Rudolf Brojs

R A K
L E U K E M I J A
I DRUGE PRIVIDNO NEIZLEIVE BOLESTI
IZLEIVE PRI RODNI M PUTEM
U prevodu Mi odr aga MARI NKOVI A
Recenzi j a: dr Zor i ca PLAVI mr. sci .
I I I IZDANJE
BEOGRAD 1987.
Potovanim itaocima ove knjiice i cenjenim
pacijentima!
Zbog starosti (roen 24. juna 1899) nisam, ni pored
najbolje volje, u mogunosti da odgovaram na pojedi-
nana pitanja u vezi sa razliitim postupcima leenja
niti da odgovaram na pisma.
Takode moram napomenuti da vie ne mogu da pri-
mam pacijente.
Stoga molim sve itaoce da temeljito i s razmil/a-
njem proue celu knjiicu, pa nee biti sumnji i pitanja
e postati suvina.
Molim da za ovo imate razumevanja.
Rudolf Breuss
5
Naslov originala: Rudolf Breuss
KREBS, LEUKEMIE UND ANDERE SCHEINBAR
UNHEILBARE KRANKHEITEN MIT NATURLICHEN
MITTELN HEILBAR"
Izdavai: Miodrag i Mirjana Marinkovi
Gospodara Vuia 144
potanski fah 20
11050 BEOGRAD 22
Korice: Vladimir Begovi
Tira: 7.000
tampa: ,,Kosmos'', Beograd
Izdanje. 1987.
S A D R A J
Re izdavaa 11
Predgovor 13
Predgovor autora 15
Pi sma zahvalnih pacijenata 17
Modifikovana terapija gladovanja 31
Primeri 37
Saveti bolesnima od raka 38
Podruja primene totalne terapije" 39
Da li je rak izleiv? 41
Devet znakova za otkrivanje raka 41
Najee vrste raka 42
Tumor ta j e to? : 43
Totalna terapija protiv raka 47
Uputstvo za primenu totalne terapije" 49
Najvaniji ajevi za leenje raka 51
Posebne vrste raka 55
Tumor u mozgu 55
Rak oiju 55
Rak na dojkama, jajovodima i mat eri ci . : 55
Rak nepca, usne, jezika, vratnih lezda i grkljana 56
Rak koe 56
Rak kostiju i plua i TBC plua 57
Rak jetre 57
Rak eluca 59
Rak slezine i pankreasa 59
Rak prostate i monica 59
Ako se pojave tekoe 60
Leenje raka totalnom terapijom" 62
LEUKEMIJA 67
Kako se lei leukemija? 69
Zato su bolesti esto neizleive? 72
Nekoliko primera iz mnogobrojnih iskustava 73
Mnoge prividno neizleive boiesti izleive! 76
Postoje li uobraeni bolesnici? 80
7
Pojedinane bolesti 85
Agofobija 85
Angina 85
Anemija 86
Gubitak apetita 87
Artitis 88
Artroza 88
Pluna i srana astma 88
Bazedovljeva bolest 89
Bradavice mladei 89
Brani parovi bez dece 90
Bronhitis 90
Upala vena 91
Nabrekle vene 91
Visok krvni pritisak 92
Vodena bolest (srce, trbuh) 92
Gastritis ....: 94
Glavobolja 94
Grip 95
Groznica 96
Grevi 96
Guavost (struma) 96
Deji giht 97
Dizenterija 97
Oteenja meduiprljenskih diskova 98
Difterija 101
Upala eluca 101
utica : 102
Umanjeno luenje ui 103
Zadah iz usta 103
Zakreenje arterija 104
Kako postupati s Ijudima sa zakreenjem arterija
u mozgu 104
Kad deca dobijaju zube 105
Zujanje u uima 105
Infarkt.srani 104
Kaalj 106
Katarakt, siva mrena 107
Kolike bubrega i ui 107
Preobilno krvarenje za vreme menstruacije 107
Razna krvarenja 108
Poremeaji krvotoka 108
Naizmenine kupke za ruke 110
Lenja creva 111
Melanholija, seta duevne i nervne bolesti 111
Mokrenje u krevetu 112
Multipla skleroza 112
Mucanje 113
Oboljenje nadbubrenih lezda i njegovi simptomi 113
Nesvestica 114
Nizak krvni pritisak 115
Alkoholizam 116
Povijeni prsti 117
Polenska kijavica 118
Priprema za operaciju 118
Promrzline 120
Rak prostate 120
Reuma 121
Sekreti 122
Bolesti sranog miia 123
Otvorene rane na stopalima 123
Trigeminus-neuralgija 124
Trudnoa 126
Upale svih vrsta 127
Hemoroidi 127
irevi u elucu, leenje 128
irevi, spoljni 128
eerna bolest 128
tucanje 129
tetnost puenja 130
Nekoliko redova o otrovima za moljce 131
Zato su podgrejana jela bezvredna, pa ak i tetna ........ 133
Geobioloki uticaji iz tla, podzemni vodeni tokovi 134
DODATAK: Odgovor na napade protiv moje terapije . . . . 135
Nekoliko praktinih saveta za zemljoradnike 137
Indeks lekovitog bilja na vie jezika 138
Opti indeks 151
9
8
Re izdavaa
Knjiga koju imate pred sobom prevedena je na ne-
koliko svetskih jezika i direktno je posluila potpu-
nom izleenju preko 40.000 bolesnih od raka i drugih
prividno neizleivih bolesti. To je broj nekadanjih bo-
lesnika koji su, posredno ili neposredno, obavestili
autora o svom izleenju, to znai da je broj izleenih
verovatno znatno vei.
Flairani sok koji se pominje u terapiji, za one koji
nemaju mogunosti da ga sami pripremaju, ne moe
se, na alost, nabaviti u naoj zemlji. Jedi na mogu-
nost je nabavka u Austriji, vajcarskoj ili SR Nema-
koj u prodavnicama Reformhaus". Sok nosi sledei
natpis: BIOTTA BREUSS- GEMUSESAFT" sadri-
na jedne boce je 500 ml.
Tako flairan sok proizvodi se po receptu Rudolfa
Brojsa od garantovano bioloki zdravog povraj er i u
gradu i na selu zive hiljade Ijudi koji trae pomo, a
nemaju mogunosti da svakodnevno sami cede svee
bioloki gajeno povre. Osi m toga, postoje i periodi u
kojima se svee povre i ne moe dobiti.
U istim prodavnicama mogu se nabaviti i lekoviti
ajevi kojih nema u prodaji u naoj zemlji.
Knjigu bi valjalo preporuiti svakome, jer se nikada
ne zna kome u njoj sadrana uputstva mogu da spasu
ivot ili povrate zdravlje.
Kada govorimo o terapiji, neemo pominjati pro-
cente izleenja do sada su, prema navodima auto-
ra, radost potpunog ozdravljenja doiveli svi oni koji
11
su se disciplinovano i do kraja pridravali uputstava i
iji je sistem odbrane od bolesti jo mogao da ues-
tvuje u leenju. Stroga di sci pl i na i potovanje uput-
stava najvaniji su uslov izleenja.
Izdava moli sve koji se izlee od bilo koje bolesti
koristei uputstva sadrana u ovoj knjizi da, po zavr-
enom leenju, upute svoje svedoanstvo o izleenju
i odgovarajue lekarske potvrde na fotokopiji na adre-
su izdavaa. Sva ta pisma e biti prevedena i prosle-
ena autoru.
itajui knjigu, nai ete sledee mere:
Prstohvat: koliina koja moe da se uhvati meu
stisnuta tri prsta.
olja: 125 g/ml (odgovara restoranskoj olji za aj).
12
Predgovor
U elji da ouvaju zdravlje i produe ivot, Ijudi su
od davnina u lekovitom bilju traili eliksir ivota i lek
za bolest. Nagli razvoj farmaceutske industrije uticao
je da se u leenju, kao i u nastojanju da poboljamo
opte zdravstveno stanje, potpuno odreknemo prirod-
nih izvora zdravlja kao to su lekovito bilje, voe i po-
vre bogato vitaminima, mineralima i enzimima.
Svakako ne treba izgubiti iz vida ogroman znaaj koji
su farmakoloka sredstva imala u borbi protiv raznih
oboljenja i smanjenja smrtnosti. Ipak, kada se suoi-
mo sa konkretnim injenicama o zagadenju ivotne
sredine sa jedne strane i zasienou Ijudskog orga-
nizma raznim sintetikim preparatima, svaka ideja o
vraanju na zdrav nain ivota predstavlja ohrabrenje.
Knjiga koja je pred nama upravo govori o moguno-
sti podizanja odbrambenih snaga organizma i lee-
nja, po shvatanju mnogih, neizleivih oboljenja prirod-
nim sredstvima, a ne hemijskim preparatima.
Savremenici dr Brojsa smatraju da on spada u mali
krug dobrih poznavalaca ogromnog bogatstva narod-
ne medicine. Njegovo veliko lino iskustvo daje mu za
pravo da sa takvim autoritetom govori o svojim meto-
dama leenja raka i drugih neizleivih bolesti.
Osnivni principi njegovih metoda su gladovanje i
upotreba biljnih ajeva i sokova od sveeg povra. Ovi
principi se temelje na naunim osnovama.
U toku gladovanja telo se oslobaa svega to je u
veoj koliini akumulirano (najpre depoi masti) i sve-
13
ga to mu je strano. Terapiju gladovanjem uveo je dr
Oto Buhinger (Otto Buchinger) tridesetih godina ovog
veka. Znaaj dr Brojsa je u tome to je ovu terapiju po-
boljao i prilagodio dananjem nainu ivota.
Unoenje odgovarajue koliine tenosti i biljnih
ajeva ima direktni uticaj na metabolizam i eliminaci-
ju produkata metabolizma iz Ijudskog organizma.
Uzimanje odgovarajue meavine sokova od sve-
eg povra snabdeva organizam tako neophodnim en-
zimima. Bez njih nema pravilnog funkcionisanja naj-
sitnijih organela u svakoj naoj eliji a, shodno tome,
ni dobrog zdravlja. Interesantno je da dr Brojs ne sa-
vetuje smanjivanje svakodnevnih aktivnosti u toku
primene ove terapije.
Svi ovi principi utiu na podizanje optih odbram-
benih snaga organizma, pa i imunolokog sistema, tj.
si stema odbrane od bolesti. Tako ojaan, organizam
je spreman da se suprotstavi bolesti, pa i onoj koja se
za sada smatra neizleivom.
lako neke ideje dr Brojsa izgledaju dosta optimi-
stike, moj lini stav, a i mnogih mojih kolega, je da
nijednu novu ideju u leenju ne treba apriori odbaciti.
Dananja saznanja nam omoguuju da nauno obja-
snimo mnoge injenice, a budunost e sigurno pro-
iriti nae horizonte. injenica je da bioloki nain le-
enja ima uspeha ako je imunoloki si stem, sistem
odbrane od bolesti, ouvan i neoteen hemijskim
sredstvima. Iskustvo onih koji su primenili terapiju

koju savetuje dr Brojs ukazuje na mogunost leenja

obolelih od raka, leukemije i drugih prividno neizlei-
vih bol esti ", ako oni pokau hrabrost i snagu da je u
celosti izdre.
Dr Zorica Plavi mr. sci.
14
Predgovor autora
Postoji zakon koji se odnosi na oveka kome je da-
rovana sposobnost leenja, a koji, parafrazirano, gla-
si : Ako je nekome data sposobnost leenja, niko na
svetu nema pravo da mu je ospori ."
ovek je toliko sloen i toliko neponovljiv, da na ce-
iom svetu nema lekara koji bi mogao da tvrdi da o-
veka potpuno poznaje i da je nepogreiv u postavljanju
dijagnoze i leenju bolesti. Prema tome, smatram, da
nijedan lekar nema pravo da tvrdi da samo on moe
da pomae bolesnom oveku i niko drugi. Kad bi leka-
ri mogli da pomognu svakom oveku (to bi bilo div-
no), verujem da nijedan ovek ne bi odlazio nadrileka-
rima, travarima, lekarima, predstavnicima alternativ-
ne medicine, tzv. hajlpraktikerima" i homeopatima.
Njima, zdravlja radi, odlaze i sami lekari, ako su teko
ili veoma dugo bolesni, a sami sebi ne mogu pomoi,
niti to moe ijedan njihov kolega ili zdravstvena usta-
n o va,
Ako neko od ovih iz druge grupe prima bolesnike
samo novca radi, stvarno ga moemo nazvati nadrile-
karom; meutim, ako to ini samo da bi pomogao, on
je pomonik u nevolji. Ako eli da bude uspean u pru-
anju pomoi Ijudima, on mora biti dobar posmatra,
koji najvei deo svojih saznanja crpe iz strune litera-
ture.
Ko je savren? Ko je kao Bog?
j
15
Pi sma zahvalnih pacijenata
- i
Jul a 1964. godine naao sam se u bolnici zbog
sumnje na zaplet creva (ileus). Posle detaljnih pregle-
da, lekar je ustanovio rak na debelom crevu. Trebalo
je da se podvrgnem operaciji i da dobijem vetaki za-
vretak debelog creva.
Po savetu jednog prijatelja, pozvali smo gospodina
Brojsa u nau kuu. Doao je narednog dana i uz po-
mo iris-dijagnoze ustanovio da imam rak na sila-
znom delu debelog i tankom crevu. Po njegovom sa-
vetu, podvrgao sam se totalnoj terapiji protiv raka.
Nakon 35 dana tumor se povukao. Od tada se ose-
am dobro, nemam nikakvih tegoba i mogu svakod-
nevno da radim.
J. R., Wangen im Allgau (SR Nemaka)
r %

Februar 1973.
Septembra 1972. godine na desnoj dojci otkriven
mi je velik tvrd vor. Na kuni lekar mi je odmah dao
uput za bolnicu radi operacije. Budui da sam znala
za totalnu terapiju" gospodina Brojsa, odbila sam
operaciju i primenila totalnu terapiju". Posl e tri ne-
delje vor je promenio oblik, a posle ukupno est ne-
delja vie se nije mogao pronai niti osetiti. Moj kuni
lekar je bio zadivljen uspehom. Rekao je da bi kod ta-
ko velikog vora inae bila neophodna radikalna ope-
racija.
G. $., Wangen im Allgau (SR Nemaka)
17
Decembar 1964,
U vreme Boia 1964. godine kod mene je ustanov-
Ijena leukemija, upala zglobova i upala sranih mii-
a. Dospela sam u bolnicu, ali nije bilo poboljanja
zdravstvenog stanja sve dok moj suprug nije doveo
gospodina Brojsa u moju bolesniku sobu. Jo na pu-
tu prema bol ni ci , gospodin Brojs-se obratio mome su-
prugu i rekao mu da e mi, ako postupim po njegovim
uputstvima, biti bolje ve posle tri dana, a posle est
dana da u ve moi da poem kui. Primenila sam
terapiju tano prema uputstvu, pa je ubrzo stvarno
dolo do poboljanja. Posle est dana otputena sam
iz bolnice.
Pia H., Argenbuhl (Austrija)
*
Januar 1973.
Pre 23 godine trebalo je da se podvrgnem operaciji
raka dojke. Poto je moja majka umrla odmah posle
operacije raka dojke, na operaciju nisam mogla da
pristanem, iako mi je iz godine u godinu bivalo sve go-
re.
Posle toga upoznala sam gospodina Brojsa koji mi
je nakon iris-dijagnoze oprezno rekao da neto nije u
redu s mojom desnom dojkom. Vie nije govorio jer je
mislio da je previe rekao. Ukratko, kad sam mu rekla
da sam svesna da imam rak na dojci, bilo mu je lake
i onda mi je predloio neto to do tada jo nije bio is-
probao. To je bila terapija sa sokovima od povra, ko-
ju je, dodue, do tada preporuivao samo obolelima
od raka u elucu. Rekao je da sam ja prva koja e pri-
18
meniti njegovu totalnu terapiju" i da ne zna da li u
42 dana moi da ivim a da ne uzimam nita osim so-
kova od povra i ajeva.
Bila sam prijatno iznenaena, jer sam se za vreme
terapije odlino oseala, iako sam osl abi l a nekoliko
kilograma. Posle 42 dana rak je iezao i do danas ni-
je bilo recidiva, a ja se odlino oseam.
Ovu terapiju najtoplije bih preporuila svima obole-
lim od raka, kod kojih operacija vie nema svrhe.
Maria Nesensohn, Kirchgasse 12, Bludenz (Austria)

Februar 1975.
Januara 1963. godine moja majka se teko razbole-
la. Do tada je punih pet nedelja povraaia sve to bi
stavila u usta, a to je i onako bilo veoma malo sa-
mo aj i dvopek. Ono to je povraala bilo je, uglav-
nom, pomeano s krvlju. Lekari koje smo hitno pozva-
li pretpostavili su rak, ali jo nisu bili razmotrili mo-
gunost postojanja apscesa na guterai (pankreasu).
Poto je njeno stanje bilo tako loe, da nije mogla biti
transportovana na rentgensko snimanje, sve je ostalo
na te dve pretpostavke, do kojih se dolo na osnovu
simptoma. Lekari su od nje digli ruke, poto bi oba
oboljenja, po njihovim reima, imala smrtonosan
ishod. U oajanju obratila sam se gospodinu Brojsu,
koji mi je savetovao da majku podvrgnem terapiji sa
sokovima od povra. Savet smo prihvatile i sprovodile
terapiju tano prema njegovim uputstvima. Ve posle
nedelju dana primetile smo malo poboljanje; prvo se
smanjilo povraanje; oseale smo jasno da je polo
nabolje. Posle etiri meseca, na uenje lekara, moja
19
majka je potpuno ozdravila.
Od tada majka svake godine primenjuje tu terapiju i
posle svake se osea izvanredno oporavljena, a naro-
ito u pogledu srca. Ona je i danas iva, u 89. godini.
K. L, Bludenz (Austrija)

*
Maj 1974.
1
Moja bolest nije bila nita izuzetno. Meni se doga-
alo ono to i veini bolesnih Ijudi.
Patio sam godinama od oboljenja jetre i pankreasa,
a da ni u jednom trenutku nisam osetio neko znaaj-
nije poboljanje, uprkos brojnih odlazaka lekarima.
Morao sam da ivim na strogoj dijeti, oslanjajui se
na itav arsenal medikamenata, da bih se uopte mo-
gao odupirati bolesti, premda mi je to vrlo malo uspe-
valo.
Tome se kasnije pridruilo i jedno bubreno obolje-
nje. Ukratko, moje zdravstveno stanje je bilo vrlo neza
vidno.
Saznavi za gospodina Brojsa, odmah sam otiao
na razgovor. Ne traei istoriju bolesti, postavio mi je
is<u dijagnozu kao i mnogi lekari pre njega. Odredio
mi je estonedeljnu terapiju sa sokovima od povra i
ajevima, koje sam se strogo pridravao. Taj period je
za mene bio relativno neugodan, ali se sve konano
isplatilo jer uspeh nije izostao!
Danas se olino oseam, kako ve dugo nisam,
mogu sve da jedem i ne oseam ni najmanje nagove-
taje svojih nekadanjih patnji.
X. H., Tettnang, (SR Nemaka)
20
Oktobar 1978.
Maja 1971. godine podvrgao sam se operaciji donje
usne. Prema atestu sa jedne univerzitetske klinike,
pouzdano je ustanovljen rak. Posle toga primio sam
25 zraenja.
Godine 1973. sve je krenulo ispoetka. Po miljenju
lekara, zraenja vie nisu mogla pomoi. U prolee
1974. godine ponovo sam upuen na kliniku. U njoj je
trebalo izvriti radikalni operativni zahvat sa plasti-
kom i presaivanjem, s tim to je u razmaku od po go-
dinu dana trebalo izvriti pet operacija. Osi m toga,
moram jo rei da sam imao tri vora na vratnim le-
zdama i u samom vratu i to je bio rak.
29. januara 1974. godine u 10 sati trebalo je da se
izvri prva operacija. U 7.30 saoptavam profesoru da
ne pristajem na operaciju, posle koje bih morao da
ostanem na klinici jo godinu dana. Otpustio me je na
moju sopstvenu odgovornost, veoma razoaran.
Ukratko, otiao sam kod gospodina Brojsa, koji mi
je preporuio svoju totalnu terapiju", koju sam po-
eo primenjivati ve posle nekoliko dana.
Za vreme terapije oseao sam se odlino. Posle e-
tiri nedelje pokazao se prvi uspeh. Posle pete nedelje
moja usna je bila zdrava, a i vorovi su nestali. Nede-
Iju dana po zavretku terapije ponovo sam poeo da
radim, nikada se ne oseajui tako dobro kao tada,
to je ostalo nepromenjeno i do danas.
P.S., Isny/Allgau (SR Nemaka)

21
Decembar 1972.
Gospodi n Rudolf Brojs pomogao mi je da se izle-
im od raka na grkljanu, za ta sam mu neizmerno za-
hvalan.
Dugo vrecnena sam patio od jake promuklosti, pa
sam otiao specijalisti za bolesti grla. Dijagnoza je
gl asi l a: Rak na grkljanu", na to mi je lekar preporu-
io neodlonu operaciju. Posl e toga su izvreni novi,
detaljni pregledi, pa mi je otvoreno reeno da treba da
mi se odstrani ceo grkljan. Na takvu operaciju nisam
mogao da pristanem, pa sam se neizleen vratio kui.
Ukratko, otiao sam kod gospodina Brojsa, koji mi
je preporuio svoju totalnu terapiju". Po zavretku
terapije oseao sam se ponovo zdrav, imam dobar
apetit i ponovo sam potpuno sposoban za rad, iako
mi je 72 godine.
J. St., Neukirch (SR Nemaka)
* *
Januar 1973.
Upuena sam 12. februara 1970. godine u jednu uni-
verzitetsku kliniku, u kojoj mi je ustanovljen tumor na
levom bubregu. Snimili su bubreg, da bi prilikom ope-
racije bili sigurni u lokaciju tumora. Zatim sam, radi
operacije, upuena u uroloku kliniku. Operisana sam
5. marta 1970; izvaen mi je bubreg sa velikim tumo-
rom koji se posle analize pokazao kao maligni (zlou-
dan).
17. marta iste godine otpustili su me. Profesor je
pozvao mog supruga da mu izloi stanje moje bolesti,
22
i
uz napomenu da mogu oekivati jo jednu godinu i-
vota. Kod kue me je dalje leio kuni lekar i rentge-
nolog, s tim to sam morala da primim 43 zraenja i
svaki tri meseca da odlazim na rentgenska snimanja.
9. septembra 1971. godine lekari mi na levom plu-
nom krilu otkrivaju novi tumor. Operacija odstra-
njeno levo pluono krilo. Boravak kod kue pod lekar-
skim nadzorom. Maja 1972. otkrivaju mi tumor na de-
snom plunom krilu. Preporuka za operaciju, ja odbi-
jam.
Sluajno saznajem za gospodina Brojsa i njegov
nain leenja. On mi posle pregleda potvruje posto-
janje raka, ali mi prua ujedno i veliku nadu da bih mo-
gla ozdraviti za 42 dana. Tako sam primenila njegovu
totalnu terapiju". Meutim, i dalje sam bila pod kon-
trolom dvojice lekara. Po sle etiri nedelje terapije go-
spodi na Brojsa, otila sam na pregled kod rentgeno-
loga, koji je morao da utvrdi da se tumor povukao na
veliinu zrna pirina. Kad sam zavrila terapiju, posle
nove etiri nedelje, ponovo sam otila na rentgensko
snimanje i tada je vien samo jo oiljak. To je sve i le-
karski ozvanieno.
Ova ena se i danas, u 1980, odlino osea.
M. H., Friedrichshafen (SR Nemaka)

Maj 1974.
Godine 1968. imao sam na levoj ruci zloudno tro-
vanje krvi. Ruka mi je bila jako otekla i dobila plavu,
crvenu i zeienu boju. Morao sam kod lekara, koji je, vi-
dei ruku, rekao da je ve prekasno, da ne moe da
preduzme nita; da sam beznadeno izgubljen.
23
Gospodi n Brojs mi je spontano ponudio pomo.
Pomogao mi je bilo je to udo! Ubrzo sam mogao
ii na bazen da plivam. Oseam se potpuno zdrav.
Emil Siess, Nuziders, Tanzerweg 8
* * *
Aprll 1975.
Posle operacije 1962. i 1966. godine, uz osam nede-
Ija zraenja posle operacije, sa ubrzigavanjem tenog
radioaktivnog zlata pod trbunu duplju, moje opte
stanje se do leta 1967. godine znatno pogoralo. Ana-
liza krvi pokazala je novu opasnu zarazu elijama ra-
ka. Oseala sam kako mi je sve gore i gore. Tada sam
saznala za terapiju sa sokovima od povra i ajevima.
Posetila sam gospodina Brojsa, koji mi je, posle
iris-dijagnoze, preporuio svoju terapiju sa sokovima,
uz uputstva, koja sam odmah dosledno izvravala.Po-
to sam imala prilike da mnogo mirujem, i u umovi-
tom kraju provodila mnogo vremena na sveem va-
zduhu, te nedelje gladovanja izdrala sam bez naroi-
tih tekoa. Samo sam u poslednjih pet dana morala,
dodatno, jednom dnevno da uzimam po pola olje gu-
ste orbe od ovsene prekrupe.
Lino smatram da mi se, zahvaljujui ovoj terapiji,
krv obnovila, a time je savladana i bolest. Bolovi koje
jo imam, dolaze od posl edi ca zraenja, sraivanja,
kao i od radioaktivnog zlata.
Za vreme ove terapije sa sokovima, jezik mi je po-
primio crnu boju. Ne elei da prekidam terapiju koja
je ve uveliko bila u toku, dogovorili smo se sa gospo-
dinom Brojsom da, uz angaovanje jednog lekara sa-
ekamo jo krae vreme, da bismo videli da li e, uz
24
upotrebu aja od korenja bedrenike, doi do stagnaci-
je procesa. I zaista, stagnacija je nastupila, a posle
oko tri nedelje dolo je do vidnog poboljanja.
Moram da napomenem da poznajem osobu kod ko-
je ta terapija nije imala uspeha. U tom konkretnom
sluaju gospodin Brojs je jo pre poetka terapije sa-
vetovao operaciju. On je, inae, ee napominjao da
se povremeno dogaa da, zbog krivice pacijenta ili
dotadanjeg naina leenja, totalna terapija" ne do-
nese uspeh.
T. S., Wangen/AIIgau (SR Nemaka)
Napomena: I ta nekadanja pacijentkinja se, ako se
zanemare tegobe zbog zraenja, koje se uglavnom po-
javljuju prilikom meteorolokih promena, i danas,
1980. godine, odlino osea.
* * *
Avgust 1975.
Pre 25 godina lekari su kod mene ustanovili rak u
elucu i crevima. Trebalo je da se podvrgnem operaci-
ji, ali nisam mogla da se odl ui m. Zatim sam se upo-
znala sa gospodinom Brojsom. On mi je preporuio
svoju totalnu terapiju", pa sam odluila da tu terapi-
ju primenjujem zajedno sa jednim naim porodinim
prijateljem, koji je imao rak. Posle 42 dana tkivo raka
izalo je u stol i ci , identino kao kod naeg prijatelja.
Posle terapije na rentgenskom snimku vie nita nije
naeno. Do dananjeg dana nemam nikakvih tegoba.
Za vreme terapije izgubila sam oko 15 kg. Bila sam
trea osoba koja je uzela terapiju gospodina Brojsa i
mogu je svakome preporuiti. U ono vreme terapija ni-
25
je bila jednostavna jer jo nije bilo aparataza ceenje
soka, ali taj trud i strpljenje su se isplatili.
Olga Marte, Gotzis (SR Nemaka)
* * *
Novembar 1979.
Zbog otvaranja grudnih lezda i sumnje na rak, av-
gusta 1979. godine predloena mi je radikalna opera-
cija dojki. Po savetu jednog strunjaka za narodnu
medicinu stavljala sam mnogo obloga sa razliitim
kapima i ajevima. Stanje se, dodue, popravilo dok
se iznenada pod pazuhom nije pojavilo veliko zade-
bljanje. Operacija kao da je bila neizbena.
Kao nekim udom, dola mi je u ruke Vaa knjiga.
Odmah sam se odluila za Vau totalnu terapiju",
uprkos svoje slabe uhranjenosti (45, umesto 55 kg).
Do sada sam spavala ve 38 dana bez guste orbe
od ovsene prekrupe i nadam se da u dobro podneti
preostala etiri dana. vorovi su se ve najveim de-
lom povukli, zadebljanje od pazuhom se potpuno po-
vuklo i iezlo!
Vau knjigu podelila sam velikom broju svojih po-
znanika, elei da se to vie Ijudi upozna sa Vaim
nainom leenja raka.
H. G., Kuchl/Salzburg (Austrija)

26
Mart 1980.
elela bih najpre da se hiljadu puta zahvalim go-
spodinu Brojsu zbog njegovog velikog znanja, jer nije-
dan lekar nije uspevao da me izlei od neprijatne ko-
ne bolesti lupusa. Bilo mi je samo 27 godina kad
sam od jednog specijaliste iz Li nca (Linz) dobila atest
da sam neizleivo bolesna. Na to sam otila jednom
strunjaku za narodnu medicinu koji mi je odmah re-
kao: ,,Ja to mogu da ublaim, ali ne i da izleim", pa
sam kod njega uzela odredenu terapiju 12 puta. I
tada sam upoznala oveka koji mi je sa tzv. totalnom
terapijom" pomogao da potpuno ozdravim.
Ta estonedeljna terapija istekla je decembra, ali
sam namerno odlagala pisanje ovog pisma; ekala
sam da vidim da li e nastupiti neki sporedan efekat.
Za vreme terapije oseala sam se izvanredno, pa iz za-
hvalnosti ostajem verna soku od povra dnevno 1/4
litra.
P. D., Linz (Austrija)

Oktobar 1979.
U jesen 1966. godine, posle dijagnoze rak, s naj-
boljim uspehom zavrio sam totalnu terapiju".
Zdravstveno stanje: do danas vie nemam nikakvih
tegoba(1979).
Po zavretku terapije oseao sam se kao ponovo
roen.
Osi m toga, ve godinama sam patio od oteenja
na meuprljenskim diskovima, pa gotovo da nisam
27
mogao ni da se saginjem. Samo jednim zahvatom go-
spodi na Brojsa to je bilo izleeno, pa ni danas vie
nemam nikakvih tegoba.
P. H., Wangen/Allgau (SR Nemaka)
* * *
Mart 1980.
Sa dijagnozom ,,rak dojke" primenila sam totalnu
terapiju" oktobra 1977. godine.
Rezultat je bio potpuni uspeh.
Moje sadanje zdravstveno stanje takoe je odli-
no.
Primedbe: nemam.
Z. H., Waidhofen a. d. Ybbs
***
Oktobar 1977.
U periodu jul-avgust 1977. godine, sa dijagnozom
,,rak na desnoj dojki", izdrala sam totalnu terapiju".
Rezultat: povlaenje i nestajanje otvrdnua.
Moje zdravstveno stanje sada je u svakom pogledu
zadovoljavajue.
Napomena: zadivljujue poboljanje krvne slike
(formacija i struktura crvenih krvnih zrnaca) za vreme
pomenute terapije.
Vidi priloene uporedne snimke.)
H. S., Amriswil (vajcarska)
28

/
maj 1986.
Star sam 80 godina; pre tri godine, aprila 1983. prih-
kom pregleda na Urolokoj klinici u Beogradu usta-
novljeno je da bolujem od adenokarcionoma prostate.
Dve i po godine trajalo je leenje uz pomo hemotera-
29
pije i drugih klinikih metoda i preparata. Poto elje-
nih rezultata nije bilo, pokuano je sa deliminom
operacijom prostate, nadajui se da e tako zaustavi-
ti bolest. Posl e operacije, septembra 1986. godine ot-
puten sam iz pomenute klinike sa primedbom da se
javim na kontrolu za mesec dana. Meutim, posle oko
osam dana stanje se naglo pogoralo. Posredstvom
poznanika doao sam do knjige Rudolfa Brojsa i pri-
menio totalnu terapiju" 42 dana gladovanja uz ko-
rienje sokova od povra i ajeva. Danas se oseam
dobro, hvala Bogu, sve tegobe koje sam ranije imao
vie ne oseam. Videi me posle terapije, svi koji su
poznavali i znali za moju teku bolest ude se kako
dobro i zdravo izgledam.
L. Vranjeevi, Beograd Kumodra
juni 1986.
Godi ne 1982. operisana sam od raka na dojci. Godi-
nu dana nakon operacije primala sam cistostatike.
Godi ne 1985. poela je da mi otie ruka iznad lakta i
da me povremeno boli. Februara '86. odlazim u bolni-
cu na kontrolu, gde mi lekari utvruju uveanje na vra-
tu u predelu kljune kosti. Primila sam 14 zraenja i
od tada mi se stanje pogoralo, izgubila sam apetit,
povraala, trpela bolove u ki mi , noge su mi otkaziva-
le.
Krajem aprila u asopisu Praktina ena" proita-
la sam lanak o terapiji Rudolfa Brojsa.
Nabavila sam knjigu, prihvatila terapiju i izrala je
uz nekoliko manjih kriza.
Sada se oseam mnogo bolje; nijedan od ranijih
simptoma vie ne postoji. Osl abi l a sam 11 kg. Odli-
no spavam, obavljam sve svoje poslove i, ukratko, i-
vim ivotom zdravog oveka.
B. Pavlovi, Beograd Vidikovac
30
MODI FI KOVANA TERAPI JA
GLADOVANJAPROTI V RAKA
PO RUDOLFU BROJSU
(Miljenje dr med. F. B. iz
Berhtesgadena)
Prosee za medicinom, a bei od gladovanja,
kao da bi postojao bolji lek!"
Sv. Ambrozijus, 245. pre Hrista
Rak neemo pobediti ni na koji drugi nain, izuzev
ako bi hemijska industrija izumela izuzetno jaka
sredstva koja bi, slino kao kod tretmana tuberkulo-
ze, hemijskim putem sve unitila, ali bi zato uticala da
telo postane jo neotpornije. To bi bio metod istog
hemijsko-farmaceutskog leenja koji bi, dodue, mo-
gao dovesti do savlaivanja trenutnog stanja bolesti,
slino kao u sluaju leenja si mptoma, ali koji bi za
budunost ostavio tako teke posl edi ce, da ne bismo
poli u susret zdravijem, nego jo bolesnijem oveku.
Otuda bi valjalo paljivo prouiti sve pokuaje da se
kancerozni procesi savlauju na prirodan nain, a ne
hemijskim sredstvima.
Takav pokuaj uinio je austrijski narodni lekar, 'ra-
dije bih rekao iskusni strunjak za narodnu medici-
nu, Rudolf Brojs iz Bludenca (Bludenz) u Austriji. Broj-
su je sada 80 godina [pisano 1978], kao i meni. On,
prema onome to ja znam, raspolae velikim iskus-
31
tvom u oblasti narodne medicine. Zbog toga je on, ra-
zumljivo, i stvorio svoj novi i nesvakidanji oblik tera-
pije gladovanja. Gladovanje, to je za mene nepobit-
no, jeste i ostaje za sada najdragoceniji oblik leenja
bolesti. Moja iskustva iz mnogo stotina terapija gla-
dovanjem uvek iznova su mi sluila kao dokaz da ne-
ma niega radikalnijeg i lekovitijeg od dobrovoljnog
odricanja od hrane i omoguavanja unutranjim sila-
ma leenja da deluju, koje svaki ovek ima u sebi. Tu
unutranju silu ljudi, veoma malo potuju, a naroito
oni bolesni; oni je ne poznaju, previaju ono najdra-
gocenije to je ovekov Stvoritelj ugradio u njegovo
telo. Samo veoma mali broj prosvetljenih Ijudi uoio
je tu silu i pokuao da je problii Ijudima oko sebe.
Budui da za to moramo biti duhovno zreli, najvei
deo oveanstva nije shvatio upozoravajue rei tih
velikana. Neko ko je video njeno delovanje na bolesni-
ci ma za vreme terapije gladovanja, ne moe a da ne
prizna njeno postojanje.
Gospodi n Brojs spada u taj mali broj poznavalaca
bogatstva narodne medicine, koji se pouzdao u tu si-
lu i koji je terapiju gladovanjem, onu koju je, u tridese-
tim godinama, stvorio i zastupao dr Oto Buhinger (Ot-
to Buchinger), poboljao u najirem moguem smi sl u
te rei i uinio sve da je prilagodi naoj dananjoj civi-
lizaciji. Mi danas greimo to se jo vrsto drimo Bu-
hingerove koncepcije iz onog vremena, prepisujemo
sokove, a terapiju ne kombinujemo sa odgovarajuim
lekovitim biljem. Osim toga, trajanje terapije gladova-
n]a protiv raka, kako mi odreujemo, prekratko je. U
ovome je Brojs uneo nove prave momente i opleme-
nio sadraj terapije. Bihinger je, kao to znamo, u ra-
ku uvek gledao kontraindikaciju za gladovanje. Jo i
danas veina sanatorijuma, kad je re o raku, odbacu-
ju terapije gladovanjem. Gospodi nu Brojsu se mora
odati veliko priznanje to je preporuio da terapija
32
gladovanja protiv raka, po mogunosti, traje 42 dana
neprekidno. Sanatonjumi u kojima se primenjuju tera-
pije gladovanja uglavnom imaju terapije do 21 dan.
Moj pokojni kolega dr Reling (Rohling) bio je jedan od
veoma retkih lekara koji su se osmel i l i da propiu gla-
dovanje do 70 dana. Smetnja ovako dugom gladova-
nju najee je mogunost provodenja neke od krat-
koronih terapija, koju bol esni ci veinom ele da ,,ap-
solviraju", i to zato to nemaju pojma koliko je, u stva-
ri, vremena potrebno telu da savlada neku teku bo-
lest.
Neke Brojsove ideje iz njegove male knjige Rak, le-
ukemija i druge prividno neizleive bolesti, izleive
prirodnim putem", izgledaju mi, dodue, veoma opti-
mistike, naroito leenje leukemije. Ipak, kao lekar,
predloeni nain leenja nikako ne bih odbaci o i radi-
je bih se sluio njime, nego nainom leenja uobiaje-
nim u kolskoj medi ci ni , nainom koji se primenjuje
ve decenijama, sve u injekcijama. Gospodi n Isels
(Issels), koji se svojevremeno tako uporno borio protiv
ovog prirodnog naina leenja izgubio je ugled i ime;
o njemu danas gotovo vie niko ne govori.
Zakljuujemo da je Brojsov metod leenja znatno
prirodniji i intenzivniji, pratei njegovo gl asno raz-
miljanje: Za vreme terapije gladovanjem telo mo-
ra samo da "pojede" tumor!" Neko kome gladova-
nje nije strano, odmah shvata suti nu, jer se za vreme
gladovanja telo oslobaa svega onoga to mu ne pri-
pada, pa tako, u stvari, razdvaja sve to je bolesno od
zdravog, sve dok jo telo raspolae sopstvenim rezer-
vama snage i bolesnik gaji jako uverenje o postojanju
boanske sile leenja u sebi . Upravo u ovoj poslednjoj
taki je presudan momenat, koji se do sada mogao
uzimati u obzir samou ustanovama u kojima nisu vla-
Neko ko zanemari ili predvidi duevno-duhovnu
33
stranu gladovanja, nee daleko sti i .
Moramo uvek iznova da budemo pomireni sa inje-
nicom da je vera u ozdravljenje, u stvari, univerzalni
princip leenja i da emo bez nje veoma malo postii.
Za svoju 42-dnevnu terapiju gladovanjem Brojs je
sastavio jednu meavinu sokova koja se uglavnom
sastoji od cvekle, argarepe, celera, rotkve i krpmpi-
ra. Upravo ova poslednja komponenta se u organizo-
vanim terapijama gladovanjem potpuno ignorie,
zbog loeg ukusa. Meutim, sok od krompira je naj-
bolje sredstvo koje, prirodno, ba kod tekih oboljenja
ima vrlo efikasno dejstvo. Brojs preporuuje, ako u
meavinu soka za terapiju ne stavimo krompirov sok,
da u meuvremenu pijemo aj od krompirove Ijuske,
to ja smatram vrlo umesnim. Brojs ve za nekoliko
dana pre stvarnog poetka gladovanja propisuje 1/4 l
meavine sokova, kako bi se bolesnik privikao na nju.
Sa njime se slaem i po pitanju uzimanja velikih koli-
ina tenosti. Veoma je znaajno ukljuivanje speci-
jalnih biljnih ajeva, koji imaju svojstvo da ponovo do-
vode u red poremeeni sistem razmene materija, me-
tabolizam. Terapiju upotpunjuju speci j al na meavina
za aj za bubrege, uz alfiju i aj od zdravca. Brojs ta-
koe preporuuje i aj od nevena, koji je, kao tozna-
mo, jo od davnina poznat kao sredstvo protiv raka.
Brojs u svojoj knjizi daje precizna uputstva o nainu
pripremanja ajeva.
Prema sopstvenim podacima, Brojs je sa svojom
terapijom u ovom trenutku izleio ve preko 10.000
bolesnih od raka. On, sasvim ispravno, izjavljuje da je
uspeh izostao ako su bol esni ci ve bili leeni medi-
ci nski m merama, primali zraenja i jaka sredstva pro-
tiv raka, kao endoksan ttd. Taj podatak se stopostot-
no slae sa mojim iskustvima da bioloki nain le-
enja moe imati uspeha samo ako ovekov imunolo-
ki sistem i sistem odbrane od bolesti nisu prethodno
34
bili oteeni jakim hemijskim sredstvima.
Brojs veoma esto podsea da je tumor samostal -
na izraslina i da njegove elije mogu da nestanu jedi-
no gladovanjem u okviru terapije sa sokovima i ajevi-
ma. U stvari, iskustvo sa terapijom gladovanjem ui
nas da se telo u gladovanju oslobaa svega to mu je
strano, tj. svega to mu ne pripada. To je u svim godi-
nama moga rada bilo i moje shvatanje.
U ovoj modifikovanoj, dananjem oveku prilago-
enoj, terapiji po Brojsu, vidim mogunost leenja
bolesnih od raka, ako oni pokau hrabrost i snagu da
izdrze celu terapiju. ako se tome pridrui i jaka vera u
ozdravljenje, moi e da se dogodi udo koje do sada
nismo ni nasluivali.
Za vreme jednog teaja u mestu Bad Zahsa (Sach-
sa) imao sam priliku da razgovaram s jednim bolesni-
kom od raka o Brojsovoj terapiji, koju je bolesnik
upravo bio priveo kraju. Po njegovim reima, ali i pre-
ma slubenom atestu lekara, bolesnik se potpuno
oslobodio svog karcinoma na krajnicima i ponovo na-
doknadio svoj veliki gubitak teine.
Bruno Fonarburg (Vonarburg), autor
knjige Gottes Segen in der Natur",
ovako objanjava uspeh moje terapije:
Budui da belanevine doprinose odvijanju karci-
onogenog procesa, tj. izopaivanja telesnog tkiva u
tumor, i njegovom naglom uveavanju, u leenju uz
pomo terapije sokovima preseca se dovod belane-
vina spolja, to znai da su u svakodnevnoj ishrani is-
kljuene belanevine. Budui da organizam bez be-
*
35
lanevina ne moe da ivi krv, koja je gladna belan-
evina, od tog trenutka poinje da krcka" u telu sve
to je suvino i telu strano, sve izrasline, nagomilane
otpadne materije i bolesne otekline, dakle, tetne
produkte metabolizma, ime se sve to pokree s me-
sta i polazi na put bez povratka. To je operacija bez
skalpela, koju crvena telesna tenost izvrava sama,
najfinije dozirano. Drugu prednost vidim u injenici
da su biljni sokovi bogati mineralnim materijama. Do-
kazano je da je za vreme nastajanja raka u elijama
poremeena razmena mineralnih materija. Sokovi od
povra, bogati mineralima, mogu povoljnoda utiu na
taj poremeaj i da ga neutraliu. Za vreme ove terapi-
je je, razume se, izuzetno vano da se stol i ca i urin do-
bro eliminiu, kako se razgradne materije u organi-
zmu ne bi dugo zadravale i izazivale pojave trovanja.
Zahvaljujui kombinaciji sa ajevima, stimulie se ak-
tivnost organa za izluivanje, pri emu zdravac pod-
stie rad bubrega i izluivanje toksinih materija, za-
tim aj sa latinskim nazivom Meum Mutellina isti
krv, alfija deluje smirivanjem upala a neven uklanja
tzv. viromikozu, odnosno, poremeaj disanja u elija-
ma krvi. Celokupnu terapiju sa sokovima treba, prema
tome, ocenjivati u ovom trostrukom kontekstu."
Morao bih da dodam da su jo mnogi drugi Ijudi, ko-
ji nisu bili bolesni od raka, provodili moju totalnu te-
rapiju" bilo radi preventive i l i mravljenja ako za
to vreme nisu jeli apsolutno nita drugo. Za vreme te-
rapije oni su se izvanredno oseali i bili potpuno spo-
sobni za rad. To je jedan od dokaza da je mogue ive-
ti est nedelja i bez zamene za belanevine.
PRIMERI
Jedna ena, koja je dugo patila od raka na dojci, pr-
va je na sebi , 1950. godine, primenila moju terapiju,
uz potpun uspeh. Ona je i danas zdrava (1980), a od ra-
ka vie nema traga (vidi pismo u poetku knjige). Ovu
svoju terapiju pripremio sam jo deset godina pre tog
sluaja, ali se nisam usuivao da bilo kojem bolesni-
ku kaem da je bolestan od raka. Meutim, ta ena je
to ve dugo znala, jer su lekari ve odavno hteli da je
operiu. Za operaciju nije mogla da se odiui jer joj je
majka ve biia operisana od raka na dojci i odmah za-
tim umrla. Rekao sam joj poto ve znate ta ima-
te, preporuio bih vam metod koji je isproban samo u
sluajevima raka na elucu. Mogli biste da ga ispro-
bate, jer vam i onako nee kodi ti . Tako je ta ena pri-
menila moju terapiju, koju u ono vreme uopte nije bi-
lako primenjivati, poto nije bilo aparata za ceenje
sokova. Povre se moralo ribati na rendici i presovati
uz pomo lanene krpe i prese za pire-krompir. Ipak je
ta ena (M. N. iz Bludenca) posle 42 dana bila izleena
a tumora vie nigde nije bilo.
Moj drugi sluaj: Posle ove ene iz Bl udenca pozva-
li su me u dom jednog oveka u mestu Geci s (Gotzis),
koji je imao rak na elucu i bio u takvom stanju da se
vie nije mogao podvrgnuti operaciji. On vie nije ga-
jio nikakve nade u poboljanje. Na moju preporuku,
ovek je primenio moju total nu terapiju" i posle 42
dana ozdravio. Umro je tek 1971. godine u 80. godini
ivota.
36 37
Tu terapiju sam preporuio i jednoj bolesnici iz
istog mesta koja je imala rak na elucu i rak na debe-
iom crevu. Zajedno sa pomenutim ovekom, ona je
primenila moju terapiju, ozdravila i ostala zdrava i do
danas, 1980. godine.
Moj etvrti pacijent bila je jedna ena sa rakom na
debelom crevu. I ona je primenila moju terapiju i izle-
ila se. Sa 80 godina jo je bila aktivna kao likovni
umetnik.
SAVETI BOLESNI MA OD
RAKA
PODRUJA PRI MENE
TOTALNE TERAPI JE"
(Osim primene u okviru leenja raka i
drugih tekih bolesti)
(1) Preventivna terapija protiv konceroznih oboljenja
(2) Regenerativna terapija za cel o telo (1/8 do 1/4 li-
tra soka dnevno, uvek pre jela po malo, uz paralelnu
upotrebu ajeva (alfija i aj za bubrege).
(3) Terapija za mravljenje, u kojoj se ne mora trpeti
glad i e, a i bez ikakvih negativnih posl edi ca. Po
mogunosti, 42 dana kao kod raka.
(4) Prolena terapija
(5) Terapija za popravljanje krvne slike
(6) Terapija za bolesti zglobova, kao to su artritis,
artroza itd., u sprezi sa terapijom kupki (vidi stranu
64),
Puai, bolesni od raka, koji se ne odreknu puenja
zauvek, uzaludno e primeniti moju totalnu
terapiju"!
Ako bolujete od bilo kojeg oblika raka, bez obzira
na nain leenja, savetujem sledee,
** voditi rauna o dovoljno fizike aktivnosti
** disati sve vazduh duboko i snano
** mnogo kretanja na sveem vazduhu
** kloniti se zadimljenog i istroenog vazduha
** ne puiti
** dati prednost prirodnoj ishrani s puno prirodnih vitamina i minerala
** odrei se belog brana, belog eera i svih proizvoda od njih
** izbegavati meso, a naroito suhomesnate proizvode i
fabriki proizvedenu hranu i podgrevanje hrane
** izbegavati sva preterivanja u ishrani i
** voditi rauna o urednom varenju i urednoj stolici
38
39
DA Ll JE RAK IZLEIV?
Rak kod veine Ijudi nastaje zbog odreene sklono-
sti ka toj bolesti i udruenog dejstva viestrukih pore-
meaja zdravstvenog stanja, koji mogu da dovedu do
te bolesti. Usled viegodinjeg delovanja ak i malih
koliina kancerogenih materija, mogu da nastupe po-
remeaji zdravstvenog stanja koji, ako se ne otkriju i
ne lee, mogu izazvati neki od oblika raka. Materije
koje mogu da izazovu rak mogu na vie nacina da do-
u u kontak sa ivotnim namirnicama konzervira-
njem, bojenjem i visokim zagrevanjem.
DEVET ZNAKOVA ZA
OTKRI VANJE RAKA
(1) Opipljivi vorovi i otvrdnua, naroito u dojka-
ma.
(2) Upadljive promene na bradavici dojke ili mlade-
u.
(3) Trajne promene u ponaanju creva ili beike.
(4) Hronina promuklost ili kaalj.
(5) Tekoe sa gutanjem u starosti.
(6) Uporna krvarenja ili pojava sekreta ili krvi iz bilo
kojeg telesnog otvora; krvarenje izvan perioda mens-
truacije.
(7) Rane koje ne zaceljuju.
(8) Otoci koji ne splanjavaju.
41
(9) Upadljiv gubitak teine.
Nijedan od ovih znakova ne mora da znai rak. ta
vie, mnogo je verovatnije da te promene imaju neki
drugi uzrok, jer je poznato da se druge bolesti javljaju
neporedivo ee.
Medutim, kada neko kod sebe primeti neki od ovih
simptoma, trebalo bi preventivno najbolje prvom
moguom priiikom, da primeni moju totalnu terapi-
j u".
NAJEE VRSTE RAKA
est uzrok nastajanja prvenstveno raka grkljana i
raka plua je puenje. Kod puaa rak plua nastaje
20 puta ee nego kod nepuaa. Zato uvaj i svoju
decu od puenja.
Rak materice poinje bez bolova i bez ikakvog ose-
aja bolesti. Znaci nastajueg raka mogu biti: neured-
na krvarenja, naroito za vreme klimakterijuma i po
zavretku perioda menstruacije; kod mlaih ena kr-
varenja izmeu menstrualnih perioda, kao i kontaktna
krvarenja posle koitusa; krvarenja posle mokrenja ili
stolice ili posle napornog rada. Rak materice, prepu-
ten sebi, vodi u smrt. On se, meutim, moe izleiti
ako se odmah po pojavi navedenih simptoma primeni
moja totalna terapija", uz propisane ajeve (vidi stra-
nu 51).
Vodi rauna o urednom varenju i stol i ci !
Nema razloga za strah od raka!
Rak dojke nastaje prikriveno. vorii, tvrda mesta i
nabori u dojki mogu biti znaci poetka raka. Bolovi i
irevi kod raka dojke pojavljuju se najee tek kad je
rak ve daleko odmakao.
42
TUMOR TA JE TO?
Tumor je samostalna izraslina ili tvorevina, koja e-
sto nastaje zbog pritiska. Kad, na primer, neko godi-
nama boluje od eluca, pa jela esto u njemu ostaju
satima, nastaje neuobiajen i dugotrajan pritisak na
lezde i zidove eluca, to moe da izazove rak eluca.
S ovim u vezi naveu primer oveka koji je od jutra
do kasno uvee drao dugu lulu uvek na istoj strani
usta. Jednom prilikom sam rekao njegovoj eni da e
joj mu sigurno dobiti rak usne. Posl e oko deset godi-
na ta ena me pozva da dodem zbog njenog mua, na
ta sam joj odmah uzvratio pitanjem: Zato? Zar je
dobio rak na usni ?" Na to pitanje ena je bila veoma
zauena, zapitavi: ta, zar Vi to znate?,, Da",
rekoh, ,,to sam Vam nagovestio pre deset godina." U
tom trenutku ena se setila naeg tadanjeg razgovo-
ra.
Kad sam doao u njihovu kuu, naao sam potvrdu
svoje pretpostavke od pre deset godina. Donja usna
podseala je na pravu bradu, imala je oblik i izgled
malog roja pela. Napomenuo bih s time u vezi da je
iz tog mesta na usni izlazila jedna tenost oko eti-
ri iitra dnevno. Kapalo je cel oga dana. Lekar mu je pri-
vrstio jedan gumeni sud, radi merenja koliine izlu-
ene tenosti.
Zbog neuobiajenog pritiska na razliita mesta na
telu, na njima se tkivo ne hrani krvlju, pa poinje da
odumire. Meutim, i to pritisnuto mesto hoe da ivi,
pa se brani i iz svoje okoline crpe ono to mu nedosta-
43
je. Tim samostainim sisanjem", po mome miljenju,
nastaje jedna samostal na tvorevina. Ta tvorevina u
poetku se razvija veoma sporo pa i kako je ve po-
znato, potrebno je da proe deset i vie godina dok
ona inenada pone da buja i pone naglo da se iri,
formirajui se u izraslinu koju nazivamo rak. Kada do
toga doe, vreme je, ali jo ni izdaleka ne prekasno,
da se uzme moja totalna terapija". ako se odmah u
poetku u tu malu i bezopasnu izraslinu izvri bilo ka-
kvo usecanje ili se po njoj pritiska (na primer, rani pre-
gledi), ona podivlja"; rak je u istom trenutku preao u
krv, to stvara metastaze. Prema tome, bolje je ako ta-
kav vori ili otvrdnue ostavimo na miru. Meutim,
kome to izaziva strah i eli da bude potpuno siguran,
neka odmah primeni moju totalnu terapiju" (vidi stra-
nu 47). Naime, kada govorimo o toj terapiji, pre njenog
nastanka razmiljao sam o tome kako bi taj tumor tre-
balo drugaije tretirati. Zakljuio sam da bi moda
mogli pomoi sokovi od povra. Sastavio sam mea-
vinu sokova od povra, koju moete upoznati u uvodu
za moju totalnu terapiju" (strana 48). Tu svoju terapi-
ju ovako sam zami sl i o: Crveni sok od cvekle nesum-
njivo je dobro sredstvo protiv raka, ali se samo sa njim
ne moe iveti. Tako sam, zbog karotina, dodao arga-
repu, celer zbog fosfora, jer se ni bez fosfora ne moe
iveti, kao i sokove od rotkve i krompira, za rad jetre.
Od 1950. godine uz pomo te terapije doprineo sam
izleenju vie hiljada obolelih od raka najrazliitijih
vrsta, i leukemije, koji vie nisu mogli biti operisani i
od kojih su lekari digli ruke, kao to moete videti iz
pi sama na poetku knjige.
Nakon to proitate tekst moje totalne terapije"
moda ete razmiljati onako kako je razmiljaio ve
mnogo stotina pacijenata, ali i mnogi lekari: ,,Ne mo-
e se iveti ako se 42 dana troe samo sokovi od povr-
a." Pi sal i su mi mnogi lekari koji su tvrdili da je bez
44
masti i belanevina nemogue tako dugo iveti; da
oni na sebe ne bi mogli preuzeti odgovornost da osim
sokova i ajeva, bol esni ci ma od raka ne daju nita
drugo za jelo. Uvek sam davao isti odgovor, da ja ne
mogu preuzeti odgovornost ako uz te sokove i ajeve
pacijentlma daju bilo ta drugo za jelo! U svim slua-
jevima su umrli samo oni kojima je za jelo davano i
neto drugo. (Vidi Totalna terapija"). U tome sam, u
to vreme, stekao iskustvo od najmanje hiljadu slua-
jeva, a u to su se uverili i lekari koji su sumnjali. Mno-
gi lekari su mojim pacijentima esto govorili da oni to
ne bi bili spremni da veruju i da su bili iznenaeni, a
potom su postali vrlo aktivni zagovarai tog metoda
leenja. Svako potovanje tim lekarima zbog objektiv-
nog posmatranja i suda!
Danas znam neto vie. esto mi je bilo zagonetno
zato su ovu terapiju, jedva ili nikako, izdravali bole-
snici od raka sa samo jednim malim tumorom ili oni
koji su vefc bili operisani, a za vreme terapije nisu ni-
ta jeli. S tim u vezi, evo jednog izvetaja: Godine
1962. bio sam u poseti jednoj eni koja je imala rak e-
luca, koji se vie nije mogao operativno odstraniti.
Punih est nedelja ena nije praktino nita j el a niti
pila, ali je svakodnevno povraala etiri do pet litara
tenosti. Razmiljaete to je ipak nemogue. Go-
vorio sam tada da ta ena ivi direktno od tumora.
Ona je i danas iva, 87 joj je godina, iako je imala
otvoreni rakeluca. Davao sam joj ujutro i uvee po tri
kapi tinkture trave od srca na jezik, jer aj od trave od
srca nije mogla da guta. Te kapi sam joj davao da bi
se zatvorio otvoreni tumor, to je i uspelo. Ve treeg
dana ena vie nije povraala i ve je uspela da uzme
dve supene kaike soka od povra, a zatim svakoga
dana pomalo vie. Desetog dana ree joj njen lekar,
koji je svakodnevno dolazio:
Vi di m, nastupilo je uoljivo poboljanje. Moete
45
li moda da jedete?
Da.
Stvarno, a ta?
Samo sokove.
*
I to vas dri, i ne morate da povraate?
Ne, ree, i tako je za vreme cel e terapije troila
veoma malo soka.
Meni je sada potpuno jasno zato bol esni ci od raka
sa velikim tumorom u poetku ne troe puno soka, sa-
mo minimalne koliine, a ne oseaju potrebu ni za ka-
kvim jelom, odnosno, nisu im potrebne belanevine.
S druge strane, pacijenti sa malim tumorom (dakle, u
poetnom stadijumu), teko da mogu izdrati samo
sa sokovima od povra i ajevima. U tom sluaju bi ,
jednom dnevno, bilo doputeno uzimati po jednu o-
Iju bistre orbe od luka, jer je u organizmu ostalo veo-
ma malo tzv. zamene za belanevine. Isto vai i za
operisane od raka, kod kojih je tumor delimino ili
potpuno odstranjen, pa nemaju tu zamenu za belan-
evine.
46
TOTALNA
TERAPI JA" PROTIV
RAKA
Centralna ideja ove terapije po Brojsu je gladova-
nje u trajanju od 42 dana, uz redovno i disciplinovano
uzimanje propisanih sokova od povra i odgovaraju-
ih ajeva.
Najbolji nain primene totalne terapije" je sa sa-
moceenim sokovima, kako je to opisano u daljem
tekstu, ako raspolaemo bioloki gajenim povram.
Ako ne, potrebno je nabaviti flairane, bioloki iste
sokove od povra, specijalno pripremljene za totalnu
terapiju". Na bocama sa tim sokovima mora da stoji
natpis Breuss-Gemusesaft Biotta". Sadrina boca
je 500 ml, a mogu se nabaviti u prodavnicama ,,Re-
formhaus" u Austriji, SR Nemakoj ili vajcarskoj, ali
i u veem broju drugih zemalja.
ta se sa bolesnikom dogaa za vreme totalne te-
rapije" ve je jednim delom opisano u prilozima dr F.
B. iz Berhtesgadena i Bruna Fonarburga u prednjem
delu knjige (strane 35). Dakle, ako 42 dana pijemo sa-
i
mo sokove od povra i ajeve, tumor se povlai, ne-
staje, a pacijent moe normalno da ivi.
lako za vreme terapije pacijent oslabi pet do 15 ki-
lograma, on se u veini sluajeva izvanredno dobro
4
osea. I ja sam sam primenio tu terapiju, pa mogu re-
i da nikada nisam radio toliko kao u tom periodu. Do-
47

bro je, naime, ako nekoliko dana pre poetka totalne

terapije", uz redovnu hranu, pijemo oko 1/4 litra pome-
nutog soka dnevno, kako bismo se na njega navikli.
Za ivotne funkcije je neophodno samo 1/8 do 1/4 litra
dnevno. Ko eli, moe, dodue, da troi do 1/2 litra so-
ka, ali to nije obavezno, najbolje je piti uvek po jednu
kaiku, polako, ne gutati odmah, a to znai da treba
saekati da se sok dobro izmea s pljuvakom u usti-
ma. Neposrednije reeno, pacijent moe da troi ono-
liko soka koliko osea glad, ali ne vie od 1/2 litra
dnevno. to manje, to bolje, iako ne manje od 1/8 litra
dnevno.
Za one koji pripremaju sok od sveeg, bioloki zdra-
vog povra, u daljem tekstu dajem recept po mome
metodu:
Za eljenu koliinu soka potrebno je pripremiti 3/5
soka od cvekle, 1/5 soka od argarepe, 1/5 soka od ce-
lera, uz po 1/15 soka od bele rotkve (u nedostatku bele
rotkve moe da poslui crna rotkva) i krompira. Krom-
pir je u toj kombinaciji veoma vaan, naroito ako je
re o raku jetre. Meutim, ko ne moe da podnese pri-
sustvo krompira u soku, moe svakodnevno da troi
po jednu olju aja od krompirove Ijuske, koji treba pi
ti gutljaj po gutljaj. Da bi se pripremio taj aj, potreb
no je uzeti aku sirove krompirove Ijuske i kuvati je i
koliini od dve olje (250 g) vode dva do etiri minuta
Sve povre od kojega pravimo sok za terapiju treba
cediti aparatom za ceenje sokova a onda dobijen
sok pasirati kroz gustu cediljku za aj ili lanenu krpu
poto e u 1/4 litra soka biti bar jo jedna supena ka
ika taloga. Taj talog se, pre svega, teko pije, a po
tom moe da poslui i kao hrana za rak. Rak ivi samo
od vrste hrane koju ovek unosi u sebe.
48
49
UPUTSTVO ZA PRI MENU
MOJE TOTALNE TERAPI JE"
-
U sledeem tekstu data su okvirna uputstva za pri
menu totalne terapije", koja bolesniku treba da olak
a primenu terapije i onemogue nepotrebno veliki
gubitak teine.
Postupak:
1. aj za bubrege 1/2 olje. Ujutru, polako, kao
pr vo posle ustajanja.
2. Oko 30 do 60 minuta kasnije 12 olje mea-
nog aja od alfije.
3. Posle novih 30 do 60 minuta jedan gutljaj mea-
nog soka od povra, koji ne treba progutati odmah,
ve dozvoliti da se u ustima smea sa pljuvakom!
4. Posle najmanje 10 do 15 minuta uzeti 1 do 2 gu-
tljaja aja od zdravca. Sve ajeve koristiti bez eera
ili drugih dodataka!
Dalji tok terapije izgleda ovako: aj za bubrege treba
podeliti na tri dela i piti ga, kao to je ve spomenuto
ujutru kao prvo, u podne i uvee, kao poslednje pred
spavanje po 1/2 olje, odnosno, po 1/3 pripremljene
koliine prema uputstvu.
Posle aja od zdravca treba uzeti pluni aj (mea-
ni aj od bokvice (nekoliko gutljaja ili jednu celu
olju), a posle njega (sa razmakom od 10 do 15 ili vie
minuta) aj od nevena.
Tako je predvieno da se ajevi i sok uzimaju ,,u
krug", po dva do tri aja, pa jedan do dva gutljaja so-
ka, pa opet dva do tri aja, pa sok i tako dalje do krai a
dana. To, svakako, ne znai, da treba dan provesti sa
oljom u rukama. Naprotiv, ovo uputstvo treba da po-
mogne bolesniku da sam sebi odredi raspored uzima-
nja, uz potovanje sledeeg: od aja do aja, odno-
sno, od aja do soka i obratno, treba da proe najma-
nje 10 do 15 minuta ili vie, po elji. Tokom popodneva
bolesnik e oseati pojaanu elju za sokom, koji
moe uzeti onoliko esto koliko eli do granice od
500 ml.
Ako bolesnik u toku dana zaspi , ostavimo ga dok se
sam ne probudi, a posle neka nastavi sa svojim ,,pro-
gramom". Kao to je ve ranije u knjizi napomenuto,
125 grama je koliina soka koja je potrebna za terapi-
ju i leenje. Sve to je vie od toga bolesnik uzima po
svojoj elji i oseanju gladi.
aj za bubrege treba piti samo u toku prve tri sed-
mice, a onda, posle pauze od dve do tri sedmice moe
se ponovo koristiti, opet u trajanju od tri sedmice. Te-
rapija podrazumeva korienja sokova od povra i a-
jeva!
Preporuuje se uzimanje to veih koliina aja od
alfije, odnosno plunog aja, to moe preuzeti ulo-
gu vode u sluaju ei! Pomenuti ajevi igraju veoma

vanu ulogu, pa to ih bolesnik vie koristi, to bolje po

njega.
Uzimanjem tih malih koliina tene hrane gutljaj po
gutljaj, prinudno dolazi do dobrog meanja s pljuva-
kom u ustima, to potpuno rastereuje organe za va-
renje.
Za vreme terapije u veini sluajeva nije potrebno
mirovanje u krevetu ve, naprotiv, bolesnik koji je po-
kretan treba da radi, kako bi odvratio misli od jela i
bolesti.
U terapiju treba ukljuiti i druge ajeve, ukoliko bo-
lest to zahteva (vidi strane 55 do 59)!
50
NAJVANIJI AJEVI ZA
LEENJE RAKA
.1. aj od alfije
PRIPREMA: Jednu zaravnjenu kaiku alfije staviti
u 1/2 litra kljuale vode i ostaviti da vri tri minuta, sklo-
niti s vatre, a zatim dodati po jedan prstohvat kantari-
ona, nane i matinjaka. Posle toga sve zajedno ostavi-
ti da stoji poklopljeno deset minuta.
Za ispiranje grla listove alfije preliti vruom vodom
i ostaviti da stoji deset minuta (jedan prstohvat na
jednu olju vode).
alfija sadri mnogo etarskih ulja koja su veoma va-
na za ispiranje grla, ali ih u aju za pijenje (u okviru
totalne terapije") ne sme biti, pa se on mora kuvati
tano tri minuta. Posie tri minuta ulje je kuvanjem
iezlo, a u istom trenutku oslobaa se jedan ivotno
vaan element, koji je od ivotnog znaaja za sve le-
zde, kimenu modinu i meuprljenske diskove. Sto-
ga celog ivota treba svakodnevno piti aj od alfije.
Ko stalno pije aj od alfije teko da e se ikad razbo-
leti.
Napomena: Ako je aj bolesniku preterano gorak,
ostatak od trave u sudu moe se baciti, umesto da
stoji u vodi deset minuta sa ostala tri aja.
aj od alfije smatram najvanijim ajem od svih
ajeva, koji bi trebalo piti cel og ivota. Nije uzalud jed-
nom prilikom pisao jedan rimski naunik: Zato jo
51
umirati, kad u vrtu ima alfije!", ime je, razume se,
mislio zato rano umirati!
2. aj za bubrege
SASTAV: preslica (rastavi) 15 g, kopriva 10 g (naj-
bolje ona sakupljena u prolee), troskot 8 g i kantarion
6 g. Ta kolina dovoljna je za jednu osobu za period
od tri nedelje.
PRIPREMA: Jedan prstohvat meavine preliti sa
125 g vrue vode i ostaviti da stoji deset minuta, pro-
cediti u jedan vei sud, a na talog od aja jo jednom
sipati dve olje vrue vode i kuvati deset minuta, po-
tom tako skuvan aj procediti u isti vei sud, ime e
se oba aja izmeati i mi tako dobijamo aj za bubre-
ge.
Mnogi e pitati zato ba ovako spravljati aj za
bubrege? U aju za bubrege nalazi se pet sastojaka
koji se ne smeju kuvati, poto se kuvanjem unitava-
ju. Tu je i esta materija, kremena kiselina, koju dobi-
jamo kada talog od aja kuvamo deset minuta.
aj za bubrege sme se piti samo tri nedelje. Hladan,
ujutru na tate, pre ruka i uvee pre spavanja po pola
olje.
aj za bubrege treba, pre svega, koristiti kod svake
upale i pre operacija. preventivno, ova tronedeljna te-
rapija sa ajem za bubrege moe se primenjivati tri do dan prstohvat, a ako je fino sitnjena, 1/2 kafene kaike.
etiti puta u godini, ali sa prekidima od najmanje dve
nedelje!
Uz moju meavinu aja za bubrege mogu se koristi-
ti i drugi ajevi za beiku i za bubrege, s tim to se
moraju spravljati onako kako je reeno za aj za bu-
brege po mome receptu.
52 53
3. aj od zdravca
PRIPREMA: Jedan prstohvat aja preliti sa 125 g
vrue vode i ostaviti da stoji deset minuta. Od tog a-
ja treba svakodnevno, gutljaj po gutljaj piti po jednu
olju, ali ne vie.
aj od zdravca apsolutno je neophodan kod svih vr-
sta raka, naroito ako je pacijent ve bio zraen, jer
on sadri izvesnu koliinu radijuma.
4. Meani pluni aj
Ovaj aj, koji sadri dosta prirodnog kalcijuma, pre-
poruujem svima koji boluju od raka.
SASTAV: Muka" i enska" bokvica, i sl andska
mahovina, plunjak, dobriica, divizma i (ako se moe
nabaviti) aj, ije je latinsko ime Meum Mutellina. Od
meavine tih ajeva (na ravne delove) jedan prstohvat
preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da odstoji deset
minuta.
Nije obavezno da sve navedene biljke budu zastu-
pljene u pripremljenom aju. To je aj koji bolesnik
moe piti koliko eli to vie to bolje.
Merenje ajeva: ako je biljka grubo sitnjena je


53
POSEBNE VRSTE RAKA
koje, u okviru totalne terapije",
zahtevaju dodatna uputstva
Tumor u mozgu
U okviru totalne terapije", kao dodatak, piti sva-
kodnevno po jednu do dve olje matinjaka, ohlaen,
gutljaj po gutljaj. Za taj aj moe se uzeti bilo koja vr-
sta matinjaka ili vie vrsta meano. Za spravljanje
aja jedan prstohvat matinjaka preliti za 125 g vrue
vode i ostaviti da stoji deset minuta.
Rak oiju
Kao dodatak osnovnoj terapiji, rasporeen na ceo
dan, piti jednu olju aja od trave vidac, ohlaen, gu-
tljaj po gutljaj. Za pripremu aja, jedan prstohvat vid-
ca preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji deset
minuta.
Rak na dojkama, jajovodima
i materici
0
Svakodnevno, kao dodatak osnovnoj terapiji, gu-
tljaj po gutljaj piti po jednu olju aja od meavine
55
brdske hajduice i virka, sa utom ili belom mrtvom
koprivom. Za pripremu aja, jedan prstohvat brdske
hajduice ili virka, ili meavine to dvoje, uz dodavanje
jednog prstohvata mrtve koprive, preliti sa 125 g vrue
vode i ostaviti da stoji deset minuta.
Rak nepca, usne, jezika,
vratnih lezda i grkljana
Troiti aj od bedrenike, kao i u sluaju difterije
(strana 101), kao dodatak totalnoj terapiji", i to svih 42
dana. Postupak: Sa jednom kaikom aja ispirati grlo,
a onda ispljunuti. Sa drugom kaikom uraditi isto. Sa
treom kaikom dobro ispirati, odnosno grgljati, a on-
da i popiti. Taj postupak ponavljati esto u danu. Radi
spravljanja aja, jednu kafenu kaiicu korenja bedre-
nike kuvati tri minuta u 125 g (jedna olja) vode.

Rak koe
Ako je rak prenika 0,5 do 1,0 cm, nekoliko puta
preko dana, kao dodatak osnovnoj terapiji, po bole-
snom mestu blago kvasiti sveim sokom od ruse (uti
rosopas). Za tu biljku je karakteristino da se iz nje
prilikom lomljenja stabljike ili lista oslobaa jedan u-
ti, gorki sok. Meutim, ako je provrina zahvaena ra-
kom koe vea, tada treba precizno kvasiti samo po
ivici zahvaenog mesta, do zavretka zdrave koe.
Zimi valja uzimati aj od utog rosopasa, ili ruse, za
kvaenje ili pranje, ali samo oko rane. Za spravljanje
aja jedan prstohvat ruse preliti sa 125 g vrue vode i
ostaviti da stoji deset minuta. aj koristiti ohladen, a
jo bolje mlak. Moe se koristiti i tinktura nainjena
od ruse. Jo jednom skreem panju: nikako ne nano-
siti na otvorenu ranu!!
Rak kostiju i plua i TBC
plua
Kada se radi o raku plua, valja posebno brinuti o
svim elementima terapije, jer e bolest, u protivnom,
vrlo brzo poeti da stie premo nad organizmom. Pa-
cijent treba obavezno i u to veim koliinama, gut-
Ijaj po gutljaj da troi pluni aj, kao i aj od nevena,
koji se priprema na isti nain kao i aj od zdravca.
Ako nastanu bolovi u grudima, obavezno priprema-
ti obloge od preslice (rastavi). Obloge se mogu pravi-
ti i od bioloki zdravog kelja (vidi: Rak jetre), a i od tzv.
lekovite zemlje (Heilerde). U periodima bez obloga na
grudi utrljavati mast od nevena (nemaki: Calendula-
salbe) ili ulje od nevena.
Ako je za vreme terapije srce slabo i nastaju teko-
e sa srcem, tri puta na dan uzimati 2030 glogovih
kapi, a ako je srce uznemireno istu koliinu kapi od
odoljena.
U sluaju TBC plua, uz pluni aj treba jednom
dnevno uzimati i po jednu kaiicu semena od iroko-
9
lisne bokvice, sa malo vode ili aja. U austrijskim apo-
tekama poznato pod nazivom Flohsamen.
Rak jetre
Svakodnevno, kao sastavni deo celokupne terapije,
treba piti po dve olje aja od krompirove Ijuske, gu-
tljaj po gutljaj, ohlaen ili topao. Jednu aku sirove
Ijuske od krompira, za spravljanje tog aja, treba kuva-
ti dva do etiri minuta u dve olje vode. Ako aj prija
paijentu, to je znak da je potreban jetri! Ako mu sme-
ta njegov ukus, nije ga potrebno piti.
U okviru leenja raka jetre trebalo bi pripremati i
obloge od listova kelja, uz naknadno utrljavanje ma-
57 56
slinovog ulja ili kantariona spravljenog sa maslinovim
uljem. Ove obloge preporuuju se i za sve vrste raka, a
najbolje se primenjuju na leima (krsta).
Postupak: Uzeti tri Iista kelja, bioloki gajenog, pro-
vlaiti ih kroz toplu vodu da otpadne prljavtina.
(Spoljni listovi su najbolji). Listove valjati staklenom
bocom sve dok se ne isprave.
Uputstvo za one koji ne znaju kako
se priprema oblog:
U krevet poloiti vuneno ebe ispresavijano po du-
ini (irina oko 50 cm), na njega poloiti platnenu krpu
irine 2530 cm a na nju jo jednu krpu sa izvaljanim
listovima kelja. Poloiti dva lista, jedan pored drugog,
i jedan odozgo. Unutranje strane listova staviti za-
jedno sa krpom na leda, odnosno, bolesno mesto, ko-
je smo prethodno lako namazali mlakim uijem, pa sa
drugom platnenom krpom dobro i vrsto uviti trup bo-
lesnika, a onda preko svega toga omotati i vuneno e-
be. Takav oblog mora dobro i vrsto da naiee, da ne
moe da isklizne, poto treba da ostane preko noi.
Ako takav oblog ne nalee dobro i vrsto, pacijent e
imati oseanje hladnoe, pa bi mu ak bilo i hladno,
to bi bilo samo tetno. U takvom sluaju oblog bi tre-
balo odmah skinuti. Inae, oblog treba skinuti ujutru i
mesto odmah isprati toplom vodom i dobro obrisati.
Zatim treba utrljati neto (jednu do dve kaiice) mla-
kog ulja na bolesno mesto, a onda staviti toplu krpu,
koja se moe ponovo ukloniti posle nekoliko minuta.
Napomena: Pre stavljanja obloga pacijentu treba
da bude ugodno toplo. ako nije tako, pacijent bi krae
vreme trebalo da lei dobro pokriven u krevetu ili za-
grejan termoforima ili elektrinim jastuetom.
58
Rak eluca
Svakoga dana, kao dodatak osnovnoj terapiji, piti
polako, gutljaj po gutljaj, po jednu olju ohlaenog
aja od pelina ili kiice. Za pripremu aja jedan prsto-
hvat biljke spustiti samo tri sekunde u vruu vodu.
Ako je re o nekom nervoznom oboljenju eluca, do-
datno valja piti i po jednu olju aja od odoljena sa pe-
linom. Priprema: pola kaiice mlevenog korenja odo-
Ijena kuvati tri minuta u jednoj olji vode, a zatim tako
napravljen aj samo tri sekunde prelivati preko jed-
ncg prstohvata pelina.
Rak slezine i pankreasa
Kao dodatak totalnoj terapiji" svakog dana, gutljaj
po gutljaj, piti po jedan litar toplog ili ohlaenog aja
od alfije (nain pripreme, vidi stranu 51). Preporuuju
se i vrue kratke obloge od trina, preslice ili ovsene
slame. Za pripremu obloga trine samo preliti vruom
vodom (jednu aku trina na litar vode) i ostaviti da sto-
ji deset minuta, dok preslicu ili ovsenu slamu treba
staviti da se kuvaju, u istom koliinskom odnosu, de-
set minuta na tihoj vatri. (Obloge primeniti samo ako
smo u tome veti, jer pogreno napravljen obl ogj e ve-
a teta od koristi. Vidi str.58).
Rak prostate i monica
Svakodnevno, kao dodatak totalnoj terapiji", gu-
tljaj po gutljaj, piti po dve olje ohlaenog aja od vr-
bovke. Za spravljanje aja jedan prstohvat vrbovke
preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji deset mi-
nuta.
59
Ako se pojave tekoe...
Povremeno se dogaa da prilikom primene totalne
terapije" nastanu tekoe, koje bolesniku oteavaju
terapiju. Izdava je u nekoliko razgovora sa autorom
knjige prikupio neka dragocena uputstva, koja su ov-
de ukratko izloena.
Vrlo esto se dogaa da bolesni od raka pate od za-
tvora, ili imaju tekoe sa stol i com u vreme poetka
terapije. Preporuuje se da, ve prema stepenu ozbilj-
nosti bolesti, pacijenta klistiramo dubokim klizmama,
svakodnevno ili ree. Preporuuje se ponavljanje kli-
zme nekoliko puta, dok ne potee relativno bistra vo-
da. Zapaziete da e razloga za klistiranje biti ak i
pred sam kraj totalne terapije"! Kateter mazati jeko-
dermom ili kantarionovim uljem. Klizme se mogu pri-
premati sa blagim ajem od kamilice ili, ako je zatvor
ozbiljnije prirode, u debelo crevo uvui komad butera
u vrstom stanju. Na ovaj nain se, u okviru terapije
sa sokovima i ajevima, stimulie sistem portne vene
(vena portae), pa telo gotovo 100% apsorbuje (mnogo)
od onoga to je u crevima jo upotrebljivo.
Pacijenti esto ne mogu da prihvate uputstvo da za
vreme totalne terapije" ne smeju primati nikakve me-
dikamente, pa ni druge, inae korisne, prirodne leko-
ve, homeopatske preparate itd. Bolesnik s time, pro-
sto, mora da se pomiri.
Pacijenti koji su pre poetka terapije trpeli bolove 1
iveli u uslovima u kojima se dan ili spavanje nou ni-
su mogli zamisliti bez odreenih farmaceutskih ili
drugih preparata, esto smatraju da se.takav reim"
mora nastaviti i za vreme Brojsove totalne terapije".
Oni koji u tome ostanu dosledni esto doivljavaju ne-
prijatna i bolna iznenaenja, kao prirodnu reakciju
60
svog organizma na nepotovanje odreenih zakonito-
sti leenja prirodnim putem (poremeaji funkcije limf-
nog sistema, poviena temperatura, otean rad bu-
brega, srca, razliiti bolovi itd.).
Da bismo izbegli takve tekoe, terapiju treba bezu-
slovno disciplinovano sprovoditi, a samo u sluaju
stvarne opasnosti zatraiti jednokratnu pomo.
U svakom sluaju, ako nastanu tekoe, proveriti
sledee elemente:
a) eventualno prisustvo arsenika u kui (naftalin,
sredstva protiv insekata, sintetiki kamfor, DDT itd.).
b) postojanje geobiolokih uticaja (podzemni vode-
ni tokovi). U nemogunosti dozivanja tehniara sa ins-
trumentom za otkrivanje podzemnih vodenih tokova,
prva pomo bila bi, ako je potrebno, vie puta prome-
niti krevet, odnosno mesto za krevet, dok se ne nae
krevet, odnosno mesto na kojem pacijent moe mirno
da prospava no.
c) stol i camora biti redovna. Ve prema stanju bole-
sti, kako je ve napomenuto, pacijenta klistirati sva-
koga dana ili ree.
d) da li pacijent prima hemijske ili druge preparate
u obliku injekcija, tableta, infuzije itd. Reakcije e biti
neuporedivo burnije nego kad pacijent normalno" i-
vi. Odmah obustaviti primenu takve paralelne terapi-
je, ukoliko lekar ne zakljui da je ivot pacijenta u ne-
posrednoj opasnosti.
e) da li se pacijent u svim pojedinostima precizno
pridrava uputstava za primenu terapije (ajevi, kolii-
ne, nain spravljanja ajeva, redosled i nain uzima-
nja ajeva i sokova).
f) da li je pacijent poteen stresova i trzavica i
okruen panjom i Ijubavlju svojih ukuana?
g) da li je povre (ako se za terapiju koriste svee
ceeni sokovi) bioloki zdravo (bez vetakih ubriva
i hemijskih sredstava za zatitu od tetoina).
61
Ako je stanje bolesti veoma teko, bilo bi dobro da,
ve od samog poetka terapije, sami spravljamo i me-
amo sokove od bioloki gajenog povra. U svakom
sluaju voditi rauna o pravilnom doziranju (vidi stra-
ne 48).
LEENJE RAKA
TOTALNOM TERAPI JOM"
Ranije sam pisao da totalnu terapiju" protiv raka
treba provoditi samo pod nadzorom lekara. To sam i-
nio uglavnom zato da bi lekari tckom odvijanja terapi-
je mogli i trebalo da prate tok leenja zajedno sa
mnom, ali i zbog krvnog pritiska kako bi, ukoliko je
previsok, mogli pomoi bolesniku. Ipak, shvatio sam
da veliki broj lekara ne eli da razgovara o narodnoj
medicini i leenju prirodnim putem, da odvraaju pa-
cijente od moje terapije, pa prepisuju i medikamente
koji su uz moju terapiju apsolutno tetni.
Za vreme terapije nisu dozvoljene ni injekcije ni zra-
enja. Dodue, esto nije dobro neto raditi iza lea
lekara, poto bi pacijenti, toboe, mogli biti zavedeni.
Svakome preputam da odlui za sebe da li e terapi-
ju provoditi pod nadzorom lekara ili ne. O tome, kako
sami moemo odrediti svoj krvni pritisak, itajte na
116 strani.
Totalna terapija" se ne sme primenjivati odmah
posle operacije, nego se mora ekati najmanje mesec
dana, a u nekim sluajevima i do pet meseci . U sva-
kom sluaju dok se rekonvalescent ne osea do-
voljno ojaan. U tom periodu ekanja svakodnevno
treba piti 1/16 do 1/8 litra soka, a za to vreme se hraniti
to prirodnije, sa to je mogue vie hrane u prirod-
nom obliku. Za osobe u takvim uslovima nepovoljno
je da troe meso i mesne preraevine, beli eer, belo
62

brano kao i hranu industrijskog porekla. to se tie
sokova od povra, treba ih troiti uvek pre obroka, uz
propisane ajeve, kao za vreme totalne terapije".
Posle 42-dnevne terapije poinje specijaini
period za bolesnika period prekidanja gladovanja,
u kojem se on ponovo polako navikava na normalnu
ishranu, najbolje prema nekom od uputstava za biolo-
ku ishranu (primer: knjiga iveti bez bol esti ", autora
E. Gintera (Gunther).* Obratiti panju na umetnuti doda-
tak na kraju knjige. Navikavanje na redovnu ishranu

posle est nedelja terapije gladovanja treba da traje

otprilike koliko i sam period gladovanja. u svakom
sluaju i dalje, za period od dve do est nedelja, uzi-
mati od 1/16 litra (pola olje) soka od povra dnevno,
gutljaj po gutljaj. U smisu breg oporavljanja, impera-
tiv je izbegavanje svih oblika tetne hrane (meso, beli
eer, beli hleb, svi proizvodi koji sadre beli eer i
belo brano, industrijski preraena hrana, a o alkoho-
lu, duvanu i crnoj kafi da i ne govorimo).
Moja terapija sa sokovima od povra i ajevima ne
samo to viestruko pomae u leenju raka, nego i u
leenju sledeih bolesti:
artritis, artoza (upale koje razaraju zglobove), koks-
-artoza (oboljenje zgloba kuka), osteoporoza (gublje-
nje kalcijuma u kostima), spondilartoza (istroenost
prljenova u grudnom i slabinskom delu kime), kao
i mnogih drugih.
Kod svih ovih oboljenja totalnu terapiju" treba pri-
menjivati samo tri nedelje, ali na potpuno isti nain
kao u sluaju raka i uz troenje aja od alfije i aja za
bubrege. (Meutim, ako je primenjujemo 42 dana, te-
rapija nam ni u kom sluaju nee koditi, ve bismo
bili sigurniji da smo osloboeni prisustva eventualnih
* Uskoro izlazi iz tampe, od istog izdavaa
63
elija raka.) Osim toga, bilo bi veoma preporuljivo da
svakog treeg do petog dana, kod svih pomenutih
oboljenja zglobova, provodimo terapiju uz primenu
kupki za celo telo, uz upotrebu preslice, trina ili ovse-
ne slame.
eleo bih da napomenem da totalnu terapiju" sta-
rije osobe lake podnose, poto im gladovanje ne pa-
da tako teko, i nije im potrebno toliko sredstava za
vraanje snage i ranije teine.
Veoma je veliki broj Ijudi dobro podnelo moju 42-
-dnevnu terapiju sa sokovima i ajevima i veinom su
ozdravili bez recidiva. Lino sam vodio terapiju protiv
raka kod oko 2000 osoba, svima govorei: Ako imate
poznanike ili roake koje moda boluju od raka, ili
sumnjaju da ga imaju, molim vas, preporuujte dalje
moju terapiju, a i oni neka to ine." Jedan ovek mi je
govorio da je terapiju primenjivao tano prema mojim
uputstvima, i posle nedelju dana primetio da mu ona
koristi. Odmah ju je preporuio sedmorici drugih bo-
lesnika od raka i svi su ozdravili. Molio sam za dalje
preporuke, poto su mnogi pacijenti (Jolazili izdaleka
(Hamburg, Libek (Lubeck), iz cele SR Nemake, Ho-
landije, Belgije, vajcarske, Kanade, SAD itd.). Ljudi-
ma sam govorio da treba da imaju na umu da nema
svako mogunost da tako daleko putuje. Moj je cilj
bio i jeste da pomognem to veim broju bolesnika
od raka i drugima koji su prividno neizleivo bolesni.
Godine 1950, posle primenjivanja totalne terapije",
izleena je prva bol esni ca od raka. Do sada sam pri-
mao i leio bolesne od raka dojke, tumora u glavi, ra-
ka grkljana, raka na endokrinim lezdama, raka plua,
raka jetre, raka kostiju, raka debelog creva itd., kao i
pacijente koji su zbog zraenja imali velike opekotine
na koi.
Zato Vas pozivam da se oslobodite svakog straha
od malignih oboljenja! Veina bolesnih od raka, kao i
64
drugi prividno neizleivi bol esni ci , lee na podruju
delovanja geobiolokih uticaja (podzemni vodeni to-
kovi, vidi: Geobioloki uticaji). U tekim sluajevima,
takvi bolesnici lee na ukrtanju podzemih vodenih
tokova. Najsigurnije je dovesti tehniara sa instru-
mentom za otkrivanje podzemnih vodenih tokova, koji
e locirati pravac njihovog kretanja. U tom sluaju je
najbolje pomeriti krevet ili se premestiti u drugi.
esto sam dobijao pitanja, kao na primer da li
bolesnici u bkviru moje totalne terapije" mogu jesti i
neto hleba, meda, jaja ili povra. Ili, da li bi uz terapi-
ju mogli piti sokove od crnih ribizli, malina ili bunde-
ve. Dalje, mnoge je zanimalo, da li bolesnici mogu
uporedno primati i medikamente. Meni stiu takva i
druga pitanja. Evo objanjenja s time u vezi: U mojoj
knjiici, na stranama (47) krajnje precizno je opisana
totalna terapija", po kojoj za vreme od 42 dana bole-
snik moe za hranu koristiti samo meavinu sokova
po mome receptu i odgovarajue ajeve. U nekim slu-
ajevima je, povremeno, doputeno soku dodati po
malo limunovog soka, ali nikako sok od jabuka! Svee
isceen sok od jabuka bolesnik bi mogao povremeno
uzeti sam, ali nikada umean u sokove za terapiju.
aj od alfije sa ostala tri aja sa kojima se on pripre-
ma bolesnik moe piti koliko eli, ali samo bez ee-
ra.
Ukoliko bolesnik ne bi potovao moja uputstva, na
primer uporednim uzimanjem hrane ili primanjem me-
dikamenata, uspeh bi bio znatno odloen ili ak dove-
den u pitanje.
Po mojoj proceni, zahvaljujui totalnoj terapiji",
ponovo je ozdravilo oko 40.000 bolesnih od raka i dru-
gih prividno neizleivih bolesti. Umrli su samo oni koji
su, pored terapije, primali medikamente koji razaraju
elije ili injekcije. Uz primenu sredstava kojima se
slui zvanina medicina ne unitavaju se samo elije
65
raka, nego, na alost, i mnoge zdrave elije tela. Sma-
tram da elije raka ne treba opisivati kao bolesne eli-
je nego, prosto, elije koje pripadaju raku. One ive is-
kljuivo od balasta koji ovek unosi u sebe sa svojim
jelima. Nasuprot tome, te elije ne mogu iveti od sa-
mih sokova od povra.
Verujem da sam ovim odgovorio i na pitanja mno-
gih lekara koji su mi pisali i nisu verovali da ovek bez
belanevina moe iveti 42 dana.
Na kraju, Ijubazno bih pozvao sve one koji se bave
medicinskom naukom da nauno ispitaju uspehe mo-
je terapije u ieenju raka i drugih prividno neizleivih
bolesti, kako bi, zajedno sa mnom, pomogli napae-
nim Ijudima.
Podsetimo se samo koliko je, i kako su velika, otkri-
a koja su ostvarili zvanino nestruni i neadekvatno
obrazovani Ijudi jer je, u krajnjoj liniji, najvaniji uspeh
i ono to koristi oveanstvu. To bi nauka trebalo da
prizna, ak i onda kad je to za nju jo neobjanjivo!
Bez obzira od koga i odakle dol azi !
esto se, naime, dogaa da se odreeni predmet
nauno ispituje, a postavljeni cilj se ne dostigne ni
posle ezdeset ili vie godina. A onda se pojavi neki
jednostavan, ali darovit ovek iz naroda, koji je mo-
da, igrom sluaja, naao ono pravo, kao na primer u
sluaju leenja bolesnih od raka itd. Tada postignute
uspehe nauka i .kolska medicina ne mogu tek tako
da ignoriu i ak odbiju da analiziraju i ispitaju ponu-
en metod. Smatram da bi trebalo da u ovom sluaju
razliite institucije i sama kolska medicina prihvate
poziv i obave svoj deo posla.
Bio bih srean kad bi se moja totalna terapija" mo-
gla dalje poboljavati u kombinaciji sa drugih uspe-
nim metodima leenja nka.
66
LEUKEMIJA
I
Dana 1. oktobra 1952. godine otkrio sam da leuke-
mija nije i ne moe da bude rak krvi, nego samo raspa-
danje eiija krvi, izazvano oboljenjem si stema portne
vene. To oboljenje je lako izleivo a time i tzv. leuke-
mija. (Vidi: od strane 69 i dalje).
Toga dana su me pozvali u dom jedne ene koja je
bolovala od leukemije. Pre nego to sam uao u njenu
bolesniku sobu, njen mu mi je rekao za nju da bolu-
je od leukemije, da je bila na pregledu kod svih lekara
u krugu od 200 km i da su joj tu dijagnozu svi potvrdili.
Zato si me onda pozvao? I ja znam da je leuke-
mija neizleiva.
Ona, u stvari, ne zna od ega boluje, a mi hoe-
mo da joj ispunimo svaku elju pre nego to umre. Po-
to je ula za tebe i traila da doe, molim te da je
bar malo utei.
Al i , to je isto kao i lagati oveka.
Uao sam u njenu sobu i, vie za sebe, izvrio iris-
-dijagnozu i to samo zato to ni u jednoj knjizi ne stoji
kako se leukemija moe identifikovati u oima. Ako je
kod nje ve toliko lekara utvrdilo leukemiju, pomi sl i h,
dijagnoza mora biti tana. Moja dotadanja razmilja-
nja i iskustvo govorili su mi da leukemija ne moe biti
rak krvi, nego samo raspadanje elija krvi, prouzroko-
vano oboljenjem si stema portne vene. Danas znam da
tu bolest izaziva jedna vrsta duevne depresije, to je
ba kod ove ene bilo sluaj. Kad sam dobio tu potvr-
du, znao sam i ta treba i ni ti .
67
Rekao sam eni ta bih radio na njenom mestu, pa
sam joj odmah pripremio kratak obl og, poto je ve
i mal a temperaturu od 40 stepeni .*
Mojoj eni si sada toliko ispriao umea se
mu da je poverovala da e ozdraviti.
Razume se da e ozdraviti.
On to nije verovao:
Zar ti ni sam rekao da smo obili toliko lekara i
da i mamo kl i ni ki atest?
Ako je i 100 lekara reklo da tvoja ena uskoro
mora da umre, ja ti kaem da e ozdravi ti !
Al i , Broj se?
Tano znam ta sad mi sl i , ali to sada nije va-
no. Dragi Roberte, kod tvoje ene sam otkrio ta je
suti na leukemije i zato ta bolest u mojim oi ma vie
nije opasna. Sada mogu i da vam savetujem da u sve-
mu striktno postupi te onako kako bih ja i ni o na va-
em mestu.
Doi ovamo i uveri se u l eksi konu da leukemiju
do danas j o.ni ko nije izleio, ree njen mu.
To je, dakl e, i vie od 100 lekara. Tvoja ena e
ozdraviti i vi sada morate da uradite ono to bih ja ui -
nio da sam na vaem mestu.
Otiao sam kui pa sam, radoznao, te iste noi
otvorio l eksi kon i i tao. Uskoro, kad sam sve proi-
tao, vie ni sam verovao ni svome razumu. Posl e nede-
Iju dana vie ni sam izdrao, pa sam se bi ci kl om odve-
zao do njihove kue i gle, ona zauzeta posl om, kae
mi da ve 4 dana po mal o pomae u kuhinji. Posl e pet
godi na pogi ni l a je u saobraajnoj nesrei. Od tada
mi vie nijedan obol el i od leukemije nije umro, pod
* Na deo t rupa od st ruka do i spod mi ke obavi t i komad pl at na umo-
en u hl adnu vodu i i sceden. Preko tog pl at na stavitt drugo suvo
pl at no, pa vel i ki peki r, pa vuneno ili pamuno ebe, t ako da j e bo-
l esni k ut opl j en. Traj anj e 30 mi nut a.
68
/
I ;
A
usl ovom da je i mao samo l eukemi j u. Pre dve godi ne u
roku od 10 meseci kod mene je na savetovanju bilo 28
bol esni h od leukemije i svi su, proseno posl e est
dana, mogli da rade. Zato se vie nemojte bojati te
bol esti , jer je ona, u stvari , oboljenje si st ema portne
vune i po mome miljenju nije rak.
Kako se lei leukemija?
*
Prvo, potrebno je razmotriti kakva je duevna pat-
nja po sredi, poto, kao to je ve reeno, zbog duev-
ne depresije dol azi do otkazivanja funkcije si st ema
portne vene. Uzrok takve depresije esto moe biti ne-
to prosto, beznaajno, to pacijentu esto nije ni po-
znato. Zato, dragi obol el i od leukemije, razmiljajte,
gde bi mogao biti uzronik i nastojte da ga otkl oni te
duevnim oputanj em. Kad to uradite, posti gnuto je
ve mnogo.
Terapija: Svakodnevno treba piti 1/4 litra soka od
povra po mome receptu iz total ne terapije" (ali ne
primenjivati total nu terapiju"!). Uz to moete piti i je-
sti ono to je zdravo i kori sno, izuzev masni h supa,
goveeg mesa i svinjskog mesa (u stvari, pravi recept
bi bio potpuno se odrei mesa, belog eera, proizvo-
da od belog brana itd., a da ne govorimo o crnoj kafi ,
duvanu i alkoholu i jakim zainima!) Preko dana piti sa-
mo sok od povra gutljaj po gutljaj, ali najvanije je da
to i ni te kratko pre obroka. Si st em portne vene auto-
matski pri ma te koncentrovane vitamine, minerale
itd. Vano je obratiti veliku panju na strane
aj za bubrege, aj od alfije, podgrejana je-
l a, ostrovi protiv mol j aca itd.). Svi koji provode ovu te-
rapiju bez daljeg mogu da, kao nekada, ponovo rade
ve posle est dana, pa makar im lekari govorili da e
samo vrlo kratko iveti.
69
Vano je, razume se, najmanje 42 dana uzimati po
1/4 litra soka. Ukol i ko su po sredi i neke druge bol esti ,
treba ih l ei ti paral el no, onako kako je za svaku poje-
di nano odreeno u ovoj knjizi. Paci j enti koji ne ree
svoje najtee duevne konflikte gotovo su neizleivi.
Osi m toga, veoma je vano voditi rauna da u kui ne-
ma sredstava protiv mol j aca, sprejeva protiv i nsekata,
osveivaa vazduha za WC itd.).
Kakvu duevnu patnju, pi t aet e, moe da trpi mal o dete
koj e obol i od l eukemi j e. To se moe, na pri mer, dogodi t i ako
se dete odgaj a s nedovol j no Ijubavi ili je zapost avl j eno u ko-
ri st brat a ili sest r e ili ost al e dece. Medut i m, dogaa se da
dete bude kanj eno ni kri vo ni duno, a da to nije u stanj u da
prebol i . U svakom sl uaj u re j e o duevnom por emeaj u
kao i kod odr asl i h.
ta vi e, l eukemi j u mogu dobi t i ak i pas ili krava. Jedan
od mogui h uzr oka j e okol nost kad j e i vot i nj a bi l a u r ukama
dobri h Ijudi, pa pr odat a iii ust upl j ena Ij udi ma bez Ijubavi pre-
ma i vot i nj ama, koj i s nj om zat i m grubo post upaj u.
Bor avak u bol ni ci j e u sl uaj u l eukemi j e sut a suprot nost
pot r ebama bol esni ka. Pre svega, kao t o j e reeno, l eukemi -
j a ni kako nije rak krvi , pa j e zat o i cel okupno l eenj e pogre-
no. Deca dobi j aj u samrt ni st rah ve kada vi de bel i mant i l .
Kada decu l ei mo od l eukemi j e moj i m met odonrydaj emo
i m 125 g soka dnevno, ili j o manj e, ve pr ema st ar ost i dete-
t a.
Posl e izleenja ene u uvodu teksta o leukemiji,
broj paci j enata bivao je sve vei i vei , pa su me j ul a
1964. godi ne pozvalj u sanatori j um Mari j a fon Zi g"
(Maria von Sieg) u mestu Vi gracbad (Wigratzbad) kod
Vangena u Al goj u (Wangen, Al l gau), u kojem je leao
gospodi n Redler (Radler), brat vl asni ce sanatori j uma,
obol eo od raka na debel om i tankom crevu, od koga
su lekari ve bili digli ruke. Hteli su j o da ga operiu i
ugrade vetaki zavretak debel og creva, ali su rekli:
70
Ako ga operiemo, uskoro e umreti, a ako ga ne
operiemo, takoe nee vie moi due da i vi ."
Njegova sestra nije htela s time da se pomi ri , nije
pristala na operaci j u, uzela je brata iz bol ni ce i preve-
zl a ga kui . Svaki m danom bilo mu je loije, pa su la-
novi porodice pali u oajanje. Zahvaljujui odree-
nom spl etu okol nost i , saznal i su za mene, pa su me
telefonom zamol i l i da odmah doem.
Njegova sestra mi je za njega rekla da je teko obo-
leo (sumnja na rak). Ni sam bio voljan da i dem, ali kad
mi je rekla da je njen brat otac osmoro dece, od kojih
je naj ml aem tek dve godi ne, vie ni sam mogao da
odbi j am, pa sam ih narednog dana poseti o zaj edno
sa svojom suprugom. Gospodi na Redl era sam pregle-
dao i zahvaljujui iris-dijagnozi ustanovi o da i ma rak
na tankom i debel om crevu, na ta je njegova sestra
primetila: Tako, znai, i sta di j agnoza kao i u bol ni ci ",
ia ta su svih osam prisutnih lanova porodi ce zapl a-
kai i . Na to sam im rekao, ako ne bih mogao da po-
mognem, pred paci j entom bih utao. Osi m toga, re-
kao sam im da pacijent i ma izvanredno dobro srce i
j aka plua, da e lako izdrati moju terapiju i da e si -
gurno ponovo moi da radi. Iz njegovog pi sma u po-
etku knjige moete videti ta je 6n sve mogao da ra-
di po zavretku terapije. 21. maja 1977. godine njemu
je bi l o 77 godi na, a j o je bi o potpuno sposoban za
rad.
Uz posredovanje gospodi na Redl era dol o mi je na
savetovanje vie hiljada Ijudi sa naj razl i i ti j i m bol esti -
ma. Tako ve mnogo godi na gotovo svakodnevno pri-
mam puno bol esni h od raka, a i mnoge sa l eukemi -
j om.
71
ZATO SU, UPRKOS TANE
DI JAGNOZE I PRAVI LNOG
LEENJA, BOLESTI ESTO
NEIZLEIVE?
Godi ne 1944. kupio sam knjigu autora dr med. Ota
Vi rca (Otto Wirz) sa nasl ovom Der Krankhei tsbefund
aus der Regenbogenhaut der Augen" (Dijagnoza iz
duice oiju).
Iz te knjige sam saznao zato esto bol esni Ijudi, uz
tanu dijagnozu i pravilno leenje, ne mogu da se izle-
e po 10, 20, 30, 40 i vie godi na. Dr Vi rc pie izmeu
ostal og da naftalin koji se mnogo koristi protiv molja-
ca i buba-vaba i vetaki proizvedeni kamfor, sadre
arsenik (utvrdeno analizama) i da se udisanjem njiho-
vih isparenja izazivaju naj razl i i ti j e bol esti . On pie
dalje: Ovaj otrov najpodliji je ubi ca oveanstva; nje-
gove karakteristike ni kada se ne gube iz duice, to je
znak da je takvo trovanje gotovo neizleivo." Evo j o
jednog mal og iseka iz te iste knjige: ,,U j ednom ika-
kom listu objavljen je sledei izvetaj: estorica bra-
e leali su u razliitim peri odi ma u jednom te i stom
krevetu i svi su umrli u kratkim razmaci ma, jedan za
drugi m. Njihova j edi na sestra, koja im }e vodi l a doma-
i nstvo, uhapena je zbog ubistva trovanjem i sedel a
u zatvoru ve devet meseci . U leevima je, dodue, ot-
kriven arsenik, ali ne u kol i i ni na osnovu koje bi se
mogl a podi i optuni ca za ubistvo trovanjem. Tada je
advokat sestre zatraio anal i zu unutranje sadrine
madraca na kojem su leala premi nul a braa, pa je ot-
krivena i zvesna kol i i na arseni ka, koju je fabrika sta-
vi l a u madrac kao zati tu od mol j aca. Udi sanj em tog
otrovnog gasa nastupi l a je brza smrt svih estorice;
72
sestra je odmah putena iz zatvora."
Na osnovu mojih dugogodi nj i h i skustava mogu da
i znesem jo znatno vie i uveren sam da se gotovo ni-
j edna bolest ne moe leiti u stanu u kojem i ma tih
otrova, kao to su naftalin, si nteti ki kamfor, DDT,
sprejevi protiv i nsekata, preista vazduha za WC i
drugi.
NEKOLI KO PRI MERA IZ
MNOGOBROJNI H
ISKUSTAVA
Supruga jednog poznatog advokata dol a je kod
mene 1944. godine i zatraila da je pregl edam. Na
osnovu iris-dijagnoze ustanovi o sam da i ma jedno te-
ko kono oboljenje. Rekl a je da, upravo zbog t oga i
dol azi , jer ]e od te bol esti pati l a ve 42 godi ne. Za to
vreme konsul toval a je preko 200 lekara, medu njima
vie od 100 dermatol oga, ali do tada nije bi l o ni naj-
manjeg poboljanja. Na to sam je j o paljivije pregle-
dao i ustanovi o da je bi l a izloena intenzivnom trova-
nju naftalinom i da, zbog udi sanj a tog otrovnog gasa
sadranog u njemu ni sa najboljim metodom leenja
ne bi mogl a da ozdravi. Na to je ena rekl a:
Dijagnoza sada vie nije tana, jer u stanu uop-
te nemam naftal i na.
Da se opkl adi mo u 300 maraka da u stanu imate
naftal i n?!
Tu opkl adu ete i zgubi ti , gospodi ne Broj s!
Uveren sam u suprotno!
U stanu sam sama; mu mi je umro, a deca ve
imaju svoje porodi ce, pa bih znal a da li u stanu i mam
naftalin.
Kod Vas u tom pogledu nema nedoumi ce, jer se
to u oi ma jasno vidi, kao na fotografiji.
73
Preporuio sam joj da pije odredeni aj, a da dru-
gim ajem pere bolesnu kou. Ona to nije prihvatila,
rekavi da aj mogu sam da pijem, pa pozva enu koja
je dola s njom:
Hajde, idemo; opet sam uzaludno ila.
Sutra u doi ka Vama, pa ete videti da u nai
naftalin, rekoh, pre nego to su otile.
to se toga tie, nije potrebno da doete, jer bi
to bilo uzaludno.
Sledeeg dana ujutru ipak sam otiao. Kad mi je
otvorila vrata i ja je Ijubazno pozdravio, ena je odmah
rekla:
Znai, ipak ste doli, pa zar Vam nisam rekla da
ete doi uzalud?
To je sada nevano; ja dolazim iz dvojakog razlo-
ga.
~ I, to bi bilo?
Prvo, dolazim da Vam pomognem, a drugo, eleo
bih sada da se uverim da li sam tako lo dijagnostiar
i to Vam stvarno elim dobro. A sada me pustite u
stan, jer vam nita neu ispreturati.
Pusti l a me je unutra. im sam se naao u predso-
blju, rekao sam joj:
Hoemo li da povisimo opkladu na 1000 mara-
ka?
Pogl edal a me je zapanjeno, rekavi:
Ako ste ve osetili naftalin, opklada ne moe da
vai. Ja sam ga, u stvari, ve i naao. ena je imala
veliki svenjak od kovanog gvoa, na kojem je staja-
la svea veliine litarske boce. Ta svea je bila ist
naftalin, skriven u oblik svee.
ta sad kaete?
Ipak sam izgubila. Istog trenutka postala je vrlo
Ijubazna. Rekla mi je da je sveu dobila pre mnogo
godina u Engleskoj i da je tada bila visoka preko me-
tar i imala prenik od 10 do 15 cm. Tu sveu je dobila
74
s napomenom da e sluiti kao lep ukras u stanu i da,
s njom, od tada vie nee morati nita da preduzima
protiv moljaca i buba-vaba. U njenom stanu smrdelo
je na naftalin kao u kakvoj komori sa otrovima. Od-
mah je svea uklonjena i stan proien dimom od ta-
rnjana. ena je prihvatila moj savet, pila aj i bolesna
mesta prala ajem. Posle 14 dana njena koa je bila
izleena.
Dragi itaoe, zar ovo nije dokaz da se, kada u ne-
kom stanu ima ovog otrova, moe pomoi tek kad se
otrov do poslednjeg ostatka odstrani i stan proisti
dimom od tamjana.
Za proiavanje stana i stvari od otrovnih ispare-
nja i ostataka koji su se jo zadrali u kui, jednu kafe-
nu kaiicu tamjana staviti na usijani drveni ugalj ili
na vrelu plou tednjaka i tada nastaje vrlo ugodan miris
koji za 14 dana oslobaa stan od otrovnih materija. Ako
ne uradimo tako, za to ienje trebae 6 meseci.

Drugi primer: maja 1965. godine nalazio sam se u
sanatorijumu Marija fon Zig" u Vigracbadu, i naao
se u razgovoru sa enom koja se interesovala da li se
jo moe pomoi njenoj 12-godinjoj kerki koja je
oslepela. Oni lekar je rekao da je po sredi paraliza
onog nerva i da ne moe da pomogne nikakva opera-
cija, nikakva terapija i nikakve naoari. Poto majka
nije bila dovela kerku, izvrio sam iris-dijagnozu kod
majke i utvrdio da u stanu moraju imati mnogo nafta-
lina, pa se zbog toga njenoj kerki do tada nije moglo
pomoi. Na to je majka rekla da naftalina imaju u ce-
loj kui, u svakoj fijoci. Dao sam joj uputstva ta treba
i ni ti , uveravajui je da e njena kerka, ako sve save-
sno uradi kako sam rekao i odstrani svaki trag naftali-
na, posle tri nedelje ponovo moi normalno da vidi.
Posle tri nedelje ponovo sam se obreo u Vigracba-
75
du, gde mi je ponovo prila ona majka i izvestila me
da njena kerka ponovo vidi sasvim normalno kao i ra-
nije, bez naoara. Moete zamisliti kako se ena rado-
vala; srene oi te majke za mene su bile pravi doiv-
Ijaj.
Posl e toga sam joj rekao: Sada odmah idite o-
nom lekaru vae keri. Naglasite mu da vaa kerka
zai sta nikada ne bi progledala da taj otrov nije bio
odstranjen, a dajte mu i moj recept, kako bi mogao
pomoi i drugim pacijentima sa slinim problemima."
Uzrok nastupanja sl epi l a kod ove 12-godinje devoji-
ce bile su , kao sto je napomenuto, velike kolicine sre-
dstava projiv moljaca i drugih tetoina u kui.
1DLQOeenja: tri nedeIje upotrebljavati aj za bu-
brege i aj od alfije sa kantarionom, nanom i mati-
njakom, paralelno sa intenzivnom primenom gimna-
stike disanja, onako kako je opisano u tekstu o viso-
kom krvnom pritisku. U sluaju ove devo]ice, gimna-
stika disanja bila je najvanija. Dete je takoe moralo
odmah da pree u drugi krevet, zbog prisustva geobi-
olokih uticaja iz tla. Bi l a je to paraliza onog nerva.
Trei, drastian sluaj: Jedna ena iz Hamburga,
koja je izvesno vreme ivela ovde u Bludencu, dola je
kod mene sa jednim tekim konim oboljenjem, mole-
i za savet. Iznela mi je da ve tri godine trpi velike i
brojne vodene plikove pet dana na desnoj natkole-
ni ci , pet na levoj natkolenici, pet dana na trbuhu sve
do vrata, pet dana na leima i zadnjoj strani ruku, za-
tim ponovo na desnoj natkolenici itd. Ravnomerno
kao na satu. Tri dana je, kae, imala samo male akne,
a ve etvrtog dana te velike vodene plikove (uvek po
80 i vie). Kad su ve bili puni do pucanja, morala je
sve da ih rasprskava gnjeenjem, jer konstantno ti-
panje i peckanje vie nije mogla da izdri. Petog dana
je sve bilo suvo i zaraslo, a ve narednog dana bi sve
76
poinjalo ispoetka. Na to sam je pitao, zato nije ila
lekaru.
Ja sam iz Hamburga i priznajem samo homeopa-
tiju i prirodne metode leenja; drugim lekarima ne e-
lim da idem.
Dobro, zato ne, nai lekari su takoe dobri
ali nita nije pomoglo.
Jedan na prijatelj priao nam je o vaim uspesi-
ma u leenju, gospodine Brojs, i najtoplije mi vas pre-
poruio. Molim vas, pomozite mi. Nainio sam iris-di-
jagnozu i utvrdio da je sve samo trovanje naftalinom.
Kad sam joj to rekao, navrle su joj suze na oi , pa je
rekla:
Znai, sada u ipak ozdraviti.

Zato to zakljuujete?
Moj otac radi kao apotekar u jednoj homeopat-
skoj apoteci i on mi je svojevremeno rekao: Ako u
stanu naem naftalin, sintetiki kamfor, DDT ili sli-
no protiv moljaca i buba-vaba, vie ne ivimo zajed-
no, jer je to ubistvo s predumiljajem." Kasnije sam
se udala i u jednom bombardovanju za jednu no
izgubili smo sve to smo imali. Sada sam ponovo ne-
to uspela da skuim, a da moljci i buba-vabe nigde
u odeu ne bi dospel i , svuda sam stavljala naftalin,
zaboravivi oeve rei.
Posle razgovora sa mnom odstranjeno je sve to je
imala od tih otrova, a svakih 14 dana stan je proia-
van dimom od tamjana. ena je pila aj za bubrege,
kako sam je uputio, a ajem od alfije prala je kou.
Posle tri nedelje potpuno je ozdravila.
77
MNOGE PRIVIDNO
NEIZLEIVE BOLESTI
IZLEIVE!
Prema mojim podacima, postoji preko 10.000 ko-
nih bolesti, i nema tog lekara koji bi ih sve poznavao.
Bolest je esto neizleiva zato to se ne zna od ega
pacijent boluje, da li je u pitanju kona bolest ili neto
drugo. Bilo da bolest poznajemo ili ne, trebalo bi
uvek, kao i kod svih drugih bolesti, u poetku tri nede-
Ije piti aj za bubrege, a aj od alfije i onako celog i-
vota. Kad je krvni pritisak dovoljno visok, za ienje
krvi treba uzimati jo tri puta dnevno po jednu kaii-
cu pivskog ili pekarskog kvasca. Koa se pere ajem
od alfije koja je odstojala 10 minuta u vruoj vodi.
Jo bolje su stabljike alfije koje, meutim, treba ku-
vati tr^ minuta. Vano je da se za pranje koriste uvek
po etiri krpe. Dakle, treba pripremiti dovoljno aja da
se mogu pokvasiti etiri krp. Tada prati jednom stra-
nom krpe, okrenuti je i ponovo prati; tu inficiranu krpu
staviti u stranu, oprati ruke sapunom u toploj vodi (po-
to su prvim pranjem i ruke inficirane). Zatim istim
rukama uzeti drugu krpu, postupiti kao sa prvom, ruke
ponovo oprati na isti nain i opet istim rukama uzeti
treu krpu i prati kao sa prve dve. Pre etvrog pranja
jo jednom oprati ruke. Posle poslednjeg pranja ne
brisati! Kad se koa osui, obavezno obui svee ru-
blje, sveu piamu/spavaicu i promeniti posteljinu.
Kod ovakvog pranja prva krpa je jako inficirana, dru-
ga manje, trea jo manje, a etvrta gotovo uopte ne.
78
Za isti postupak moe se upotrebiti i uvarak od presli-
ce. Ta pranja se mogu vriti i dva puta dnevno, ali ta-
da treba i dva puta oblaiti isto rublje.
etiri krpe su potrebne, na primer, za povrinu jed-
ne ruke. Ako je kona bolest na obema rukama, po-
trebno je osam krpa. Ako isto imamo na vie mesta
na telu, treba nam odgovarajui bro] krpa. Dogaa se
da je potrebno i do 28 krpa.
Kod peruti na glavi ili drugih oboljenja koe glave
druga osobal po mogunosti) izliva pacijentu malo
aja na glavu i pere je rukama. Posle kratkog vremena
aj se ponovo doliva, i tako oko deset puta. Na kraju,
samo blago obrisati. Gl ava se moe prati sa toplim ili
sa hladnim ajem.
Vlana perut esto se moe iznenaujue brzo lei-
ti sa oblozima od listova kelja ili kupusa, prema knjii-
ci Von der wunderbaren Heilwirkung des Kohlblat-
tes" (Zadivljujua lekovita svojstva lista kelja), autora
Camille Droz. Od kupusastih biljaka kelj je u tom sl u-
aju najbolji. Listovi moraju da naleu dobro, vrsto i
toplo u samom oblogu. Ako listovi ne prijanjaju vrsto
na telo, pacijent se ne osea dobro! Listove moramo
bocom valjati sve dok se rebra ne spljote. Listovi ke-
Ija deluju dvostruko, ako paralelno sa oblozima pije-
mo i aj za bubrege.
Oblogom sa listovima kelja moemo leiti i mnoge
druge bolesti. Na primer, jedna 23-godinja ena ima-
la je tuberkuloznu upalu porebrice, sa temperaturom
od 41 stepena. Od lekara vie nije oekivala olaksa-
nje. l Jputi o sam je da pravi obloge sa keljom, koje bi
ostavljala preko noi. Ujutru je ski dal a listove, koji su
bili potpuno crni i masni, zaudarajui kao kuga. Posle
jednog pranja toplom vodom obnovljen ]e oblog sa ke-
Ijom i zatim svakih 12 sati. Kao to sam joj nagove-
stio, ve posle prvog obloga, dobila je zatvoren osip,
20x20 cm. etvrtog dana dola je majka i bila prenera-
79
ena, videi jak osip i upitala da li se oblozi smeju i
dalje stavljati. Rekao sam da bi bilo pogreno ako bi
se sada prestalo, jer bi se u tom sluaju bolest vratila
(recidiv), budui da osip predstavlja reakciju. Posle tri
nedelje koa joj je ponovo bila ista, a ena potpuno
izleena.
POSTOJE LI UOBRAENI
BOLESNICI?
Po mome miljenju postoje, ali od stotinu tobo-
njih uobraenih bolesnika sigurno je to samo jedan,
a ne da, kako mnogi misle, 50 procenata svih pacije-
nata samo uobraavaju bolest. U tu teoriju veruju ak
i neki lekari. Meutim, ta sve mora da proe i doivi
pacijent koji je stvarno bolestan, a neko u to sumnja,
jasno e vam rei sledei izvetaj.
Osam godina sam morao da povraam sve to sam
jeo ili pio. Ako bih jeo, dobijao sam bolove za raspa-
meivanje, a ako nisam nita jeo, mislio sam da u
ubrzo umreti od gladi. Povraao sam najee u po-
no. Leao sam u bolnici, kad mi je naelnik odeljenja
saoptio da imam puno unih kamenova, u ta nika-
ko nisam verovao, pasam zatraio da mi, umesto u-
i, operiu eludac. Naelnik je rekao da je on u pravu
i operisao mu u, ali kamenova nije bilo, ve je una
kesi ca, navodno, bila prelomljena (otro savijena), ka-
ko mi je objanjavao posle operacije, pa ju je zato
odstranio. Posle operacije stanje je bilo jo gore jer
je, posle jedne ranije operacije bruha eludanog zi-
da, eludac bio srastao. Zatim sam, posle dve godine,
operisan od tobonjeg raka eluca, poto je rentge-
nolog to bio ustanovio. Meutim, nisam imao rak jer
je eludac, kako sam ve spomenuo, bio srastao zbog
jedne ranije operacije. Hirurg mi je odmah potom pre-
gledao creva i ni tu nita nije naao, tako da sam pro-
glaen za uobraenog bolesnika. Zbog pregleda creva
do l o je do poremeaja poloaja creva, pa mi je, na-
kon sledee dve godine, odstranjen i komad zdravog,
silaznog dela debelog creva.
Posle naredne dve godine vie nisam mogao da
izdrim, pa sam ponovo morao u bolnicu. Dakle, u me-
uvremenu je prolo osam godina, a ja nijednom ni-
sam bio bez bolova, jo uvek sve povraajui. A sada,
dobro pazite ta se clogodilo. Leao sam u krevetu ve
14 dana, s najveim bolovima; u pono sve povraaju-
i kao i uvek; usta i jezik su ujutru veinom bili puni
krvi, jer je povraeno bilo Ijuto kao piritus, pa nisam
mogao da govorim. Svakoga jutra dolazila sy dva le-
kara-asistenta, rugajui se: Dobro jutro, narodni lekar,
drugima pomoe, a sebi ne moe pomoi." Nisam mo-
gao da odgovorim, jer sam prosto imao velike bolove
u ustima. Budui da sam ipak jednom hteo da progo-
vorim, jednom prilikom sam se ceo dan uzdrao od
svih jela. Narednog dana dola su ta dva lekara, pono-

vo sa istim pozdravom", ali tada sam im dao pravi
odgovor. Rekao sam im:
Vi govorite kao deca bez razuma.
ta kaete", ree jedan od njih.
Da, kao deca.
ta, ponovite?
Da, jo sto puta; Hristu na krstu Ijudi su te iste
rei uputili pre vie od 1900 godina, a vi ih oponaate
kao mala deca. To od ega ja patim tako je jednostav-
no, da neko ne mora biti ni lekar ni narodni lekar, da bi
ustanovio ta ne valja. Kad ve nita drugo ne uspeva,
znajte da mi je eludac srastao, a tu pomae jedino
operacija.
Pa, vi uopte vie i nemate eludac, jer je vama
eludac ve operisan.
81
80
Da, ali samo na papiru!
Pacijent esto dobije lanu informaciju, a mi
imamo izvetaj od zdravstvenog osiguranja. Tada
sam im j o jednom pruio uveravanje da imam elu-
dac, ba kao i oni.
Ali tano znam ta o meni mislite, naime, da bo-
lest samo uobraavam, jer mi je lekar poverenja" ve
jednom rekao da treba da uobrazim da sam zdrav, pa
u tada to i biti. Odgovorio sam mu: Autosugestija
ima svoje granice, jer kada nekome amputirate ruku,
on sebi moe i hiljadu puta da uobrazi da je jo ima;
dovoljno je samo da pogleda na sebe i videe da to ni-
je istina, a upravo je tako kad je neko stvarno bole-
stan." Tada sam upitao ta dva lekara:
Znate li kolika je sedimentacija kod uobraenog
bolesnika, ne dobivi odgovor. Rekao sam im:
Nul a do tri, jer je on, u stvari, zdrav, ali kod mene
je sedimentacija 84, pa bih vas pitao, zato se radi
sedimentacija ako se na osnovu nje nita ne moe za-
kljuiti? Potom sam im objasnio kako se postupa
sa uobraenim bol esni ci ma. Objanjenje ih je veoma
iznenadilo i prestali su da mi se podsmevaju. Na kraju
razgovora bili su veoma Ijubazni, priznali svoje greke
i dodali da su u tom razgovoru, zapravo, mnogo naui-
li, pa su o svemu informisali naelnika, koji mi je bio
naklonjen. On je zatraio za mene rentgenski snimak.
Rezultat - eludac sam jo imao. Zatim sam bio ope-
risan. eludac je bio odstranjen, jer je bio srastao, ka-
ko sam sve njih uveravao. Posle operacije u moju so-
bu je dolo devet lekara, pa mi je naelnik rekao: Go-
spodine Brojs, ta da vam kaemo, ta ste sve prei-
veli ovih godina? Samo ste vi bili u pravu." To prizna-
nje veoma me je obradovalo. Bi l o je to 1956. godine.
Ovo am napisao samo zbog lekara, kako bi oni na
tom primeru videli ta ovek sve mora da preivi kad
dijagnoza ntje tana i kad lekari tvrde da pacijent sa-
mo uobraava bolest. K tome dolazi duevni bol koji
nastaje kad pacijent primeti kako ga Ijudi i skosa gle-
daju, a tu je i materijalna teta, nepotrebno visoki tro-
kovi za zdravstveno osiguranje itd.
Vama, potovani lekari, mogu samo da poruim da
dobro promislite pre nego to nekoga proglasite uo-
braenim bolesnikom, jer je uvek u pitanju neija sud-
bina. I uobraena bolest- takoe je bolest. Nadam se
da svojim izlaganjem nikoga nisam povredio, jer svaki
ovek moe da grei.
83 82
POJEDINANE
BOLESTI
AGOFOBI JA
(strah od preiaska preko puta)
Kad.neko pati od ove bol esti , njemu nedostaje fo-
sfor. Da bi se fosfor uneo u telo, trebalo bi jesti puno
salate od celera i mnogo iagoda. umske jagode ima-
ju vie fosfora od batenskih. Celer treba jesti sirov
nariban, sa limunovom kiselinom i uljem, jer on ima
najvie fosfora od svih biljaka. Ko nerado jede sirovu
salatu od celera, moe da ga kuva, ali bi zato morao
da.pije vodu od celera, poto je u.njoj sadran fosfor
iz celerovog korena.
Kome predstoje vani ispiti, tri nedelje ranije treba
da unosi to vie biljnog fosfora sa hranom, pa e ih
lake poloiti. Deca- koja jedu mnogo jagoda, lako
ue.
Ko pati od groznice, ne bi trebalo da jede jagode.
ANGI NA
F.

Protiv angine (bolovi prilikom gutanja) grgljati naiz-

menino sa ajem od alfije i ajem od bedrenike.
Jedan prstohvat alfije, u tom sluaju, preliti sa 125 g
vrue vode i ostaviti da stoji 10 minuta. Jednu kaii-
cu mlevenog korenja bedrenike kuvati tri minuta u 1/4
litra vode.
85
Ako se radi o tekoj, gnojavoj angini, sa visokom
temperaturom (streptokokna angina), treba otii leka-
ru zbog moguih kasnijih posl edi ca.
Najdelotvorniji su krompirovi oblozi oko vrata. Tri
krompira veliine jajeta kuvati u vodi dok ne omeka-
ju, poloiti ih na krpu, uviti i zgnjeiti. To zatim, to ]e
mogue toplije, staviti oko vrata, preko toga uvezati
al, na glavu staviti vunenu kapu i leati na ledima do-
bro pokriven. Vano je da su pazuha dobro pokrivena i
ruke pod pokrivaem. Taj oblog sa krompirom ostaviti
jedan do dva sata, a ako pacijent zaspi do buenja.
-
ANEMI JA
Protiv anemije treba piti oko tri olje aja od arne
koprive dnevno. aj piti gutljaj po gutljaj, topao ili
ohlaen. Za jednu olju aja jedan prstohvat koprive
preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji 10 minuta.
Zatim jesti i samu koprivu, pripremljenu kao spana.
Ko nije eera, trebalo bi, dodatno, jednom na dan
da uzima po jednu kaiicu pelinjeg meda, rastvore-
nog u mlakom mleku ili aju. Osi m toga, uzimati 1/8 li-
tra soka od moje meavine sokova za totalnu terapi-
]u". Ko eli, moe da pije i vie. Od soka, uvek pre jela,
uzimati po nekoliko kaika. Uz to treba primenjivati
gimnastiku disanja, kao to je opi sano kod hipertenzi-
je. Dugim izdisanjem plua se potpuno prazne, a ako
tada vrlo duboko udahnemo, sve kiseonik dolazi i u
poslednji ugao plua, a on je prenosilac crvenih krv-
nih zrnaca.
Recept za obnavljanje krvi, preporuljiv i u siua-
ju anemije:
Staviti 81 suenu kruku u blago crveno vino. Vina
naliti koliko je potrebno da kruke ogreznu; sve treba
da stoji deset dana na toplom mestu (po mogunosti,
86
na suncu) a tada ovako poeti leenje:
Prvog dana pojesti ujutru jednu kruku. Drugog da-
na ujutru i u podne po jednu. Treeg dana ujutru, u
podne i uvee po jednu. etvrtog dana ujutru dve, u
podne i uvee po jednu. Petog dana ujutru i u podne
po dve, i uvee jednu. estog dana tri puta po dve.
Sedmog dana ujutru tri, u podne i uvee po dve.
Osmog dana ujutru i u podne po tri, uvee dve. Deve-
tog dana tri puta po tri.
Od desetog dana opet svakog dana po jednu kru-
ku manje. Znai, desetog dana kao osmog, jedanae-
stog dana kao sedmog itd. Uz to treba odlivati vino da
ga ima da kruke ostanu pokrivene, ali vino ne piti.
GUBITAK APETITA
U sluaju gubitka apetita dogada se da telo due
vremena gotovo i nema potrebu za hranom, to je kod
dece est sluaj. Tada je potpuno pogreno jesti pro-
tiv volje, ili dete ak prisiljavati da jede. Apetit tada ve-
inom dolazi sam od sebe. Ako takvom detetu, pa i
odrasloj osobi , osam dana dajemo po jednu do tri o-
!je aja od (lat.) Meum Mutellina, tada gotovo da vie
nee biti problema sa apetitom. Postoje Ijudi kod ko-
jih sistem portne vene prihvata sve korisne sastojke
iz hrane u telo, pa ne moraju puno da jedu. Kod duev-
no obolelih funkcija si stema portne vene je poreme-
ena, pa zato imaju preterano izraen apetit. Sistem
portne vene ima zadatak da prihvata hranljive sastoj-
ke od hrane iz trbunih organa u telo. Sistem portne
vene mogli bismo uporediti sa usi sni m kapiiarima ko-
rena drveta.
87
ARTRITIS
Artritis je veinom prisutan samo tamo gde u stanu
ima otrova, na primer, sredstva protiv moljaca (nafta-
lin, sintetiki kamfor itd.), pa pre svega treba odstra-
niti otrov. Tretman je tada isti kao kod reume. Ako jr
problem u kolenima, preporuuje se sledee: esto u
toku dana, sa krutim nogama dakle bez savijanja
kolena naizmenino snano nagaziti" na jednu,
pa na drugu nogu. Ako su u pitanju zglobovi ruku, gu-
rati ih u podlakticu kao kad udaramo, takoe ee u
toku dana. Preporuuje se i tri nedelje terapije sa so-
kovima od povra, str.
ARTROZA
Kod artroze tretman je isti kao kod artritisa. Osim.to-
ca, veoma je delotvorno svakodnevno uzimati i jednu
od dve kaiice soka od maslaka, rastvorenog u 'to-
ploj vodi.
PLUNA I SRANA ASTMA
Ako su funkcije jetre i ui u redu, oko tri nedelje
treba piti aj od luka. Dve glavice crnog luka veliine
jajeta, sa Ijuskom, 1015 minuta kuvati u jednom li-
tru vode, sa 100 g utog eera. Piti ga preko dana,
gutljaj po gutljaj, ohlaen. Zatim, preko dana esto je-
sti ribanu rotkvu sa Ijuskom, uz neto utog eera.
Rotkvu moemo jesti i kao salatu, ali nikako sa solju!
Osi m toga, ujutru piti 1/4 litra toplog (smlaenog) mle-
ka ili ire sa srebrenkom. O pripremi, vidi pod Gre-
vi " str. 96.
88
BAZEDOVLJEVA BOLEST
Ova bolest, u stvari, nije oboljenje titaste lezde.
Razlog uveanosti titaste lezde i buljavosti oiju
nalazi se u ekiu nerva trigeminusa. eki velikom
uestalou udara u taj nerv. Tako nastaje poreme-
aj u svim endokrinim lezdama i one delimino pre-
staju da obavljaju svoje funkcije; taj posao preiizima
titasta lezda i zbog toga se uveava. Kad bi oboleli
od Bazedovljeve bolesti za tri nedelje, na primer, pro-
menio mesto boravka i otiao na odmor, bogat pro-
*
menama, titasta lezda bi se postepeno vratila na
normalu. To je pouzdan znak da se radi o neurolo-
kom problemu. Kad takav pacijent uvek gleda sve
isto i ivi jednolinim ivotom, oboljeva nerv trigemi-
nus. Kad se u Bazedovljevoj bolesti operie gua,
odstranjuje se ta zamena za ostale lezde pa pacijen-
ti, vie-manje, ostaju uvek bol esni . Umesto operacije,
s tim pacijentima bi trebalo postupiti slino kao u slu-
ajevima nervne labilnosti, poremeaja krvotoka itd.
Najvanija je tzv. gimnastika disanja, kao u sluaju vi-
sokog krvnog pritiska (vidi: Vi soki krvni pritisak, str.92). U sva
tiv moljaca i drugih tetoina. Vidi str. .
BRADAVI CE MLADEI
Ovo dvoje mogu, uslovno, biti benigna oboljenja, pa
je leenje veoma jednostavno. Na bolesno mesto, ako
je oboljenje benigno, poloiti listove ili cvetove neve-
na ili oboje, vrsto ih uvezati i ostaviti preko noi. Ako
nemate neven pri ruci, moete upotrebiti i mast od ne-
vena (Calendulasalbe) ili ulje od nevena. Operacije
mladea mogu, inae, biti veoma opasne! Ako je obo-
Ijenje maligno, primeniti totalnu terapiju".
89
BRANI PAROVI BEZ DECE
Ako su suprunici moda ve due u braku bez de-
ce, a eleli bi decu, mogu preporuiti da oboje sva-
kodnevno piju po jednu olju ohlaenog aja od
zdravca, gutljaj po gutljaj. U veini sluajeva na uspeh
se ne eka dugo. Pre vie godina kod mene je za me-
sec dana na razgovor dolo osam ena sa istim pro-
blemom, sa branim iskustvom od dve do deset godi-
na. Po mojoj preporuci uzimale su pomenuti aj i svih
osam su posle etiri do est nedelja ostale u drugom
stanju. Sve su rodile izuzetno lepu i zdravu decu.
Pripremanje aja: Jedan prstohvat crvenog zdravca
preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji 10 minuta.
Ako taj aj ne pomogne, najverovatnije da nema
nade. Zdravac sadri neto radijuma.
Zdravac Ijubiaste boje je bezvredan!
*
BRONHITIS
Ako su jetra i u u redu, bronhitis se moe brzo
izleiti ajem od crnog luka, priprema kao u sluaju
astme. aj piti ohlaen, gutljaj po gutljaj.
Osi m tog aja piti i pluni aj (kao za totai nu tera-
piju"), koji je bogat kalcijumom. Od navedenog bilja
ne mora svako biti sadrano u aju. Od msavine svih
ajeva zajedno, jednu kaiicu preliti sa 1/4 litra vrue
vode i ostaviti da stoji 10 minuta.
Bubrene kolike, vidi: KOLIKE
90
UPALA VENA
Za upalu vena pripremiti hladne obloge sa siretnom
vodom. Brzo i efikasno dejstvo imaju i oblozi od ilova-
e, smeane sa siretnom vodom. Preporuljivi su i
obloi od domaeg kravljeg sira. Takve obloge pripre-
miti jedan do tri puta dnevno. Posl e tri do etiri dana
pacijenti su osloboeni bolova. Al i i u toj bolesti treba
uzimati aj za bubrege, kao i kod svih drugih upala. U
svakoj upali vano je da esto preko dana uzimamo
po mali gutljaj iste vode. Kod upale vena u nogama
bandairati od nonih prstiju navie i puno hodati! Pa-
nja: od svake upale unutranjih vena moe da nasta-
ne tromboza!
NABREKLE VENE
Ko pati od nabreklih vena na nogama, ee preko
dana trebalo bi da radi sledee: leati na leima, diza-
ti uvis desnu nogu, drmusati je nakon pet do osam
kundi, a onda je posle drugih pet do osam sekundi
spustiti. ekati novih pet do osam sekundi, pa isto
uiniti sa levom nogom. Posle toga isto primeniti sa
obe noge istovremeno. Posle sputanja noge ustati
tek kad su se noge dovoljno napunile krvlju. Trajanje
vebe 4060 sekundi. to ee to radimo u jednom
danu, nabrekle vene e bre nestajati.
Ako se noge podignu uvis i dre 10 do 16 sekundi,
krv se vraa, a u venama ostaje veoma malo krvi. Kad
se noge spuste, u vene ponovo potee svea krv, koja
ih hrani, revitalizira i skuplja.
Kod nabreklih vena venski zal i sci i zidovi su omlita-
veli (dakle, kao paralizovani) pa se zato ire. Jedno po-
reenje: ako na gumi od bicikla postoji slabo mesto i
91
mi je pumpamo, guma e se na tom mestu proiriti,
kao i nabrekle vene.
a

VISOK KRVNI PRITISAK

Protiv visokog krvnog pritiska svakodnevno treba
piti po jednu do dve olje ohlaenog aja od hajduke
trave, gutljaj po gutljaj, a uz aj tri puta dnevno uzima-
ti i po jednu kaiicu pivskog ili pekarskog kvasca.
Prednost je na strani pivskog.
Osi m toga, primenjivati i gimnastiku disanja. Kroz
nos duboko udisati, zatim izdisati sa sledeim glaso-
vima: I, E, O, U, A i . Kod gl asa ,,", imitirati hobl-ma-
inu u radu. Isto se moe i sa zatvorenim ustima, pro-
putanjem gl asa , , M" kroz nos. Udisati oko sedam se-
kundi, sedam sekundi pevati", odnosno, izdisati.
Uvek po pet do deset minuta ukupno; to ee na
dan, to bolje. Ta gi mnasti ka disanja deluje u mozgu
kao masaa na telu. Dugim izdisanjem plua se pot-
puno prazne, pa time prilikom udisanja sve kiseonik
dopire i u najskrivenije uglove plua. Dejstvo je, da-
kle, dvojako. Protiv previsokog krvnog pritiska slue i
beli luk i aj od imele.
Ne preporuuju se turska kafa, alkohol, naroito ne
belo vino, aj od kami l i ce, svinjsko meso i salata od
celera.
VODENA BOLEST(srce, trbuh)
U sluaju vode oko srca, svaka dva minuta piti po
jednu kaiku iste vode, ili izmeu aj. Svakih pola
sata, umesto vode, uzimati po jednu kaiku aja za
bubrege. (Krupnije osobe u istim razmacima piju po
veu kaiku.) Meutim, ako je neko ve imao srani
infarkt, treba da pije po jednu kaiku vode na svaka tri
minuta!!
Mnogi jo danas smatraju da kod te bolesti pacijent
ne sme da uzima ak ni 1/8 litra tenosti dnevno, to

ja smatram pogrenim. Najvanije je, u stvari, kako se

pije. Kad bi pacijent koliinu od 1/4 litra vode popio
odjednom, mogao bi ak na mestu umreti, poto srce
to ne bi moglo da preradi. ta vie, mogue je da bi
ve tri do etiri supene kaike mogle biti previe!!
Zbog toga je izuzetno vano samo svaka dva do tri mi-
nuta uzimati po jednu kaiku vode. Dakle, uvek piti
kaikom, a nikako iz ae!! Jer iz ae bi bolesnik
mogao uzeti i vie od jedne kaike.
Jednu kaiku vode svaka dva, odnosno, tri minuta,
svako srce moe da podnese. Zahvaljujui ovoj terapi-
ji pijenja vode, razreuje se mokrana ki sel i na, koje u
nogama moe biti i do 20 litara. Tako su stvoreni uslo-
vi da gusta mokrana ki sel i na moe da izlazi kroz tki-
vo isparavaniem. Ova terapija traje samo dva dana u
sluaju vode oko srca. Drugog dana pacijent jako zau-
dara na urin.
U sluaju vode u trbuhu, pacijent pije oko svakih
pet minuta po jednu kaiku vode. Meutim, u ovom
sluaju za uspeh je potrebno mnogo vie vremena.
Umesto vode, povremeno treba piti aj od alfije,
nane ili matinjaka, ali piti samo kaikom!!
Umesto vodene bolesti srca, moda bi smo morali
rei bolje: bolest vode/mokrane kiseline oko srca,
poto je u tom sluaju mokrana ki sel i na veoma itka
i, kao takva, vie ne moe isparavati kroz kou.To je
moje ubeenje.
Kad noge jako oti u, obino je re o vodi oko srca.
Budui da zahvaljujui uzimanju vode po ovom recep-
tu srce poinje bolje da radi, i otok na nogama poste-
*
peno nestaje.
93 92
GASTRITIS
Kod ovog oboljenja pacijent ima viak eludane ki-
seline. Zato treba piti aj od pelina (vidi bolesti elu-
ca). Radi bre pomoi u sluaju gastritisa treba poje-
sti, bez hleba, komad masnog sira (ukoliko pacijent
nema obolelu jetru i ako je funkcija ui u redu).
Mastan sir, bez hleba, pokupi " i potroi suvinu ki-
selinu u elucu. Kad bi se jelo sa hlebom, to bi izazva-
lo stvaranje j o vee koliine eludane kiseline, pa
bi peenje u elucu bilo jo nepodnoljivije.
J
GLAVOBOLJA
Ima Ijudi kojima je eludac teko oboleo, a sa elu-
cem nikada nemaju tegoba, ali zato imaju veoma jake
glavobolje nad oima i u elu. Te glavobolje su samo
signal oboljenja eluca. Takvi pacijenti ubrzo ozdrave
ako tri do pet nedelja uzimaju po jednu olju ohlae-
nog aja od pelina dnevno, gutljaj po gutljaj, najbolje
na svaki sat.
Mali prstohvat pelina pustiti da odstoji samo tri se-
kunde u jednoj olji vrue vode. (Najjednostavnije je
ako se ta koliina pelina stavi u malu gustu cediljku i >
delimino uroni u prokljualu vodu u trajanju od tri se-
kunde.)
U sluajevima jednostrane glavobolje (migrena) vr-
lo dobro pomae aj od matinjaka. Jedan prstohvat
zlatnog ili limunskog matinjaka, ili oba zajedno preli-
ti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji 10 minuta. aj
piti ohlaen, gutljaj po gutljaj.
U sluaju glavobolja na potiljku, veinom je po sre-
di problem sa diskovima u vratnom delu kime. Sa ne-
koliko zahvata rukom od strane strunog l i ca moe se
odmah pomoi . Uzrok moe biti i prenizak krvni priti-
94
sak (vidi str 116 ).
Kod svih ovih vrsta glavobolje pomae i jaglac sa
kantarionom. Jedan prstohvat od meavine obe biljke
preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da stoji deset mi-
nuta. Vrlo brzo pomae i ako se svakodnevno popije
po jedna olja aja od Ijubiice, gutljaj po gutljaj, a na-
roito kod nervne glavobolje. Priprema se na isti na-
in kao i prethodni aj.
GRIP
U sluaju gripa, est puta, svakih pola sata treba se
trljati po cel om telu pekirom nakvaenim u hladnoj
vodi. Pol a sata posle estog pranja napraviti kratak
oblog (vidi uvodni tekst za Leukemiju), ostaviti ga po-
la sata, a zatim, bez obloga, jo pola sata ostati u kre-
vetu. Posle toga primeniti jo jedno pranje sa siret-
nom vodom, ponovo u krevet i lako se pokriti da se vi-
e ne bismo znojili, pa ostajemo jo etiri do est sati
u krevetu. Posle toga moemo ustati zdravi, ako smo
u svemu pravilno postupili.
Pranje (trljanje) vlanim pekirom sme da traje sa-
mo dva do tri minuta, a posle svakog pranja pacijent
mora biti upakovan" tako dobro i toplo kao mumija.
Sme se videti samo lice. Posl e drugog, treeg ili e-
tvrtog pranja pacijent e se znojiti kao u sauni. Ova-
kav postupak nije preporuljiv za osobe sa slabim sr-
cem.
Kad bi se tako radilo sa svakim ko je bolestan od
gripa, zdravstveno osiguranje bi veoma jeftino prolo
u sluajevima epidemije gripa.
U okviru ovog tretmana trebalo bi piti lipov i zovin
aj (aj piti tppao, dok ne ponemo da se znojimo, po-
sle toga mlak). Potom piti i aj od alfije, sok od
pomorande i toplu limunovu vodu.
95
97
gutljaj. Jednu kaiicu korenja brdanke kuvati tri mi-
nuta u jednoj olji vode. Jedna olja aja od korenja
branke ima joda tano onoliko koliko je za jedan dan
potrebno titastoj lezdi.
DEJI GIHT
Kad dete pati od titeeg ili veoma bolnog gihta,
treba svakodnevno da pije po jednu olju aja od mi-
jakinje. Re je o korovu koji raste kao tepih u gusto
zasaenim poljima krompira, a najvie u vinogradima,
izmeu loza. Taj aj moe se popiti odjednom, topao
ili hladan. Prstohvat te jo zelene trave preliti sa 250 g
vrue vode i ostaviti da stoji deset minuta. Mijakinja
je u suenom stanju bezvredna! Zimi bi jedan list u-
varkue trebalo pripremiti i upotrebljavati na isti na-
in. Dete koje je ve u najteem stadijumu dejeg gih-
ta i popije jednu olju tog aja, ve posle jedan do dva
sata oseae znatno olakanje.
aj od mijakinje izvrsno pomae i protiv neiste
koe lica, ali se tada mora uzimati due vremena. Taj
aj ujedno jaa i srce.
uvarkua se zimi moe dobiti kod cveara.

DIZENTERIJA
Protiv dizenterije i prejake defekacije jednom dnev-
no uzimati po tri kapi tinkture trave od srca ili svakod-
nevno, gutljaj po gutljaj, piti po jednu olju ohlaenog
aja od korenja trave od srca. Jednu kaiicu korenja
trave od srca kuvati tri minuta u 1/4 litra vode. Kapi
uzimati nerazreene. Treba uzimati po tri kapi, a etiri
kapi je ve previe. Na taj nain se dizenterija lei u
roku od 24 asa. Retko se dogaa da se jo drugog
96
Ko jede puno salate od cvekle, teko da e ikada
dobiti grip. U februaru i martu bi oko tri nedelje, tri pu-
ta dnevno posle jela, trebalo uzimati po jednu kaiku
ekstrakta od pasjeg trna (hippophae rhamnoides). To
je pouzdano najbolja preventiva protiv gripa.
GROZNI CA
U sluaju groznice, izmedu trupa i ruku staviti po
jednu dobro zatvorenu 1/2 litarsku bocu vrue vode,
uvuene u vunene arape. Isto treba staviti i meu no-
ge dakle, meu natkolenice i potkolenice. Zatim,
po dve boce, levo i desno uz bokove, i jednu pod taba-
ne. Na grudi staviti elektrino jastue ili termofor.
Na taj nain emo se osloboditi groznice za oko de-
set minuta.-
GREVI
Jedan prstohvat srebrenke kuvati u 1/4 litra mleka,
vina ili ire. Srebrenku staviti u hladnu tenost, a kad
prokljua, skloniti i procediti.
Kod enskih greva, jedan do dva dana pre mens-
truacije i za vreme same menstruacije.
Na taj nain je ve prvi put neto bolje. Drugi put
jo bolje, a tako i trei put. Posle etvrtog puta od gr-
eva se gotovo vie nita ne osea.
GUAVOST (struma)

S
Protiv guavosti treba svakodnevno piti po jednu
olju ohlaenog aja od korenja branke, gutljaj po
dana od poetka dizenterije neto primeti i ponovo
oseti potreba za kapima. Normalno je da nije svejed-
no kako se kapi spravljaju. Ko ima mogunosti da ih
sam spravlja, dobro e uiniti. Ko eli da napravi do-
bru i delotvornu tinkturu od korenja trave od srca, tre-
ba da ga sakupi ujesen, sui dva do tri dana, sitno
i secka i po mogunosti stavi u tamnu bocu sa rakijom
(jednu aku korenja na 1/2 litra rakije. Boce ne treba
potpuno zatvarati. Sve to treba da stoji tri nedelje na
toplom mestu, a onda procediti. U tu tinkturu ponovo
dodati korenie i staviti ponovo tri nedelje na toplo
(suRce), to se moe uiniti i trei put. Na taj nain
dobijamo trostruku i apsolutno delotvornu tinkturu.
OTEENJA
MEUPRLJENSKIH
DISKOVA
Jo pre dosta godina, sve pacijente sa tim bolesti-
ma upuivao sam doktoru S., koga sam smatrao naj-
boljim strunjakom za nametanje kime i koji me ni-
kada nije razoarao. Taj lekar se kasnije odselio, pa
sam bio prinuen da sve pacijente aljem drugom le-
karu. Budui da sam bezrezervno verovao da se paci-
jentima sa oteenim diskovima moe bezbolno po-
moi, deset godina sam svakodnevno prouavao ki-
mu uz pomo strune literature, dok nisam doao do
reenja zagonetke koje, u stvari, nijednom nisam bio
isprobao, sve dok se dve pacijentkinje, koje sam pret-
hodno uputio tom drugom lekaru, nisu uplakane vrati-
le i poaliie mi se na svoju muku. Jedna od njih rekla
mi je: Ila sam tri puta, ali u radije na mestu umreti
nego ii jo jednom, jer me je strahovito bolelo." Dru-
ga je na to rekla: Nije ba za umiranje, ali ja sam ta-
98
mo bila 12 puta, bez ikakvog uspeha." Meutim, u toj
situaciji vie nisam znao ta da inim, pa sam im sa-
optio da sam do tada ve deset godina prouavao
bolesti vezane za diskove i kimu i da verujem da
imam reenje za bezbolno leenje tih bolesti. Ako ho-
ete, rekao sam, primeniu to na vama. Obe su od-
mah pristale, napominjui: ,,U svakom sluaju, ako i
ne bude uspeha, probaemo." Na to sam im naglasio
da su one moji eksperimentalni pacijenti i da to jo
primenjujem s velikim ustezanjem. Ipak, uspeh je bio
potpun, jer sam obema za nekoliko minuta sasvim be-
zbolno pomogao. Otile su kui zdrave. Od toga vre-
mena pomogao sam ve preko 5.700 pacijenata sa
oboljenjem diskova, koji kod lekara nisu imali uspe-
ha, i to kod svih potpuno bezbolno. Od stotinu pacije-
nata samo nekolicina su morali doi i drugi i trei put.
Meu tim brojnim pacijentima bile su i mnoge ugled-
ne linosti.
Ne verujem u postojanje istroenih diskova jer, po-
mogao sam, na primer, jednoj asnoj sestri (bilo joj je
manje od 30 godina), kod koje se, na rentgenskom
*
snimku, diskovi uopte nisu mogli videti, pa joj je re-
eno: Preostaje vam jedino jo gipsano korito za ceo
ivot." Tu enu sam tri puta primao na tretman, prvi
put 9. januara 1970, drugi put tri dana kasnije, a trei
put posle sledeih osam dana. Ona je od tada zdrava,
radi u kuhinji i sada ve nekoliko godina ivi u Kolum-
biji. Jednoj eni iz Jugoslavije, koja sada ivi u Fran-
cuskoj, takoe sam pomogao u tri puta. Ona je bila
operisana na kimi (imala je est vetakih prljeno-
va od srebra). Dve i po godine leala je u gipsanom ko-
ritu, a sada je zauvek trebalo da ostane u kolicima.
Posle zavrene terapije izala je pred moju kuu i
igrala se sa decom uge", drei na rukama malo de-
te. Njenoj sestri, majki jednog lekara, koja je bila u so-
bi i sve to posmatrala, od radosti pole su suze na oi .
99
Njen zet, inenjer W. W., takode pri sutan, i sam je bio
veoma dirnut. to je bilo pre dost a godi na. posl e godi -
nu dana ta ena mi je dol a u posetu zaj edno sa ses-
trom i zetom. Ispriala je da je od tada zdrava i vie
nema nikakvih tegoba. Za mene je to bilo vel i ka ra-
dost.
Na osnovu tih svojih i skustava eleo bih j o da
obj asni m kako zamiljam di skove. Po mome shvata-
nju, di skovi ni kada ni su i stroeni , ve samo zgnjeeni
i i sueni ". Zami sl i mo, na primer, suner di menzi j a
50x50x50 cm. Na tu kocku pol oi mo teret od oko 50
kg. Taj teret e suner sabi ti u tanku pl ou. Ako teret
ostavi mo na suneru est nedelja, pa ga ukl oni mo,
spl j oteni suner e i dalje ostati tanka ploa. Meu-
tim, ako na takav suner nalijemo vodu, on e ponovo
doi na svoju debljinu od 50 cm.
Ja postupam sl i no kao sa sunerom. Najpre, pa-
ljtvo i bezbol no, isteem ki mu u predelu krsta prema
dole dva do pet puta, ve prema snazi (teini) osobe,
dok ne primetim da je ki ma oputena i da se rastee,
pa na tu povrinu onda stavljam ulje sa kantari onom.
(Kantarionove cvetove spravljene sa masl i novi m
uljem). Ono deluje na di skove kao voda na suner.
Ti m rastezanjem ki me ulje prodire do di skova koji
pol ako poveavaju zapremi nu, kao suner posl e pol i -
vanja vodom. Sada se pomereni prljen moe ponovo,
bezbol no, vratiti u pravi poloaj. U vezi s ovim postup-
kom eleo bih da i znesem j o j edan primer. Ako, reci-
mo, zategnemo l anac, nijedna karika se ne moe po-
meriti, nego tek kad se l anac ol abavi . Tako, kada di-
skovi , zahvaljujui ulju od kantari ona, dobiju svoje pu-
ne di menzi j e, vie nijedan prljen ne moe da i skoi "
i nervi vie nisu ukljeteni, a pacijent je zdrav.
ta e sada na ovo moje otkri e i izlaganje rei le-
kari fizioterapeuti i maseri ? Jedan e se radovati
sto sada i ma bezbol an metod, bez potrebe rentgen-
skog sni manj a, dok e drugi rei da je to prebrzo i pre-
prosto. Po mome shvatanju, lekar postoji zbog paci -
jenta, a ne pacijent zbog lekara.
DIFTERIJA
U sluaju difterije treba grgljati sa ajem od bedre-
nike, a jedan deo aja piti. Jednu kaiku aj a grgljati i
ispljunuti. Sa drugom kai kom postupiti na isti nai n.
Treu kaiku aja grgljati, a zatim progutati. To treba
ponavljati svakih 90 mi nuta. Retko se dogaa da se
grgljanje moralo ponoviti sl edeeg dana.
Jednu kai i cu korenja bedrenike kuvati tri mi nuta
u 1/4 litra vode. Osi m toga bi l o bi dobro svaki h 10 -15
mi nuta uzeti po kaiku tople limunove vode.
Difterija se, i sti na, gotovo vie i ne pojavljuje i da-
nas se moe leiti serumom.
UPALA ELUCA
i druge tegobe eluca

U sluaju upale eluca, u vreme najveih bol ova,
koji su obino najnepodnoljiviji pre jela, popiti jednu
olju tople vode, koja je bi l a kuvana pet do sedam pu-
ta (kuvati, ohl adi ti , ponovo kuvati , ohl adi ti i tako
dalje). Odmah posle pijenja vode, bol esni k mora vie
puta uzastopno da podrigne. Posl e svakog podrigiva-
nja bol esni ku je znatno lake, a posl e pet mi nuta ose-
ae se dobro i gotovo da nee imati tegoba. Iz vre-
mena dok se j o nije kuval o na el ektri nom tednja-
ku, pili smo toplu vodu iz mal og rezervoara za vodu
koji je postojao u svakom tednj aku na drva. Li no
sam tri godine patio od te bol esti , pre nego to sam
poeo poneto da shvatam iz nauke o leenju bol esti .
100
101
Jedna dobra ena, koju sam susreo na putu u trenut-
ku kad sam imao najvee bolove, dala mi je upravo ta-
kav savet. Posluao sam je, i ve pet minuta posle ta-
kvog tretmana tegobe su prestale.
Normalno, postoji mnogo razliitih bolesti eluca i
sve se ne mogu leiti na isti nain; ipak, esto je
uspeno ako jednom dnevno, kaikom, popijemo po
jednu olju ohlaenog aja od pelina. Meutim, aj
od pelina se naee pravi tako da postane prejak.
Mali prstohvat pelina spustiti u vodu samo tri sekun-
de. To znai, da pelin treba staviti u reetkastu kaiku
za aj, ili cediljku i tri sekunde drati u vruoj vodi, i
aj je gotov. aj od pelina gotovo da se ne bi smeo ra-
zlikovati od vode. U sluaju trovanja eluca pelin bi
trebalo kuvati dva do tri minuta ili ostaviti da stoji 10
minuta u vruoj vodi, ali posle dva do tri dana od tro-
vanja, pelin jo samo tri sekunde drati u vruoj vodi,
a aj dalje uzimati jo 10 do 14 dana.
Kod mnogih oboljenjaeluca esto na iznenadujui
nain pomau hladni minijaturni oblozi. Najpre sa sir-
'ietnom vodom, a nakon dva do tri dana sa obinom
hladnom vodom. Z a takav oblog upotrebiti ispresavi-
janu veu pamunu maramicu, koja sme biti samo
vlana (ne mokra). Tu vlanu maramicu staviti na bol-
no mesto eluca i mesto dobro uviti toplim krpama.
UTICA
U sluaju utice etiri dana treba jesti samo crnu
rotkvu sa Ijuskom i krompir-pire bez masnoe i sol i , uz
puno rotkve. Ljuska rotkve je u tom sluaju najvani-
ja. Rotkvu zato nikada ne Ijutiti! Leti bi eventualno
trebalo koristiti druge vrste rotkve.
Jednom sam imao sluaj ene koja je ve tri dana
imala karakteristine simptome utice, a jo nije bila
u poseti iekaru. Njenom muu sam rekao za terapiju
sa rotkvom. Njegova ena nije mogla da ih jede, pa je
etiri dana uzimala samo ribane Ijuske od rotkve sa
neto nepreradenog (utog) eera i krompir-pirea sa
rotkvom. Posle etiri dana ena vie nije bila uta i ni-
je imala tegoba.
Drugi sluaj: Pre vie godina u moju kuu je kasno
uvee doao jedan ovek sa svojim ocem, obolelim
od utice. Njemu sam u 22 h, sa baterijskom lampom u
ruci, doneo dve male crne rotkve iz bate, odmah ih
naribao i dao mu da jede s neto utog eera. Poto
ni on nije voleo rotkvu, bilo mu je teko da ih jede. Ne-
kako je pojeo i drugu rotkvu i posle nekoliko dana od
utice se nije moglo videti nita.
UMANJENO LUENJE UI
Ako nam je stol i ca svetla do bela, to je znak da je-
tra lui premalo ili uopte ne lui u.
U tom sluaju hekoliko dana treba piti aj od krom-
pirovih Ijuski. Malu aku krompirovih Ijuski kuvati dva
do etiri munuta u dve olje vode. Piti gutljaj po gutljaj
preko dana.
u, kolike vidi: KOLIKE
ZADAH U USTIMA
Zadah iz usta najee nastaje kada eludac nije u
redu. Za to bi tri do pet nedelja trebalo svakodnevno,
gutljaj po gutljaj, piti po jednu olju ohlaenog aja
od pelina.
Zadah iz usta moe da dopre i od zagnojenih, lomlji-
vih ili pokvarenih zuba. U tom sluaju treba oti i zub-
nom lekaru. Zagnojene zube treba uvek vaditi. Ne bih
102
103
preporuio leenje takvih zuba.
ZAKREENJE ARTERIJA
Protiv zakreenja arterije svakodnevno piti, gutljaj
po gutljaj, jednu do dve olje ohlaenog aja od haj-
duke trave. Jedan do dva prstohvata hajduke trave
ostaviti da stoji deset minuta, prelivenu sa odgovara-
juom koliinom vrue vode. Osi m toga, tri puta dnev-
no treba uzimati po jednu kaiicu pivskog ili pekar-
skog kvasca. Pivski kvasac je bolji od pekarskog. Uz-
gred, kvasac je jedno od najboljih sredstava za ie-
nje krvi. I beli luk je dobro sredstvo protiv zakreen]a
arterija.
Napomena: Sva ova sredstva protiv zakreenja ar-
terija mogu se koristiti samo ako krvni pritisak nije
prenizak, poto ona donekle sniavaju pritisak.

KAKO POSTUPITI S LJUDIMA
KOJI PATE OD ZAKREENJA
ARTERIJA U MOZGU
esto sluamo Ijude koji se ale na to ta sve mora-
ju da istrpe sa svojim ocem, majkom i drugim Ijudima
koji pate od te bolesti. U stvari, s njima uopte nije te-
ko izlaziti na kraj, jer im, prosto, treba uvek verbalno
dati za pravo. Kada, na primer, otac kae: Danas ide-
mo u umu da obaramo ili dovuemo stabl a", a upra-
vo je neki praznik, pa je to neizvodljivo, daemo mu za
pravo i rei: ,,Da, tata, ti si u pravu, odmah emo sve
pripremiti." Mogu da Vas uverim, dragi itaoci, da e
on tada biti zadovoljan i spokojan, a ve u sledeem
trenutku toga se nee seati. Na taj nain nema pre-
piranja i nerviranja. Meutim, ako mu protivreimo, ta
misao mu nee izbijati iz glave pa e, mogue, podii
veliku uzbunu. Prema mojim posmatranjima, bolje je
ako tim Ijudima uvek dajemo za pravo.
KAD DECA DOBI JAJU ZUBE
Dogada se da deca, kad dobijaju zube, moraju mno-
go da pate i danima samo plau. Tu se moe lako po-
moi ako im svakih desetak minuta dajemo po jednu
kaiicu iste vode. im uplakano dete dobije u usta
jednu kaiicu vode, trenutno se umiruje. Posle deset
minuta ono u veini sluajeva ponovo poinje da pla-
e, pa mu treba opet kaiicom dati vodu.
Ako tako radite, dete vam u periodu dobijanja zuba
nee imati problema, a dobie bolje i jae zube.
ZUJANJE U UIMA
Uzrok zujanja u uima veinom je poveana navala
krvi na bubne opne, draenje slunog nerva, kao i
otvrdnjavanje bubne opne i izluenih masnih materi-
ja.
Protiv ovakvih tegoba esto pomae gacanje po vo-
di, a naroito hladni oblozi za noge, koji se ostavljaju
preko noi. Ako se radi o masnom epu, treba ii kod
unog lekara koji e ga odstraniti. Problem se time
odmah reava.
Kad se priprema oblog za noge, kratke pamune
arape nakvasiti do iznad lanaka, dobro iscediti i
obui. Preko njih navui debele vunene arape, a on-
da svako stopalo posebno dobro umotati toplim vune-
nim krpama, pa oba stopala zajedno uviti u vuneno
ebe. Na taj nain privlai se krv u noge, pa se navala
krvi u ui znatno smanjuje.
105
104
Ako se obloge za noge pripreme neuredno i nepro-
pi sno, postii e se suprotno od eljenog efekta.
Svaka vodena terapija po Knajpu mora otpoeti de-
sno- To vai i ovde, Dakle, najpre zavriti desnu nogu,
pre nego to otponemo sa levom; to je veoma vano!
Umesto ovoga mogu se primeniti i oblozi sa listovi-
ma kelja oko potkolenica, koje treba ostaviti preko
noi. Za to je, za svako stopalo, potrebno po jedan do
dva lista kelja, ve prema veliini listova. To se mora
uviti posebno vrsto, dobro i toplo.
Listove umoiti u hladnu ili mlaku vodu, provui ne-
koliko puta, da ne ostane prljavtina, poloiti ih na kr-
pu i valjati staklenom bocom, dok se rebra ne isprave.
(Rebra ne isecati!)
INFARKT, SRANI
U sluaju sranog infarkta uiniti sledee: uzeti
jednu supenu kaiku punu kapi odoljena, tri supene
kaike pune (utog) eera i 1/4 litra vode. Sve zajed-
no meati dok se eer ne otopi. Meavinu treba piti
tokom prvih 10 do 15 minuta. Zatim j o 15 minuta
ostati sedei, a onda ustati oporavljen i izleen. I ja
sam se, lino, na taj nain izleio od infarkta.
KAALJ
U sluaju kalja piti aj sa lukom, kao u sluaju
bronhitisa. Dva luka, veliine jajeta, sa Ijuskom, 10 do
15 minuta kuvati u 1 litru vode sa 100 g utog eera.
aj piti gutljaj po gutljaj, hladan ili mlak, rasporeen
na ceo dan.
KATARAKT, SIVA MRENA
Protiv katarakta, kao i kod svih drugih bolesti, treba
tri nedelje piti aj za bubrege, uz aj od alfije, koji i
onako uvek treba piti. Tada ni u kom sluaju ne jesti
podgrejana j el a!! U stanu ne sme biti otrova!! Protiv
same sive mrene, katarakta, posle 16 h piti aj od ja-
bukovih Ijuski (neprskane jabuke), koliko elimo. Taj
aj je najbolji za nerve. Jednu aku Ijuski tri do est
minuta kuvati u 1/2 litra vode.) Po onome to ja znam,
katarkat je nervna bolest.
KOLIKE BUBREGA I UI
Kod kolika bubrega i ui napraviti to topliji oblog
od preslice i ostaviti da deluje oko pola sata. Ako se
pacijent sa oblogom osea ugodno, moe ga ostaviti i
due. Posl e 20 minuta pacijent e imati znatno manje
bolova.
Jednu aku ili vie preslice staviti u platnenu vrei-
cu, pa kuvati 10 do 15 minuta.
PREOBI LNO KRVARENJE ZA
VREME MENSTRUACI JE
U sluaju ovakvih tegoba potrebno je dui period
vremena, svakodnevno, gutljaj po gutljaj uzimati po
jednu olju aja od brdske hajduice i virka, zajedno
sa jednom oljom aja od trave od srca. Vidi pod: Ra-
zna krvarenja.
107
RAZNA KRVARENJA
U sluaju krvarenja iz nosa, debelog creva, desni i u
mozgu, dva puta dnevno uzimati po tri kapi tinkture
od korenja trave od srca, nerazreene na jezik, ili piti,
gutljaj po gutljaj, jednu olju ohlaenog aja od kore-
nja trave od srca na dan. Za pripremanje aja od trave
od srca i tinkture, vidi pod: Dizenterija.
U sluaju krvarenja iz desni posle svakog obroka, a
naroito posle uzimanja slatkia, najpre oprati zube,
a potom ispirati usta sa ajem od korenja trave od sr-
ca i malo ga piti. Posle oko 14 dana, umesto aja od
korenja trave od srca, mogu se uzimati kapi istog ko-
renja.
Krvarenje u mozgu (modani udar), osim kapi kore-
nja trave od srca ili aja od istog korenja, treba piti jo
i jednu olju aja od trave broska (peucedanum os-
truthium). Najbolje je uzimati po jedan mali gutljaj na
svaki sat. Jednu kafenu kaiicu broske kuvati tri mi-
nuta u 1/4 litra ire. Uzimati takode na svaki sat, po je-
dan mali gutljaj. To najbolje deluje prvog dana posle
modanog udara.
POREMEAJI KRVOTOKA
h
Ko pati od poremeenog krvotoka sigurno su mu
uvek hladne noge, pa zato u prvom redu treba voditi
rauna da se to dovede u red. Protiv poremeaja krvo-
toka treba primenjivati naizmenine kupke za noge.
Tu naroito pomae gacanje po vodi.
Evo, kako se primenjuju naizmenine kupke za no-
ge: Ulaziti u toplu vodu (2030 stepeni) sa toplim no-
gama, ali nikako sa punim elucem, pa 10 minuta do-
davati po malo vrele vode, dok se oko 40 do 45 ste-
peni. Posl e toga, tri do etiri sekunde u hladnu vodu,
pet do est sekundi u toptu, pa tako naizmenino pola
sata. Ovim menjanjem topla voda postaje sve hladni-
ja, a hladna sve toplija. U sluaju zaspalih" nogu na-
staviti sa menjanjem sve dok obe vode ne dostignu
istu temperaturu.
Na isti nain kao naizmenine kupke za noge, mo-
gu se primenjivati i kupke za ruke. Bilo da primenjuje-
mo jedno ili drugo, u toplu, odnosno hladnu vodu tre-
balo bi uvek ulaziti najpre desnom nogom, odnosno,
desnom rukom. Iz tog razloga za naizmeninu kupku
za noge treba imati tri vedra, jedan pored drugog. U
sredini vedro sa toplom vodom, a desno i levo sa hlad-
nom. Dakle, ako sedimo na stolici i noge nam se nala-
ze u srednjem vedru sa toplom vodom, treba najpre
desnu nogu spustiti u hladnu vodu u desnom vedru, a
onda levu u levo vedro sa hladnom vodom. Posle toga
desnu nogu prvu vratiti u toplu vodu itd. Ako imamc
samo dva vedra (levo hladna, desno topla voda), de-
sna noga e biti predugo u toploj vodi. Posle jedne
ovakve naizmenine kupke, trebalo bi leati pokriven
oko pola sata. Takvu naizmeninu kupku za noge rno-
emo preporuiti i u sluajevima menstrualnih tegoba.
Gacanje po vodi primenjivati takoe samo sa to-
plim nogama i nikako sa punim elucem. Pre i posle
gacanja po vodi treba po 20 minuta hodati. Pre gaca-
nja, da bi se noge zagrejale, i posle da bi se odmah
ponovo zagrejale. Ko posle gacanja po vodi stoji ili
ak sedi, umesto da hoda, ndge mu postaju jo hlad
nije nego pre, pa bi morao najmanje deset puta ener
gino da gaca po vodi, dok ne anulira tetu nastalu
stajanjem ili edenjem.
Naizmenine kupke za ruke primenjuju se na isti
nain kao naizmenine kupke za noge, s tom razlikorr
to nam za to trebaju dva suda. Kod naizmenine kup-
ke za noge voda treba da dopre do polovine listova, a
109
108
sam mnogo nauio, rekao:
Ako i stotinu lekara ekaju, ne mari, jer je mnogo
vanije spasti tvoju ruku.
ovek je posluao, otiao kui i odmah primenio
kupku sve dotle dok obe vode nisu imale istu tempe-
raturu. Ve tada je u prstima ponovo dobio normalan
oseaj. Primenio je kupke jo dva puta, pa je uvee,
posle tree kupke ponovo normalno oseao celu ruku
i bio izleen.
LENJA CREVA
Protiv ovog oboljenja treba esto u toku dana uzi-
rnati po punu viljuku sirovog kiselog kupusa ribanca,
a isto tako esto i po gutljaj vode. aj od alfije piti
oko 1/2 litra na dan. Ko uvek pije aj od alfije nikada.
nee imati zatvor.
Zabranjeno pre svega: beli hleb i okolada.
MELANHOLI JA, SETA
DUEVNE I NERVNE
BOLESTI
Protiv ovih bolesti pomae aj od jabukove Ijuske,
esto isto tako dobro kao kod nesanice (vidi: Nesani-
ca). Uz to, takvi bolesnici trebalo bi svakodnevno, gu-
tljaj po gutljaj, da piju jo po jednu olju ohlaenog
aja od trave zdravac. Jedan prstohvat ove trave preli-
ti sa 125 g vrue vode i ostaviti da odstoji 10 minuta.
Ovaj aj moe se piti celu godinu dana. Dobro dejstvo
imaju i ajevi od matinjaka i j agl aca.
Osi m toga, trljanja celog tela sa siretnom vodom
ine prava uda, ako se vre pravilno. Naravno, ima i
mnogo sluajeva gde pomenuti metodi vie ne mogu
kod kupke za ruke do poiovine nadlaktica. Kada
gacamo po vodi, prvi put to inimo samo do iznad la-
naka, ali pet do est minuta, a kasnije do ispod kole-
na, ali samo tri do etiri minuta.
Gacanje po vodi znai hodati u vodi i noge naizme-
nino to vie dizati, dakle, voda-vazduh-voda-vazduh-
itd.

NAIZMENINE KUPKE ZA
RUKE
M
jedan primer
Jednom oveku utrnuli su prsti leve ruke, zatim ce-
la aka, pa vremenom ruka od lakta. ovek je otiao
lekaru koji mu je odmah savetovao da amputira ruku,
smatrajui ako to bude tako dalje ilo, ovek bi mo-
gao umreti. ovek je otiao u bolnicu, gde su odmah
hteli da ga zadre, pa je narednog dana ve trebalo da
se izvri amputacija. Poto je ovek bio zemljoradnik i
nije imao bolove, rekao je: Zato da odmah osta-
nem? Idem kui, pa u sutra ujutru u est doi bez do-
ruka." Na to su ga pustili, pa je sledeeg jutra ve
iao putem prema bol ni ci , kad je susreo gospodina
Karla Cerl auta (Zerlauth), prvog austrijskog strunja-
ka za Knajpove metode leenja, koji je bio u jutarnjoj
etnji. On je vrlo Ijubazno pozdravio oveka jer ga je
dobro poznavao. Videi da ovek otpozdravlja sasvim
tiho i potiteno, Cerlaut ga upita zbog ega je tako
potiten. Ovaj mu je odmah ispriao svoju priu, na
ta je Cerlaut rekao:
Glavu gore, nee biti operacije. Okreni se i od-
mah poi kui da primeni naizmenine kupke.

Al i u bolnici sam obeao da u doi tano na

vreme, pa ne mogu dopustiti da lekari ekaju. Na to
mu je Cerlaut, ovek bogatog znanja, od koga sam i
110
111
112
i
i
MUCANJE
Budui da je mucanje vezano za nerve, bolesnik bi
trebalo uvee da pije aj od jabukovih Ijuski (neprska-
no voe), jednu do tri olje dnevno, topao ili hladan,
kao i aj od matinjaka. aj od jabukovih Ijuski kuvati
tri do est minuta (jedna aka Ijuski na 1/2 litra vode).
Ko voli zaslaeno, moe da stavi malo utog eera ili
meda.
Mucanje moemo prikazati i kao specifino grenje
u mozgu. Kada mucavac eli da govori, zgri se odre-
ena grupa nerava i on neke rei teko izgovara, Ju-
trom bi takav bolesnik trebalo da plje 1/4 litra mleka
sa travom srebrenkom. Ko ne podnosi mleko, moe
da pije aj od srebrenke, kuvane u iri. (Vidi str.96).
OBOLJENJE
NADBUBRENE LEZDE I
NJEGOVI SIMPTOMI
Kada nadbubrene lezde lue premalo adrenalina,
bolesnici na vratu (predeo grgljanja) dobijaju belu
mrlju, ali esto i na rukama; u tekim sluajevima po
celome telu. Takve bolesnike tada esto obuzima tu-
no raspoloenje i oni postaju potpuno nezaintereso-
vani.
Ako elimo da nadbubrene lezde ponovo pravilno
funkcioniu, treba svakodnevno, gutljaj po gutljaj, piti
po jednu olju ohlaenog aja od zdravca. Jedan pr-
stohvat tog bilja preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti
da stoji 10 minuta.
Zaravac sadri neto radijuma. U jednoj olji tog
aja ima upravo onoliko radijuma koliko je potrebno
nadbubrenim lezdama. Taj aj moemo piti punu
113
pomoi .
Mladei, vidi: Bradavice
MOKRENJE U KREVET
Protiv mokrenja u krevet treba svakodnevno piti po
jednu olju aja od hajduke trave. Jedan prstohvat
hajduke trave preliti sa 125 g vrue vode i ostaviti da
stoji 10 minuta. U toj bolesti mii zatvara ne reagu-
je. aj od hajduke trave budi njegovu funkciju. esto
je za one koji mokre u krevet dobro da na leima nou
imaju priiveno veliko dugme, ili uvezan vor, tako da
ne mogu leati na leima. Mokraa odlazi neprimetno
samo u lenom poloaju.
MULTIPLA SKLEROZA
Osnov leanja ove teke boiesti su gimnastika di-
sanja (str. 92), 2530 puta dnevno po deset minuta.
Totalna terapija sa sokom i ajevima. Po zavretku to-
talne terapijt posebno valja voditi rauna o periodu
ponovnog prelaska na redovnu ishranu, da iz ishrane
potpuno ieznu beli eer, belo brano i svi proizvodi
od njih, meso i svi mesni proizvodi, sve vrste industrij-
ske hrane. Napomenuu jo sredstva protiv moljaca i
drugih insekata (strane131 i 132) i geobioloke uticaje
iz tla (vodeni tokovi pod zemljom str.134).
Pre poetka leenja bolesnik mora da donese vr-
stu odluku o promeni naina ivota u smi sl u vraanja
to prirodnijoj ishrani.
godinu dana.
Uz to primenjivati i gimnastiku disanja, kao kod vi-
sokog krvnog pritiska.

NESVESTI CA
Za nesvesticu postoji vie razliitih uzroka: izne-
nadna beskrvnost ili prepunjenost mozga krvlju, usled
neoekivanih ulnih i emotivnih utisaka, kao to su
iznenadni strah ili radost. U njih se ubrajaju i jak bol,
dejstvo opojnih sredstva (gasovi, alkohol), potresi
F
modane mase usled udarca ili pada na glavu kao i
gubitak krvi, glad, opte raspadanje telesnog tkiva,
koje ide uporedo sa progresivnom anemijom.
Bolesnik ne pada uvek odmah u nesvest; najvaniji
predznaci su napadi vrtoglavice, poremeaji vida i
sl uha. U pravoj (stvarnoj) nesvestici aktivnost disaj-
nih organa i srca je minimalna; elo i udovi su hladni
na dodir, elo je veinom obliveno hladnim znojem.
Nesvesti ca moe da bude signal najrazliitijih obolje-
nja i da predstavlja laku prateu pojavu. Kod osoba
sklonih nesvestici moe se ponekad posmatrati da se
zenice esto pre i posle nesvestice stalno menjaju di-
sanjem. Najpre su sasvim male, a odmah zatim dvos-
truko ili trostrulovee. U takvom sluaju izvanredno
pomae aj od (lat.) Meum Mutellina. Taj aj se, na a-
lost ne moe svuda dobiti. Jednom sam svojim po-
sl om bio u kui jednog veterinara i posmatrao kako
se u oima njegove ene zenice za vreme govora ne-
prestano menjaju.
Vi ste ili sad nedavno bili bez svesti, ili ete to bi-
ti uskoro, rekoh.
est puta protekle sedmice.
Doneo sam joj odmah zatim travu Meum Mutellina
uz napomenu da on nema ba dobar ukus, ali njoj e
sigurno prijati, jer joj je hitno potreban. I zai sta, tako
joj je prijao, da ga je punih deset dana pila po vie li-
tara na dan. Desetog dana popodne aj joj se ogadio.
Posle toga je rekla:
Kada pijanici toliko prijaju vino, pivo ili rakija,
kao meni ovaj aj, onda stvarno verujem da se oni ne
mogu savladati.
Ta ena je morala redovno da odlazi na preglede
plua, ali posle ove ajne terapije samo jo jednom,
poto se vie nita nije moglo nai. To je bilo 1943.
godine, a do danas, 1980. godine, ona nijednom nije
imala nesvesticu i od tada nijednom vie nije bila bo-
lesna. Meum Muteilina, prema tome, nije koristan sa-
mo za napade nesvestice, nego slui i kao najbolji aj

protiv plunih bolesti i anemije. Ta] aj se moe piti
koliko elimo. Jedan prstohvat aja ostaviti da stoji
deset minuta u 125 g vrue vode, kojom smo ga preli-
li.
Biljka Meum Mutellina ne treba da se koristi kao
aj kad nesvestica nastupi zbog navale krvi u glavu,
poto je on izrazito sredstvo za jaanje. Kad neko
izgubi svest, treba osloboditi sve delove odee koji
steu, kao to su kragna, trake oko vrata, steznici itd.
Ako je glava jako crvena, mora se staviti na uzdignuto
uzglavlje. Ako bolesnik povraa, glavu mu treba okre-
nuti u stranu. Radi stimulacije rada srca i disajnih or-
gana, najbolje e delovati prskanje grudi i trupa sve-
om vodom. Osi m toga, osveie ga i podmetanje pod
nos mirisnih materija, kao to su kolonjska voda i
eter.
NIZAK KRVNI PRITISAK
Protiv niskog krvnog pritiska treba jesti mnogo sa-
late od celera i puno jagoda (dem od jagoda). Dobro
piti i aj od crnog luka (vidi str. 88 ). aj piti ohlaen,
115
114
gutljaj po gutljaj. Osi m toga, tri puta dnevno, pre jela,
uzimati glogove kapi (Biljna apoteka). Ako se na nok-
tu pal ca leve ruke ne moe videti beli polumesec, ta-
da dodatno, od 14 h do veeri, tri do etiri puta uzima-
ti po 20 kapi tinkture odoljena.
I u ovom sluaju se, kao kod visokog krvnog priti-
ska, preporuuje gimnastika disanja. Ne raditi previ-
e, ali bi potpuni nerad bio jo gore reenje. Ako se sr-
ce previe uva, postae jo slabije.
Nivo sopstvenog krvnog pritiska svako moe da vi-
di po noktima leve ruke. Srce treba da zamislimo kao
veliki mii, koji se sastoji od jednog glavnog i etiri
sporedna miia. Prema tome, ako se na noktu pal ca
leve ruke vidi samo mali beli polumesec ili ga uopte
nema, glavni mii je preslab. U tom sluaju trebalo
bi od 15 h do veeri tri do etiri puta uzimati po 30 do
40 (prema teini osobe) kapi tinkture odoijena. Ako se
beli polumesec ne vidi ni na drugim noktima, i spo-
redni miii su sl abi , pa bi trebalo tri puta dnevno
(normalno pre obroka) uzimati po 20 do 30 glogovih
kapi. To su potpuno prirodna sredstva. Ako ni na jed-
nom noktu nema pol umeseca, onda treba uzimati kapi
odoljena i glogove kapi. U tom sluaju j o dodatno,
gutljaj po gutljaj, piti 1/2 olje soka od celera, raspore-
eno na pre podne. Ako je na palcu polumesec nor-
malnog oblika, a na drugim prstima ga nema, uzimati
samo glogove kapi, a nikako kapi od odoljena. Ako je
nolumesec veoma mali ili ga nema, to e biti znak sla-
bosti sranog miia, odnosno preniskog pritiska.
i .
ALKOHOLI ZAM

Kad je u jednoj kui alkoliar, koji je esto ozbiljno

nameravao da prestane sa piem ali u tome nije uspe-
vao u kui se pouzdano nalazi neko od sredstava pro-
tiv moljaca ili slino (vidi str.131). Kad se u kui nalazi
takav otrov, teko da se ijedna bolest moe leiti, a pi-
janstvo je bolest. Ja bih to nazvao slabou volje. Kod
alkoholiara su i najmanja radost ili najmanje nervira-
nje povod za pie. Prema tome, odstranite i posled-
nji ostatak tih otrova! Ne zaboravite ni proiavanje
stana dimom od tamjana ili miriljavih smol a.
r
POVIJENI PRSTI
esto sreemo Ijude sa prstima koje oni vie ne
mogu da isprue. To najee pogaa prstenjak ili
srednji prst. Ree se javlja kod malog prsta. Povijanja
prstiju nastaje zbog sputenih (plitkosvodnih) stopa-
la. Ako su povijeni prsti desne ruke, sputeno stopalo
je levo i obratno. Tu je, dakle, re o ukrtanju i tie se
iskljuivo tetiva. Tetive napred na guki stopal a su pri-
rasle, kreu se du stopala, preko pete, lista, kuka-
ukrtajui se na donjem delu lea, prolaze nagore do
ruku, pa sve do korenja prstiju. Ako nam je samo jed-
no stopalo sputeno, tetive su nategnute. Poto se
one ne mogu rastezati, to e u povoljnijem sluaju po-
viti prste. Zbog sputenih stopala nastupaju u nepo-
voljnijem sluaju promene u zgl obu, poto kao to
napomenusmo tetive idu preko kukova. Ako se
ugane zglob kuka, nema povijanja prstiju.
Bilo da se to odrazi na kukove ili prste, najbolje e
pomoi odgovarajui uloci za obuu. Kune papue
ne nositi bez uloaka. Na taj nain se stanje bar nee
pogoravati. U mnogim sluajevima dolazi ak do
znatnih poboljanja.
Podatak da povijanje prstiju ili promene na kukovi-
ma nastaju zbog sputenih stopal a moda nije poznat
ak ni mnogim lekarima. Evo jednog primera: Pozna-
vao sam enu koja je imala teak poremeaj zgl oba
117
116
kuka i koju su lekari vie od 15 godina leili od reume.
Toj eni sam ozbiljno rekao da poremeaj dofazi od
sputenih stopal a, pa sam je posavetovao da odmah
zatrai rentgenski snimak stopala na suprotnoj stra-
ni. Jo istog dana otila je rentgenologu, koji joj je
sni mi o stopalo. Pokazao joj je snimak, s napomenom
da poremeaj njenog kuka dolazi iskljuivo od tog
sputenog stopala. Da je ena dola da snimi stopa-
lo 15 godina ranije, on bi joj prepisao uloke, pa nika-
da ne bi ni dolo do poremeaja u kuku.
Prema tome, kome su povijeni prsti ili pati od pore-
meaja na zglobu kuka, treba da ide kod rentgeneolo-
ga, da snimi stopalo. Uloke koje lekar prepie treba i
nositi, ak i ako u poetku izazivaju bolove.
m *
POLENSKA KIJAVICA
U sluaju polenske kijavice dobro isprazniti nos
pre i zl aska iz kue, umoiti tapi sa vatom u jestivo
ulje i mazati nozdrve iznutra. Zatim poneti nekoliko
tapia sa vatom i neto ulja u maloj boici kako bi-
smo, ako usput nekad moramo da i sti mo nos, mogli
da ponovimo mazanje uljem. Kad su nozdrve namaza-
ne uljem, cvetni polen ne moe da smeta.
PRI PREMA ZA OPERACI JU
Akoa odreena operacija ne mora odmah da se
izvri, tri nedelje pre operacije treba piti aj za bubre-
ge, kako je navedeno na 52. strani, a aj od alfije
(strana 51 ) piti i onako stalno, ali naroito pre opera-
cije. Ne piti al kohol ! Posle operacije uputstvo uvek
gl asi : Duboko di i te!", to je, svakako, veoma vano.
Tu vebu disanja treba primenjivati j o ranije, odno-
sno vebati, da bi pacijent mogao da je prlmeni od-
118
mah poto se probudi iz narkoze. Ja sam 1947. godine
bio operisan od ui i probudio se od narkoze tek e-
tvrtog dana, pa je naelnik ve bio digao ruke od me-
ne, kako mi je sam kasnije rekao. Da nisam znao za
gimnastiku disanja i da je nisam primenio, stvarno bi
tada i umro. Ta gimnastika disanja bila je tako bolna,
da mi je lekar rekao: Hiljadu lekara na mome mestu
to sigurno ne bi ui ni l i ", pa me je j o pitao da li pu-
im, na ta sam ja odreno odgovorio, a lekar ree:
,,Da ste pua, ne biste mogli da raspolaete s ovoliko
energije." Na to sam mu rekao da u sluaju operacija
i nesrea nepua ima znatno vee izglede da preivi.
To znai, bar pre operacije, ostaviti puenje, poto se
posle operacije i onako ne sme puiti.
Posle operacije raka na totalnu terapiju trebalo hi
ekati najmanje mesec dana. U svakom sluaju
dok se rekonvalescent ne osea dovoljno ojaan. Me-
utim, dobro je odmah posle operacije uz jelo uzimati
i po malo soka. Uglavnom to treba initi oko pet minuta
pre svakog obroka i to 1/2 olje oko 60 ml. Piti pola-
ko, nikako odmah gutati!
Bilo bi veoma vano kad bi svaki bolesnik pred ope-
raciju imao bioritmogram, odnosno, kompletan biori-
tam za period pre i posle operacije. ja sam, naknadno,
izraunavao bioritmograme za ve oko hiljadu opera-
cija, saznavi kakav je bio ishod, dobar ili lo, pa sam
uvek imao potrvdu da se sve poklapalo sa bioritmo-
gramom. Kako bi bilo divno kad bi pred svaku opera-
ciju bio uzet u obzir bioritam, ako se operacija ne mora
izvriti ba odmah! To bi bilo blagoslov za pacijenta i
izvor najveih pohvala za hirurga, jer tada gotovo da
ne bi bilo komplikacija. Normalno je da od 1000 ope-

racija mora ponekad biti i izuzetka i u najboljem tre-
nutku bioritma. Jedan lekar, koji je operisao oveka
sa rakom eluca prema mom proraunu, rekao mi je:
Gde bismo dospeli, kad bismo uvek morali da vodi-
119
mo rauna o bioritmu!" Rekao sam: Mnogo dalje, ne-
go inae", pa sam mu odmah pruio o dokaze, ali i vi-
e strunih potvrda iz ruku uglednih lekara, pa i klini-
ka, uspevi da ga u to uverim. On je, na alost, ukratko,
posle toga umro. To je.bilo pre vie godina. Postoje,
na alost, i drugi lekari koji se smeju bioritmu, iako se
nisu potrudili da ga proue. Meutim, nikada ne treba
nita osuivati to ne poznajemo. Svaki presek bilo fi-
zike, emocionalne ili intelektualne krivulje bioritma
sa apsci som, period iii poluperiod, predstavljaju opa-
snost za operaciju, zbog mogunosti nastanka emo-
bolije, tromboze, krvarenja ili ak smrti.
PROMRZLI NE
Ko ima promrzline, treba da kuva, jedan sat, 15 do
20 divljih kestenova u tri do pet litara vode. U toj toploj
kai pola sata kupati taj deo tela. Istu kau moemo
dva puta podgrejati, ako nemamo dovoljno kestenja.
U lakim sluajevima dovoljno je tri do etiri takve kup-
ke, dok kod starih promzrlina treba i do 12.
RAK PROSTATE
t
Protiv ove bolesti svakodnevno, gutljaj po gutljajT
treba piti po dve olje ohladenog aja od vrbovke (ki-
ice), sa malim cvetiima. Staviti jedan prstohvat te
biljke i preliti ga sa 250 g vrue vode, i ostaviti da stoji
10 minuta. Uz to bi tri nedelje trebalo piti aj za bubre-
ge, kao i kod svih drugih bolesti. Poto je u veini slu-
ajeva re o raku prostate, najsigurnije je odmah pri-
meniti moju totalnu terapiju. (Vidi takoe: Rak prosta-
te i monica, str. 59).
Kada mukarac uspeva da mokri samo j o kapa-
njem, ako se striktno pridrava gornjeg uputstva, mo-
120
i e posle tri dana ponovo normalno da mokri.
aj od alfije trebalo bi piti uvek, ali naroito za vre-
me terapije sa sokovima. Ko eli da primeni moju ,,to-
talnu terapiju" protiv raka, treba dobro da proui strane
4162 a naroito strane 4750.

REUMA
Protiv svih vrsta reume treba tri nedelje piti aj za
bubrege, kao i kod svih drugih zapaljivih stanja. U tom
sluaju dobro je ako se posle tri nedelje naini pauza
od dve nedelje, a onda ponovo pije aj za bubrege. U
sluaju reume u telu se zadrava previe mokrane ki-
seline, koja se hladenjem kristalie, to izaziva bolo-
ve u zglobovima, miiima itd. Hlaenje je veinom
jednostrano. Ako se, na primer, promajom ohladi neki
deo tela, tu se i osete bolovi.
Godine 1943. zakljuio sam da u svakoj bolesti bu-
brezi ne funkcioniu kako valja, to se naroito odno-
si na reumu. Zbog toga bi za due vreme trebalo da se
odreknemo mesnih supa, goveeg i svinjskog mesa, a
naroito suhomesnatih proizvoda. Osi m toga, ne piti
alkohol i crnu kafu. Zdravlje ide kroz kuhinju!!
U tom kontekstu veoma je vaan i aj od alfije.
Neko ko uvek pije aj od alfije nikad se nee lako ra-
zboleti. U aju od alfije nalazimo sve sastojke po-
trebne lezdama sa unutranjim luenjem.
Najvanije za zdrav ivot bilo bi : (1) nikada ne jesti
podgrejana jela (2) uvek piti aj od alfije i (3) u stanu
ne drati otrove protiv moljaca i drugih tetoina. Gde
takvih otrova ima u kui, nijedna bolest ne moe biti
izleena. Ovo se, opet, naroito odnosi na reumatska
oboljenja (vidi Indeks, pod: Naftalin).
Bol esni ci ma se esto odreuju blatne kupke, ter-
malne kupke itd., koje veinom ne donose eljeni
121
BOLESTI SRANOG MIIA
U sluajevima poremeaja sranog miia, svakih
osam dana treba primenjivati kupku za ruke (kupka za
srce). Obe ruke treba uroniti 20 sekundi u hladnu vodu
i u toj vodi pokretati ih na nain kako se kree toak
vodenice. Odmah zatim, bez brisanja ruku, obe ruke
Ijuljati napred-nazad, dakle, ne jednu ruku unapred a
drugu unazad, ve obe istovremeno unapred, odno-
sno, unazad. Posle toga odmah sesti i obe ruke pljo-
timice, celom duinom, poloiti na sto.
Jednom takvom kupkom i 10 minuta lakog Ijulja-
nja, ruke se pune krvlju. To moe da izazove priline
bolove, a naroito u desetom minutu. Krv, koju na taj
nain drimo deset minuta van srca za srce je odmor,
kao kad biste mesec dana boravili u sanatorijumu.
Ako terapiju primenjujete osam dana, to je isto kao
osam meseci boravka u sanatorijumu.
Oteenje srca moe se videti na noktima prstiju le-
ve ruke, po belom ("polumesecu" (ako on postoji). Taj
polumesec" trebalo bi da bude okrugao i presvoen.
Ako u tom presvoenju postoji prekid (rupa) ili iljak
iznad presvoenja, to upuuje na oteenje sranog
miia, Ako je krvni pritisak prenizak, na noktima ne-
ma polumeseca" (vidi pod: Nizak krvni pritisak).
OTVORENE RANE NA
STOPALI MA
Protiv otvorenih rana na stopal i ma 14 dana sva-
kodnevno treba primenjivati kupku sa uvarkom od
preslice. Ostati u kadi pola sata. Preslicu staviti u la-
nenu krpu i kuvati 10 do 15 minuta. Uz kupke tri nede
Ije treba uzmati aj za bubrege i aj od alfije, kao
uspeh. Razlog je u tome to ove kupke deluju samo
ako se istovremeno pije i aj za burege. Osi m toga,
pre blatne kupke trebalo bi uzimati kapi za srce (20 do
30 kapi tinkture odoljena).
SEKRETI (beli, uti i smei)
Protiv belog sekreta na svaki sat treba uzimati po
mali gutljaj od bele mrtve koprive, dok se stanje pono-
vo ne noralizuje.
Nain spravljanja kao kod aja zdravac.
Protiv utog i smeeg sekreta piti na svaki sat po
jedan mali gutljaj aja od brdske hajduice i virka, uz
mali prstohvat ute ili bele mrtve koprive. aj treba pi-
ti ohlaen.
Meavinu brdske hajduice i virka, a posebno mali
prstohvat mrtve koprive spravljati kao aj zdravac.
Mrtvu koprivu uvek treba stavljati posebno, poto
ona uvek mora biti prisutna u istoj koliini. ako bismo
je odmah meali sa ostala dva aja, u smesi je ne bi
bilo uvek u istoj koliini, jer su mu cvetii mali. Po-
trebno je da bude 20 do 30 cvetia.
Vie od jedne olje na dan pre bi kodilo nego kori-
sti l o!
Siva mrena, vidi: Katarakt
Srce, vidi: Vodena bolest
Srana astma, vidi: Astma
122
123
TRIGEMINUS
NEURALGI JA
U sluaju ovog obolenja, koje je inae veoma bolno,
treba primeniti tzv. masau lupkanjem" sa, po mo-
gunosti, novim sklopnim drvenim stolarskim me-
trom od deset delova i duine 200 cm (si. 1). Merilo ra-
zvui na celu duini i preklopiti u sredini (sl. 2). Zatim
unazad saviti spoljna dva dela od po 40 cm (sl. 3), pa
merilo koje je sada dobilo oblik slova M treba sklopiti
kao na sl i ci 4. Kod oznake 20 cm" (sl. 5) gornja etiri
dela jo jednom preklopiti nadole. Sada moemo po-
eti sa lupkanjem, tako to emo ovako sloeno meri-
lo uhvatiti jednom rukom kod oznake 93 cm. Mesto
lupkanja treba da bude na gornjoj ivici ela, a na meri-
lu kod oznake 8 cm" (sl. 7) ime se postie dvostru-
124
ko lupkanje, koje apsolutno ne nanosi bol. Boielo bi,
ako bi smo lupkali gornjim zavretkom, dakle delom
merila izmeu oznaka za 12 i 18 cm. Posle svakog
udarca bolovi se smanjuju, a posle pet do deset minu-
ta bolovi prestaju. Posl e 12 do 24 sata bolovi ponovo
nastupaju u oslabljenom obliku. Postupak ponavlja-
mo svakodnevno u trajanju od pet do deset minuta,
kao u poetku. Poboljanje nastupa ubrzo.
Postoje oboleli od trigeminus-neuralgije koji se po
osam dana ne umivaju, jer im se bolovi poveavaju
ve sami m prinoenjem ruku licu. Za utehu mogu d'a
ih uverim da lupkanje ne izaziva bol.
Lupkanjem se razbijaju elektromagnetne estice
gvoa koje su sabrane oko trigeminusa, demagneti-
ziraju se i odnose putem krvotoka.
Uz taj postupak trebalo bi primenjivati gimnastiku
disanja, kao kod visokog krvnog pritiska.
TRUDNOA
Trudne ene esto gree kada jedu posebno dobru
hranu i to u velikim koliinama, nadajui se da e do-
biti jako dete, to je veoma nepovoljno, naroito u po-
slednja dva meseca trudnoe. Takvo dete esto moe
da izazove teak porodaj. Dete koje je preterano hra-
njeno j o u majinom telu kasnije veinom ima lo
apetit. Kako prilikom poroaja ne bi bilo nikakvih, ili
bar samo neznatnih tekoa, svaka trudnica bi pre po-
roaja svakodnevno trebalo da pije, gutljaj po gutljaj,
po jednu olju ohlaenog aja od brdske hajduice i
virka. Meutim, nikako vie od jedne olje dnevno, jer
e u protivnom postii suprotno! Jedan prstohvat me-
avine (brdska hajduica i virak) pripremiti kao to se
priprema zdravac. Takoe se moe piti i samo jedan
od ova dva aja, ali je bolje piti meavinu. Takva ajna
terapija omoguava eni znatno laki poroaj.
UPALE SVIH VRSTA
r

Za vreme trajanja procesa svih upala, bubrezi ne

funkcioniu dobro, pa bi zato za period od tri nedelje
trebalo piti aj za bubrege. Osi m toga, na bolesno me-
sto trebalo bi stavljati obioge sa siretnom vodom.
Veoma su delotvorni i oblozi za noge, vidi str.105
(Zujanje u uima"), naroito u sluaju upale moda-
ne opne (meningitis) i upale u oima. Osi m toga, sva-
kih deset minuta valjalo bi piti po jedan gutljaj iste
vode ili aja od alfije. U svakoj prii o upali treba ga-
siti poar". Ako jedemo supu od mesa, svinjsko ili
govee meso i pijemo alkohol (naroito belo vino ili
iru), to je kao kad bismo benzinom hteli da gasi mo
vatru.
Umesto obl oga sa siretnom vodom moemo pravi-
ti i obloge sa keljom ili kupusom. Ti oblozi moraju da
naleu vrsto, dobro i toplo! Oni mogu ostati na telu
12 sati, ali nikako due!
HEMOROIDI
U sluaju ove bolesti osam dana, jedan do dva puta
dnevno, praviti klizme sa hladnom vodom (oko 1/4 li-
tra), pa putati tenost uz nekoliko prekida. Posl e to-
ga mesto namazati mau za hemoroide.
Ako ve odlazi i krv, jedan do dva puta dnevno treba
uzimati i po tri kapi tinkture trave od srca, nerazree-
ne, na jezik. U svakom sluaju dobro je ispitati uzrok
krvarenja.

127 126
KAKO LEITI IREVE U
ELUCU I NA
DVANAESTOPALANOM
CREVU
Ako su jetra i u u redu, dva dana za veinu ireva
u elucu, treba piti samo lag sa utim eerom, do-
bro zaslaen i nita vie. U ta dva dana ne piti apso-
lutno nita, pa ni aj ni mleko. Treeg dana piti kami-
l i cu, aj od alfije itd., ali to god pijemo, treba piti sa-
mo kaikom. Posle toga moemo jesti normalno, po-
to e irevi biti ve izleeni. Meutim, ako jetra i u
nisu u redu, nikako ne treba primenjivati terapiju sa
lagom. Takve osobe treba svakodnevno da piju po
jednu do dve olje hladnog aja od crnog sleza, gu-
tljaj po gutljaj. Crni slez (jedan prstohvat) preliti sa
125 g vrue vode i ostaviti da stoji deset minuta. U ve-
ini sluajeva taj aj oboleli treba da piju godinu da-
na. Zbog ireva u elucu moe nastati rak!
IREVI (spoljni)
U sluaju spoljnih ireva praviti obloge od laga sa
puno eera. lag hladi i omekava, a eer lei. Ako
nema laga, na ir se moe staviti i pelinji med. \
EERNA BOLEST
Leenje eerne bolesti je, prema Knajpu, bazirano
na dijeti i upotrebi vode. Jo pouzdaniji nain leenja
bio bi primena totalne terapije" u trajanju od 42 da-
na.
128
to se tie dijete prema Knajpu, zabranjena su sva
siatka jela, uivanje alkohola, kofeina i teina. Osi m to-
ga, bolesnik ne sme jesti beli hleb, mesne supe i jela
sa belim branom. Umesto njih treba da jede puno po-
vraa, salata, krompira (ne peenih), hleba od punog zr-
na, ovsene pahuljice, jela spravljena sa ovsenim pa-
huljicama i sirovo voe.
Naroito se preporuuje terapija sa domaim si -
rom, koji se uzima uvee, due vremena. Veoma je va-
no jesti sporije i dobro vakati hranu. Mnogo kreta-
nja na sveem vazduhu!
U toj terapiji koristiti aj od bobove Ijuske, kalja, li-
stova kupine, listova borovnice i petolista. Sve to za-
jedno (po prstohvat) preliti sa 1/2 litra vrue vode i
ostaviti da stoji 10 do 15 minuta.
Osi m toga, jedan do dva puta dnevno uzimati po tri
kapi tinkture trave od srca, nerazreene, na jezik.
Vano je odlaziti na redovne kontrole.
to se tie totalne terapije" u leenju eerne bo-
lesti, raspolaem samo indirektnim informacijama da
bolesnici od eerne bolesti ozdravljaju obino posle
est nedelja terapije. Iscrpne izvetaje za sada ne-
mam, budui da se bolesnici posle izleenja retko jav-
Ijaju.
TUCANJE
Protiv tucanja svakodnevno treba uzimati po jed-
nu kaiicu kima, koji treba progutati bez vakanja, uz
neto vode. Najkasnije za dva sata jedan takav paci -
jent moe potpuno da se oporavi. Godi ne 1964. nala-
zio sam se u jednom sanatorijumu, gde sam se upo-
znao sa svetenikom koji je patio od te bolesti. Uvera-
vao sam ga da e se najkasnije za dva sata potpuno
osloboditi tucanja. Svetenik mi je, uz veliki napor,
129
rekao (jer je od jutra do kasno uvee svakih nekoliko
sekundi tucao) da gotovo vie i ne moe da govori i
da ve meseci ma ide od lekara do lekara, ali bez uspe-
ha. Na to sam mu rekao da je papa Pije XII umro od te
bolesti, a da su mu neusumnjivo dovodili najbolje le-
kare. Jo jednom sam mu potvrdio to sam rekao, pa
sam mu odmah dao punu kaiicu kima. Posle nekoli-
ko puta uzimanja kima ovek se, iako zvui neverovat-
no, oslobodio svoje patnje.
TETNOST PUENJA
Nee puiti ovek koji je svestan tetnosti puenja.
Ono je danas znatno tetnije nego u ranijim vremeni-
ma, poto ve i onako udiemo znatno loiji vazduh.
Rekao bih to ovako: danas jedna cigarete kodi vie
nego ranije tri. Ko na dan popui 1020 cigareta, ve
nanosi strahovitu tetu svome zdravlju. Ljudi koji toli-
ko pue esto su ve sa 40 godina impotentni, a sa 60
godina gotovo bez izuzetka. to znai da je takav o-
vek sa 60 godina ve starac. Meutim, nepua je jo
sa 90 godina sposoban da ima decu. U ovom kontek-
stu mislimo i na porodini mir. Koliko mora da pati i
trpi mlada supruga. esto se ve sami m tim razara
brana srea. Ve samo ovo bilo bi ozbiljan povod za
razmiljanje.
A sada, gde je teta jo vea: prvo, plua (pomisli-
mo samo kako puai pue ve ujutru i kakav im je is-
pljuvak). Zatim, setimo se raka plua. Kod nepuaa
je ta bolest retka. Koliko samo puaa imaju rak gr-
kljana. Zatim, to kodi elucu, bilo da pacijent uvlai
dim ili ne. Ako mora da se podvrgne nekoj ozbiljnoj
operaciji, nepua ima znatno vie izgleda da preivi
nego pua; ak i neko ko nastrada u nesrei ima vie
anse da preivi ako je nepua. Amputacije nogu, s
izuzetkom nesrea, moraju se vriti uglavnom kod pu-
aa (puaka noga).
Puenje je za ene znatno tetnije nego za mukar-
ce! Naroito za vreme trudnoe, za majku i dete! O
tetnim aspektima puenje moglo bi se jo mnogo
govoriti.
Mnogi e rei: Eto, taj i taj puio je jo od svoje ra-
ne mladosti, pa je ipak doekao duboku starost." Isti-
na, to je rano, ali ako dvojica rade isto, nee proi na
isti nain, a Ijudski vek bi, kad se ne bi puilo, verovat-
no bio i preko 100 godina u proseku! Svaka ivotinja,
ako ne izgubi ivot na ovaj ili onaj nain, ivi sedam
puta onoliko koliko joj je potrebno za pun telesni ra-
zvoj, a ovek je potpuno razvijen sa 20 i 21 godinom,
to znai da bi bilo prirodno da doivi 140150 godi-
na!
Ko eli da se oslobodi puenja, uz sve korisne me-
tode za odvikavanje, mora da odstrani iz stana sreds-
tva protiv moljaca i drugih kunih tetoina (naftalin,
sintetiki kamfor, sredstva protiv insekata, itd.) i stan
14 dana svakodnevno provetravati uz upotrebu dima
od tamjana ili miriljavih smol a.
Umesto ovih otrova, protiv moljaca i drugih tetoi-
na koristiti prirodna sredstva, kao to su lavanda, ora-
hov list, hmelj, jasenjak (lazarkinja), pelin, sapun od
lavande, tvrd sapun, duvan, parfem itd., odnosno pri-
rodni kamfor.
NEKOLI KO REDOVA O
OTROVU ZA MOLJCE
Godine 1945. nedelju dana sam boravio na godi-
njem odmoru kod majke i sestre. Kao i uvek, za svoje
slobodno vreme sam poneo nekoliko knjiga iz oblasti
131
130
no zahvaljujem Bogu to i danas mogu da radim, sti-_
em nova znanja, uim druge, a time i pomaem Ijudi-
ma oko sebe!
ZATO SU PODGREJANA
JELA BEZVREDNA, PA AK
I TETNA
Naunici su sa 150 mieva izvrili sledei opit: 50 ih
je dobijalo svee kuvanu hranu, za drugih 50 mieva
hrana je ostavljena da se ohladi 20 minuta, a onda
podgrejana i data im za jelo. Kod tree grupe od 50
mieva, jela su ostavljana da se hlade pet sati, a onda
podgrejana i data ivotinjama. Pazite ta se dogodilo:
svih 50 mieva iz tree grupe uginuloje u roku od me-
sec dana zbog raspadanja tkiva. Jedan od njih je u ro-
ku od dva sata izgubio sve dlaice na celom telu, da
bi posle sledea dva sata i uginuo. Drugi su izgubili
odumrlu nogu, rep ili ui, pa su zatim i sami uginuli.
Drugi su jednostavno naprasno uginuli, iako se spolja
nita nije videlo. Te mieve su zatim seci ral i , pa je
utvreno da se kod nekih jednjak razdvojio na mestu
raspadanja tkiva, ili da bubrezi nigde nisu bili zarasli.
Kod grupe mieva kojima su se jela hladila samo
20 minuta, a onda podgrejavala, trajalo je tri meseca
dok i sami nisu uginuli na isti nain. Znai, svi su ugi-
nuli od raspadanja tkiva. Prvih 50, koji su dobijali svee
\uvanu hranu bili su potpuno zdravi i posle tri godi ne!
Kada osetimo glad, to je znak da je odumro izve-
stan broj elija, koje se ponovo nadoknauju sveom
hranom. Meutim, ako jedemo podgrejanu hranu, ili
onu koja se ponovo zagreva do kljuanja, dakle hranu
siromanu vitaminima, tada se te elije, u stvari, za
dugo ne nadoknaduju. Prema tome, podgrejana jela
133
prirodnog leenja, radi uenja. Naroito me je zani-
mala iris-dijagnoza od dr Vi rca (Wirz). Poto sam pro-
itao nekoliko strana iz njegove knjige, pogledao sam
prema svojoj sestri i rekao: Doi ovamo i proitaj ta
dr Virc pie o otrovima protiv moljaca. Ako tako neto
ima u kui, baci sve. Ovde moe da proita da se
nijedna bolest ne moe leiti ako u kui ima tog otro-
va." Na to se majka umeala i rekla: Uvek smo u kui
imali kuglice protiv moljaca, a kod nas niko nije bio
bol estan!" Ipak, znao sam da nije prolazilo ni mesec
dana, a da u nau kuu nije dolazio lekar! Majka je od
mog rodenja imala tegobe sa stopalima i nogama, a
otac mi je bio alkoholiar. Nama, svojoj deci , nebroje-
no puta je obeavao da vie nee piti i to veinom
uz gorke suze. Meutim, u knjizi dr Vi rca je stajalo: i
alkoholizam je bolest. Alkoholiar moe i stotinu puta
da odlui da vie nee piti, a ipak beznaajno nervira-
nje ili najmanja radost mogu za njega ponovo biti po-
vod da se vrati starom poroku. Isto tako bilo je i u slu-
aju mog oca, sve do njegove smrti. On je bio perfek-
tan zidar ali je retko imao novca, poto ga zbog
svog poroka nije mogao sauvati. Majka zato novac
gotovo da nije dobijala, pa je kao pralja morala da is-
hranjuje nas, petoro dece.
Posl e ovog razgovora sa majkom i sestrom o otrovu
za moljce, znao sam da smo mogli imati dobrog oca,
da u naem stanu nikada nije bilo sredstava protiv
moljaca! Zar smo samo zbog tog otrova bili siroma-
ni? Zar zbog toga nisam mogao da steknem obrazo-
vanje o kojem sam, inae, stalno matao? Tako mi ni-
je preostalo drugo, nego da kupim onoliko knjiga koli-
ko mi je doputao moj skromni deparac. Bio sam sre-
an kada sam mogao neto da nauim, itajui te
knjige i odlazei na predavanja. Moj princip je uvek bio
da koristim, a ne da rasipam vreme! Toga se drim i
danas,uprkos svoje 81 godine (1980), a pa svakodnev-
132
ne samo to su bezvredna, nego mogu ak biti i tet-
na.
Podgrejana jela samo su beskorisne namirnice (ba-
ast). ali ne vie ivotne namirnice! ivotne namirnice
su samo one od kojih se moe iveti. Podgrejane na-
mirnice samo popunjavaju rupe i gase oseanje gladi,
ali od njih se ne moe iveti. U kategoriju podgrejane
hrane ubrajaju se ve i duboko zamrtnuta gotova jela.
Postoje Ijudi koji e rei da mi ne jedemo samo
podgrejana jela. Na to mogu da odgovorim da se u ta-
kvom sluaju ne nadoknauju sve elije koje svakod-
nevno odumiru. To moemo uporediti sa krovom po-
krivenim crepovima. Na primer, oluja skine sa krova
10 crepova, a mi zamenimo samo 8. Na taj nain la-
ko je izraunati uskoro neemo vie imati krov nad
glavom.
Prema tome zapamtimo: Nikada vie podgrejana
jela!!
GEOBIOLOKI UTICAJI IZ
TLA, PODZEMNI VODENI
TOKOVI
Prema mojim iskustvima, veina obolelih od raka i
drugih prividno neizleivih bolesti lee iznad vodenih
ila, odnosno, na podruju delovanja geobiolokih
uticaja. Najopasnija zraenja su iznad mesta gde se
ukrtaju podzemni vodeni tokovi. Zato bi trebalo po-
zvati tehniara koji e instrumentom utvrditi kuda
prolazi vodena ila, pa da onda postavimo svoj krevet
tamo gde nema zraenja. Ima Ijudi koji u to ne veruju;
meutim, ako neko pozove est strunjaka i svi na
istom mestu otkriju vodene ile, onda to mora biti ta-
no Ima Ijudi koji su zdravi, a onda se presele u drugu
134
135
kuu, pa su od tog vremena stalno bol esni . To je zato
to sada lee iznad neke vodene ile. Ima vie knjiga
koje o tome iscrpno govore, pa se u to i moemo uve-
riti. Primer je knjiga pod naslovom Geobiologische
Einflusse auf den Menschen" (Geobioloki uticaji na .
oveka), autora Kete Bahler (Kathe Bachler), izdava
VERI TAS-VERLAG, Linz-Wien-Passau, a moe se do-
biti i kod samog autora: Salzachtal Badstr. Sud 36
A 5400 Hallein Salzburg.
-
D O D A T A K
ODGOVOR NA NAPADE
PROTIV MOJE TERAPI JE
Posle vie od 40 godina uspenog leenja najteih
bolesti uz pomo totalne terapije", gospodin Brojs je
morao da doivi niske udarce u vezi sa cveklom i cele-
rom, udarce koji su, u stvarnosti, bili upereni protiv
upotrebe njegovog specijalnog soka od povra.
Optube su, ukratko, imale sledeu poruku: Tvrdilo
se da sok od povra koje se nalazi na vrhu liste po sa-
draju nitrata cvekle, spanaa, rotkve i cel era, sa-
dri jo vie nitrata nego to bi sadravao sok od povr-
a sa stabljikom. Na elu te crne liste" nalazi se cve-
kla.
Ta propaganda je bila u zamahu 1983. godine u SR
Nemakoj i Austriji u tampi, na radio-talasima i tele-
viziji. Tvrdilo se da cvekla i celer sadre previe nitra-
ta i da jako podstiu razvijanje karcinoma. U SR Ne-
makoj su, ak, neki Ijudi samostalno gajene cvekle
bacili na ubrite.
1
136
137
Pre 45 godina gospodin Brojs je ustanovio da je
upravo taj sadraj nitrata sredstvo protiv raka, uz
upotrebu cvekle, celera, argarepe i rotkve. Prve dve
osobe kojima je gospodin Brojs sa svojim sokom po-
mogao da se izlee (pre 40 godina) jo danas su ive i
potpuno zdrave. Bilo bi, naime, neshvatljivo udo ka-
da bi-za 40 godina preko 40.000 obolelih od raka, leu-
kemije i drugih prividno neizleivih bolesti uopte po-
novo ozdravljali. Lekari su 40 godina prihvatali njegov
metod i divili se njegovom soku, kao izvanrednom
sredstvu protiv tih bolesti. I sada, posle svih tih uspe-
ha, taj sok iznenada postaje sredstvo koje podstie
rak! Takve prie doprle su i do nekih Ijudi u drugim ze-
mljama koji su to, ne proveravajui ispravnost glasi-
na, propagirali, izazivajui nevericu medu Ijudima koji
su se upravo zahvaljujui takvom soku izleili od
mnogih tekih bolesti.
Pitam itaoce nije li sve to avolski izum, kome
nikako ne ide u prilog da Ijudi ozdravljaju od tako te-
kih bolesti. Na sreu, pored tolikih hiljada ivih doka-
za protiv te besmi sl i ce, autor poseduje i tri velika re-
gistratora puna pisama i izvetaja lekara, koji svoje
pacijente redovno lee njegovim metodima uz najbo-
Ije uspehe. Na sreu, takvi protivnici tog humanog na-
ina leenja najteih bolesti ipak ostaju usamljeni.
Cvekla je prastaro lekovito sredstvo, izmeu osta-
log i protiv gripa. Cvekla ne sadri samo nitrate, sli-
no celeru i nekim drugim vrstama povra, nego i vita-
min C, s kojim sadraj nitrata postaje ne samo neko-
dljiv, nego i veoma koristan. Uz to, celer ima najvie
fosfora od svih biljaka. Cveklu ili njen sok moete ko-
ristiti u ishrani i leenju tokom cele godine, bez ika-
kvog rizika.
NEKOLI KO PRAKTINIH
SAVETA
ZA POLJOPRI VREDNI KE
1. Kad krava nee da se oplodi treba joj tri dana da-
vati po jednu aku sitno seenog zdravca (crvena tra-
va) i umeati u glavnu hranu pa sve dobro posoliti.
Uspeh nee izostati.
2. U sluaju dizenterije i jake defekcije ivotinji dva
puta dnevno davati po dvanaest kapi tinkture trave od
srca sa neto vode, ili jedan litar aja trave od srca.
Korenje ove trave kuvati tri minuta.
m
3. U sluaju ustobolje i upale papaka biku ili kravi
svakodnevno davati po jedno puno vedro aja od tri-
na, a teletu polovinu ili manje. To se preporuuje i pre
klanja, poto time meso postaje znatno bolje, a svako
grlo za tri nedelje dobije oko 30 kg u teini. Koristiti i-
ste cvetove trina.
4. Da bi se krava lako otelila, tri nedelje pre teljenja
treba joj svakodnevno davati po jedan litar aja od
brdske hajduice i virka. Jednu aku bilja preliti sa
jednim litrom vrue vode i ostaviti da stoji deset minuta.
5. Kad se grlo nadima ili moda ve lei i ne moe da
ustane, staviti mu u mar butera koliine kao ovea
jaje i mar drati zatvoren oko pet do deset minuta, da
se buter rastopi. Kad pustimo ruku, iz njega e jurnuti
kao iz bunarske cevi.
INDEKS LEKOVITOG BILJA
LATINSKI NEMAKI
ANGELIKA, v. Branka
BAGZA, v. Zova
BEDRENIKA Pimpinella magna Bibernellwurzel
BELI TRN, v. Glog
BOKVICA Plantago laceolata Spitzwegerich
BRDSKA HAJDUICA Alchemilla alpina Silbermntele
BRDANKA Archangelica
officinalis
Angelika
BROSKA
CESAPSKI KOREN,
v. Broska
CRIJEVAC, v.
v. Mijakinja
CRNI SLEZ
KALJ blaeni
CUVARKUA
DESPIK, v. Lavanda
DIEA perla,
v. Lazarkinja
DIVIZMA
DOBRIICA
Peucedanum
ostruthium
Malva sylvestris
Cricus benedictus Benediktinerkraut
Sepmpervivum
tectorum
Verbascum phlomoides
Glechoma hederaceum

Meisterwurzel
Malve

Hauswurz
Knigskerze
gundelrebe
138
FRANCUSKI
ENGLESKl
ITALIJANSKl
*
La grande pimprenelle Greater Pimpernell
Le plantain lanceole
Lance lef plantain
P l a n t a g i n e l a n c e o i a t a
L'alchimille
Ladi's mantle
La racineangelique
European angelica

La maive mauve silvestre

High mallow
L'herbe de St. Benoit
St. Benedict thistle
C a r d o S t . B e n e d e t t o
La grande joubarbe
Houseleek
Sempervivo
La bouillon grande
Common mullein
Barbasso
La lievre terrestre
Ground ivy
Edera terastre
139
140
LATINSKI
NEMAKI
DVORNIK ptiji, v.
Troskot
DIGERINJAK,
v. Plunjak
GLOG
Crataegus oxyacantha Weissdorn
GORA, v. Kantarlon

GORSKI mah, v.
Islandska mahovina
t
GOSPIN plat, v.
Brdska hajduica
i
GOSPINA TRAVA, v.
Kantarion
0
GROZNIAVA trava, v.
Kim
GUSJA trava,
v. Srebrenka
GUIJE cvee,
v. Crni slez
m
HAJDUKA trava Achillea millefolium Schafgrabe
IGLICA, v. Zdravac

IMELA bela Viscum album Weisse Mistel
ISLANDSKA mahovina Cetraria islandica Islandischmoos
ISLANDKI liaj, v.
Islandska mahovina
IVANICA, v.
Kantarion
-
-
IVANJF ze'je, v
Kantarion
JAGLAC Primula officinalis Primel
JAGORIKA, v. Jaglac
JEGLI visoki, v.
Jaglac
FRANCUSKI
ENGLESKI
ITALIJANSKI
.
m
*
L'auberine
Hawthorn
Biancospino
L' ach'ilee mile feuille
Milfoil Millefogliio
Le gui
White mistletoe
Vischio
La lichen d' l sl ande
l cel and moos
Lichene islandico
La primevere
Primorse
Primaverina
141
LATINSKI
KADULJA, v. alfija
NEMAKI
KANTARION Hypericium perforatum Johanniskraut
KIICA Gentiana centaureum Tausendguldenkraut
KIM Carum carvi Kmmel
KITICA, v. Kiica
KOZLI, v. Odoljen
i
KONJSKI rep, v.
Preslica
KOPRIVA bela, v.
Mrtva kopriva
KOPRIVA arna Urtica dioica Brennessel, grosse
KOSITRENKA,
v. Preslica
KOSTRET, v. Hajduka
trava
KOTURAC, v. Dobriica
KRAVALJ, v. Broska
KRV Sv. Ivana,

v. Plunjak
KUMIN, v. Kim
KUNICA, v. Hajduka
trava

LAZARKINJA Asperula odorata Waldmeister

LAVANDA
Lavandula officinalis Lavendel
LEPRUH, v. Divizma
LUNIK navadni,

v. Divizma
LJUBIICA
MACINA trava, v.
Odoljen
Violaodorata Veilchen
142
143
FRANCUSKI ENGLESKI ITALIJANSKI
4
Le mille-pertuis St. John's wort
Isperico pilatro
La centauree Lesser centary Centaurea minore
Le carvi Caraway
Comino
*
L'ortie grand dioigue Netle wort Ortica morta
Le muguet des bois Sweet woodruff Stellina odorata
La lavande
Lavender Lavanda
La violette
Gardensweet violete Violetta
MATINJAK
LATINSKI
Melissa officinalis
NEMAKI
Zitronenmeiisse
MEDUNICA,
v. Plunjak
METVICA, v. Nana
MEUM MUTELUNA
(lat.) -
Muttern, Mataun
MILODUH,
v. Matinjak
MIJAKINJA
Stellaria media
Huhnerdarm
(Vogelmiere)
MRTVA kopriva
Lamium album
Taubnessel
NANA
Mentha piperita
Pfefferminze
NEVEN
Calendula officinalis
Gartenringelblume
ODOLJEN
Valeriana officinalis
Baidrian
OGNJA vrtni,
v. Neven
OPUTINA, v. Troskot
OSENA, v. Pelin
PASJA trava,
v. Troskot
PASJI trn
Hippophae
Sanddorn
rhamnoides
PELIN
Artemisia absinthium
Wermut
PELINEK, v. Pelin
PETOLIST
Potentilla reptans
Funffingerkraut
PETOPRSTAC,
v. Petolist
PELINJA Ijubica,
v. Matinjak
PIMPINELA,
v. Bedrenika
144
FRANCUSKI
La melitte a feuille

ENGLESKI
Balm beaves

ITALIJANSKI
Melissa
Anagalide
Stellaire intermediaire Chicweed

Le lamier blanc
Blind nettle
Ortica
La menthe poivree
Peppermint leaves
Menta piperina
La fleur de souci
Mary gold flower
Calendula
La valeriane
Fragrant valerian
Valeriana
t'.
*

Les feuilles d'armoise Wormwood, absinthe Assenzio

146
147
LATINSKI
NEMAKI
PLUNJAK Pulmonaria Lungenkraut
officinalis
Lungenkraut
PLUNICA zdravilna,
v. Plunjak

PRESLICA Eguisetum arvense Zinnkraut

(Schachtelhalmt)
4
PRSTENAC, v. Neven
)
RASTAVI, v. Preslica
f
ROSOPAS, v. Rusa
RUSA Cheliodonium mayus Schellkraut
(Schollkraut)
SAMOBAJKA,
v. Dobriica
SILJEVINA,
v. Bedrenika
SMETLJIKA, v. Vidac
. 4
SREBRENKA Potentilla anserina Anserine
(Krampfkraut)
STEA, v. Srebrenka
STOLISNIK, v.
Hajduka trava
STRANO zelje,

v. Kantarion
SVENJAK, v Divizma
*
SVILOVINA, v. Vrbovka L
IKALINA, v. kalj
PRIS, v. Hajduka
trava
TUKAVAC, v. Preslica 1
TRAVA od greva, v.
Srebrenka
FRANCUSKI [ ENGLESKI
ITALIJAINSKI
La pulmonaire Lungwort
Polmonaria
La prele des champs Shave grass
Code cavalino

Chelidoine grand
ecaire
Celandine tetter
wort
Celidonia
La potentille anserine Cinguefoil
Potentilla
TRAVA od srca
LATINSKI
Potentilla tormentllla
NEMAKI
Blutwurz
TRAVA od srdobolje,
v. Trava od srca
TRINE (cvetil sena)
J
*
Heublumen
TROSKOT
Polygonum aviculare Vogelknoterich
Wegtritt
TRPUTAC, v. Bokvica
UZLUDOBAR,
v. uvarkua
VAKENAC, v. Pelin
VALERIJANA,
v. Odoljen
VIDAC
Euphrasia officinalis Augentrost
VIDOVA trava, v. Vidac
VIRAK
Alchemilla vulgaris
Frauenmntele
VRBOVKA
Epilobium Weiderschen
VRKUTA, v. Virak
ZDRAVAC
Geranium
Robertianum
Storchenschna-
belkra
ZLOLESINA,
v. Pajsi trn
ZMIJINO mleko,
v. RUSA
ZOVA crna
Samucus nigra Holunder,
schwarze
ZVONI, v. Kantarion
ALFIJA^
ILOVNJAK, v. Bokvica
UTA trava, v. Rusa
Salvia officinalis
!
Salbei
148
FRANCUSKI
ENGLESKI ITALIJANSKI
Le quinquefolie Tormentil Tormentilla
La renouee des
oiseaux
Kontgrass Poligono,
centinodia
L'auphrasie Red eyebright
Eufrasia

p
*

La sauge des pres

Garden sage leaves Salvia
149
OPTI INDEKS
Agofobija 85
Alkolozam, leenje 116
Ambrozijus, izreka31
Anemija 86
Apetit, gubitak a. 87
Apsces pankreasa 19
Artritis 88
Artroza 88
Astma, pluna i srana 88
Bazedovljeva bolest 89
Eelanevine, moe li se iveti bez bez 44
Bolesti zglobova, lee se "totalnom terapijom" 63
Brani parovi/kad nemaju dece 90
Bradavice, mladei 87
Bronhitis 90
Bubrezi, kolike, vidi KOLIKE
Bubrezi, rak 22
aj za bubrege 52
aj od alfije 51
aj od zdravca 53
irevi, spoljni 128
irevi u elucu i dvanaestopalanom crevu, kako leiti 128
Debelo crevo, rak na d. 17, 38
Deji giht 97
Diskovi 98
Difterija 103
Dizenterija 97
Dojka, rak d. 55
opis raka d. 42
Dubokozamrznuta jela, vidi: Gotova jela
mm
Gastritis (garavica) 94
151
Geobioioki uticaji iz tla 134
Giht, deji 97
Gimnastika disanja 92
Gladovanje, teorija 32
Glavobolje 94
Gotova jela, vidi: Podgrejana jela
Grevi 96
Grip 95
Grkljan, rak g. 5S
Groznica 96
Guavost 96
Hemijsko-farmaceutsko leenje raka 31
Hemoroidi 127
Hipertenzija, vidi: Visoki krvni pritisak
Izleivost raka 41
Infarkt, srani 106
Ispit, strah od i. 85
Jajovodi, rak na j. 55
Jetra i pankreas, rak j. 57, 59
i
Katarakt, siva mrena 107
Kaalj 106
Kolike bubrega i ui 107
Konzerviranje, sterilizacija hrane 41
Kosti, rak k. i plua i TBC plua 57
Koa, rak k. 56
Kone bolesti nain leenja 78
Krajnici, rak k. 35
Kratak oblog, priprema 68
Krvarenja, razliita 108
Krvarenje, preobilno za vreme menstruacije 107
Krvotok, poremeaji 108
Kupke za noge, naizmenine 108
Kupke za ruke, jedan primer 110
Leenje raka totalnom terapijom" 62
Lenja creva 111
Leukemija 67
Leukemija, leenje 69
Lupus 27
152
Materica, rak 55
m., opis 42
Mehanizam leenja totalnom terapijom" 35
Melanholija, seta, duevna bolest 111
Menstrualne tegobe 108
Meavina sokova, obrazloenje 44
Meavina sokovav 48
Meavina sokova i ajeva, struni komentar 34
Migrena 94
Miadei, vidi: Bradavice
Mokrenje u krevet 112
Mozak, tumor u m. 55
Mravljenje bez rizika 39
Mucanje 113
Multipla skleroza 112
Nain primene totalne terapije" 49
Nadbubrene lezde, oboljenja i simptomi 113
Naftalin, vidi: Otrov za moljce 131
Naizmenine kupke za noge 108
Naizmenine kupke za ruke 108, 110
Neista koa lica
Nepce, rak n., usne, jezika 56
Nesvestica 114
Nivo sopstvenog krvnog pritiska merenje 116
Nizak krvni pritisak 115
Oblog sa keljom 58
Oi, rak o. 55
Operacija, period posle o., terapija 62
Osteoporoza 63
Otvorene rane na stopalima 123
Otkria i nestrunjaci 66
Otrovi protiv moljaca 131
Otvoreni tumor u elucu 45
Period posle zavretka totalne terapije" 63
Perut, vlana p. 79
Pijanstvo, vidi: Alkoholizam
Pitanja u vezi sa totalnom terapijom" 65
Plua, rak p. 23, 57
Podgrejana jela 133
Podruja primene totalne terapije" 39
153
Poziv lekarima 66
Polenska kijavica 118
Povijeni prsti 117
Prelaenje preko ulice, strah od p. 85
Preventiva 42
Priprema za operaciju 118
Prolena terapija 39
Promrzline 120
Prostata, rak p. 59
Puenje, tetnost p. 130
Radna-sposobnost za vreme totalne terapije" 36
Recept za sok od povra 48
Reuma 121
Saveti za bolesne od raka 38
Sekreti 122
Signali raka 41
Siva mrena, vidi: Katarakt
Slepilo usled paralize onog nerva 76
Slezina, rak s. i pankreasa 59
Sluajevi primene totalne terapije" 39
Sok + ajevi, obavezno 52
Spondilartroza 63
Srce, vidi Vodena bolest
Srana astma, vidi Pluna i srana astma
Srani infarkt 104
Srani mii, bolesti s. 123
Starije osobe lake podnose totalnu terapiju" 64
Stopala, otvorene rane na s. 123
Strah od ispita 85
Strah od raka bezrazlon! 42
Struni opis delovanja totalne terapije" 31
Struno miljenje o totalnoj terapiji" 35
Struma, guavosf 96
*
eerna bolest, diabetes 128
tucanje 129
Tanko crevo, rak t. 17
Tekoe, ako se pojave 60
Totalna terapija 47
kod koga ne uspeva 45
154
Trbuh, vodena bolest, vidi: Vodena bolest 92
Trigeminus-neuralgija 124
Trovanje krvi na ruci 23
Trudnoa 126
Tuberkulozna upala porebrice 79
Tumor, definicija 43

Uobraeni bolesnici 80
Upala sranog rniia 18
Upala zglobova 18
Upale svih vrsta 127
Usna, donja, rak d. 21
Vano, to treba znati o totalnoj terapiji" 62
Vene, nabrekle 91
Vene, upala 91
Visok krvni pritisak 92
Vodena bolest (srce, trbuh) 92
Vodeni tokovi pod zemljom 134
Vreme neposredno posle totalne terapije" 63

Zadah iz usta 103
Zakreenje arterija 104
z. a. u mozgu, kako postupati s takvim Ijudima 104
Zatvor 60
Zemljoradnici, nekoliko praktinih saveta 137 *
Zubi, kad deca dobijaju z. 105
Zujanje u uima 105
eludac, rak . 59
upala ., kako leiti 101
u, umanjeno luenje 103
u, kolike, vidi: Kolike
155
SPECIJALNI DODATAK
III izdanju

Postoje izvesne pojedinosti koje treba da upoznaju
oni koji razmiljaju o primeni Brojsove totalne terapije".
U knjizi je ve reeno u kakvim je sluajevima korisno
primeniti pomenutu terapiju.
Postoje i okolnosti u kojima se terapija ne preporuu-
je. Odmah emo rei - ne preporuuje se ne zato to bi
terapija kodila zdravlju pacijenta, nego to bi efekat te-
rapije bio mali ili nikakav. To su sluajevi kad je bolesnik
bio podvrgnut zraenju, primao hemoterapiju ili citostati-
ke. Budui da su to iroki pojmovi - terapija nema svrhe
ako je bolesnikov imuni sistem zraenjem i slinim mera-
ma oslabljen do te mere da telo nije sposobng da se bori
sa boleu, odnosno, ako je njegova ivotna snaga na
izmaku.
Meutim, ako je imuni sistem zraenjem, hemoterapi-
jom ili citostaticima oteen u manjoj meri, autor prepo-
ruuje oporavak od takvih tretmana u trajanju od est do
dvanaest meseci, da bi tek tada nastali uslovi za primenu
totalne terapije".
Ipak, postoje situacije kada oboleli od raka uprkos
svega eli da pokua terapiju, iako je operisan i moda
do pre kratkog vremena bio podvrgnut zraenju i slinim
merama, svestan da su mu izgledi na ivot praktino rav-
ni nuli. Takvima se poruuje da mogu da pokuaju. U za-
157
visnosti od vrste bolesti, njima e, ako zavre terapiju,
najverovatnije biti bolje, ali to bolje" bie jo veoma da-
leko od granice bezbrinog zdravlja. Njima, ako u tome
uspeju, predstoji naporan period potpuno izmenjene is-
hrane, potpuno izmenjenog naina ivota, pogleda na
svet, odnosa prema okolini i, to se ve podrazumeva,
ponavljanja totalne terapije" jednom ili vie puta, u raz-
macima od 6- i 2 meseci, zavisno od stanja bolesti.
Osnovno pravilo za uspeh u bilo kojim okolnostima
glasilo bi: budi uvek sklon da ini bar malo vie od
onoga to se trai od tebe, a nikako malo manje. Ako
se od tebe, na primer, oekuje da se u neemu trudi
sedam dana, uini to osam ili devet dana; uini uvek jo
vie i jo bolje nego to se od tebe trai. Nemoj traiti
prrliku da ipak, bar jednom, zapali cigaretu, pojede ili
popije ovo ili ono, nego istrauj, ne bi li pronaao jo
neto ega bi se mogao odrei, to bi mogao uiniti, to
bi doprinelo tvome ozdravljenju. Ako se od mene, reci-
mo, zahteva da posle totalne terapije" ivim na presnoj
hrani bar est nedelja, onda to nee znaiti da u jedva
doekati kraj este nedelje da se najzad vratim staroj is-
hrani, nefo u umesto est, primenjivati takav reim
ivota, recimo, osam nedelja. Ako se (u nekim specifi-
nim sluajevima) trai godinu dana - shvatiu da je, u
stvari, potrebno da tako bude celog ivota, ili bar onoliko
godina koliko je potrebno da, zajedno sa lekarom, mogu
da kaem da mi apsolutno ne preti nikakva opasnost po
zdravlje, naroito ne od recidiva, vraanja u bolest od
koje sam se ieio. Dotle u, sasvim pouzdano, ve usvo-
jiti nov nain ivota, kojim mi je i produen ivot.
Valjalo bi po ko zna koliko puta (nikada previe) pono-
viti da onima koji su bili podvrgnuti zraenju, hemotera-
piji i slino, sam Rudolf Brojs ne daje anse za ozdravlje-
nje a ako ve hoe da pokuaju, da treba da proe est
do dvanaest meseci, uz stalnu upotrebu ajeva od alfije
i zdravca, da bi se telu koliko-toliko povratio imunitet,
ako je to u datom sluaju uopte mogue. U tom perio-
du se preporuuje specijalni reim ivota (presna hrana,
odricanje, od svega to inae kodi organizmu (hemijski
medikamenti, alkoholna pia, duvan, beli eer, belo
brano, crna kafa, meso, industrijski preradena hrana,
itd.)
Treba posebno naglasiti da je u okviru primene total-
ne terapije" od 42 ili manje dana, neizbeno svakodnev-
no klistiranje irigatorom. Izbegavajui klistiranje, paci-
jent rizikuje neuspeh u leenju i este neprijatne tegobe
za vreme terapije.
Kako treba vriti svakodnevno klistiranje: irigatorom,
sa oko 700 do 1000 ml mlake kamilice, uz dodavanje ne-
koliko kapi kantarionovog ili maslinovog ulja u kamilicu.
Uoi poetka totalne terapije" preporuuje se serija
od nekoliko uzastopnih klizmi, sve dok ne potee relativ-
no bistra tenost. Klistiranje obavezno svakodnevno, bu-
dui da je ono glavni ventil za eliminaciju materija stranih
organizmu (toksini, bolesne elije, otpadne materije i
tetni produkti metabolizma). Razloga za klistiranje bie
sve do zadnjeg dana terapije.
Pacijentu koji nije spreman na potpunu promenu nai-
na ivota sama terapija od 42 dana nee doneti trajno
poboljanje zdravstvenog stanja, ili mu ak nee ni koris-
titi, jer e se, ako nastavi starim nainom ivota (pre sve~
ga ishrane), bolest najverovatnije ubrzo vratiti.
U primeni totalne terapije" nemojmo traiti kompro-
mise niti polovina reenja. To znai, na primer, da ja ne
mogu pripremati sok za terapiju od hemijski tretiranog
povra (smatrajui da to nema veze") ili izostaviti, reci-
mo, zdravac, zanemariti klistiranja, eliminaciju naftalina i
sl. iz kue, promenu mesta spavanja, redovno i potpuno
disciplinovano pridravanje uputstava za terapiju. Kom-
promis ili polovino reenje ujedno su i dovoljan razlog
da uopte ne otponem, odnosno nastavim, primenu te-
159 158
rapije i ne angaujem one koji mi ele dobro.
Za vreme terapije obino e se na jeziku pojaviti neo-
bina svetla skrama, koju bi trebalo paljivo povremeno
skidati, a obino kada ona potpuno nestane, zavrava se
i terapija.
Rak mozga, rak plua i metapromene na jetri i pankre-
asu najtee se lee.
*
PROBLEMI ZA VREME
TOTALNE TERAPIJE"
Sredstva protiv bolova, antibiotici, itd. Naelno, s po-
etkom terapije prestaje uzimanje fcilo kakvih hemijskih
medikamenata. Umesto njih, ukoliko je zaista-neizbeno,
treba nabaviti i uzimati preparate koji se, dodue, za sa-
da u naoj zemlji ne mogu dobiti. To su preparati za sle-
dee situacije:
Opti bolovi: Petadolor", Petadolex", (tablete, kapi
za oralno uzimanje/ampule za ubrizgavanje (u apoteka-
ma u vajcarskoj i SR Nemakoj).
Boiovi u nozi ili kuku: mast od gaveza (Beinwellsal-
be") (Austrija, vajcarska, SR Nemaka), uz nju utrljavati
i kantarionovo ulje, upotrebljavafi i preparat BIOS-
TRATH-flssig" i (posle totalne terapije") salatu od riba-
nog celera.
Ako gornje preparate ne moemo nabaviti, pokuajmo
nabaviti neki od prirodnih, odnosno, biolokih preparata.
U krajnjem sluaju, sredstvo koje e umiriti bolove upot-

rebiti samo u neophodnoj dozi, ne oekujui da se ono

moe redovno uzimati, jer svaka doza umanjuje i esto
neutralie efekat terapije, a u nekim sluajevima deluje i
direktno suprotno, izazivajui neprijatne posledice.
Povraanje sokova i ajeva, gaenje: jutrom i vee-
rom uzimati po etiri kapi tinkture trave od srdobolje
(Blutwurztinktur") nerazreene na jezik, a u dodatku i
po jednu olju aja od iste trave (priprema se kao aj od
zdravca). Ako je uz povraanje prisutna i opta slabost,
uzimati na dan po jednu olju bistre supe od luka: U jed-
nom litru vode pet minuta kuvati jedan srednji luk, posle
ceenja, uz serviranje dodati neke prirodne biljne zaine.
Otekline: jutrom i veerom uzimati po jednu kafenu
kaiicu semenja od bokvice (Flohsamen"). Van terapi-
je isto tako, uz jelo, uzimati i po 1/8 litra Brojsovog soka
od povra.
Vrlo esto do oticanja dolazi zbog oslabljenog rada
srca (glogove kapi sa - ili bez - kapi od odoljena, str.
116), ili zbog nedovoljne koliine uzetih ajeva i soka
(ukupna koliina potrebnih ajeva je oko dva litra). Ne
treba zanemariti ni u knjizi ve naglaene faktore naftalin
i geobioloke uticaje.
Anemija: (dopuna upustvu sa strane 86): piti aj od
divlje verbene, lat. verbena officinalis, nemaki Eisen-
kraut", tri puta dnevno po jednu olju (ili manje, prema
potrebi); posle totalne terapije" tri puta dnevno po jed-
nu kafenu kaiicu pivskog kvasca (ili Belvitina" iz naih
apoteka) - efekat ienja; Lebertran" - Austrija; piti si-
rova jaja od zdravih, prirodno hranjenih kokoaka.
Opta slabost za vreme totalne terapije": troiti su-
pu i aj od crnog luka. Uzimati preparat Biostrath-flus-
sig" i posle totalne terapije" salatu od ribanog celera.
Zasrce: glogove kapi tri puta dnevno po 40 kapi, plus
dva puta dnevno (ujutru i u podne) 40 kapi od odoljena.
Ako terapija iz nekog od ve pomenutih razloga ne
donese rezultat, a bolesnik je i dalje u tekom stanju,
161
160
Rudolf Brojs preporuuje, paralelno sa redovnom ishra-
nom, specijalnu terapiju za jaanje, sa upotrebom medi-
cinski preienog petroleja (Medizinalpetrol", i to na
sledei nain: est nedelja svakodnevno ujutru na tate
uzimati po jednu kafenu kaiicu petroleja. Nainiti pre-
kid od osam nedelja, a onda jo etiri nedelje nastaviti na
isti nain.
Ako se za vreme ili posle totalne terapije" pojave lim-
fni otoci ili zadebljanja limfnih vorova, nabaviti preprara-
te Echinaforce", Echinaceasalbe" i Echinacea Trop-
fen". Na bolno mesto utrljavati Echinacea Salbe". Echi-
naforce" se, prema priloenom uputstvu, koristi kasnije i
u ishrani. Na bolno mesto polagati obloge od zgnjee-
nog kupusovog lista ili od vate namoene u tinkturu Ec-
hinacea. U akutnom stanju svakog sata uzimati po 10 ka-
pi Echinacea Tropfen", sa malo vode, odnosno aja.
Pojava simptoma nekih bolesti za vreme totalne te-
rapije" kod nekih bolesnika potpuno je normalna. Traja-
nje pojedinih simptoma/tegoba obino je kratko. Po ob-
janjenju autora, u procesu ienja organizma (elimina-
cije svega to mu je strano), izbijaju, kratkotrajno, na
povrinu simptomi ranije nedoleenih bolesti ili nekih ko-
je je pacijent ranije zaradio", ali koje, zahvaljujui speci-
finim medicinskim merama nisu bile ispoljene na uobi-
ajen nain, ve su svojim nedvosmislenim prisustvom
doprinele pogoravanju opteg zdravstvenog stanja i na-
stajanju drugih, uglavnom teih, bolesti i stanja. Tokom
totalne terapije", a mahom i posle nje, sve tako nastale
tetne materije naputaju organizam. U vremenu posle
svega toga od pacijenta zavisi kakva e biti budunost
njegovog zdravlja. Tu se uglavnom misli na promenu na-
ina ivota, linog stava prema ivotu, sopstvenom telu,
svojoj okolini, itd.
Prema tome, takvi simptomi ne treba da uznemire bo-
lesnika, jer e znati uzrok njihove pojave. Samo, ukoliko
su oni burni i izazivaju neppdnoljive tekoe, moe se
162
pribei odgovarajuim merama, od kojih su neke opisa-
ne u ranijem tekstu.
Ako posle totalne terapije" zbog raka jetre i dalje po-
stoje tekoe, pored obavezne 100% presne hrane, sva-
kodnevno, obino popodne, stavljati to topltji oblog od
preslice (rastavia), kako je navedeno u knjizi, drati ga
1 do 2 sata, iskljuiti iz ishrane sir i buter. Troiti aj od
pelina u prvih 10 dana preliven vrelom vodom 10 sekun-
di, a onda dalje svakodnevno preliven vrelom vodom tri
sekunde, kao obino.
U sluaju nepodnoljivih bolova za vreme terapije, na-
baviti i troiti aj jaglac (jagorika), lat. Primula veris, ne-
maki Schlsselblume". Spravlja se na isti nain kao
zdravac. Prema potrebi, troiti 1, 2 do 3 olje dnevno.
Mnogi potencijalni korisnici Brojsove totalne terapi-
je" ele da saznaju vie o stanju svoje bolesti, odnosno
o svom celokupnom zdravstvenom stanju. Rudolf Brojs,
koji je do skoro sam primao pacijente na savetovanje, do
prave dijagnoze uglavnom je dolazio putem takozvane
iris-dijagnoze", o kojoj on govori u svojoj knjizi. Sada,
kad je to zbog njegove starosti vie nemogue, on pre-
poruuje dvojicu lekara, kao najbolje njemu poznate
strunjake za iris-dijagnozu:
vajcarska: Jakob Haubenschmidt, Heilpraktiker
Ouellenstrasse 21
CH-8580 Amriswil
Tel. (9941) 7177/1819
SR Nemaka: Otto-Julius Brucker
Vomsteinstrasse 12
D-7990 Friedrichshafen
Tel. (9949) 7541/22522
(Cena kotanja iris-dijagnoze iz februara 1987. godine
bila je DM 18, - premda je kod ovog lekara uobicajeno
da iris-dijagnozu vri u sklopu odreene terapije.)
163
ZVANINA MEDICINA I
BROJSOVA TOTALNA
TERAPIJA"
Poslednjih desetak godina bilo je mnogo napada na
autora ove knjige, Rudolfa Brojsa i njegovu totalnu tera-
piju", napada sa ciljem da se obezvredi neto to je de-
setinama hiljada Ijudi spaslo ivot i povratilo zdravlje, up-
ravo onim Ijudima koje su predstavnici zvanine medici-
ne ve bili otpisali, dajui im samo jo nedelju dana, ili
nekoliko meseci ivota.
U mnogim zemljama tzv. zapadnog sveta postoje og-
romni dravni instituti za istraivanje raka. Prema nekim
pouzdanim izvorima, u tim projektima istraivanja raka
utroeno je do sada oko 50 hiljada milijardi amerikih do-
lara, gotovo jedna nezamisliva suma. Samo u SR Nema-
koj osnovano je, u okviru dravnog pokreta za istraiva-
nje raka, 780 takozvanih instituta za istraivanje raka, koji
su kotali preko 60 milijardi nemaki h maraka. Izdaci su
i dalje ogromni, jer je u tim ustanovama zaposlena itava
armija Ijudi, a evo i tunog rezultata: nijedan od tih ta-
kozvanih istraivakih projekata do sada nije doveo do
stvarnog izleenja ijednog obolelog od raka ili leukemije.
U svetu postoje komore (sindikati) za zatitu radnika,
ali i lekarske komore - za zatitu lekara. Meutim, to u
ovom sluaju, na teret stotina hiljada obolelih od raka,
koje zvanina medicina nije u stanju da izlei svojim
operacijama, zraenjima i hemoterapijama. Kada paci-
jentu amputiramo nogu iznad kolena zbog raka kostiju,
mi ne moemo govoriti o izleenju, poto je pacijent os-
tao bez noge. Kada eni amputiramo jednu ili obe dojke,
moemo govoriti jedino o sakaenju. Jedan organ se
moe smatrati izleenim samo ako su uspostavljeni rani-
je zdravo stanje i funkcija, bez oteenja drugih organa.
Lekari polau zakletvu da e odravati ivot bolesnika
dokle god je to mogue. Meutim, pita se autor: da li ta
zakletva nalae buduim lekarima da treba da se bore
protiv vidljivih uspeha u leenju raka izvan zvanine me-
dicine?
Brojsova totalna terapija" je, za razliku od leenja od
strane zvanine medicine, izuzetno jevtina - kota manje
nego uobiajena ishrana za period od 42 dana! Evo jed-
nog podatka: jedna amputacija noge u Austriji kota 100
do 150.000 ilinga. Poto posle operacije nastupaju po-
znate metastaze, a potom i neophodne nove operacije i
zraenja - ponovo se pojavljuje izdatak od najmanje
150.000 ilinga. Takav postupak kod istog pacijenta po-
navlja se i doest.i vie puta, sve dok konano ne nastu- *
pi smrt.
ta interesuje obolelog od raka - kako nastaje tumor i
gde mu je zaetak, ili, znatno vie - ta se moe uiniti
da on ozdravi od opake bolesti?
Koliko je ve bolesnika umrlo od raka, koji su bili po-
kolebani tendencioznim napisima u dnevnoj tampi u ne-
kim zemljama, izjavama na radiju itd., pa su prekinuli to-
talnu terapiju" ili je uopte nisu ni otpoeli, iako su se
potpuno pripremili i za nju sve nabavili? Jedna od takvih
izjava je, na primer, da cvekla (koja je glavni sastavni deo
Brojsovog soka od povra) sadri preveliku koltinu ni-
trata i podstie razvijanje raka! Medutim, taj prirodni
sadraj nitrata, u spoju sa sokovima od celera, argare-
pe i rotkve predstavlja zapravo pravo sredstvo u borbi
protiv raka i leukemije, to je ve bezbroj puta dokaza-
no.
Kako je dolo do takvih izjava? Recimo, mladi naunik
priprema diplomski rad. Jedan deo rezultata njegovih is-
164
165
traivanja dospeva u teleprinter velikih medijskih agenci-
ja. U tampi nastaje uzbuna. Nitrat u cvekli! Ono to je
do jue bilo zdravo, ve danas je, navodno, opasrio po
zdravlje. Evo ta kau injenice; nitrat nije izum naeg
* i
vremena. Nitrat uzimaju sve biljke. Korensko i lisnato bi-
Ije prirodno sadri nitrat. Sam Ijudski organizam stvara
nitrat a i oduvek je naviknut na primanje nitrata spolja.
Opasnost po zdravlje ne dolazi od nitrata, ve od nitrita i
daljih produkata njegovih hemijskih reakcija, koje mogu
nastati u raznim nepovoljnim uslovima. Prirodne koncen-
tracije nitrata ne mogu se uporeivati sa vetaki dodat-
nim nitratom. Vegetarijanci, kojt zbog svog naina ivota
unose posebno velike koliine nitrata, u proseku su
zdraviji od ostalog dela stanovnitva.
Osim toga, nauno je potvreno da se mogue formi-
ranje tetnih materija iz nitrata preko nitrita spreava pri-
sustvom vitamina C. Panika koja nastaje posle onog dip-
lomskog rada je sluajnost. Istraivanje bi isto tako mog-
lo da se odnosi i na zelenu salatu, rotkvice, crnu i beiu
rotkvu i drugo povre koje, delom, po svojoj prirodi ima i
vei sadraj nitrata. Prema tome, ta moemo zakljuiti?
Sok od cvekle je zdrav! Ne dopustite da vas iko obma-
njuje!
166
UDNA MEDICINA
Rudolf Miler (Muller)
Pedeset je godina od kako prouavam medicinu u
svim njenim relacijama, pa ni pored najbolje volje ne mo-
gu da uguim zdrav Ijudskim razum - ni onda kada se on
drzne da osudi svete dogme ortodoksne medicine. To
ne mogu, kada sam uvek iznoda svedok patnji koje su
one izazvale i izazivaju - kako, zbog njih, ogroman broj
Ijudi pati i boluje celog ivota, iako bi - kad bi saznali
pravu istinu o svom zdravstvenom stanju - mogli biti kao
i mi.
Evo malo statistike iz vajcarskog statistikog almana-
ha. Broj lekara se neprestano poveava.
Broj lekara i asistenata u vajcarskoj
1900 = 1.989
1958 = 7.449
1973 = 11.236
Poto tvrdimo da lekari mogu da lee bolesti, a budui
da se njihov broj toliko poveao - a za isto vreme sta-
novnitvo je uveano za oko 60% - zakljuili bismo da
bolesnika vie gotovo ne bi trebalo da bude!
Sa statistikom bismo mogli nastaviti u nedogled. Na
primer, sa podacima o stalnom i rapidnom poveavanju
bro] (i procenata) umrlih od raka, sranih bolesti, arteri-
oskleroze itd.
Gluposti, rei e medicinski strunjaci, vi zaboravljate
da smo zaustavili zarazne bolesti, kao to su boginje,
difterija, tifus itd., tako da ih danas gotovo uopte vie
167
nema.
ime se te bolesti zaustavljaju? Antibioticima, penici-
linskim i drugim hemijskim preparatima koji uklanjaju
specifine simptome bolesti, ali koji, kako danas utvru-
ju napredni naunici, imaju za posledicu optu pod-
lonost bolestima i nastajanje novih bolesti.
Kae dr Aleksander Karel (Alexander Carrel): Godine
ivota koje smo dobili guenjem infektivnih bolesti plaa-
mo fiziolokim (telesnim) raspadom i sporim, bolnim
umiranjem od hroninih bolesti."
Evo i nekoliko pasusa iz izvanredne knjige Food iz
your best medicine" (Hrana je va najbolji lek), od dr
H.G. Bilera (Bieler): Mi danas ne ivimo samo u atom-
skom, ve i u dobu antibiotika! Nema bezopasnog medi-
kamenta, a efekat delovanja tih medikamenata esto da-
je povoda za ozbiljnu zabrinutost. Radi se o posledicama
koje mogu da zadru vrlo daleko u budunost! lako je za
klinika istraivanja izdato mnogo miliona dolara, is-
traivanje dejstva i kasnijih posledica dejstva opasnih
medikamenata jo uvek je u povojima! Lekari su esto
prisiljeni da pacijenta leenog otrovnim medikamentima
snanog dejstva, upotrebom drugih hemijskih preparata
lee od posledica delovanja prethodnih lekova! Osim to-
ga, eksperimenti u laboratorijama pouili su me da sami
bacili ne izazivaju bolesti, nego da su oni samo pratee
pojave bolesti. Oni se pojavljuju kod svih Ijudi, ali se mo-
gu razvijati samo na tlu poremeenih funkcija (kod bo-
lesnih Ijudi)."
Ovo je iskustvo koje autor lanka zastupa ve trideset
godina. Kako bi inae bilo mogue da se Ijudi koji se
stvarno zdravo hrane, nikada niim ne zaraze, ak i ako
intenzivno kontaktiraju sa bolesnim Ijudima?
Dr H.G. Biler pie dalje: ,,U vreme moga rada kao leka-
ra opte prakse, u poslednjih 50 godina, doao sam do
sledea tri zakljuka u vezi sa uzrocima i leenjem boles-
ti:
1. da bacili nisu jedini uzrok bolesti;
2. da je u gotovo svim sluajevima davanje medika-
menata u leenju bolesnika ima i tetno dejstvo.
Medikamenti veoma esto imaju ozbiljna sporedna
dejstva, ponekad izazivajui nove bolesti;
3. bolesti se mogu leiti pravilnom upotrebom odgo-
varajue hrane.
Ove tvrdnje mogu imati zbunjujue jednostavan pri-
zvuk, ali sam do njih doao u okviru intenzivnog rada na
jednom vrlo sloenom podruju: koloidna hemija i hemij-
sko ponaanje lezda s unutranjim luenjem."
Dr Biler potom citira jednog naprednog naunika, dr
O.W. Holmsa (Holmes), koji se ne ustruava da kae:
Uveren sam da bi oveanstvo bilo blagosloveno kad bi
celokupna materia medica", kako je danas poznajemo,
potonula na dno mora. Dodue, bilo bi to katastrofa za
ribe!"
Kvalitetu ishrane se u zvaninoj medicini ne pridaje ni-
kakav znaaj. Istraiva Mek Kerison (McCarrisson)
kae: ivimo u vremenu velikih naunih dostignua na
svim podrujima medicine, a ipak je sve vie bolesnih,
sve vie bolesti, sve vie bolnica, sve vie medikamena-
ta, pa se pitamo, zar iz tog gliba nema izlaza? Taj izlaz
pokazao nam je dr Birher (Bircher)!
Ne moemo se osloboditi utiska da dananje ove-
anstvo lek za svoje bolesti oekuje iskljuivo od
tehnike i hemijsko-farmaceutskih proizvoda. Fatal-
na posledica toga je da se danas ve otvoreno
tvrdi da je 50% svih bolesnih stanja - jatrogeno, tj.
izazvano neodgovarajuim medicinskim tretma-
nom. - Dr Georg Meinecke.
Da bi se izbegli nesporazumi, izriito emo naglasi-
ti da nauka o leenju prirodnim putem uvek za se-
be tvrdi da moe da lei svaku bolest, ali ne i sva-
168 169
kog bolesnika. To, uostalom, ne moe danas ni
zvanina kolska medicina!
BROJSOVA TOTALNA
TERAPIJA"
Pismo jednog itaoca bazelskom listu Tagblat",
22. 8. 1979:
Gladovanje je poznato kao operacija bez skalpela.
Pravilno se postavljajui, njime se mogu postii prava
uda. Meutim, u trenutku kad neko poinje gladovanje,
ivotna snaga ne sme biti ve skrhana. Za gladovanje su
potrebne izvesne psihike rezerve i duevna snaga, to
se naroito odnosi na metod koji preporuuje Rudolf
Brojs. Pacijent oboleo od raka plua zbog preteranog
puenja teko da e moi sa uspehom da primeni tu te-
rapiju. Ako je prisutna elja da oekivani uspeh bude tra-
jan, najveu moguu panju valja posvetiti rehabilitaciji.
Neizbeno je potovanje naina ivota koji je u skladu s
prirodnim zakonima. Na kraju, kada govorimo o gladova-
nju (postu), mi govorimo o promeni celog oveka.
Nikada nee biti uspeha u pokuaju leenja raka i dru-
gih bolesti civilizacije, bilo to uz pomo hemijskih ili pri-
rodnih preparata, ako najpre ne odstranimo uzroke. Ti
uzroci lee u naem dananjem protivprirodnom nainu
ivota, preteno u ishrani. S jedne strane preobilno kon-
zumiranje praznih kalorija (eeri), a s druge, preterane
koliine belanevina u ishrani, pie i alkohol vode
ka nevienom haosu u metabolizmu, pa na kraju i do na-
stajanja raka. Primarni zadatak nae medicine bio bi da u
ovakvoj situaciji odigra ulogu prosvetitelja, upuujui na
pravi put. Ipak, stvarni uspesi mogui su samo onda ako
u tom pogledu bolnice krenu novim putevima.
Za kompletnu "totalnu terapiju" od 42 dana za jed-
nog pacijenta treba izdvojiti ekvivalent od proseno
1500-1800 austrijskih ilinga (za one koji sokove i ajeve
nabavljaju u inostranstvu} Sok se, dodue, moe pripre-
matii u domaoj reiji, ali iskljuivo od pouzdano istog
(organski gajenog povra, bez vetakih ubriva, pesti-
cida, insekticida itd. I ovde se mora pokazati karakter.
Ako se takvo povre ili hrana mogu nai, ne moemo re-
i: pa nisam to mogao nai; ko to ve moe na naim pi-
jacama..." Ako uopte elimo uspeh, onda ili potpuna
disciplina i doslednost u primeni svih uputstava ili ne
oekivati uspeh i ne upirati prst ni na koga i ni u ta.
Sokove i ajeve,kao to je ve reeno, svako moe da
nabaviu Austriji, vajcarskoj i SR Nemakoj, u prodavni-
cama Reformhaus", supermarketima i apotekama, a
deo ajeva i u naim biljnim apotekama. Nazivi ajeva na
odgovarajuim jezicima odtampani su u indeksu na kra-
ju knjige.
U naoj zemlji se sokovi i neki ajevi nigde ne mogu
poruiti, naroito ne pouzeem, tako da je svaki potenci-
jalni korisnik totalne terapije" upuen na kupovanje u
jednoj od pomenutih susednih zemalja. *
* Svi, ili pojedini, ajevi za Brojsovu terapiju od nedavno se
mogu dobiti (i pouzeem) u biljnoj apoteci GODILAK"
u Novom Sadu. Telefon (021) 623-771
171
170
Jo dva pisma zahvalnih pacijenata
Silvia Martina, CH-6014 Littau, 27. 2. 1977.
Osam godina sam patila od Hokinove bolesti, da bi
mi lekari na kraju, januara 1977. godine dali ansu ivota
jo do sredine aprila. O Vaoj metodi, gospodine Brojs,
sluajno sam itala u tampi. Po Vaoj preporuci odmah
sam poela da primenjujem terapiju. etiri sedmice sam
se svega strogo pridravala, a onda otila na analizu krvi,
lekaru koji se Ijutio na mene to sam prestala da troim
medikamente. Posle obavljene analize lekar je izaao,
stisnuo mi ruku da mi estita, jer mi je krv tako dobra, da
ne moe biti bolja; da sam za tri nedelje dobila 20% vie
krvi, tako dobre, da ne moe a da mi ne preporui da ta-
ko dalje nastavim. U poslednjih ftekoliko godina nisam se
ovako dobro oseala. Danas posle terapije i dalje pijem
po jednu au soka od povra i aja od alfije.
(6. 9. 1987):
Danas, posle pet godina, jo uvek se izvanredno ose-
am; lekari su i dalje u udu. Moj lekar opte prakse po-
tvrdio je ovih dana da sam jedina bolesnica od Hokino-
ve bolesti za koju zna da ju je preivela.
W a
Janko Struhar, Erdevik, avgusta 1986.
Februara 1986. godine kod moje majke utvrdeno je da
boluje od raka na debelom crevu, dijagnoza Neo.Rec-
ti". Operacija nije dolazila u obzir, jer je tumor zahvatio
veliki deo debelog creva. Kako su nam lekari obrazloili,
bio bi to vei rizik za lekara nego uspeh same operacije.
172
Kau da su jedino mogli da izvedu vetaki zavretak
debelog creva. Poto crevo jo nije bilo potpuno zatvo-
reno. Nismo pristali na operaciju. Krajem marta iz Austrije
doneli smo sokove Breuss-Gemsesaft", u originalnom
pakovanju od 500 ml. ajeve smo nabavili delimino u
Jugoslaviji a delom u Austriji.
30. marta maika je poela sa primenom totalne tera-
pije", drei se strogo uputstava, tako da danas ivi sas-
vim normalno. Tokom terapije izgubila je oko 12 kilogra-
ma, to je ubrzo poela nadoknaivati i sada je nadokna-
dila oko devet kilograma. Stolica je spontana, i jo uvek
izbacuje komade tumora. O ishrani vodi rauna, pa se
vrlo dobro osea. Njoj je danas 65 godina. Ona ivi nor-
malno, bez nekadanjih nesnosnih bolova, utekavi od
strane smrti koja bi sigurno nastupila da nije bilo ove
knjige i Brojsove totalne terapije". Mnogi bolesnici kod
kojih je ustanovljena ista dijagnoza, nakon operacije
otili su zauvek u neizdrivim i stranim mukama.
ADRESE ZA BEZBOLNO
NAMETANJE KIME
- sve u Austriji -
1. Dr.med. Judith Hentschel-Winkler, biologische Me-
dizin 1130 Wien Jagdschl ossgasse 40/2/1 T.
0222/84 29 29
*2. Ulf Weber, Heilmasseur, 5582 St. Michael, Lungau
/Salzburg, T. 06477/219
3. Franz Sporrer, Heilmasseur, 5020 Salzburg, T.
06222/50634
173
*4. Norbert Pfretscher, 6020 Innsbruck, Framsweg 44,
T. 05222/62 04 42
*5. Inge Hollenstein, 6890 Lustenau a.Rh., Kapellenstr.
9, T. 05577/29 2 03
6. Dr.med Erich Vonplon, praktischer Arzt, 6700 Blu-
denz, Untersteinstr. 22a, T. 05552/38 70
7. Dr.med. Max Gruber, praktischer Arzt, 6020 In-
nsbruck, Canisiusweg 121a, T. 05552/64 40 0
8. Dr. Urlike Gruber, Zahnarztin, 6020 Innsbruck, An-
dechstr. 44, T. 05552/4421 1
.9. Dr. Peter Neusiedler, Psychotherapeut, 2753 Pis-
ting Kuhweg 8, T. 02633/26 14
10. Elisabeth Schussnig, Heilmasseurin, 8684 Spittal
a.Sg.
11. Friedrich Holzer, Kneippkuranstalt, 8623 Aflenz, T.
03861/2676
12. Ernst Kronawetter, Heilmasseur, 2873 Freistritz,
Schubertsiedlung 159
13. Anton Mathis, Heilmasseur, 6800 Feldirch, Churer-
tor 6, T. 05522/55 02
M4. Walter Berchtold, 6867 Schwarzenberg, Hofegg
601, T. 05512/28 4 42
H5. Josef Winsauer, 6850 Dornbirn, Salzmann 3, T.
05572/66 01 24 od 7.00 do 8.30
116. Hubert Burtscher, 6700 Bludenz, Siedlerweg 10, T.
05552/63 40 4
17. Leopold Kleinhappl, 8020 Graz, Karlauergurtel
5/8/51
* zvezdicom su oznaeni najiskusniji strunjaci
Dodatak pripremio izdava u saradnji sa auto-
rom knjige.
174