PRIJATELJI I SARADNICI O BRANKU EELJU

urednik Branislav Vojinovi

INSTITUT IMS Beograd, oktobar 2010.

MEUNARODNI NAUNO-STRUNI SKUP ISTRAIVANJA, PROJEKTI I REALIZACIJE U GRADITELJSTVU povodom stogodinjice roenja profesora Branka eelja, redovnog lana SANU PRIJATELJI I SARADNICI O BRANKU EELJU prilog uz zbornik radova Izdava Institut IMS a.d. Beograd, Bulevar vojvode Miia 43 Za izdavaa Dr Vencislav Grabulov Urednik Branislav Vojinovi tampa Tehnoloko-metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu Tira 300 primeraka

etrnaestog marta 2010. godine protekao je tano jedan vek od roenja akademika Branka eelja. Institut za ispitivanje materijala koga je on, zajedno sa uvenim istraivaem Mirkom Room, dugogodinjim direktorom prestinog instituta EMPA (Cirih - vajcarska), osnovao pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 2010. godinu oznaava kao godinu Branka eelja. U okviru programa proslave stogodinjice njegovog roenja, organizovan je struni skup Istraivanja, projekti i realizacije u graditeljstvu. Branko eelj, diplomirani graevinski inenjer, akademik, pronalaza, svetski poznati konstrukter, profesor, projektant objekata kojima su oplemenjene graditeljske vetine u vreme njihove izgradnje u svetskim razmerama, narodni poslanik, sportista (veslanje - etverac bez krmilara) u mladosti, lovac i podvodni ribolovac i u poodmaklim godinama, nosilac brojnih priznanja i odlikovanja, je svakako linost koja zasluuje posebnu panju strune a i ire javnosti. ivot i delo ovog velikana srpskog graditeljstva je prikazan u ediciji Znameniti srpski naunici, knjiga 10, SANU, Beograd, 2005., str. 185-235, autor akademik Boko Petrovi, koja je tampana u svega 500 primeraka. U svakom sluaju ivot i delo ovog vrsnog konstruktera, vizionara koji je u velikoj meri unapredio tehnologije graenja u periodu svog stvaralatva, zahtevaju formiranje posebnog tima koji bi prikupio grau a zatim objavio posebnu monografiju o njegovom liku i objektima koje je darovao svojoj zemlji a i drugim zemljama irom sveta. Kao dodatak Zborniku radova sa strunog skupa Istraivanja, projekti i realizacije u graditeljstvu, a sa ciljem da se to svestranije osvetli linost akademika Branka eelja, objavljujemo line impresije njegovih saradnika i prijatelja, koji su imali ast i zadovoljstvo da sa njim dele napore i rezultate njegovih konstrukterskih dostignua kao i probleme do kojih je dolazilo, jer velika dela se ne mogu ostvariti bez manjih ili veih potekoa. Nadamo se da e to biti i skroman prilog i putokaz buduim generacijama graditeljskog konstrukterstva.

Urednik

Aleksandar Andi

AKADEMIK PROFESOR BRANKO EELJ

Na stogodinjicu roenja (1910-2010.) Branka eelja, velikana svetskog i naeg graevinarstva, naviru seanja na vreme nae saradnje u ostvarenju njegovih velikih ideja u graevinskom konstruktersvu. Svoj radni vek proveo sam kao njegov neposredni saradnik. Upoznao sam ga ezdesetih godina prolog veka. Profesor Branko eelj je bio Upravnik Instituta za ispitivanje materijala Republike Srbije u Beogradu, a ja, iz kole, u prvo zaposlenje. U posleratnim godinama graevinarstvo je imalo veliku ulogu u obnavljanju poruenih objekata i izgradnji novih. Profesor Branko eelj svojim autoritetom i stvaralakim radom uspeva da mobilie tehniko osoblje u Institutu i graevinsku operativu, istovremeno na vie kljunih objekata. Novi Beograd stambena izgradnja. Primena IMS-eelj montane stambene gradnje. Ovaj sistem gradnje stambenih i javnih objekata primenjen je u naoj zemlji i u vie zemalja sveta: Kuba, Maarska, Angola, Etiopija, Rusija i dr. Grade se mostovi preko reka: Bosut, Samaila, Dunav (u Novom Sadu drumsko elezniki), Tisa (u Titelu drumski). Karakteristino je da je ovaj drumski betonski most identinog izgleda kao elezniki elini most u neposrednoj blizini. U Beogradu se gradi Hala I Beogradskog sajma, jedinstvena u svetu po nainu gradnje i rasponu. Sve su to objekti graeni na specifian nain, po izvoenju i rasponima konstrukcije. Autor i projektant Branko eelj, pokazivao je spremnost u svakom momentu da odabere konkretna i najpovoljnija reenja, kako bi se svi problemi reavali takorei u hodu. Ovaj period Profesorovog rada krasi i uvoenje prednaprezanja u konstrukcije, prvi put u naoj zemlji na eljezari u Sisku, brodogradilitima Split i Bijela i industrijskim halama u Jagodini. Razvio je domau opremu, ankerne kotve i ureaje za zatezanje kablova, te tako dobijamo domai sistem prednaprezanja IMS. Uz konkretnu primenu u privredi, sistem se paralelno razvija u Institutu, usavrava za vee sile i raznovrsnu upotrebu na buduim objektima. Institut, u poetku nauna ustanova, uz neprekidni istraivaki rad na elu sa profesorom eeljom, okuplja nove mlade
2

saradnike, koji stiu praktina znanja, specijalizuju se za odreene poslove u struci. Kasnije su oni bili sledbenici Profesorovog naunog rada i dela. Naalost, bilo je velikih ideja i projekata naeg velikana u graevinarstvu, koji nisu realizovani, iako su bili od izuzetne vrednosti, u tom vremenu a i danas. Kao lan Srpske akademije nauka i umetnosti, doivotni predsednik Naunog vea Instituta i nosilac mnogih odlija i svetskih priznanja, umnogome je doprineo stvaranju savremene slike Beograda grada u kojem je iveo i radio. Stadion Tamajdan u centru grada bi davno bio pokriven po Profesorovoj zamisli, da je omoguena realizacija njegovog projekta konstrukcije krova. Na poziv Gradske skuptine i Urbanistikog zavoda grada rukovodio je radom na reavanju beogradskog eleznikog vora. Njegov predlog da sve ostane po postojeoj trasi, samo da se spusi ispod nivoa zemlje i time oslobodi desna obala reke Save, najatraktivnijeg dela grada, naalost nije prihvaen. Isto je i sa reenjem putnikog saobraaja u gradu. Studija je usmeravala na primenu lakog metroa u putnikom saobraaju. Realizacija bi bila etapna, bez remeenja svakodnevnog saobraaja i uz sredstva koja su bila realna, to je bila odlika svakog objekta naeg velikana. Profesor Branko eelj, veliki mislilac i naunik, svestrana linost, imao je razumevanja za svakog saradnika u poslu. Voleo je svoje saradnike bez obzira na njihov stepen obrazovanja. Naveu primer oplatnih elemenata modela Hale I Begradskog sajma. Model je bio 10 puta umanjen (Hala I je imala raspon od 100 m), a posluio je prethodnim ispitivanjima kupole i krunog prstena. Elementi oplate, armature i betoniranje bili su, takorei, filigranski. Sve je raeno u hali i radionici Instututa, a u toku rada Profesor bi svako jutro obilazio majstore i radnike, hrabrio ih, zajedno sa njima crtao i razraivao pojedine elemente, da bi sve bilo realno i odgovaralo stvarnom objektu. Takvih primera je bilo mnogo. Odlazak profesora Branka eelja u mirovinu nije ga omeo u svakodnevnom naunom i strunom radu. Kod kue, u svojoj radnoj sobi, uz potpuno razumevanje svoje divne porodice za njegov struni i kreativni rad, mogao je i dalje da daje svoj doprinos reavanju problemima u savremenom graevinarstvu. Tu je primao saradnike, usmeravao rad. esto je govorio: Vi ste moje oi, jer se nije mogao lako kretati po gradilitima (sem iz preke potrebe). Ostvario je Sistem 50 montane gradnje niskih i visokih zgrada, osnovnog modula 7,20 x 7,20 m. Po tom sistemu realizovani su objekti u Novom Sadu, na Novom Beogradu, Lapovu, u Italiji i jo nekim
3

zemljama. Odlika sistema je fleksibilnost, brzina graenja i ekonominost. U nekoliko gradova osvojena je tehnologija profesora eelja za proizvodnju armiranobetonskih bandera, kojima su zamenjene drvene Aleksinac, Bajina Bata i apljina. Trebalo bi dosta prostora i vremena da se Profesorov ivot i rad opie verodostojno. Bio je potovan od svakoga s kim je radio, umeo je svojim autoritetom, smelou i savetima da osvoji svoje sagovornike a na predavanjima i kongresima su ga svi rado i paljivo sluali. Voleo je lov. Iz daleke Kube dobio je na poklon psa ptiara, koga je esto vodio u lov. Na moru je uivao u podvodnom ribolovu. Voleo je drvodeljski rad, izmeu ostalog je samostalno pravio amac, prema linoj zamisli i potrebi. U mladosti, zajedno sa svojom braom, bio je prvak Jugoslavije u veslanju etverac bez kormilara. Ovim skromnim prilogom eleo sam da naeg velikog graditelja i uitelja, profesora Branka eelja, svestrano obrazovanu linost, sauvamo u trajnom seanju njegove rodbine, nas u Institutu, njegovih saboraca, a onda i svih ostalih. Bio je veliki mislilac svog vremena i ostavio nam u naslee sva svoja kapitalna dela. Na kraju bih dodao i jedno meni veoma drago seanje koje govori o Profesorovoj veliini. Moj otac Mlaen je za moju enidbu pozivao u svatove po starinskom obiaju, uturom sa privezanom jabukom i pekirom. Doao je u Institut i, pored drugih, pozvao je i Profesora, rekavi: Dragi upravnie, ja jesam otac mom Aci, ali Vas smatram njegovim veim ocem od mene! Nasuo mu je aicu rakije iz uture, a Profesor je ubacio novi u jabuku, nazdravio i popio rakiju. Znao sam da nije voleo rakiju, pio je iskljuivo vino kao svaki Dalmatinac, no ovog puta je udovoljio elji moga oca. Hvala mu.

Nikola Brenjo

BRANKO EELJ - POVODOM STOGODINJICE ROENJA

Akademika, profesora Branka eelja, diplomiranog graevinskog inenjera, upoznao sam 1971. ili 1972. godine u prisustvu akademika profesora Boka Petrovia, na iju inicijativu je posetio graenje mosta preko reke Neretve u apljini. Izgradnju mosta obavilo je preduzee Gradis iz Maribora, kada sam bio neposredni rukovodilac pri izvoenju mosta. Projektovanje mosta obavljeno je u Institutu za ispitivanje materijala Srbije u Beogradu. Projektant mosta bio je docent Boko Petrovi. Most se satojao iz tri razdvojene celine. Prilazna konstrukcija, na levoj obali reke, izraena je kao kontinualni nosa na etiri polja, raspona 40m. Glavna konstrukcija, kojom se prelazi preko renog toka je kontinualni nosa nejednakih raspona i promenljive siluete, raspona 40 + 84 + 40 m. Prilazna konstrukcija, na desnoj obali reke, je kontinualni nosa na tri polja, raspona 23 m. Profesori eelj i Petrovi pohvalno su se izrazili o organizaciji i tehnologiji izvoenja radova na mostu. Glavna konstrukcija je raena postupkom slobodnog konzolnog betoniranja. Odstupanje nivelete od projektovanog poloaja u sredini raspona bilo je manje od 1cm. Most preko reke Neretve u apljini, kako je napomenuo profesor Petrovi, bio je model tada, a i danas, najveeg grednog mosta preko reke Dunav kod Beke u Evropi. Autor i projektant mosta je profesor Branko eelj. Projekat je izraen u Institutu IMS u Beogradu. Glavna konstrukcije, preko renog toka, je kontinualni gredni nosa sa prepustima, nejednakih raspona i promenljive visine. Raspon glavne konstrukcije je 15 + 105 + 210 + 205 + 15 m. O ovom objektu mostu objavljeni su mnogi lanci u domaim i stranim strunim asopisima uz mnogo pohvala konstrukterskom podvigu. U sadanjem vremenu , gradi se most preko Dunava kod Beke, za drugu traku autoputa Beograd Subotica, identian izgraenom mostu.

Most preko reke Neretve zavren je i puten u saobraaj 1972. godine. Uz obostranu saglasnost Instituta IMS i Gradis-a iz Maribora, prelazim u Institut u Beogradu, gde sam kao nadzorni organ projektanta i investitora mosta preko Dunava kod Beke aktivno uestvovao na izgradnji, sve do zavretka mosta. Akademik profesor Branko eelj, diplomirani graevinski inenjer, naunik, pronalaza, konstrukter svetskog glasa, stanovnik Planete i uitelj, ovek je pod ijim neposrednim uticajem su stasali mnogi inenjeri vodei projektanti i izvoai betonskih prednapregnutih konstrukcija. U prilogu ovog skromnog lanka je fotografija dela uesnika tehnikog, inenjerskog i naunog kadra, koji je projektovao i realizovao izgradnju mosta preko Dunava kod Beke, zavrenog i putenog u saobraaj 1975. godine. Hvala mu velika, za sve to je uradio i unapredio graevinarstvo kod nas i u svetu.

Razgovor sa profesorom dr Gothardom Francom

SEANJE NA AKADEMIKA EELJA

Za asistenta na katedri za tehniku mehaniku i teoriju konstrukcija Graevinskog fakulteta u Beogradu primljen sam 1961. godine. U vreme letnjeg raspusta 1962. godine radio sam u birou preduzea Dickerhoff und Widmann u Karlsrueu, gde sam imao priliku da se upoznam sa njihovim postupkom za prednaprezanje. Gradili su gradski most preko reke Enz u Forzheim-u za koji sam radio statiki proraun. Poslali su ga na reviziju profesoru Francu. Nekoliko dana kasnije pozvan sam na razgovor kod revidenta, profesora za betonske konstrukcije na Graevinskom fakultetu u Karlsrueu. Imao je nekoliko primedbi koje su se odnosile na debljinu zatitnog sloja kod mostovskih greda. Postupivi prema njima ponovo sam razgovarao sa prof. Francom. Tada me je uvaeni profesor zapitao odakle dolazim i gde imam stalno zaposlenje. Obradovao sam se to mi se ukazala prilika da porazgovaram sa profesorom koji je i kod nas u Beogradu bio poznat po svojem reenju o teenju prednapregnutih betonskih greda u toku vremena i kao redaktor Beton-Kalendara. Posle moga kratkog predstavljanja profesor me je upitao da li poznajem gospodina eelja, projektanta sajamske hale broj 1 na Beogradskom sajmitu. Shvatio sam da je postavljeno pitanje ustvari test o mojoj strunosti pa sam se potrudio da mu odgovorim na dostojan nain. Zamolio sam profesora da mi dozvoli da napravim malo poreenje izmeu dosadanjih postupaka za graenje ljuskastih krunih konstrukcija male debljine sa originalnim eeljevim postupkom. Ranije su graene betonske ljuske uz oslanjanje sveeg betona na oplatu i skele. Posle ovravanja betona uklanjane su skele, a optereenje od teine je primala prstenasta konstrukcija. Nepovoljno dejstvo horizontalnih komponenti optereenja na prsten esto je bio i uzrok oteenja prstena, pa ponekad i loma kostrukcije. Reenje koje je primenio na poznati konstrukter eelj ima obrnuti tok. Na montirani niz stubova u srednjem delu zgrade postavljen je kruni prsten kao privremeni nosa armirano-betonskih polulukova i temene ljuske . Kada su postavljeni svi polulukovi na kruni prsten sa jedne strane i na montani
7

prsten u sreditu graevine sa druge strane, izmeu njih su ugraeni prefabrikovani armirano-betonski ramovi da bi se popunio prostor izmeu polulukova. Ovi ramovi e posluiti za postavljanje stakla radi osvetljenja. Preostali deo temene povri izgraen je kao kruna armirano-betonska ljuska, koja zajedno sa polulucima predstavlja ljusku kombinovanu od linijskih polulukova iji su gornji krajevi utopljeni u temenu ljusku. Utezanjem kablova u zidovima krunog prstena sloena kupola se izdie, montani prsten u srednjem delu hale se oslobaa teine kupole, a utegnuti prsten prima na sebe kako vertikalne tako i horizontalne komponente teine cele kupole. Profesor Franc se zahvalio na mome prikazu ovog objekta zakljuujui da je gospodin eelj ostvario zadivljujue graevinsko delo.

Zdravko Guti

SJEANJE NA PROFESORA BRANKA EELJA

Svaki put kad se sjetim pokojnog Profesora, nasmijeim se. Neki ljudi ostave, tako nekako, prijatan trag. Ne zato sto je bio veliki kostrukter, to je napravio toliko mostova, prednapregnutih sistema, velianstvenih graevina... Jednostavno, sjetim ga se kao dobrog ovjeka. Prije ovog posljednjeg nesretnog rata, saraivali smo na izgradnji stambenoposlovnih objekata u apljini u S-50 sistemu. Ja, kao arhitekta, morao sam da savladam pravila prefabrikovane gradnje sa svim prednostima i ogranienjima. Sreom, to je sistem koji omoguuje veliku slobodu u projektovanju, ali valjalo je skelet ukrutiti AB platnima jer je Hercegovina trusno podruje, poslije se pokazalo u svakom smislu. Sa idejnim rjeenjima iao sam Profesoru u Beograd na Senjak, ili ljeti, na Sv. Stefan. Onako visok, lijep, sa blagim osmjehom, doekivao bi me okruen nestvarnom ljepotom Sv. Stefana ili ogromnog vrta na Senjaku. Ta priroda je bila sav luksuz oko njega, sve ostalo je bilo skromno. Beskrajno strpljivo bi ulazio u sve detalje projekta, nastojao da udovolji naim arhitektonskim izvoljavanjima. Imao je uroen osjeaj za lijepo, za jednostavno lijepo. 1992. sam opet doao u Beograd, naalost ovaj put kao izbjeglica. Nikakvog posla na vidiku. Sreom imali smo stan moje ene, Beograanke. Meutim, Profesor me je, im je uo da sam u Beogradu, pozvao i etajui njegovim vrtom, ponudio novac dok se ne snaem, i posao u njegovoj porodinoj firmi. To se ne zaboravlja. Tada je imao 82 godine, a radio je po cijeli dan na projektima u S-50 sistemu, na njegovom poboljanju i promociji /novi katalog/, u Akademiji, u IMS-u, primao mnoge posete, telefonirao....sve do svoje smrti. Vidim ga neposredno prije kraja, kako sjedi u fotelji, a na podignutim nogama mala crtaa tabla, dva trougla, olovka, Profesor rjeava neki detalj.... Bio je izuzetan ovjek. Priroda ga je obdarila umnou, ljepotom, dobrotom i sreom. To se rijetko deava. Ostvario se profesionalno i porodino okruen ljubavlju svoje divne Divne, djece i unuke Aleksandre, koja e, kao arhitekta nastaviti djelo svog slavnog dede.
9

Bogdan M. Koprivica

MOJ UITELJ PROFESOR BRANKO EELJ

Sa profesorom Brankom eeljem sam se upoznao maja 1959. godine, na gradilitu drumsko-eleznikog mosta preko Dunava u Novom Sadu. Tada sam radio u GP "Mostogradnja" iz Beograda i vrio poslove operativnog inenjera na mostu. Profesor eelj je bio projektant mosta i doao je da se upozna sa do tada izvedenim radovima. Na sastanku sa inenjerima Mostogradnje razgovarao je o tehnologiji izrade kesona renog stuba mosta. Taj prvi susret je na mene ostavio snaan utisak. Profesor je sasluao nae predloge, a potom izneo svoj predlog rada, koji je bio laki i bezbedniji od naeg. Tom prilikom sam uoio da je on uivao veliki ugled i potovanje mojih starijih kolega. Po mom prelasku iz Mostogradnje u novosadski GIK Beton (1963.), kao glavni inenjer, a kasnije i tehniki direktor preduzea, sa profesorom eeljem sam imao este kontakte, u vezi primene IMS sistema graenja u Novom Sadu. Svaku novu profesorovu ideju sam primenjivao u naoj firmi, a potom bi ta novina nalazila primenu i kod drugih preduzea. U to vreme Beton je bio jedna od najuspenijih graevinskih firmi u Jugoslaviji, koja se bavila montanom gradnjom, zahvaljujui najvie veoma dobrim rezultatima na primeni IMS sistema. Poseivali su nas strunjaci iz svih preduzea koja su primenjivale IMS sistem graenja. Poetkom 1971. godine, prilikom susreta sa mojim kolegom Miloem Baniem, koji je u to vreme bio direktor Centra za prednapregnuti beton Instituta IMS i bliski saradnik profesora eelja, rekao mi je da je Institut IMS dobio posao da projektuje i da vri nadzor na izgradnji drumskog mosta preko Dunava kod Beke, a da e Mostogradnja biti izvoa radova. Takoe mi je napomenuo da je glavni projektant mosta - profesor eelj i da trae lice za rukovodioca nadzorne slube na mostu. Tom prilikom me zamolio da razmislim ko bi mogao i eleo, od naih kolega, da obalja taj posao. Kada sam mu rekao da bih se, moda, ja prihvatio tog posla, on je o tome obavestio profesora eelja, koji me odmah pozvao razgovor o mom prelasku iz Betona u Institut IMS. O uslovima prelaska u Institut postignut
10

je u kratkom roku dogovor i ja sam oktobra 1971. godine zasnovao radni odnos sa Institutom IMS.U toku gradnje mosta, sa profesorom eeljom sam bio gotovo svakog dana u kontaktu. Radovi na mostu, i pored sloenih tehnikih reenja (most je u to vreme bio svetski rekorder u rasponu glavnog otvora, za gredne sisteme betonskih mostova), odvijali su se bez veih tekoa. Najvei problem je nastao pri zavretku mosta kada je, usled viednevnih padavina, dolo do pojave klizita na desnoj padini mosta, to je prouzrokovalo pomeranje temelja i deformaciju oko 20 m visokog obalnog stuba. Profesor eelj je za sanaciju tog stuba dao tehniko reenje, koje je dobilo priznanja od mnogih konstruktera, svojom orginalnou. Mislim da sam u Institutu IMS bio pouzdan saradnik profesora eelja. Trudio sam se da njegove ideje budu i realizovane. Poto je jedan od hobija profesora eelja bio lov, dogovorili smo se januara 1973. godine, da ja obezbedim motorni amac od Mostogradnje, a on e za mene doneti lovaku puku i municiju. Jednog jutra poli smo u lov na divlje patke kojih je, u okolini mosta kod Beke, bilo veoma mnogo. Sa motornim brodiem Uragan krenuli smo Dunavom u lov. Patke su letele du toka Dunava, a bilo ih je i na obalama reke. Ja do tada nikada nisam bio u lovu, te su mi upustva profesorova koristila da i ja ulovim dve patke. Oko jednog patka na obali sporili smo se ko ga je pogodio. Najzad sam prihvatio da je to profesorov trofej. Taj lov je uticao na mene te sam poeo da razgledam u prodavnicama lovake opreme cene puaka i lovnog pribora. Preko leta profesor eelj je boravio sa suprugom u svom letnjikovcu na Svetom Stefanu. Tada se bavio podvodnim ribolovom i imao je i u tom poslu dosta uspeha. U svom privatnom ivotu profesor eelj se drao nekih svojih principa. Bio je umeren u ishrani, nije pio otra pia, niti je puio. Nama, mlaim saradnicima, i u tom pogledu sluio je za uzor. esto sam poseivao profesora eelja i njegovu suprugu gospou Divnu, u njihovom domu u Beogradu na Senjaku i u letnjikovcu na Svetom Stefanu. Uvek sam bio srdano doekan i ugoen.

11

Slavko Rankovi

AKADEMIK EELJ KAO OVEK

Ovih dana su na nekim od vozila gradskog saobraajnog preduzea na reklamnim panoima ispisane misli velikih mislilaca. Zapamtio sam misao Ajntajna: Neki ljudi misle da je misaoni kapacitet karakteristika velikog oveka, varaju se jer je odnos prema blinjima najznaajniji dokaz o njihovoj stvarnoj veliini. eleo bih da ukaem na ponaanje akademika eelja prema meni, oveku koga ovaj velikan nije ni poznavao, kao dokaz da se od njega moglo nauiti mnogo, ne samo o konstrukterstvu ve i o ojstvu. Kada su predavanja na poslediplomskim studijama postala neminovna trebalo je uskladiti predavanja sa stvarnim potrebama nauke i privrede. Profesor M. uri i profesor B. eelj bili su rukovodioci odbora za planiranje i uvoenje novih predmeta i za izbor kvalifikovanih predavaa. Na predlog prof. M. uria postavljen sam za sekretara pomenutog odbora. Jednom prilikom odbor je trebalo da se sastane u Institutu za ispitivanje materijala i konstrukcija bulevaru Vojvode Miia. Profesor uri je bio spreen da prisustvuje, pa je poslao mene da pribeleim donete zakljuke. Kako nisam bio pravovremeno obaveten prispeo sam u salu gde je pomenuti skup ve zapoeo sa radom. Bilo me je sramota to rad skupa ometam naknadnim ulaskom, ali sam morao poi prema radnom stolu. Prof. eelj i ja se do tada nismo poznavali i to je uveavalo moju nelagodnost. Ali, profesor je ustao, poao prema meni, pozdravio se sa mnom, i pozvao da se prikljuim ostalim lanovima, to me je prijatno iznenadilo i ohrabrilo. Ne bih eleo da posebno komentariem ovaj dogaaj ali sam i danas svestan da je malo velikih ljudi koji e sa takvom ljubaznou prihvatiti zakasneli dolazak skoro nepoznatog uesnika skupa.

12

Sekule G. Seferovi

SEANJA NA PROFESORA BRANKA EELjA

Moj prvi zvanini kontakt sa profesorom eeljom bio je prijava na konkurs za graenje fabrika stanova po tehnologiji IMS-eelj na Kubi, juna 1976. Godine. Nakon detaljnog i oputenog razgovora sa komisijom, kojom je on predsedavao, postavio je pitanje zato se u molbi nisam pozvao na kolege iz Instituta koji su me dobro poznavali. Nisam iz prostog razloga, jer ovo to Vi sada radite ja radim 10 godina. Za svakog kandidata ima intervencija i preporuka. Ali na kraju moj direktan utisak ima odluujuu teinu. Odgovor mu se dopao. Na kraju je postavio jo jedno pitanje: Kada bi Vi mogli prei u Institut i poeti pripreme za odlazak na Kubu? Ja odgovaram: Moda treba da proe bar nedelju dana, da obe strane razmisle da li su meusobno prihvatljive. Profesor dodaje: Mi smo razmislili. Prema ugovoru iz 1975. Godine, Institut je preko INVEST-IMPORT-a trebalo da izgradi tri fabrike stanova prema tehnologiji IMS-eelj na Kubi. Po istom projektu na tri lokacije u Havani, Sienfuegosu i u Santjagu de Kuba. Uslovi ugovora za sve tri fabrike su bili isti; rok zavretka kraj 1978. Zbog odloenog prelaska u Institut meni je zapala gradnja fabrike u Santjagu koju smo, po elji Investitora, gradili dvokratno: od novembra 1976. do februara 1977., a zatim od januara do decembra 1978. Vrativi se u Beograd nakon testiranja i primopredaje fabrike, Profesoru sam izloio iscrpan izvetaj o istorijatu gradnje. Realizacija ovog zadatka stvorila je povoljnu osnovu mojoj daljoj saradnji sa profesorom eeljem. Naveu vanije projekte: osiguranje desne obale Dunava u zoni mosta kod Beke, korekcija nivelete na mostu preko Dunava kod Beke, tehnika pomo u Birou za projektovanje i urbanizam u Havani te nadzor nad radom fabrika stanova IMS-eelj na Kubi, ocena objekata nakon katastrofalnog zemljotresa 1979. godine u Crnoj Gori, gradnja turistiko-hotelskog kompleksa Slovenska plaa u Budvi, gradnja fabrike stanova IMS-eelj u Adis Abebi, Etiopija, projekti za fabrike stanova IMS u Kragujevcu, Tbilisiju i Moskvi, Family bussines center, u Sistemu 50 na Novom
13

Beogradu, Zajednica IMS, Meunarodni skup IMS '87, instruktaa kod novih i starih lanova Zajednice IMS: Neimar Novi Sad, Napred Novi Beograd, Dom Beograd, Stig Poarevac, Graditelj Leskovac, Binaka Morava Gnjilane, Inenjering, Zvornik, i dr., upoznavanje stranih strunih delegacija sa objektima IMS sistema graenja. Profesor Branko eelj je eleo povratne informacije o realizaciji svakog od navedenih projekata. Izvetaje je pratio sa panjom i iznosio kratke i jezgrovite opaske. Naglaavam, bez ozbiljnije primedbe pa i gorke rei. Razgovor o realizaciji fabrike stanova po sistemu IMS-eelj u Adis Abebi vodili smo na Sv. Stefanu, leta 1986. Godine. Sa simpatijama je primio informaciju da je ekonomski asopis African business vrlo povoljno pisao o naem projektu. Dok mi diskutujemo, madam eelj posluuje kafu i ali mi se kako on preteruje sa podvodnim ribolovom i precenjuje svoje mogunosti: Znate, on misli da je jo mlad pa silazi i na 10 metara dubine! A on meni tiho dodaje: A kad bi znala da to nekad ide i preko 15 metara gadno bih nastradao. esto sam dolazio Profesoru radi referisanja i konsultovanja, kod kue na Senjaku. Jednog dana smo morali prekinuti razgovor zbog obaveza Profesora. Nastaviemo prekosutra, predlae Profesor. Ja odgovaram da ne mogu, imam goste, erki mi je roendan. On se zamisli pa kae: Pazi, Boga ti, i meni je prekosutra roendan. Ja dodajem da to nije sluajno, da je i veliki Ajntajn roen istog dana. Primio je to k znanju i slatko se nasmejao. Meu ostalim strunim delegacijama bila je i kineska. Tokom obilaska objekata na Novom Beogradu i u Novom Sadu primio ih je i Profesor. Kako Kinezi nisu potovali meunarodna patentna prava, to su oni kopirali IMS tehnologiju bez iije saglasnosti. I to nisu krili. ak su po neto menjali, unapreivali i sve to Profesoru izloili. Bili smo pomalo iznenaeni, pa je Profesor sugerisao veliku studioznost i opreznost, ali i odgovornost za eventualne incidente, koji bi kompromitovali sistem IMS. Prilikom jednog od kontakata Profesoru je doao do ruku lanak o graenju mosta preko Dunava kod Beke, na italijanskom jeziku. Poznaje li italijanski jezik? pita me. Da, naravno. Poklonio mi je jedan primerak sa posvetom, koga sam paljivo proitao i koga ljubomorno uvam u mojoj tehnikoj biblioteci, kao to u svom sesnju uvam sa pijetetom uspomene na susrete i saradnju sa profesorom eeljem.

14

Branislav Vojinovi

O Branku eelju sluao sam kao student Graevinskog fakulteta u okviru fakultativne nastave iz prednapregnutog betona. Saznao sam da je izgradio halu I Beogradskog sajma, luni most preko Dunava u Novom sadu, most preko Tise kod Titela i neke druge objekte, te da je svetski poznat i priznat strunjak - konstrukter.Nita vie nisam znao i nisam ni oekivao da u imati ast da ga upoznam. Dogodilo se da sam imao privilegiju da budem njegov uenik i saradnik u nekoliko projekata. Radio sam nepune dve godine u egrap-u br. 8 i Hidroprojektu i marta 1965. sam preao u Institut za ispitivanje materijala i konstrukcija Narodne Republike Srbije (dananji IMS) na poziv uvaenog profesora Dobrosava Jevtia. U strunoj javnosti u to vreme bila je to visoko vrednovana institucija (pored Graevinskog fakulteta i Energoprojekta), gde su mladi inenjeri mogli stei velika struna iskustva. Ta iskustva bila su i dobra osnova za rad na Univerzitetu. Radovalo me je to u raditi gde i Branko eelj; budilo mi je nadu da u ga upoznati. Mesec dana po dolasku u Institut g-din eelj me je pozvao, preko sekretarice, u svoj kabinet. eleo je da upozna novog mladog inenjera i verovatno da proceni moje mogunosti. Kabinet Branka eelja, tada Predsednika Naunog vea, bio je prostran, skladno opremljen masivnim nametajem, bez luksuza. Doekao me je visok gospodin srednjih godina, atletske grae, prosede kose, odmerenih uglaenih manira. Pozdravio me je ljubazno, ustavi od radnog stola, uz diskretan smeak koji je iskazivao dobrodolicu. Seli smo u fotelje za okrugli sto na njegov predlog. Razgovor je bio oputen. Interesovao se za moje studije, diplomski rad, dosadanje upoljenje. Pitao me je roditeljskim tonom kako sam se snaao u novom kolektivu i kakvi su mi prvi utisci. Nije zaobiao ni sport - omiljenu temu mladih ljudi. Obojica smo bili aktivni sportisti: Branko eelj vesla, ja atletiar - reprezentativac Univerziteta na srednjim i dugim stazama. Eto teme za dui razgovor. Sluao me je paljivo, zainteresovano, a kada je govorio glas mu je bio vrst i topao. Prijateljski. Trema sa kojom sam doao ubrzo se rasplinula i uz kafu potpuno nestala. Poslovi u Institutu su bili interesantni i zahtevni, radilo se mnogo. Upisao sam postdipomske studije elei da praktian rad upotpunim teoretskim znanjem. I tamo me je doekao profesor Branko eelj, na moju veliku
15

radost. Verujem da je i njemu bilo drago. Predhodno naprezanje betona je moja ua specijalnost, a prof. eelj je predavao Sisteme prednaprezanja. Dobio sam na ispitu desetku! Zbog toga me je, moda, ukljuio u neke projekte. Radei mnogo godina u njegovom timu saznao sam vie detalja o njegovom strunom i drugom angaovanju: osnovao je Institut sa prof. Mirkom Room i bio njegov prvi upravnik po izdvajanju Instituta iz SANU, zatim predsednik Naunog vea IMS, profesor na III stepenu Graevinskog fakulteta u Beogradu, redovni lan SANU, prvi dobitnik medalje FIP (po ustanovljenju ove nagrade), nosilac mnogih odlikovanja, savezni narodni poslanik. Pored svega veliki izumitelj na polju graevinskog konstrukterstva, tehnologije graenja - pronalaza. Branko eelj je pored svih znanja i zvanja srdano razgovarao sa saradnicima potujui svaije miljenje i sugestije, od inenjera do radnika. Moe li ovako, majstorBoke? Jarko, ta misli o ovome? Dede, uro, kako bi ti to? i na kraju bi doneo odluku. Pored svih vrednosti koje je posedovao krasile su ga i dve retke vrline: potovao je linost svakog oveka i imao strpljenja da svakoga saslua. Zahvaljujui tim osobinama i sposobnosti da okupi i uskladi rad razliitih specijalista u radnom timu uspevao je da rei drugima nereive graditeljske probleme. Sreli smo se nekoliko puta u njegovom domu na Senjaku i vikendici u Sv. Stefanu. Razgovarali smo najpre o strunim problemima, pa onda o svakidanjim temama. Omiljene tem bile su mu lov i ribolov. I ovi susreti su bili srdani, razgovor spontan, otvoren, zainjen aom vina.

16

Vukan R. Vui

SEANJE NA AKADEMIKA BRANKA EELJA

Tokom jedne posete Beogradu 1990. godine rekle su mi kolege sa Saobraajnog fakulteta da je grad Beograd traio saradnju SANU za planiranje novog metroa za Beograd. Poto se vec decenijama bavim planiranjem sistema javnog gradskog prevoza, bio sam pozvan da se upoznam sa kolegama u SANU koji treba da vode taj projekat. Doao sam u Akademiju, gde su me doekali akademici Branko eelj, Nikola Hajdin i ore Zlokovic. To je za mene bio nezaboravan moment. Moj kolega sa Saobraajnog fakulteta Nenad Jovanovi me je predstavio, a kada su se oni predstavili, ja sam bio upravo zbunjen i trazio sam rei: Gospodo, ne treba da se vi predstavljate meni! Ja Vas, Profesore eelj, znam kao legendarnog strunjaka jo od kada sam bio student graevine 1950-ih godina! Vi, Profesore Hajdin, ste bili asistent u jednom predmetu koji sam sluao, a od tada sam pratio Vaa dostignua u akademskom i strunom radu. Sa Vama, kolega Zlokoviu, se znam indirektno preko mojih roditelja. Ovo je za mene specijalna poast da vas sve lino upoznam ovde u Akademiji! Ovaj susret mi ostaje u seanju kao jedan od momenata kada sam upoznao ljude kojima sam se dugim nizom godina iz daljine divio. Branko eelj je bio vodea licnost na Graevinskom fakultetu, kao projektant velikih hala i mostova, i inovator u primenama prednapregnutog betona. Paralelno sa predavanjima i projektovanjem bio je vrlo aktivan u SANU. Posle upoznavanja tog dana, seli smo i razgovarali o predstojeem projektu metroa. Bilo je interesantno kako smo konvergirali iz graevinskih aspekata graevinaca sa jedne strane i moje primene analize funkcionalnog sistema metroa sa druge strane. Tada je pocela naa saradnja sa odlinim uzajamnim razumevanjem problema, plana analize i projektovanja. Sa akademikom eeljem sam bio u vezi, razmenjivao podatke i diskutovao na projekat preko telefona. Posle izvesnog vremena, on je sa kolegama Hajdinom i Zlokoviem predloio da se kandidujem za inostranog lana
17

SANU. Pripremio sam i poslao moj rezime, koji su oni upoterebili da pripreme moju kandidaturu. Na sledeim izborima, 1994. godine, bio sam izabran za lana. Uz moje divljenje dostignuima i vodeoj ulozi koju je akademik Branko eelj igrao u graevinskoj struci i u razvoju Beograda, Novog Sada i drugih gradova, ja mu ostajem duboko zahvalan za njegovu ulogu u uvoenju mene u SANU i razvoju moje saradnje sa Akademijom, koja je postajala sve intenzivnija u toku poslednje dve decenije preko predsednika Hajdina i mnogih drugih kolega u SANU, na fakultetima i u upravi grada Beograda.

18