TEORIJA REDOVA

NUMERIC KI REDOVI
1. OSNOVNI POJMOVI DEFINICIJA 1. Neka je {un }nN realan niz. Izraz oblika
+ . k =1

uk = u1 + u2 + + un +

(1)

naziva se beskonacan red, ili krace red. Broj un naziva se opsti clan reda (1). DEFINICIJA 2. Zbir Sn = naziva se n-ta parcijalna suma reda DEFINICIJA 3. Za red
+ . + . k =1 n . k =1

uk (n N)

(2)

uk .

uk kazemo da je konvergentan, odnosno divergentan, ako je

niz

{Sn }nN , definisan sa (2), konvergentan, odnosno divergentan. Specijalno, ako je niz {Sn }nN n . definisan sa (2) konvergentan i ako je lim Sn = S , kazemo da zbir (suma) uk iznosi n+ reda S
i pisemo S =
n . k=1 k=1

k=1

uk .
+ .

Dakle, u slucaju konvergentnog reda simbol njegovu sumu.

+ .

uk oznacava ne samo taj red, ve

c i
k=1

S= uk .

k=1

U ovom poglavlju razmatracemo uglavnom redove u prostoru realnih ili kompleksnih brojeva. Za takve redove kazemo da su numericki redovi. Ukoliko je opsti clan reda dat pomocu neke funkcije, na primer un = un (x), definisane na segmentu [a, b], kazemo da se radi o funkcionalnom redu.
PRIMER 1. Posmatrajmo numericki red

1 1 1 1 + . = + + n ( n + 1) 1 2 2 3 3 4 n=1

+ .

(3)

Kako je

Sn =

1 k(k + 1) k =1

n .

1 1 1 , = k (k + 1) k k+1 1

2 imamo

1 Sn = 1 2 1

. +

. 1 . 1 . 1 , + + =1 1 1 n+1 n+ 1 2 3 n

odakle zakljucujemo da je red (3) konvergentan, s obzirom da je

n+

lim Sn = 1.

Dakle suma reda je

S = 1.
+ . 1 1 1 = 1+ + + n 2 3 n=1

PRIMER 2. Harmonijski red

(4)

je divergentan, jer parcijalne sume ovog reda cine harmonijski niz koji je divergentan. Dacemo ovde jos jedan dokaz divergencije harmonijskog reda. Na osnovu nejednakosti

(1 + 1/k )k < e (k N)

imamo

. 1 1. > log 1 + (k N). k k

Zato za parcijalne sume harmonijskog reda vazi
n .

Sn . = log 1 +

1 k

>
k=1

1 k

. =

n .

. . log k log(k + 1)

k =1

k=1

= log(n + 1),
odakle zakljucujemo da je
n+

lim Sn = +, tj.
+ .

da red (4) divergira.

DEFINICIJA 4. Neka je red parcijalna suma. Razlika

un konvergentan, cija je suma S i neka je Sn njegova n+ . k =n+1

ta
n=1

Rn = S Sn = naziva se ostatak reda.

uk

Na osnovu prethodnog, jasno je da svaku teoremu koja se odnosi na nizove mozemo jednostavno preformulisati za redove, stavljajuci u1 = S1 , u2 = S2 S1 , u3 = S3 S2 , itd. Tako na primer, opsti Cauchyev kriterijum za konvergenciju realnih nizova se moze formulisati na sledeci nacin: TEOREMA 1. Red broj n0 takav da je un konvergira ako i samo ako za svako > 0 postoji prirodan n=1 . . m . ..
+ .

. . .

k =n

. . (m n n 0 ). .

(5)

Nejednakost (5) sleduje iz nejednakosti |Sm Sn1 | < (m n n0 ) pri cemu je Sm Sn1 = (Sm Sm1 ) + (Sm1 Sm2 ) + + (Sn Sn1 ) = um + um1 + + un .

TEOREMA 2. Ako je red lim un = 0.

+ .

un konvergentan, tada njegov opsti clan tezi nuli, tj.

n=1

n+

un = 0 je Obrnuto tvrdenje ne vazi, sto je evidentno iz Primera 2. Dakle uslov lim potreban, ali ne i dovoljan za konvergenciju reda.
PRIMER 3. Red
n+

11+ 11+
+ .

je divergentan, jer njegov opsti clan ne tezi nuli.

+ . + .

TEOREMA 3. Ako su redovi takode konvergentan i vazi

+ .

i
n=1

un

red
n=1

vn konvergentni, tada je

)
n=1

(un + vn

(un + vn ) =

+ . n=1

un +
n=1

vn

(6)

n=1

Dokaz. Neka su Un , Vn i Sn redom parcijalne sume redova

+ .

+ .

Tada je Sn = Un + Vn . Kako postoje granicne vrednosti Un i lim Vn , n+ lim zakljucujemo n+ da postoji i granicna vrednost lim Sn i da je
n+

un , n=1

i
n=1

vn

+ .

).
n=1

(un + vn

n+

lim Sn = lim (Un + Vn ) = lim Un + lim Vn ,

n+ n+ n+

sto je ekvivalentno sa (6). 2. REDOVI SA NENEGATIVNIM C LANOVIMA Posmatracemo redove

kod kojih je

n=1 + .

un

(1)

un 0

(n = 1, 2, . . . ).

(2)

S obzirom na osobinu (2), niz parcijalnih suma {Sn }nN reda (1) je neopadajuci, sto znaci da taj niz konvergira ka nekoj nenegativnoj vrednosti S ili odredeno divergira ka + .

TEOREMA 1. Neka su
+

+ .

i
n=1

an

+ . n=1

bn redovi sa nenegativnim clanovima. Tada je:

+

1) Ako je red

an konvergentan i vazi da je bn an (n N) onda je i

red konvergentan; + . 2) Ako red bn divergira i vazi da je bn an (n N) onda divergira i red

n=1 n=1 + . n=1

bn n=1 an ;

3) Ako za redove

+ .

i
n=1

an

+ . n=1

bn vazi an = p (p R p > 0) bn

lim
+

onda ovi redovi istovremeno konvergiraju ili divergiraju. Za utvrdivanje konvergencije ili divergencije nekog reda mogu se koristiti neke osobine njegovog opsteg clana i na osnovu njih dobiti izvesna pravila koja se nazivaju kriterijumi konvergencije. TEOREMA 2. Neka je dat red sa pozitivnim clanovima
+ .

un , > 0 (n = 1, 2, . . . ).
n=1

un (3)

a) Ako postoje pozitivan broj q (0 < q < 1) i prirodan broj n0 takvi da je za svako n > n0 un+1 q < 1. un tada je red (3) konvergentan. b) Ako postoji prirodan broj n0 takav da je za svako n > n0 un+1 1, un (4)

tada je red (3) divergentan.

Dokaz. Neka je 0 < q < 1. Na osnovu (4), tj.

2 un0 +1 qun0 , un0 +2 qun0 +1 q un0 , . . . ,

zakljucujemo da je un0 +k k un0 za svako k N. Kako je red q

un
k =1

q = un0

+ . k=1

qk =

q un 1q 0
+ . n=n0 +1

konvergentan na osnovu Teoreme 1, imamo da je i red

un konvergentan. Kako se

red (3) razlikuje od ovog reda samo za konacan broj clanova (tacnije, n0 prvih clanova) zakljucujemo da je i red (3) konvergentan.

Obrnuto, ako postoji n0 takvo da za svako n > n0 vazi un+1 /un 1, tada imamo un0 +1 qun0 , un0 +2 un0 +1 un0 , itd. Kako je u0 > 0 moze se zakljuciti da opsti clan reda ne tezi nuli jer je ogranicen pozitivnom konstantom sa donje strane. Zato red (3), u ovom slucaju, divergira. Ponekad je jednostavnije koristiti sledecu posledicu Teoreme 2. Inace, tvrdenje Teoreme 2 je poznato kao DAlembertov kriterijum. POSLEDICA 1. Neka je za red sa pozitivnim clanovima (3)
n+

lim

un+1 = d. un

Ako je d < 1, red (3) je konvergentan, a ako je d > 1 red je divergentan.

PRIMER 1. Za red
+. n=1 1 imamo n!

1/(n + 1)! 1 = 0, = lim n + n + 1 n+ 1/n! lim

sto znaci da je red konvergentan. konvergentan jer je S tavise, i red sa opstim clanom

un = xn /n!,

gde je

x >

0, je x lim un+1 = lim = 0. n + n+ n + 1 un

Sledeca teorema daje tzv. Cauchyev kriterijum za konvergenciju redova. TEOREMA 3. Neka je dat red sa nenegativnim clanovima
+ .

un 0 (n = 1, 2, . . . ).
n=1

un (5)

a) Ako postoje pozitivan broj q (0 < q < 1) i prirodan broj n0 takvi da je za svako n > n0

un q < 1 .

(6)

dati red je konvergentan. b) Ako postoji prirodan broj n0 takav da je za svako n > n0

un 1,

tada dati red divergira. Dokaz. Ako za n > n0 vazi (6), tada je un q n . Kako je za 0 < q < 1, geometrijski red + . q n konvergentan, zakljucujemo da je i dati red (5), takode konvergentan.
n=1

reda sleduje divergencija reda (5).

Medutim, ako je

un 1, tj. un 1, za svako n > n0 , iz divergencije O

+ .

1
n=1

POSLEDICA 2. Neka za red sa nenegativnim clanovima (5) postoji granicna vrednost

n+

lim

un = d.

Ako je d < 1, red (5) je konvergentan, a ako je d > 1 red je divergentan.

+

PRIMER 2. Za red

n=1

1 nn imamo

un = 1/nn . lim

Kako je

n+

un =
n+

1 lim n

= 0,

dati red je konvergentan.

Primetimo da i Cauchyev i DAlembertov kriterijum u slucaju d = 1 ne daju informaciju o konvergenciji ili divergenciji posmatranog reda. U daljem tekstu, bez dokaza, navodimo neke strozije kriterijume za konvergenciju redova sa pozitivnim clanovima. TEOREMA 4. Da bi red sa pozitivnim clanovima (3) bio konvergentan, potrebno je i dovoljno da postoje pozitivan niz {n } i konstanta q tako da je u n n n+1 > q > 0. (7) un+1 Ovaj kriterijum je poznat kao Kummerov kriterijum. Primetimo da u slucaju n = 1 ovaj kriterijum daje DAlembertov kriterijum. Ako stavimo n = n, (7) se svodi na n tj. un (n + 1) > q > 0, un+1

. . un 1 > 1 + q > 1. n un+1

Tako dobijamo Raabeov kriterijum. TEOREMA 5. Red sa pozitivnim clanovima (3) je konvergentan ako postoje pozitivna konstanta r > 1 i prirodan broj n0 tako da za n > n0 vazi . . un n 1 > r > 1. un+1 U slucaju kada je za dovoljno veliko n . .

un

n red je divergentan.

un+1

1 <1

Sledeci kriterijum je poznat kao Cauchyev integralni kriterijum. TEOREMA 6. Neka je funkcija x f (x) definisana za svako x 1 i neka je neprekidna, pozitivna i nerastuca na [1, +). Tada su red
+ .

(n)
n=1

i nesvojstveni integral

+ f (x) dx 1

ekvikonvergentni.
PRIMER 3. Za red
+ . 1 n=1

np
je definisana sa

sa opstim clanom

un = 1/np , odgovarajuca funkcija f (x) = 1 xp

(x 1). p1
divergentan. Dakle i dati red je

Dati nesvojstveni integral konvergira za p > 1, dok je za konvergentan za p > 1, odnosno divergentan za p 1.

3. REDOVI SA C LANOVIMA KOJI MENJAJU ZNAK I ALTERNATIVNI REDOVI Do sada smo razmatrali redove sa nenegativnim (ili pozitivnim) clanovima. Sada cemo prouciti numericke redove sa clanovima koji menjaju znak. Neka je takav red
+ . n=1

un .

(1)

Pored ovog reda mozemo razmatrati i red sa nenegativnim clanovima |un |, tj.
+ . n=1

|un |.

(2)

Sa Sn i An oznacimo njihove parcijalne sume, tj. Sn = i primetimo da je

n . k =1 n

uk , i

An =
k =1

|uk |

|Sn | = |u1 + u2 + + un | |u1 | + |u2 | + + |un | = An .

Ovo znaci da je red (1) uvek konvergentan kada konvergira red (2). Naravno, obrnuto ne vazi, tj. kada je red (1) konvergentan, red (2) moze biti konvergentan ili divergentan. DEFINICIJA 1. Za red (1) kazemo da je apsolutno konvergentan ako je red (2) konvergentan. DEFINICIJA 2. Za konvergentan red (1) kazemo da je semikonvergentan (uslovno konvergen- tan) ako je red (2) divergentan.
PRIMER 1. Red
+ . (1)n1 2n

je apsolutno konvergentan jer je red njegovih apsolutnih clanova konver-

n=1

gentan (geometrijski red sa kolicnikom

1/2).

Dakle ovde imamo

+ . (1)n 1 = 1 1 + 1 = 1 2 4 8 3 2n n=1

+ . 1 n=1

1 2

1 4

1 8

2n

+ = 1.

DEFINICIJA 3. Za realni numericki red 0 (n = 1, 2, . . . ).

+ .

<
n=1

un kazemo da je alternativan ako je an an+1

Drugim recima, clanovi alternativnog reda naizmenicno su pozitivni i negativni (ili obr- nuto). Ne umanjujuci opstost, mozemo posmatrati samo slucaj kada je prvi clan pozitivan, tj. u1 > 0. Tada se alternativni red moze predstaviti u obliku
+ . n=1

(1)n
1

an , an > 0 (n N).

(3)

Ovde smo uzeli da je un = (1)n

an (n N). poznat kao

Za konvergenciju alternativnog reda (3) vazi sledeci kriterijum, Leibnizov kriterijum:

TEOREMA 1. Ako apsolutne vrednosti clanova reda (3) monotono opadaju i teze nuli, tj. an > an+1 > 0 (n = 1, 2, . . . ) (4) i
n+

lim an = 0,

(5)

alternativni red je konvergentan. U tom slucju ostatak reda Rn je po apsolutnoj vrednosti manji od prvog zanemarenog clana i ima isti znak kao i taj clan, tj.

Rn = S Sn = (1)n an+1 , 0 1, gde su S i Sn suma reda i n-ta parcijalna suma, respektivno.

Dokaz. Za alternativni red (3) posmatrajmo, najpre, parcijalne sume parnog indeksa, tj. S2 n = koje se mogu predstaviti u obliku S2n = (a1 a2 ) + (a3 a4 ) + + (a2n1 a2n ).
+ }n=1 Na osnovu uslova (4), zakljucujemo da je {S2n pozitivan i monotono rastuci niz. Kako je S2n = a1 (a2 a3 ) (a4 a5 ) (a2n2 a2n1 ) a2n < a1 , 2n .

(1)k

ak ,

k=1

vidimo da je ovaj niz i ogranicen. Dakle, zakljucujemo da je niz parcijalnih suma parnog indeksa konvergentan. Neka je lim S2n = S . S druge strane, imamo da je S2n+1 = S2n + a2n+1 . Kako je zbog uslova (5), lim a2n+1 = 0, zakljucujemo da i niz parcijalnih suma neparnog indeksa n+ konvergira ka istoj vrednosti S , tj.
n+ n+

lim S2n+1 = lim S2n +

n+

n+

lim a2n+1 = S.

Dakle, niz parcijalnih suma {S }nN je konvergentan, ili, sto je ekvivalentno, alternativni red (3) je konvergentan. Primetimo da za red (3) vaze nejednakosti S2n S S2n1 (n = 1, 2, . . . ). Prva nejednakost je ocigledna, s obzirom da S predstavlja granicnu vrednost monotono }n+ rastuceg niza {S2n =1 . Da bismo dokazali drugu nejednakost u (6) dovoljno je primetiti da je S2n+1 = S2n1 (a2n a2n+1 ) < S2n1 ,
tj. da je niz {S2n1 }n+ =1 monotono opadajuci, cija je granica opet S . Na osnovu nejednakosti (6) dobijamo

(6)

0 S2n1 S S2n1 S2n = a2n , 0 S S2n S2n+1 S2n = a2n+1 , tj. Rn = S Sn = (1)n an+1 , gde je 0 1. O
PRIMER 2. Neka je dat red
+ . (1)n 1 . n n=1

(7) +

Prema Leibnizovom kriterijumu red je konvergentan, a za ostatak Rn vazi ocena |Rn | < 1/(n 1). Kako su S1 = 1 i S2 = 1/2, uzimajuci n = 1 u (6) dobijamo ocenu za sumu reda (7),

1 S 1. 2
Bolja ocena moze se dobiti uzimajuci

n> 1u

(6). Na primer , za

n = 2 imamo 7/12 S 5/6.

Vazi sledeca Riemannova teorema koju navodimo bez dokaza. TEOREMA 2. Ako je red (1) semikonvergentan, tada se premestanjem njegovih clanova moze dobiti red cija suma ima proizvoljnu vrednost.

FUNKCIONALNI REDOVI
1. KONVERGENCIJA FUNKCIONALNIH REDOVA Pod funkcionalnim redom podrazumevamo red
+ . n=1

un (x),

(1)

gde je opsti clan reda definisan pomocu realne funkcije realne promenljive un : R R ili, opstije, pomocu kompleksne funkcije kompleksne promenljive un : C C. Dakle, pretpostavimo da je opsti clan reda dat pomocu funkcije un : X X , gde je X = R ili X = C. Tipicni primeri funkcionalnih redova su
+ .

an

+ .

an (x

+ . n=1

an cos nx + bn sin nx.

(2)

x ,
n=1

) ,
n=1

DEFINICIJA 1. Za red (1) kazemo da je konvergentan u tacki x = x0 X , ako konvergira + . numericki un (x0 ). n=1 red Skup tacaka D X u kojima red (1) konvergira naziva se oblast konvergencije funkcionalnog reda (1). DEFINICIJA 2. Za red (1) kazemo da je apsolutno konvergentan na D ako za svako x D + . red |un (x)| konvergira.
n=1

Kao i kod numerickih redova definisimo parcijalnu sumu reda Sn (x) i ostatak reda Rn (x) pomocu + n . . uk (x), Sn (x) = uk (x) i Rn k=n+1 (x) = k=1 respektivno. DEFINICIJA 3. Funkcionalni red (1) je konvergentan na D ako za svako > 0 postoji prirodan broj n0 koji zavisi od i x, takav da je |Rn (x)| < za svako n > n0 = n0 (, x).

Granica niza parcijalnih suma za x D naziva se suma funkcionalnog reda i oznacava sa Sn (x). Dakle, suma S (x) = lim Sn (x) (x D)
n+

je funkcija definisana na skupu D.

PRIMER 1. Razmotrimo funkcionalni red

x2 x2 x2 2 + ..., =x + + (1 + x2 ) 1 + x2 (1 + x2 )2 n=0
n

+ .

(3)

gde je x realan broj. Ocigledno, za x = 0 svi clanovi reda su jednaki nuli, pa je i njihova suma jednaka nuli. Dakle, za x = 0 red konvergira i S (0) = 0. S druge strane, za svako x = 0, (3) predstavlja beskonacnu geometrijsku progresiju sa kolicnikom

q<

1 < 1, 1 + x2

pa se suma tog konvergentnog reda jednostavno nalazi

S (x) =

1 1 1 1 + x2 x .

= 1 + x2 .

Prema tome, red (3) je konvergentan za svako realno

i njegova suma je za za

S (x) =

0, 1 + x2 ,

x = 0, x = 0.

Primetimo da je suma reda prekidna funkcija u tacki

x = 0.

Na osnovu ovog primera zapaza se vazna cinjenica da neprekidnost clanova konver+ . gentnog funkcionalnog reda un (x) ne povlaci, u opstem slucaju, neprekidnost njegove sume S (x), tj. lim S (x) = S (x0 ) ili sto je isto
xx0 + . lim . xx0 n=1 + n=1

un (x) = lim un (x).

n=1 xx0

Dakle, ,,prolaz limesa kroz sumu nije moguc u opstem slucaju. 2. UNIFORMNA REDOVA KONVERGENCIJA FUNKCIONALNIH

DEFINICIJA 2. Funkcionalni red (1) uniformno konvergira na D ako za svako > 0 postoji prirodan broj n0 = n0 (), nezavistan od x, takav da je |Rn (x)| < za svako n > n0 () i svako x D. Za uniformnu konvergenciju funkcionalnog reda na segmentu [a, b] moze se dati slede ca geometrijska interpretacija. Pretpostavimo da je red (1) uniformno konvergentan na [a, b]. Tada se uslov

|Rn (x)| = |S (x) Sn (x)| <

moze obliku izraziti u

Slika 1 sto geometrijski znaci da se za svako n > n0 (zavisno samo od ) parcijalne sume Sn (x), tj. svi grafici krivih y = Sn (x) nalaze u traci sirine 2 koja je opisana oko krive y = S (x) za svako [a, b] (videti sliku 1).
PRIMER 2. Posmatrajmo funkcionalni red
+ . n=1

fn (x), fn (x) =

x , x [0, 1]. 1 + n2 x2 x = 0. 1 + n2 x2

Za svako

x [0, 1] vazi f (x) = lim

n+

Startujuci od nejednakosti zakljucujemo da je odnosno

(1 nx)2 > 0, 1 2nx + n2 x2 > 0, 1 + n2 x2 > 2nx,

odakle sledi da je

Koristeci dobijenu nejednakost

2nx < 1. 1 + n2 x2 za svako > 0 procenjujemo x 1 2nx 1 = < 2 2 2 2 1+ n x 2n 1 + n x 2n .

|f (x) fn (x)| =

Dakle dati funkcionalni red je uniformno konvergentan, jer je

1/(2).

|f (x) fn (x)| <

za svako

n > n0 =

3. OSOBINE UNIFORMNO KONVERGENTNIH REDOVA NA [a, b] Posmatracemo funkcionalne redove oblika

+ . n=1

un (x)

(1)

ciji su clanovi neprekidne funkcije na segmentu [a, b], u oznaci un C [a, b].

TEOREMA 1. Ako un C [a, b] (n = 1, 2, . . . ) i ako red (1) uniformno konvergira na [a, b], tada je njegova suma x S (x) neprekidna funkcija na [a, b]. TEOREMA 2. Ako un C [a, b] (n = 1, 2, . . . ) i ako red (1) uniformno konvergira na [a, b], tada se red moze integraliti clan po clan u granicama od do , gde je a < b, tj. . + . . + . . . un (x) dx = un (x) dx .
n=1 n=1

TEOREMA 3. Ako un C [a, b] (n = 1, 2, . . . ) i ako red (1) uniformno konvergira na [a, b], tada je za svako c [a, b] red . x + .
n=1 c x

. un (t) dt

(a x b )

takode uniformno konvergentan na [a, b] i njegova suma je jednaka S (x) suma reda (1). TEOREMA 4. Neka un C 1 [a, b] (n = 1, 2, . . . ) i neka je red
+ . n ( x)

S (t) dt, gde je

r n=1 u

uniformno konvergentan na [a, b]. Ako red (1) konvergira za neko c [a, b], tada on uniformno konvergira na segmentu [a, b] i moze se diferencirati clan po clan, tj. . + .
n=1

.r + . un (x) =
n=1

u (x).

4. STEPENI REDOVI Neka je {an }nN dati niz kompleksnih brojeva i a dati kompleksan broj. Posmatracemo funkcionalne redove kod kojih je opsti clan un : C C dat pomocu un (z ) = an (z a)n . DEFINICIJA 1. Funkcionalni red oblika
+ .

an (z a)n ,

(1)

n=0

gde je z kompleksna promenljiva naziva se stepeni ili potencijalni red. Ne umanjujuci opstost dovoljno je posmatrati slucaj a = 0, tj. stepeni red se smenom w = z a red (1) svodi na ovaj oblik.
+ .

jer
n=0

an z n ,

TEOREMA 1. Ako je red

+ .

an z n konvergentan za z = c(c = 0) tada on apsolutno

konvergira za svako z za koje je |z | < |c|. Ako je red divergentan za z = d, tada je on divergentan i za svako z za koje je |z | > |d|. Prethodni rezultat je poznat kao Abelov stav. Jedna posledica ovog stava je slede ce tvrdenje TEOREMA 2. Za svaki stepeni red
+ . n=0

n=0

an z n

(2)

postoji nenegativan broj R, 0 R < + sa osobinama: a) ako je |z | < R, red (2) je konvergentan; b) ako je |z | > R, red (2) je divergentan. DEFINICIJA 2. Nenegativni broj R iz prethodne teoreme naziva se poluprecnik konvergencije reda (2). Za R > 0 skup {z C | |z | < R} naziva se krug konvergencije tog reda, dok se interval (R, R), u slucaju realnog reda, naziva interval konvergencije reda. Za odredivanje poluprecnika konvergencije stepenih redova mogu se koristiti DAlem- bertov i Cauchyev kriterijum. Dakle, za stepeni red (2) formirajmo granicnu vrednost kolicnika . . . . .an+1 z n+1 . . an+1 .. . . . lim = z lim . (3) n+. an z n . | | n+ an Na osnovu DAlembertovog kriterijuma, red (2) je konvergentan ako je ova vrednost manja od jedinice, tj. ako je 1 . ., |z | < . an+1 . . lim . n+ an a divergentan ako je vrednost (3) veca od jedinice. Prema tome, ako postoji granicna vrednost lim |an+1 /an |, tada je poluprecnik konvergencije reda (2) dat n+ sa R= 1 . . .a . , . n+1 . lim n + a n
+ n

(4)

pri cemu, ako je lim |an+1 /an | = +, imamo da je R = 0, a ako je lim |an+1 /an | = 0, n+ imamo da je R = +. Slicno, koriscenjem Cauchyevog kriterijuma nalazimo poluprecnik konvergencije reda (2) u obliku

R=

n+

lim

1 , n

|an |

(5)

sa istom konvergencijom u slucajevima kada je granicna vrednost na desnoj strani u (5) jednaka + ili 0.

PRIMER 1. Za stepeni red

zn n=0 n! .

+ .

, na osnovu (4) nalazimo da je

R=

n+

1 1 = + . .= 1 1/(n + 1)! . lim lim n+ n + 1 1 /n ! . .

PRIMER 2. Na osnovu (5) za red

zn n=0 n R=

+ .

dobijamo

n+

1 , = 1. lim n 1/n

Red, dakle, konvergira za |z | na harmonijski red, ali za z reda je [1, 1).

< 1, a divergira za |z | > 1. Primetimo da za z = 1 red divergira jer se svodi = 1 on konvergira. Posmatrano samo na realnoj osi, oblast konvergencije KE

5. ANALITIC FUNKCIJE

DEFINICIJA 1. Za funkciju z f (z ) kaze se da je analiticka u tacki a, ako postoji takvo R > 0, da se u krugu |z a| < R ona moze predstaviti stepenim redom f (z ) = a | < R ).
+ .

an (z a)n (1)

(|z

n=0

TEOREMA 1. Neka je R > 0 poluprecnik konvergencije stepenog reda f (x) =

+ . n=1

an (x a)n .

(3)

a) U intervalu (a R, a + R) funkcija x f (x) je proizvoljan broj puta diferencijabilna. Njeni izvodi se dobijaju diferenciranjem reda (3). b) Za svako x (a R, a + R) imamo x
a

f (t) dt =

an (x a)n+1 . n+ 1 n=0

+ .

TEOREMA 2. Ako je x f (x) analiticka funkcija u tacki x = a, tj. ako se u okolini ove tacke ona moze predstaviti pomocu reda (3), sa poluprecnikom R > 0, tada je an = f (n) (a) (n = 0, 1, . . . ), n! (4)

tj. f (x) =
+ .

f (n) (a) n (x a) . n! n=0

Dokaz. Stavljajuci x = a, iz (3) dobijamo f (ar) = a0 . Ako sada diferenciramo obe strane u (3) i iopet stavimo x = a dobijamo f (a) = a1 . Nastavljajuci proces diferenciranja stavljajuci uvek x = a nalazimo redom f (a) = 2!a2 , f (a) = 3!a3 , . . . , f (n) (a) = n!an , . . . . O DEFINICIJA 2. Neka je funkcija x f (x) definisana u okolini tacke x = a i neka u toj okolini ima izvode proizvoljnog reda. Tada se stepeni red .+ f (n) (a)
n=0

rr

rrr

n!

(x a)n

(5)

naziva Taylorov red te funkcije u tacki x = a. NAPOMENA. Za a = 0, (5) se naziva Maclaurinov red. TEOREMA 3. Ako postoji pozitivna konstanta M takva da je za svako x (a , a + ) . (n) . .f (x). M (n = 0, 1, . . . ) tada se funkcija x f (x) maze razviti na (a , a + ) u Taylorov red f (x) =
+ (n) . f (a ) n=0

n!

(x a)n

| < ). ( |x a

6. RAZVOJ NEKIH FUNKCIJA U TAYLOROV RED 1. Razvoj eksponencijalne funkcije Za eksponencijalnu funkciju x f (x) = ex imamo da je f (n) (x) = ex (n = 0, 1, . . . ). Izaberimo a = 0 i proizvoljno fiksirano > 0. Tada za svako x (, ) i svako n = 0, 1, . . . imamo 0 < f (n) (x) = e , sto znaci da su uslovi Teoreme 3 zadovoljeni. Kako je f (n) (0) = 1, odgovarajuci razvoj eksponencijalne funkcije je

e =

2 x x3 xn = 1+ x+ + + .... n! 2! 3! n=0

+ .

Kako je proizvoljno, razvoj (1) vazi za svako x R. Poluprecnik konvergencije dobijenog reda je R = +.

2. Razvoj funkcija sin x i cos x Za funkciju x sin x imamo . f

(n)

(x) = sin x +

. (n = 0, 1, . . .

), 2 pa je |f (n) (x)| 1 za svako n i svako x R. Kako je f (n) (0) = sin(n/2), tj. f (n) (0) = 0 (n = 2k ) i f (n) (0) = (1)k (n = 2k + 1), dobijamo Taylorov razvoj sin x = (1)
+ . k 2k+1

(x

k=0

(2k + 1)!

R).

Slicno za funkciju x cos x dobijamo cos x = (1)

+ . k 2k

(x

k=0

(2k )!

R).

Poluprecnik konvergencije ovih redova je R = +. 3. Binomni red Neka je f (x) = (1 + x) , R Taylorov razvoj ove funkcije u tacki x = 0 dovodi do tzv. binomnog reda + . . . (1 + x) = xn , n n=0 ciji je poluprecnik konvergencije R = 1. Razvoj konvergira za x (1, 1).

TRIGONOMETRIJSKI REDOVI
1. ORTOGONALNOST TRIGONOMETRIJSKOG SISTEMA DEFINICIJA 1. Funkcionalni red oblika
+ 1 a0 + . a cos nx + b sin nx n n 2 n=1

(1)

naziva se trigonometrijski red. Dakle, trigonometrijski red je baziran na trigonometrijskom sistemu funkcija

T = {1, cos x, sin x, cos 2x, sin 2x, . . . , cos nx, sin nx, . . . },

(2)

koje su 2 -periodicne. Za razmatranje takvog sistema dovoljno je uzeti bilo koji segment duzine 2 , na primer [a, a + 2 ]. Uobicajeno je da se uzima a = ili a = 0. U daljem tekstu opredeljujemo se za a = , tj. za simetricni segment [, ].

Ako uvedemo skalarni proizvod (f, g ), pomocu (f, g ) =

f (x)g (x) dx (f, g T ),

mozemo dokazati da je T ortogonalan sistem, pri cemu koristimo trigonometrijske formule 1 [sin(n + m)x + sin(n m)x], 2 1 sin nx sin mx = [cos(n m)x cos(n + m)x], 2 1 cos nx cos mx = [cos(n + m)x + cos(n m)x]. 2 sin nx cos mx = NAPOMENA. Skup vektora {t1 , t2 , . . . } je ortogonalan ako je . ( ti , tj ) = 0, i = j, ti 2 , i = j.

2. OSOBINE TRIGONOMETRIJSKOG REDA I FOURIEROV RED TEOREMA 1. redovi Ako su numericki

+ .

i
n=1

|an |

+ .

je
n=1

|bn | konvergentni, tada

trigonometrijski red (1) uniformno i apsolutno konvergentan za svako x R. TEOREMA 2. Neka je f (x) suma uniformno konvergentnog reda (1) na segmentu [, ], tj. + . 1 f (x) = a0 + an cos nx + bn sin nx. (3) 2 n=1 Tada se koeficijenti u (3) mogu izraziti u obliku 1 an = bn = 1 f (x) cos nx dx (n = 0, 1, . . . ),

(4)

f (x) sin nx dx (n = 1, 2, . . . ).

(5)

Dokaz. S obzirom na pretpostavku da red (3) konvergira uniformno na [, ], a svaki

njegov clan je neprekidna funkcija na [, ] na osnovu Teoreme 1 (osobine uniformno kon- vergentnih redova), zakljucujemo da je njegova suma f (x) neprekidna funkcija na [, ]

19

i da se red moze integraliti clan po clan. Dakle, f (x) dx =

+ . . 1 a0 + an cos nx + bn sin nx dx 2 n=1 + .

1 = a0 2

dx + an

cos nx dx + bn

sin nx dx

n=1

+ . 1 = a0 (1, 1) + 2 n=1

an (1, cos nx) + bn (1, sin nx) = a0 .

Ovim je dokazana formula za koeficijent a0 . Ako sada red (3) pomnozimo sa cos kx (k = 1, 2, . . . ), dobijamo red f (x) cos kx = +
+ 1 a0 cos kx . a cos nx cos kx + b sin nx cos kx, n n 2 n=1

koji je, takode, uniformno konvergentan na [, ], s obzirom na ogranicenost funkcije cos kx (| cos kx| 1). Integracijom ovog reda clan po clan i koriscenjem svojstva ortogonalnosti kao u prethodnom slucaju, za k = 1, 2, . . . , dobijamo f (x) cos kx dx = ak (cos kx, cos kx) = ak ,

tj. (4). Slicno, mnozenjem (3) sa sin kx (k = 1, 2, . . . ) i integracijom dobijenog reda nalazimo f (x) sin kx dx = ak (sin kx, sin kx) = bk ,

tj. (5).

DEFINICIJA 2. Kazemo da je funkcija f apsolutno integrabilna na [, ], ako postoji integral |f (x)| dx kao Riemannov ili nesvojstven.

DEFINICIJA 3. Neka je funkcija f apsolutno integrabilna na [, ] i neka su koeficijenti an i bn odredeni pomocu (4) i (5). Za trigonometrijski red (3) kazemo da je Fourierov red funkcije f i pisemo + . 1 f (x) a0 + an cos nx + bn sin nx. (6) 2
n=1

Za brojeve an i bn kazemo da su Fourierovi koeficijenti funkcije f .

20

Napomenimo da oznaka ne predstavlja asimptotsku jednakost, vec ukazuje da funkciji f odgovara njen Fourierov red. U slucaju kada je funkcija f parna ili neparna, njen Fourierov red dobija jednostavniji oblik. Na osnovu Teoreme 2 zakljucujemo:

a) Ako je f parna funkcija, tj. f (x) = f (x), imamo 2 bn = 0, an = f (x) cos nx dx (n = 0, 1, . . . ),

0

b) Ako je f neparna funkcija, tj. f (x) = f (x), imamo a n = 0, 2 bn = f (x) sin nx dx (n = 1, 2, . . . ).

0

3. FOURIEROV RED NA PROIZVOLJNOM SEGMENTU Razmotrimo najpre slucaj Fourierovog reda funkcije t f (t) koja je apsolutno integra- bilna na segmentu [d, d]. Smenom x = t/d, segment [d, d] preslikava se na segment [, ], tako da je moguce koristiti oblik Fourierovog reda (6). Na taj nacin dobijamo
+ 1 nt f (t) a0 + . a cos nt , +b n sin n 2 d d n=1

(7)

gde su Fourierovi koeficijenti dati sa 1 an = d 1 bn = d d f (t) cos nt ), ddt

(n = 0, 1, . . .

d f (t) sin

nt ). ddt (n = 1, 2, . . .

Obicno se u primenama u fizici i tehnici uzima d = T /2, gde je T period, a /d = 2/T = kruzna ucestanost. U tom slucaju prethodne formule postaju 2 an = T 2 T
T /2

f (t) cos nt dt (n = 0, 1, . . .
T / 2
T /2

), f (t) sin nt dt . . . ).

(n = 1, 2,

bn =

T / 2

Fourierov red (7) dobija oblik 1 Ako uvedemo oznake

+ .

f (t) a0 + 2

cos nt + bn sin nt. an = An cos n , bn = An sin n ,

n=1 an

gde su An = red se svodi na

2 2 an +b n , tan n =

bn , an

. 1 f (t) A0 + An cos(nt n ). 2 n=1

NAPOMENA. Razvijeni oblik dobijenog reda je 1 f (t) A0 + A1 cos(t 1 ) + A2 cos(2t 2 ) + A3 cos(3t 3 ) + . . . . 2 U primenama u elektrotehnici, konstantni clan A0 /2 predstavlja tzv. jednosmernu komponentu. C lan A1 cos(t 1 ) je tzv. prvi harmonik, sa amplitudom A1 i faznim pomakom 1 . Ostali clanovi su tzv. visi harmonici. U najopstijem slucaju kada je funkcija x f (x) apsolutno integrabilna na segmentu [a, b] Fourierov red se moze izraziti u obliku
+ . 1 2nx 2nx f (x) a0 + + bn sin an cos 2 b a n=1 b a,

gde su Fourierovi koeficijenti dati sa 2 an = b a b f (x) cos

a

2nx dx ba

(n = 0, 1, . . . ),

2 bn = b a

b f (x) sin
a

2nx dx ba

(n = 1, 2, . . . ).

4. PERIODIC NO PRODUZ ENJE FUNKCIJE I KONVERGENCIJA FOURIEROVOG REDA Pretpostavimo sada da je f apsolutno integrabilna funkcija na [, ] i da je njen Fourierov red dat sa (6). Ako Fourierov red konvergira na nekom skupu, onda on ocigledno konvergira ka nekoj (2 )-periodicnoj funkciji. Prirodno se moze postaviti pitanje peri- odickog produzenja funkcije f sa periodom 2 . Ovo je medutim moguce samo ako je f ( ) = f ( ). Ako ovaj uslov nije ispunjen, (2 )-periodicko produzenje funkcije f , u oznaci f, konstruise se tako da za x [, ) imamo

f(x + 2k ) = f (x) = 0, 1, 2, . . . ). (1) Dakle, ukoliko je f ( ) = f ( ), na

(k

osnovu (1), za (2 )-periodicnu funkciju f imamo f( ) = f ( ). Inace, Fourierovi redovi za f i f se poklapaju, s obzirom da se Fourierovi koeficijenti izracunavaju istim formulama.

Slika 2.

Slika 3. Pri ovakvom periodickom produzenju funkcije f sa poluintervala [, ) na R moze se desiti da funkcija f nije neprekidna u tackama , 3, . . . , i u slucajevima kada je f neprekidna funkcija na krajevima segmenta, tj. u tackama (videti slike 2 levo i 3). Samo ako je pritom f ( ) = f ( ) (slika 2 desno), periodicna funkcija f je neprekidna u tackama (slika 4). C esto se dobijena periodicna f oznacava istim simbolom f kao i funkcija funkcija f . originalna

Slika 4.

PRIMER. Neka je funkcija levo).

x f (x)

definisana na segmentu sliku 5

[0, ] pomocu f (x) = x

(videti

Slika 5. Periodicnim produzenjem ove funkcije dobijamo funkciju sa periodom

(slika

6).

Slika 6. Koriscenjem formula za odredivanje Fourierovih koeficijenata na proizvoljnom segmentu, nalazimo

2 a0 = an = 2

x dx = ,
0

. .. 2 1 1 . x sin 2nx + cos . = 0, 2n 2n 0 0 2nx . .. 2 2 1 1 . 1 bn = x cos 2nx + sin . = . x sin 2nx dx = 2n 2n n 0 0 2nx x cos 2nx dx =
+ .1 x sin 2nx, 2 n n=1

Tako, Fourierov red postaje

koji za reda

x (0, ) konvergira /2.

ka vrednosti

x.

U tackama

x = 0 i x = sve parcijalne

sume ovog

su jednake

Primetimo da se za

x = /4 dobijeni

Fourierov red svodi na numericki red

+ . (1)k 1 = . 4 2k 1 k=1

Data funkcija f moze se periodicki produziti tako da je to produzenje neparna, odnosno parna funkcija. Naime, funkciju f mozemo najpre produziti na segment [, 0], tako da dobijemo neparnu (slika 5 sredina) ili parnu funkciju (slika 5 desno), a zatim odredujemo odgovarajuce (2 )-peroidicno produzenje na R.

Slika 7.

Slika 8. Na slici 7 je prikazano neparno, a na slici 8 parno produzenje. a) U slucaju neparnog produzenja, koeficijenti

an

su jednaki nuli, dok su koeficijenti bn dati sa

2 bn =
tj.

.. 2 1 . 1 . x cos nx + sin nx x sin nx dx = . , n n 0

bn = (1)

.. 2 . 2 cos n .0 = n n x
za svako

n1

(n = 1, 2, . . . ).

Odgovarajuci sinusni red konvergira ka

x (, ), tj.

+ . (1)n1 sin nx. x=2 n n=1

Za

x =

red konvergira ka nuli. Primetimo da su tada sve parcijalne sume jednake nuli.

b) Kod parnog produzenja funkcije imamo

bn = 0 (n = 1, 2, . . . ), an =
Ovo daje

2 a0 = x dx = ,
0

.. 2 1. 1 x cos nx dx = . n x sin nx + cos nx . . n 0 . 2 . ( 1)n 1 (n = 1, 2, . . . ), 2 n

an =
tj.

a 2 k = 0 , a 2 k 1 =

(2k 1)2

(k = 1, 2, . . . ).

Na taj nacin dobijamo kosinusni red za funkciju

x |x| (slika

5 desno)

+ 4 . cos(2k 1)x |x| = 2 k=1 (2k 1)2

( x ).

Za

x = 0 dobijamo

numericki red

+ .

1 2 = . (2k 1)2 8 k=1

Napomenimo, na kraju, da se pomocu Fourierovih redova, specificirajuci vrednost za x, mogu dobiti sume mnogih numerickih redova.