NERVNA REGULACIJA

Doc. dr Miroslav Savi Institut za farmakologiju Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu

Neuroanatomski supstrat svesti

1. 2. 3. 4. Nije poznat Lociran je u limbikom sistemu Lociran je u kori velikog mozga Lociran je u retikularnom aktivacijskom sistemu

2003 Paul C. Lauterbur, Sir Peter Mansfield 2002 Sydney Brenner, H. Robert Horvitz, John E. Sulston 2001 Leland H. Hartwell, Tim Hunt, Sir Paul Nurse

NE

MODA DA

2000 Arvid Carlsson, Paul Greengard, Eric R. Kandel 1999 Gnter Blobel 1998 Robert F. Furchgott, Louis J. Ignarro, Ferid Murad 1997 Stanley B. Prusiner 1996 Peter C. Doherty, Rolf M. Zinkernagel 1995 Edward B. Lewis, Christiane Nsslein-Volhard, Eric F. Wieschaus 1994 Alfred G. Gilman, Martin Rodbell 1993 Richard J. Roberts, Phillip A. Sharp 1992 Edmond H. Fischer, Edwin G. Krebs 1991 Erwin Neher, Bert Sakmann 1990 Joseph E. Murray, E. Donnall Thomas 1989 J. Michael Bishop, Harold E. Varmus 1988 Sir James W. Black, Gertrude B. Elion, George H. Hitchings 1987 Susumu Tonegawa

Laureati Nobelove nagrade iz Fiziologije ili medicine

Arvid Carlsson

Paul Greengard

Eric R. Kandel

1986 Stanley Cohen, Rita Levi-Montalcini 1985 Michael S. Brown, Joseph L. Goldstein

If the human brain were so simple that we could understand it, we would be so simple that we couldn't.

Emerson M. Pugh (prema citatu George E. Pugha, Emersonovog sina, u: G.E. Pugh, The Biological Origin of Human Values, 1977, p. 154)

U bazalnim uslovima, brzina rada srca

1. Ne zavisi od autonomne inervacije 2. Pod dominantnim je uticajem simpatikusne inervacije 3. Pod dominantnim je uticajem parasimpatikusne inervacije

Holinergika vlakna inerviu

1. 2. 3. 4. Ekkrine znojne lezde dlanova Ekkrine znojne lezde ela Holokrine znojne lezde u aksilama Pilomotorni mii pilosebacealne jedinice 5. Endotel krvnih sudova

Enteriki nervni sistem

1. Na sadri vlakna simpatikusa i parasimpatikusa 2. Sastoji se od neurona ija tela lee u intramuralnim pleksusima 3. Realizuje reflekse koji nisu mogui u odsustvu ulaza (informacija) iz CNS-a

Gospodin na slici bi mogao da lei stoga to je 1. Umoran 2. Pod dejstvom lekova koji blokiraju nervnomiinu transmisiju 3. Oboleo od mijastenije gravis 4. Lenj

ORGANIZACIJA NERVNOG SISTEMA

MOZAK KIMENA MODIN A CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) PERIFERNI NERVNI SISTEM

Nervni sistem
Kontrolie i integrie sve aktivnosti organizma u okviru odreenih granica Tri osnovne funkcije Senzorna- detektovanje promena (stimulusa) preko senzornih receptora Integrativna interpretacija i upamivanje ovih promena, i odluivanje da li je potrebna akcija Motorna reakcija na promene preko efektora Kontrakcija miia (skeletnih, glatkih i sranih) Sekrecija lezda (egzokrinih i endokrinih)

AFERENTNI NERVI EKSTERORECEPTORI

EFERENTNI NERVI

1011 neurona 1015 sinapsi

INTERORECEPTORI

SOMATSKI AUTONOMNI

EFEKTORNI SKELETNI ORGANI MIII

GLATKI I SRANI MII I LEZDE

Refleksi
nevoljni motorni akti brzi u egzekuciji autonomni stereotipni refleksni luk: pet struktura

Mozak kao organ

Masa 2-3% ukupne Potronja O2 20% ukupne Potronja energije (glukoza) 20% ukupne (a 50% ukupne potronje glukoze) Protok krvi 20% minutnog volumena u mirovanju

Interneuron

Elementi
Centralni nervni sistem Periferni nervni sistem

Neuroni 100 milijardi Glija elije (= lepak; potporne elije) 1 000 milijardi Sinapse > vie od svih zvezda i planeta u Univerzumu? (jedan neuron moe da formira i do 200 000 sinapsi!) Geni 50% od 30 000 gena u genomu je eksprimirano samo u mozgu
[70% preostalih gena je takoe eksprimirano u nervnom sistemu: ukupno, 85% genoma] vanova Komora Ependimska Kapilar Neuron Astrocit elija Mikroglija Oligodendrocit elija

Neuron (nervna elija)

Skupine elijskih tela (soma, perikarion) formiraju jedra (nukleusi) i slojeve (lamine) u CNS-u i ganglije u PNS-u

Visoko specijalizovana, strukturna jedinica nervnog sistema prenosi informaciju (akcioni potencijal, nervni impuls) iz jednog dela organizma u drugi elije dugog ivota, po pravilu amitotske, sa visokim metabolikim prometom (ne mogu da preive due od par minuta bez O2) Raznolike strukture, ali svi neuroni imaju elijsko telo i jedan ili vie produetaka.

Nastavci
Produeci iz elijskih tela. CNS sadri i elijska tela i nastavke. PNS se sastoji veinom od elijskih nastavaka. Dva tipa: aksoni i dendriti Snopovi neuronskih produetaka se zovu traktusi u CNS-u i nervi u PNS-u

Potporne elije neuroglija

10 puta brojnije od nervnih elija u CNS-u; mase mozga Astrociti, mikroglija, ependimske elije, oligodendrociti Van CNS-a, satelitske i Schwann-ove elije

Kimena modina
Centralni kanal Siva masa

Dorzalni koren Ganglija dorzalnog korena

DELOVI MOZGA
Veliki mozak Meumozak Modano stablo Mali mozak

Bela masa

Ventralni koren

Periferni nerv

Frontalni reanj

Kora velikog mozga

Primarna Parijetalni motorna Primarna reanj regija senzorna regija Premotorna noga regija trup Sensorna ruka asocijativna Vie intelektualne regija aka funkcije Vizelna lice asocijativna Govor jezik regija Jezik Primarna Motorna Razumevanje vizuelna Primarna Formiranje regija regija auditorna rei regija Memorija

Centralni nervni sistem

ine: Mozak Smeten u lobanji Kimena modina Smetena u kimenom kanalu

Temporalni reanj

Okcipitalni reanj

Mozak - termini
Prosencephelon (eng. forebrain) Telencephalon (cerebrum) Diencephelon (talamus, hipotalamus) Mesencephalon (eng. midbrain) Rhombencephalon (eng. hindbrain) Metencephalon (pons, cerebelum) Myencephalon (medula)

Periferni nervni sistem

Forebrain Midbrain Hindbrain ine: Kranijalni nervi 12 pari Spinalni nervi 31 par Ganglije

Nerv vs. neuron

Nerv je snop nervnih vlakana ili aksona, koji ukljuuje glija elije koje izoluju aksone mijelinom. Neuroni se ponekad zovu nervnim elijama, iako mnogi neuroni ne ulaze u sastav nerava i stoga se termin ne moe smatrati adekvatnim. Nervi su deo perifernog nervnog sistema. Aferentni nervni provode senzorne signale do centralnog nervnog sistema, npr. od koe ili unutranjih organa, dok eferentni nervi provode signale od CNS-a do miia i lezda. Aferentni i eferentni nervi esto formiraju meovite nerve.

Organizacija autonomnog nervnog sistema (ANS)

Centralne komponente
hipotalamus modano stablo kimena modina

Periferne komponente
simpatikusni nervi paraimpatikusni nervi pripadajue ganglije

Preganglijski neuroni su locirani u intermedio-lateralnim stubovima (jedrima) kimene modine (boni rogovi) i modanom stablu

Enterini nervni sistem

Enterini nervni sistem senzorni i motorni neuroni ukljueni u digestivne reflekse, uglavnom autonomno od CNS-a; sadri neurona koliko i kimena modina (?!) Koncept uveo Langley poetkom 20. veka; jo uvek nedoumica da li je ENS posebna celina u odnosu na simpatikus i parasimpatikus

Simpatikus Torako-lumbalni sistem: nervna vlakna koja ulaze u sastav spinalnih nerava (prikljuuju se prednjim korenovima) potiu iz segmenata T1-L2 (crveno na slici) Postganglijske elije polaze iz ganglija lokalizovanih blizu kimene modine Parasimpatikus Kranio-sakralni sistem: preganglijski nueroni su smeteni u modanom stablu i bonim rogovima sive mase sakralnog dela kimene modine (S2S4) (plavo na slici) Preganglijska vlakna su dugaka, a ganglije se nalaze blizu ili u samom ciljnom organu

Regulacija gastrointestinalne funkcije

Autonomna funkcija glatkih miia

pacemaker aktivnost elektrini coupling

Nervna regulacija
Ekstrinziki NS (CNS) intrinziki NS

GI hormoni Parakrini medijatori

humoralna regulacija

Simpatikusni nervni sistem

Parasimpatikusni nervni sistem

Glavni procesi koje regulie autonomni nervni sistem su Kontrakcija i relaksacija vaskularnih i visceralnih glatkih miia Sve egzokrine i odreene endokrine sekrecije Rad srca Energetski metabolizam, posebno u jetri i skeletnim miiima

ACh PS Pre-ganglijski Kimena modina PS Pre-ganglijski Kimena modina

ACh NN Post-ganglijski

Koji neurotransmiter se oslobaa sa parasimpatikusnog pre-ganglijskog neurona?

Za koji se receptor ACh vee u ganglijama?

ACh PS Pre-ganglijski Kimena modina NN

ACh PS Pre-ganglijski Kimena modina

ACh NN

ACh M

Koji se neurotransmiter oslobaa sa postganglijskog neurona?

Za koji se receptor ACh vee u efektornom organu?

Koji se neurotransmiter oslobaa sa simpatikusnog preganglijskog neurona? ACh S ACh S Preganglijski Post-ganglijski Glatki mii Znojna lezda S

A receptor u ganglijama?

ACh NN ACh S Pre- NN ganglijski Post-ganglijski

Glatki mii Znojna lezda

. . . glatkoj miinoj eliji? NE , Glatki mii Znojna lezda

ACh S Koji se neurotransmiter oslobaa sa postganglijskog neurona i koji se receptor aktivira na .... NN ACh S NN

. . . znojnoj lezdi? NE , ACh M Glatki mii Znojna lezda

ACh S NN ACh S NN

ta je sr nadbubrene lezde?
Modifikovana simpatikusna ganglija koja oslobaa adrenalin i noradrenalin

ACh PS Pre-ganglijski NN

ACh M NE Glatki mii Znojna lezda Koji se neurotransmiter oslobaa? Somatski motorni neuron ACh

ACh Post-ganglijski NN ACh

, ACh M

S NN ACh NN

Epi, NE
Adrenalna medula

Efekti stimulacije adrenergikih receptora

Organ Efekat Kontrakcija midirijaza 1 Relaksacija- blaga (nisu inervisani) frekvence (poz. hronotropni efekat) 1, 2 kontraktilnosti (poz. inotropni efekat) 1, 2 brzina sprovo enja (poz. dromotropni efekat) 1,2 kontraktilnosti (poz. inotropni efekat) 1, 2 Konstrikcija 1 i 2 Dilatacija 2 (skeletni miii, vene) Vazduni putevi GIT Motilitet Sfinkteri Bronhodilatacija 2 Smanjenje 1, 2, 2 Konstrikcija 2, 2 (relaksakcija radijalnih miia?) Kontrakcija , relaksacija 2 Sekrecija renina Piloerekcija Sekrecija 1 Sekrecija ,

Somatski motorni neuron

Oko

m. dilatator pupillae m. ciliaris

ACh NM

Srce SA vor Pretkomore AV nodus Komore Krvni sudovi

Koji je receptor?

Uterus Jukstaglomerularni aparat Pilosebacealna jed. (m. arrector pili) Znojne .(ekkrine dlanovi, apokrine) lezde: pljuvane

Efekti stimulacije muskarinskih receptora

Oko Organ m. sphincter pupillae m. ciliaris Srce SA vor Pretkomore AV nodus Komore (oskudna inervacija) Krvni sudovi Vazduni putevi Bronhijalne lezde GIT Motilitet Sfinkteri Sekrecija lezda Vesica urinaria Detrusor Trigonum i sfinkter lezde: znojne, pljuvane, suzne Kontrakcija M3 Relaksacija M3 Sekrecija M3, M2 Efekat Kontrakcija mioza M3, M2 Kontrakcija- akomodacija M3, M2 frekvence (neg. hronotropni efekat) M2 kontraktilnosti (neg. inotropni efekat) M2 brzina sprovo enja (neg. dromotropni efekat) M2 kontraktilnosti (neg. inotropni efekat) M2 Dilatacija (EDRF) NO; M3 na endotelnim elijama Bronhokonstrikcija M3, M2 Stimulacija M2, M2 Poveanje M3, M2 Relaksacija M3, M2 (kontrakcija radijalnih miia?) Poveanje M3, M2 (M1 u ganglijama u elucu)

Dominantni endogeni ligandi adrenergikih receptora

Receptor Pretena lokacija 1 Preteni efekat Preteni agonist

Srce -sinapsa

Porast srane frekvence Poveanje kontraktilnosti Vazodilatacija Bronhodilatacija

Noradrenalin

Krvni sudovi; bronhije ekstrasinaptiki i presinaptiki Sinaptiki

Adrenalin

1 2

Vazokonstrikcija

Noradrenalin

ekstrasinaptiki i presinaptiki

Vazokonstrikcija/ Adrenalin vazodilatacija

ANS i homeostaza
Homeostaza
Regulacija (relativne) konstantnosti milieu intrieur, uprkos promena u okolini Esencijalna uloga ANS: odravanje homeostatskih varijabli naeg organizma. Uvek kada doe do poremeaja neke od homeostatskih varijabli, informacija stie do CNS-a, CNS aktivira ANS, a ANS ukljuuje odgovarajue fizioloke regulatorne mehanizme koji vraaju homeostatsku varijablu u granice normalnih vrednosti. Stoga, ANS se ponekad naziva i nervni sistem za homeostatsku regulaciju; alternativno, visceromotorni sistem

Integrativni koncept
Bihejvior (ponaanje) predstavlja celokupnost aktivnosti individue, posebno onaj njen segment koji je podloan (spoljanjoj) opservaciji (Bure i sar., 1983). Ponaanje se sastoji od somatomotornih, autonomnih i (neuro)endokrinih odgovora koje generiu ciljne elije eferentnih (motornih) neurona ova tri sistema Koncept postavljen u: Swanson LW, Mogenson GJ. Neural mechanisms for the functional coupling of autonomic, endocrine and somatomotor responses in adaptive behavior. Brain Res 1981; 228:1-34.

Homeostatske varijable regulisane nervnim sistemom

Kardiovaskularne, respiratorne, gastrointestinalne.... Primer: ANS regulie vrednost arterijskog pritiska i volumena cirkuliue krvi preko velikog broja autinomnih kardiovaskularnih refleksa ija se centralna integracija odvija u medularnom kardiovaskularnom centru Najznaajniji kardiovaskularni refleksi ija se centralna integracija odvija preko kardiovaskularnog centra su baroreceptorski refleks, hemoreceptorski refleks, atrijski refleks i ishemijska reakcija CNS-a.

...a imunski sistem?

Ljudski organizam kolonizuje najmanje 100 puta vie mikrobnih elija nego to ima sopstvenih eukariotskih elija. Imunski sistem sisara je visoko efektivan u zatiti od invazije koe i sluznice od strane potencijalnih patogena. Ali, da li imunski sistem deluje sam u ovom defanzivnom poduhvatu? Da li je mogue da nervni sistem prati egzekutivne aktivnosti imunskog sistema, kao to prati/regulie frekvencu rada srca ili druge visceralne funkcije?

Nervna regulacija imunske funkcije

Blalock (J Immunol 1984; 132: 1067) postavlja hipotezu da imunski sistem funkcionie kao esto ulo, koje detektuje mikrobe i toksine koje ne moemo videti, uti, okusiti,, opipati ili omirisati... esto ulo koje obavetava nervni sistem o prisustvu entiteta, poput bakterija i virusa, koje klasina ula ne mogu da percipiraju. Placebo efekat lekova, delom, moe se pripisati povezanosti nervnog i imunskog sistema Primer: Holinergiki antiinflamatorni put Pavlov VA, Ochani M, Gallowitsch-Puerta M, Ochani K, Huston JM, Czura CJ, AlAbed Y, Tracey KJ. Central muscarinic cholinergic regulation of the systemic inflammatory response during endotoxemia. Proc Natl Acad Sci U S A 2006; 103: 5219-23. Czura CJ, Tracey KJ. Autonomic neural regulation of immunity. J Intern Med 2005; 257: 156-66.

Autonomni sistem
simpatikus

ACh N R + parasimpatikus

NA ili R +/-

ACh N R +

ACh M R +/-

Transmiteri u ANS
Dva glavna NT ACh i NA Preganglijska vlakna oslobaaju ACh Deluje na nAChR postganglijskih vlakana Postganglijska vlakna osobaaju NA i ACh NA simpatikusni NT i deluje na ili receptore ACh parasimpatikusni i deluje na mAChR Izuzetak: holinergika simpatikusna vlakna inerviu ekkrine znojne lezde (sve sem dlanova) NANC transmiteri/ko-transmisija NO, VIP, ATP, NPY (snano pojaava vazokonstrikotorne efekte NA), 5-HT, GABA, DA

REGULACIJA OSLOBAANJA TRANSMITERA

Kotransmisija: pravilo, a ne izuzetak

PARASIMPATIKUSNI NEURON

Ca

2+

Ca

2+ nNOS

SIMPATIKUSNI NEURON

NO NO
Razliiti medijatori koji se uporedo/sukcesivno oslobaaju omoguuju da se u odreenom organu izazovu brzi, srednje brzi i spori odgovori
rastvorna gvanilil Ciklaza

NA
1 KONTRAKCIJA

NO
cGMP

RELAKSACIJA

GLATKI MII

NA
VIP NA
EP-R VIP-R

PGE1

ET

NO
GLATKI MII

PGF2a TXA2 AngII

Hemijski medijatori u CNS-u

Acetilholin Biogeni amini Noradrenalin Adrenalin Dopamin Serotonin (5-HT) Peptidi LH ACTH ADH Substance P VIP Insulin Angiotenzin II Neuropeptid Y Somatostatin Endorfin Oksitocin Holecistokinin (CCK) Neurotenzin Glukagon

ETA R

sGC

2 AC cGMP

Histamin

cAMP Intracelul. kalcijum

RELAKSACIJA KONTRAKCIJA

Amino kiseline GABA Glicin Glutamat

Noviji Azot monoksid (gas) Ugljen monoksid (gas) ATP, adenozin Eikosanoidi

Receptori za hemijske medijatore

Acetilholin: Muskarinski: Nikotinski: Noradrenalin: Adrenalin: Dopamin: Serotonin: M1, M2, M3, M4, M5 N1, N2, N3, N4, N5, N6, N7, N8, N9, N10 1, 2, 3, 1, 2, 3 D1, D2, D3, D4, D5 5-HT1A, 5-HT1B, 5-HT1C, 5-HT1D, 5-HT1E 5-HT2A, 5-HT2B, 5-HT2C, 5-HT3, 5-HT4, 5-HT5A, 5-HT5B, 5-HT6, 5-HT7 GABAA, GABAB NMDA, AMPA, kainatni, metabotropni

Zato toliko puno transmitera? Zato toliko razliitih receptora za transmitere?

GABA: Glutamat:

Konvergencija, integracija i divergencija

Sinapsa - definicija
Od grke rei synapsis to znai dodir, spoj, veza. Anatomska veza neurona sa drugom elijom koja omoguuje transmisiju impulsa (razmenu informacija) izmeu neurona, ili izmeu neurona i miine ili lezdane elije. Termin uveo Sir Charles Sherrington.
Svaki neuron prima hiljade signala od drugih neurona = KONVERGENCIJA

Neuron integrie sve ulaze

Svaki neuron alje signal na hiljade drugih neurona = DIVERGENCIJA

Klasifikacija sinapsi prema:

Citoarhitekturi Metodu provoenja signala (elekrina/hemijska) Promeni sprovodljivosti postsinaptike membrane za selektivne jone (ekscitatorne/inhibitorne)

Klasifikacija sinapsi
Prema citoarhitekturi
Akso-dendritska sinapsa Akso-somatska sinapsa Akso-aksonska sinapsa Dendro-dendritska sinapsa Soma-somatska sinapsa Neuro-muskularna sinapsa (skeletni mii: NM spojnica) Neuro-glandularna sinapsa

Klasifikacija sinapsi
Na osnovu naina sprovoenja impulsa
Elektrina sinapsa (gap junction) kontinuitet citoplazmi uzmeu pre- i postsinaptikih elemenata omoguuje direktno provoenje elektrine struje izmeu elija, mehanizmom prelaska jona kroz koneksona. Dvosmerna je. Hemijska sinapsa mnogo zastupljenija. Hemijski transmiter difunduje preko 20-30 nm sinpatike pukotine izmeu elija. Jednosmerna, sa kanjenjem od oko 0.3-5 ms.

Neurotransmisija
Akcioni potencijal stie na terminal Otvaranje Ca2+ kanala Fuzija vezikula sa presinaptikom membranom Transmiter se oslobaa u sinaptiku pukotinu Vezivanje za postsinaptiki receptor

Terminologija..
Presinaptiki neuron
(oslobaa neurotransmiter)

presinaptika membrana

postsinaptiki neuron
(ima receptore za neurotransmitere)

postsinaptika membrana

Neurotransmisija
potencijal mirovanja
Izvan
Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+

Neurotransmisija
potencijal mirovanja
Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+ Na+

Na+ K+ Na+ Na+

K+ Na+
Na+

K+

K+ Na+

Leak: Curenje: NA+ and i K+K+ cure leak kroz across membranu the membrane A Pumpa pump ispravlja restores the imbalance neravnoteu

Na+

Membrana neurona K+ K+
Na+

K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+ K+
Na+

INSIDE

K+

K+ K+

K+

K+ K+ K+ K+

K+

AK+ K+

ANa+

AK+ K+
K+ K+ K+

K+

K+

AK+ K+ K+

K+

K+

A-

AK+ K+

ANa+

A-

Natrijum-kalijum pumpa
Priblino 40% potronje ATP u neuronu koristi se za odravanje ravnotee elektrostatikih i hemijskih sila tri jona natrijuma izbacuje, a dva jon akalijuma ubacuje; u 1 sekundi izmeni se 300 jona natrijuma i 200 jona kalijuma. Svaki neuron ima oko 1 milion pumpi.

Neurotransmisija
voltano zavisni jonski kanali
Na+ Na+ Na+

K+ Voltano-zavisni kanali su zatvoreni pri potencijalu mirovanja

Na+

Na+ K+ K+ K+ Na+ K+ Na+ K+ K+ Na+ Na+ Na+ K+ K+ K+ Na+ Na+ K+ Na+ Na+

K+

Sa depolarizacijom, voltano-zavisni kanal ise otvaraju to omoguuje da Na+ Na+ nagrune u neuron Neto kasnije, voltanozavisni K+ kanali se otvaraju i K+ izlazi iz neurona

K+ K+ Na+
Na+

K+
Na+

Na+

K+ K+ K+ Na+ K+ K+ Na+
Na+ K+

K+
Na+

K+

A-

K+

K+

AK+ K+

ANa+

A-

Ali, da bi se to desilo, prethodno na aksonskim breuljku mora da se dostigne kritina sumacija sa ekscitatornih (i i nhibitornih) ulaznih sinapsi

Pasivni potencijali vs akcioni potencijal

Tip signala Amplituda Trajanje Sposobnost sumiranja? Gradiran Efekat Propagacija Receptorski 0.1- 10mV potencijali Sinaptiki potencijali Akcioni potencijal 0.1-10mV 5-100 ms Hiper- ili depolarizacija Hiper- ili depolarizacija Pasivna

5 ms-20 min Gradiran

Pasivna

70-110mV

1-10ms

Sve ili nita Depolarizacija

Aktivna

Ekscitacija i inhibicija

SINAPSA moe da bude ekscitatorna ILI inhibitorna Isti neurotransmiter moe da posreduje eksicitaciju i inhibiciju

u zavisnosti od tipa receptora na koji deluje

EPSP i IPSP
Ekscitatorni postsinaptiki potencijal (EPSP):
Uzrokovan ekscitatornom sinapsom Otvaranje Na+ ili Ca2+ kanala Izaziva kratku depolarizaciju Pomera membranski potencijal prema pragu
(poveava verovatnou generisanja AP)
(0 mV)

Neurotransmiteri

Neuromodulatori
Prag akcionog potencijala (-50 mV) Potencijal mirovanja (-60 mV)

Inhibitorni postsinaptiki potencijal (IPSP):

Uzrokovan inhibitornom sinapsom Otvaranje K+ or Cl - kanala Izaziva kratku hiperpolarizaciju Pomera membranski potencijal od praga
(smanjuje verovatnou generisanja AP)

(-70 mV)

Neurotransmiteri deluju preko receptora koji sadre jonske kanale: ine da se stvari deavaju Neuromodulatori deluju preko receptora vezanih za G proteine i sistema drugih glasnika moduliu efekte neurotransmitera

Transmiter

Receptor Modulator Efektorni protein

Neurotransmiter vs neuromodulator
Jonotropni i metabotropni receptori

Ekstracelularno
Vratnica

Intracelularno Receptor G protein

Brzi Protok jona milisekunde

Spori Kaskada drugih glasnika

Ekstracelularno

Intracelularno

sekundi

Razlike u nastupu i trajanju postsinaptikog efekta

aktivacija/inhibicija jonskih kanala (milisekunde)

formiranje drugih glasnika aktivacija enzima odgovor sinteza RNK

INICIJALNI EFEKTI

Pitanja i komentari?

sinteza proteina

enzimska aktivnost

ADAPTIVNI EFEKTI

6h

12 h

1 dan dani

10 dana