ZA RADNIKU PARTIJU I BALKANSKU FEDERACIJU

60RSD br.29 april 2013. 060/300-1917 www.marks21.info redakcija@marks21.info

borba za ensko osloboenje

APRIL 2013.

APRIL 2013.
objanjava zato kriza kapitalizma produbljuje nejednakost meu polovima i ukazuje na njene razliite forme (strana 14). Dok su u Zapadnoj Evropi, usled smanjenja proizvodnog sektora, minule krize dovodile do porasta udela ena meu zaposlenima, danas u Istonoj Evropi i na prostoru bive Jugoslavije upravo ene prve ostaju bez posla. Matija Medenica istrauje uticaj ovog izbacivanja ena iz sveta rada na strukturu porodice u dananjoj Srbiji, tvrdei da su patrijarhalne tendencije reakcija na anarhinost nae tranzicije ka trinoj ekonomiji koja traje protekle tri decenije (strana 17). Kolaps rada, socijalne sigurnosti i dravne pomoi ostavlja porodicu kao jedini mehanizam podrke radnih klasa. Stoga, suprotno tvrdnjama naih liberala, patrijarhat nije naslee tradicije, ve je sutinski moderna reakcija na trinu destrukciju. ta je do sada bio odgovor feministikih kritiarki na neoliberalizam? Za Ninu Pauer, iju nam knjigu Jednodimenziona ena (OneDimensional Woman) prikazuje Jovana Risti, vrhunac pretpostavljene enske emancipacije se za glavne struje u anglosaksonskom feminizmu u potpunosti poklapa s konzumerizmom i njegovom ideologijom individualnog izbora, koja prikriva injenicu da je rad ena eksibilan, part-tajm, nisko plaen i prekaran (strana 36). Glavni tok rasprava o rodu od pornograje do seksualnog rada svodi sve na pitanje izbora, ignoriui ogranienja koja postavljaju kapitalizam i porodica i vodei moralizovanju na raun ena ili promaenim apelima upuenim dravi. U sluaju prostitucije, Gordana Stojakovi nam objanjava njenu vezu sa seksualnom razmenom ena kroz brak, najamnim radom kao neslobodnim radom u kapitalizmu i drugim formama rada koji podrazumeva intimnost (strana 32). Ona se osvre na razliite feministike projekte za prava ena u prostituciji, a posebno na noveki model kriminalizacije muterija. Iz zakljuka postaje jasno da progon prostitucije u podzemlje podstie seks-treking iz siromanih zemalja i hronino nasilje nad enama. Prostitucija je senka koja prati brak i buroasku porodicu; ona je za Marksa u sri najamnog rada uopte. Umesto da bude deo reenja, dravna represija jedino uvruje tradicionalistiku moralnost i licemerje, odnosno prostituciju unutar i izvan porodice. Borba za prava seksualnih radnica je poput one za prava svih radnih ljudi njen konani cilj je ukidanje radnika/ce kao proizvoda drutva podeljenog du linija klase i roda. Vladimir Unkovski-Korica pokazuje kako naturalizacija seksualnih nejednakosti predstavlja problem za lm Klip i njegov inae saoseajni prikaz omladine u krizi (strana 38). Idealizujui narod u rusoovskom maniru, Klip gubi iz vida da su pornikacija i patrijarhalno nasilje dve strane iste medalje, koju u lmu simbolizuje prebijanje devojke praeno romansom. Kakav nam je onda enski pokret potreban? Kakva teorija, kakva strategija? Pre svega, moramo ponovo pokrenuti rasprave o patrijarhatu konceptu koji se esto koristi, kao to je to sluaj i sa tekstovima u ovom broju, ali koji se retko denie ili objanjava. Drugi talas feminizma patrijarhat vidi kao sistem dominacije mukaraca nad enama, ali ga uglavnom razdvaja od kapitalizma kao sistema eksploatacije najamnog rada. Meutim, ukoliko nemamo jasnu analizu uloge ena u privatizovanoj reprodukciji rada unutar kapitalizma (porodica), onda nam se, na primer, moe desiti da prostituciju sagledavamo odvojeno od buroaske porodice, ili novi patrijarhat od bede neoliberalizma. To bi nas moglo navesti i da neoliberalizam vidimo kao protivotrov patrijahalnim vrednostima. Nasuprot tome, Silvija Federii zastupa perspektivu socijalne reprodukcije, koja proizvodnju i reprodukciju pod kapitalizmom vidi kao jedinstvenu, rodno odreenu celinu (strana 8). Ako teorija patrijarhata moe dovesti do apologije kapitalizma, neuspeh da se sagleda specinost potlaenosti ena moe dovesti do potpunog osporavanja njenog postojanja. Na nedavno odranoj debati u Londonu, ii Ibrahim, egipatska socijalistika revolucionarka tvrdila je da su revolucionarke koje su pretrpele divljake seksualne napade vojnika na Tahriru kanjivane ne zato to su ene, ve zato to su revolucionarke, to je tvrdnja koju je ponovila u svom intervjuu za ovaj broj Solidarnosti (strana 10). Obraajui se iz publike, oana Bainja, portugalska socijalistika feministkinja i studentkinja na SOAS-u, kritikovala je ovakav stav tvrdei da su Egipanke bile kanjivane i kao ene i kao revolucionarke i da se socijalisti moraju boriti protiv rodno odreene potlaenosti ena i drugih nepravdi kapitalistikog drutva (strana 12). Slino tome, Kris Vol pie kako je Konstantina Kuneva, liderka sindikata atinskih istaa metroa, postala rtva jezivog napada kiselinom (strana 10). Ona se nala na meti nepoznatih napadaa zbog toga to je istovremeno bila ena, imigrantkinja i borbena sindikalna aktivistkinja odnosno zato to se suprotstavila nacionalistikom, patrijarhalnom i kapitalistikom sistemu na Balkanu. Ne smemo sebi dopustiti da teme vezane za seksualnost, ukljuujui tu i probleme silovanja i nasilja u porodici, otpisujemo kao sporedne i pojedinane ili kao pitanja koja nam samo odvlae panju s onih bitnih i da proklamujemo istu, rodom neoptereenu klasnu borbu. Tako neto posebno je pogubno sada kad kriza vodi porastu nasilja i eksploatacije ena i dece, to vidimo od pokreta Jedna milijarda ustaje, preko skandala u Pravoslavnoj i Katolikoj crkvi, pa ak i na revolucionarnoj levici (videti saoptenje nae organizacije, strana 25). U sluaju levice na Balkanu, aktivistkinje se esto delegiraju da obavljaju uslune, sekretarske i dosadne organizacione zadatke, to je identino pre-feministikoj Novoj levici na Zapadu iz 60-ih godina. Nora Levi-Forsajt pie o tome da forme organizovanja na levici reprodukuju mnoge nejednakosti izmeu mukaraca i ena koje imamo u celom ostatku drutva: mukarci govore, ene rade (strana 29). Isto kao to oganizacije radnike klase ne postaju spontano socijalistike, one se nee ni spontano ili automatski usprotiviti tlaenju ena. Neophodna nam je svesna politika borba uperena protiv seksizma, rasizma, homofobije, nacionalnog i verskog tlaenja. Upravo kroz takvu borbu radnika klasa prevazilazi sopstvene podele i osposobljava se da stane na elo pokreta za osloboenje oveanstva. To znai da potlaene drutvene grupacije moraju da preuzmu odgovornost za sopstveno osloboenje u sklopu ireg socijalistikog i radnikog pokreta.

3
Moramo krenuti od principa da kapitalizam ene i mukarce tlai na razliite naine. Shodno tome, enama moramo prii kroz drugaije forme propagande i organizacije. Radnicama i aktivistkinjama je esto teko da dou do rei meu samouverenim i esto bunim mukarcima. Kako Baba Aje tvrdi, zajedniko organizovanje pomae enama da se obrazuju i steknu samopouzdanje za artikulaciju sopstvenih zahteva (strana 23). One ih tada mogu uputiti levim partijama i sindikatima, kao ujedno zahteve socijalistima i socijalistike zahteve. Kako to uraditi? Oslanjajui se na naslee Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj, oana Bainja tvrdi da socijalistkinje moraju da se organizuju u cilju propagiranja ideja socijalistikog feminizma unutar enskih organizacija, kako bi istakle potrebu za socijalistikim pokretom radnica. Svetlana Guti i Sava Joki na toj bazi zagovaraju potrebu za pokretanjem feministikog fronta u Srbiji, kao odgovora na problem seksizma u studentskom pokretu (strana 22). U Srbiji i na prostoru bive Jugoslavije imamo inspirativnu tradiciju masovnog socijalistikog i revolucionarnog samoorganizovanja ena. Prenosimo rezolucije o radu socijalistkinja iz marksistike Srpske socijaldemokratske partije (1903-1918), kao i meuratne KPJ (strana 24), a Vladimir Unkovski-Korica istrauje zaostavtinu AF-a (strana 34). On zakljuuje da su ogranienja revolucije u Jugoslaviji, njena nemogunost da raskine s tritem, ujedno znaila i da nije bila u stanju da raskine s privatizovanom reprodukcijom rada; zato je uloga ena u porodici nastavila da odreuje i ograniava njihovu ulogu u drutvu. Poznato je Lenjinovo insistiranje da je socijalizam nemogu bez masovnog ukljuenja i samoorganizovanja ena. I obratno, osloboenje ena nemogue je bez socijalizma. Kako nam Gordana Stojakovi pokazuje, feministike grupe uspee da izau getoa jedino ukoliko svoje teme naine relevantnim za masu radnica u sindikatima, odnosno ukoliko feminizam spoje s antikapitalizmom (strana 26). Na tom tragu, Naa Bobii predlae na itanje i nedavno objavljenu zbirku eseja hrvatske leve feministkinje ure Kneevi, koja pokuava da premosti jaz izmeu feminizma kao akademske discipline i stvarne borbe za osloboenje ena (strana 39). to se stratekih predloga tie, ponovo tampamo i poziv na formiranje studentskog feministikog fronta koji bi mogao da pokrene iru debatu o novom enskom pokretu (strana 40). Feministika blogerka Ana Jovanovi objanjava na koji nain male grupe ljudi mogu koristiti internet kako bi se suprotstavile seksistikom jeziku i nasilju nad enama, ime internet postaje i platforma za organizovanje (strana 28). Gordana Stojakovi u svom lanku o sindikatima predlae novu paradigmu koja e im pomoi da prevaziu svoju uskost i slabost: jedinstveni ekonomski i politiki front sindikata, levice, feministikih i drugih grupa potlaenih, okupljen oko malog broja zahteva, kroz koji bi radnika klasa mogla da razvije iri politiki pokret protiv kapitalistikog sistema. Solidarnost se prikljuuje ovom pozivu na zajedniki rad na stvaranju socijalistike i feministike politike partije prema modelu Sirize. Nadamo se da emo vas ovim tematom podstai da nam poaljete komentare, tekstove i predloge i da nas kontaktirate kako bismo zajedno organizovali javne rasprave o tome ta initi dalje.

Uvodnik
#29
2 Uvodnik Andreja ivkovi 4 Uticaj mera tednje na ene u Evropi: ene plaaju krizu Kristin Vanden Dalen 8 Intervju: Silvija Federii Sredstva za reprodukciju 10 Intervju: ii Ibrahim ene u Egipatskoj revoluciji 10 ene na levici: Konstantina Kuneva Kris Vol 12 Intervju: oana Bainja Feminizam: levica treba da se vrati kui 14 Intervju: Ankica akardi Otpor mjerama tednje je centralno pitanje feministike ekonomike 17 Protiv dvoglavog orla: Porodica u Srbiji izmeu trita i patrijarhata Matija Medenica 22 Emancipacija ena kroz studentske borbe Svetlana Guti i Sava Joki 23 Intervju: Baba Aje Nezavisno organizovanje daje samopouzdanje studentkinjama 24 Izvetaj Glavne partijske uprave IX kongresu Srpske socijaldemokratske partije 24 Rezolucija po enskom pitanju, IV kongres KPJ 25 Zbog ega naputamo IST Marks21 26 Nova paradigma za nove sindikate Gordana Stojakovi 28 Bloging i feminizam: Izvan interneta Ana Jovanovi 29 Seksizam na levici Nora Levi-Forsajt 30 Borba za kulturu govora Lav Trocki 32 Prostitucija: Posao ili nasilje, iskustvo Norveke Gordana Stojakovi 34 Recenzija Partizanke kao graanke, ena pre fenomena sponzorue Vladimir Unkovski-Korica 36 Recenzija Jednodimenzionalna ena Jovana Risti 38 Recenzija Klip, zaista odraz nae stvarnosti? Vladimir Unkovski-Korica 39 Recenzija Feminizam i kako ga stei Naa Bobii 40 Pokrenimo leviarski feministiki front: Vreme je da pokaemo svoju snagu! Svetlana Guti
Marks21

PIEAndreja ivkovi

@Marks21rs

TA DANAS znai biti ena u Srbiji? To znai suoavati se s patrijarhalnom reakcijom protiv drutvene revolucije koja je u Srbiji, kao i irom zapadnog sveta, u drugoj polovini dvadesetog veka promenila ivote miliona ena nabolje: pravna i graanska jednakost, masovni upliv udatih ena u radnu snagu, oputanje stavova prema braku, razvodu i seksualnosti, tehnoloki napretci koji su unekoliko olakali rintanje po kui i omoguili enama kontrolu nad sopstvenom plodnou i seksualnou. U Srbiji e na propali kapitalistiki sistem prvo enu ostaviti bez posla. ene su u javnosti prisutne iskljuivo kao niz lanih slika koje nam mediji plasiraju: kao seksualni objekti, karijeristkinje, poslune potroaice, poslune partnerke. Uterane natrag u kuu, one su te koje moraju da nam obezbede ono to drutvo vie nee blagostanje, solidarnost i brigu. Svo razoaranje i sav bes ivota smrvljenog pod tokom nepravde eksplodiraju u vidu seksualnog i porodinog nasilja nad enama. Ponienom i opljakanom na poslu, radniku se prodaje pria da je, ako nita, makar u sopstvenoj kui gospodar. Van nje, drava je ta koja je pater familias. Poput kraljeva iz davnina koji su seljacima obeavali da e ih braniti od veleposednika, ona sada obeava da e braniti narod od tajkuna. I dok Crkva i desnica robovanje domainstvu uzdiu u nebesa, liberali se hvalisaju slobodom ene da bude bezono eksploatisana od strane Kapitala. Ukratko, ene su univerzalni primer zbog toga to simbolizuju drutvo koje veini svojih pripadnika ne nudi nita drugo do eksploatacije na poslu, nasilja kod kue, ozakonjene despotije, javnog licemerja i organizovanog odvlaenja panje. Nadamo se da emo ovim specijalnim brojem Solidarnosti ostvariti dva cilja: doprineti razumevanju novog patrijarhata u Srbiji i, time, podstai diskusiju na socijalistikoj i feministikoj levici o stvaranju savremenog pokreta za emancipaciju ena. Nije nam ideja da izdeklamujemo unapred osmiljenu liniju, jer verujemo da e se pravi emancipatorski pokret izroditi samo kao rezultat duge i temeljne diskusije u kojoj bi svi trebalo da uestvujemo. Upravo zato u ovom broju prenosimo irok spektar glasova i iskustava iz razliitih zemalja. Trockijevim reima, levica mora da naui da posmatra stvarnost oima ene, jer osloboenje potlaenih mora biti in samih potlaenih. Svetska kapitalistika kriza je svuda na dnevni red stavila pitanje alternative sistemu veitih mera tednje i slobodnotrine anarhije. Levica, meutim, tek poinje da razmatra to na koji nain kriza utie na ene. esto se pominje to da ene nose najvei teret krize, poto ne samo da su suoene s napadima na uslove rada, ve moraju i da svoje porodice odre na okupu u situaciji u kojoj drava smanjuje socijalnu zatitu. Tekstovi u ovom broju bave se problemom takve dvostruke optereenosti ena, iz vie perspektiva. Kristin Vanden Dalen analizira stope nezaposlenosti, seu plata i penzija, socijalne zatite i podrke porodici, zdravstva i obrazovanja, kao i prekarnost rada irom Evrope (strana 4). U svom intervjuu za Solidarnost, Ankica akardi

APRIL 2013.

APRIL 2013.

5
Ne samo da se, kada doe do otputanja, upravo ovi poslovi prvi gase, ve oni radnicama obezbeuju vrlo slab, ako ikakav, pristup zatiti garantovanoj radnim zakonodavstvom i uopte socijalnoj zatiti. prekarnim radnicama esto se uskrauju prava na zatitu tokom trudnoe i porodiljskog odsustva, kao i drugi glavni oblici socijalne zatite. Srozavanje radnih uslova ena istie prekarni karakter njihove zaposlenosti. Pritisak na uslove na radu i njihovo pogoravanje, poveanje radnog optereenja (pokuaji da se ukinu ili skrate pauze, smanjivanje broja zaposlenih...), vea eksibilizacija radnog vremena, koja pojaava strah i stres jer ne zna kada e raditi, kako e uskladiti posao i lini ivot, zahtevi za irokom strunou bez ikakvog dodatnog treninga... Sve to vodi iscrpljivanju na poslu i ostavlja posledice po zdravlje ena. U itavoj Evropi, dunika kriza je zapravo sinonim za nansijsku, ziku i psiholoku prekarizaciju enskog rada, uz pogoranje njihovog siromatva (primanja sve veeg broja radnica ispod su granice siromatva) i ukidanje nansijske nezavisnosti, to je osnovna stavka svake stvarne emancipacije ena. II Unitenje sistema socijalne zatite Veliki deo utede u javnom sektoru na ime duga proistie iz see socijalnih programa. Meutim, ni dravni prihodi ni javna potronja nisu rodno neutralni. Dok su mukarci ti koji, usled svojih viih plata, vie doprinose punjenju poreske kase, ene su, sa svoje strane, uglavnom te kojima javna potronja koristi, kroz slube socijalne zatite koje su, opet, rodno odreene: nega dece, nega zavisnih osoba, javno upravljanje socijalnim stanovanjem, obrazovanjem, zdravstvom... Stoga je vea verovatnoa da e smanjivanje javnih izdataka za sistem socijalne zatite direktno uticati na ene. To je posebno uoljivo u dve oblasti: 1. Mere tednje vladama onemoguavaju voenje porodine politike Smanjivanje ili potpuno ukidanje odreenih socijalnih benecija naroito pogaa ene, a pogotovo majke i meu njima one koje su glave porodice. Da bismo to ilustrovali, evo nekih mera koje svuda u Evropi ugroavaju svaki proces promovisanja ravnopravnosti polova. Vlada Rumunije smanjila je porodine i porodiljske dodatke, kao i dodatke za samohrane porodice (vie od 90% ovih porodica ine jedna ena i njena deca) i pomo osobama s invaliditetom15. U ekoj je ukinuta socijalna pomo za porodice s niskim prihodima (koje su samim tim uglavnom porodice samohranih roditelja), a iznos nadoknade za porodiljsko odsustvo je smanjen, kao i sama njegova dostupnost. Smanjeni su i dodaci za novoroenad, kao i oni za kunu negu16. U Engleskoj su benecije za dobro zdravlje tokom trudnoe, porodini dodaci i poreske olakice vezane za roenje deteta ogranieni ili zamrznuti. I druga smanjenja socijalnih benecija, poput pomoi za stanovanje, utiu na ene u nejednakoj meri. U sutini, vie je ena nego mukaraca koji zavise od ovih benecija. Istraivanje
15 Evropski TUC, op. cit. s. 12 16 Ibid.

Uticaj mera tednje na ene u Evropi

ene plaaju krizu

PIEKristin Vanden Dalen

OSMATRANO IZ rodne perspektive, dug, taj Trojanski konj u do sada nevienom socijalnom ratu protiv naroda Evrope, nikako nije neutralan. Mere tednje koje se u njegovo ime uvode rodno su odreene, kako po svojim karakteristikama, tako i po svojim efektima. Na njihovom udaru svuda se nalaze radnici/e, penzioneri/ke i nezaposleni/e, mukarci kao i ene, kao i razliite skupine onih koji su bez neega (bez krova nad glavom, bez papira, bez egzistencijalnog minimuma...), koji se na taj nain pokuavaju primorati da plate za teku krizu za koju ni na koji nain nisu odgovorni. One svuda nameu najgore oblike socijalnog unazaivanja najranjivijima i najsiromanijima meu nama, samim tim, prevashodno enama! Upravo e najranjivije meu njima (samohrane majke, mlade ene, stare ene, imigrantkinje, pripadnice etnikih manjina, ene iz ruralnih krajeva i rtve nasilja) biti izloene najsnanijim pritiscima da priskoe u pomo onima koji se bogate na raun duga. Ba kao to su planovi strukturnog prilagoavanja iscrpli i osiromaili ene globalnog Juga, mere tednje e isisati krv enama Evrope. Isti mehanizmi, koji proizilaze iz iste neoliberalne ideologije, sada su svuda na snazi. Privatizacija, liberalizacija i budetska sea, zapisani u meniju mera tednje, izjedaju socijalna prava ena, pogoravajui njihovo siromatvo, oteavajui i produbljujui rodne nejednakosti i podrivajui dosadanja postignua feminizma. Nema sumnje da e se bezbrojna socio-ekonomska unazaivanja koja se na njima danas testiraju sutra primenjivati protiv svih niih klasa, kako ena tako i mukaraca, a sve u cilju toga da kapitalisti ne plate za krizu koju su sami izazvali. Pregled evropskog horizonta socijalnog unazaivanja koje se u ime duga namee enama Neke od glavnih mera pripremljenih za evropske vlade, stavljene pod vostvo ili snaan uticaj MMF-a i drugih evropskih institucija su: opti pad plata i penzija, ruenje sistema socijalne zatite, unitenje javnih slubi, napadi na radno zakonodavstvo i porast potroakih poreza. Kad se podvue crta, sve ove mere rade protiv emancipacije ena u Evropi. I Smanjenje prihoda od plaenog rada ena Dugo pre same recesije, poloaj ena na tritu rada bio je daleko od ravnopravnog (u odnosu na mukarce). Zaposlenost ena karakteriu snana rodna segregacija prema tipu aktivnosti, razlika u platama, veliki udeo poslova s nepunim radnim vremenom, kao i koncentrisanost u sektorima ekonomije koji su slabije

plaeni, potcenjeni, najmanje pokriveni sistemom socijalne zatite i mahom neformalni. Ne iznenauje onda da su u takvim uslovima ene u nezahvalnijoj poziciji da se suoe s krizom. Nekoliko faktora, direktno povezanih s dunikom krizom i s njom povezanim makroekonomskim merama, vre pritisak na prihode od plaenog rada ena: 1. Porast stope nezaposlenosti meu enama Ako je u prvoj fazi kriza najvie pogodila sektore s preteno mukom radnom snagom (poput bankarstva, graevinske industrije, auto-industrije i transporta), sektori u kojima su ene brojnije (poput pruanja usluga privatnim i pravnim licima ketering, ienje itd. javno nansirani sektori, kao i maloprodaja i trgovina) sada su pod direktnim i veoma jakim udarom. Ovaj rodno-diferencirani uticaj krize na nezaposlenost ena i mukaraca ukazuje na rasprostranjenost (ve pomenute) rodne podele rada. ene gube radna mesta mahom zbog neproduavanja ugovora o radu na odreeno vreme, zbog pada kupovne moi potroaa i korisnika javnih usluga, kao i zbog see javnog nansiranja koja se sprovodi u sklopu mera tednje. Budui da ene u Evropi ine veliku veinu zaposlenih u javnim slubama (ne manje od dve treine zaposlenih u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zatiti), nansijska ogranienja koja se vladama nameu na njih utiu u veoj meri. Znaajan broj ena ostaje bez posla i suoava se s daljim srozavanjem ionako ogranienih prihoda. Sad, znajui da su ene bile i ostale one koje najvie izdvajaju za prehranu, zdravlje i obrazovanje porodice, moemo da izmerimo koliko e ovaj pad njihove kupovne moi uticati na decu i zavisna lica, ali i na najsiromanije ene koje esto dobrobit porodice stavljaju ispred sopstvene. Ovo direktno utie i na njihovo ziko i mentalno zdravlje: one e jesti manje ili manje kvalitetno, zanemarivae palijativnu ili preventivnu zdravstvenu negu, da ne pominjemo pohaanje drutvenih ili kulturnih deavanja, itanje... Propadanje u nesigurnost esto ih primorava da trae drugi ili ak trei posao, ili da podiu kredite kako bi obezbedile potrebe i opstanak svojih porodica. Nije sluajnost to da su mikro krediti u Evropi u porastu i da su im omiljena meta ene i njihovi potroaki prohtevi! I mada ene posao gube manje naglo, manje spektakularno i, samim tim, manje vidljivo od mukaraca, ovaj proces nikako nije manje bolan. Zapravo, posledice nezaposlenosti dugorono su daleko traginije za ene. Ba zbog toga to se, u proseku, njihovo radno iskustvo manje ceni i zato to karijeru esto

grade radei poslove sa skraenim radnim vremenom (part-tajm), pod ugovorima na odreeno i periodima pauze izmeu dva posla, ene su na tritu rada ranjivije i zato tee pronalaze posao. Osim toga, istraivanja pokazuju da e ene u uslovima smanjenog broja radnih mesta pre dobiti otkaz, jer se mukarci jo uvek podrazumevaju kao hranitelji porodice. Studija iz 2005. godine, sprovedena na globalnom nivou1, pokazala je da skoro 40% ispitanika veruje da u takvim uslovima mukarci imaju vie prava na zaposlednje od ena. Pa ipak, pravo ena da rade je ustavom zagarantovano pravo u mnogim evropskim dravama, poevi od Belgije [autorka je Belgijanka, prim.prev.]. Konano, pad kupovne moi njihovih poslodavaca zadaje direktan udarac imigrantkinjama koje rade kao sluavke ili dadilje. Kako su ovi prvi sve manje u prilici da plate za njihove usluge, primorani su da ih otpuste. Iako poslovi imigrantkinja uglavnom ne spadaju u ono to bismo zvali dostojanstvenim radom, i iako naglaavaju razlike meu samim enama, njihova ekonomska migracija doputa im da nadomeste siromatvo koje pritiska njihove porodice u zemljama iz kojih dolaze. Zakljuimo time da je, pored toga to su efekti dunike krize na ensku zaposlenost katastrofalni, vrlo verovatno da su i potcenjeni. Stvarnost je mnogo stranija od zvaninih izvetaja. Ljudi koji rade part-tajm poslove su, zapravo, izuzeti iz raunica o nezaposlenosti. U Evropi je 2007. godine 31.2%2 ena radilo takve poslove (etiri puta vie od mukaraca). Moemo bez ustruavanja tvrditi da je to to ene poinju da rade part-tajm poslove retko kad stvar linog izbora i da je jedna od direktnih posledica krize... Neki od primera nezaposlenosti ena u Evropi koji proizilaze iz dunike krize: Nezaposlenost u ekoj3 najvie pogaa majke koje se vraaju s porodiljskog odsustva, uopte majke s malom decom, ene starije od 50 godina i imigrantkinje, dok je u jednom gradu na severu Portugala od 17,000 stanovnika, bez posla 6,000 ena4!
1 Evropski enski lobi, Women, the Financial and Economic Crisis the Urgency of a Gender Perspective, septembar 2009, http://www.womenlobby. org/spip.php?article184&lang=en 2 Ibid. 3 Oxfam International/Evropski enski lobi, Womens poverty and social exclusion in the European Union at a time of recession An Invisible Crisis?, mart 2010, s. 15, http://www.oxfam.org.uk/resources/policy/economic_ crisis/downloads/rr_gec_an_invisible_crisis_240310.pdf 4 TUC, Bearing the brunt, leading the response Women and the global economic crisis, mart 2011, London, s. 7, http://www.tuc.org.uk/extras/TUC_Global_Women.pdf

Tekstilna industrija u Poljskoj, koja preteno zapoljava ene, nala se u krizi kada su glavni sektori Zapadne Evrope koje je snabdevala propali: izgubljeno je 40,000 radnih mesta5. 2. Smanjivanje plata i penzija radnica Jednu od glavnih varijabli prilagoavanja ine smanjivanje plata i skraivanje radnog vremena zaposlenih u javnom sektoru, u kom su zaposlene uglavnom ene. Plate se zamrzavaju6 ili smanjuju (u Estoniji su izmeu 2008. i 2010. godine plate dravnih slubenika smanjene za 15%7), reu se penzije (u Irskoj je uveden porez na penzije od 7.5%8), ukidaju se dodaci na platu, poput bonusa ili trinaeste i etrnaeste plate, mnogi poslovi s punim radnim vremenom pretvaraju se u part-tajm poslove, esto se pribegava praksi neplaenog odsustva (u Rumuniji su 2009. godine radnice i radnici bili primorani da uzmu dve nedelje neplaenog odsustva9)... U Belgiji je enama koje rade kao kune pomonice i istaice, u javnom i privatnom sektoru, dodatno skraen radni dan, i pored toga to uglavnom i nisu radile puno radno vreme10. Ovakav gubitak prihoda esto primorava ene da rade vie od jednog posla, ili da, kao u Engleskoj, podele rad na smenu sa svojim/ om partnerom/kom: dok jedno radi danju, drugo radi nou, kako bi izbegli da deo prihoda daju na uvanje dece... Sadanje prekarno stanje penzionerki sve je naglaenije. Sve vei broj ena prolazi kroz pakao starakog siromatva, uprkos tome to su radile celog ivota. Ne samo da se penzije smanjuju, ve e se enama povisiti i starosna
5 Ewa Charkiewicz, The Impact of the Crisis on Women in Eastern Europe, Awid, mart 2010, s. 8-9, http://www. awid.org/fre/Library/L-impact-de-la-crise-internationalesur-les-droits-des-femmes2 6 Pod pritiskom dunike krize irom Evrope ugroena je automatska indeksacija plata prema trokovima ivota, naroito bitna za slabo plaene radnike/ce. 7 Evropski kongres sindikata, 4th Annual 8 March Survey, 2011 Section III. The impact of the economic crisis on female employment, mart 2011, s. 18, http:// www.etuc.org/IMG/pdf/8_March11_analysis_FINAL_ FR.pdf 8 Ibid. 9 Evropski kongres sindikata, op. cit, s. 19 10 Konfederacija hrianskih sindikata CSC, Femmes Vs Crise, s. 3-5, http://www.worldpsi.org/TemplateEN.cfm?Template=/ContentManagement/ContentDisplay.cfm&ContentFileID=35299

granica za odlazak u penziju, kao na primer u Austriji gde e 2014. godine ene, umesto da prestanu da rade u 57. godini, morati da saekaju dok ne napune 60, a u Italiji e od prvog januara 2012. morati da rade sve do svoje 65. godine11! Napomenimo i to da su u Francuskoj, posebno zbog iroke rasprostranjenosti part-tajm rada (a kada govorimo o part-tajm radu, govorimo i o smanjenoj penziji!), penzije ena 40% nie od penzija mukaraca, dok ene u Poljskoj primaju penziju niu od minimalne zarade, koja je i sama ekstremno niska. Smanjivanje plata i penzija poveava rascep u primanjima izmeu mukaraca i ena. U trenutnim uslovima, za isti rad i isti stepen odgovornosti, Evropljanke zarauju u proseku 18% manje od svojih kolega. U nekim zemljama, poput Estonije, ta razlika penje se i do 30%12. U Belgiji trenutno iznosi 21%13. 3. Dunika kriza naglaava fenomen prekarizacije zaposlenosti ena u Evropi Pad prihoda domainstava usled recesije primorava pripadnike/ce radnike klase da prihvataju poslove koji su daleko ispod njihovih profesionalnih i obrazovnih kvalikacija, to najee podrazumeva i pogoranje uslova rada (rad za vreme pauze, rad nou, smanjivanje i menjanje radnog vremena, neuraunavanje vremena potrebnog za dolazak i odlazak s posla na primer u uslunom sektoru). Ovo pogotovo vai za ene (a posebno majke) kojima je, za razliku od mukaraca, tee da prihvate posao koji im se ne uklapa u porodine obaveze (npr. posao udaljen od mesta stanovanja, teko pristupaan ili posao ije se radno vreme ne poklapa sa kolskim i vankolskim obavezama njihove dece). Stoga ene danas, vie nego ranije, ine veinu zaposlenih na prekarnim poslovima (part-tajm poslovi, ugovori na odreeno vreme, privremeni ili ak neobavezni rad)14.
11 D. Millet, E. Toussaint (ur.), La dette ou la vie, CADTM/ Ed. Aden, jun 2011, Brisel, s. 343-358 12 Evropski enski lobi, Women, the Financial and Economic Crisis the Urgency of a Gender Perspective, op. cit. 13 Konfederacija hrianskih sindikata CSC, Femmes Vs Crise, op. cit. s. 17 14 U Zapadnoj Evropi, izmeu etvrtine i treine radnitva trenutno je zaposleno na privremenim ili/i part-tajm poslovima, pogotovo u Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, paniji i Italiji. [W. Harcourt, L. Woestman, The Impact of the Deepening Economic Crisis on Women and Gender Equality in Western Europe, Awid, mart 2010, s. 8-9]

6
koje je sproveo britanski TUC (Kongres sindikata) pokazalo je da e sprovoenje svih pomenutih mera dovesti do smanjenja neto prihoda kod samohranih majki za vie od 18%17. Uz to, ene su ionako esto u loijoj poziciji glede pristupa i nivoa pomoi za nezaposlene (u Nemakoj je 2010. godine od 47% nezaposlenih ena samo 28% primalo pomo za nezaposlene18)19; mere tednje najavljuju jo vee rezove. Neke zemlje su pootrile kriterijume za odreivanje kvalikovanosti za socijalnu pomo, dok su druge, poput Irske, smanjile njihov iznos (za 4%20) ili ak skratile trajanje pomoi (Danska je pomo nezaposlenima prepolovila s etiri na dve godine21). U Belgiji, predlog Elija Di Rupoa, mandatara nove vlade, predvia dalje progresivno smanjivanje pomoi nezaposlenima, ukidanje doivotnih benecija i zaotravanje Polise za pomo nezaposlenima22. Svi ovi primeri pokazuju koliko su mere tednje koje proistiu iz dunikog sistema direktno suprotstavljene svakom cilju enske emancipacije: ne samo da podrivaju njihovu nansijsku nezavisnost, kao i bilo kakvu mogunost boljeg usklaivanja razliitih aspekata njihovih ivota izmeu ostalog, korienjem javnih slubi ve ih, tavie, primoraju da plate najvei deo cene krize. 2. Mere tednje podrivaju programe koji promoviu ravnopravnost polova Politika rodne ravnopravnosti Iako mere za promovisanje ravnopravnosti polova ne bi trebalo da su luksuz rezervisan samo za periode privrednog rasta, veoma se jasno vidi da dunika kriza vodi smanjivanju kako panje koju politiari posveuju tom pitanju, tako i nansiranja mehanizama za uspostavljanje ravnopravnosti i praktinog sprovoenja srodnih zakona. Kancelarija za rodnu ravnopravnost je u paniji jednostavno ukinuta, dok je u Italiji budet za porodinu politiku smanjen za 70%23. Meutim, upravo se u doba recesije jasno vidi neophodnost postojanja ovih mera. Mere tednje ine slube koje obezbeuju negu dece i zavisnih osoba sve nedostupnijim, neadekvatnijim i nepristupanijim, a njihov kvalitet sve je loiji. Dobre slube socijalne nege garant su da e ene moi da uspostave bolju ravnoteu izmeu profesionalnog i privatnog ivota, izmeu produktivnog i reproduktivnog rada, olakavajui im uee na tritu rada i pospeujui rodnu ravnopravnost.
17 op. cit, s. 13 18 M. Jespen, Evropski institut radnikih sindikata (ETUI), Aspects contemporains de la crise au feminine, intervencija na seminaru Sr rata... polova. Drutveni i moneatrni odnosi koji je organizovao Univerzitet enskih studija u Briselu, 16. decembra 2010. 19 Sistemi socijalne zatite nastavljaju da se grade oko koncepta neprekinute zaposlenosti za vreme radnog veka od izmeu 40 i 45 godina starosti, to se retko poklapa sa stvarnou enskog radnog veka. 20 Oxfam International/ Evropski enski lobi, op. cit. s. 31 21 M. Jespen, op. cit. 22 Kolektiv Solidarnost protiv iskljuivanja, Un gouvernement anti-chmeur, br. 72 asopisa Ensemble pour la solidarit, contre lexclusion (Zajedno za solidarnost, protiv iskljuivanja), oktobar 2011, s. 18-47 i lanak objavljen u Le Soir, 26. oktobra 2011. Saigner les chmeurs pour soigner les banquiers ? Inacceptable!, http://www.netevents.be/ExternalLink.cfm?lang=fr&Eve ntsID=189514&Link=www.asbl-csce.be 23 D. Millet, E. Toussaint (ur.) op. cit, s. 343-358

APRIL 2013.

APRIL 2013.
prelazi se na koncept socijalne majke. I sve se to radi besplatno, kako bi se smanjili trokovi i isplatili bankari. Nije li kriza draesna? Rezovi u sistemu zdravstvene zatite Napadi na sisteme zdravstvene zatite u Evropi strukturni su deo mera tednje. Tri su razloga zbog kojih su ene prve na udaru ovih budetskih rezova: Kao to smo ve videli, ene sainjavaju veinu zaposlenih u zdravstvu i zato ih dananja sea radnih mesta u tom sektoru vie pogaa. Pored toga, one se nalaze na loije plaenim i manje vrednovanim pozicijama. Zdravstvo je takoe prolo kroz proces prekarizacije ugovora i radnih uslova (npr. sve manje medicinskih sestara i pomonog osoblja zapoljava se s punim radnim vremenom i za stalno, dok sve vei broj njih radi privremeno i part-tajm). Iako seksualna i reproduktivna zdravstvena nega enama omoguava kontrolu nad njihovim telom i, samim tim, ivotom, mere tednje nameravaju da i tu skreu neophodna sredstva. Ovaj specini sektor javnog zdravstva apsolutno je kljuan za ekasno promovisanje rodne ravnopravnosti. Sve manje javnog novca odlazi na prevenciju HIV-a, abortuse, planiranje porodice, prenatalne i postnatalne zdravstvene usluge i preventivnu zdravstvenu negu za ene. Zatvaranje domova zdravlja kao u sluaju Bugarske (od septembra 2009. godine zatvorena je 21 bolnica uglavnom u manjim gradovima i selima28) poveava koliinu rada na zdravstvenoj i reproduktivnoj zatiti koji spada na ene. Rezovi u obrazovanju Budetske restrikcije koje se sprovode u oblasti obrazovanja takoe prvenstveno utiu na ene, koje ine veinu zaposlenih u ovom sektoru; one su, kao i u zdravstvu, prve na koje utiu zatvaranja radnih mesta (u Bugarskoj je zatvoreno ak 50 kola, dok u Litvaniji i Grkoj zatvaranje kola postaje sve rairenija pojava) i pogoranje uslova na radu (u Estoniji je ve povean broj uenika po nastavniku)29. U Francuskoj se zatvaraju javna i besplatna obdanita, u prilog privatnih bati buenja za koje roditelji moraju da plate. To dovodi do gubitaka radnih mesta u javnom sektoru i porasta trokova brige o deci. Druge mere tednje, poput smanjivanja javnih sredstava za nabavku udbenika i nastavnih sredstava (kao to je to sluaj u Estoniji), ili smanjivanja sredstava za obroke u predkolskim i osnovnokolskim ustanovama (dvotreinsko smanjenje u Maarskoj), poveavaju trokove vezane za obrazovanje dece, koji obino padaju na majke30. Privatizacija socijalnih slubi na pojedinca Ovaj proces naglaen je merama tednje. Nedostatke ovih slubi nadoknauje pojedinano svaka ena, a posebno imigrantkinje koje nemaju dokumenta. Ove ene, esto neprijavljene i samim tim bez pristupa socijalnoj zatiti i profesionalnim benecijama, izloene su rad28 Oxfam International/Evropski enski lobi, op. cit, s. 25 29 Ibid. 30 Oxfam International/Evropski enski lobi, op. cit, s. 6

7
nim uslovima koji se granie s prinudnim radom, i seksitikom ili/i rasistikom nasilju. IV Napadi na radno zakonodavstvo Mere tednje koje vlasti nameravaju da sprovedu, uz podrku MMF-a i evropskih institucija, imaju za cilj snanu deregulaciju trita rada, ravnu potpunom rasturanju zakona o radu uz ukidanje prava na organizovanje... Prekarni rad ena postepeno postaje pre pravilo nego izuzetak. U ime otplate javnog duga, ene u Evropi rade sve vie a zarauju sve manje. Fleksibilni, prekarni i neobavezni rad Neki poslodavci, usled recesije suoeni s opadajuim protima, koriste krizu kao izgovor za pojaanu eksploataciju ena. Zbog njihove loe pozicije na tritu rada i, samim tim, smanjene moi pregovaranja, ene lake od mukaraca pristaju na uslove prekarnog rada, s umanjenom zaradom i bez socijalne zatite. Kako bi izbegli zapoljavanje novih radnika, uprave eksibilizuju radno vreme ena i ne obnavljaju njihove kratkorone ugovore. Neki poslodavci se ne libe da, u cilju minimizacije socijalnih izdataka i izbegavanja plaanja poreza i drugih trokova vezanih za stalno zaposlenje, podstiu neobavezni rad ena. Porast nelegalnih postupaka prema enama Kako bi pritedeli, neki poslodavci ograniavaju mere i inicijative koje su u interesu ena, ili ak primenjuju otvoreno nezakonite postupke poput otputanja trudnica. injenica da rodna ravnopravnost vlastima vie nije prioritet svakako utie na ovaj trend. Iako su ene oduvek bile suoene s rizikom od gubitka posla tokom trudnoe ili trudnikog odsustva, taj rizik se drastino poveava za vreme krize. Tako Komisija za jednake anse u Engleskoj procenjuje da 30,000 trudnica godinje dobije otkaz (podaci iz 2009) i da e se ovaj broj samo poveavati s pogoravanjem dunike krize31. Ova okantna posledica mera tednje ne samo da je nemoralna i u potpunoj suprotnosti s jednakou na radnom mestu, ve je i protivzakonita. V Poveanje poreza na potronju PDV Mere tednje ne vre pritisak na bogatae i preduzea, ve na nie klase. Porast PDVa na robu iroke potronje (hrana, dobra i usluge) savreno oslikava ovu stvarnost. To naroito pogaa ene, koje obezbeuju osnovne potrebe i ishranu svojih porodica, i vodi rastuem siromatvu u domainstvima. U Engleskoj, PDV e porasti sa 17.5% na 20%32! Opti pritisak na ene Planovi tednje ne samo da ne reavaju prave uzroke krize, ve e milione ljudi baciti u bedu i siromatvo. Meu njima, ene e prve nastradati, potkopavane psiholokim uticajem sve goreg siromatva, izmorene prezaposlenou i stresom usled primoranosti da preuzimaju vie razliitih uloga. Kao to smo ve videli, posmatrano s rodnog stanovita dug i mere tednje nisu
31 H. Philomena, Les femmes et la crise de la civilization, jul 2009, http://www.europe-solidaire.org/spip. php?article15254 32 J. Leschke i M. Jespen, The economic crisis Challenge or opportunity for gender equality in social policy outcomes. A comparison of Denmark, Germany and the UK, ETUI, Brisel, april 2011, s. 53

neutralni. Naprotiv, oni su uzroci feminizacije siromatva, prekarizacije enskog zaposlenja i primetnog poveanja tereta besplatnog rada koji ene obavljaju kako bi umanjile njihove razorne efekte; i, preko svega toga, oni unitavaju dostignua feminizma... Meutim, iako trpe najstranije posledice krize, ene nikome nita ne duguju. One su stvarni kreditori, na nacionalnom i internacionalnom nivou. Ogroman drutveni dug duguje se upravo njima. Bez njihovog neplaenog rada u proizvodnji, reprodukciji i nezi naa bi drutva jednostavno propala! Feministike alternative dugu Svaki od ovih oblika socijalnog unazaivanja koji se enama namee u ime dunikog sistema pokazuje da svaki pravi emancipatorski proces mora da u sebi sadri borbu protiv ovog duga, koji zajedno s patrijarhatom porobljava ene i spreava ih u uivanju svojih najosnovnijih prava. irom sveta, feministiki pokreti rade na ojaavanju meusobnih veza. Poetkom 2011. godine, u Grkoj je osnovana inicijativa ene u akciji protiv duga i mera tednje33. Ova mrea koja se iri nada se da e doprineti stvaranju politikog prostora u Evropi u okviru kog e ene moi da promiljaju i koordinisano deluju protiv dunikog sistema i za razvoj feministikih alternativa logici nansijskog kapitalizma, logici koja je po ljude smrtonosna. Mrea namerava da se, kao feministika inicijativa, pridrui evropskom pokretu protiv duga i mera tednje i ve intervenie u raznim sastancima i mobilizacijama iji je fokus dug (npr. na Evropskoj konferenciji protiv duga i mera tednje u Atini 6. i 7. aprila 2011. godine34, u Briselu 31. maja35 i u Londonu 1. oktobra 2011.36). Ova inicijativa, stoga, namerava da promovie evropsku feministiku kampanju koja e pomoi ruenju dunikog sistema, sistema koji je neprijatelj svake prave emancipacije ena i svih naroda Evrope. U svim zemljama u kojima se organizuju procesi revizije duga (Francuska, Irska, Grka, Portugal, panija), inicijativa ene u akciji protiv duga i mera tednje ima za cilj da pripremi feministiki pokret kako bi mogao da se u njih aktivno ukljui. Ona na taj nain odraava posveenost feministkinja borbi protiv duga koji je u potpunosti podreen interesima nansijskog kapitala i borbi za razvoj novog naina proizvodnje i raspodele bogatstva, osloboenog kapitalizma i patrijarhata. ***
Prvi put objavljeno na francuskom, 18. novembra 2011. na sajtu Komiteta za ukidanje duga Treeg sveta: http://www.cadtm.org

Grkinje u prvim redovima protesta protiv mera tednje

Pored toga, kvalitetne javne slube igraju pozitivnu ulogu u razvoju dece. Bugarska je smanjila broj ustanova za smetaj i zatitu dece; u Estoniji, njihovo radno vreme je skraeno, to ene spreava da usaglase brigu o deci sa svojim radnim vremenom, dok je u Irskoj cena uvanja dece porasla. Ona u Dablinu iznosi izmeu 800 i 1000 evra meseno24! Propadanje slubi za negu ve je primoralo Evropljanke da ili odustanu od punog radnog vremena i prebace se na neki part-tajm posao, ili da u potpunosti napuste trite rada. Zato je u Evropi zaposlenost ena s decom opala za 12.4% (ovi podaci su iz 2009. godine danas je situacija nesumnjivo gora)25. Sada vidimo koliko mere tednje ugroavaju postignua feministike borbe i ojaavaju postojee stereotipe o enama-domaicama i mukarcima-hraniteljima. Neprotni sektor Udruenja koja pruaju pomo enama, poput planiranja porodice, sigurnih kua za rtve porodinog nasilja, silovanja i zlostavljanja, telefonske linije za pomo enama u kriznim situacijama, sklonita za ene i decu... takoe su se nala usred oluje budetskih rezova koji se sprovode u ime duga. Iako su doprinela znaajnim promenama u korist ena i, indirektno, u korist itavog drutva, ova udruenja se u celoj Evropi suoavaju sa smanjivanjem i javne i privatne nansijske podrke. Usled ekonomskog kolapsa, privatni donatori sve manje izdvajaju za ove sfere ljudske solidarnosti. Stoga, iako je kriza postala sinonim za feminizaciju siromatva i porast nesigurnosti ena na nansijskom, psiholokom i zikom planu (statistike potvruju porast porodinog nasilja u vreme krize), enska udruenja koja bi mogla da im ponude podrku postaju sve nepristupanija i morae da smanje kvalitet i kvantitet usluga koje pruaju.
24 Oxfam International/Evropski enski lobi, op. cit, s. 25 25 W. Harcourt, op. cit, s. 10

Ostatak socio-kulturnog sektora takoe osea efekte mera tednje. Sad, budui da primarno radi s osiromaenim slojevima drutva, ovaj sektor uglavnom enama obezbeuje pomo i podrku. Tu nema ni trunke misterije: ukoliko doe do smanjenja pomoi u hrani, sklonitima za hitne sluajeve, kurseva za obrazovanje odraslih i kulturnih aktivnosti, ene e biti prve kojima e te stvari biti uskraene. Na kraju, moemo sa sigurnou zakljuiti to da dug vodi sunovratu svih mera i procesa koji vode emancipaciji ena u Evropi. III Unitavanje javnih slubi Ovo utie prvenstveno na ene i to na tri naina. Zato? S obzirom na to da ine veinu zaposlenih u javnim slubama26, ene su prve rtve politike masovnih otputanja nametnutih merama tednje. Engleska planira da do 2015. godine ugasi 50,000 radnih mesta, Rumunija je u 2010. godini ve ugasila 100,000, dok Francuska planira ukidanje 31,000 ove godine27; ene su takoe i glavne korisnice javnih slubi, ije je postojanje kljuno za njihovo uee na tritu rada i ekonomsku nezavisnost. Dovoljan broj kvalitetnih i nansijski dostupnih kolektivnih ustanova i slubi, je, zapravo, osnovna poluga enske emancipacije. Konano, upravo su ene te koje e kroz porast svog neplaenog i nevidljivog rada na sebe preuzeti odgovornost za negu i obrazovanje koje javne slube prestaju da pruaju. Tu vidimo pravu zamenu uloga i odgovornosti koje drava prebacuje na privatni sektor i samim tim na ene, tako ih spreavajui da u celosti uestvuju u svim sferama ivota. Dolazi do tranzicije u ime javnog duga: s koncepta socijalne drave
26 U Evropi, ene predstavljaju 78% zaposlenih u slubama socijalne i zdravstvene zatite i 60% nastavnika u osnovnim i srednjim kolama. Oxfam International/ Evropski enski lobi, op. cit, s. 24-25 27 D. Millet, E. Toussaint (ur.), op. cit, s. 343-358

33 M. Karbowska, S. Mitralias, C. Vanden Daelen, Femmes en Mouvement. Vers une Initiative pour la construction dun rseau fministe contre la dette et les mesures daustrit en Europe, mart 2011, neobjavljeno 34 S. Mitralias, Une exprience pionnire en Grce: lInitiative des Femmes contre la Dette et les Mesures dAustrit, 31. maj 2011, http://cadtm.org/Une-experience-pionniere-en-Grece 35 Ewa Charkiewicz, Austerity, debt and social destruction in Europe, intervencija na konferenciji Zaustavimo dug, mere tednje i socijalno raspadanje: ujedinimo svoje bitke! 31. maja 2011. u Evropskom parlamentu, http:// www.ekologiasztuka.pl/pdf/ECh_31_May_edited.pdf 36 Govor Sonje Mitralias 1. oktobra 2011, http://cadtm. org/Discours-de-Sonia-Mitralia-a-la

APRIL 2013.

APRIL 2013.
vanje, zbrinula decu i supruga; [ili pruila] emotivnu podrku i seksualne usluge (to je veoma vaan deo posla koji se od ena oekuje). Morale smo da proemo dugu borbu da bi ene prepoznale silovanje u porodici [i] ideju da je ensko telo [njeno]. Borbe koje poinju da povraaju bogatstvo [koje ene proizvode u kui] izuzetno su vane. Ja, meutim, danas ne posmatram te borbe samo kao borbe na monetarnom nivou. U poslednje vreme veoma sam zainteresovana za pitanje zajednikih dobara (commons) i [povraaj] mnogih vidova bogatstva koji nisu povezani sa sistemom nadnica. Hoemo da povratimo nae domove, zemlju, pravo na besplatno obrazovanje. Sve to su elementi onoga za ta bih rekla da je [deo] reprodukcije. Mo raanja Moe li da prokomentarie napade na pravo ene da upravlja svojim telom i tendenciju ograniavanja uslova pod kojima moemo da se povezujemo, imamo decu i primamo usluge za potporu te dece? -Pa, mislim da to igra ogromnu ulogu, jer zaista nastoji da institucionalizuje podreenost ena mukarcima. Unutar porodice, drava oekuje da ene zavre sav posao kao to su to uvek i radile, ali sada vie nego ikad pre koji se gomila usled see javnih slubi. U Engleskoj je, na primer, program Velikog drutva, koji Kameron ve godinama sponzorie, izgraen na mobilizaciji volonterskog rada neplaenog, uglavnom enskog rada pod rmom ojaavanja zajednice. Drava je oduvek pokuavala da kontrolie enska tela zato to su ona nosilac za proizvodnju radnika. S njihove take gledita, mi smo maine za proizvodnju radne snage. Izmeu enske sposobnosti da raaju decu i dinamike trita rada stoji direktna veza. E sad, nisu oni uvek hteli vie dece. U mnogim sluajevima, kada su deca koju su rodile zahtevala vie nego to je kapitalistika klasa bila voljna da dopusti, traili su sterilizaciju ena. Meutim, problem je uvek bio u elji da se kontrolie ensko telo, u smislu trita rada kao i u smislu discipline i odnosa izmeu ena i mukaraca. Kako nas je feministiki pokret nauio, prva prepreka na koju ena naie kada eli da zapone borbu [esto] nije neposredno drava, ve mukarac u njenoj porodici. Za dravu je, tako, vrlo korisno i produktivno da mukarci imaju ovu mo nad enama i raanjem. Seksualnost je sastavni deo njihovog mehanizma nadgledanja i kontrolisanja ena. Sada imamo tu situaciju u kojoj, s jedne strane, desnica sponzorie svaku vojnu kampanju koja desetkuje broj dece irom sveta, [dok s druge strane] vri seu slubi koje bi deci i porodicama omoguile napredak, to vodi konstantnom porastu stope smrtnosti odojadi. Potom, kako licemerje nema granice, pokuavaju da nam objasne da je naa odgovornost ako su deca koju nosimo u naoj materici roena nezdrava. Suoene smo s veoma kompleksnim setom disciplinskih ciljeva koji proseca kroz kontrolu nad naim telima. Studentski dug Znam da si ve govorila o tome na koji nain obrazovanje okuplja ovu dugotrajnu putanju tednje, privatizacije i dugova. Moe li nam

Intervju: Silvija Federii

Sredstva za reprodukciju
RAZGOVOR VODILELiza Rudman i Marsi Rein

Kao feministika aktivistkinja, spisateljica i profesorka, Silvija Federii podstie i inspirie studentkinje i studente svih uzrasta da se bore za osloboenja ena i svih ostalih. Federii je 1972. bila jedna od osnivaica Meunarodnog feministikog kolektiva, koji je pokrenuo kampanju Nadnice za kune poslove. U vreme dok je tokom 80-ih predavala i bavila se istraivanjima u Nigeriji, posmatrala je specine uticaje globalizacije na ene i njihove slinosti s drutvenim poremeajima izazvanim ograivanjem pristupa zajednikim dobrima u najranijim danima kapitalizma. Postala je aktivna u anti-globalizacijskom pokretu i pokretu za ukidanje smrtne kazne u SAD i jedna od osnivaa Komiteta za akademsku slobodu u Africi. Od 1987. do 2005. godine predavala je meunarodne studije, enske studije i politiku lozoju na Hofstra Univerzitetu, u Hempstedu, Njujork. Njene knjige i eseji obuhvataju lozoju, feministiku teoriju, ensku istoriju, obrazovanje i kulturu, a u skorije vreme i globalnu borbu protiv kapitalistike globalizacije i za feministiku rekonstrukciju zajednikih dobara. Kaliban i vetica: ene, Telo i prvobitna akumulacija, verovatno je njeno najpoznatije delo, u kom tvrdi da kapitalizam zavisi od konstantnog izvora neplaenog rada ena. Federii je ovaj intervju dala dok je na promo turneji za svoju novu knjigu Revolucija od nule: Kuni poslovi, reprodukcija i feminisitika borba (uobiajena shvatanja), zbornik eseja koje je napisala tokom protekle etiri godine. Razgovarajui s nama, Federii u jednom dahu prolazi kroz istoriju, teoriju i sadanje borbe, gotovo pulsirajui brigom i ogorenjem.
ta je reprodukcija i zbog ega zauzima centralno mesto tvoje analize? -Vano da se politiki suprotstavimo pitanju reprodukcije, jer se suoavamo s njenom do sada nezapamenom krizom. Kada govorim o reprodukciji, ne mislim samo na raanje, mada je i to njen deo, ve na sve aktivnosti neophodne za reprodukciju ljudskog ivota od kunih poslova, preko odrive poljoprivrede, do stvaranja kulture i ouvanju ivotne sredine. Zapravo su mere donete u sklopu neoliberalne agende te koje su milionima ljudi irom sveta reprodukciju postavile kao problem. Svedoimo strahovitom napadu na naa sredstva za reprodukciju na svaki vid izdravanja, od plaenog rada, preko usluga, do pristupa prirodi i optem dobru: zemlji, vodama i umama. Borba zaposlenih po domainstvima, majki u Fukuimi, farmera u sektoru odrive poljoprivrede irom sveta; borba za javno kolstvo koje ostaje bez sredstava i privatizuje se; sve ove borbe zajedno [su] ono to podrazumevam pod borbom za reprodukciju. Veoma sam razoarana time to je guverner Kalifornije, [Deri] Braun, odluio da ne usvoji zakon za koji su se radnice u domainstvima toliko dugo borile. Taj zakon je vrlo bitan momenat u borbi za redenisanje reprodukcije i unekoliko vrednuje taj rad i daje mo ljudima (ukljuenim u) reproduktivni rad. Danas je za milione ljudi odgovor na pitanje da li e biti u stanju da se reprodukuju negativan. Jedva da postoji i jedna bazina javna usluga koja im nije ukinuta, [to pogaa] decu, stare, zdravstvo. Sve najosnovnije potrebe su desetkovane. Zato je jasno da nam je potrebna nova iroka mobilizacija oko pitanja reprodukcije, koja povezuje sve razliite borbe. ene kao plaena radna snaga Feministike borbe za jednakost unutar kapitalizma su, u periodu od 60-ih do 80-ih, ono to je nekada bio neplaen enski rad zaista pomerile u oblast plaene privrede, iako je mahom tu re o plaenom radu u domainstvu, poput kune nege. Da li je to poboljalo poloaj ena i radnike klase uopte? -Ako pogledamo ceo svet, a ne samo situaciju u SAD, Evropi ili Japanu, vidimo da je ono to mi nazivamo globalizacijom i masovnim ulaskom ena u plaen radni odnos zapravo mnogo manje zastupljeno nego to se uglavnom pretpostavlja. U isto vreme dok su milioni ena zasnivale radni odnos u SAD, u Evropi su mnoge izgubile posao npr. u bivim socijalistikim zemljama to je, u stvari, i pokrenulo ogromne migracije iz Rusije, Moldavije i Ukrajine. Isto vai i za veliki deo Afrike, delove Azije i Latinske Amerike, gde su programi strukturnog prilagoavanja srezali zaista veliki broj enskih radnih mesta. To je razlog zbog kog je mnogo ena moralo da migrira u potrazi za zaradom, radei po domainstvima, kao seksualne radnice, ili medicinske sestre irom sveta. Drugo, ene u SAD ule su u plaeni radni odnos u isto vreme tokom 1980-ih kada su se radna snaga i radna mesta nale pod strahovitim napadom; kada je reganizam lansirao ovaj teki napad na radnitvo i radnika prava. Tako da, iako su ene zaista postigle veu nezavisnost od mukaraca, nisu postigle i veu nezavisnost od kapitala. Njihov ivot postao je ivot permanentne krize. ene danas moraju da ongliraju izmeu plaenog posla i rada u domainstvu, a u mnogim sluajevima i voenja rauna o porodici ili njenim bolesnim lanovima. Neka skorija istraivanja pokazuju da oekivana duina ivota ena iz radnike klase poinje da smanjuje. ene u SAD mogu da oekuju da e iveti tri do etiri godine krae od svojih majki, to sasvim jasno ukazuje na krizu reprodukcije. Takoe, budui da je reproduktivni rad u kapitalistikom drutvu istorijski obezvreen, nadnice i uslovi rada kojima imigrantkinje zaposlene po domainstvima mogu da se nadaju u ogromnoj veini sluajeva katastrofalno su loi. Borba radnica u domainstvima vodi se uglavnom na svim ovim frontovima: reproduktivni rad i injenica da drutvo tek treba da prepozna njegovu vanost; borba oko pitanja imigracije; i [borba] protiv rasnih predrasuda, [budui da je] veliki broj tih ena druge boje koe, azijskog ili afrikog porekla. Moe li da nam opie evoluciju svog razmiljanja, od kampanja Nadnice za kune poslove iz 70-ih, do danas? -Kampanja Nadnice za kune poslove bila je izuzetno vana. Ona je sluila kao neka poluga za ponitavanje i destabilizaciju odreene polne podele rada, koja je zasnovala upravo na injenici da je taj rad neplaen. To nikada nije bio krajnji cilj, ve strategija za menjanje odnosa moi i podrivanje zavisnosti ene od plate mukarca. ene bi esto mislile da te nadnice zahtevamo od supruga. Ne, od drave smo traile nadnice za kune poslove, a ne nadnice za domaice, jer je u pitanju posao. Zamislite na trenutak dijapazon javnih slubi koje bi klasa poslodavaca morala da uspostavi, da sve ovo vreme u kui nije bilo ene koja se stara da ta osoba sledeeg jutra moe da ode na posao odmorna za jo jedan radni dan. [Zamislite da] ena nije obavila pranje, ku-

to pojasniti? -To je sramota, jer obrazovanje ne bi trebalo da je neto to se prodaje i kupuje. Sada, zapravo, imamo pokret protiv dugova koji se iri zemljom, pokrenut tokom protekle godine. To je veoma vano jer kao glavni problem postavlja upravo injenicu da je taj dug nelegitiman. Dug ne bi trebalo plaati jer potie iz neopravdane politike [koja] u sutini kae da moe da kupuje i prodaje ideje; kupuje i prodaje obrazovanje. Ako si student, kau ti da nema budunost ako nema obrazovanje. Ovde imamo posla s prevarom. Od studenata se trai da urade neto sasvim nemogue. Obrazovanje ne bi trebalo da je roba neto to moe da stavi na kasu kao pastu za zube. Pria o studentskom dugu; ja sam takoe mislila i na nivo duga na kreditnim karticama koji optereuje radniku klasu jer su poslodavci sve nevoljniji da pregovaraju o uslovima koji e narodu omoguiti preivljavanje. -Pokret je u Njujorku nastao borbom studenata protiv duga. To je i dalje aktuelno, ali je postalo deo ireg pokreta koji se danas bori protiv duga kao instrumenta disciplinovanja. Vidimo da je sve ee sluaj da dug postaje alatka za eksploataciju ljudi i sredstvo putem kog kapitalistika klasa akumulira bogatstvo. Imamo iroki front, jer kad ljude eksploatie kao dunike pre nego kao radnike, re je o posve drugaijoj vrsti odnosa. Rad koji je tu ukljuen postaje nevidljiv. Odnos eksploatacije postaje vidljiv. Oblik pokreta koji e doi Kako vidi, ili bi volela da vidi, odgovor na to? -Volela bih da vidim novi, iroko utemeljeni, masovni, enski pokret, jer bi mobilisao oko problema reprodukcije. Volela bih da vidim pokret koji vraa masovnu borbu na taj teren i povezuje sve ove razliite frontove. Tako da

one koje rade u domainstvu ne budu izolovane i da se rue zidovi izmeu doma i zajednice, doma i komiluka. [Onda] moemo da ponemo da mislimo o kolektivnijem nainu nae reprodukcije, jer kad ima nekoga ko nije samodovoljan, ili ima malu decu, ne moe da oekuje da se uhvate u kotac s [reprodukcijom], osim po preskupoj ceni. ta je tano commoning? Koje imamo modele za one koji pokuavaju da stvore vie commoninga? -Neki od modela commoninga dolaze nam iz zemalja Latinske Amerike [i] Afrike, koje su bile podvrgnute veoma razarajuim procesima ekonomske liberalizacije tokom 80-ih godina, [kada su] mnoge zajednice ostale u potpubnosti bez pristupa novcu i zemlji. ene su, zato, poele da se okupljaju i kolektivno organizuju iz potrebe: da uspostave narodne kuhinje, da zajedno kupuju, zajedno kuvaju slamajui tu podelu izmeu doma i komiluka. Druge ene su istovremeno poele da se zajedno bave poljoprivredom, takoe slamajui razdvojenost sela i grada. Tako je, kao odgovor na krizu, dolo do velikog pomaka prema kolektivizaciji reprodukcije. Ovo se sada deava u SAD. Na primer, veoma je interesantna proliferacija solidarnih ekonomija. Imamo na stotine vremenskih banki (time banks) putem kojih ljudi meusobno dele usluge: ja u za tebe da se toliko i toliko sati bavim ianjem, a ti za te sate moe da me, na primer, naui kako da koristim radio. Ovo su veoma vani znaci novog oblika drutvenosti i nove ekonomije u nastanku. Mislim da Okjupaj pokret sadri dva elementa: politinost [i] drutvenost elju za zajednitvom, elju za razmenom, organizovanjem kuvanja, ienja i deljenja prostora. Kree se u tom pravcu.

10

APRIL 2013.

APRIL 2013.

11

Intrervju: ii Ibrahim

ene na levici

ene u Egipatskoj revoluciji

KONSTANTINA KUNEVA
Kris Vol pie o Konstantini Kunevoj, Bugarki i jednoj od osnivaica PEKOP-a, grkog sindikata prekarnih radnica i radnika, koja je zbog svog zalaganja za ene, migrante i radniku klasu bila izloena zastraujuem reakcionarnom nasilju.

G
RAZGOVOR VODIOAndreja ivkovi
Koja je uloga ena u Egipatskoj revoluciji? -ene su, kao i u svakoj drugoj revoluciji, odigrale posebnu ulogu. Bile su u prvim redovima, u centru zbivanja. ene su palile vatru revolucije uestvovanjem u trajkovima, masovnim akcijama, protestima i svemu onome to je prokrilo put za 25. januar poput tekstilnih radnica u Mansuri 2006. godine, pa i u Mahali 2008. Tako da su denitivno odigrale vanu ulogu. Tokom 18 dana revolucije, ene su uestvovale u borbama, u improvizovanim bolnicama su brinule o ranjenima, bile su zatvarane, ginule kao herojke. I dalje se organizuju na radnim mestima, i dalje ginu kao herojke. Za mene su one motor revolucije, jer su u veini sluajeva najborbeniji deo svake od grupacija u protestu. Ako ode na Univerzitet, obino su studentkinje borbenije od svojih kolega. Radnice su u veini sluajeva borbenije od radnika. Ne znam zato je to tako, ali tako je. Kakav je onda uticaj borba ena u revoluciji izvrila na drutvo, u smislu njihovog poloaja? -Mubarakova neoliberalna agenda je tokom devedesetih primorala ene da izau iz kue i rade na posebnim radnim mestima. Tamo su nezavisne, pa imaju sve to im je potrebno da bi se borile. Kada je dolo do revolucije nije iznenaivalo to su ene bile njen deo, zato to su ve dugo vremena bile ukljuene u opozicioni pokret. Ipak, iznenaujue je bilo to to ste mogli da vidite sve vrste ena ene iz radnike klase, samohrane majke, tinejderke, ene iz viih slojeva, siromane ene, a ne samo burujke. To je sigurno promenilo perspektivu mukaraca prema ulozi ena, to se nije izmenilo sve do kasnije, kada su ene dole na metu diskriminacije od strane vojske i policije znate, zlostavljane su seksualno, da bi se od njih napravio primer kojim bi se ostale ene zaplaile. Kada vidite ene koje protestuju istuene i skinute kao na onoj ozloglaenoj slici, nita vie od toga vam ne govori o tome ko su pravi ugnjetai ena. To nije zato to su vojnici mukarci, ve zato to su u vojsci i tuku ovu enu zato to je revolucionarka, ne zato to je ena; odmah pored nje bio je drugi tip, mukarac, koga su takoe tukli na, znate, isti nain. Naravno, mediji su se fokusirali na enu, ali to ne znai da bi bilo drugaije da je rtva bio mukarac. Silovanje mukaraca se redovno dogaa u vojnim zatvorima. Pre revolucije svi smo znali da se mukarcima esto preti silovanjem. Dakle, kae da je seksualno nasilje u stvari povezano s represivnim strukturama uopte? -Upravo tako, seksualno nasilje nad demonstrantkinjama korieno je zato to su revolucionarke, zbog politike. Ne zato to ste mukarac ili ena za reim, vi ste protivnik, revolucionar. ene izdvajaju da bi sluile kao primer, ali reakcija je mnogo jaa zato to sve vrste ena u drutvu organizuju proteste i mareve kojima poruuju da ene predstavljaju crvenu liniju, revolucionare, i da ne moete ni da nas taknete zato to emo se boriti za revoluciju. Koje zahteve su ene razvile u borbi protiv njihovog ugnjetavanja, kako su povezale borbu za slobodu uopte sa sopstvenom borbom? -Najvanija stvar koja je proistekla iz revolucije a tie se ena je da je enska borba u Egiptu u potpunosti povezana s pitanjem revolucije, smerom kojim ide i njenim zahtevima za jednakou, slobodom i socijalnom pravdom. Oigledno ne moete da postignete bilo koju od ovih stvari bez postizanja jednakih prava ena. ene iz radnike klase su one koje su najvie ugnjetene, ne zato to su ene ve zato to su iz radnike klase. Tako e vas tretirati kad god pokuate da sruite sistem. Ova prava su deo paketa, ali jedini ko moe da osvoji taj paket je organizovana radnika klasa, koju sainjavaju mukarci i ene zajedno.

RKA JE decembra 2008. godine vibrirala od nereda koji su izbili nakon to je policija u Atini ubila petnaestogodinjeg uenika, Andreasa Grigoropulosa. Svet je posmatrao kako se uglavnom mladi demonstranti iz noi u no nedeljama sukobljavalju s policijom, besni zbog ubistva deaka i sramne reakcije politiara, medija i crkve. Te godine se 23. decembra dogodio jo jedan kljuni incident, iako ne toliko poznat van Grke. Tog dana, vodea sindikalka, Konstantina Kuneva, brutalno je napadnuta i osakaena dok je naputala svoje radno mesto. Sumnja se da je napad izveden po nalogu njenog poslodavca. Ovaj incident osveie narodni otpor dravnoj represiji, a pokret solidarnosti roen iz njega uspee da artikulie novu, iroku politiku upuenu na razliite dinamike represije i eksploatacije. Konstantina Kuneva je prvi put iz Bugarske otputovala za Grku 2001. godine, s kratkoronom vizom. Kao obrazovana ena koja je studirala istoriju na Univerzitetu u Soji, Kuneva je emigrirala u Grku s malim sinom, kako bi mogao da se podvrgne operaciji koja se nije izvodila u njihovoj rodnoj Bugarskoj. Iako je donekle bila upuena u radno zakonodavstvo i istoriju radnikog pokreta u svojoj domovini, nikada nije nameravala da postane sindikalna aktivistkinja u Grkoj. Po dolasku u Grku, prihvatila je posao istaice i postala jedna od osnivaa novonastalog sindikata prekarnih radnica i radnika, stacioniranog u Atini, PEKOP (Sve-atiki sindikat istaica i radnica u domainstvu). Iako nije nameravala da to postane, za kratko vreme se u sindikatu ispostavila kao vodea borkinja. Vremenom je na radnom mestu i u sindikatu poela da zauzima sve odgovornije pozicije. U vreme napada 2008. godine bila je generalna sekretarka PEKOP-a, dok je i dalje primala samo osnovnu platu u iznosu od ispod 600 evra meseno, i dalje radei satima pored svojih sindikalnih obaveza. PEKOP je izuzetno vaan sindikat jer organizuje one radnice i radnike koje sindikalni pokret istorijski ignorie. Demograja ove organizacije je fascinantna: Ima preko 1600 lanica i lanova i pokriva one radnice i radnike zaposlene u privatnim preduzeima koja pruaju usluge ienja. Veina njih (90%) su ene, a 65-70% strani dravljani iz Albanije, Bugarske, Rusije, Ukrajine, dok neki od njih dolaze iz Bangladea i Palestine. Naravno, postoje i drugi lokalni sindikati u drugim delovima zemlje, npr. u Magneziji, Ahaji, Lamiji itd, koji pokrivaju

domare zaposlene u dravnim osnovnim i srednjim kolama.1 PEKOP je uspeo da prui zatitu najugroenijim radnicama i radnicima u Grkoj. Poslovi kojima se uglavnom lanice, ali i lanovi PEKOP-a bave istorijski nisu podlagali radnom zakonodavstvu. istai/ce i radnice u domainstvima smatrane su slugama koje nemaju nikakva prava. Kunevin rad unutar sindikata poeo je da menja ovakvo stanje stvari i pruio je glas onima koji ga nisu imali. I dok ranije u Atini nije imalo ko da govori u ime prekarnih radnica, a imigranti nisu imali nikakvu zatitu od nezakonite eksploatacije u rukama pokvarenih efova, PEKOP ovim najranivijim radnicama i radnicima prua nekakvu zatitu. Gazde na ovako neto naravno da nisu gledale s odobravanjem. Kuneva je pre napada 2008. sudelovala u estokom sukobu s njenim poslodavcem, rmom za industrijsko ienje OIKOMET, iji je vlasnik bogati lan PASOK-a (grke Socijalistike partije), Nikitas Oikonomakis. Poslednji spor izbio je oko toga to je kompanija uskratila boini bonus zaposlenima, ali to je bio samo jedan od mnogih sporova koje je Kuneva imala sa svojim poslodavcem. Ovog puta je strahovala da joj je ivot u opasnosti. U intervjuu koji je dala nedugo pred napad, rekla je: Suoavamo se s jednom vrstom terorizma poslodavaca. Svaki put kad odravamo izbore, tu je predstavnik poslodavaca koji sve belei, ukljuujui i to ko je sve uao i izaao iz prostorije itd. Imam kolege s posla s kojima sam imala normalan drugarski odnos, a koji se sada ne usuuju da razgovaraju sa mnom ili da mi se jave, zbog mogunosti da nas ugleda neko iz uprave. U poslednjih nekoliko meseci, ljudi su esto bivali otputani bez razloga, sasvim proizvoljno. Na poslodavac je oigledno u ratu s nama, nakon nekoliko uspenih pravnih sporova naih lanica i lanova... Ja sam optuena za krau i dobijam pretnje smru preko telefona... Da, u pitanju su direktne pretnje, bez prikrivanja. Takoe, sumnjam da pokuavaju da me deportuju.2 Kuneva je brinula s razlogom. Kada je u noi 28. decembra naputala radno mesto, na putu kui i svom malom sinu, banditi koji su hteli da stanu na put osnaivanju ranjivih za koje je ona
1 http://thecommune.co.uk/2009/11/10/constantinayou-are-not-alone/ 2 http://www.ituc-csi.org/spotlight-on-constantinakuneva?lang=en

bila odgovorna, napali su je kiselinom. Desnica je posebno ogorena na Konstantinu Kunevu, ne samo zato to je ena i imigrantkinja; ve i zato to odbija da prihvati poniznu ulogu koju ovakvi identiteti preesto pretpostavljaju. Ona je odbila uloge slukinje i rtve i umesto toga posegla za svojim sposobnostima i ohrabrila druge da uine isto. Ova uvreda za nasleene odnose opsluivanja i opresije prizvala je najbrutalniju reakciju. Njen napada nije joj samo unakazio lice kiselinom, ve joj je s predumiljajem na silu sruio tenost niz grlo, izazvavi time nepopravljivu tetu njenim ustima, grlu i unutranjim organima. Kuneva je predstavljala glas onih koji ga nisu imali; snage reakcije oajniki su htele da je uutkaju. etiri godine kasnije, niko i dalje nije osuen za napad na nju. Kuneva nastavlja da se bori sa svojim poslodavcem za nadoknadu, a njen advokat je na sudskom roitu u februaru izjavio: Kunevino lice i jednjak skoro su u potpunosti uniteni. Iako je prola preko 30 operacija, ona vie nikada nee moi da vodi normalan ivot.3 Posebno divljaka priroda ovog napada zapljusnula je okom i gaenjem Grku, koja se ve nalazila usred uporne i burne klasne borbe. Visoko politizovana atmosfera ujedinila se s neizbeno ostraenim odgovorom javnosti i omoguila da rezonantna kampanja solidarnosti nastavi Kunevin rad tokom perioda njenog oporavka i ujedno se bori za pravdu u njenom sluaju. Iz solidarnosti s ovom bugarskom radnicom osnovano je nekoliko organizacija. Prva je bila Feministika inicijativa za solidarnost s Konstantinom Kunevom. Njihov osnivaki proglas objanjava simboliki i istorijski znaaj napada na Kunevu i vanost suoavanja napadaa s pravdom: Sigurno je da je Konstantina Kuneva, budui da je imigrantkinja, odabrana da plati cenu svoje hrabrosti da istupi u prve redove i zahteva osnovna radnika prava za sebe i svoje koleg(inic)e. Do sada nevien nain njenog kanjavanja, s oiglednim arhainim i seksistikim konotacijama, upuuje na mrani svet nezamislivog divljatva, iji zakoni nameu bukvalno unitavanje lica i guenje glasa ene koja se usudila da bude neposluna. Po tom pitanju, odgovornost relevantnih dravnih institucija, kao i zvaninih sindikata nemerljiva je.4
3 http://www.grreporter.info/en/dispute_between_ konstantina_kuneva_and_her_employer_reaches_ court/8677 4 http://thecommune.co.uk/2009/11/10/constantinayou-are-not-alone/

Pokret koji je iznikao nakon napada na Kunevu imao je veliki broj istih onih znaajnih karakteristika koje je imao i sam njen sindikat prekarnih radnica i radnika. Osim borbe protiv ekonomske eksploatacije; bio je adekvatno pripremljen da se suprotstavi razliitim oblicima ugnjetavanja koji su u prolosti uglavnom prolazili bezupitno. Pokret je bio u stanju da uspostavi vezu izmeu specinih instanci represije i sistematske klasne eksploatacije i time ljude otrgne od uske sindikalne svesti, prema neemu sveukupno dinaminijem i korisnijem za klasu u celosti. Ovo je jedan od nekoliko primera iz skorije grke istorije drutvenih pokreta gde vidimo meusobnu povezanost sva tri pokreta. Povezanost roda, rase/etniciteta i klase, uz nekanjivost loih poslodavaca i umeanost vlasti, glavni su razlozi koji motiviu aktiviste/ kinje na povezivanje u pokret solidarnosti. Tako pokret solidarnosti s Kunevom sainjavaju borbe protiv svih oblika opresije.5 Konstantina Kuneva je osoba s viestrukim indentitetom: ona je ena; ona je sindikalka u prekarnoj industirij i klasna borkinja; i ona je imigrantkinja. Njena sposobnost da artikulie politiku koja prepoznaje meusobnu povezanost razliitih drutvenih odnosa kojima doprinosi, omoguava joj da se bori protiv seksizma i rasizma s kojima se svakodnevno suoava u Grkoj, dok istovremeno razume njihov odnos prema kapitalizmu inherentnoj klasnoj eksploataciji. Pokreti koje je ona inspirisala danas su u prilici da urade isto to. Znaaj lekcije o radu Konstantine Kuneve je u njegovom podrivanju partikularistike i korporativistike svesti koja je sposobna (ili spremna) da se bori samo na jednom frontu. Ukoliko nisu u stanju da prepoznaju da je uzrok sistemski upisan u drutvo podeljeno na klase, pokreti protiv izrabljivanja bilo koje vrste ostae osueni na bavljenje posledicama. Slino tome, ukoliko kao antikapitalistiki/e revolucionari/ke zaista elimo da pridobijemo ljude za projekat vlasti radnike klase, ne smemo da umanjujemo znaaj izrabljivanja na rodnoj, rasnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi. Kuneva je ivi primer sinteze ovih borbi. Mnogi marksisti u Evropi mogli bi dosta toga da naue od Konstantine Kuneve.
5 Ibid.

12

APRIL 2013.

APRIL 2013.

13

Intrervju: oana Bainja

Feminizam: levica treba da se vrati kui

RAZGOVOR VODILIAndreja ivkovi i Pavle Ili
Za poetak, reci nam par rei o sebi. -Zovem se oana Bainja, imam 33 godine i roena sam u Lisabonu. Kako je tematika roda ve godinama moje polje interesovanja, trenutno sam na masteru iz rodnih studija u koli orijentalnih i afrikih studija u Londonu. Budui da sam nekoliko godina ivela u Aziji i Africi, radei u sektoru razvoja, odluila sam da se ire upoznam s pitanjima roda i problemima koji pogaaju ene u kulturnom i politikom kontekstu van Zapada. Potiem iz leviarske porodice koja se aktivno suprotstavljala faistikom i kolonijalnom reimu u Portugalu. Tokom ere faizma u mojoj zemlji (1926-1974) moj otac je bio lan tada ilegalne komunistike partije, a i moja majka je, iako nije bila u partiji, bila oznaena kao studentkinja-komunistkinja; bila je lano optuena za subverzivni politiki angaman i provela je godinu dana u faistikom zatvoru Kaiaz 1; stric mi je pobegao iz zemlje kako bi izbegao da slui u faistikoj vojsci i uestvuje u kolonijalnom ratu. Kasnije se pridruio lokalnom gerilskom otporu, PAIGC (Partido Africano da Inpendncia da Guin e Cabo Verde, Afrika partija za nezavisnost Gvineje i Zelenortskih Ostrva), u Gvineji Bisao, pod vostvom Amilkara Kabrala. Prvi put sam se politiki angaovala sa 15 godina, kada sam se prikljuila Komunistikoj omladini Portugala; kada sam napunila 18, pridruila sam se Komunistikoj partiji Portugala i bila aktivna sve dok nisam otila na studije u Italiju, gde su se moja rodna i feministika svest sjedinile. Tada sam shvatila da za mene nema nazad, da u otii na rodne studije i aktivno se baviti feministikom politikom. Uprkos tome to mi je to bio jedan od najzahvalnijih perioda u ivotu, odreene frustracije i razoarenja uvek su me pratili dok sam bila lanica Komunistike partije; ovo se naroito odnosilo na oseaj nelagodnosti koji se ticao vrlo ogranienog razumevanja seksizma i podreenog poloaja ena. Po zavretku mog uea u Komunistikoj partiji usredsredila sam se na feminizam i levo-feministiki i kvirfrendli politiki aktivizam. Na debati odranoj u okviru londonskog Marksizma 2012, egipatska revolucionarna socijalistkinja ii Ibrahim iznela je tvrdnju da su revolucionarke koje su vojnici surovo seksualno zlostavljali bile kanjavane ne kao ene ve kao revolucionarke. Iz publike si
1 Kaiaz je poznat kao zatvor za politike zatvorenike. Za vreme trajanja Nove drave, tj. u periodu Druge Republike (1933-1974) diktatora Salazara, zatvarani su protivnici reima, pre svega komunisti i socijalisti, na kojima su primenjivane najnovije tehnike muenja preuzete od CIA.

iznela kritiku, tvrdei da su te revolucionarke bile ugnjetavane i kao ene i kao revolucionarke, i da socijalisti moraju da se bore i protiv rodno-specinog ugnjetavanja ena i protiv nepravednosti kapitalistikog drutva. ta te je podstaklo da se javi za re? -Jednostavno nisam mogla da utim nakon iinog izlaganja, koje sam, zapravo, jedva ekala da ujem; bilo je zaista nepodnoljivo sluati to to je imala da kae kada, izmeu ostalog, i sama poznajem mlade egipatske revolucionarke koje se sa tim apsolutno ne bi saglasile, a verovatno bi bile i uvreene. elela sam da istaknem da su te ene koje su aktivno uestvovale u Egipatskoj revoluciji, kao i u mnogim drugim delovima sveta, bile kanjavane i kao revolucionarke i kao ene. Iskreno, mislim da ak i ne moemo da razdvojimo ta dva. Kao revolucionarke, ene su osporavale i pokuavale da zbace reim, ali su istovremeno, ak i ako to nisu nameravale, dovodile u pitanje hegemone rodne uloge koje svakako ene ne stavljaju rame uz rame s mukarcima, koji okupiraju javnu sferu. Egipanke nisu usvojile adekvatno enstveno ponaanje koje tradicionalno ene smeta u privatnu sferu; zahtevale su pravo na javnu sferu, na donoenje odluka i uee u mukom delokrugu. Iskazivanje hrabrosti, odvanosti i ak nasilno ponaanje u javnosti navodno su maskulini i smatra se da bi ene takvim ponaanjem prelazile granicu. Prikazivanje ovakvog ponaanja kod ena gotovo da je neka vrsta rodne inverzije; takvo ponaanje posmatra se kao neenstveno i neprirodno, jer preti ne samo politikom reimu ve i patrijarhalnom rodnom ureenju koje ene stavlja u potinjen poloaj u odnosu na mukarce. Vojska je Egipanke kanjavala zbog njihove rodne neposlunosti (jasno je da ih je istovremeno kanjavala i zbog subverzivnog delovanja protiv Mubarakovog reima), a isto su inili i neki od revolucionara/drugova saboraca. Na trgovima se deavalo mnogo toga zbog ega pojednostavljena izjava da su ene bile kanjavane samo kao revolucionarke ne pije vodu. to se tie seksizma na portugalskoj levici, nema tu nieg to bih mogla da istaknem a da od toga ne pati veina levih partija i pokreta kojima irom sveta dominiraju mukarci, poput otuenja ena kao ena (ne samo kao radnica), jer te partije i pokreti u veini sluajeva ne prave razliku izmeu mukaraca i ena i, stoga, ne prepoznaju rodno-specini tip diskriminacije i nasilja s kojima se ene suoavaju i koje su prinuene da trpe. I dalje se nedovoljno otvoreno raspravlja

o podvrgavanju leviarki rodno-specinom nasilju, u periodu njihovog zatvaranja pod faistikim reimom, o tome kako su bile muene i seksualno zlostavljane zbog toga to su se usudile da se suprotstave reimu ali i zato to su se usudile da budu ene koje aktivno uestvuju u revoluciji, umesto da, prema dominantnim faistikim i patrijarhalnim svetonazorima, ostanu kod kue, rade kune poslove i odgajaju decu. Trebalo bi da napomenem da mnoge od mojih drugarica, u vreme mog partijskog angamana, nisu imale kritiki stav prema rodnoj ideologiji unutar partije; naalost, mnoge ene na tradicionalnoj marksisitikoj levici takoe su odgovorne za opstanak ove rodne ideologije, budui da su, osim revolucionarnih, aktivno uestvovale i u promovisanju patrijarhalnih rodnih ideala (kada enama poriu specinost njihovog ugnjetavanja i nasilje koje trpe). U intervjuu koji smo obavili s ii Ibrahim, ona je ponovila svoj argument, dodajui da nisu samo revolucionarke bile seksualno napadane ve i revolucionari. Poznato je da je silovanje pritvorenih mukaraca bilo uobiajena praksa u vreme Mubarakove diktature. Kako bi to trebalo da shvatimo? -Mislim da uvek kada govorimo o mukarcima i enama, ma kakva da je drutvena situacija u kojoj se nalaze ljudi kao rodno odreeni (klasikovani putem binarnog rodnog sistema, kao ili mukarci ili ene), moramo se koristiti rodom da bismo ove situacije deifrovali. ak i onda kada su, kao u sluaju Egipta, mukarac i ena podvrgnuti istoj vrsti nasilja, poput silovanja, njegova svrha i posledice nisu iste. Nikako ne elim da uporeujem ili izmiljam skalu za merenje patnje i traume, ali smatram da je vano da razumemo ulogu rodne specinosti i razliitost posledica. Kada su ene silovane i kada se podvrgavaju zloglasnim testovima nevinosti u pitanje se dovodi ono to ih najvie boli njihova seksualna smernost, njihova ast i ast njihovih blinjih. enska ast je direktno povezana s njihovim seksualnim ponaanjem, odnosno s apstinencijom od seksualnih aktivnosti izvan okvira braka. ak i ukoliko do seksualne aktivnosti doe protiv njihove volje, zbog silovanja, ene se u nekim kulturolokim kontekstima nalaze u opasnosti da ih neko od lanova porodice ubije, ili su primorane da se udaju za svog silovatelja kako bi povratile porodinu ast. Koliko ja znam, mukarci se ne podvrgavaju testiranju nevinosti, tako da to oigledno ne nosi isti znaaj za njih; seksualna aktivnost

mukaraca nije pod tolikom kontrolom kao u sluaju ena, niti im se ast utvruje na osnovu seksualnog optenja ili nevinosti, kao to je to sluaj sa enama. U sluaju silovanja mukaraca radi se uglavnom o inu koji za cilj ima njihovo poniavanje, odricanjem mukarcima njihove mukosti, jer su stavljeni u feminizovanu poziciju. Hegemona mukost diktira da su pravi mukarci oni koji su aktivni, od njih se oekuje da penetriraju, a ne da se u njih penetrira. Stavljanje u pasivni poloaj pribliava mukarce enama i enstvenosti, to je ozbiljna uvreda. Tako da ak i kada su mukarci i ene podvrgnuti istoj praksi kanjavanja, odnosno muenja, moramo to da ltriramo kroz rodna soiva kako bismo stekli precizniju i kompleksniju ideju o tome ta se tu zaista dogaa i zbog ega dolazi do razliitih materijalnih i simbolikih ishoda. Brisanje roda iz nae analize ostavlja nas u mrklom mraku i otuuje ene koje se esto oseaju potpuno ignorisano u smislu specinosti njihove eksploatacije, nasilja i podreenosti koje trpe. U svom izlaganju si dalje tvrdila da borba protiv ugnjetavanja ena nije samo borba za promenu kapitalistikog drutva, ve i borba za promenu levice. Nasuprot tome, neki socijalisti smatraju da se ugnjetavanju ena moemo suprotstaviti jedino klasnim pokretom ena i mukaraca. Oni odbacuju onu vrstu socijalistikog enskog pokreta kakav su zastupale revolucionarke poput Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj, na osnovu toga da se takvi pokreti prilagoavaju ideji da postoji borba za oslobaanje od mukaraca koja je odvojena od borbe protiv kapitalizma. Pretpostavka je da onda neizbeno dolazi do skretanja od socijalizma ka radikalnom feminizmu, tj. od jedinstva radnike klase do razdvajanja izmeu ena i mukaraca. Kako ti vidi ove argumente? -Nije li interesantno koliko su ideje Aleksandre Kolontaj i Klare Cetkin, s poetka dvadesetog veka, jo uvek relevantne i revolucionarne u odnosu na nain rada leviarskih i seksistikih

partija kojima dominiraju mukarci, u smislu da ene treba da uestvuju u kolektivnoj borbi, ali isto tako treba da imaju i prostor za diskusiju i razvoj strategija koje se odnose na posebnu vrstu opresije koju doivljavaju. Kolontaj i Cetkin su, za mene, dve ekstremno vane i zanimljive revolucionarke koje su bile kako ispred svog, tako i ispred naeg vremena. Njihove ideje su mnogim mukarcima na levici dan danas nesvarljive i nee im se posveivati panja koju zasluuju sve dokle socijalistikim partijama dominiraju mukarci i patrijarhat. Veina mukaraca, ukljuujui tu i mukarce iz radnike klase, eksploatiu rad svojih partnerki i supruga; klasna svest ne podrazumeva i rodnu svest, a jo manje volju za odbacivanjem mukih privilegija i njihove opresivne uloge. Poimanje o koherentnoj, jedinstvenoj radnikoj klasi, koje ini se da jo uvek opstaje na tradicionalnoj socijalistikoj levici, tetno je za pravu revoluciju; onu koja e ukljuivati i ene. Leviari moraju poeti da se bave sopstvenom ulogom u odravanju podreenog poloaja ena u drutvu; moraju da se suoe s time da velika veina njih ima korist od eksploatacije enskog rada i od polne podele rada i moraju da se suoe s tim da iako su mnogi posveeni borbi za drugaiju drutvenu organizaciju, novo drutvo koje oni zamiljaju ne obuhvata i ponovno razmatranje ugnjetavake i eksploatatorske heteroseksistike nuklearne porodice. Prava revolucija mora da adresira pitanja prinudne heteroseksualnosti i porodice kao poprita ekstremne represije nad enama, ukoliko bi i ene trebalo da revoluciju vide kao svoju. Uzimajui u obzir ogranienja njihovog vremena i neke od njihovih uvida s kojima se ne slaem, mislim da su i Cetkin i Kolontaj imale izuzetno relevantne ideje, koje su jo uvek aktuelne. U potpunosti sam saglasna s idejom o nezavisnim socijalistikim enskim organizacijama i glavnim idejama koje iza nje stoje, a koje moemo sumirati ovako: suprotstavljanje socijalizaciji koja spreava ene da samostalno

donose odluke i koja ih stavlja u snishodljiv poloaj u odnosu na mukarce; omoguavanje enama da diskutuju o temama koje ih se tiu, bez predrasuda i mukog ovinizma, uz privikavanje ena na javni nastup, samostalno razmiljanje i izraavanje sopstvenih misli. Pomenuli ste neizbeno skretanje ka radikalnom feminizmu koje, prema mom miljenju, uopte nije tetno, naprotiv. Trebalo bi da uimo i preuzimamo vane reeksije iz razliitih, esto komplementarnih perspektiva. Razne ideje razliitih feminizama meusobno se dopunjuju i, bar ja tako mislim, rade dosta dobro zajedno. Ukoliko elimo sveobuhvatno razumevanje opresije i ukoliko zaista hoemo da sasluamo ene koje dolaze iz razliitih konteksta, mislim da je od fundamentalne vanosti da ujedinimo neke od ideja radikalnog i transnacionalnog feminizma, kao i glasova koji dolaze iz oblasti kvir i post-kolonijalnih studija. Radikalne feministkinje izuzetno su doprinele pitanjima seksualnosti, seksualnog nasilja i njegovih veza s heteroseksualnou; one su skovale onu poznatu lino je politiko. teta bi bilo da kad ve na raspolaganju imamo toliki broj interesantnih, komplementarnih i uasno vanih ideja koje moemo da kombinujemo ostanemo slepo vezani za jednu od njih. Trudim se da ne pristupam ovome kao teorijska sektaica, jer ne mislim da bi ene, kao potinjene, imale koristi od takvog stava. Moramo uzeti u obzir preklapanja moi, i to kako se rasa, klasa i pol ukrtaju i stavljaju pojedince u razliite poloaje potinjenosti neto to znaajan deo feministikog pokreta radi ve dugo vremena, a to tradicionalni, ortodoksni leviari niti rade, niti su voljni da rade. Ako se ne borimo protiv seksizma na levici, pravac u kom predviamo razvoj revolucionarnog procesa i njegov tok nee niti adresirati niti reiti rodne specinosti enske potlaenosti koja se ne tie samo njihove klasne pozicije, ve i njihovog roda. Istorija je pokazala da rodna podreenost see dublje od ekonomske i klasne opresije. To znai da ostaviti ta pitanja po strani i posvetiti se revoluciji koja ne pravi razliku izmeu mukaraca i ena sa sobom nosi mnogo opasnosti, poput opstanka polne podele rada i heteroseksistike porodice. Takoe, kao to je ve toliko puta bio sluaj, to znai i da se mnoge enske brige stavljaju na kraj spiska, jer se smatraju nevanim ili neprioritetnim. To se desilo najrazliitijim borbama u kojima su se ene borile rame uz rame s mukarcima. Na primer, u Egiptu su se mnoge ene pridruile nacionalistikim pokretima za osloboenje od kolonijalne vlasti. U tim pokretima dominirali su mukarci, a enski zahtevi ostali su neodgovoreni nakon osvajanja nezavisnosti; razoarane, ene su napustile pokret kako bi napravile prvu feministiku organizaciju. Poetkom 1923. godine, Hoda aravi je pokrenula Egipatski feministiki savez (EFU). Za mene, kao i za druge leve feministkinje, nema niti e biti procesa kog zaista moemo nazvati revolucionarnim, ukoliko on u svojoj osnovi ne ukljuuje iscrpnu analizu i posveenost borbi protiv hegemonije mukosti i enstvenosti i tradicionalnih rodnih uloga, u istoj meri u kojoj se posveuje borbi protiv klasnog sistema i ekonomske nepravde.

14

APRIL 2013.

APRIL 2013.

15

Intervju: Ankica akardi

Otpor mjerama tednje je centralno pitanje feministike ekonomike

Koji je uticaj mera tednje na porodicu i ulogu ene u njoj? Kako se u tim uslovima menja uloga ene u porodici? -Kada su se mjere tednje poele provoditi ne bi li stabilizirale krizu dravnih dugova sub/perifernih zemalja (ponajprije onih koje EU, ECB, MMF i SB kontrolirano integriraju u euro-svjetsku ekonomiju), uslijedili su prepoznatljivi ishodi koji nadalje bitno odreuju smjer kretanja ekonomske politike: nadziranje nacionalnih prorauna (usprkos injenici da ne postoji ozbiljniji ekonomski program koji bi paljivije razradio plan monetarnog ujedinjenja razliitih nacionalnih privreda), smanjenje tradicionalnih radnikih prava i irenje siromatva, privatizacija javnog sektora, rezanje trokova unutar njega, tj. racionalizacija broja zaposlenih, stopiranje industrijskog razvoja; uglavnom meta su ostaci welfarea i drugi trokovi socijalnog sektora. Iz lijevo-feministikog konteksta i posve ugrubo govorei, udar na javni sektor znai nekoliko stvari: ruenje materijalnih prava koja su ene stekle izlaskom na trite rada, krizu drutvene reprodukcije, reprodukciju klasa, nancijsko optereenje kuanstava, promjenu intimne razine odnosa izmeu branih partnera i osnavanje patrijarhalnosti. Svih est razina utjee na promjenu postojeeg tradicionalnog okvira obitelji, a uloga se ena pomalo vraa na onu u predindustrijskoj fazi kapitalizma. To je problem, rekla bih, i esencijalne i egzistencijalne naravi.

Kada su ene postale dijelom trita rada, taj je pomak automatski transformirao sutinu enskog ivota, dotadanju strukturiranost svakodnevlja obitelji i ulogu ena u drutvenoj reprodukciji. Budui da su ene mahom zaposlene u javnom sektoru, deindustrijalizacija, deregulacija, privatizacija, rezovi se direktno tiu njihovih moderno-steenih modusa ivota u kojima su izborile konkretna materijalna prava. Egzistencijalno govorei, kriza je uvjetovala snani udar na ivot ena radi ponovnog reduciranja enskog rada na neprogresivni koji obavljaju u domainstvu/obitelji, to je samohrane, nezaposlene majke bespredmetno dovelo u najteu poziciju. S jednu stranu, feminizacija rada u javnim i uslunim djelatnostima govori o spolnoj podjeli rada, ali s drugu stranu taj analitiki fokus nije potpun ako paralelno ne uzima u obzir klasnu predisponiranost rada. ene (jo uvijek u najveem broju) obavljaju neplaeni dio rada u kuanskoj sferi bez kojega akumulacija vika vrijednosti nije mogua. Funkcija kuanstva nije samo potronja, ve i proizvodnja. Klasinim jezikom govorei, ene su dvostruko opresionirane kao radnice i prema spolnoj osnovi, klasa u tijelu radne snage ene. Kada je rije o radu, mjere tednje su klasno-spolna politika koja najjae pogaa ensku radnu snagu. Kako se na porodicu odraava nezaposlen-

ost mukaraca? -S obzirom da su tradicionalno ene vodile brigu o mikrogospodarstvu, tj. trokovima kuanstva i o obitelji, naini suoavanja s teretom krize koji trpe domainstva, u cijelosti mijenjaju mikrofunkcionalnost obitelji, a unutar nje i restrukturaciju uloga mukaraca i ena. Snalaenje u krpanju dugova pretpostavlja dodatna neformalna zaposlenja i zaduenja (koja su esto i ilegalna pa drava naplauje velike kazne ako ih otkrije; primjerice ene iz tekstilnih industrija koje nakon otkaza rade u svojim kuama, frizerke, mehaniari i sl.), rijei boravak mukarca u sferi doma koji radi na crno, sve ee ostajanje ene u okruenju doma, jo veu snalaljivot u organiziranju ekonomije kuanstva bez dostatnih materijalnih sredstava. Na koncu, i ziki i psihosocijlani razlozi (od umora, stresa, sve loije prehrane) utjeu na slobodno vrijeme i seksualnost meu partnerima, kao i porast mukog nasilja prema enama. Neoliberalna ideologija nije samo paradigma koja se tie odnosa drave i trita, ona osigurava i poziciju individualizma koji u stratekom smislu oznaava i parcijalizaciju otpora, rui koncepte zajednitva i zajednikih dobara, taktizira s individualistikim kompetitivizmom koji je pak sjajno opremio uvjete za krizu sindikalizma. Sindikalizam je tradicionalno muki (uz neke izuzetke poput samoupravnog sistema,

ali i on je morao aktivirati enske kvote), tako da je i muka-radnika solidaranost u krizi. S obzirom da liberalizam rauna s obitelji i njezinim pojedinanim lanovima kao na temeljne drutvene jedinice (i prema toj logici obitelji snose teret krize), u konanici se zbivaju tri ne posve istovjetna sluaja: a) kriza zapravo funkcionira kao moment reprodukcije konzerviranja muko-enskih uloga unutar obitelji i snane rearmacije patrijarhalnosti (kao to sam ve i istakla, uz porast mukog nasilja unutar obitelji, o emu primjerice izvjetavaju grke aktivistkinje), b) budui da je treu fazu kapitalizma (kako to u historijskoj analizi faza odnosa kapitalizma i obitelji predlae Ben Fine) obiljeio porast broja razvoda, samohranih roditelja i jednolanih domainstava, nezaposleni mukarci veoma teko uspostavljuju veze s praksama drutvene odgovornosti i c) s obzirom na nancijalizaciju trita i zaobilaenje klasine proizvodnje u trinom sistemu, sve vei broj ena emigrira obavljajui njegovateljske poslove (starijih i bolesnih), to nezaposlene mukarce stavlja u poneto novu poziciju u kojoj ovise o radu svojih supruga/partnerica. S krizom i nezaposlenou pratimo i porast itavoga niza psihosomatskih bolesti, neuhranjenosti djece i odraslih, kraeg ivotnog vijeka siromanijih i rasta stope samoubojstava kod mukaraca. Zato ni ne udi silna rasprostranjenost primjene sintagme socijalna eutanazija. Kako na ene utie sea dravnih izdavanja na zdravstvo? -Ve prepoznatljiv napad na javni sektor i socijalne servise moemo pratiti od 70-ih naovamo, uz ranu neoliberalnu ideologiju i svjetsku ekonomsku stagnaciju. Posljedino su otada njega djece i odraslih sve manje socijalizirane, a ene ponovno samorazumljivo postaju zaduene za taj dio careworka. Dakako, to postaje velikim optereenjem za ene koje su pritomu i zaposlene. Konkretno, to znai da se ili trae privatne usluge njege/uvanja ili netko od roditelja radi pola radnoga vremena, najee majke. Ova situacija je moda najoitija u Velikoj Britaniji gdje su obitelji spremne u prosjeku potroiti treinu svojih neto prihoda na skrb o dje-

ci. Slina je stvar posrijedi i kada imamo u vidu mirovinske reforme budui da ene najee imaju prekide u radnom vijeku, uz skraeno radno vrijeme i plae nie od plaa mukih radnika, ciklus enske eksploatacije sve je oitiji u aktiviranju neoliberalnih reformi. Da skratim, kad se brini rad tretira kao posao koji se tie benecija ili ekstra-troka (jer je on prirodno ili tradicionalno enski i neproduktivan), znai da se on ne razmatra kao nuan dio drutvene reprodukcije (o emu su krajem ezdesetih marksisitike feministkinje povele kritiku raspravu u debati o kuanskom radu). Pored tog problema, rezovi u javnom zadravstvu imaju i izrazito biopolitike potencijale pa utjeu i na enska reproduktivna prava, potrebu za seksom (u razlici seksa kao bioloke reprodukcije i iz uitka) i ziku organizaciju ivota radnika u slobodno vrijeme bez ega dril i navika rada nije mogua (reprodukcija radne snage). Dakle, sve su to razlozi koji ukazuju na injenicu da je otpor protiv mjera tednje u kontekstu ortodoksnog poimanja rada i kapitalizma centralno pitanje feministike politike ekonomije i feministike ekonomike. Uz to, i ini mi se nimalo manje vano, mjere tednje se ne tiu samo rezova i nancijskog povlaenja drave, radi se i o tomu da je pruanje nancijske pomoi komodicirano, uvedeni su trokovi subvencija, kao i konkurencija unutar sektora socijalnih usluga koje su okrenute primarno prema trinoj logici. Individualizacija kolektivne potronje znai napad na one o kojima ovisi klasni nerazmjer plaa, na siromane, etike manjine, umirovljenike, osobe s invaliditetom, ene. Moe li nam rei neto o ueu ena u radnoj snazi, kakvim se poslovima bave, na koji nain se njihovi uslovi na radu i njihove plate porede sa uslovima i platama mukaraca? -Kad je rije o enskoj radnoj snazi, tu bih izdvojila dva problema bez kojih teko da moemo analizirati problem enskoga rada : a) na tritu rada postoje mehanizmi drutvenog iskljuivanja koji se ne aktiviraju na isti nain kako to ine izvan njega i b) postoji tvrdokorna tradicija zanemarivanja emprijskih podataka o nejednakom poloaju muke i enske radne snage.

Uz to, strukturni uzroci podjele na enska i muka zanimanja i sektore (occupational segregation), feminizacija siromatva, privatizacija neplaenog rada, trokovi alokacije slobodnog vremena, egzogeni faktori koji utjeu na elemente strukturne diferencijacije radne snage i transformacijski modusi kapitalistikog sistema proizvodnje bitni su u analizi nejednoznanih uzroka dvostruke subordinacije enske radne snage. Odnos rada i kapitala u zaokretu prema neoliberalnoj paradigmi svjetske ekonomske politike utjee na dva paralelna procesa. U razvijenim zemljama se ekonomska restrukturacija odvija alokacijom resursa to posebno pogaa muku radnu snagu (prebacivanje industrijske proizvodnje u zemlje jeftine radne snage) gdje su uvjeti rada u zikom smislu loi, uz pravno-drutveni odnos prema strancima i migrantskim radnicima i ekspanzijom uslunoga sektora u kojem mahom rade ene, dok je u zemljama periferije na snazi proces smanjenja ogranienja radnoga zakonodavstva i prekarizacija, to najvie pogaa ensku radnu snagu u vidu part-timea i neizbjenosti eksibilizacije rada. Kada je rije o enskoj radnoj snazi i diskriminaciji, u vidu imamo etiri razine: stupanj kontrole pri zapoljavanju (monopol na zapoljavanje), statistiku diskriminaciju (predulazna, gdje se podjela rada odvija prema spolnoj razlici i postulazna, tj. unutarsektorska), diskriminacija na temelju osobnih pretpostavki (brani status, roditeljstvo, obiteljske relacije, obrazovanje) i eksploatacija rada (koja se kod ena ogleda i u tzv. namjernoj razlici u plai i to dvostruko: razliita plaa za istu ekasnost i razliita plaa za razliitu ekasnost). Za analizu problema enske radne snage je veoma korisna dvosistemska teorija (dual system theory) koja kritizira ideju neutralnog trita istovremeno kroz spolnu i klasnu poziciju, kako je to razradila Heidi Hartmann. Tek uz navedene procese, programe strukturne prilagodbe i varijante eksibilizacije rada moemo jasnije razumjeti trenutnu poziciju enske radne snage. Najgrublje i najsaetije govorei, ene rade poslove koji su slabije plaeni (usluni servis, javne i administrativne slube, njega i

16

APRIL 2013.

APRIL 2013.

17

obrazovanje) i koji su izgubili na simbolikom kapitalu, kao primjerice obrazovanje ili opa medicinska praksa. Proces feminizacije rada indikator je slabije plaenih poslova i loijih uvjeta rada. Neki od podataka UN-a: ene obavljaju 67% svjetskoga rada (dakle, ene su proletarijat), zarauju 10% svjetskog dohotka, vlasnice su 1% svjetskog imetka, irom svijeta zarauju 20-50% manje za jednak rad nego mukarci, od 1.3 milijarde ljudi koji ive u potpunom siromatvu 70% su ene, one obavljaju izmeu 10 i 20% direktorskih i upravnih poslova, zauzimaju 10% mjesta u parlamentima i 5% predsjednica drava su ene. Samo da jo jednom podvuem, ove podatke valja analizirati uz strukturne elemente koje sam maloas spomenula jer sami ne zadovoljavaju eksplanatornu razinu sluaja. Bilo bi posve suludo rei da bi ekonomija ili politika bile bolje ako bi njima naprosto rukovodile ene. Tom tipu esencijalizacije su sklone liberalne feministike frakcije kojima nije u fokusu promjena kapitalistikih odnosa u proizvodnji i distribucije kapitala. Hou rei, stvar nije samo spolne prirode, ve i klasne. Na koji nain neoliberalne mere u visokom kolstvu utiu na studentkinje? -Reforme u znanosti i visokom obrazovanju (u postjugoslavenskom kontekstu) uvode se kao nepripremljena komercijalizacija kolstva koja se odvija mehanikim povezivanjem znanosti i visokog obrazovanja s gospodarstvom. Na taj se nain rui koncept obrazovanja kao javnoga dobra, a socijalno-materijalni status postaje preduvjetom za pristup visokom obrazovanju. Time se priprema nancijska penalizacija studenata i u sve manjem broju im je omogueno pravo na besplatno obrazovanje. Budui da je kriza uvjetovala osnaivanje patrijarhalnosti, s jedne strane se od studentica manje oekuje uspjenost studiranja ili upisivanje fakulteta, a s druge se posve suprotno osnauje koncept uspjene ene koja se samostalno poduzetnikim duhom bori za svoju poziciju. Taj fetiizam individualizma jedan je od razloga koji jo jae utjee na produbljenje nereeksije studentica o vlastitoj eksploatiranosti i opresioniranosti. Kad je rije o obrazovanju i neoliberalnim mjerama koje su odgovorne za napad na javno kolstvo, tada je pojava slabe proizvodnje (lean production) neobino vana. To je praksa rada vrlo specino vezana za sektor obrazovanja u kojem dominiraju ene. Ono to ovu proizvodnju razlikuje od drugih oblika je tzv. stresni pristup menadmentu (management by stress approach) gdje se planirano izazivaju stresne situacije na radnom mjestu ne bi li se prosvjetne/i radnice/i iscrpile/i i ne bi li se opravdano izluio rad koji nije ekasan, toan,

Protiv dvoglavog orla

Porodica u Srbiji izmeu trita i patrijarhata

PIEMatija Medenica

koji je slabo produktivan i gubi vrijeme. Ovo je jo jedan od razloga zato je u obrazovnom sektoru nuno osigurati rad na odreeno vrijeme, tj. eksigurni rad. Poznato je da se ovaj oblik ugovora o radu poeo primjenjivati s ideologijom sredine 70ih godina XX stoljea i da su ga mahom armirale ene koje tada masovno izlaze na trite rada. ene ine 70% nepismenih u svijetu, s tendencijom rasta, a jednom kada obrazovanje postane luksuz (a tendencija je komercijalizacije kolstva upravo takva) za oekivati je da e se ene manje obrazovati i, kolikogod to preuzetno zvualo, vratiti se historijskom poloaju izvan trita rada. Mislim i da efekt staklenog stropa dosta govori o poziciji u kojoj se nalaze studentice i one koje su diplomirale. Premda ene u veem postotku zavravaju fakultete, one rijee od mukaraca nastavljaju karijeru, najee radi zasnivanja obitelji. S obzirom da je njega djece i odraslih sve manje socijalizirana (ili to nije uope), studentice sve rijee nastavljaju poslijediplomsko obrazovanje, ulau u karijeru i sl. No opet, to to je, primjerice, jako mali broj ena u tehnomenaderskom sektoru i to bi kvote toboe rijeile postojee probleme spolne diferencijacije rada, ne govori puno o strukturnim uzrocima postojeih spolnih razlika u zanimanjima. Drugim rijeima, to e enama kvote u najplaenijim sektorima ili vodeim funkcijama u politici ako je pristup obrazovanju ogranien; dakle, ovdje se ne radi tek o izoliranoj identitetskoj politici, pitanje spola je strukturne naravi. Kvote u postojeem obliku bez prakse koja inzistira na sistemsku promjenu nemaju smisla. Kako radnice i enske organizacije artikuliu politiki odgovor krizi? Na koji nain misli da je danas potrebno voditi borbu za ensku emancipaciju? -Ako uzmemo u obzir postjugoslavenski kontekst, feministiki odgovori krizi su nedopustivo rijetki. S jednu stranu, enske grupe su fokusirane na itavi niz relevantnih rodnih problema (iako, treba rei, ima i grupa koje diskreditiraju ozbiljnost feminizma, o emu u nekoj drugoj prilici) ali, po mom sudu, nedovoljno ulaze u historijsko-materijalistike analize koje su nune za pojanjenje strukturnih razloga enske podreenosti. Moda u zvuati neodmjereno, ali mislim da feminizam nema vremena za zaobilaenje empirijske strogosti ili reduciranje na kulturnoidentitetske teorije. Da budemo jasni, bez rodnoteorijskih diskursa, nema feministike teorije, ali isto tako, artikulacija najteih pitanja o odnosu spola i klase ne moe se iscrpiti iz njih. S drugu stranu, stvar nije puno bolja ni s ljevicom. U progresivnim politiko-ekonomskim analizama rijetko nalazimo feministiku perspektivu rada, mjera tednje, patrijarhata i sl. Mislim da je historijsko-materijalistika, dakle, marksistika i anarhistika reartikulacija feministikih pitanja nuna jer jedino u tom vidu moe dati ozbiljne odgovore krizi. Zanimljivo je i da najprogresivnije ljeviarske struje poput Syriza-e u svoj program nisu bitno ukljuile feministike odgovore krizi (poznato nam je da u 40 toaka Syrize-inog ocijalnog programa samo jedna artikulira feministiki zahtjev, ona 21. o jednakim plaama mukaraca i ena). U meuvremenu, podruje feministike ekonomike je sve sustavnije u kritikama ekonomskog konstruktivizma, a budui da ona predstavlja stanoviti zbir napora heterodoksne politike ekonomije, ne vidim drugu mogunost emancipatorske prakse nego iz pozicije ljevice koja moe ispuniti zahtjev za progresivnou jedino ako funkcionira prema feministikim principima.
*** Ankica akardi je autorka i aktivistkinja nekolicine levih i feministikih kolektiva, kao i predsedavajua Katedrom za socijalnu lozoju Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu.

ENE SU danas vidljivije vie nego ikada do sad u ljudskoj istoriji. One obavljaju veliki deo plaenog i veinu neplaenog rada. Globalno posmatrano, veina radnih sati otpada na rad ena, iako su mukarci ti koji i dalje imaju veliku prednost u naplati svog rada. Onda kada su plaene, ene za isti posao primaju manju novanu nadoknadu od mukaraca (Sutcliffe, 2001: 59). Napori pokreta za ensku emancipaciju i socijalistikih pokreta od XIX veka do danas, uspeli su da pospee javni prol ene. Pravo glasa, pravo na abortus i kontracepciju, na zatitu od nasilja u porodici, pravo na rad... ne predstavljaju samo legislativne napretke u pokuaju to doslednijeg sprovoenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ve su povratno uticali i na samopercepciju i samovrednovanje ena, kao i na odnos koji prema njima zauzimaju mukarci, kao i nain na koji ih tretiraju zvanine institucije. Pogreno bi bilo, ipak, ovaj proces enske i optedrutvene emancipacije shvatati jednolinearno i evolucionistiki. Polazim od pretpostavke da je poloaj ene u drutvu, glede njenih prava, sloboda i ekonomske nezavisnosti, odreen prvenstveno u susretu izmeu ekonomske baze drutva odnosno poloaja koje dato drutvo u odreenom trenutku zauzima unutar sistema globalne podele rada i svetskog trita i snage i karaktera drutvenih pokreta koji se mobiliu sa ciljem ostvarivanja enske emancipacije. Fokus ovog teksta usmeriu na poloaj ena u odnosu na rad i polno-rodni sistem u porodici u Srbiji. Ovo pitanje je od izuzetne vanosti, posebno danas kada procesi deindustrijalizacije i privatizacije, praeni vrtoglavim porastom nezaposlenosti i pospeeni svetskom ekonomskom krizom i posebno krizom evrozone, putem mera tednje drastino menjaju strukturu srbijanskog, ali i drugih evropskih drutava, prvenstveno onih koja se nalaze na periferiji evrozone (ivkovi, 2012; akardi, 2012). Regresivna privredna transformacija kroz koju nae drutvo danas prolazi uslovljava promene u materijalnim uslovima i strukturi porodinih domainstava iz drutvenih klasa koje preivljavaju prevashodno ponudom sop-

stvene radne snage na tritu rada. Paralelno s tim, istraivanja ukazuju na snaenje patrijarhalnih ideja o ulozi koju bi porodica, odnosno ena, trebalo da igraju u naem svakodnevnom ivotu i optoj drutvenoj reprodukciji (Radoman, 2011). Zvanini ideolozi i tumai ovog procesa tranzicije manino upiru prstom u tradicionalni i patrijarhalni moral i kao lek nam prepisuju jo evropskih vrednosti, a do njih emo doi ubrzavanjem tempa evropskih integracija. Nae drutvo mora da se konano modernizuje, da se ve jednom civilizuje, da postane kao Zapad i problem reen. (Perovi, 2000; Stojanovi, 2007) Naalost, redukcija zvanine politike scene na pro-evropsku i anti-evropsku desnicu gotovo se u potpunosti reektuje i na sferu intelektualne proizvodnje. Malobrojna nova levica tek pravi prve korake na polju politikog i naunog angamana i suoena je s velikim zadatkom pobijanja ovakvih ideolokih zamagljivanja i, jo vanije, poetka rada na konstrukciji socijalistikog odgovora i alternative ovom prividnom dualitetu tradicionalnomoderno. U tom smislu, pokuau ovde da na osnovu ve postojeih empirijskih istraivanja o poloaju ene u domainstvima u Srbiji i odabiru porodinih socio-ekonomskih strategija ponudim, makar u grubim crtama, delatni okvir za dalju diskusiju o preokretanju sadanjeg trenda u pravcu ostvarivanja pune drutvene, politike i ekonomske jednakosti izmeu ena i mukaraca, u sklopu ideje o neophodnosti ireg i radikalnog drutvenog preobraaja. Modernizacija u SFRJ: izmeu trita i emancipacije Jugoslavija je iz Drugog svetskog rata izala kao agrarno drutvo. Oko 70% stanovnitva ivelo je mahom na parcelama jedva veim od jednog hektara. Narodnooslobodilaka revolucija nasledila je, tako, drutvo u kom je patrijarhalni moral proisticao iz privatnog poseda na selu, opremljenog zaostalom tehnologijom i pritisnutog oskudicom u ivotnim sredstvima i prostoru. Proirena patrijarhalna porodica, u kojoj je vie generacija ivelo skupa pod dirigentskom palicom najstarijeg mukarca, sluila je ujedno

i kao mehanizam solidarnosti i preivljavanja u tekim uslovima i kao mehanizam kontrole drave nad stanovnitvom. Domainstva su mahom kolektivno proizvodila za sopstvene potrebe, ali nautrb angaovanja nekih njihovih lanova (tj. prvenstveno lanica) u javnom ivotu. Ovakvo stanje reektovalo se i u Srpskom graanskom zakoniku, koji je na snazi bio od 1884. godine do konanog poraza monarhije u ratu. On je, izmeu ostalog, branio eni pravo glasa, nasledstva, razvoda, abortusa... Sama injenica da je 100,000 ena tokom rata uestvovalo u radu Antifaistikog fronta ena (AF), a da je 88% njih glasalo na posleratnim izborima 1945. godine nakon ukidanja Zakonika svedoi o represivnom aspektu patrijarhata, o infantilizaciji i sputavanju ena (Gudac-Dodi, 2006: 35). KPJ je na vlasti ovakvo stanje nastojala da promeni. Njen plan za razvoj zemlje u prvih par godina poklapao se sa staljinistikom recepturom izgradnje socijalizma u jednoj zemlji: energina industrijalizacija, prvenstveno u sektoru teke industrije, praena kolektivizacijom zemljita (socijalistika prvobitna akumulacija kapitala, kakva je u SSSR bila sprovedena tokom 1930-ih godina). Analiza posleratnih ustava u Srbiji i Jugoslaviji pokazuje da oni nisu bili izvorite diskriminacije meu polovima, ve su je na nivou osnovnih naela i konstitucionalnih prava onemoguavali. U socijalistikom drutvu jednakost mukarca i ene vie je uvoena dekretima partijske drave, nego to je bila puni odraz odnosa u svakodnevnom ivotu. (Gudac-Dodi, 2006: 119) Prvi period industrijalizacije zahtevao je upoljavanje svih ruku, pa je tako i zvanina tampa isticala ulogu udarnica i ena koje su svojim naporima u izgradnji zemlje razbijale tradicionalne stereotipe o tome kako bi ena trebalo da izgleda i ponaa se. No, nakon raskida sa Staljinom 1948. godine, Jugoslavija se nala u situaciji konstantne pretnje od invazije i ekonomske blokade s Istoka, a partijsko-dravno rukovodstvo okrenulo se zapadnim kreditima i sve dubljoj integraciji u svetsko trite, ime je otpoeo ciklus zavisnog razvoja zasnovanog na stranim nansijama

18

APRIL 2013.

APRIL 2013.

19

(zaduivanju), koji traje do danas. Na ovo pitanje vratiemo se kasnije. Ve od poetka pedesetih godina, AF belei porast stavova o tome kako smo do te mere izgradili socijalizam da ena moe da ide natrag u kuu i da vaspitava decu. (GudacDodi, 2006: 64) Ovakav trend povratka na staro vidi se i u odluci partije da 1953. godine raspusti AF, kao i u pokretanju enskih strana koje promoviu enstvenost i materinstvo, u listovima poput Politike. S druge strane, kolektivizacija zemljita ubrzo se pokazala kao propast, usled otpora seljaka koji su inili okosnicu revolucije i, samim tim, odranja reima na vlasti. Tako kontradiktorni proces jugoslovenske industrijalizacije i urbanizacije dovodi ujedno i do porasta urbane radnike klase i do ouvanja patrijarhalnog seoskog poseda. Takva drutvena konstelacija izraa i klasu polutana, ljudi koji su preivljavali kombinujui najamni rad u fabrici i rad u poljoprivrednom gazdinstvu. Ovakvi uslovi pogodovali su ouvanju patrijarhalne svesti i njenom irenju iz sela u grad. Uprkos tome, zaposlenost ena belei konstantan rast tokom perioda SFRJ, ak i vei od opte stope rasta zaposlenosti. Pa ipak, ovo je praeno situacijom u kojoj su ene (posebno trudnice i ene s decom) prve koje dobijaju otkaze u situacijama u kojoj je potrebno otarasiti se vika radne snage (Gudac-Dodi, 2006: 63), a pod pretpostavkom nekvalikovanosti to je upravo proizvod trine racionalizacije proizvodnje u navodno socijalistikoj dravi. Ovaj period takoe krasi i klasini indikator modernizacije: uspon gradske nuklearne porodice, kao osnovne potroake jedinice u kapitalistikom drutvu, naspram tradicionalnog modela proirene seljake porodice, kao proizvodne jedinice. Drava, takoe, pokuava da olabavi teret ene pri uzgoju dece i poslovima u kui, osnivanjem jaslica, vrtia, menzi itd. No, ovi servisi ostaju nepristupani velikom broju ena, a njihov kvalitet varira u zavisnosti od stanja u privredi. Nedobaenost ove dravne intervencije jasno se ita u podatku da su ene 1965. godine u proseku radile 60 do 70 sati nedeljno, od ega je 20 do 30 odsto bio neplaeni rad.

DO TE MERE SMO IZGRADILI SOCIJALIZAM DA ENA MOE NATRAG U KUU DA VASPITAVA DECU

ZAPOSLENA ENA I DALJE JE MORALA DA OBAVLJA VEINU KUNIH POSLOVA

Dakle, zaposlena ena i dalje je morala da obavlja veinu kunih poslova. tavie, ovo joj je ostavljalo manje slobodnog vremena nego enama na kapitalistikom Zapadu u istom periodu. (Gudac-Dodi, 2006: 92) Materijalni uslovi sve su snanije istiskivali enu iz javne sfere. Od 1965-1975. godine indeks nezaposlenosti se udvostruio, a u 1990. godini je skoio za jednu etvrtinu u odnosu na onaj zabeleen 1985. godine (Miloevi, 2002). Veliki viak nezaposlenih u sluaju bive Jugoslavije prelivao se kroz emigraciju u zemlje Evrope i Amerike, to je slabilo unutranje napetosti. (Mili, 2006: 65) Kljuna decenija za Istonu Evropu bile su 1970-te. U prvoj fazi, bum na svetskim tritima i niske kamatne stope podstakli su eksploziju udruenih bankarskih zajmova Istonoj Evropi i Treem svetu. Drave i preduzea shvatili su da je postalo lako doi do pozajmice. U dananjem svetu samo budale ne uzimaju kredite, izjavio je lider Istone Nemake Erik Honeker. (Dale, 2009: 41) U slinoj situaciji nala se i Jugoslavija, ija se unutranja dinamika od 1950-ih godina kretala izmeu ciklusa liberalizacije i centralizacije. Liberalizaciji su teile bogatije regije, poput Slovenije i Hrvatske one okrenute proizvodnji za izvoz. Pa ipak, centralizacija je, nakon privredne stagnacije u SFRJ i rastueg tereta dugova tokom 80-ih, odgovarala upravo Meunarodnom monetarnom fondu (MMF). Mere tednje koje su SFRJ nametnuli MMF i Evropska zajednica (pretea EU), primenjivane su od 1982. do 1985. i potom od 1989. do 1990. godine. Uprkos proklamovanom cilju, nisu uspele da ree problem duga. Nivo zaduenosti je 1991. bio jednak onome iz 1978. godine. Decenijama dobijani jeftini krediti u meuvremenu su veoma poskupeli, posebno usled reganistike politike dravne potranje koja je dovela do ogromnog skoka kamata. Skoro 30 milijardi amerikih dolara odlilo se izmeu 1981. i 1987. u vidu otplata kamata iz ove zemlje... realna primanja izmeu 1980. i 1986. opala [su] za 40%... (Hofbauer, 2004: 49) Od SFRJ je traeno i da sprovede recentralizaciju, da bi se olakala naplata duga. Recentralizacija je znaila odu-

zimanje republike kontrole nad resursima, kompanijama, bankama i nansijama u okviru republikih granica. Zvanini Beograd je u tome video priliku za dominaciju na domaem tritu, budui da za rast zasnovan na izvozu na inostrana trita Srbija nikada nije bila osposobljena, dok bi joj jaanje savezne ekonomske vlasti po savetima MMF-a omoguilo da implementira program investicija i okua se na evropskom tritu. (ivkovi, 2012) Dolo je do toga da srpski politiari ukinu autonomiju pokrajina, Vojvodine i Kosova, zagarantovanu Ustavom iz 1974. godine. Takve mere sve su vie srozavale standard u drutvu, a posebno u radnikoj klasi. Osiromaena radnika klasa ostavljena je da se sama snalazi za preivljavanje. Istovremeno dolazi do rasta nacionalnih tenzija koje e ve poetkom devedesetih prouzrokovati graanski rat, okonan potpisivanjem Dejtonskog sporazuma 1995. godine. Prouzrokovae i tlaenje Albanaca na Kosovu, koje e se zavriti NATO agresijom nad Jugoslavijom 1999. godine i uspostavljanjem neokolonijalnog meunarodnog protektorata na Kosovu. Vidimo kako je kriza iz 80-ih iz ekonomske prerasla u optedrutvenu krizu. To znai da su u krizu upali i novi i stari oblici porodinog organizovanja. 1990-ih je nastupio period istiskivanja ena sa trita rada i ponovnog povlaenja u sferu privatnosti, u kojoj su preuzele ulogu socijalne brige o porodici u izrazito nepovoljnim uslovima propadanja ivotnog standarda i kraha institucija socijalne brige. (Babovi, 2009: 137) Patrijarhat, koji je inio nit koja je povezivala tradicionalnu seosku i modernu gradsku porodicu, sada je ulegao u leite sve glasnijih nacionalnih poklia partijskih elita, Crkve i klubova intelektualaca koji su zahtevali nacionalno jedinstvo. Eksplozija nezaposlenosti primorala je porodice na traganje za novim-starim strategijama: povratak na selo, ili/i viegeneracijski suivot u proirenoj porodici. Anelka Mili navodi da je tokom devedesetih ak 38% domainstava kojima formalno zaposlenje nije bio dovoljan izvor prihoda preivljavalo od bavljenja poljoprivredom, mahom za sopstvene potrebe. (Mili, 2006) Sve nepreglednije drutveno rasulo davalo je na znaaju glasovima koji su traili vrstu ruku: drava treba da se vodi kao porodica, a porodica je osnovna elija svakog zdravog drutva, poruivali su listom bivi marksisti i zvanini disidenti. Pokuaj SFRJ da se uklopi u svetsku podelu rada zavrio je u njenoj periferizaciji, dunikom ropstvu i negiranju svih pokuaja emancipatorskih projekata od samoupravljanja, do enske emancipacije u znojavom i krvavom susretu partijarhata i etnikog nacionalizma. Prvi viestranaki izbori pruaju dobru perspektivu na novi-stari poloaj ene: u Skuptini gotovo da ih nije ni bilo, osim s one strane pulta skuptinske kantine. Srbija posle Petog oktobra: odblokirani patrijarhat S poetkom poslednje decenije XX veka, Srbija, prema domaim autorima, ulazi u fazu blokirane tranzicije, koju tek 2000. godine nasleuje modernizacijska faza odloene tranzicije: s preko milion nezaposlenih i lica na prinudnim odmorima, praenim poras-

tom straha od gubitka radnog mesta. Anketno istraivanje obavljeno 2003. godine, ustanovilo je da u porodicama viih i srednjih slojeva gotovo 100% suprunika je zaposleno, odnosno porodice imaju vie od jednog prihoda, dok je u niem sloju to sluaj samo sa oko 40% porodica; veina nezaposlenih ili sa linim prihodima (penzije, invalide, socijalne alimentacije) koncentrisana je u nioj klasi. (Mili, 2006: 68) Privatizacija i deindustrijalizacija dodatno su pogorale ovo stanje. Uzimajui u obzir preiroku deniciju zaposlenosti i nezaposlenosti kojom se vodi Anketa o radnoj snazi Republikog zavoda za statistiku, 2010. godine nezaposlenost ena iznosila je 20.2%, naspram 18.4% u sluaju mukaraca.1 Oko 88% mukaraca i 85% ena rade i preko 40 sati nedeljno. (Blagojevi, 2011: 53) U grupi domainstava koja nemaju lanove optereene viestrukim radnim aktivnostima, ima 43.7% domainstava u kojima su enski lanovi zaposleni i istovremeno obavljaju kuni rad. (Babovi, 2006: 95). Jo 2000. godine, ene su u proseku troile 5.2 sati na kune poslove, dok je kod mukaraca ovaj broj iznosio manje od sata. Za isto vreme, ene su van kue radile u proseku 5.5 sati, a mukarci 7.3. Sveukupno, te godine ene su radile dva i po sata dnevno due od mukaraca. (Mili, 2006: 73)2 Ovo je izvrilo dvojak uticaj. S jedne strane, veina porodica iz niih klasa je u tekim ekonomskim uslovima primorana da preivljava na samo jednom prihodu. Nije potrebno posebno naglaavati to da taj prihod u velikom broju sluajeva nije mogao biti bread-winning, te da je stoga trpela cela porodica. Prosena neto zarada u avgustu 2003. godine iznosila je 11,680 dinara. Najmanja primanja su imali proizvoai odevnih predmeta s 2.387 dinara, neto bolje su bili plaeni proizvoai tekstilnih prediva i tkanina s platama od 3.462 dinara, dok su preraivai koe i drveta zaradili proseno 3.879 odnosno 5.061 dinara.3 Dodatno, u 2000. godini u Srbiji je ivelo preko dva miliona siromanih; dok se 66% domainstava nalazilo na granici opstanka. (Mili, 2006: 66) Ovo je znailo nastavak znaajne uloge koju je sivi sektor ekonomije igrao u porodinim strategijama preivljavanja jo od perioda
1 Zaposlena lica su lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaeni posao (u novcu ili naturi), kao i lica koja su imala zaposlenje, ali koja su u toj sedmici bila odsutna sa posla. U zaposlena lica, pored lica koja imaju zasnovan radni odnos i rade u preduzeu, ustanovi ili u drugoj vrsti organizacije ili rade kao privatni preduzetnici, ukljuuju se iindividualni poljoprivrednici, pomaui lanovi u domainstvu, kao i lica koja su obavljala neki posao koji su samostalno pronala i ugovorila (usmenoili pismeno) bez zasnivanja radnog odnosa i kojima je taj rad predstavljao jedini izvor sredstava za ivot. Prema tome, u Anketi se ne uzima u obzir formalni status lica koje se anketira, nego se radni status tog lica odreuje na osnovu stvarne aktivnosti koju je ono obavljalo u posmatranoj sedmici. (Blagojevi, 2011: 23) 2 Prema RZS anketi, obavljenoj deset godina kasnije, deluje da se ova razlika smanjila i sada iznosi sat vremena. (Blagojevi, 2011: 58) Naalost, nemam uvid u metodologiju korienu pri obradi rezultata ankete iz 2000. godine. 3 U Srbiji prosena plata u avgustu 11.680 dinara, 23. 9. 2003. http://www.b92.net/info/ vesti/index.php?yyyy=2003&mm=09&dd=23&nav_ category=9&nav_id=120194 Pristupljeno 5. 4. 2013. Ve ovaj kratki novinski napis upuuje na to da najslabije plaena zanimanja obavljaju ene.

Sindikalna aktivistkinja Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (danas bliski LDP) u Petooktobarskoj revoluciji

U GRUPI DOMAINSTAVA KOJA NEMAJU LANOVE O P T E R E E N E VIESTRUKIM RADNIM AKTIVNOSTIMA, IMA 43.7% DOMAINSTAVA U KOJIMA SU ENSKI LANOVI ZAPOSLENI I ISTOVREMENO O B A V L J A J U KUNI RAD.

20

APRIL 2013.

APRIL 2013.

21

izmeu 1991. i 1995. godine. (Mili, 2006: 7072) Isto tako, ovo je uvrstilo vanost proirene porodice kao naina preivljavanja: no, ovog puta locirane u gradu, kao novog spoja stare partijarhalne porodice s osiromaenog sela i nove nuklearne i patrijarhalne porodice iz osiromaenog grada. Povlaenje ena u privatnu sferu domainstva vri se uzajamno s reprodukcijom konzervativnih ideja o njenoj drutvenoj ulozi. Generacije mladih koje su stasavaju i socijalizuju se tokom devedesetih i dvehiljaditih godina naviknute su na injenicu da su im majke domaice; generacije mladih ena socijalizuju se u uslovima koje moda i najbolje opisuje podatak iz ve pomenute ankete iz 2003 godine: 100% ena izgubilo je posao iz porodinih razloga, uz dvostruko vee anse za gubitkom posla od njihovih suprunika (Mili, 2006: 66). Drutvena uloga ene redukuje se na negu i reprodukciju porodinog ivota i besplatan rad koji obavlja u porodinom domainstvu. Na taj nain perpetuiraju se patrijarhalni obrasci u porodici, podstaknuti prvenstveno stanjem u privredi, konkretno krizom trita rada. Tako vidimo na koji nain je dananji patrijarhat zombirani spoj starih ideja dignutih iz mrtvih trinom racionalizacijom na periferiji evrozone. injenica da ene i danas za isti posao u Srbiji primaju manje novca, jo jedan je od faktora koji ne utiu samo na njihovu ekonomsku nezavisnost, ve i na blagostanje itave porodice. Podaci koji se odnose na zaposlene kod pravnih lica (iznad 50 zaposlenih) pokazuju da su zarade ena za svaki nivo strune spreme nie od zarada mukaraca iako je kvalikaciona struktura ena znatno povoljnija od kvalikacione strukture mukaraca. Na primer, iako ene ine 58,7% zaposlenih s visokom strunom spremom, njihove zarade su za 18% nie od zarada mukaraca. (Blagojevi, 2011: 64) Ovde bi trebalo postaviti pitanje uzroka ovakvog stanja. Da li su u pitanju odloena tranzicija i blokirana tranzicija, ili su u pitanju posledice neodvojive od ishodinog mesta same drutvene transformacije kroz koju prolazimo? Protiv dvoglavog orla Moderno drutvo prua nam iskustva koja su izuzetno privatizovanog i komodikovanog karaktera. Jedna od stvari koje kapitalizam, kao sistem proizvodnih i drutvenih odnosa, odreuju nasuprot svim preanjim oblicima drutvenog ureenja jeste razvoj privatnog, domaeg prostora prostora u kom se ljudske potrebe koje se ne mogu neposredno ispuniti na tritu ispunjavaju ili individualno, ili putem rodno struktuiranih meuljudskih odnosa. U starom komunistikom domainstvu, koje je obuhvatalo mnogo branih parova i njihovu decu, enama povereno voenje domainstva bilo je isto toliko javna, drutveno nuna radinost, koliko i rad mukaraca na pribavljanju ivotnih namirnica. Ovo se izmenilo s patrijarhalnom porodicom, i jo vie s monogamskom inokosnom porodicom. Ono se vie nije ticalo drutva. Ono je postalo privatna sluba; ena je postala prva sluavka, iskljuena iz uea u drutvenoj proizvodnji. (Engels, 1950: 224) Ostavimo li po strani neke oigledne simplikacije, koje su proizvod ranog stadijuma razvoja antropologije u delu Luisa Morgana na iji se rad Engels ovde oslanja, u pitanju je temeljni zakljuak o odnosu izmeu kapitalizma i patrijarhata koji, uprkos svim odstupanjima, opisuje relaciju privatno/domae-javno. Ovaj odnos postaje ogoljeniji u eri ideoloke krize, odnosno onda kada ideoloka opravdanja drutvenih nejednakosti ponu da se osipaju pod udarom stvarnosti duboke, prolongirane ekonomske krize. Drutveni efekti mera tednje, koje ine okosnicu anti-krizne politike Evropske unije, danas se najbolje vide na primeru Grke, dunike ekonomije ija bi sposobnost da vrati dug evropskim bankama mogla biti odluujua za opstanak monetarne unije. Kako neki autori istiu: Radi se o kupovini vremena za spas kreditora dok se zemlja vodi u siguran bankrot. Radi se o tretiranju Grke kao laboratorije za socijalni eksperiment koji e se u sledeem koraku primeniti u celoj Evropi. Model koji se testira u Grkoj je taj u kome vie nema javnih slubi, gde se kole, bolnice i klinike raspadaju, gde je zdravlje privilegija bogatih, gde je populacija ugroenih rtva programirane eliminacije, dok su oni koji jo uvek imaju posao osueni na ekstremne oblike siromatva i nesigurnosti. (Badiou, 2012) Osvrnemo li se samo na efekte koje su mere tednje do sada imale po ene u Grkoj, videemo vie nego zabrinjavajue stanje. Drastino smanjivanje budetskih izdataka za socijalne slube i otputanja u javnom sektoru upravo su najdrastinije pogodili ene: kao populaciju koja ini veinu zaposlenih u javnom sektoru, ali i kao (ne)zaposlene ene na koje otpada briga o starima i lanovima domainstva koji imaju posebne potrebe, u uslovima u kojima se dravne slube za brigu zatvaraju ili postaju preskupe. Prema zvaninim nacionalnim statistikama, vie od etvrtine ena 26% bilo je bez posla u martu, u poreenju sa 19% mukaraca. Zamrzavanje plata koje su nametnule mere tednje u javom sektoru, u kom su dominantno zaposlene ene, teko je pogodilo ene i dovelo do smanjenja broja radnih mesta koja u potpunosti pokrivaju porodiljsko.4 Liberalizam ide ruku pod ruku s patrijarha4 Greek crisis hits women especially hard, 15. 6. 2012. http://www.guardian.co.uk/world/greek-electionblog-2012/2012/jun/15/greek-crisis-women-especiallyhard Pristupljeno 5. 4. 2013.

tom. Isto kao to se ugovor o radu sklapa formalno dobrovoljno i pod jednakim uslovima, ime se maskira dominacija vlasnika kapitala nad radnikom/com, tako i formalna rodna ravnopravnost maskira dominaciju mukaraca nad enama. Zato da bismo se ekasno borili protiv patrijarhata moramo istovremeno da napadamo trite i njegove liberalne mistikacije stvarnosti: navodnu suprotstavljenost jednakosti/modernosti i patrijarhata/tradicije. Isto tako, ako hoemo ekasnu borbu protiv trita, moramo se boriti protiv patrijarhata: iako on u svojoj novoj formi nastupa odozdo kao defanzivni mehanizam protiv trine destrukcije, ne smemo zaboraviti da je on ujedno i metod kontrole odozgo, koji sputava i infantilizuje enu. Zato borba za ravnopravnost mora biti sastavni deo borbe protiv trita: protiv dalje privatizacije, protiv duga, za dravne investicije u nova radna mesta u zdravstvu, kolstvu i uzgoju dece (socijalizacija reprodukcije), nacionalizaciju banaka i industrije pod demokratskom kontrolom i za obaranje kontrole tajkuna i multinacionala nad poljoprivredom i trgovinom robama iroke potronje. Imajui u vidu strukturu srbijanske privrede, odnosno njen sutinski uvozno-zavistan, budetski-decitaran i duniki karakter, kao i konstantne pozive Fiskalnog saveta da se see sve to se sei moe kako bi se vraali dugovi stranim bankama, anse za to da e politika elita preduzimati korake u ovom pravcu ravne su nuli. Za takav poduhvat neophodna nam je izgradnja nove, iroke i radikalne politike organizacije levice po modelu grke Sirize, sposobne da ujedini sprektar snaga od femi-

nistkinja do sindikalaca koji bi se zajedno borili na politikom, ekonomskom i kulturnom frontu protiv dvoglavog orla trita i patrijarhata. Literatura Babovi, M. (2006): Socio-ekonomske strategije i odnosi unutar domainstva, u: S. Tomanovi (prir.), Drutvo u previranju, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 81-100 Babovi, M. (2009): Radne strategije i odnosi u domainstvu: Srbija 2003-2007, u: A. Mili i S. Tomanovi (prir.), Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 135-150 Badiou, A. et al (2012): Spasimo Grki narod od njegovih spasitelja, dostupno na http:// www.egs.edu/faculty/alain-badiou/articles/ spasimo-grcki-narod-od-njegovih-spasitelja/ Pristupljeno 5. 4. 2013. Blagojevi Hjuson, M. (2011): ene i mukarci u Srbiji: ta nam govore brojke?, Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd akardi, A. (2012): Minimalna drava i neoliberalne strategije kapitalizma, u: M. Jadi et al (prir.), Kriza, odgovori, levica, Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd, str. 129-148 Dale, G. (2009): The East German revolution of 1989, International Socialism, No.124. Dostupno i na www.isj.org.uk Engels, F. (1950): Poreklo porodice, privatne svojine i drave, u: K. Marks i F. Engels, Izabrana dela, tom II, Kultura, Beograd, str. 166-316 Gudac-Dodi, V. (2006): Poloaj ene u Srbiji (1945-2000), ene i deca: 4. Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, Biblioteka

Helsinke sveske, br. 23, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, str. 33-130 Hofbauer, H. (2004): Proirenje EU na Istok: Od Drang nach Osten do integracije periferije u EU, Filip Vinji, Beograd Mili, A. (2006): Porodica i modaliteti radnih aktivnosti lanova, promene u toku postsocijalistike tranzicije u Srbiji, od 1991-2006. godine, u: S. Tomanovi (prir.), Drutvo u previranju, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 57-79 Miloevi, B. (2002): Nezaposlenost u Srbiji devedesetih: Stvarnost i privid ekonomije preivljavanja, u: S. Boli i A. Mili (ur.), Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, str. 141-157 Perovi, L. (2000): Modernizacija bez modernosti, Ljudi, dogaaji i knjige, Biblioteka Svedoanstva, knj. 1, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Radoman, M. (2011): Stavovi i vrednosne orijentacije srednjokolaca u Srbiji, Biblioteka Helsinke sveske, br. 31, Helsinki odbor za ljudska prava u srbiji, Beograd Stojanovi, B. (2007): Strana ulaganja stanje i perspektive, u: M. urkovi (ur.), Srbija 20002006. drava, drutvo, privreda, Institut za evropske studije, Beograd Sutcliffe, B. (2001): 100 Ways of Seeing an Unequal World, Zed Books, London ivkovi, A. (2012): Tranzicija na Balkanu Povratak u budunost, u: M. Jadi et al (prir.), Kriza, odgovori, levica, Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd, str. 188-219

22

APRIL 2013.

APRIL 2013.
nasilje nad studentima i studentkinjama, na ta se odazivaju ekstremno desniarske grupacije.2 Prva rtva napada faista, bila je upravo ena, koleginica s Filolokog fakulteta, koju su pratili od fakulteta, pretukli je i pretili joj. Kao reakciju na tu izjavu, zajednikim naporima smo organizovali protest i odrali tribinu o diskriminaciji ena i seksizmu. Prepoznavi to kao veliki problem, nastavili smo da edukujemo sebe i druge o enskom pitanju. Javnost se jo jednom pokazala kao tolerantna i na toliko veliku dozu seksizma, te nije bilo reakcija, izuzev teksta Borke Pavievi koja je iskritikovala rektora i stala na stranu studentkinja i studenata.3 Meutim, studentkinje se tokom protesta nisu susrele samo sa seksizmom koji je dolazio izvan pokreta, nego i sa seksizmom iznutra. Pri raspodeli posla tokom blokade, nije bilo dovoljno ena govornica, niti onih koje bi pisale saoptenja, bavile se edukacijom i politikim sadrajima. Da li zbog nedovoljne politike obrazovanosti ili zbog nedostatka samopouzdanja da se ravnopravno bave politikom kao i studenti koji ve imaju iskustva na tom polju. Seksizam i maizam bili su dosta prisutni na plenumima i uopte unutar pokreta. Na plenumima su ee i opirnije govorili mukarci, a bilo je i nekoliko sluajeva agresije i verbalnih, pa i zikih napada mukih pojedinaca na kolege i koleginice s protesta, s kojima se oko neega ne bi saglasili, na taj nain uspostavljajui neku vrstu dominacije. Takvo ponaanje proizvelo je strah od javnog govorenja i konfrontacije, a potom i pasivizaciju na prvom mestu studentkinja koje nisu bile spremne da pristanu na takve uslove rada i neravnopravne saradnje (npr. vreanje uesnice plenuma i protesta od strane njenog kolege iz protesta, na samom plenumu, na osnovu njenog zikog izgleda prolo je bez ikakvih sankcija po tog uesnika, tavie isti je kasnije imao jo ispada, a esto je bio u prvim redovima protestnih etnji i itao zvanine proglase u megafon). Na fakultetu na kom ubedljivu veinu studentskog tela ine ene, u protestu koji je od prvog dana odraavao takvu rodnu strukturu aica bunih i agresivnih mukaraca (od kojih neki i ne studiraju tu) uspela je da, sve pozivajui se na najvie demokratske principe i ideale, uzurpira vostvo protesta i onda se pri brodolomu uredno preseli u komiluk, na blokadu Filozofskog fakulteta, gde je nastavila s ovom praksom. Ovo survavanje blokade Filolokog bilo je praeno razliitim formama represije i olajavanja po medijima, o emu smo neto ve gore rekli. Dravna represija i reprodukovanje patrijarhata u naim redovima ili su ruku pod ruku protiv protesta. Politika pokreta kojom se ne tite napadnuti uesnici i uesnice da, navodno, ne bi dolo do unutranjeg razdora u pokretu, zapravo titi i podrava napadae i siledije (iako su i oni uesnici protesta) i pokazala se vie nego tetnom. Izvan pokreta, na seksizam se koliko-toliko reagovalo, ali se nismo
2 http://www.e-novine.com/drustvo/52371-Rektorportparol-zastraivali-studente.html 3 http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/rektor_i_ zene.887.html?news_id=227654

23

Emancipacija ena kroz studentske borbe

U ovom tekstu pokuaemo da sagledamo neke realne domete emancipatorskog potencijala direktnodemokratskog naina organizovanja, onako kako ga studentkinje i studenti vie beogradskih fakulteta ve godinama unazad primenjuju pri voenju protesta protiv komercijalizacije i komodikacije visokog obrazovanja. Direktno-demokratski plenum esto se predstavlja kao reenje svih problema proisteklih iz korumpiranosti zvaninih studentskih organizacija i predstavnikih tela: potrebno je samo sprovesti ga iz rei u praksu. Ipak, kako je nae iskustvo pokazalo, ova praksa moe biti veoma zamrena i nevoljna da se prilagodi nivou ideje bez ire politike borbe.
PIUSvetlana Guti i Sava Joki

Intrervju: Baba Aje

Nezavisno organizovanje daje samopouzdanje studentkinjama

RAZGOVOR VODIOAndreja ivkovi
Nigerijski revolucionar Baba Aje ekskluzivno za Solidarnost o pokretanju kampanje Radnikog socijalistikog saveza (SWL) za popularizaciju socijalistikih ideja meu studentkinjama. Aje je predsednik SWL-a i ef Instituta za obrazovanje i istraivanje pri Sindikatu zaposlenih u zdravstvu. PATRIJARHALNA PRIRODA drutva znai da je obino veoma malo ena angaovano na radikalnoj levici. Ove dve injenice se i meusobno uvruju: to to je mali broj ena angaovan ini ih nesigurnijima. Prva osoba koja se nala na elu naeg nacionalnog sekretarijata bila je ena; treinu naeg vostva ine ene. To, meutim, nije dovoljno. Moramo privui vie ena u borbu i napraviti od njih revolucionarne kadrove. Dve treine naeg lanstva, koje broji 1000 ljudi, trenutno studira. Kako bismo izgradili enske kadrove odluili smo da pokrenemo kampanju Akciju za prava studentkinja (FESRA) koja bi razvila teorijske i organizacione sposobnosti naih lanica i studentskih aktivistkinja. Ideja za kampanju potekla je od naih drugarica. Odluili smo da organizujemo radionice za lanice partije i bilten koji bi izdavale sve ene aktivne u FESRA-i. elimo da inspiriemo ene da postanu politiki aktivne i samouverene, da predvode borbe ne samo borbe za prava ena, ve i za osloboenje itavog oveanstva od kapitalistikog ugnjetavanja. U patrijarhalnom drutvu ene moraju da postanu mnogo samouverenije da bi se ukljuile u politiku. Mi hoemo da izgradimo poverenje. Aktivistkinje koje su ve uestvovale u drutvenim pokretima igraju kljunu ulogu u izgradnji tog poverenja, jer utiu na mlade ene i studentkinje da se bore za svoja prava i jednakost. U veini naih lokalnih ogranaka, na primer, iskusne drugarice zaduene su za razvoj FESRA-e i prenoenje svojih revolucionarnih iskustava novim regrutkinjama. Mi ne verujemo da je mogue izboriti se za socijalistiko drutvo bez jednakog uea i ena i mukaraca u toj borbi. NVO sektor, koji ima nekog uticaja na sindikate, pitanje jednakosti redukuje na inicijative za donoenje zakonskih mera (rodni mejnstriming). Zato nam je potrebna FESRA. Njen krajnji cilj je stavljanje enske emancipacije u sredite samoemancipacije radnike klase.

EOLIBERALNI KURS koji se u Srbiji otvoreno promovie od 5. oktobra ukratko diktira rastereivanje dravnog budeta od trokova za potrebe stanovnitva koje ne generiu prot (socijala, zdravstvo, obrazovanje). To slui jednom cilju: otplaivanju rastuih dugova prema inostranstvu. Jasno je da je ovime obuhvaen i sistem visokog obrazovanja. Drava iz godine u godinu izdvaja sve manje za Univerzitete, dok i ono na ta se na papiru (Zakon o visokom obrazovanju) obavee ne ispunjava. Ovo sugerie da dravi nije stalo do visokog obrazovanja stanovntva. Zato? Zato to je privreda zemlje propala i nema dovoljno radnih mesta za sve te diplomirane ljude. Neoliberalna logika diktira da se pojedinac sam snae, da se drava ne mea. Poto standard pada i nema uslova za zaposlenje, perspektiva je da studiraju prevashodno najbolji (to sve vie znai bogati i snalaljivi), koji e uglavnom onda otii u potragu za poslom u inostranstvu. To utie i na kvalitet obrazovanja koji se prua. Dolazi do Bolonjske reforme, na talasu pokuaja stvaranja jedinstvenog evropskog trita rada, gde e radnici u eksibilno ureenim uslovima biti lako razmenjivi (i zamenjivi), opremljeni iskljuivo znanjima iz uske oblasti za koju su se sa 18 ili 20 i neto godina opredelili, uz obeanje lifelong studiranja, kako bi eventualno u hodu mogli da se priue neem drugom i adaptiraju na nepredvidive promene na tritu rada. Od 144 zemlje, Srbija se danas nalazi na 141. mestu prema odlivu mozgova. Procenjuje se da je zemlju u poslednjih etvrt decenije napustilo i do 600,000 ljudi, mahom strunjaka iz oblasti medicine, elektroininjeringa i IT tehnologija. Evropa koja je upala u recesiju unela je dodatnu pometnju u ovaj ionako problematian sistem. U Srbiji kao zemlji na periferiji to je samo znailo da je Bolonja, kao deo evropskih reformi, iskoriena da se zamaskira stvarna dravna strategija prema visokom obrazovanju: privatizacija. Otuda sve prie o tome kako kod nas Bolonja nije primenjena kako treba.

Stvar je u tome da se drava uopte ne bavi obrazovanjem jer ljudi ne mogu da se zaposle ni ovde ni (u sve veoj meri) napolju, to znai da nema ni pritiska na Univerzitete i fakultete da sprovode ono malo stavki koje zapravo stoje u Bolonjskoj deklaraciji. Dakle, fakulteti su ostavljeni sami sebi (redovnim profesorima) da se snau ta e i kako e da rade, ukoliko profesori ele da nastave da imaju primanja od kojih ive. Otuda uvoenje sve veih kolarina koje kompenzuju dravne dugove i sve manje izdatke, dok profesori imaju odreene ruke da odluuju praktino kako ele. Situacija u kojoj su studenti i studentkinje optereeni plaanjem kolarina znai da oni materijalno nemoniji nee biti u stanju da ispunjavaju rigorozne uslove koje bolonjski zakon (i njegove dopune) iz 2006. promovie. Posebno su oteavajui rastui trokovi ivljenja u gradovima koji u velikoj meri pogaaju studentsku populaciju iz drugih mesta u zemlji. Ova situacija znai i da je enama dodatno tee da studiraju, zbog drutveno-porodinih oekivanja i strategija koje su poele da se razvijaju jo od krize iz 80-ih. To ih destimulie i pasivizuje kao potencijalne drutvene subjekte. Meutim i u ovoj sferi drutva godinama se razvija otpor: studentkinje i studenti se iz godine u godinu bune protiv kolarina i drugih birokratskih mera kojima im se pokuava naplatiti obrazovanje na dravnim fakultetima. Uzeemo za primer blokadu Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu (jesen 2011. godine) kao fakulteta na kom u velikoj veini studiraju ene, a koji je, pritom, pokrenuo iri studentski otpor te godine. Ova blokada dovela je u pitanje vladajuu ideologiju o ulozi ene u drutvu danas, ali i otvorila prostor za subjektiviranje ena u drutvene aktere koji, manje ili vie svesno, stupaju u polje politike (odluivanja o javnim pitanjima) i kroz tu intervenciju kreiraju emancipatorska polja otpora u kojima se postojee ideje odbacuju ili stavljaju na test stvarnosti. Meutim, ene su se tokom tog procesa suoile i s brojnim problemima starog, odnosno spoljnjeg sveta.

Novi neoliberalni trend dovodi do uslova u kojima je patrijarhat preporoen u novom obliku. Sve manji izgledi za zaposlenje dovode do toga da se vri jasnija raspodela uloga u domainstvu mukarci su zadueni za prehranjivanje porodice, a ene da o njoj vode brigu tj. ene da se udaju i brinu o deci i starima (propast socijalnih institucija za podrku dece i starih, sve manje plate i penzije). ene se, dakle, vie ne stimuliu da se obrazuju u istom broju kao pre, a one koje se i odlue na to uglavnom imaju i druge, ako ne i prioritetne, obaveze vezane za domainstvo, ili im nedostaje (dovoljna) nansijska podrka da bi mogle da se posvete studiranju. One moraju da rade, uzimaju esto slabo plaene poslove preko omladinskih zadruga ili/i na crno, kako bi obezbedile uslove za studije i neku samostalnost i slobodu. Ipak, drutvo im ne pomae i udar na javno dobro stvara klimu u kojoj je patrijarhat u drutvu sve legitimniji. Zato ne treba da udi da je u pripremnim procesima za blokadu i u samoj blokadi fakulteta uestvovao veliki procenat studentkinja. Borbenost uesnica blokade bila je na izuzetno visokom nivou, uestvovale su u plenumima, diskusijama sa profesorima i upravom fakulteta, javno govorile za medije, a neke od njih/nas su ak ziki branile drugove sa blokade u trenutku kad ih je napadalo privatno obezbeenje. Bilo je veoma mnogo pozitivnih primera saradnje i solidarnosti meu studentkinjama i studentima. Svi su zajedno reagovali na seksistike izjave rektora Univerziteta, kojima je aludirao da je blokada Filolokog fakulteta bila nametaljka, tj. da su ene bile izmanipulisane sa strane jer su same nesposobne za politiko miljenje i delanje: I nije sluajno odabran Filoloki fakultet. To je enski fakultet 80 odsto su studentkinje, a rukovodstvo su takoe ene kae Kovaevi.1 Na osnovu toga, rektor zakljuuje kako se iza svega krije leviarska zavera, te indirektno poziva na
1 http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/RektorPozvao-sam-na-sprecavanje-nasilja.sr.html

razraunali sa seksizmom u svojim redovima, te je veliki broj studentkinja, a i studenata, napustio blokadu. Primer blokade i plenuma Filolokog fakulteta pokazuje da proceduralna praksa (direktna demokratija, jedan ovekjedan glas itd) nije nikakav garant stvaranja emancipujueg prostora. Istina je da smo naviknuti na to da nemamo svoj glas, da se on ne uje, da se gui. Utoliko nam je direktna demokratija potrebnija, jer pravi prvi korak obeanjem da e svako/a biti sasluan/a i da e se njegov/njen glas uzeti u obzir pri zajednikom donoenju odluke. Meutim, sadrina ovde nadilazi formu. Ako je atmosfera takva da se, recimo, maistiki nastup na plenumu zanemaruje u prilog svega ostalog to kolega ima da kae, to daje prostor maisti da postane siledija, a silediji da mimo plenuma preti i zavodi red meu disidentima, tj. onim koleginicama i kolegama sa kojima je na plenumu imao razliita miljenja po nekom pitanju. To je samo na korak od pravdanja takvog ponaanja na samom plenumu. Pritom, ovo nisu hipotetiki primeri. Ovakva politika vodi u izolaciju i sektatvo, u delirijum zamene stvarnog za umiljanje unutranjih neprijatelja. Direktna demokratija, dakle, mora biti praena organizovanom politikom intervencijom protiv zagaivanja pokreta ubretom pokupljenim u patrijarhalnom kapitalistikom drutvu. Da bismo se uspeno organizovali nije nam potrebno samo vie demokratije, ve i drugaija politika, sposobna da danas okupi vie ljudi nego jue, da podriva licemerje sistema, da isti liberalni virus sebinosti i samodovoljnosti iz nas samih. Borba za ravnopravnu i istaknutu ulogu ena u studentskom pokretu neophodan je uslov za uspeh u borbi za kvalitetno, besplatno i svima dostupno obrazovanje. Bez suoavanja sa ovinistikim napadima na protest i s ponaanjem samih njegovih uesnika, svakom studentskom pokretu preti deaktivacija ena i time opadanje borbenog jedinstva i emancipatorskog potencijala borbe. Kako bi studentkinje u pokretu bile samopouzdane i delale slobodno i ravnopravno s ostalima, pokret mora da im stane u zatitu i svojim mehanizmima sankcionie vidove ponaanja koji ugroavaju druge uesnike. Takoe, pokret bi morao da ima i set enskih zahteva, a za to upravo moraju da se izbore same studentkinje. Zbog svih tih razloga, uvideli smo potrebu da se ene van blokade organizuju i samostalno, kako bi, podstaknute borbama u kojima su ve uestvovale (dakle sopstvenim iskustvima), pokrenule i druge ene da se bore za svoju emancipaciju, za promenu irih drutvenih uslova koji im onemoguavaju prosperitet i slobodu izbora ivotnog puta na prvom mestu protiv neoliberalizma, za radna mesta, za prava ena na radu, protiv diskriminacije itd. i da bi organizovano spreile novi upliv reakcionarnih ideja u svaki budui pokret koji se takoe bude borio protiv istih ovih stvari (od plenuma do protesta poput Mi smo 99%). Zato smo poeli izgradnju irokog levog feministikog fronta koji e kroz samoobrazovanje i propagandu zapoeti ovaj proces. Javite nam se!

24

APRIL 2013.

APRIL 2013.

25

Izvetaj Glavne Rezolucija po enskom partijske uprave IX pitanju, IV Kongres KPJ kongresu Srpske socijaldemokratske P partije
N
AEM DOSADANJEM staranju da u borbene redove sociajlne demokratije uvedemo i enski proletarijat dala je ove godine naa partija vie sistema i sredstava pokretanjem [lista] Jednakosti i ustanovom Sekretarijata ena socijal-demokrata. Gledite partije je iskazano u ovoj rezoluciji, doneenoj na zboru ena sociajl-demorata 12. septembra 1910. u Beogradu: Svojim poloajem i kao pol i kao proleterska ena je upuena da uzme najivljeg uea u borbama socijalne demokratije. Jer je socijalna demokratija, kao istinska i dosledna demokratija, jedina partija koja se naelno bori protiv svih privatnopravnih i javopravnih zakona koji stavljaju enu u zavisan i potlaen poloaj. A zatim, kao revolucionarna partija koja se bori za korenito preureenje drutva, socijalna demokratija je, u stvari, jedini nosilac potpunog osloboenja ne samo proletarijata nego i ene. To se osloboenje moe postii jedino unitenjem kapitalizma i zavoenjem socialistikog drutvenog ureenja. Zbor izjavljuje dunost i interes radnih ena da stupanjem u politike i sindikalne organizacije pomognu borbu socijalne demokratije i uestvuju u njoj: radnica pored radnika pored socijal-demokrata! Radi spovoenja sistematske agitacije i propagande kod ena, u smislu gornjih nagovetaja i u duhu socijalne demokratije, zbor odluuje: 1. da se izabere jedan centralni sekretarijat sa seditem u Beogradu, koji e preko poverenika doi u vezu sa drugaricama u svima mestima i pripremiti za prvi idui kongres partije i jednu optu zemaljsku konferenciju ena socijal-demokrata; 2. da se pokrene list za socijal-demokratsku agitaciju i propagandu kod ena i da Glavna partijska uprava njegovo ureivanje i izdavanje pomogne: 3. da se apeluje na drugove da pomognu ovaj pokret, u prvom redu upuivanjem ena i sestara da se za njega zainteresuju. Zbor je uveren da e naii na odziv drugarica i radnih ena u celoj zemlji. On ima u vidu da sa privrednim razvitkom poinje ena i kod nas u sve veim masama puniti fabrike, radionice i kancelarije. On zna de e te stvarne promene uslova ivota morati probuditi interesovanje u naih ena za javni ivot i da e ih uputiti da se upoznavanjem sa svojim poloajem osposobe za javni rad i borbu. Ta borba se ne moe sa uspehom voditi u uskom okviru u kome je propovedaju dame koje su pristalice graanske jednakosti polova. Ona mora obuhvatiti sve zahteve ena na kulturnom, politikom, privrednom i socijanom polju, kao to je vodi u celom svetu socijalna demokratija i ene social-demokrati u njenim redovima. Primajui ovu rezoluciju i birajui jedan stalni biro koji e, u smislu rezolucije, raditi na jaanju enskog pokreta i pribiranju enskinja u sindikalnim i partijskim organizacijama, ovaj je veliki zbor kako brojem, tako i ozbiljnou, usrdnou i oduevljenjem dao prvi i sjajan poetak, kome se proletarijat moe samo radovati. Na drugaricama je da dalji rad opravda ovakav poetak. Drugovi e im u tome pomoi, obavetavajui i dovodei u radniki pokret svoje ene, svoje keri, svoje sestre. Na rad, svi koliko nas ima! Za oslobodilaku stvar ene, tj. za oslobodilaku stvar proletarijata! 29-31 maj 1911. Istorijski Arhiv KPJ, Tom III, Socijalistiki pokret u Srbiji 1900-1919, Beograd 1950, str. 189-90. ORAST ZNAAJA enskog rada za produkciju Jugoslavije poslednjih godina napreduje brzim tempom. Tome doprinosi kapitalistika racionalizacija koja se i ovde, kao i u drugim zemljama, sprovodi u prvom redu poveanim uvlaenjem ena u proces produkcije, jer one predstavljaju i jevtiniju i manje svesnu radnu snagu. U vremenu od 1921-1926 smanjio se udeo muke radne snage za 8%, dok se udeo enske radne snage poveao za 97%. Sada sainjavaju radnice oko 27% industrijskog proletarijata Jugoslavije. Bezobzirno izrabljivanje enske radne snage, njihova politika obespravljenost, nejednakost pred zakonom, uz nacionalno potlaivanje i ostatke feudalizma u nekim provincijama Jugoslavije, produbljuju suprotnosti u ivotu proleterke i bude njihovu aktivnost. Porast enskog proleterskog pokreta oituje se u poslednje vreme kako najivljim uestvovanjem u trajkakim borbama u zemlji, tako i aktivnim uestvovanjem najboljih elemenata radnica u politikim akcijama Komunistike partije (1. maj, dogaaji u Zagrebu , gerilski pokret u Crnoj Gori). Imajui u vidu ulogu ena kao jevtinije i slabije organizovane radne snage u produkciji, njenu ulogu na ekonomskom polju za vreme rata kao i revolucionarne tenje probuenih zenskih masa (Oktobarska revolucija, Kina), nastoji jugoslovenska buroazija da iskoristi njihovo sve jae nezadovljstvo i da meu njima uvrsti buroaski uticaj ne samo putem terora, nego i putem ireg sistematskog rada. Ovaj rad se vri pomou klerikalnih, dobrotvorno-vaspitnih, feministikih i reformistikih organizacija, uz potporu i subvenciju drave, crkve i dvora. Klerikalna tampa izdaje pet enskih asopisa i petnaest optih asopisa, koji se u 100,000 primeraka rasturaju u prvom redu meu enama. Posledica ovoga rada je da se ogromne mase radnica i seljanki nalaze pod ideolokim i organizacionim uticajem buroazije. KPJ je do sada potcenjivala rad meu ranikim i seljakim enama, a ukoliko se taj rad u pojedinim mestima i vrio smatran je u veini sluajeva kao specini rad za ene. Teak poloaj u Partiji bio je zapreka za njegov razvoj. Usled toga inicijativa aktivnog partijskog enskog kadra nije naila na dovoljnu potporu i upute za rad meu radnicama, te je vrena bez sistema, plana i direktiva. Iskustva pojedinih provincija nisu se uzimala u obzir, nije bilo vrstog stava za rad u neprijateljskim enskim organicijama i postojala je opasnost da taj rad po provincijama skrene sa opte partijske linije. U sadanjem momentu, na pragu novog imperijalistikog rata, jedan je od glavnih zadatka KPJ da ispuni ovu prazninu svoje delatnosti, da pridobije iroke mase radnica i seljanki za jedinstven front revolucionarne klasne borbe radnika i seljaka i da potpuno usvoji Lenjinove rei da se mase ne mogu pridobiti za politiku delatnost a da se ne privuku na politiki rad i ene i da trajnost revolucije zavisi od toga u kolikoj meri u njoj uesvuju ene. Da bi se rad meu radnicama i seljankama centralizovao i sistematski planski sprovodio, mora se izgraditi odozgo do dole partijski aparat za rad meu enama i u njega se moraju privui radi aktivnog uestvovanja radnice iz preduzea. Potrebno je da se pri centrali KPJ obrazuje komisija za rad meu enama, koja e pod rukovodstvom CK organizovati

Marks21:

Zbog ega naputamo IST

Ovim saoptenjem obavetavamo javnost da smo nakon gotovo pet godina prekinuli odnos sa IST. U predstojeem periodu detaljnije emo obrazloiti razloge za ovu odluku, kao i dalji pravac koji planiramo za M21. PIEMO OVO da bismo vas obavestili o naputanju Socijalistike radnike partije (SWP) i Internacionalne socijalistike tendencije, usled razilaenja s vostvom koje nas vodi u pogrenom pravcu. Odluku o naputanju donosimo teka srca, budui da se Marks21 jo od svog nastanka, poetkom 2008. godine, orijentisao prema politici ISTa. Neki od naih lanova su jo od 1990-tih bili lanovi SWP-a i ponosni su na sav rad koji su zajedno sa partijom uloili da bi se suprotstavili imperijalistikim intervencijama na Balkanu i kako bi Balkansku Socijalistiku Federaciju postavili kao alternativu nacionalistikim ratovima lokalnih vladajuih klasa. Rad na anti-ratnoj kampanji tokom rata na Kosovu bio je pretea Stop the War koalicije, najvanijeg ujedinjenog fronta u kom je partija uestvovala tokom 2000-tih. Naalost, skoranje udaljavanje SWP-a od politike ujedinjenog fronta za nas znai nemogunost da ostanemo deo IST-a. Iako se Tendencija ne rukovodi principima demokratskog centralizma i iako potujemo rad mnogih njenih sekcija, jasno je da greke SWP-a nose enormnu simboliku teinu. SWP je vodea politika snaga Tendencije. Uspesi Leve partije u Nemakoj, Levog fronta u Francuskoj, Levog bloka u Portugalu, Saveza ujedinjene levice u Irskoj i, najspektakularnije, Sirize u Grkoj, gde su izgledi za oformljavanje vlade ujedinjene levice prestravili kapitalistike vladajue klase Evropske unije, oigledan su dokaz ansi koje pristup ujedinjenog fronta danas prua revolucionarima. Nasuprot tome, SWP je pravdala odluku Nove antikapitalistike partije da ne pristupi Levom frontu u Francuskoj, kao i Antarsijino odbijanje da pristupi Sirizi. To je recept za sektaku izolaciju; tu nema dobrog revolucionarnog njuha. Saradnja s tim partijama nosi stvarne rizike, ali nesaradnja nosi jo vee. Uspon ultra-desne Zlatne zore u Grkoj trebalo bi da je upozorenje svima nama. IST ima ponosit istorijat borbe protiv faizma i rasizma, ali bi trebalo i da se bori za jedinstvenu levu alternativu sistemu iz kog faizam i nastaje. Slino tome, efektivno povlaenje SWP-a iz Stop the War koalicije otetilo je njen anti-imperijalistiki kredibilitet u Britaniji i na Bliskom istoku. U sluaju Sirije, oigledan je trend umanjivanja znaaja imperijalistikih intriga, to je kljuno pitanje u imperijalistikoj Britaniji imajui u vidu libijski jasko. Oigledno je i to da je SWP preterano reagovala na raspad Respecta, leve izborne koalicije iznikle iz anti-ratnog pokreta. SWP se od tada povukla u sigurnu zonu sektaenja, ograenu ortodoksnim pristupom izgradnji partije, apstraktnom propagandom i ekonomistikim isticanjem industrijskih borbi. Ovaj sektaki pristup doveo je do toga da unutarpartijska kultura i reim gue svaku inicijativu. Nasuprot tradiciji IST-a, nove ideje i metode esto se odbacuju zarad odbrane postojeih praksi. Isticanje ogranienja interneta kao alatke koja nam kao revolucionarima stoji na raspolaganju u doba Fejsbuk revolucija i meunarodnih pokreta okupacija (Occupy) govori dovoljno. Skandal usled optubi za silovanje i seksualno uznemiravanje, uperenih protiv jednog lana partijskog Centralnog komiteta, okirao nas je i razbesneo ali je i razotkrio opasnosti sadanjeg kursa koji je partija zauzela. injenica da je fultajm radnica za partiju spreena da se vrati na svoje radno mesto zbog iznoenja slinih optubi protiv pomenutog lana CK govori mnogo, kao to govore i izbacivanja iz partije drugarica i drugova koji su digli glas protiv naina na koji je vostvo odabralo da ova pitanja reava. Takvi postupci mnogo vie podseaju na buroaske tehnike menadmenta, a ne na revolucionarnu socijalistiku borbu za ensko osloboenje. Odlazimo, ali nastavljamo da primenjujemo klasini marksizam na svet oko nas i nastavljamo da gradimo novu levicu u Srbiji, u duhu tradicije internacionalnog socijalizma. Saraivaemo sa drugima na levici, bili oni ili ne lanovi IST-a, u svakoj situaciji za koju procenimo da e doprineti interesima radnike klase i revolucionarnog obaranja kapitalizma. Beograd, 10. januar 2013.

rad na pridobivanju radnica i seljanki za pristup u masovne organizacije radnike klase i u Partiju. U poetku treba da se rad ogranii na industrijske centre, gde su radnice u velikom broju koncentrisane i na ona sela gde postoji partijski aparat. Ilegalni rad sa simpatizerima treba da se svede na organizovanje enskih kruoka sa to stalnijim sastavom i odreenim programom, koji treba da je u najuoj vezi sa dnevnim dogaajima i dnevnim zahtevama radnica. Treba da se preduzmu mere da se mree tih kruoka to vie proire, jer one predstavjalju rezevoar iz koga Partija u prvom redu crpe enske snage za svoje redove. Najvanija legalna forma rada jeste rad u sindikatima. Njihovu osnovu ini rezolucija IV kongresa Crvene sindikalne Internacionale za rad meu enama. Najvaniji momenti rada enskih komisija u sindikatima jesu: razraivanje te rezolucije, izrada plana konkretnih zahteva i njegovo propagiranje meu radnicama kao zahteva crvenih sindikata. Sindikati i njihove enske komisije kao pomoni organi treba meu radnicama da sprovedu specijalnu kampanju za njihovo pridobivanje, koristei se internacionalnim iskustvom u tome radu kao to su na primer: letei mitinzi, konferencije organizovanih radnica, skuptine neorganizovanih sa ciljem njihovog upoznavanja sa naim konkrentim zahtevima, organizovanje kruoka za likvidiranje analfabetizma, za poduavanja u ivenju i krojenju, za upoznavanje sa osnovnim pricipima higijene itd. U svrhu izgradnje aktivnog enskog sindikalnog kadra treba za organizovanje radnice drati legalne, kratke, osnovne, sindikalne kurseve. S obzirom na pojaanu aktivnost seljanki, koja izmeu ostaloga dolazi do izraaja i u njihovom uestvovanju u nacionalnom revolucionarnom i seljakom pokretu, treba Partija da otpone sa odravanjem konferencija seljanki i to u prvom redu u onim mestima gde je uticaj Partije najvei. Iako Partija posveuje panju radu meu radnicama u preduzeima i meu seljankama, ona radi i u neprijateljskim organizacijama, koje obuhvataju mase radnica i seljanki, sa jedinim zadatkom da razgoliti ove ustanove i da odvoji iz njih enske mase i da ih pridobije za revolucionarni radniko-seljkaki pokret. U istu svrhu Partija preduzima mere da rad tih organizacija prikae u pravom svetlu, da pojedine injenice iskoristi za razgoliavanje i diskreditivanje tih organizacija u oima radnih masa. Za rad partije meu enama od naroite je vanosti masovna enska literatura, koja treba da vodi rauna o lokalnim prilikama, a u prvom redu izdavanje legalnog enskog lista. Partija treba da pristupi to pre izdavanju sindikalnog enskog lista. Najvaniji zadatak na tom polju jeste prodobijanje i izgraivanje enskih radnikih i seljakih dopisnica. Pored toga treba da se sva pitanja u vezi sa radom meu enama temeljno obrauju kako u legalnoj, tako i u ilegalnoj tampi. Drezden, oktobar 1928. Istorijski Arhiv KPJ, Tom II, Kongresi i zemaljske konferencije KPJ 1919-1937, Beograd, 1949, str. 207-209

26

APRIL 2013.

APRIL 2013.
Da je tana tvrdnja o neadekvatnoj ulozi sindikata u periodu tranzicije u Srbiji pokazuje i istraivanje Udruenja graana S.T.R.I.K.E. raeno tokom 2011. godine u Novom Sadu i vie gradova u Vojvodini, kroz besplatno pravno savetovalite i radionice za predstavnike sindikata. Rezultati istraivanja pokazuju da je krenje prava zaposlenih gorui problem. Prema analizi2 uraenoj tokom istraivanja, deo problema u kojima se veliki deo zaposlenih danas nalazi je i razbijen i neekasan korpus sindikata koji (sudei prema evidentiranim sluajevima krenja prava iz rada) nije bio u stanju da pokae ni minimalan rezultat u zatiti radnih prava zaposlenih. Tome u prilog govori i procenat mukaraca i ena koji nisu u sindikatu (82.9% ena i 83.3% mukaraca), kao i ocene rada sindikata koje su dali zaposleni oba pola (ocena 1-2 81.25% ena i 80% mukaraca) (Stojakovi, 2012). Iskustva feministikih pokreta i grupa: od masovnosti i irine do stranakog uhlebljenja i autsajderstva Feministiki pokret je devedesetih godina prolog veka buknuo kao odgovor na ratne politike, zloine i proterivanja stanovnitva na tlu raspadajue SFRJ. U osnovi masovnog bunta ena koje su osvojile ulice i trgove gradova u Srbiji bio je zahtev za uspostavljanjem mira i prestankom nasilja i proterivanja. Dakle, radiilo se o politikom zahtevu koji je u zavrnici imao i zatev za smenom Slobodana Miloevia. Nadalje, feministike grupe i pokreti savim jasno ulaze u sferu politikog u borbi protiv nasilja nad enama i decom, jer je suoavanje s nasiljem u porodici u porodinom okruenju izgubljena bitka. Svakodnevni ivot i problemi s kojima su se ene susretale u toj sferi bilo je polje rada feministikih grupa i pokreta, to je takoe bila okolnost koja je mobilisala veliki broj ena za aktivistiki rad. Feministkinjama je bilo jasno i to da se mukarci i ene ne mogu posmatrati samo kao ekonomski entiteti i da se ne moe zanemariti specina situacija ene jer je njena funkcija radnice znaajna koliko i reproduktivna sposobnost (de Beauvoir, 1982). Feministkinjama je bilo jasno i to da je borba za reavanje problema na agendi enskih pitanja vanija na terenu donoenja odluka (sistemi politike moi), a ne samo u prostoru gde se oni ispoljavaju (kua, radno mesto...). Zato su zapoele i politiku borbu (demonstracije, peticije, lobiranje, medijske kampanje, umetnike intervencije s jasnim politikim ciljem) paralelno s programima edukacije ena na planu enskih prava, pravne i psiholoke podrke enama rtvama nasilja, alternativnih oblika zapoljavanja... Uspeh feministikog teorijskog, aktivistikog i politikog rada je sistemsko obuzdavanje problema nasilja nad enama (zakonska regulativa, ukljuivanje centara za socijalni rad i policije, sigurne enske kue), koje nije zaokueno, niti zavreno jer se u sistemu liberalnog (post-liberalnog) kapitalizma ono ne
2 U periodu jun-septembar 2010. pravnu pomo je zatrailo 123 osobe (75.60% ena i 24.39% mukaraca), a kroz edukativne radionice, namenjene predstavnicima sindikata, prola je 101 osoba (57.42% mukaraca i 42.57% ena). Rezultati analize koja se pominje u ovom radu odnose se na ankete koju su popunjavale obe grupe ispitanika (pravno savetovalite i edukativne radionice). Videti: Stojakovi, Gordana (2012) Analiza u: Putokaz za radna prava Vodi za komunikaciju sa poslodavcima i institucijama, ur. Jovanka Zlatkovi. 1623. Novi Sad: Udruenje graana S.T.R.I.K.E.

27
moe reiti. Sledei, vrlo vaan prostor i za feministiki ali i sindikalni rad, je prostor razliitosti. Radniku klasu, pojam koji se najee vezivao za industrijsko radnitvo, danas zamenjuje mnotvo razliitih identiteta u procesu rada (zaposleni) ili van njega (nezaposleni). Jedna od najveih grupa unutar obe ove skupine su ene. One su heterogena grupa i razlikuju se prema godinama, obrazovanju, naciji, veri, seksualnom opredeljenju, izbeglikom ili starosedelakom statusu... Dolaze iz gradova i sela. U fokusu feministikog promatranja su uvek ene, ali i razliiti manjinski identiteti i opredeljenja. To je u politikom smislu vrlo vana tekovina feministikog delanja i promiljanja, jer je tokom devedesetih bila u sklopu zajednikog fronta koji su protiv ratne politike inile ideoloki razliite grupacije (Stojakovi 2011). Radniki protesti u Srbiji (2000-2011) okupili su mukarce i ene, osobe razliitih nacionalnosti i seksualnog opredeljenja. Postavlja se pitanje da li je ta razliitost vidljiva unutar grupa koje protestuju, ili uopte radnikih organizacija (Stojakovi, 2011). Zato su esto ene veina u pobunjenim radnikim kolektivima? Vladimir Unkovski-Korica tano primeuje da ena u svetu rada nikada nije u istoj poziciji s mukarcima, jer pored toga to mora iznova da se dokazuje i to je eka kuni rad, ona je uvek pod sumnjom da je lojalna svojoj porodici, a ne kapitalu (Unkovski-Korica, 2011). Feministike grupe i pokreti jasno su prepoznali posebne probleme koje ene imaju u svetu rada, ali nikada nisu frotalno, masovno i sinhronizovano napali kapitalizam kao drutveno-ekonomski poredak koji ih uzrokuje. Posle 2000-te, teite politikog rada, kada je enska agenda u pitanju, pomera se unutar enske politike mree gde su mnoge feministkinje i aktivistkinje enskog pokreta kapitalizovale svoj aktivistiki rad. Feministike grupe i pojedinke koje nisu povezane s nekom politikom opcijom ostale su na margini suoavajui se s velikim tekoama u radu. Jedan deo njih ostao je u organizacijama u okviru sistema protiv nasilja nad enama, mirovnoj grupi ene u crnom ili u akademskoj sferi. Moglo bi se rei da je feministiki korpus danas razbijen i neplodan, ali da iskustvo masovnog organizovanja ena koje je ostvareno, makar i na kratko, daje mogunost da se kroz zajedniki front s novim sindikatima i politikim pokretima napravi nova rodno-osetljiva platforma borbe protiv kapitalizma koja bi iznedrila pitanja od interesa za svakodnevni ivot ena. Novi sindikati/nova-stara borba Nova radnika klasa heterogena po svojoj sutini postojae tek kroz politike i sindikalne organizacije formirane radi borbe protiv povlaene klase i kapitalizma. Jo je 1921. Trocki, zajedno s Lenjinom, objasnio taktiku jedinstvenog fronta gde e se unutar borbe za delimine zahteve voditi borba za pridobijanje radnitva i itave potlaene klase, kako se ciljevi te borbe ne bi zadrali u okvirima kapitalizma (Trocki prema Deutscher, 1976). Unutar takvog korpusa ili koalicije, a to se pokazuje i kroz delovanje Sirize, bie potrebno u svakoj konkretnoj akciji odluivati izmeu reformistikog i revolucionarnog pristupa. Ono to je neumitno je izlazak sindikata u sferu politikog, jer se prava radnika i potlaenih klasa osvajaju promenom sistema a ne razmenjivanjem ideje socijalizma u sitan novac sindikalizma i parlamentarnih reformi (Trocki prema Deutscher, 1976: II 45). Realno je oekivati da e sagovornici tako formiranog fronta (sindikati, leviarski i anarhistiki pokreti i partije, feministike grupe...) biti osobe razliitih identiteta, a jedan od dominantnih e biti rodni identitet. To je polje gde e iskustvo feministkinja (teorijsko i aktivistiko) biti vrlo korisno. ene su veinski deo stanovnitva i ne mogu se zaobii niti se moe ignorisati agenda za enska prava. U isto vreme, ene su sve vie interesna grupa, ali i interesna sfera, mnogih politikih i sindikalnih opcija. enska politika mrea danas predstavlja partijske ekspoziture za rad meu enama. To nije mesto gde se raspravlja o autentinim interesima ena ve se radi o glasakoj infrastrukturi partija koje danas egzistiraju na politikoj sceni Srbije. Opet dolazimo do stare-nove dileme o poziciji ena u sferi politike o kojoj je pisala i Ema Goldman. Goldman je smatrala da ene u politici nee moi da promene drutvo u kome su svi sistemi politike moi apsurdni i sasvim nepodesni da ree gorue ivotne probleme (Goldman, 2000). Politiarke ili sindikalne liderke koje su danas na pozicijama moi, da bi opstale, koriste patrijarhalne obrasce kao i mukarci, ali se njima, za razliku od mukaraca, zamera autoritarnost. Dakle, ne radi se o tome ta ene i kako rade ve se radi o sistemu koji mukarce i ene, tzv. slobodne graane, nagrauje zakonom o radu, zabranom bojkota, trajka i svim drugim osim neijeg prava da opljaka plodove rada tako slobodnih graana i graanki. (Goldman, 2000). Kao to e unutar novog sindikata/ nove-stare borbe za prava radnika mera koja odluuje u korist reformista ili revolucionara biti interes radnika, tako se i mera u odnosu na agendu enskih prava mora utvrditi u odnosu na poloaj ena u svakodnevnom ivotu. Svakodnevni ivot ena je mera koja objedinjuje sve njene identitete, od radnice i nezaposlene ene do majke i supruge, a sled ovih funkcija i njihovu meru ne sme da odreuje patrijarhat. Literatura: de Bovoar, Simon (1982) Drugi pol I- II, BIGZ, Beograd Deutscher, Isaak (1976) Trocki razoruani prorok, Sveuilina naklada Liber & Otokar Kerovani, Zagreb-Rijeka Goldman, Ema (2012) Anarhizam i feminizam eseji, odabir i prevod: Vanda Perovi i Aleksandar Ajzinberg http://www.womenngo.org. rs/feministicka/tekstovi/Ema_Goldman.pdf Kabiljo, Anica (1950) Vie brige o eni radnici, Glas ena, s. 21-22. Kecman, Jovanka (1978) ene Jugoslavije u radnikom pokretu i enskim organizacijama 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd Stojakovi, Gordana (2011) Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007) enski informacionodokumentacioni centar (INDOK), Beograd Stojakovi, Gordana (2012) Analiza u: Putokaz za radna prava Vodi za komunikaciju sa poslodavcima i institucijama, ur. Jovanka Zlatkovi, Udruenje graana S.T.R.I.K.E., Novi Sad, s. 16-23. Unkovski-Korica, Vladimir (2011) ena pre fenomena sponzorue, Solidarnost, br. 22, s. 12-15.

Nova paradigma za nove sindikate istorijsko-ideoloki koncept

PIEGordana Stojakovi
U socijalistikoj Jugoslaviji sindikalno angaovanje ena bilo je znaajnije u odnosu na period izmeu dva rata, ali je broj ena u telima sindikalnog odluivanja bio mali. AF tampa donosila je primere slabe zastupljenosti ena u rukovodstvima sindikata koja je naroito bila vidljiva u tekstilnoj industriji, gde su ene inile 90% radne snage. Odsustvo ena u sindikalnim telima odluivanja bio je jedan od razloga to su se u prvom petogoditu socijalistike Jugoslavije mogli nai primeri loih uslova rada za ene ili jo gore nekorienje zakonskih mogunosti u vezi s poroajnim odsustvom, odsustvom zbog dojenja dece itd. (Kabiljo, 1950). Uvoenje samoupravljanja 1950. godine menja uslove privreivanja, ali i drutveni i politiki angaman ena. enama se nudio visok deji dodatak tako da su se mnoge opredelile za povratak u kuu. Iz dananje perspektive neosporno je da je u socijalistikoj Jugoslaviji ideoloki, zakonski i delom nansijski podran projekat emancipacije ena: zakonska ravnopravnost mukaraca i ena, uee ena u politikom, privrednom, kulturnom, obrazovnom... ivotu zemlje, jednake plate za jednak rad, posebna zatita majki i dece, promovisanje aktivnih enskih uloga u drutvu (radnica, udarnica, zadrugarka, drutveno-politika radnica, ekonomski samostalna ena...), jednakost svih etnikih i konfesionalnih zajednica, voenje politike mira i saradnje s drugim narodima i dravama, pravo na besplatnu zdravstvenu zatitu, pravo na besplatno obrazovanje, pravo na abortus (Stojakovi, 2011). Demokratske promene 2000-te iznedrile su pluralizam ideoloko-politikih platformi i interesa partija koje su dole na vlast, ali i jednu vrlo vanu konstantu: kapitalizam nema alternativu (Stojakovi, 2011). Pokazalo se da e prelazak na neoliberalni kapitalizam sindikat doekati kao neplodan izdanak socijalistike drutvenopolitike strukture. U toj situaciji ene su bile izrazito ranjiva grupa, jer je novi drutvenopolitiki poredak bio praen vraanjem u militantni partijarhat, to je rezultiralo ukidanjem mnogih tekovina socijalistike drave (besplatno obrazovanje, besplatno zdravstvo, socijalna davanja...), to je dalje dovelo do ugroavanja svakodnevnog ivota najveeg dela stanovnitva. Teret reformi opet je pao na plea ena, koje su morale da se bore za radno mesto ali i da rade sve druge poslove iz kojih se drava povukla (nega i vaspitanje dece, nega i briga za stare lanove porodice, odranje porodice). Sindikat nije zakoraio u ovo podruje, mada se mora rei da su se u okviru nekih sindikata formirale nesamostalne organizacije ena.

Sindikat istorijski pristup: od udarne pesnice radnikog nezadovoljstva do upaljenog slepog creva tranzicije Moje izlaganje oslonie se na iskustva sindikalnog organizovanja ena izmeu dva svetaka rata, tokom AF perioda (1945-1953) i u uslovima koji se u Srbiji imenuju kao tranzicija, odnosno organizovana pljaka drutvene i dravne imovine (2000-2011). Posebno u se zadrati na iskustvima feministikog aktivizma (1990-2010) koja mogu koristiti novim sindikatima, onima koji svoju ideologiju i politiku grade na sledeim vrednostima: promocija rada a ne prota, globalna solidarnost, potovanje razliitosti, alterglobalizam, ouvanje prirodnih resursa, razvijanje ljudskih potencijala, borba protiv nasilja i izrabljivanja, graenje pravednijeg drutva... Istoriograja pokazuje da su se izmeu dva svetska rata ene sporije ukljuivale u sindikalne pokrete (Kecman, 1978). U tom periodu zaposlena ena je za isti rad dobijala od 45% do 75% zarade mukarca. Pritom nisu imale politika prava, a udate ene bile su zavisne od volje mueva. Generalno, poloaj ena u drutvu bio je poniavajui, a meu zaposlenim enama najtei poloaj imale su ene koje su radile kao kuna posluga. Izmeu dva svetska rata u mnogim sferama rada ene su inile veinu zaposlenih: tekstilna industrija, krojaki radnici, trgovinski radnici, pota i telegraf... ali je mali broj njih bio u nezavisnim sindikatima. Centralni radniki sindikalni odbor Jugoslavije 1927. godine doneo je Pravilnik o radu meu enama i omladinom, sa ciljem da se formiraju komisije pri sindikalnim savezima, mesnim radnikim sindikalnim veima i pododborima koji e se posebno

baviti pitanjem ena i omladine1. Jasno je bilo da postoje posebna pitanja koja se odnose na radnice: rad na poslu i kod kue, loiji uslovi rada za ene, nie nadnice, nasilje nad enama i predrasude prema njima, koja nisu bila u prvom planu jer sindikalna veina nije bila zainteresovana za njihovo reavanje. Cilj je bio da se poveanim ueem ena u sindikatima i telima odluivanja uje autentini glas radnica. I pored toga to ene nisu formalno bile u veem broju lanice sindikata one su masovno uestvovale u radnikim i seljakim trajkovima, naroito tokom tridesetih godina XX veka u Kraljevini Jugoslaviji. U istriograji su poznati su primeri hrabrosti, istrajnosti, solidarnosti koje su ene tokom tih trajkova ispoljile. Komunistika partija Jugoslavije (KPJ), koja je imala veliki uticaj na deavanja u sindikalnom pokretu izmeu dva svetska rata, 1928. godine donela je Rezoluciju o enskom pitanju, gde se kae da je najvanija forma rada meu enama rad u sindikatima. Komisije za rad meu enama, kao tela sindikata i KPJ, nikad nisu bila samostalna. To se odnosilo i na najmasovniju ensku organizaciju u naoj novijoj istoriji, Antifaistiki front ena (AF) Jugoslavije. Komunistika ideologija je ensko osloboenje videla samo unutar osloboenja radnike klase, a svako zasebno organizovanje ena bilo je osuivano kao sektako i neproduktivno. Ipak, ene su morale da prevaziu vievekovno naslee patrijarhata, a to je najuinkovitije bilo uraditi kroz forme rada gde e ene enama prenositi poruke, osmiljavati akcije i praviti agendu za pozitivnu promenu njihovog poloaja u drutvu. Zato su i bile mogue posebne, dodue kontrolisane, forme enskog organizovanja.
1 KPJ je imala Komisiju za rad meu enama od 1926.

28

APRIL 2013.

APRIL 2013.

29

Bloging i feminizam

Izvan interneta
PIEAna Jovanovi

ETA 1993. u magazinu New Yorker objavljena je ilustracija Pitera tajnera Na internetu niko ne zna da si pas. Ilustracija je prikazivala dva psa: jedan sedi za raunarom, drugi je na podu pored. Pas za raunarom izgovara naslov ilustracije psu na podu. Dugo se raspravljalo o tome da li e to identitet/i na internetu biti jedina/najvea rasprava u vezi s internetom koju e drutvene nauke moi da ponude. ak i da jeste, ja lino ne nalazim da je ta rasprava toliko besmislena, ili da moe da bude tako lako iscrpljena. Naime, koliko internet identiteti mogu da se iskoriste za skrivanje identiteta iz stvarnog sveta, toliko mogu da doprinesu da neke crte koje se uspeno kriju u svakodnevnoj interakciji, isplivaju na videlo. Devetnaest godina nakon ilustracije Pitera tajnera, trebalo bi napraviti ilustraciju koja bi prikazivala dve ne-bele, ne-heteroseksualne, ne-muke osobe, gde jedna kae Na internetu niko ne pretpostavlja da nisi (beli, heteroseksualni) mukarac. ~ Poslednje dve godine piem blog izvankuhinje.blogspot.com. Budui da sam feministkinja, piem feministiki blog na kom komentariem pojave u drutvu vezane za rodna pitanja, a pre svega reprezentacije roda u medijima. Moj internet identitet je enski, feministiki i vezan je za blog, kao i za Tviter nalog. Na blogu sam Kuvarica, akademska graanka, a na Tviteru sam pod svojim imenom i prezimenom. Odluila sam da zaponem blog jer sam primetila da na naim prostorima nedostaju usko specijalizovani blogovi, a da se ne bave na primer modom ili tehnologijom. A evo zato bi trebalo da ih bude vie feminizam se tretira kao runa re, feministkinje se smatraju enama koje mrze mukarce i ele da ostvare nekakvu dominaciju kako bi se osvetile za patrijarhat. Razlog za to moe se nai u injenici da ljudi malo znaju o feminizmu, kao prvo, a kao drugo nemaju ba gde da se na neobavezan nain upoznaju sa uenjima feminizma. Blogovi su savrene platforme za to, moe se jako oputeno, bez previe teoretisanja, uz primere iz svakodnevnog ivota, priati o feminizmu, o temama kojima se feministkinje bave. Jo jedna prednost blogovi mogu biti besplatni; naravno moete zakupiti svoj domen, ali i ne morate. Vremenom se, meutim, pokazalo da je internet, osim prostora koji moe da poslui za edukaciju, jo jedan prostor koji tek treba da se osvaja. Naime, piui na blogu, esto mi se deava da me prozivaju (neretko ne direktno na blogu, ve posredno, na Tviteru) za zapoinjanje odreene teme, jer se podrazumeva da smo na internetu svi drugari, da smo tu oputeni i da ne moramo da se bavimo nekim ozbiljnim temama kao to je, na primer, nasilje u porodici (jedna od, naalost,

najeih tema kojima se bavim na blogu). I upravo ta pretpostavka, ta oputenost, dovodi do masovnog otpora kada se neko usprotivi rasistikoj ili seksistikoj ali, jer ipak to je samo ala. Anonimnost koju internet prua ovome delimino doprinosi, meutim to je samo poetak. Iskoristimo drutvenu mreu Tviter kao primer. Na primer, ukoliko na ovakav tvit

mogu da razmenjuju ideje bez straha od diskriminacije, ali, kao i stvarni svet, ni internet ne moe biti u potpunosti bezbedan. Internet trolovi, cyber-bullying, revenge-porn (postavljanje na internet intimnih fotograja bive partnerke/partnera) mogu izazvati ozbiljne probleme. I tu se vraam na svoj blog. Ne nosim se milju da jedan blog i jedna osoba mogu da doprinesu da se muki internet klub srui, ali denitivno mogu da doprinesu da se makar malo uzdrma. Neophodno je stalno ukazivati da na internetu postoji mnotvo glasova i da mnogi od njih nisu muki. Na poetku sam pomenula da blogovi mogu biti besplatni; to naravno nije u potpunosti tano. Mora se imati internet konekcija, mora se imati raunarska oprema, koliko god osnovna, ali sve to kota i mnogi ljudi nemaju tih mogunosti. Privilegija je imati pristup internetu svakog dana, privilegija je imati mogunost da svakog dana doprineste iroj zajednici, privilegija je da imate mogunost da kaete neto i da se va glas uje. To se esto zanemaruje. Primer sa Tvitera moe se iskoristiti i ovde. U nastavku razgovora osoba s kojom razgovaram u jednom trenutku pie

ubijena mlada ena, Vladisalva ervenko. Na smrt ju je pretukao njen momak. Blic meu prvima na svom onlajn portalu objavljuje vest o brutalnom ubistvu u Novom Sadu. im se saznalo ko je rtva, Blic objavljuje i fotograju. Nakon saznanja ko je osumnjien za zloin i nakon to je policija objavila njegovu fotogaju i Blic je objavljuje. U ovoj prvoj vesti fokus je stavljen na rtvu i na izvrioca putem fotograja; jako malo drugih podataka je dato. Fotograje itaocima, u stvari, naznauju kako treba reagovati na ovu vest. Naime, ak i ako zanemarimo problematinost objavljivanja fotograje rtve, moramo prepoznati da je objavljivanje fotograje rtve, polu-gole, s naslovne strane mukog asopisa, izuzetno problematino. rtva je stavljena u seksualni kontekst i predstavljena kao osoba koja je zaraivala skidanjem odee. Fotograja osumnjienog slui slinoj svrsi, da itaocima da naznaku kako da reaguju na sve naknadne vesti. Naredni lanak se skoro iskljuivo fokusira na rtvu, pie se o nasilju koje je ona trpela, a ne o nasilju koje je on inio. Poinilac je gotovo odmah, ve u prvom lanku, odbaen kao neuraunljiva linost (ko bi drugi mogao da poini takav zloin), meutim, naknadno se neuraunljivost (patologija linosti) pripisuje i rtvi, a time joj se pripisuje i deo odgovornosti

NEOPHODNO JE STALNO UKAZIVATI DA NA INTERNETU POSTOJI MNOTVO GLASOVA I DA MNOGI OD NJIH NISU MUKI
za zloin. lanak u Politici ponavlja seksualizaciju rtve, samo bez upotrebe slika. U lanku se navodi: Vladislava ervenka [sic] bila je meu poznatijim novosadskim manekenkama i fotomodelima. Posebno je skrenula panju javnosti u aprilu prole godine serijom obnaenih fotograja u jednom tiranom tabloidu, koje je plasirala ovdanja agencija Rebit. Tom prilikom Vladislava je dala i intervju u kojem je rekla da se ovako slikala jer e fotograje moda videti ljudi koji e joj dati posao, ali i da joj je adut u zavoenju ranije bio osmeh, koji posle

ugraivanja silikonskih petica vie nije u prvom planu. Obnaene fotograje ona je postavila i na svom Fejsbuk prolu bez ogranienja privatnosti. Navodi o obnaenim fotograjama dostupnim javnosti slue samo da bi rtvu prikazali u odreenom svetlu (znamo mi takve ene) i jo jednom otvaraju mogunost za pretpostavke kakva je linost rtva bila i, samim tim, za njeno okrivljavanje. ~ I u sluaju Tvitera i u sluaju medija i nesavesnog izvetavanja o ubistvu Vladislave ervenko radi se o stvarima koje doprinose stvaranju odreene atmosfere u drutvu. Atmosfere u kojoj je nasilje normalizovano, u kojoj su za to nasilje krive same rtve, atmosfere u kojoj se ale o silovanju smatraju neproblematinim. I tu je neophodno reagovati, na licu mesta odmah ukazati da takvo tretiranje ozbiljnih problema nije prihvatljivo. Ja sam po mnogim osobinama privilegovana osoba u ovom drutvu; obrazovana sam, kompjuterski pismena, pripadnica sam veinskog stanovnitva zemlje u kojoj manjinsko stanovnitvo svakodnevno trpi diskriminaciju. I ja svakodnevno odluujem da tu privilegiju koristim kako bih uzdrmala (muki) internet klub.

SEKSIZAM NA LEVICI
Nora Levi-Forsajt

odreagujete tako to (ensku) osobu koja na tvit odgovara kao na alu, pitate zato tako reaguje, dobijete sledei odgovor:

Z
I nakon utvrivanja da je jedan od drugara, moja sagovornica otvoreno prelazi u okrivljivanje rtve. ene su krive za nasilje u porodici jer ne ue svoje erke da se brane. Zanemaruje se specinost nasilja u porodici u svakom pogledu i sve se sputa na lini nivo. Ako mogu ja da se odbranim, trebalo bi da moe svaka. Okrivljavanje rtvi nasilja u porodici nije samo usputna zabava ljudi na Tviteru. Mnogo je ozbiljnije ono okrivljavanje rtava s kojim se previe esto sreemo u medijima. Sredinom novembra meseca 2012. u Novom Sadu je

I evo ga. Pa on je meni drugar, a ako se sluajno tome usprotivite i kaete da on nije drugar celom internetu, odnosno ne poznajemo ga svi lino, dobijete isti odgovor, ili neku varijaciju.

Internet, tehnologija, kompjuteri u tradicionalnom (paradoks, zar ne?) sistemu vrednosti smatraju se mukom teritorijom i veina se na internetu tako i ponaa: pokuavaju da se uklope u muki klub. A to neretko znai poniziti sve i svakog ko nije muko (u konvencionalnom smislu; usko vezani za ovo su i problemi rasizma i homofobije), ili ko ne razume (muku) alu. Pogodnost interneta naspram stvarnog sveta je u tome to mogu da se naprave mnogo vee nie gde marginalizovane grupe

OVEM SE Nora. Iz Vaingtona sam, ali sam od 2008. do 2011. godine ivela u Beogradu. Autorka sam etiri zina i biva pevaica u riot grrrl bendu. Ovi projekti su bili blisko povezani s problemima telesnog imida i seksualnog nasilja. Veoma sam zahvalna na injenici da sam odrasla okruena snanim, radikalnim enama, koje su mi omoguile da sledim svoja interesovanja i otvoreno govorim o njima. Iako jo uvek ivim u istom svetu kao i svi ostali, s medijima svih vrsta koji mi govore da sam glupa i runa, imala sam mogunosti, inae retke, da iskaem svoju istinu, da podrim i budem podrana od strane ena i drugih saveznika: da iskusim trenutke u kojima sam snana i sposobna zbog toga ko sam, a ne uprkos tome. Svet u kom ivimo ne dozvoljava mi da uvek zadrim ta iskustva, ali ga trud ena u manjim, radikalnim zajednicama omoguava. Njihova organizacija i podrka pruile su osnovu drugim enama, nekim mladim kao ja, da pronau svoj glas; nekim drugim, starijim, da koriste glas koji nisu ni znale da imaju, da govore u ime ena pred itavim drutvom, ali i pred patrijarhatom koji se tako uporno reprodukuje na levici. Bez organizacije za i od strane onih koje se identikuju kao ene, bez bavljenja pitanjem ena, levica nam nudi realnost gotovo jednaku onoj beznadenoj koju nude glavni tokovi drutva. Leviari i leviarke moraju prihvatiti i uraditi sve to mogu da pomognu enskoj emancipaciji to znai, da podre izbore koje ene prave. Emancipacija za ene znai slobodu izbora, koju svi ljudi imaju: slobodu da izaberu nain na koji e da ive, to moe biti bilo koja kombinacija bunog, tihog, posla, roditeljstva, slobodne ljubavi, monogamije, dlakavog, obrijanog... Bez da izbor postane stvaran, kako moemo da verujemo da on uopte postoji, kako moemo da ga osetimo i onda da se osetimo dovoljno snanim da ga napravimo? Ova ideja unitava strukture u kojima su ene odgajane, strukture koje ohrabruju poslunost i tiinu. Ako devojka prie levici i vidi da je pria drugaija, ali okruenje isto, kako da poveruje u to to uje? Nisu sve ene koje pristupaju leviarskom pokretu unapred emancipovane. Zapravo, mnoge nisu. Mnoge se bore s linim problemima

nasleenim od drutva, zbog kojih je teko tek tako pojaviti se i uzviknuti za slobodom na sav glas. Neke je drutvo nauilo da ne treba da budu glasne, iz straha da se nee dopasti mukarcima (onima na levici takoe), neke se plae da e njihova buka okrenuti neeljenu panju ka njihovom izgledu, neke da e zvuati ili suvie glupo, zbog ega ih ismevaju, ili suvie pametno, zbog ega ih izbegavaju. Ponekad kada govorimo kao da prestajemo da budemo ljudi, postajemo predmeti, ili simboli, a na izgled postaje vaniji od naeg doprinosa. Teko je osetiti se slobodno u takvim trenucima, ili sluano, ili prihvaeno, ili ikako drugaije osim kao kuriozitet u pokretu u kom bi stvari trebalo da su drugaije. enama na levici je dunost da podravaju i ohrabruju enski aktivizam, da budu utoite i da ponude siguran prostor enama za rad. Mukarci, s druge strane, moraju biti saveznici i prihvatiti ensku borbu u okviru pokreta. Ovo zvui teko ali je zapravo relativno jednostavno. Veruj enama kada prave svoje izbore, kada razmiljaju i imaju ideje, omogui im da ih iznesu. U razgovorima, posebno onim u vezi s aktivizmom, teko je nai mukarca koji ne upada u re. Zvui trivijalno, ali upravo ovakvi jednostavni, trivijalni postupci mukaraca, samozvanih feminista, spreavaju uee ena u aktivistikim krugovima: omalovaavanje i trivijalizovanje enskih iskustava zato to se ne ukapaju u tvoja, diskreditovanje ena jer njihov izgled ne odgovara tvojoj viziji feministkinje, diskreditovanje enskih kritika mukaraca-leviara jer je njihovo iskustvo na levici vanije od njihovog seksistikog, rasistikog, homo- ili transfobinog ponaanja itd. Kao aktivistkinje i aktivisti, kao ljudi koji se bore za svet osloboen ugnjetavanja, moramo stalno proveravati sami sebe i to kako se ponaamo, kako bismo stvorili i iveli u okruenju koje elimo. Iako je mnogima enska emancipacija sporedno pitanje, postrevolucionarna fusnota ili, recimo, tema jednog broja asopisa, ona to ne moe biti enama i onima koji ih podravaju. Naa sposobnost da utiemo na svet oko nas poinje naim ponaanjem. Ona poinje kada zapravo krenemo da se ophodimo jedni prema drugima onako kako kaemo da treba, kada ne samo to ujemo nego i sluamo glasove jedni drugih, kada podravamo jedni druge u zajednikoj borbi za emancipaciju, ali i u linim borbama svakog od nas, protiv patrijarhata i ugnjetavanja. Patrijarhatu nee doi kraj samo zaslugom ena koje su odbile da ga prihvate, ve i zaslugom mukaraca koji e odabrati jednakost umesto privilegije i slobodu umesto ugnjetavanja.

30

APRIL 2013.

APRIL 2013.

31

Lav Trocki

Borba za kulturu govora

U ovom lanku, pisanom nakon kraja razornog graanskog rata koji je devastirao mladu radniku dravu Sovjetski Savez, Lav Trocki odlino pokazuje mesto onoga to danas zovemo politikom korektnou u borbi za progresivne drutvene promene: za jednakost se neemo izboriti promenom govora, ali je promena govora nuan sastavni deo nae borbe za jednakost.

EDAVNO SAM u jednim od naih novina proitao da je na zboru radnica i radnika fabrike cipela Pariska Komuna doneta rezolucija o suzdravanju od psovanja, izricanju kazni za upotrebu runih rei itd. Ovo je tek jedan maleni sluaj u meteu dananjice, ali je maleni sluaj koji nam dosta toga govori. Njegov znaaj, meutim, zavisie od reakcije koju e inicijativa fabrike cipela izazvati u radnikoj klasi. Uvredljiv jezik i psovke naslee su ropstva, ponienja i nepotovanja prema ljudskom dostojanstvu sopstvenom i tuem. Ovo je posebno sluaj s psovkama u Rusiji. Voleo bih da od naih lologa, naih lingvista i folklornih strunjaka ujem znaju li za primere tako rastegljivih, lepljivih i prizemnih uvredljivih izraza u bilo kom jeziku pored ruskog. Koliko ja znam, ne postoji nita, ili gotovo nita tome slino van Rusije. Ruske psovke na dnu [referenca na uveno delo Maksima Gorkog, prim.prev] proisteklo je iz oaja, ogorenja i, iznad svega, ropstva bez nade, bez anse za beg. S druge strane, psovke viih klasa, psovke koje su dopirale iz usta plemstva, vlasti, bile su ishod klasne vladavine, robovlasnikog ponosa, nepokolebljive moi. Poslovice bi trebalo da u sebi sadre mudrost masa ruske poslovice, osim toga, prikazuju neuki i sujeverni um masa i njihovu porobljenost. Pogrde se ne lepe za kragnu, kae stara ruska poslovica, ne samo prihvatajui ropstvo kao injenicu, ve i potinjavajui se njegovom poniavanju. Dva toka ruskih pogrda onaj gospodara, zvaninika, policije, nakrkanih i podgojenih, i drugi, izgladnele, oajnike, izmuene psovke iz masa obojili su celokupan ruski ivot odvratnim obrascima uvredljivih izraza. Takvo je naslee revolucija, pored drugih stvari iz prolosti, dobila. Ali revolucija je na prvom mestu buenje ljudske linosti u masama onim masama koje nije trebalo da poseduju bilo kakvu linost. Uprkos povremenoj surovosti i krvavoj nemilosrdnosti njenih metoda, revolucija je, pre i iznad svega, buenje humanosti, njen mar unapred. Revoluciju krase rastue potovanje prema linom dostojanstvu svake individue i sve vea briga za one koji su slabi. Revolucija ne zasluuje da se tako zove ako,

uz svu svoju mo i sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju, ne pomogne eni dvostruko i trostruko porobljenoj, kako je to bila u prolosti da izbije na put individualnog i drutvenog napretka. Revolucija ne zasluuje da se tako zove, ukoliko ne povede najveu moguu brigu o deci buduoj rasi u iju korist je revolucija i ostvarena. Kako uopte moemo da iz dana u dan stvaramo, makar i malim koracima, novi ivot zasnovan na meusobnom obziru, na samopotovanju, na stvarnoj jednakosti ena, koje posmatramo kao koleginice, na uspenoj brizi o deci u atmosferi zatrovanoj psovkama gazda i robova koje urliu, kotrljaju se, odzvanjaju i odjekuju, psovkama koje ne tede nikoga i ne prezaju ni od ega? Borba protiv runih rei preduslov je intelektualne kulture, ba kao to je borba protiv troke i gamadi preduslov zike kulture. Nije lako radikalno raskrstiti s uvredljivim govorom, imajui u vidu da nesputan govor ima svoje psiholoke korene i da je rezultat nekulturnog okruenja. Mi svakako pozdravljamo inicijativu ove fabrike cipela i iznad svega elimo nosiocima ovog novog pokreta mnogo istrajnosti. Psiholoke navike koje se prenose s generacije na generaciju i koje proimaju sve sfere ivota vrlo su istrajne, a s druge strane, kod nas u Rusiji esto se deava da samo napravimo silovit nalet unapred, napregnemo nae snage, a zatim pustimo da stvari odlutaju dalje po starom. Nadajmo se da e radnice prvenstveno one iz komunistikih redova podrati inicijativu fabrike Pariska Komuna. Po pravilu koje, naravno, ima svoje izuzetke mukarci koji psuju nipodatavaju ene i nemaju obzira prema deci. Ovo se ne odnosi samo na nekulturne mase, ve i na napredne i ak nazovi odgovorne elemente trenutnog drutvenog poretka. Ne moemo poricati se da se, est godina nakon Oktobra, stari, predrevolucionarni oblici govora i dalje upotrebljavaju i da su prilino popularni na vrhu. Nau li se van grada, naroito Moskve, nai velikodostojnici upotrebu otrog jezika vide u nekom smislu kao svoju dunost. Oni oigledno misle da je to nain da ostvare blii kontakt sa seljatvom. Na ivot u Rusiji sainjen je od najupadljivijih kontrasta, kako u privredi, tako i

u svemu drugom. U samom centru zemlje, blizu Moskve, imamo na kilometre movara ili neprohodnih puteva a nedaleko odatle najednom moete ugledati fabriku koja bi svojom tehnikom opremljenou impresionirala evropskog ili amerikog inenjera. Slini kontrasti obiluju u naem drutvenom ivotu. Rame uz rame s nekim staromodnim tipom dominirajueg, gramzivog protera, koji je ponovo oiveo u sadanjoj generaciji koja je prola kroz revoluciju i eksproprijaciju, protera koji se bavi prevarama, prikrivenim ali i legalizovanim protiranjem, sve vreme uvajui netaknutom svoju malograansku vulgarnost i pohlepu vidimo najbolje komuniste iz radnike klase, koji svoj ivot iz dana u dan posveuju interesima svetskog proletarijata i spremni su da se u bilo kom trenutku bore za revoluciju u bilo kojoj zemlji, ak i onoj koju moda ne bi mogli da nau na mapi. Kao dodatak takvim drutvenim kontrastima potmulom zverstvu i najviem revolucionarnom idealizmu esto svedoimo psiholokim kontrastima jednog istog uma. Mukarac je nepokolebljivi komunista posveen ideji, ali ene su za njega samo enke koje ni na koji nain ne treba uzimati za ozbiljno. Ili se deava da inae pouzdani komunista u raspravi o nacionalizmu pone da izgovara beznadeno reakcionarne stvari. Kako bismo ovo razumeli moramo da upamtimo da se razliiti delovi ljudske svesti ne menjaju i ne razvijaju simultano i paralelno. Ovde je re o izvesnoj ekonominosti. Ljudska psihologija je po prirodi veoma konzervativna i promene usled zahteva i pritiska ivota utiu najpre na one delove uma koji se neposredno tiu datog problema. Drutveni i politiki razvoj se u poslednjih deset godina u Rusiji odvijao na poprilino neobian nain, uz zapanjajue skokove i okove, to objanjava trenutnu dezorganizovanost i zbrku, koje se ne tiu samo ekonomije i politike. Isti ovi nedostaci javljaju se u glavama mnogih ljudi, rezultirajui u posve neobinoj kombinaciji naprednih, dobro promiljenih politikih pogleda i raspoloenja, navika i, donekle, ideja direktno nasleenih iz domainskih zakona naih predaka. Prava formula za obrazovanje i samoobrazovanje uopte, a iznad svega u naoj partiji, poevi

s vrha, trebalo bi da bude raiavanje ideolokog fronta, tj. prepravljanje svih sfera svesti, koristei se metodom marksizma. Meutim, problem je izuzetno komplikovan i ne moe se reiti samo poduavanjem i knjigama: korenje protivrenosti i psiholokih nedoslednosti lei u dezorganizovanosti i zbrci uslova u kojima ljudi ive. Uostalom, ivot je taj koji odreuje psihologiju. Ali ova uzronost nije isto mehanika i automatska: ona je aktivna i reciprona. Zbog toga se ovom problemu mora pristupiti na vie razliitih naina primer radnika fabrike Pariska Komuna samo je jedan od njih. Poelimo im sav mogui uspeh. Borba protiv runih rei ujedno je i deo borbe za istou, jasnou i lepotu ruskog jezika. Reakcionarni balvani ne odustaju od toga da je revolucija u procesu upropatavanja ruskog jezika, ukoliko ga ve nije u potpunosti unitila. Sada, zapravo, u upotrebi imamo ogroman broj rei koje su nastale pukom sluajnou; mnoge od njih sasvim su nepotrebni, provincijalni izrazi, od njih su neki suprotni duhu naeg jezika. Pa ipak, reakcionarni balvani prilino gree kada govore o budunosti ruskog jezika kao i o svemu ostalom. Na jezik e iz revolucionarnih previranja izai osnaen, podmlaen, prilagodljiviji i delikatniji. Na predrevolucionarni, vidno okotali jezik birokratske i liberalske tampe ve je znaajno obogaen novim deskriptivnim formama, novim, mnogo preciznijim i dinaminijim izrazima. Meutim, tokom svih ovih burnih godina, na jezik svakako da je dosta pretrpeo i deo naeg napretka na polju kulture pokazae se, izmeu ostalog, i kroz izbacivanje svih nepotrebnih rei i izraza iz naeg govora, kao i svih onih rei koje ne odraavaju duh jezika, istovremeno negujui neosporna i neprocenjiva lingvistika postignua revolucionarne epohe. Jezik je instrument misli. Preciznost i tanost govora nezamenljivi su preduslovi tanog i preciznog

RADNIKOJ K L A S I POTREBAN JE ZDRAV JEZIK, NE MANJE, NEGO AK I VIE NEGO DRUGIM KLASAMA

razmiljanja. Radnika klasa je po prvi put u istoriji dola na vlast u naoj zemlji. Radnika klasa ima bogatu riznicu radnog i ivotnog iskustva i na njemu zasnovan jezik. Ali na proletarijat i dalje nije u dovoljnoj meri kolovan za elementarno itanje i pisanje, da i ne spominjemo knjievno obrazovanje. To je razlog zbog kog radnika klasa koja je sada na vlasti, a koja je sama po sebi i svojoj drutvenoj prirodi mona zatitnica integriteta i velianstvenosti ruskog jezika budunosti, danas ipak ne ustaje dovoljno energino protiv prodora nepotrebnih, koruptivnih i ponekad odvratnih novih rei i izraza. Kad ljudi kau par nedelja, par meseci (umesto nekoliko nedelja, nekoliko meseci), to je glupo i runo. Umesto da obogati jezik, to ga osiromauje: re par u procesu gubi svoje pravo znaenje (u smislu par cipela). Pogrene rei i izrazi nali su se u upotrebi zbog prodora loe izgovorenih stranih rei. Proleteri/ ke govornici/e, ak i oni/e koji/e bi trebalo to da znaju, kau, na primer incindent umesto incident, ili instikt umesto instinkt, ili legularno umesto regularno. Takve greke nisu bile retkost ni u prolosti, pre revolucije, ali sada kao da stiu pravo na dravljanstvo. Niko takve neispravne izraze ne ispravlja zbog nekakvog lanog ponosa. To je pogreno. Borba za obrazovanje i kulturu obezbedie naprednim elementima radnike klase sve resurse ruskog jezika, u svom njihovom izuzetnom bogatstvu, suptilnosti i istananosti. Kako bismo ouvali velianstvenost jezika, moramo iskoreniti sve pogrene rei i izraze iz svakodnevnog govora. I govoru je potrebna higijena. Radnikoj klasi potreban je zdrav jezik, ne manje, nego ak i vie nego drugim klasama: po prvi put u istoriji ona poinje da nezavisno misli o prirodi, o ivotu i njegovim osnovama a da bi mogla da razmilja potreban joj je instrument jasnog, britkog jezika. Pravda, 15. maj 1923.

32

APRIL 2013.

APRIL 2013.

33

Prostitucija: posao ili nasilje

Iskustvo Norveke
PIEGordana Stojakovi

LINA, STUDENTSKA, maloletnika, estradna, visoka, traking, narkomanska, vikend... prostitucija proima srpsko drutvo. Kako nema sistematskog istraivanja ovog fenomena u Srbiji, tako ne moemo znati o emu tano govorimo. Ne znamo koliko je ena u prostituciji, ko su one, ta su razlozi za ulazak u prostituciju, kakvi su uslovi u kojima ive, ta su njihove potrebe, ta mogu biti mehanizmi izlaska iz prostitucije... Ne znamo ni ko su kupci seksa, osim to sa sigurnou moemo prepostaviti da se radi o mukarcima. Ono oko ega se moramo sloiti je da su ene u prostituciji nae sestre i da je naa borba za prava ena u prostituciji borba protiv kapitalizma i patrijarhata. Prostitucija je jedna od oblasti koje su dramatino sukobile feministike stavove: od toga da se radi o seksualnom ropstvu, zatim formi seksualnog samoodreenja, pa do toga da je prostitucija oblik rada. Mnoge feministkinje, meu kojima se isticala nedavno preminula Andrea Dworkin, smatraju da je prostitucija otvoreno nasilje nad enama gde one nikad ne ostaju cele. Njene stavove moemo posmatrati kao nastavak feministikih promiljanja tokom XIX i poetkom XX veka koja su tada bila dominantni diskurs. O seksualno-ekonomskoj razmeni, koja pored prostitucije ukljuuje i brak, pisala je Ema Goldman. Opsluivanja mukaraca u zamenu za ekonomsku sigurnost i/ili privilegije je prema Emi Goldman za mnoge ene poetkom XX veka bilo pitanje mere, da li se podaju jednom oveku (u ili van braka) ili mnogim mukarcima. U spskom drutvu danas gotovo da su normalne pojave seksualnog opsluivanja mukaraca zbog napredovanja i drugih privilegija. Ne moemo zaobii ni injenicu da su ene u braku esto izloene nasilju mueva, prisiljene da rade bez mogunosti da imaju sopstveni novac i bez kontrole nad sopstvenim telima i ivotima. Mnoge savremene feministkinje, kao Doselin Skat (Jocelynne Scutt) i Kristina Overal (Cristine Overall), vide prostituciju u svetu rada i smatraju da su ene sve vie prisiljene da seksualizuju mnoge svoje uloge u drutvu da bi opstale. Kristina Overal smatra da u mnogim poslovima koje ene obavljaju postoje prisila i odsustvo dobrovoljnosti, zbog toga to se sve zbiva u sferi kapitalistikog rada i dominacije mukaraca. Overal problematizuje tvrdnje nekih feministkinja koje osuuju prostituciju zbog nedostatka reciprociteta, tvdei da ima poslova kod kojih postoji neka vrsta prodaje intime kao to su masaa i neke vrste terapija. Ovaj stav je vrlo znaajan ako se sagleda u realnom ivotu gde postoje velike razlike izmeu mukaraca i ena, jer sem na papiru nismo jednaki. Najee izostaje i reciprocitet, pa se objektivno postavlja

pitanje zato bi prostitucija bila drutveno neprihvatljivija samo zbog svojstava koja imaju neki drugi, drutveno prihvatljivi poslovi? Kerol Pejtmen (Carol Pateman) nalazi da prostitucija nije kao ostali oblici rada jer podrazumeva opasnost (ene u prostituciji izloenije su nasilju i ubistvima, AIDS-u i drugim polno prenosivim bolestima nego drugi zaposleni), ali i zbog dominantne telesnosti koju u naoj kulturi najee vidimo kao odnos, a ree kao rad. ta ena u prostituciji prodaje: svoje telo, seksualni pristup svome telu ili iluziju seksualne intimnosti? Najei stav je da su prostitucija i prodaja tela sinonimi, a to se naoj kulturi razume kao prodaja sopstvenog bia, to enu u prostituciji smeta na dno drutvene lestvice. Ovo poslednje mesto nije zaboravljena zavetrina, ve izloena platforma za slobodno demonstriranje mrnje, agresivnosti i svake vrste nasilja do ubistva. ta mukarac kupuje u prostituciji: iluziju seksualne intimnosti ili se radi o moi da za novac moe da drutveno prezrenom biu uradi ta eli i kako eli? Odgovor na mnoga pitanja u vezi s prostitucijom dobiemo ako pogledamo ko kupuje seks i kakav odnos drutvo ima prema toj skupini? To je pitanje moi koja je u naoj kulturi u rukama heteroseksualnih mukaraca. To zovemo patrijarhat. Patrijarhalna institucionalizacija muke seksualnosti, kao nedeljive, i enske seksualnosti kao podeljene i samim tim manje vredne, vidljiva je i danas kroz dominatne rodne uloge: podravane uloge majke, bake i domaice, gde nema seksualnosti i prezrene uloge kurve (u poslednje vreme i lezbejke) koje su savim odreene seksualnou. Dominacija mukaraca u privatnoj i javnoj sferi utemeljena je na ovoj vetakoj rascepljenosti enske seksualnosti. Feministkinje su odavno nauile da seksualnost sadri lini i politiki identitet i da javna i privatna sfera nisu odvojene. Prostitucija je politiko pitanje prvog reda. Ako kaemo prostitutke, seksualne radnice (naila sam na izraz komercijalne seksualne radnice!) ili ene u prostituciji, ne imenujemo samo pojavu ili ensku osobu u vezi s njom, ve odreujemo i sopstveni odnos prema fenomenu i prema eni povezanoj s tim fenomenom. Upadljivo odsustvo rei koje oznaavaju mukarca-kupca seksa govori u prilog postavci muke javne i privatne dominacije nad enama i nad proizvodnjom seksa. Re kurvar koja ima isti koren kao re kurva ne podrazumeva isti nivo drutvene stigme, a najpre oznaava mukarca koji ima uspeha kod ena. Klijent je izraz koji koriste lekari, advokati i mnoge uslune delatnosti i ne moe se nedvosmisleno dovesti u vezu sa prostitucijom. Rei kojima se oznaavaju ene u prostituciji ne samo da ilustruju sukob unutar feministikog diskursa (i drutvenu stigmu), ve istovremeno

upuuju na mogua zakonska reenja u vezi s prostitucijom. Ako kaemo seksualne radnice (ili seks radnice), onda se sugerie da se nalazimo na terenu radnih odnosa, ali ako kaemo ene u prostituciji onda su mnogi planovi mogui. Ja sam se opredelila za izraz ene u prostituciji, jer sem jasnog stava za dekriminalizaciju prostitucije i ozbiljnu drutvenu brigu za ene, nisam sigurna ta posle toga. ivoti ena u prostituciji razlikuju se u odnosu na drave, regione i kontinente. U siromanoj, surovoj, patrijarhalnoj Srbiji, u kojoj je temelj privrednog i drutvenog ivota koruptivni kapitalizam, moemo sa sigurnou pretpostaviti da je prostitucija nasilje nad enama, ak da se u nekim sluajevima, koje saznajemo iz tampe, moe govoriti i o seksualnom ropstvu. U zakonodavstvu Republike Srbije prostitucija nije krivino delo ve prekraj kojim se remete javni red i mir, a za koji je propisana kazna zatvora od 30 dana. Krivino delo je traking i podvoenje a ne pruanje seksualnih usluga. U praksi to najee znai da se ena kojoj mukarac plaa za seks privodi kod sudije za prekraje, oduzima joj se dobijeni novac, ona dobija 30 dana zatvora, dok mukarac koji je kupovao seks najee bude svedok protiv nje. Kupac seksa, pokreta itavog procesa prostitucije, je prema vaeem srpskom zakonu nevina strana. Jasno je da je to neodriv sistem povlaivanja mukoj dominaciji i da je dekriminalizacija prostitucije sledei, neizbean korak. Naravno, ovo nije konano reenje, ve neophodna platforma od koje se mora poi u reavanju mnogovrojnih problema i nedoumica. Prema saznanju novosadskog Prevent-a, organizacije koja pomae ene u prostituciji, one imaju problema u vezi sa pristupom zdravstvenim i socijalnim uslugama koji se ne mogu tolerisati u drutvu koje ima pretenzije da bude demokratsko. Medijska prezentacija itavog fenomena koji iskljuivo stigmatizuje ene u prostituciji esto ih dodatno ugroava. Ali to je samo vrh ledenog brega. Sada dolazimo do dileme u vezi s legalizacijom prostiticije i posledicama koje mogu proistei na osnovu razliitih zakonskih reenja. Meu EU zemljama, Nemaka, Holandija, Austrija, Danska i Maarska legalizovale su prostituciju i time zauzele stav da se ne radi o nasilju nad enama, sem ako nije traking u pozadini. Nemaka je u tome otila najdalje jer je 2002. doneen zakon po kome je prostitucija u nomenklaturi zanimanja, pa ene u prostituciji mogu na osnovu ovako prijavljene delatnosti obezbediti socijalno i penziono osiguranje, sklapati ugovore... Prostitucija je u Nemakoj shvaena kao usluna delatnost koja kroz poreze i doprinose uestvuje u punjenju gradskih i nacionalnog budeta. Slino je i u Ho-

landiji. U oba sluaja radi se o kapitalistikom sistemu koji je legalizacijom prostitucije naao nain da razrezuje odgovarajui PDV, ali nije reio problem trakinga i nasilja nad enama. Svedoci smo da se zakoni Evropske unije u Srbiji prepisuju nekritiki, bez procene moguih efekata. Da li se u Srbiji moe desiti da nam na tritu rada ponude prostituciju kao jedan od poslova u nomenklaturi? Smatram da je vano pokrenuti iroku raspravu o ovoj temi i da je iskustvo enskog pokreta za osloboenje u Norvekoj u vezi s legislativom prostitucije dobra osnova za to. Pre dve godine je u Oslu objavljena publikacija Pogled na 30-godinju borbu enskog pokreta za osloboenje protiv prostitucije u Norvekoj1. Autorka je Agnete Strm, koordinatorka enskog fronta, lanica uprave Koalicije protiv trgovine enama (CATW) i istaknuta aktivistkinja na planu borbe za enska prava. Tekst publikacije opisuje tridesetogodinju borbu, na ijem elu su bile norveke radikalne feministkinje, koja je epilog dobila 2009. zakonom o prostituciji koji kriminalizuje kupce seksa. Time je okonana vladavina zakona koji je od kraja XIX veka regulisao ene u prostituciji. Kao temeljne vrednosti ove viedecenijske borbe Agnete Strm istie povezanost sa slinim pokretima i inicijativama na meunarodnom planu. Time se dobila ira slika o ekonomskim i drutvenim kretanjima (ekonomska kriza, pad Berlinskog zida...), deavanjima unutar industrije seksa i pornograje. Pored povezivanja na meunarodnom planu napravljena je i alijansa organizacija i institucija u Norvekoj okupljenih u borbi protiv pornograje i prostitucije, koja nije bila borba protiv ena unutar njih ve protiv poinioca ovih zloina. Norveku alijansu, stvorenu kroz mnogobrojne diskusije, kampanje i lobiranja inili su enski pokret, ene iz akademskih krugova, sindikati, ene u politikim partijama i ene iz drugih zemalja. A tokom poslednjih godina kampanji se pridruila i policija. Borba norvekog enskog pokreta za prava ena u prostituciji zapoela je borbom za legalan, siguran i besplatan abortus, jer su tada pokrenuta pitanja u vezi s enskim telom i seksualnou. Desilo se da su u to vreme dve kontrolorke na eleznici otputene s posla jer su pocepale plakate pornografskog magazina. Tako je i pitanje pornograje dolo u fokus enskog pokreta i tada su se mnoge enske organizacije udruile s namerom da istrae ko su akteri pornograje, ta su njihove uloge, ta se deava sa enama u pornograji. Javnost je pornograju smetala u korpus dostignutih sloboda, a feministkinje su upozoravale na zlostavljanje ena u pornograji, nasilje nad njima i poruke koje se time alju u vezi s muko-enskim odnosima. Analizirajui pornografski materijal koji je u najveem procentu pravljen za muku publiku, feministkinje su stale na stanovite da nisu protiv golog tela (kao takvog) ve su protiv erotizacije potinjavanja, poniavanja i prinude ena. One su uspele da okupe koaliciju ena i mukaraca koja je zauzela stav da pornograja enu i ensku seksualnost prodaje i kupuje kao robu. Borbu protiv poinilaca zloina u prostituciji norveke feministkinje zapoele su posle istraivanja o ulinoj prostutuciji. Tada je koalicija protiv pornograje prerasla u koaliciju protiv pornograje i prostitucije. Usledio je period
1 www.wunrn.com/pdf/hele_len.pdf

predavanja, lobiranja, razgovora sa predstavnicama/predstavnicima sindikata, politikih patija, studentskih udruenja, vojske... Godine 1985. usvojen je zakon protiv pornograje, kojim feministkinje nisu sasvim zadovoljne, ali koji sadri feministiki koncept zabrane degradacije jednog ili oba pola. U agendu feministike borbe Agnete Strm je ukljuila saradnju sa lipinskom feministikom mreom Gabriela protiv seks turizma, odnosno agencija za regrutovanje siromanih pokornih supruga sa Filipina i pornografskih asopisa koji su sve to promovisali. Meunarodna organizacija rada je u avgustu 1998. objavila tekst pod naslovom Industrija seksa dostie ogromne razmere u jugoistonoj Aziji (Sex industry assuming massive proportions in Southeast Asia), to je znailo ne samo da se seks industrija jugoistone Azije iri u velikim razmerama, ve i da se seks smatra radom. Istog trenutka je eca enske sekcije norveke Konfederacije sindikata izdala saoptenje da su sve forme kupovine seksa i prostutucije krenje enskih ljudskih prava. Meu uspehe zdruene akcije feministkinja i sindikata ubraja se i odluka Ministarstva odbrane Norveke da e svi vojnici i osoblje u mirovnim i slinim meunarodnim misijama biti opozvani uoliko budu kupovali ene zbog prostitucije. Kolapsom Sovjetskog Saveza i istonoevropskih zemalja, veina ena u prostituciji nisu vie bile Norveanke u narkomaniji, ve Ruskinje, Albanke, Moldavke, Rumunke, a kasnije i Nigerijke. Tada se stvara mrea organizacija protiv trakinga i prostitucije u cilju podrke i zatite ena rtava trakinga. Agnete Strm zatim informie ko se nije prikljuio borbi za dekriminalizaciju prostitucije i kriminalizaciju kupaca seksa. Radilo se o jednom broju politiarki Partije rada i Socijalistike leve partije koje su bile protiv kriminalizacije kupaca seksa, jer su smatrale da postoji razlika izmeu prisilne i dobrovoljne prostitucije i jer bi to moglo pogorati situaciju ena u prostituciji. One su podrale Mreu protiv kriminalizacije koju su osnovale ene koje su bile u prostituciji. Prevagu je doneo stav Norveke konfederacije sindikata, koji je bio u korist kriminalizacije

kupaca seksa. Ova Konfederacija broji oko 876,000 lanova od kojih su ene polovina. Zahvaljujui mlaem lanstvu i Partija rada i Socijalistika leviarska partija zauzele su isti stav. Agnete Strm, na kraju, daje podatke o prostituciji posle donoenja zakona o kanjavaju kupaca seksa. Ona pie da su ene u prostituciji u gradu Bergenu tokom 2008. godine bile iz Nigerije, Istone Evrope i Norveanke koje su bile u narkomaniji. Tokom dve provere u 2009. podaci su govorili da je u prvom posmatranju broj ena u prostituciji smanjen za 50%, a u drugom posmatranju se njihov broj poveao. U poetku se broj strankinja vidljivo smanjio, a onda je registrovan dolazak novih grupa Nigerijki. Pokazalo se da postoji problem u vezi sa enama koje nisu iz EU, jer da bi izale iz prostitucije moraju imati dozvolu za rad ili stalni boravak da bi se zaposlile. Drugi problem je novo organizovanje mree za regrutovanje i podvoenje ena za prostituciju koja esto seli strankinje iz grada u grad. Prosean kupac seksa (John) je, kao i do tada, bio mukarac u etrdesetim godinama, zaposlen u privatnom biznisu i oenjen. Dakle, norveki model nije dao oekivane rezultate u reavanju problema u vezi s prostitucijom, a pokazalo se da su se generisali i neki novi. ta bi mi u Srbiji mogli da preuzmemo iz norvekog, ili bilo kog drugog iskustva? Osnovno je uraditi istraivanje da bismo znali o emu zaista priamo kada govorimo o prostituciji u Srbiji. Drugo, moramo imati na umu da prostituciju ne moemo videti samo na teorijskoj razini, jer, kako ispravno primeuje Andrea Dworkin, to su usta, vagina, rektum u koje jedan mukarac, zatim drugi, pa sledei i sledei, uvlai, obino penis, ponekad ruku, ponekad neki predmet. Zato u svako reavanje ili ak sagledavanje problema/fenomena pored istomiljenika/ca, koalicija, protivnika/ca... moramo ukljuiti i ene u prostituciji. Jednom reju, pre odluke o tome ta posle dekriminalizacije prostitucije potrebno je otvoriti iroku javnu raspravu koja nee unapred favorizovati nijedno reenje.

34

APRIL 2013.

APRIL 2013.

35

ena pre fenomena sponzorue

Recenzija knjige Partizanke kao graanke
PIEVladimir Unkovski-Korica

DANANJOJ Srbiji ponaanje mladih esto dovodi do moralne panike i histerije. Bilo da je re o konzumiranju alkohola ili droge, lenjosti i zavisnosti od roditeljskog doma, oblaenju i drutvenim ukusima, pa ak i seksualnim slobodama, stalno se insistira na tome da je omladina na neki nain nezdrava i da je sama kriva za to stanje. To se posebno loe odraava na mlade ene. Etikata sponzorue moda je najslikovitiji primer duplih standarda prema enama. Mukarac koji spava s vie ena je uspean, ena koja to radi ima negativnu odrednicu: ona je kurva ili sponzorua. Neposredan uzrok takvog licemerja je tenzija koja prati ulogu porodice u kapitalizmu. Porodica je institucija kroz koju se reprodukuje nova radna snaga. Tu se nova generacija mladih radnica i radnika odgaja, socijalizuje, odrava. ena naravno ima kljunu ulogu u tom procesu, pogotovo jer raa decu. Upravo zbog toga to su ove delatnosti pod kapitalizmom privatizovane unutar porodice, uloga ene je svedena na uzgajanje dece, na majku i domaicu. Tu se krije izvor savremenog oblika enske potlaenosti ena postaje puki zbir svojih sposobnosti da reprodukuje. Pa ipak, prebacujui troak reprodukcije na porodicu, kapitalizam ne obezbeuje sredstva koja e porodici omoguiti opstanak na plati mukarca hranitelja. Tako se od ene oekuje ne samo da bude supruga, majka i kuna spremaica, ve i da zarauje. Meutim, ni onda kada je prisili da napusti etiri zida svog doma, kapitalizam joj ne dozvoljava da napusti svoju prirodu koju joj sam namee. Ona ni na radnom mestu nikada nije jednaka s drugima, jer je uvek pod sumnjom da je lojalna svojoj porodici, a ne kapitalu. Zato e i tu biti deskriminisana: morae vie da se trudi da bi izgradila karijeru, poslovi koji su za nju otvoreni esto su manje plaeni, esto e i za isti posao imati manja primanja od mukarca, a bie pod stalnim pritiskom da se povinuje drutvenim (mukim) stereotipima o enama. Jedno od tih stereotipnih oekivanja je da ena treba da svoj seksualni nagon shvata ne samo kao svoje pravo ve i kao mo koja joj stoji na raspolaganju. Ova mo je, pod kapitalizmom, predmet dvostruke kontradiktornosti. Kao prvo, usled uloge ene u porodici, ova mo svedena je na jedan trenutak u procesu reprodukcije dece. Seksualnost kod ena ne moe da postane nezavistan izraz njenih individualnih potreba. Paradoksalno, da bi uspela u tome da u to manjoj meri bude objekat mukih fantazija, ona treba da se tim fantazijama sve vie pribliava. Ona postaje subjekt time to sebe ini objektom. I drugo, ba kao kod svakog objekta, njena seksualnost se pribliava statusu koji pod kapitalizmom ima radna snaga: njena upotrebna

vrednost srozava se na njenu razmensku vrednost, dok kapital od nje otuuje njen proizvod. Sponzorua koja prodaje svoje telo da bi se oslobodila porodice ne razlikuje se od radnika ili radnice koji moraju da svakodnevno prodaju svoju radnu snagu da bi uspeli da se prehrane. Zato je Marks zakljuio da je prostitucija...samo specian izraz opte prostitucije radnitva. Sponzorua, tako, na najbolji nain simbolizuje sudbinu radnica i radnika pod kapitalizmom: da bi bila slobodna ona mora da se proda u ropstvo. Upravo u doba kapitalistike krize, tenzija unutar porodice, a pogotovo uloga ene, dostie svoj vrhunac. To je bilo posebno jasno osamdesetih i devedesetih u Srbiji. Razaranje SFRJ bilo je propraeno ekonomskim kolapsom, sankcijama, ratom. U takvim okolnostima nezaposlenost raste, institucije koje su pruale osnovne javne usluge se srozavaju, unitavaju se mree drutvene solidarnosti. Na porodicu spada da vri sve neophodne funkcije za odravanje minimalnog blagostanja, a uloga ene je sve vezanija za domainstvo. Odseena od svojih koleginica na poslu, ena postaje rob iza etiri zida. Iza etiri zida jaa patrijarhat: vlast mukaraca ili starijih. Mukarac pored posla ima kafanu, utakmicu i sportsko drutvo. Tokom devedesetih on je moda ratnik ili kriminalac. Povratak kui je potencijalni trenutak pranjenja: na enu i decu. Istovremeno, da bi mlada ena u takvim vremenima napredovala u mukom svetu, od nje se oekuje da odgovara sve izopaenijim mukim eljama. Tako se raa fenomen sponzorue. Povratak dunike krize krajem dvehiljaditih obnavlja sve te trendove. Naravno, danas je drugaije. Nema rata i nije sve toliko ekstremno koliko je bilo devedesetih. Meutim,

mlade ene se ponovo nalaze u situaciji da se od njih oekuje sve vie, u kui i na poslu ili studijama. ene tako esto uzimaju privremene, nesigurne i loe plaene poslove, samo da bi imale neto veu nezavisnost. Neke svakako trae spas kroz (esto neobaveznu) vezu (rizikujui tako etiketu sponzorue) ili (trajno) naputanje zemlje (trbuhom za kruhom). Veina, ipak, nema mogunost da trai izlazak iz zone sumraka putem linog bekstva i ne vidi alternativu ni u desniarskoj svetoj trojci: porodica, nacija, vera. Ta bajka je upravo i iznedrila devedesete. Veina, stoga, pada u apatiju. No, to situacija u zemlji bude tea, bes e rasti. irom Evrope omladina je u prvim redovima borbe protiv nezaposlenosti i besperspektivnosti. No, ona jo uvek ne vidi mogunost za bolje sutra. To podsea na situaciju kakva je bila pred Drugi svetski rat. Tada je omladina bila prisiljena da se angauje. Rezultat je bio neoekivan. ene su u prvom redu iznenadile i izborile se za sva prava koja je potom generacija naih roditelja uivala. Ta prava bila su neposredan rezultat masovne borbe Antifaistikog fronta ena (AF) kao sastavnog dela partizanske borbe u Drugom svetskom ratu. Partizanke kao graanke: drutvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953, nova knjiga mlade autorke Ivane Panteli, korisno je tivo koje nam omoguava da razumemo uspon i pad AF-a, kao najveeg ikad enskog pokreta na prostorima bive Jugoslavije. Za mene je najdramatiniji doprinos knjige glas komunistkinja i partizanki, koji se uje kroz itav rad. On objanjava esto vie nego hiljadu rei, poevi od reakcije mladih ena, koje su zaostalost i nazadnost Kraljevine Jugoslavije gurnli u borbu za sopstvena prava, poput prava na glas koje ene u kraljevini nisu imale, i protiv

Pokret je za mene bio kola i fakultet. Dve godine ranije bila sam seljanka koja nije znala nita osim cene slanine i kako da zavrne poreskog slubenika. Umela sam da itam i piem jer mi seljaci iz Bake moemo da idemo u kolu i ivimo dobro. Ali nisam itala knjige i nisam pisala nita osim rauna u prodavnici, a i moj mu isto tako. Bio je dobar ovek, ali nije razumeo, ta je uopte ko od nas razumeo? Otiao je u partizane jer smo bili Srbi, a ovi drugi su bili Maari i andari. Mrzeli su nas i mi smo mrzeli njih. Nismo videli dalje od toga. Nismo znali ta znai jedinstvo, ta jedinstvo moe da uradi. A mi ene, mi smo mislile da smo tu da sluimo mukarce i da je to ceo na ivot. Bile smo ak i ponosne na to. Pokret je sve to promenio, ja sam se promenila. Leposava Andri, poznatija po svom partizanskom imenu Baba, terenac Bakog odreda 1944. i uesnica AF letargije starijeg i neaktivnog enskog pokreta: Tada, 35. godine, ustanovljena je omladinska podrunica enskog pokreta. enski pokret je ve postojao, jedna organizacija tih starijih ena, ali one, meutim, nisu imale to to smo mi imale, tu borbenost, to je bilo vie jedno kabinetsko drutvo, sastajalo se, zgraavalo i nita od toga dalje. Dok smo mi, mladi, bili drukiji. Mi smo ili na iroku popularizaciju tog drutva i ovaj, koji je, kao to kaem, imao potpuno tu ensku zadau zatite enskih prava, ali je polako prelazilo na politike teme, tako da bi se mogli (stvoriti) politiki uslovi za to. (str. 20) Citirana je Herta Haas, partizanka iz Maribora. Za oekivati je da su mlade ene tada ile u ekstrem u odbijanju ne samo tradicionalnih vrednosti, ve vrednosti koje su dolazile sa Zapada. Govori Olga Nini Humo, partizanka koja je doktorirala na Filolokom fakultetu u Beogradu: Nae su drugarice skoro sve imale pravu, kratko potianu kosu, muke kapute i cipele. Ni najmanje nije bilo enstvenosti, koketerije. Tek pred rat su poele da se interesuju za izgled. (str. 21) One su posustale jer su shvatile da nije dovoljno da se one promene, sebe radi, ve da je potrebno da promene drutvo. Zato su morale da prave veze i s drugima koji su trpeli nepravdu. Opet Herta Haas: Mi smo imali svake nedelje popodne, u sali Prehrane u Zagrebu, igranku, na koju su i kolege dolazile, koje su nas isto, naravno, podravale i mi nismo hteli napraviti jedan turi pokret nego smo to tako, te igranke imali, tako da prosto, kako bih rekla, da se ne izolujemo kao ensko drutvo. Naravno, tako smo onda dolazili u kontakt i sa drugim drutvima koja su bila napredno usmerena, to su bili sindikati radnika, sindikati slubenika i tako dalje, i razne druge masovne organizacije. (str. 20) Nije udno, stoga, da se Komunistika partija Jugoslavije omasovila pred rat posebno meu omladinom. KPJ je obeavala novo drutvo onima kojima je bilo dosta meuratne krize, nacionalne netrpeljivosti i diktature vladajuih klika. Put ka novom drutvu bila je zajednika borba svih potlaenih. Nije, stoga, ni udno da je obeanje drugaijeg sveta pokrenulo mnoge ene sa

sela. Bazel Dejvidson, engleski ocir koji je padobranom ubaen u Jugoslaviju da bi uspostavio kontakt s pokretom otpora protiv nacistike Nemake, pie u svojim memoaroma kako je upoznao enu na selu u Vojvodini: ta trai u ovom ratu, zapitao sam seljanku koja je nudila utoite partizanima u ravnici koja je vrvela od neprijatelja, a koja je i mene sakrila, a ona je odgovorila bez oklevanja: Prvo, da mukarci nee vie imati pravo da nas ovako biju. Uspeh partizanske borbe protiv okupatora je, tako, zavisio od obeanja da dolazi novi svet, jer je to mobilisalo na herojsku borbu sve koji su trpeli nepravdu pod starim reimom. Ta mobilizacija je bila i te kako impresivna. Panteli navodi da je partizanski pokret imao ensku sekciju od 1942, dok je kontrarevolucionarni pokret Drae Mihailovia osnovao svoj enski ogranak tek pred kraj rata, kada je bilo jasno da gubi. ak i tada, etniki pokret se nadao samo mobilizaciji ena u sporednim ulogama. Partizanski je, naprotiv, menjao ulogu ene: ona je bila ravnopravna, borac u prvim redovima. Partizanski pokret je u tom pogledu prednjaio irom Evrope. U svoje redove je tokom rata uvukao oko 100,000 ena. No, kao to objanjava Panteli, drutvo koje je po ugledu na SSSR propagirala KPJ nije moglo da ispuni sva oekivanja obinih ena nakon pobede u Drugom svetskom ratu. KPJ neka od tih oekivanja jeste trajno ispunila. Moemo navesti par simbolinih primera: ene su dobile pravo glasa, izjednaena su prava i odgovornosti u braku (ene u branom odnosu nisu se vie vodile kao maloletnice, kao pre rata), ene su dobile pravo na jednaku platu za jednak rad... Takoe, sve dok je u posleratnoj atmosferi entuzijazma nakon pobede i kasnije tokom svae sa Staljinom prevladavao duh iroke mobilizacije za ispunjavanje drutvenih ciljeva, AF je igrao bitnu i vidnu ulogu u ivotu zemlje. ena borac u ratu postala je ena borac u obnovi i izgradnji zemlje. AF je postao prostor u kom su ene i s najnazadnijeg sela mogle da se sastaju u relativno bezbednoj i nezavisnoj atmosferi, slobodne od pritisaka oeva ili mueva. Doprinosile su drutvu i imale sve vei glas i sve vie sloboda. Meutim, AF je 1953. iznenadno ukinut, bez prethodne diskusije. Kako je bilo mogue da su najsvesnije i najborbenije ene poput lanica AF-a dozvolile da se ukine masovna organizacija koja je igrala tako bitnu ulogu u emancipaciji ena na Balkanu? Panteli daje u nekoj meri zadovoljavaju odgovor na to pitanje. Ona tano tvrdi da je partizanski pokret, iako masovan, bio pokret manjine. Po ugledu na Staljinov Sovjetski Savez, posleratna Jugoslavija postala je partijska diktatura u kojoj je upravo ta aktivna manjina vladala. Stoga su bive partizanke na pozicijama dozvolile da se ugasi AF, jer nisu imale interes da ga brane. One koje su moda razmiljale o tome da se bune znale su da mogu da zavre u logoru za politike zatvorenike na Golom otoku, koji je dosta jezivo i verodostojno opisan u estom poglavlju knjige. Naposletku, mnoge partizanke su poetkom pedesetih zapoele porodini ivot. No, autorka ne pita zato. To je upravo zato to je staljinistiki sis-

tem bio specian oblik kapitalizma: birokratski dravni kapitalizam. On je eksploatisao radniku klasu radi vojnog takmienja sa Zapadom, a to takmienje je obnovilo drutvene hijerarhije i ojaalo, pored ostalih, i strukturnu podreensot enskih poslova (tekstilne radnice, sekretarice, istaice itd. najee su bile Njen posao terenca bio je da se bori sa...utuvljenim navikama koje su se protivile samom znaenju osloboenja; boriti se za budunost, za kolektivnu ali isto tako i za linu budunost, to bi bilo neto drugo... Baba je objanjavala seljanci [koja je krila partizane] da e godine koje dolaze postaviti ensko pitanje. Seljanka je htela da zna da li partizanke spavaju sa partizanima. Baba joj je objasnila da ne spavaju zajedno. ene su u pokretu bile na bazi jednakosti i potovanja izmeu ena i mukaraca; a to to nisu spavale sa mukarcima, ostavimo li po strani sve bezbednosne i disciplinske razloge, bila je neophodna garancija tog odnosa. Ve je duboko ula u tematiku kada se [nov i neiskusan] volonter iz Beograda prikljuio razgovoru. Tako je, ree, mi potujemo nae ene jer su one hrabre i pomau nam. Ne, Momo, nisi razumeo. Mi ne pomaemo mukarcima. Mi se borimo i radimo pored njih, mi smo njima jednake. To znai osloboenje. Kakav bi to napredak bio da vam prosto pomaemo? Mogle bi onda i da batalimo pa da spavamo sa vama. Hajde, reci jel bi tad rekao da vam pomaemo? Ne, mi smo u pokretu jer drutvo mora da se menja, a nee se promeniti ako se mi ne promenimo. Momo se nasmeio. U pravu si, rekao je. Kao kad sam bio inovnik pre rata. Zna, mi inovnici se snalazimo. Ne bi verovala kako je bilo lako nai ensku. Radile su to za novac, ne za ljubav ili oseaj ljudskosti. Baba ga je posmatrala pod bledim svetlom na tavanu [gde su se krili od Nemaca], mogao sam da vidim da razmilja o ovom problemu. Ubeivati ili napasti? Trebalo je odabrati taktiku. Baba se odluila za napad: moda je bilo do njegovih samozadovoljnih oiju. To je korupcija, Momo. Problem je u tome to si ti toga ponosan. Morae da promeni svoje stavove ako e da ostaje sa nama. Momo je odluio da se uvredi. Te beogradske devojke mogu biti i pomalo lake, ali bile su dobre devojke. Dobre devojke, ponovio je trepui. Nisu pridikovale i torokale. Razumele su ivot. Nisu morale da dangrizaju o tome. Momo se okrenuo alopojci: oekivao je neto drugo od partizana, ne ovo jurcanje i skrivanje po rupama. Nisu mu to obeali...I jo to dagrizanje! Na kraju su ga pustile na miru. Kasnije e ga poslati preko reke u relativnu sigurnost Srema, a sremski odredi e ga prebaciti u Bosnu gde e ga primiti u vojsku. Nije bio lo ovek; ali nije bio ni blizu dobar da bi ostao ovde...

odlomak iz knjige Special Operations Europe, Scenes from the Anti-Nazi War, Bazila Dejvidsona

36
ene) i instituciju porodice. Isto se tokom pedesetih dogodilo u Jugoslaviji, iako je Jugoslavija prilagodila svoj sistem dravnog kapitalizma svetskom tritu, odrana na povrini amerikim kreditima. Sve dok je uspeh sistema bio u stanju da odri pojedine besplatne javne slube, poput jaslica, kola ili domova zdravlja, uloga porodice je opadala i ena je imala vie mogunosti za samoizraavanje. Meutim, nakon sedamdesetih, kada je duniki sistem uao u krizu, titoistika vlast je odgovorila na isti nain kao i desniarske vlade na Zapadu: seom budeta i jaanjem patrijarhata. Finalni krah poetkom devedestih samo je krizu na Balkanu uinio drastinijom, ali se ona nije sutinski razlikovala od situacije na Zapadu. Zapad se odrao na bazi imperijalistikih dobitaka u proteklim decenijama i putem dunike ekonomije. Ona sada puca po avovima, kao to vidimo u Grkoj. Sada se iznova postavljaju pitanja koja su pred omladinom stajala pred poetak Drugog svetskog rata. No, da li e naa generacija odgovoriti na izazov? Da li je mogue da se ovog puta sve zavri drugaije? Na to e odgovor dati nova generacija ena, generacija koja pokrene irok i samosvestan pokret protiv diskriminacije i kapital-

APRIL 2013.
izma, u duhu partizanske borbe, ali voen idejom da promena mora da doe odozdo, a ne odozgo. Taj pokret e sruiti sve vladajue elite irom sveta i izbrisati granice koje dele ljude na nacije. Tada e, kako je rekao Lenjin, svaka kuvarica uzeti uea u upravljanju dravom i podela drutva na klase bie ukinuta. Instituciju porodice zamenie iskreni i neposredni odnosi izmeu pojedinaca, kao i ire demokratske mree drutvene solidarnosti. Borba za takav svet poinje danas i podrazumeva borbu protiv svake sitne nepravde. Solidarnost tei da bude glasilo te borbe. Prikljui nam se!

APRIL 2013.
(i u neku ruku nastavlja da nam se namee kroz ideal monogamnog braka). Brak je, na primer, za mnoge i dalje neto vie od pukog ugovora. Ovaj udni miks sentimentalnosti i pragmatizma ideologija, ako je ikada postojala denicija reprodukuje se naizgled spontano, u kulturi i govoru. Ukoliko su svi nai napori u krajnjoj liniji upueni na projekat traenja onog pravog, a svi razgovori sa prijateljima samo posredovanje u napretku ka nalnom ispunjenju romantine svrhe, u tome nema emancipatorskog karaktera. Savremeni lm je u tom pogledu duboko konzervativan, a injenica da on istovremeno i odraava i diktira adekvatno ponaanje dananjice, ujedno i baca u depresiju svojim uspehom i uspeno baca u depresiju. Pauer zapaa da i svet rada, savremena potroaka kultura, pa i onaj feminizam koji je opravdava, lee u industriji koja sintetizuje ta dva: Od svih industrija, pornograja najbolje simbolizuje smrt privatnosti i centralnosti seksa, najvie se istie, ili je barem stigla prva. Pornikacija savremenog ivota ne odvija se neopaeno, ali se diskusije na tu temu preesto vode na moralnom terenu. Mnogo je interesantnije i relevantnije razmiljati o pornograji kao posebnoj/partikularnoj vrsti rada, zaista, kao paradigmatskom nainu rada. Pauer misli da se posmatranjem pornograje bilo kao degradirajue, to dovodi do zakljuka da je loa, bilo kao vida tradicionalno neprihvatljivog uivanja, smatrajui je zbog toga moralno poeljnom, zanemaruje da je u pitanju industrija s velikim ekonomskim i socijalnim uticajem i da tek analizirajui istoriju lmske pornograje moemo da razumemo fenomen dananje porno dive i uprkos svim moguim izborima uoimo ono to smo propustili/e. Autorka nam dokazuje kako je rana pornograja razigrana, ak i bezbrina, s glumcima i glumicama koje nisu maine koje reektuju seksistike stereotipe o mukim i enskim telima, dajui nam primere lmova iz 1920ih godina, gde kako kae, ono to danas najvie okira publiku ini se da uesnici/e istinski uivaju. tavie, uz svu dreku i vritanje savremene pornograje, retkost je videti da se ena tu osmehuje ili smeje: rana pornograja obiluje izrazima nenosti i trenucima meusobne naklonosti. S druge strane, savremena pornograja odraava drutvo prekomernog rada, proizvodnje zarad proizvodnje, seksa kao produktivnosti, redukcije tela na bestelesne polne organe oblika fetiizma robe. Preterani taksonomski pogon savremene pornograje samo je jedan od elemenata u njenoj potrazi da nam svima na smrt dosadi i podseti nas kako je sve tek oblik rada, ukljuujui, ili ak naroito, zadovoljstvo. Autorka smatra da kada je re o savremenoj pornograji, ona je realistina samo u tom smislu da budi iskljuivo najgore aspiracije u nama, prema dominaciji, suparnitvu, pohlepi i brutalnosti. Kako kae, ahistorijski stav protiv pornograje pravi pretpostavku da e mukarci uvek gajiti elju za nasiljem nad enama i da je pornograja samo odraz toga. Ona smatra da se, ukoliko porno industriju ne shvatimo u istorijskom kljuu, zanemaruju ujedno i njena forma i sadraj u datom periodu. Njen zakljuak je da, iako pornograja ima dosta nasilnih trenutaka, kako kroz istoriju tako i sada, i iako savremena ideologija pornograje ne obuhvata mogunost promene, mi nismo samo robovi istorije, ve i njeni stvaraoci (ovde referie na knjievnicu Angelu Karter). Samim tim trebalo bi ispitati postoji li potencijal potpunog ukljuivanja pornograje u ljudsku praksu.

37
Detaljno opisujui razliite porno lmove i njihov razvoj kroz dvadeseti vek ona ovu temu zavrava time da nam pornograja sama po sebi ne govori nita, ukoliko ne prihvatimo argument Angele Karter da postoji intimna veza izmeu seksualnih i drutvenih odnosa. Ako se slaemo s autorkom u tome da zaista postoji veza izmeu drutvenih i seksualnih odnosa (pa i onih u porno lmovima) i ako uzmemo u obzir da teimo drugaijem drutvu i istinskoj jednakosti, zar onda u takvim okolnostima ne bi postojali preduslovi da pornograja bude stvar uivanja, a ne odraz i praksa eksploatacije i seksizma koji nas okruuje? Ipak, u dananjem kontekstu, gde seksizam cveta i esto se ignorie ili ak reprodukuje i od strane samih ena, govoriti o pornograji kao o neemu oslobaajuem i progresivnom, i pritom tvrditi da je svaka kritika moralistika, je u najmanju ruku problematino, na ta i sama Nina Pauer ukazuje. Nema sumnje da autorka smatra da je za feminizam neophodno da odbaci neka od trenutnih shvatanja. Kako kae, da otrese svoj trenutni imperijalistiki i konzumeristiki sjaj kako bi mogao da ima ozbiljnu ulogu u radikalnoj promeni drutva. Meutim, Pauer nam ne nudi konkretan predlog kako da kritiku poziciju pretvorimo u situaciju kroz koju moemo da napravimo promene. I pored tog nedostatka, Nina Pauer je u svega sedamdesetak strana uspela ne samo da postavi pitanja pozicije ene u dananjem drutvu obuhvatajui pritom i poloaj ena, kako na poslu tako i unutar porodice, i to kako reklame nastoje da nas prikau ve je traei ispod povrine uspela da nam ponudi neke jasno razvijene zakljuke. Ova knjiga nam, na vrlo interesantan i ivopisan nain prua sveu perspektivu i, ako ve ne ideju kuda dalje, barem izuzetno korisne argumente za diskusiju koja bi nas odvela u tom pravcu.

Recenzija

Nina Pauer_ Jednodimenzionalna ena

PIEJovana Risti

NJIGA NINE Pauer, Jednodimenzionalna ena bavi se kritikom savremenog feminizma, analizirajui razliita tumaenja same rei feminizam od strane onih koji ga sutinski ne zastupaju i kako su na njega uticale promene u radnim i ivotnim uslovima u skorijoj istoriji. U narednim redovima pokuau da vam prenesem odreene autorkine stavove i otvorim neka od pitanja oko kojih danas postoje oprena miljenja, ali se jo nije dolo do nekog odgovora, dok se na ovim prostorima o tome skoro i ne pria. Da li smo zaista jednake? Uprkos raznim tvrdnjama i dalje smo suoene s nejednakou koju sistem svakodnevno reprodukuje. ene imaju nie plate od mukaraca na istim radnim mestima, tee nalaze stalno zaposlenje, a i dalje ine vrlo mali procenat onih na politikim pozicijama. Ipak, Nina Pauer nas suoava s vrlo bitnom injenicom: nije dovoljno da ene budu na pozicijama moi, sve zavisi od toga koje su to ene i ta e uiniti kada na te pozicije dou. Autorka ovde citira Lindzi Derman: Ovo je vreme ena simbola. Paradoksalno, trijumf feministike retorike odigrava se upravo u doba pogoranja ivotnih uslova ena, a ova retorika se koristi kako bi se opravdale razliite politike koje e nauditi enama. Pauer zatim ovo potvruje injenicom da, kako pie, postavljanje ena i etnikih manjina na pozicije moi nee nuno poboljati uslove ivota ni enama ni manjinama, jedino e tim konkretnim pojedincima omoguiti da preu u vladajuu klasu. Da je i do sada bilo tako ona potkrepljuje primerima poput Margaret Taer i Kondolize Rajs. ta znai biti feministkinja danas? Jedna od promena u geopolitikom diskursu koje su najdublje i unose najvei nemir jeste prihvatanje jezika feminizma od strane onih koji su pre deset ili petnaest godina najglas-

nije govorili protiv onoga za ta se feminizam zalae. Zaista, ko su dananje feministkinje i kakve stavove one zastupaju? Da li je termin, kako nam autorka tvrdi, zaista u poslednjih nekoliko decenija postao toliko nejasan, korien pritom od strane i desnice i levice, da moramo mnogo vie paziti i biti jasnije pri samoj njegovoj upotrebi? Nina nudi primere od Sare Pejlin do Desike Valenti. I dok su stavovi Sare Pejlin (protivi se abortusu ak i u sluaju silovanja!) utoliko jasniji i sutinski antifeministiki, kod Valenti nailazimo na to da, uprkos kritikovanju Sare Pejlin i zalaganju za pravo na abortus, njoj samoj fali analize i politike, a ceo njen feminizam svodi se na traganje za uivanjem u seksu, savrenim cipelama i nonim izlascima. Lien bilo kakvog internacionalnog i politikog kvaliteta, feminizam postaje radikalan koliko i dijamantska maska za telefon. Pauer s punim pravom napada optimistini feminizam koji opravdava kapitalizam i potroaku kulturu. Odakle sve te ideje dolaze? Kako kae, lmovi i televizija svakako imaju svog udela u tome. Potroaka kultura: devojke na lmu I mejnstrim lmovi i TV serije, predstavljaju presek generalno prisutnih stavova u drutvu. Nezavisno od svoje namere, autori/ke e e, esto polusvesno, u svojim delima iznositi odreene opteprihvaene ideje u ovom sluaju o enama, njihovom ponaanju i shvatanjima. Obratno, isti ti lmovi i serije utiu na prihvatanje upravo tih stavova bez bilo kakve sumnje u njihovu ispravnost. Jedan od dominantnih tipova ene koje nam neoliberalna ideologija namee jeste upravo ideal striptizete, takozvane porno dive, koja pokazuje koliko je jaka i emancipovana zbog toga to koristi seksipil i svoju seksualnost da bi sebi obezbedila ekonomski opstanak. Ovde se ignorie injenica da se ona na taj nain podreuje kulturi kojom dominiraju

ZA TA SE MARKS21 ZALAE Parlamentarna govornica se u najboljem NEZAVISNA BORBA

RADNIKE KLASE Radnici i radnice proizvode svo bogatstvo u kapitalizmu. Novo drutvo moe biti izgraeno jedino kolektivnim preuzimanjem kontrole nad tim bogatstvom od strane radnike klase i daljim planiranjem njegove proizvodnje i raspodele. REVOLUCIJA, NE REFORMA Postojei sistem ne moe biti popravljen ili reformisan, kako to tvrdi socijalno odgovorna vlast. Kapitalizam se mora iupati iz korena. PARLAMENTARNI PUT NIJE REENJE Strukture postojeeg parlamenta, vojske, policije i sudstva izrasle su u kapitalizmu i napravljene su da tite vladajuu klasu od radnica i radnika. Drava nije neutralna, ve je orue u rukama vladajue klase i slui ugnjetavanju radnika i radnica. Meutim, drava se ne moe ukinuti prostim dekretom ona e odumreti zajedno sa iezavanjem klasnih razlika. Zbog toga je radnikoj klasi u prelaznom periodu potrebna potpuno drugaija vrsta drave radnika drava, bazirana na radnikim savetima i radnikoj miliciji. sluaju moe koristiti u svrhu propagande protiv trenutnog sistema i promocije mera koje slabe poziciju vladajue klase, a ojaavaju poziciju radnitva i potlaenih. Jedino masovna akcija samih radnica i radnika moe unititi kapitalizam. INTERNACIONALIZAM Borba za socijalizam je deo globalne brobe. Mi se zalaemo za solidarnost sa radnicima i radnicama u drugim zemljama. Protivimo se svemu to okree radnice i radnike iz jedne, protiv radnica i radnika iz druge zemlje. Protivimo se rasizmu i imperijalizmu. Podravamo pravo svih potlaenih grupa da organizuju sopstveni otpor. Podravamo sve istinske narodnooslobodilake pokrete. Iskustvo Rusije pokazuje da socijalistika revolucija ne moe preiveti u jednoj zemlji. U Rusiji je rezultat toga bio dravni kapitalizam, a ne socijalizam. Staljinistike partije su kasnije u Istonoj Evropi, Jugoslaviji i Kini uspostavile sline reime. Mi podravamo borbu protiv trinog i

dravnog kapitalizma koju vode, ili su vodili, radnici i radnice u tim zemljama. Zalaemo se za stvarnu drutvenu, ekonomsku i politiku jednakost ena. Traimo prestanak svih oblika diskriminacije prema lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim osobama. REVOLUCIONARNA ORGANIZACIJA I LEVA PARTIJA Da bi se socijalizam ostvario, najborbeniji radniki aktivisti i aktivistkinje moraju biti okupljeni u revolucionarnoj socijalistikoj organizaciji. Ona mora biti deo ire politike partije levice, koja ujedinjuje radniki pokret sa feministikim, ekolokim, LGBT i pokretima drugih potlaenih manjina. Mi se zalaemo za formiranje takve partije Uestvovanjem u socijalnim pokretima moramo kroz praksu pokazati da se reformistike ideje kose sa interesima radnike klase (i njenih buduih pripadnica i pripadnika iz redova studentske i srednjokolske populacije) i svih potlaenih. PRIDRUI NAM SE! IMEJL: redakcija@marks21.info TELEFON: 060/300-1917 VEB SAJT: www.marks21.info

mukarci, uestvujui u reprodukciji ideja koje ene svode na telesne otvore a mukarce na faluse. Na taj nain predstavlja nam se idealizovana slika uvek prezgodne, mrave, doterane devojke koja svake noi ima nezaboravne izlaske s drugaricama, uz usputno askanje na temu da li je on onaj pravi. Kako autorka kae, uprkos savremenom idealu slobodne, samosvesne ene koja sama zarauje i sama troi sopstveni novac, koja eli dobar provod i sama uzima od mukaraca ono to joj je potrebno, kada i kako joj je potrebno, uputajui se u veze na jedno vee i bootycall varijante taj ideal onog pravog i dalje opstaje kao dominantan

38

APRIL 2013.

APRIL 2013.

39

Recenzija

Recenzija

Klip_ Zaista odraz nae stvarnosti?

ura Kneevi_ Feminizam i kako ga stei

Fraktura, 2012.
Zbog nemogunosti feminizma da bude aktuelan ura Kneevi pokuava da pree meugeneracijski jaz, te jaz imeu teorije i prakse. Pie, Naa Bobii
Zvati se feministkinjom U razliitim periodima od ezdesetih godina naovamo, najee mlade, emancipovane ene odbijale su da se eksplicitno nazovu feministkinjama, iako su bile posveene borbi za enska prava. Nekad su tim inom nepriznavanja feminizma eljele da se zatite od kritika da su im stavovi radikalni. Od tada feminizam se na Zapadu razvijao u nekoliko pravaca od liberalnog, lezbejskog i crnakog do radikalnog, da bi vrhunac doivio osamdesetih godina. No, to je vrhunac samo onog to bi se u strunoj literaturi nazvalo drugim talasom. Nakon tog perioda, poetkom devedesetih poinju da piu kvir teoretiarke i teoretiari poput Dudit Batler, te se proglaava smrt feminizma. Trebalo bi se ipak sjetiti da je smrt feminizma proglaena i poslije Drugog svjetskog rata, kada su ene u veini drava dobile pravo glasa. Ali feminizam se uvijek vraa jer je u savremenom drutvu borba za rodnu ravnopravnost tek poela, iako traje ve vie od sto godina. Ovako se feminizam razvijao na Zapadu, ali je na naim prostorima zbog socijalistikog sistema praksa ipak bila drugaija. Dok su se u SAD tek osnivali pokreti feministkinja, koje su traile neka od osnovnih prava, u SFRJ su drugarice imale prava i na jednaku platu kao svoje muke kolege i na zdravstvenu zatitu (legalizovan je abortus), kao i na plaeno porodiljsko odsustvo. Ipak, zvanini prodor feminizma i u na region desio se u drugoj polovini sedamdesetih godina prolog vijeka. Nakon raspada Jugoslavije, dolaskom kapitalizma, ene su izgubile neka od osvojenih prava. Koliko god bio rodno nekorektan odnos naih tranzicionih drutava prema enama jo uvijek imamo neke benete naslijeene iz socijalizma. Godine 2012. kada izlazi knjiga ure Kneevi Feminizam i kako ga stei, feminizam je i kod nas i na Zapadu u jednom od mirnijih perioda. Subverzivni potencijal nekada angaovanog feminizma sada je umanjen jer je dolo do odvajanja akademskih feministkinja od angaovanih. Teorija je tako umnogome odvojena od prakse. Zbog tog odvajanja feministkinje se percipiraju kao neke ene koje tamo na univerzitetima govore o svojim pravima. To su ene iz vie srednje klase iji je prije svega lini kontakt sa drugim enama i njihovim potrebama umanjen, nekada ak ni ne postoji. Zato je sad djevojkama teko da kau da su feministkinje. One ne ele da ih posmatraju kao pripadnice odavno prevaziene, statine grupe teoretiarki, izolovanih od realnosti, dok su drugi npr. kvir aktivisti mnogo dinaminiji i popularniji. Primjeujui nemogunost feminizma da bude aktuelan, ura Kneevi pokuava da pree meugeneracijski jaz, te jaz imeu teorije i prakse. Ona zato pie eseje u kojima analizira konkretne sluajeve zlostavljanja ena i povrede rodne ravnopravnosti, ali se ujedno i poziva na tradiciju Osmog marta da bi povratila kontinuitet feminizama. Kritikuje socijalistiki nain proslavljanja Dana ena, ali i dananje zaboravljanje znaaja ovog datuma. Feministika knjiga Veina feministikih tekstova je rijetko itana izvan uskog kruga feministkinja, stoga su i izgubili svoju nekadanju subverzivnu funkciju. Za razliku od veine tih tekstova, eseji ure Kneevi sabrani u njenoj novoj knjizi provokativni su i direktni jer autorka inteligentno analizira fenomene i dogaaje vezane za diskriminaciju ena na razliitim poljima. No, osim inteligentne analize, vaan je i njen stil duhovit, jasan i koncizan. Da bi potkrijepila argumentaciju autorka iznosi bitne statistike podatke, izvjetaje iz novina, i sl. ak i kada analizira porodino nasilje sa pravnog aspekta, ni ti tekstovi ma koliko bili struni nijesu neitljivi ili teko razumljivi bilo kojoj prosjenoj itateljki. Ta razumljivost postignuta je time to autorka ne koristi strune termine niti baroknu pretencioznost, ona ne mora da skriva svoje nedovoljno argumentovane stavove ili neznanje jer je svaka od njenih analiza promiljena i argumentovana. Osim te analitike korektnosti, spisateljica koristi ironiju i sarkazam kojima svoje analize ini primamljivijim, ali ujedno izotrava njihov satirini ton. Kada nam baci direktno u lice podatke o zlostavljanju i nezatienosti ena, kada nam ekspilicitno objasni visok stepen rodne diskriminacije (od oneomoguavanja intelektualnog razvijanja do zike, ivotne ugroenosti ena), ni jedna i ni jedan od nas vie nee moi da ivi u iluziji da je nae drutvo rodno osjetljivo i da je dovoljno razvijena briga o potrebama ene. Povratak tradiciji Osmog marta Osim to analizira probleme vezane za poloaj ene u savremenom drutvu, ura Kneevi daje analizu feminizma. Ona ukazuje na problem feminizma koji se povukao na univerzitetske katedre i izgubio na svojoj aktuelnosti meu mlaim generacijama. ak i djevojke koje se bore za prava ena i koje su rodno osvijeene odbijaju da svoj identitet deniu kao feministiki. Autorka ovih eseja zato pokuava da uspostavi vezu sa irim krugom aktivistkinja i vraanjem na tradiciju Osmog marta ponovo osnai feminizam. Ta dva procesa analiziranje trenutnog stanja i osnaivanje feministike tradicije upotpunjuju se kako na nivou knjige, tako i na nivou pojedinanih eseja. Eseji su kratki i saeti, zato se ponekada isti dogaaji pominju nekoliko puta, ali se ne stie utisak recikliranja ija je osnovna funkcija da popuni prazan prostor u argumentaciji, ve je osnovni cilj ponavljanja

PIEVladimir Unkovski-Korica

OVOM specijalu o enskoj borbi za osloboenje i ravnopravnost bilo bi potpuno promaeno ne osvrnuti se na Klip, debitantkinje Maje Milo lm koji je u svakom smislu obeleio srbijansku kinematograju 2012. godine. U centar panje stavljena je junakinja srednjokolka, koja odrasta u tranzicionom paklu anonimnog i oronulog predgraa, u nefunkcionalnoj i traginoj porodici. To bi samo po sebi trebalo da bude preporuka. Meutim, lm ne uspeva da oivi svoje junake, kamoli da zagrebe ispod povrine koju oslikava. On je jo jedan primer fenomenolokog pristupa veine domaih umetnika i komentatora: predstavlja stvarnost kakvom je vidi i nita vie od toga. Rediteljka eli da nam pokae jedan tipian odnos, koji prerasta iz grubog, seksualnog susreta u strasnu, ljubavnu vezu izmeu dvoje mladih ljudi. Ona, pritom, ne pokuava da osudi naizgled perverzne izbore i samodestruktivne obiaje mladih. Pornograzacija seksa, na primer, nije ni u funkciji potcenjivanja omladine, niti erotizacije lma zarad komercijalnog uspeha. Naprotiv, lm se trudi da pokae kako ovo dvoje mladih, uprkos svim tekoama odrastanja u Srbiji danas, prevazilaze okove koji su im nametnuti neljudskim uslovima ivota i bolno izraaju topla, iskrena, pa ak uzbudljiva ljudska oseanja, uprkos sveobuhvatnom nasilju koje karakterie svaki njihov susret. Tako deko ostaje nem dok ona pokuava da razgovara s njim, kako tokom njenog pokuaja seksualnog uzbuivanja, tako i pred njenim suzama to joj otac umire od bolesti. Oba puta scena se zavrava tuno, pa ak neprijatno: ispraznim analnim seksom, odnosno ponudom droge. Kraj lma je trebalo da na neki nain okrene stvar naglavake. Do tada je tok bio jasan: svaki pokuaj nenosti vodio je napetosti i pucanju. Na kraju je napokon dolo do odreene inverzije: do ekplozije nasilja, kada deko prebije devojku, ali i do pomirenja i prvog pravog, zakljunog poljupca. Nesporno je da je rediteljka imala nepretenciozne i humane tenje pri pravljenju ovog lma, to njen pokuaj odvaja od liberalskih bljuvotina poput ianja. Taj lm odraava elitistiki pogled na svet

koji deli drutvo na manjinu prosveenih, zapadnjakih NVO aktivista i manipulisanu, huligansku masu, predvoenu provincijalnim, nacionalnistikim intelektualcima i korumpiranom dravom. Takav neprenjen pokuaj da se na umetnikom polju kritiki liberalizam Latinke Perovi suproststavi primordijalnom konzvervatizmu Dobrice osia prosto je farsian on pokazuje na ta je spao neuspeli srbijanski liberalizam. (ak i danov bi se postideo!) Uostalom, to smo videli i na prologodinjim izborima, kada je LDP propao u svom utvrenju, Beogradu, neuspevi da pree cenzus. Meutim, plitko velianje i idealizacija nae svakodnevnice nisu kvalitativan napredak u poreenju s praznom liberaltinom. Uporedimo Klip Maje Milo s maestralnim Akateneom Pjera Paola Pazolinija, komunistikog reditelja na koga se Maja Milo poziva kao na jednog od svojih heroja. Pazolini takoe prikazuje bedu i (seksualno) nasilje posleratne Italije, kao i vitalnost obinog oveka, poput junaka Akatonea, koji je vidno kontradiktorna linost, spremna na junatvo i kriminal zbog ljubavi. Pazolinijev glavni junak nije crno-bela linost, kao to to nije ni glavna junakinja Maje Milo. Meutim, Pazolini nam jasno govori da spas ne lei u svakodnevici. On nas pribliava junaku, tera nas da se saoseamo s njim, iako nas istovremeno navodi i da ga osuujemo zbog zla koje ini enama u svom ivotu, prvenstveno kada ih podvodi i njihovu sudbinu zanemaruje zarad line slobode od odgovornosti koju mu patrijarhalno drutvo namee kao mukarcu. Saoseamo se s junakom, dakle, zato to oseamo drutvenu nepravdu nad njim, ali vidimo da je njegov izbor bekstva i kriminala put u propast to njegova smrt pri beanju od policije na kraju lma samo potvruje. On je tragini anti-heroj prie. U Klipu imamo plii nivo saoseanja s junakinjom i jo pliu osudu sistema u kom ona ivi. Mi oseamo njenu dosadu u drutvu koje joj ne prua ni sadanjost ni budunost, a vidimo i osudu patetinih neuspeha generacije naih roditelja, kao i ljudsku tugu tamo gde smo s njom suoeni. Pa ipak, iza toga ne stoji nikakva analiza, ve samo konstatacija onoga to veina mladih osea, ali ne razume. Film

nam nita ne objanjava, niti pokuava da nam objasni. On konstatuje: ljubav je spas, ljubav trijumfuje ak i u pornograziranom i patrijarhalnom drutvu, gde deko pre nego to e vas poljubiti prvo mora da vas privoli na analni seks i opali vam amar. Takav optimizam nije lek. On nam nudi ljubav u drutvu bez srca, duu u bezdunim okolnostima. On je opijum za mase. U bekstvu od liberalskog elitizma, Klip bei od svake analize, pa utehu nudi u sadanjosti. Moemo ipak da budemo ljudi, da se volimo. Nije potrebno puno koraka da bi se prelo s takvog pogleda na svet na simpatije prema nekom pokretu poput Dveri, iji je simbol na izborima bilo upravo srce, a poruka odbrana porodice. Naravno, Milo nikako nije klerikalna konzervativka, ali ne nudi jasno drugaiji put omladini. Kuda to moe da odvede vidi se na primeru nekih nazovi leviara, koji izjavljuju da ako ena provocira, treba da dobije po njuci. To je put u provaliju. Naravno, kada je narod ve dvadeset ili trideset godina suoen sa svakodnevnim izazovom preivljavanja, kada je unitena privreda, nema posla i razoreni su javni servisi koje je drutvo prualo, za oekivati je da e se spas traiti u onome to nam je najblie: porodici, ljubavi, mati. Porodica, meutim, kao to Milo pokazuje, esto nije osloboenje, ve naprotiv zatvor. Ali, da li bekstvo iz nefunkcionalne porodice u virilnu vezu predstavlja odrivu opciju na dui rok? Mnogi se naue da u ivotu nije tako, pa e moda iz poslednje nude da se okrenu nekom pokretu poput Dveri, jer on trai funkcionalniju porodicu i snanu dravnu podrku domainskoj privredi. To je reakcionarna utopija koju Klip instinktivno odbacuje. U nedostatku snage koja moe da promeni drutvo, doi e do velianja malog kriminalca ili sitnog gazde, koji zna da uvede red u kuu. Posle amara sledi poljubac, posle poljupca tamnica. Moda i nije tako udno to se Maji Milo u anru superheroja dopada Betmen, mao bogata koji uva grad od rulje, kako je priznala u intervjuu za Popboks. Jedan pazolinijevski lm predvoen junakinjom zavrio bi se drugaije od Klipa. Takav lm i takva junakinja potrebni su nam danas, vie nego ikad.

podcrtaj glavne gla ne ideje, ideje te da se s i eseji da se podcrtaju svi poveu. Ujedno, ta ponavljanja slue da se detaljinje razviju neke analize koje su u drugim esejima samo uzgred pomenute, ili se prati kako su se pojedini sluajevi tokom godina razreavali. Spajanje akademskog i aktivistikog Ovo je knjiga u kojoj autorka zanimljivo i britko pie o sadanosti, o poloaju ena i nunosti za feministiki nastavak borbe jer feminizam e biti aktuelan do kada god bude rodne diskriminacije. ura Kneevi je napisala jednu od rijetko dobrih knjiga eseja u kojoj je uspjela da rehabilituje tradiciju enskih pokreta i da ukae na nunost nastavljanja te tradicije, kako na nivou teorije, tako i na nivou aktivizma. Kada opet budete otili u knjiaru, namignue vam bijesna domaica sa utozelene retro pozadine u stilu pedesetih. Uzmite i proitajte bilo koji esej iz knjige ure Kneevi, vjerujem da ete tada i vi (ponovo) postati dio feministike borbe. A kada uklonite omot knjige, otkriete ispod njega crveno-crne korice. Ispod domaice, krije se buntovna ljeviarka. ***
Naa Bobii (1988) diplomirala je i masterirala na Katedri za optu knjievnost i teoriju knjievnosti na Filolokom fakultetu u Beogradu. Studentkinja je doktorskih studija knjievnosti na istom fakultetu. Objavljivala je knjievnu kritiku u okviru projekata Criticize this! i Alternativna knjievna tumaenja

Pokrenimo leviarski feministiki front:

Vreme je da pokaemo svoju

snagu!
PIESvetlana Guti

ETAM GRADOM i pitam se da li su se ikada desile tamo neke feministike borbe za emancipaciju i prava ena o kojima sam itala ili smo to samo ishalucinirali. Na svakom oku plakati i grati protiv abortusa (i mnogih drugih stvari kad smo ve kod toga poruke mrnje usmerene ka Romima, Albancima, Hrvatima, gejevima, leviarima itd), mizogine reklame za patetu i pivo koje enu predstavljaju ili kao ukras/trofej ili prosto kao suvinu smaraicu. Bilborde krase gola objektikovana enska tela bilo to neko bujno ensko poprsje na reklami za ledeni aj, bile to enske guze bez celulita koje nam se smee sa ogromnih bilborda i poruuju da ako ne izgledamo IDEALNO po ovoj vruini bolje da nas nije o kupaem ni da ne razmiljamo osim ukoliko bre bolje ne potroimo hrpu novca na preskupe kozmetike tretmane. Da ne priam o seksualizaciji svih moguih sadraja koji nas bombarduju iz javnog prostora. Izgleda kao da je itav svet ureen prema potrebama deaka u pubertetu i na taj nain tretira ene, a one su oigledno navikle, jer su u milionima svakodnevno izloene takvom tretmanu, a reakcije nema. I ne samo da su navikle, ene (posebno mlade devojke) reprodukuju seksizam, tretiraju druge ene kao to mukarci tretiraju njih, smatraju da je vrednost ene u izgledu i poslunosti, da je njen zadatak da bude pronaena od strane svog mukarca i da ga onda zadovolji. Potrebno je da pod hitno neto uradimo u vezi sa ovim jer poloaj ena ne samo to je zabrinjavajui, ve se i svakim danom sve vie pogorava. ene u krizi i povratak u kuhinju U situaciji krize, gde levica skoro da ne postoji, a desnica jaa, drastino se ugroavaju prava za koja su se ene do sada izborile (naravno, ovo se ne odnosi samo na prava ena, ve i na sva ostala, poput prava na protest). Razne protofaistike organizacije uz svesrdnu podrku Srpske pravoslavne crkve smatraju da je abortus ubistvo i zahtevaju ukidanje prava enama na to da same odluuju ta e raditi sa svojim telom. Ove godine je na izbore prvi put izaao pokret Dveri sa svojim vienjem ene kao majke i domaice, iji bi jedini i najvii cilj trebalo da bude da osigura opstanak srpske nacije raanjem troje ili vie dece. Zbog krize i prevelikih dugovanja nae drave, uskoro emo se susresti sa drastinim merama tednje, a usled see javnog budeta koju one podrazumevaju najpre e biti otputane

ene, kao to se ve desilo u Grkoj. Poziv da se ene vrate u kuhinje s radnih mesta, stoga, nije nita vie nego legitimacija tih poteza i u celosti je u interesu krupnog kapitala, a nikako graana i posebno ne graanki Srbije. Normalizacija mizoginog diskursa dovela je do toga da nije ni malo udno meu pripadnicima mlaih generacija uti viceve poput: Ako drvo padne na enu, ta drvo radi u kuhinji? itava situacija neodoljivo podsea na pedesete godine u SAD-u, na kampanje i plakate koje prikazuju srene i prelepe domaice u kuhinji, podstiui ih da napuste radna mesta kako bi ih preuzeli mukarci koji su se vratili iz rata. To je ideal i uloga ene kojoj ponovo poinje da se tei. ensko pitanje i levica Levica kod nas je poprilino konfuzna to se tie enskog pitanja. Ne postoji jasno formulisana linija, to se moe videti kroz diskusije. Na primer, pojedinci s levice smatraju da je opravdano udariti enu ukoliko ona provocira i da se na taj nain prema toj eni ophodi kao prema ravnopravnoj. Nepostojanje jasne leve formulacije ideje kojoj treba stremiti kako bi ene bile ravnopravne sa mukarcima dovodi do sutinski antienskog stava da je odmeravanje zike snage (koja je skoro uvek na strani mukarca) najiskreniji pokazatelj jednakosti polova. To nije tretman koji nam je potreban, ni na koji nain nam ne ide u korist niti utie na ravnopravnost koju zahtevamo. Takoe, s vremena na vreme susreemo se sa seksistikim antifa parolama poput pike faistike ili jezivim maistikim uvredama na raun devojaka iz pokreta kao to se do deavalo na studentskim plenumima jesenas. Problematino je i tumaenje zaostavtine treeg talasa feminizma i seksualnog osloboenja, po kojem mlade ene misle da ako se oblae izazovno, istiu svoje enske atribute, gledaju pornie, otvoreno priaju o seksu i tome slino to znai da su emancipovane, dok sa druge strane ne primeuju da takvi postupci nikako nisu u skladu sa glavnim idejama feminizma. Kao to je ve napomenuto, problem je to levica nema artikulisan stav po ovom pitanju tim pre to postoji veliki broj aktivistkinja na levici to se najbolje videlo tokom studentskih protesta. Za vreme blokade Filolokog fakulteta, veliku veinu studenata koji su u njoj uestvovali inile su studentkinje. One, odnosno mi smo radile najrazliitije poslove, delale smo politiki i bitno uticale na donoenje odluka direktno

demokratskim putem, ali kada je rektor Univerziteta u javnosti izneo seksistike generalizacije kojima nas je sveo na ene koje ne umeju da misle svojom glavom, pa su nas izmanipulisali i iskoristili mukarci (pravi revolucionari) sa Filozofskog, mi nismo organizovano reagovale. Zato smatram da je neophodno da se ozbiljnije i jae organizujemo, da oformimo feministiki front, da se pre svega edukujemo o enskom pitanju i da delamo. Potrebno je da govorimo u svoje ime i da se pobunimo protiv nejednakog tretmana, predrasuda i svedenih tradicionalnih uloga koje nam se nameu, ne samo od strane drave i drutva ve i od strane kolega sa levice. Neophodno je da deniemo svoje stavove po tom pitanju, autentinu ensku politiku koja bi okupila sve feministkinje i aktivistkinje koje su svesne problema i oseaju potrebu za radom na njihovom reavanju; da se razraunamo s kapitalizmom i utiemo na itavu levicu i svaki pokret u kome budemo uestvovale da usvoji nae enske zahteve.

O fenomenu diplomiranih domaica

ene danas, u Srbiji kao i u svetu, u praksi nemaju ista prava kao mukarci i svakodnevno bivaju diskriminisane. Statistiki podaci iz 2011. godine pokazuju da ene u Srbiji, uprkos tome to su vie obrazovane od mukaraca, tee dolaze do radnih mesta i na njima imaju manja primanja. Poslodavci i dalje izbegavaju da zapoljavaju mlade ene, zbog opasnosti da zatrudne, dok se kroz desniarski diskurs u javnosti konstantno plasira pria o beloj kugi i apeluje na ene da raaju. Pored toga to su manje plaene, ene u toku dana u proseku rade i do dva sata vie na neplaenim poslovima. ene su daleko manje zastupljene na uticajnim poloajima, u parlamentu i na bolje plaenim mestima. Veina trajno nezaposlenih su ene i one ine ak 80% onih koji posao naputaju iz porodinih razloga! Kako smo od zemlje (SFRJ) koja je i dan danas jedina drava u istoriji u kojoj su od poetka do kraja njenog postojanja ene imale jednaka primanja kao i mukarci na istim radnim mestima uspeli da se srozamo dovde!? Kako smo od tradicije enske emancipatorske borbe AF-ovki doli do raznih srbskih narodnih pokreta i akcija koji ele da enu zauvek zatvore u tamnicu kuhinje i majinskih privilegija neplaenog kunog rada? Situacija je takva da su ak i gospoe politiarke (ministarke i parlamentarke) odluile da skrenu panju na ove probleme i objavile su da e formirati kokus kao nekakav enski kruok unutar naeg politikog vrha. Kao to na predsednik Nikoli eli da bude prvo predsednik svih graana pa onda partijski ovek, tako su i one izjavile da e na prvom mestu biti ene, pa onda na partijskoj dunosti. Ali svi znamo koliko ozbiljno treba da shvatimo njihove izjave i trabunjanja!