Geothermal Energy Geotermalna energija

Energija zemlje - Geotermalna energija

Geotermalna energija je svuda ispod nas. Negde je lako dostupna ili sama izlazi na povrinu zemlje u obliku tople vode ili pare, a negde je na velikoj dubini i praktino nedostupna. Istraivanja su pokazala da Srbija ima znaajne mogunosti za korienje geotermalne energije i da u budunosti treba planirati njeno vee uee u energetskom bilansu. Postojei rezultati pokazuju da bi se sa intenzivnim programom razvoja geotermalnih resursa mogao do 2015te godine da postigne nivo zamene od najmanje 500.000 tona uvoznih tenih goriva godinje. Geotermalna energija u Srbiji se simbolino koristi, smo sa 86 MW, iako po geotermalnom potencijalu spada u bogatije zemlje. Njeno korienje i eksploatacija moraju postati intenzivniji jer na to primoravaju sledei faktori: tenzije naftnoenergetske neravnotee, neminovna tranzicija na trinu ekonomiju, stalni porast deficita fosilnih i nuklearnih goriva, pogoravanje ekoloke situacije i porast trokova za zatitu okoline. Najvei znaaj za Srbiju imae direktno korienje geotermalne energije za grejanje i toplifikaciju ruralnih i urbanih naselja i razvoj agrara i turizma.

Geotermalni resursi
Poto se zemljina kora sastoji najveim delom od stena, vode i magme, to je geotermalna toplota esek povrinskog sloja zemlje akumulirana u njima. Hidrogeotermalna energija sadrana je u podzemnim vodama ija je temperatura vea od 10C. Petrogeotermalna energija je akumulirana u suvim stenama ispod dubine na kojoj je njihova temperatura proseno oko 10C. Magmotermalna energija je energija sadrana u magmi u unutranjosti zemljine kore. Sadraji geotermalne toplote u dostupnom delu zemljine kore, koji sa savremenim tehnologijama dubokog buenja iznose do 7 km dubine, nisu ravnomerni u odnosu na geografski poloaj pojedinih podruja. Ako su koncentracije ili akumulacije geotermalne toplote takve da se ona iz njih moe racionalno eksploatisati i koristiti kao energetski izvor komparativan sa drugim konvencionalnim izvorima energije u sadanjem ili nekom buduem vremenu, onda takve akumulacije predstavljaju nalazita geotermalne energije. Prema tome, u zemljinoj kori postoje nalazita termalnih voda i vodene pare, nalazita toplih i vrelih stena i nalazita magme.

Energetski potencijal geotermalnih resursa Srbije

Geotermalne karakteristike teritorije Srbije su veoma interesantne. To je posledica povoljnog geolokog sastava terena i povoljnih hidrolokih i geotermalnih karakteristika terena. Gustina geotermalnog toka je glavni parametar na osnovu kojeg se procenjuje geotermali potencijal nekog podruja. On predstavlja koliinu geotermalne toplote koja svakog sekunda kroz povrinu od 1 m2 dolazi iz Zemljine unutranjosti do njene povrine. Na najveem delu teritorije Srbije gustina geotermalnog toplotnog toka je vea od njegove prosene vrednosti za kontinentalni deo Evrope, koja iznosi oko 60 mW/m2. Najvee vrednosti od preko 100 mW/m 2 su u Panonskom basenu, centralnom delu june Srbije i u centralnoj Srbiji. Na teritoriji Srbije van Panonskog basena nalazi se 160 prirodnih izvora geotermalnih voda sa temperaturom veom od 15C. Najveu temperaturu od njih imaju vode izvora u Vranjskoj Banji (96C), zatim u Joanikoj Banji (78C), Sijerinskoj Banji (72C) itd. Ukupna izdanost svih prirodnih geotermalnih izvora je oko 4.000 l/s. Pema sadanjim saznanjima na teritoriji Srbije postoji 60 nalazita geotermalnih voda sa temperaturom veom od 15C do dubine od 3000 m. Ukupna koliina toplote koja se nalazi akumulirana u nalazitima geotermalnih voda u Srbiji do dubine od 3 km, oko dva puta je vea od ekvivalentne toplotne energije koja bi se mogla dobiti sagorevanjem svih vrsta ugljeva iz svih njihovih nalazita u Srbiji. Izdanost 62 vetaka geotermalna izvora, tj. geotermalne buotine, na podruju Vojvodine je oko 550 l/s, a toplotna snaga oko 50 MW, a na ostalom delu Srbije iz 48 buotina 108 MW. Na teritoriji Srbije pored povoljnih mogunosti za eksploataciju toplotne energije i ostalih geotermalnih resursa iz geotermalnih voda, postoje i povoljne mogunosti za eksploataciju geotermalne energije iz suvih" stena, tj. stena koje ne sadre slobodnu podzemnu vodu. U tom sluaju voda se upumpava u podzemne tople stene gde se zagreva. Ispumpavanjem tako zagrejane vode ostvaren je prenos energije iz toplih stena. Eksploatacija energije iz ovog resursa nee poeti u dogledno vreme kada se uzme u obzir i trenutno minimalno koricenje prirodnih izvorita tople i lekovite vode mada su u svetu razvijene i tehnologije za tu primenu. U Srbiji se koristi samo geotermalna energija iz geotermalnih-mineralnih voda, uglavnom na tradicionalan nain, najvie u balneoloke i sportsko-rekreativne svrhe. Koricenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe je u poetnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijal geotermalnih resursa. U Vojvodini se energetsko koricenje geotermalnih voda vri poev od 1981. godine. Za te svrhe slue 23 buotine. Vode iz dve buotine koriste se za proizvodnju povra u staklenicima. Tri buotine koriste se u stoarstvu za grejanje farmi za uzgoj svinja, dve u fabrikama koe i tekstila u proizvodnom procesu, tri za zagrevanje poslovnih prostorija, a vode iz trinaest buotina koriste se u banjskim i sportsko-rekreativnim i turistikim centrima. Ukupna toplotna snaga svih ovih buotina je 24 MW. Van Panonskog basena, odnosno van Vojvodine, geotermalne vode se koriste za grejanje na nekoliko lokaliteta. Ovo koricenje za te svrhe je zapoelo pre etrdeset godina u Vranjskoj Banji. Tu se geotermalnom

vodom danas zagreva staklenik za proizvodnju cvea, ivinarska farma, jedna industrijska tekstilna hala i prostorije banjskog rehabilitacionog centra. Veliki hotelski i rehabilitacioni centar sa plivakim bazenom zagreva se u Kurumlijskoj Banji. U Nikoj Banji izgraen je sistem za grejanje hotelsko-turistikog i rehabilitacionog centra sa toplotnim pumpama snage 5 MW, koji koristi otpadne" termalne vode temperature 25C, koji je najvei u JI Evropi. Na isti nain, t.j. sa toplotnim pumpama, koriste se geotermalne vode sa temperaturom od 30C u Prolom Banji. Ukupna instalisana snaga na svim lokacijama gde se vri direktno koricenje geotermalnih - mineralnih voda je oko 74 MW, a sa toplotnim pumpama jo 12 MW. Prema sadanjem stanju poznavanja geotermalnih resursa, najbogatiji a samim tim i najznaajniji hidrogeotermalni resursi nalaze se na podruju Mave, zatim na podruju Vranjske Banje i Joanike Banje. Ako se uzmu u obzir i ogromne mogunosti eksploatacije geotermalnih resursa sa malih dubina pomou geotermalnih pumpi na teritoriji skoro cele Srbije u strategiji razvoja energetike geotermalna energija treba da dobije i odgovarajui tretman ravnopravan sa ostalim energentima. Toplotna pumpa je ureaj koji omoguava da se toplotna energija iz jednog prostora prenese u drugi prostor. Friider je najoigledniji primer upotrebe toplotne pumpe u kom se toplota iz njegove unutranjosti prenosi u spoljanju sredinu. Toplotne pumpe se danas masovno koriste za grejanje ili hlaenje u ureajima za klimatizaciju. U reimu grejanja toplota iz spoljanjeg vazduha prebacuje se u grejanu prostoriju. Toplotna pumpa za proces prenoenja toplotne energije koristi elektrinu energiju. U zavisnosti od raznih uslova postie se koeficijent korisnog dejstva od 2:1 do 5:1. To znai da se troenjem, na primer, 1 kWh elektrine energije za pokretanje ventilatora i kompresora u toplotnoj pumpi moe izvriti prenos i do 5 kWh toplotne energije. Najpovoljniji rezultati postiu se koricenjem podzemnih voda pogotovo ako su one na temperaturi od 10 do 30C kada nisu pogodne za direktno zagrevanje. Tako se koricenjem kaskadnog metoda toplota geotermalnih voda koristi prvo tamo gde je potrebnija via temperatura a posle se pomou toplotnih pumpi iskoristi i ona toplota koja bi inae otila sa neupotrebljivom vodom. Pozitivan ekonomski uticaj koricenja geotermalne energije u Srbiji Korienje geotermalne energije i njenih resursa u Srbiji veoma je malo u odnosu na geotermalni potencijal. Na prvi pogled razlozi takvog stanja su nerazumljivi, pogotovo kada se uzme u obzir da su pojedini geotermalni lokaliteti meu najboljim u Evropi i da je razvoj geotermalne tehnologije u Srbiji, poeo u isto vreme kao i u zemljama u kojima je danas geotermalna tehnologija na najviem stepenu razvoja. Smetnje koje su dovele do ovakvog stanja mogu se prevazii samo pomou nove jasno definisane, operativne, a ne deklarativne dravne strategije, sa obezbeenim instrumentima za njenu efikasnost. Sa relativno malim investicionim ulaganjima, u odnosu na ulaganja u klasine ekoloki nepovoljne uvozne i domae energente (nafta, gas, ugalj), ija eksploatacija i koricenje stvara ogromne skrivene trokove, geotermalna energija moe za desetak godina, tj. do 2015-te godine da pokrije 10% toplotne potronje. To su realni ciljevi prema iskustvima zemalja koje su imale ili imaju pravilan geotermalni razvoj. Istorijska energetska iskustva nam kazuju da razvoj novog energetskog resursa ne moe da se obezbedi bez sistema zakonskih i finansijskih mera za dugoroan privilegovan tretman. Trokovi razvoja sopstvenih energetskih resursa, pogotovo novih" ili takozvanih obnovljivih", ekoloki istih, meu kojima je i geotermalna energija, moraju se obezbediti od strane drave odgovarajuim zakonskim i poreskim merama. Ova istina mora da zaivi, jer je u interesu drave i u skladu je sa konceptom odrivog razvoja (ekoloke takse i razvojni fondovi). Jo jedna od prepreka uvoenju u razvoj geotermalne tehnologije i ostalih obnovljivih izvora energije je odsustvo realnih informacija o konkurentnosti ovog energetskog izvora u odnosu na fosilna goriva ili nuklearnu energiju. Aktivnosti na uvoenju koricenja geotermalne energije u Srbiji u poslednjih 30 godina bile su sa veoma ogranienim uspehom. Iako je dananje ekonomsko stanje teko, ono nudi najbolje anse da se promeni situacija. Srbija ima veliku potrebu i sve preduslove, uprkos brojnim smetnjama, da ubrzano razvija geotermalnu tehnologiju. Razvoj geotermalnih resursa i geotermalne tehnologije treba da postane primarni interes zemlje. Sa ekonomske take gledita i sa take gledita u vezi zatite ivotne okoline, domai isti energetski resursi u stanju su da se inkorporiraju u dravnu ekonomiju zato to nude prednosti koje ne mogu da ponude drugi energetski resursi. U svetu je dokazano da je geotermalna energija konkurentan energetski izvor u odnosu na neke druge mogue, svuda gde je na raspolaganju i gde je njena implementacija i eksploatacija podesno organizovana.