD-Picture karU tica) V W X Y Z
omoguava snimanje najotrije i najsvetlije slike koju taj objektiv moe da postigne. Sistem objektiva se obino naziva samo objektiv. Dostupne su razliite vrste objektiva, kao na primer irokougaoni, normalni, makro i teleobjektivi sa fiksi-ranim inim daljinama, kao i zum objektivi sa podesivim inim daljinama.
142
143
Snimanje u Ova funkcija omoguava fotoaparatu da velikom sekvenci brzinom napravi vei broj uzastopnih fotografija. Spora Nain rada blica koji koristi kombinaciju male brzine sinhronizacija zatvaraa i blica. Poto je duina trajanja bljeska
Najvea brzina snimanja se postie kada se slike upisuju u privremenu DRAM memoriju. Ipak, zbog ogranienog kapaciteta, ova memorija moe da primi samo ogranieni broj slika. Broj snimaka u sekvenci moe se poveati ako se slike upisuju direktno na memorijsku karticu, ali u tom sluaju dolazi do osetnog pada u brzini snimanja.
Snimanje Sve vei broj digitalnih fotoaparata omoguava video zapisa snimanje kratkih video zapisa. Filmski efekat se
blica znatno manja od izabrane brzine zatvaraa, blic se aktivira ili na poetku (prva zavesa) ili na kraju (druga zavesa) ekspozicije. U uslovima slabog osvetljenja i male brzine zatvaraa, bljesak blica zamrzava pokret i osvetljava prizor u pozadini fotografije. Zato spora sinhronizacija moe da proizvede veoma zanimljive i neobine snimke. (Na ovaj nain radi i program Noni prizor.)
SQ rezolucija Skraenica za Standard Quality rezoluciju. Nor-
postie snimanjem stotina slika tokom, priblino, jednog minuta. Mnogi foto-aparati mogu da snime i video zapis sa zvukom.
Snimanje zvuka Mnogi moderni digitalni fotoaparati poseduju
ugraeni mikrofon uz pomo kojeg mogu da snime video zapis sa zvukom ili da zabelee zvuni komentar uz fotografiju. (vidi: Snimanje video zapisa)
Softver Uopteni naziv za sve vrste raunarskih programa. Softver za Program za kontrolu, upravljanje i obradu digitalnih obradu slike fotografija, kao i ostalih multimedijalnih sadraja.
malan ili standardni kvalitet digitalne fotografije kod kojeg nije iskorien pun kapacitet rezolucije fotoaparata. U ovom reimu kvaliteta, fotoaparat pravi JPEG datoteku sa visokim nivoom kompresije. Kod pojedinih modela fotoaparata, korisnik moe da izabere visoku ili nisku SQ rezoluciju.
SRAM Statiki RAM. Posebna vrsta memorije koja je zbog
velike brzine naroito pogodna za procese u kojima je vreme od presudnog znaaja.

sRGB Skraenica za Small RGB. Ovaj standard
(vidi: Olympus Master)

Softver za Program koji korisniku omoguava da pregleda i ureivanje slika ureuje digitalne fotografije. Najee se upotreblja-
va program Adobe Photoshop.

Solarizacija Efekat koji predstavlja kombinaciju negativa i slike u
omoguava razliitim vrstama ureaja da na to jednostavniji nain postignu vernu reprodukciju boja. Da bi ovo bilo mogue, ureaji moraju da podravaju sRGB. U idealnom sluaju, boje na fotografiji odtampanoj uz pomo sRGB kompatibilnog tampaa treba da budu iste kao i one koje su prikazane na sRGB monitoru.
SSFDC Skraenica za Solid State Floppy Disc Card. (vidi:
boji. Krajnji rezultat primene ovog efekta je slika koja podsea na fotografije napravljene toplotnom kamerom.
SmartMedia)
144
145
Stabilizator Optiko-mehaniki ili elektronski sistem koji slike spreava podrhtavanje fotoaparata i tako omogua
va postizanje jasnih rezultata ak i pri velikim uveanjima. Kada otkrije nehotino pomeranje objektiva, sistem vri optiku ili elektronsku kompenzaciju kako bi slika subjekta ostala nepomina.
Stakleni objektiv Vidi: Objektiv Standardni U standardne interfejse spadaju serijski, paralelni, interfejs USB i monitor interfejs. (vidi: Interfejs) Stativ Postolje na koje se postavlja fotoaparat. Stativ
omoguava da fotoaparat ostane nepomian, to je naroito korisno tokom dugakih ekspozicija, gde je neophodno izbei efekat podrhtavanja aparata. Iako veina stativa ima tri noge (tripod), mnogi profesionalci koriste jednonone modele (monopod) koji su od velike pomoi prilikom upotrebe snanih teleobjektiva, dok u isto vreme omoguavaju i pokretljivost koja je neophodna za slikanje, na primer, fudbalskih akcija.
StorageClass Vidi: USB Mass StorageClass. Strimer Interni ili eksterni (spoljanji) ureaj za skladitenje i
va korisniku da proveri vrednost ekspozicije. Ovi ureaji ne poseduju automatski sistem merenja svetlosti i moraju se podeavati runo. Studijski blicevi mogu da budu opremljeni razliitim dodacima i priborom, kao to su filteri ili reflektori, Fresnel soiva, itd. koji omoguavaju dobijanje razliitih vrsta osvetljenja ili efekata. Ovakvi sistemi su znatno snaniji od kompaktnih bliceva i njihova snaga se ne meri brojkom vodiljom, ve Vatima po sekundi (Ws). Modeli sa preko 400 Ws obino moraju da imaju odvojen spoljanji izvor napajanja. Studijski blic je povezan sa fotoaparatom preko tzv. kabla za x-sinhronizaciju. Ako je povezano vie bliceva, ostale jedinice se pale uz pomo svetla za aktivaciju sa prvog blica.
Sublimacija boja Metod za tampanje boja na slikama i grafikim ele-
mentima. Ovaj proces koristi toplotu kako bi preneo boju sa trake tampaa na papir. Kvalitet tampe je izuzetan. Olympusov foto-tampa P-440 proizvodi otiske dimenzija A4 za 90 sekundi, pri rezoluciji od 314 dpi i sa 16.7 miliona boja.
Sunshine LCD Tehnologija izrade LCD monitora koja omoguava
da ekrani na digitalnim fotoaparatima prikau svetle, jasne slike, ak i po jakom suncu.

Super CCD Vrsta CCD senzora koji je razvila kompanija Fujifilm.
sigurnost podataka koji koristi tzv. strimer traku.

Strujni adapter Adapter za napajanje elektrinom energijom.
Omoguava povezivanje digitalnog fotoaparata sa izvorom struje.

Studijski blic Snaan, stacionarni blic koji najee koriste modni
Ovaj senzor koristi isprepleteno poreane piksele u obliku oktagona.

Super Makro Poseban nain rada koji fotoaparatu omoguava da
i reklamni fotografi. Obino se sastoji od samog blica i pilot lampe koja neprekidno svetli i omogua-
izotri sliku objekata koji se nalaze na sasvim malom rastojanju kod pojedinih modela svega 2cm. Zato je Super Makro snimanje veoma pogodno za pravljenje detaljnih slika veoma malih objekata, kao to su latice cvea, nakit ili insekti.
146
147
Supersonic Providni filter koji se nalazi izmeu zatvaraa i CCD wave filter senzora. Ovaj filter skuplja estice praine i tako ih
slikama koje su snimljene nou i sa malom brzinom zatvaraa.

um u bojama Pogrena reprodukcija boje na slici, odnosno pojava
onemoguava da dopru do CCD senzora. estice koje zavre na filteru bivaju otreene uz pomo serije ultrazvunih vibracija koje generie poseban deo filtera.
SVGA Skraenica za Super Video Graphics Array.
taaka boje u delu slike koji bi trebao da bude potpuno beo. (vidi: um)
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 800 x 600 piksela. (vidi: QXGA, SXGA, VGA, UXGA, XGA)
SXGA Skraenica za Super Extended Graphics Array
T
Taka Najmanji element rastera na slici TCP/IP Skraenica za Transmission Control Protocol over
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,280 x 1,024 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, VGA, UXGA, XGA)
irokougaoni Objektiv koji nudi ire vidno polje od standardnih objektiv objektiva za datu vrstu formata; na primer, ine
Internet Protocol. Standardni protokol za slanje paketa podataka preko interneta ili raunarske mree. Podaci se automatski dele na manje pakete. Procedura za korekciju greke prilikom prenosa se takoe aktivira automatski.
Telefoto Skraeni naziv za telefoto objektiv. Vrsta objektiva
daljine ispod 50mm za 35mm format, ili manje od 25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteristike irokougaonog objektiva su iroko vidno polje, od 60 do 180 (riblje oko), velika dubinska otrina, izraena perspektiva izmeu objekata. (vidi: Tele, Zum.)
irokougaoni Dodatak za objektiv koji smanjuje inu daljinu. konverter (vidi: Makro konverter, telekonverter) tampa Neke od najvanijih vrsta tampaa: matrini, ink-
koja ima ue vidno polje od standardnog objektiva odreenog formata npr. objektivi sa inom daljinom od preko 50mm za 35mm format, ili preko 25mm za FourThirds format. Uobiajene karakteristike telefoto objektiva su usko vidno polje (oko 30 ili manje, zavisno od ine daljine), mala dubinska otrina i poravnanje perspektive izmeu objekata (tj. Blii i dalji objekti izgledaju blie jedni drugima). (vidi: Zum)
Tele konverter Dodatak za objektiv koji produava inu daljinu.
det, laserski, LED i termo-sublimacijski.

titnik za Izraen od metala ili plastike i postavlja se na kraj objektiv objektiva kako bi zasenio prednje soivo od neel-
(vidi: Makro konverter)

Temperatura boje Ovaj izraz opisuje spektralnu distribuciju energije, a
jenog svetla, koje, u suprotnom, moe da dovede do presijavanja, duhova ili pogrenog prelamanja.
um Neeljene varijacije i odstupanja koja umanjuju
kvalitet informacije u signalu. U oblasti digitalne fotografije, ovaj termin se koristi da bi se opisali vidljivi efekti interferencije na CCD senzoru. um se predstavlja kao taka neeljene boje posebno na
148
tako i kvalitet boje izvora svetla. Temperatura boje se prikazuje u Kelvinima (K). Veoma je vano izabrati odgovarajuu temperaturu boje, kako bi subjekt bio snimljen u prirodnim bojama. Velika vei-
149
na digitalnih fotoaparata se moe runo ili automatski podesiti na neku od vrednosti u opsegu od 3,000K do 8,000K (vidi: Balans belog)
TFT Skraenica za Thin Film Transistor. TFT ekrani se
koriste na prenosnim (notebook) raunarima, kao i na OLYMPUS digitalnim fotoaparatima.

TIFF Skraenica za Tagged Image File Format. Pose-
upadljivija ...Istok je istok i zapad je zapad i ovo dvoje (twain) nikada nee postati jedno... Ovo je navelo mnoge ljude da poveruju da je u pitanju akronim, a ubrzo je usledila i prava poplava predloga za naziv. Ni jedan nije prihvaen, ali je predlog Technology Without An Interesting Name (Tehnologija bez zanimljivog naziva) ostala kao nadimak do danas.
ban format datoteke za skladitenje digitalizovanih slika bez gubitka podataka.

True Colour Termin koji opisuje nain reprodukcije boja na moni-
toru ili tampau. Zahteva najmanje 16 miliona nijansi.

TruePic TURBO Procesor za obradu slike koji je razvila kompanija
U
Unsharp Masking Efekat iz programa za obradu slike. esto se koristi
Olympus. TruePic TURBO automatski poboljava vane aspekte kvaliteta slike: reprodukciju boja (opseg, zasienost, osvetljenost), otrinu, kao i brzinu obrade podataka.
TTL merenje Skraenica za Through The Lens metering. Meren-
skraenica USM. Predstavlja proces izotravanja slike. Kvalitet rezultata u najveoj meri zavisi od karakteristika upotrebljenog algoritma.
Upravljaki Mali program koji omoguava komunikaciju izmeu program aplikacije i odreenog ureaja, na primer, tampaa
ili
(driver) digitalnog fotoaparata. Upravljanje Ovaj izraz se odnosi na kalibraciju svih perifernih bojama ureaja koji uestvuju u proizvodnji digitalne slike
je kroz objektiv.
TTL merenje Zahvaljujui TTL merenju blica, intenzitet ambijenblica stalnog svetla se meri kroz objektiv. Na osnovu ovih
oitavanja, podeava se intenzitet blica. Fotoaparat obavlja sva merenja i podeavanja tako da blic ne mora da poseduje senzore ili kontrolne sklopove. Takoe, nije potrebno bilo kakvo runo podeavanje.
TWAIN program Omoguava prebacivanje skeniranih slika ili digital-
(monitori, skeneri, kolor tampai, itd.). Na primer, uz pomo sistema za upravljanje bojama, podaci sa skenera se konvertuju u vrednosti koje odgovaraju standardnom opsegu boja. Podaci se organizuju na takav nain da tampa moe da napravi to kvalitetnije otiske.
USB Universal Serial Bus (USB) interfejs omoguava
nih fotografija direktno u programe za obradu slika. Re TWAIN je preuzeta iz Kiplingove poeme Balada o istoku i zapadu u elji da pokae tadanje tekoe u povezivanju skenera i personalnih raunara i napisana velikim slovima kako bi bila to
izuzetno jednostavno povezivanje perifernih ureaja, bez potrebe za instalacijom bilo kakvog dodatnog hardvera (npr. kartica) ili ponovnim podeavanjem delova operativnog sistema. Najvanije prednosti
150
151
USB interfejsa su: podrka za Plug and Play, automatsko podeavanje spoljanjih ureaja nakon povezivanja (nije potrebno ponovno pokretanje raunara), bri prenos podataka i mogunost povezivanja do 127 ureaja preko jednog prikljuka. Standard USB 2.0 ima tri razliite oznake brzine: Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed (1.5 MBit/s). Dodatna prednost USB 2.0 je kompatibilnost sa prethodnim USB tehnologijama, to znai da e i stariji ureaji raditi na brzini koja odgovara specifikaciji za USB 1.1.
USB Mass Fotoaparat (ili bilo koji drugu ureaj) koji podrava Storage Class USB Mass Storage Class, automatski se prijavljuje
televizorom ili video rekorderom.

Vinjeta
Virtual Dial
kao dodatni disk na raunaru, kojem se, onda, moe pristupiti iz bilo kog programa. Poto velika veina operativnih sistema poseduje generiki Mass Storage Class upravljaki program, fotoaparat biva prepoznat bez ikakve instalacije dodatnih programa. Takoe poznat i kao USB StorageClass ili USB AutoConnect.
UXGA Skraenica za Ultra Extended Graphics Array.
Virus
Odnosi se na ekransku rezoluciju dimenzija 1,600 x 1,200 piksela. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA, VGA, XGA)
Windows
V
VGA Skraenica za Video Graphics Array. Odnosi se na
xD-Picture kartica
ekransku rezoluciju dimenzija 640 x 480 piksela. (vidi QXGA, SVGA, SXGA, UXGA, XGA)
Video CCD Naziv za CCD senzor koji je posebno napravljen za
upotrebu u TV i video ureajima. Takoe se koristi i u digitalnim fotoaparatima. (vidi: Progresivni CCD)
Video izlaz Interfejs za povezivanje digitalnog fotoaparata sa 152
XGA
A B Pojava da ivice slike blede u pravcu crne ili bele boje, umesto da budu jasne i otre. Takoe predC stavlja i nee-ljen gubitak osvetljenosti na ivicama D slike. irokougaoni objektivi su naroito podloni ovom efektu. Ipak, ovaj problem se moe, u manjoj E ili veoj meri, izbei uklanjanjem elemenata koji ga izazivaju, kao to je filter sa prevelikim okvirom ili F loe postavljen titnik za objektiv. G Sliica tokia za izbor naina rada koja se prikazu- H je na LCD ekranu i/ili trailu fotoaparata. Pritiskom I na kontrolne tastere, korisnik moe da okrene virtuelni toki i izabere eljeni reim snimanja. J K Program koji izaziva oteenja na podacima i/ili softveru. L M N O Operativni sistem koji je razvila kompanija Microsoft. P Q R S Nova memorijska kartica koju su razvile kompanije Olympus i Fujifilm. Na tritu se pojavila 2002. T Ovaj mali memorijski medijum veoma je brz, izdrljiv U i robustan. U budunosti se planiraju kartice kapaciteta V do 8 GB. (najvea trenutno dostupna kartica je 2 W GB.) X Skraenica za Extended Graphics Array. Grafiki Y standard koji je razvila kompanija IBM i koji omoguava prikaz slike dimenzija 1,024 x 768 pikZ sela sa 65,535 boja. (vidi: QXGA, SVGA, SXGA,
153
UXGA, VGA)
X-sync kabl Kabl za povezivanje nespecifinog ili studijskog
blica. Kabl prenosi samo komandu za aktiviranje blica i nikakve druge informacije.
Z
ZIP Format datoteke koji se koristi za kompresiju
podataka.
ZIP-Drive Ureaj koji proizvodi kompanija Iomega. Zip-drive
ima kapacitet od najvie 750 MB podataka.

Zum objektiv Objektiv koji korisniku omoguava da podeava
inu daljinu i menja stepen uveanja slike. Oznake ine daljine pokazuju opseg zuma; npr. 35-105mm* bi bio 3x zum koji predstavlja dobar izbor sa srednje irokougaonim i kratkim telefoto opsegom. Pojedini modeli fotoaparata poseduju objektive sa 10x uveanjem (npr. 38-380mm*). Prilikom upotrebe tako snanog zum objektiva, vano je drati aparat to mirnije da bi se dobile otre i jasne slike, naroito u uslovima slabog osvetljenja. Ako je potrebno, postavite aparat na neku vrstu i ravnu povrinu ili na stativ. (*vrednosti odgovaraju 35mm formatu)
155
154

Digitalna Fotografija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Digitalna Fotografija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji 1999-2006 OLYUMPUS IMAGING EUROPA GMBH. Sva prava zadrana.

OLYMPUS IMAGING EUROPA GMBH www.olympus.co.yu

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji

1. arobni svet digitalne fotografije

1. arobni svet digitalne fotografije

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2.1 ta je CCD senzor?

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

Objektiv za 35-mm fotoaparate

Objektiv za 35-mm fotoaparate

Skoro telecentrini objektiv, kao ZUIKO DIGITAL 20

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

2. Tehnologija digitalnih fotoaparata

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

blino rastojanje od subjekta, a zatim aktivira drugi da bi izvrio fino podeavanje.

3. Snimanje digitalnih fotografija

dugme. Aparat e automatski sauvati nove vrednosti.

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

3.3.1 ta je TruePic TURBO? Osvetljenost

Konvencionalna obrada slike Osvetljenost

TruePic obrada slike

kvalitet fotografija, naroito onih koje su snimljene nou .

uma dramatino poboljava

Uklanjanjem znaajne koliine uma, funkcija redukcije

3.3.2 ta je um i kako ga izbei?

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

Programi Noni prizor i Pejza.

3. Snimanje digitalnih fotografija

Digitalni zum prua dodatno uveanje, ali nautrb kvaliteta slike.

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

3.9 ta su to panorama slike?

Kombinovanjem nekoliko pojedinanih fotografija, moete da napravite izuzetne panoramske slike

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

3. Snimanje digitalnih fotografija

Zahvaljujui dopunskom bljesku, va subjekt nee ostati izgubljen u senkama.

3. Snimanje digitalnih fotografija

4.tampanje digitalnih fotografija

4.tampanje digitalnih fotografija

4.tampanje digitalnih fotografija

4.3 Da li foto radnje i laboratorije tampaju i digitalne fotografije?

4.4 Do koje veliine se moe uveati digitalna fotografija?

4.tampanje digitalnih fotografija

4.tampanje digitalnih fotografija

tampa irina x visina

tampa irina x visina

na 300 dpi) 5.42 x 4.06 cm 8.67 x 6.50 cm

DIN format A0 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10

5. Arhiviranje digitalnih fotografija