NEVERBALNA KOMUNIKACIJA UVOD Pod neverbalnom komunikacijom se podrazumevaju sva namerna ili nenamerna znaenja koja nemaju oblik

verbalnog komuniciranja, a tu su najee pogled, izraz lica,govor tela, gestovi, paralingvistika...Kao sto verbalna komunikacija poseduje sopstvene gramatike strukture, tako i neverbalna komunikacija ima svoj oblik, funkciju i znaenje sa razliitim varijacijama koje su kulturno determinisane. Neverbalna komunikacija je najveim delom nesvesna. Ljudi njome izraavaju svoje emocije. Oko 93% utisaka se formira na bazi neverbalnog a samo 7 % na bazi verbalnog komuniciranja. Neverbalni znakovi imaju mnogo funkcija u komunikaciji. Prema Argalju, neverbalno ponaanje se prvenstveno koristi za: Izraavanje emocija (kada su nam ooi suene, usne stisnute u tanku ravu crtu kada smo ljuti...) Otkrivanje stavova (na primer kada nam se neko svedja, mi se smeimo, tada imamo pojaan kontakt oima, a kada nam se neko ne svidje, u tom sluaju izbegavamo poglede, govorimo dubokim glasom...) Odraavanje osobina linosti (kada kaemo da smo otvorena osoba-tada govorimo energinim glasom) Regulisanje verbalne komunikacije (sputamo glas i odvraamo pogled dok zavravamo reenicu..) Obliki neverbalne komunikacije se obino pojedinano prouavaju radi lakeg razumevanja, iako se oni u svakodnevnom ivotu pojavljaju istovremeno. Potoji 5 razliitih kategorija neverbalnih kodova: Gledanje Ekspresija lica Govor tela Paralingvistika Proksemika GLEDANJE Gledanje posle rei ima najmonije sredstvo komunikacije koje ovek koristi. Mo oiju je najvea u neposrednom uzajamnom pogledu kada se dvoje ljudi gledaju u oi. Kontakt oima moe biti dugotrajan ili kratkotrajan, direktan ili indirektan, isprekidan ili neprekidan. Veina pravila one gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt oima ostvaruje, mada postoje univerzalna pravila koja imaju slinu primenu u bilo kom kontekstu, vremenu i svuda na svetu. Prema Veinrajtu postoje glavna pravila gledanja: Previe kontakta oima se obino smatra komuniciranjem superiornosti, manjkom potovanja, pretnjom ili preteim stavom Premalo kontakta oima se interpretira kao nedostatak pranje, nepristojnost, neiskrenost, stidljivost... Povlaenje kontakta oima tako to se spusti pogled obino se tumai kao signal podredjenosti

 Osoba e esto gledati u drugu osobu: kada ih smeste daleko jedno od drugog; kada rspravljaju o optenim i lakim temama; kada je jedan osoba zainteresovana za drugu osobu; kada pokuava da domirila ili utie na drugu osobu... Osoba e veoma malo gledati u drugu osobu iz sledeih razloga: kada ih postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju line i teke teme; kad se osobi ne dopada oan druga... Ljudi e efikasnije komunicirati jedni s drugima ako njihova interakcija sadri onoliko kontakata oima koliko oboje smatraju prikladnim situaciji u kojoj se nalaze. Takodje Veinrajt smatra da su osnovne funkcije gledanja: traenje informacija; iskazivanje panje i interesovanja; traenje i kontrolisanje interakcije; dominiranje, pretnja iuticaj na druge; povratna informacija. Traenje informacija se odnosi na prepoznavanje da li neko govori istinu, da li se nekome svidjamo ili ne, da li druga osoba obraa panju na ono to govori... Iskazivanje panje i interesovanja se pokazuje slojevito: im nekog pogledamo postaje mu jasno da je zadobio nau panju , ako ga gledamo due od dve sekunde zakljuie da je zadobio nae interesovanje. Traenje i kontrolisanje interakcije se uspostavlja pogledom pa kontakt oima igra presudnu ulogu u sinhronizovanju onoga to se deava izmedju dvoje ljudi. Dominiranje, pretnja i uticanje na druge iskazuju se dugim i neisprekidanim pogledom. Povratna informacija ili pruanje prilike za reakciju i kritiku onih koji sluaju dok govorimo se odnosi na to da govornike treba ubediti da ostali sluaju, a sluaoci trebaju osetiti da se njihova panja ceni i da govornici govore njima. Otkrivanje stavova se esto deava kroz voljno pruanje prilike za kontakt oima. Ljudi koji se dopadaju jedni drugima esto se uputaju u kontakt oima, za razliku od onih koji se ne podnose. EKSPRESIJA LICA Ekspresija lica slui za prenos emocija, stavova i namera, definie na identitet i utie na na odnos s drugima. Lice je prvi deo osobe koji gledamo pa sudimo o celokupnoj linosti donosimo na osnovu njega.Osnovni utisak se stie uoavanjem ekspresije lica to doprinosi boljem razumevanju sagovornika. Iskustvo pokazuje da su otvorena, prijateljska, nasmeena lica, privlanija od zatvorenih, natmurenih i nepokretnih lica. Prijateljsko lice pokazuje elju za razumevanjem i podravanjem drugih; izrazom lica se nagovetava slaganje ili neslaganje, razumevanje ili nerazumevanje. Utvrdjeno je da miii lica naine hiljade pokreta dok govorimo, gledamo,smejemo se, plaemo...Na nekim licima se moe videti sve: emocije i misli, raspoloenje i stanje duha. Crte lica koje obino doprinose privlanosti su: pravilne, simetrine crte lica, visoko elo, lep ten, jasne oi, lepo oiana i oeljana kosa... Licem izraavamo sedam temeljnih emocija: srea, iznenadjenje, strah, tuga, ljutnja, gadjenje i interesovanje. Na razliitim delovima lica istraivai su pronali razliite emocije: u oima-strah i tugu; na obrazima i u oima-srecu; na elu, u oima i na pokretima usana iznenadjenje; iz slike celog tela ljutnju. GOVOR TELA

Govor tela obuhvata veliki broj razliitih signala. Sama pojava i gradja tela, njegov poloaj, gestovi i pokreti pojedinih delova tela govore vie nego izrazi lica i zato ga je tee otkriti. Ljude prema obliku tela uobiajeno delimo na: Ektomorfe (maave i koate) Mezomorfe (miiave) Endomorfe (debele) Na osnovu gradje ovekovog tela, prema Argajlu, skloni smo da ektomorfe smatramo mirnim i napetim, mezomorfe nezavisnim i avanturistima i endomorfe toplim, privlanim i zavisnim. Odea je jedan od vanijih faktora isticanja i skrivanja pojedinih delova tela. Odea moe biti kategorisana na vie naina, ali jedan od osnovnih je da li je formalna ili neformalna. Formalna odea je vie zastupljena na poslu, a neformalna u slobodnom vremenu. Najfunkcionalnija poslovna odea bez obzira na posao koji se obavlja je klasina odea. Ta vrsta odee se ogleda u kroju i boji, vrsti i izboru materijala, obui, tanama,kravatama i ukrasima. Za poslovne mukarce se preporuuju odela teget, plave, uto-smedje i sve nijanse sive boje. Za poslovne ene se preporuuju: crna, braon, plava kao teget,i sve nijanse sive boje. Dranje tela Dranje tela je neraskidivo povezana sa gestovima i s njima ini integralnu celinu. Postoje tri osnovne vrste dranja tela: stajanje, sedenje i leanje. Dranje tela moe otkriti status u komunikaciji. Oni sa visokim satusom imaju uspravno dranje i podignutu glavu, a oni na niskim statusom izraavaju svoju poniznost i pokornost , stegnutim ramenima i zatvorenim pokretima. Gestovi i pokreti tela Pokreti tela se izraavaju usavravanjem gestova i pokreta glave i tela, pa ovu vrstu neverbalne komunikacije pojedini autori zovu kinestetikom komunikacijom. Gestovi nam dozvoljavaju stepen izraajnosti i suptilnosti koja je nemogue sa ostalim aspektima neverbalne komunikacije. Majkl Argajl je predloio 5 funkcija koje gestovi mogu da obavljaju, a to su: Ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom Obiajni znaci i znakovni jezici Pokreti koji mogu da izraze emocije Pokreti koji izraavaju linost Pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima Pol Ekman i Volas Frizen takodje smatraju da postoji 5 kategorija gestova: Amblemi (pokreti koji zamenjuju rei) Ilustratori (pokreti koji prate odnosno dopunjuju govor) Regulatori (pokreti koji pospeuju promenu u ulozi govornika ili sluaoca) Adapteri (pokreti koji ukazuju na emocionalno stanje oveka) Pokazivai afekta (pokreti koji direktnije izraavaju emocije) Pokreti glavom

Klimanje glavom je najznaajniji pokret kojim pokazujemo da li se s neijim stavom ili razmiljanjem slaemo ili ne slaemo pa to potvrdjujemo ili odbacujemo. Pokreti ruku Pokreti rukom, ekom, prstima su pokreti koji se nesvesno ili svesno ine u verbalnoj komunikaciji, informisanju i objanjavanju. Gestovi kao to je lupanje rukom po stolu, esto prekrtene ruke,vrtenje paleva su po Morisu znaci barijere. Oni ometaju komunikaciju, podiu nevidljivi zid izmedju uesnika, ali mogu znaiti i gestove odbrane i vid napetosti. Psiholozi posebno izdvajaju manuelnu gestikulaciju i objanjavaju znaenje pokreta rukom, akom, prstima, obema rukama. Tako se istie da: Dlanovi okrenuti na gore oznaavaju da je sagovornik speman i otvoren za razgovor Dlanovi okrenuti na dole znae zatvaranje, odbijanje dijaloga Takviranje akom ili akama znai potenciranje i naglaavanje odredjene rei ake pkrenute dlanovima jedan naspram drugog predstavljaju signal razmiljanja Polu savijena aka dlanom prema drugima znai upuivanje na sebe Dlan okrenut prema sagovorniku sa poluisruenom rukom u laktu znai zaustavljavnje sagovornika PARALINGVISTIKA Paralingvistika je oblik neverbalne komunikacije koji se bavi nainom na koji je nestp reeno. To je u stvari sistem neverbalnih znakova koji prati verbalnu komunikaciju, kao to ju: intonacija, ton, tempo, jaina i ritam glasa, uzvici, jezike potapalice, naglaavanje odredjenih rei... Glas je izuzen instrument zato to otkriva na pol, godine, poreklo, nivo obrazobanja, emocionalno stanje. Intonacija se odnosi na visinu glasa to omoguava da prepoznamo da li je poruka saoptena u formi pitanja ili izjave Ton glasa reflektuje uzbudjenje, emocije i raspoloenje. Ton na kome se preteno odvija govor je srednji ton; kod ena: alt, mezosopran i sopran, kod mukaraca: bas, bariton i tenor. Intenzitet galsa je povezan sa tonom. Intenzitet moe prenositi razliita znaenja: tih glas prenosti prisnost, privatnost i prijateljstvo, a jak slubenost i autoritativnost. Boja glasa je prirodno data, uslovljena polom i fiziolokim karakteristikama oveka. Visina glasa zavisi od prirode i temperamenta osobe, njenog vaspitanja, odnosa prema sagovorniku i trenutnog raspoloenja. Za dobre glasove kaemo da su: prijatni, blagi, puni, harmonini, topli,duboki, normalni, neni,zanimljivi.... Za loe glasovekaemo da su: hrapavi, kretavi, piskavi, promukli,grubi, ciavi,otri,slabani, loi, neprijatni... Tempo govora izraava se najee beojem izgovorenih slogova u sekundi. Tri osnovne kategorije tempa su: lagan ili spor, srednji i brzi. Optimalan tempo govora je 4-7 slogova u sekundi. Brzina govora zavisi od spoljanjih i unutranjih faktora.

Vokalna buka pomae u komunikaciji pri izraavanju stavova i emocija Korienje pauze-ona moe predstavljati kratak prekid glasa da bismo ukazali na granice i odnose izmedju delova reenice to je slino intonaciji. Druga funkcija moe predstavljati privremenu likalnu neaktivnost pa na taj nain prenosimo neizvesnost, oklevanje, napetost... Po Bananjinu pauza moe biti: Logika ili pauza razganienja-razdvaja misaone veline i doprinosi pravilnom raumevanju izraenog Psihika-prenosi odrejdeno psihiko stanje govornika Ritmika-pauza vezana za stil i rimu Tehnika-kada nastaje kao rezultat respiratornih mogunosti komunikatora PODELA NEVERBALNE KOMUNIKACIJE Neverbalni komunikacioni znakovi mogu se podeliti na paralingvistike i ekstralingvistike. Pod paralingvistikim neverbalnim znakovima podrazumevaju se propratne glasovne odlike govornog izraavanja. To nisu pravi govorni znaci kao to su rei govora, nego dodatne karakteristike pri izgovaranju rei i reenica. Npr. razlike u brzini, intenzitetu, ritmu izgovaranja, i razlike u visini. Od njih zavisi naglaavanje delova rei i rei u reenici. Dugo izgovaranje rei grad znai vee mesto, a kratko izgovorena ista re oznaava vrstu padavine. Ovakve vrste rei se nazivaju homonimima. Paralingvistiki znaci govoru uvek daju izraajnost i ivost, a mogu da doprinesu potpunijem izraavanju i boljem razumevanju znaenja izgovorenog iskaza. Bez njih bi on bio jednolian, monoton a esto i manje razumljiv. Ekstralingvistiki komunikacioni znaci su znaci koji nisu sastavljenih ni od osnovnih ni od propratnih glasovnih drai. Oni se drugaije nazivaju jezike zamene. U njih spadaju skautski jezik, zatim, pokreti koji se koriste u pantomimi, baletu kao i umetnikom komuniciranju, neverbalni govor vatrogasaca, ronilaca, voditelja na aukcijama, reisera, aerodromskih signalizatora, kosmonauta, rukovodilaca kranovima i slinih profesija iji pripadnici, zbog specifinih uslova u kojima se obavljaju, ne mogu da koriste usmeni govor. Dele se na dve velike skupine kinezike i proksemike komunikacione znakove. Pod kinezikim znakovima podrazumevamo mimiku, gestikulaciju, pokrete lica i tela. Istraivanja psihologa pokazuju da Finac u razgovoru za jedan minut napravi jedan gest, Italijan 80, Francuz 120, a Meksikanac 170. Ovi podaci sasvim su u skladu sa stereotipima koje imamo o temperamentu pomenutih nacija. Naravno, re je o prosenim vrednostima, jer je upotreba gestova kod svakog pojedinca specifina. Proksemiki ili prostorni znakovi podrazumevaju prostorne odnose meu uesnicima u komunikaciji. Tri znaajna aspekta prostornih odnosa su fizika blizina, raspored u prostoru i teritorijalno ponaanje.