Opet je no, toliko tamna da gotovo da moe da parira svojoj venoj pratilji. Meni...

Obino lagano lebdim kroz nju i ne napreui svoje maje oi, toliko je dobro znam... Da ne duim.. Ovo ne treba da bude jedan od onih dramskih scenarija kroz koje se tajne unjaju kao lopovi kroz bruene dijamante.. Zato u vam objasniti, prvo, ko sam.. Fasciniram sluajne prolaznike, to je moja svrha.. Budim fantazije. Ja sam san iza zavese, vekovni nemir voajera, muza majstora.. antikih i fantastinih. Tako sam mnogo svima oko sebe a sebi tako malo noena kolutovima dima koje je moj brat po apatu - mesec, ukrao naivnoj zvezdi repatici.. Oseam koliko me ele. Znam da me nose kuama, domovima, kasarnama, kartonskim kutijama... Vie ni ne primeujem to. Uvek sam sama.. I jo sam neto ali tajno, potpuno tajno.. da znaju tamo gore, pocepali bi me. Nee, ne bojim se ja smrti, ivot je taj koji mene paralie... A oko mene... Sve su mlene svee opasane uzdrhtalim maramama isprane crvene boje.. Da, krv i mleko.. Biseri i svilena posteljina.. Samo tu i tamo poneka vatrena fleka.. Jedino sam vam ja potpuno crna.. Na sebi nemam nita. Skoro nita.. za tlo me veu dva puta po etrnaest centimetara potpetica samo na iglama umem da hodam. To je moj peat i moja navika.. zaostala iz prolog ivota.. Ja sam .. vitka kontura, crna i tanja od sanjivog papira za pisma. Senka na svetlu i vetru..

enski gleanj, tanak lani, duguljasti urez du ogoljenog lista, savijeno koleno, topla butina i par lomljivih kostiju obloenih alom boje mesa, oslanjali su se o kripavu drvenu dasku koja je tada udom utala... Grafitna no, nenadmana drama queen, kapriciozno je okretala glavu ka istoku spremna da naglo zbaci sa sebe poslednji od sedam tamnih velova i prkosno izazove, pa zavede, jo jedan novi dan...

30. januar 2013. Ema

Buenje
Prokleta glavobolja! Polunoni rat sa aravima i hronini neodostatak sna navlae me na brufene kao na bombone. Trudim se da ne mislim ta to radi mom organizmu i jedino ega sam svesna je da nema anse da trpim bol bilo koje vrste. Nikada vie.. Ninin deiji entuzijazam ima preestu potrebu da se usled nekog neverovatnog,velianstvenog, arobnog dogaaja hvata za slualicu i okree taj 0638331..., napamet nauen broj za hitne sluajeve, osuujui moj teko isprosjaen san na ubistvo bez predumiljaja.. Ne, ne varate se. Umem da budem jako nezgodna u ovakvom stanju. Ali nekako, Ninu sam navikla na takvu slobodu, nju jedinu... Ako bi bilo ko drugi pokuao neto slino, suoavao bi se s mojim smirenim, ledenim besom. I niko ne moe da shvati ta je to u tom leptirastom stvorenju u telu ene to je ini takvim izuzetkom. Naravno da ne moe, niko osim nje. Jedna je od retkih koja me je poznavala i pre, u ono doba koje vuem po seanjima spakovano u zakljuan album naslovljen reima: ivot pre ivota I samo ja, jedino sam ivo bie u potpunosti svesno injenice da je Nina u mojim oima, pogotovo u tim nevinim trenucima, nekadanja ja. Bolja ja... Zato radim sve to mogu da nikako ne oskrnavim tu istou u panici da bi ta nestala biva Ema mogla doi do svog kraja i postati i.. zaboravljena.. Moj najvei strah je, onaj paraliui, da u se jednog dana probuditi i neu moi da se setim sebe... Uh... moje crne misli... Podseam se da je to samo bezobrazna izlizana senka jedne izmuene noi. Izvaim se iz kreveta i urim ka kuhinji da smukam proverenu formulu za razbijanje tog prokletstva: soc sa dodatkom kafe i 600mg Ibuprofena. Za mene, to je jedini aroban dogaaj u ovakvim jutrima. Posle toga ima da budem kao nova, bez tupe namrgoenosti koja nikada ne odustaje od pokuaja da ugravira bore na mom licu. Ve poinjem da se smekam... takva bezobrazna misija loeg raspoloenja od starta je nemogua, sa stalnim pokuajima da izazove rat u kome joj jo due vreme neu dozvoliti da pobedi. Podseam sebe da je to samo bezobrazna izlizana senka jedne izmuene noi Kako to radim? Umetnou, onom koja je izrodila sve ostale... Na trenutak pomalo zavidim Nini.. Mora da je lepo kada ti je pola ivota magija.. Nepopravljiva je. I veiti optimista.. razlog vie to je volim.. U tom trenutku shvatam da sam potpuno izgubila kontrolu. Uh.. Moje strasti su moja najslabija taka a Boris je to jako dobro znao. Jesam, ljuta sam... Iskoristio je moju elju kako bi me izmanipulisao i izvukao odgovor koji je eleo.. ta je to danas sa mnom? Umesto da vritim od sree sa njom, misli mi neprestano bee. Prokleti nemiri... Odakle li se vie mnoe? Bogu hvala, ona u svom zanosu to ne primeuje...

Ema

30. januar 2013. Ema

Buenje
Prokleta glavobolja! Polunoni rat sa aravima i hronini neodostatak sna navlae me na brufene kao na bombone. Trudim se da ne mislim ta to radi mom organizmu i jedino ega sam svesna je da nema anse da trpim bol bilo koje vrste. Nikada vie.. Ninin deiji entuzijazam ima preestu potrebu da se usled nekog neverovatnog,velianstvenog, arobnog dogaaja hvata za slualicu i okree taj 0638331..., napamet nauen broj za hitne sluajeve, osuujui moj teko isprosjaen san na ubistvo bez predumiljaja.. Ne, ne varate se. Umem da budem jako nezgodna u ovakvom stanju. Inace, nije da nema leka, cak i za takve noi... samo, ove prole, moj lini Prozak visine nepunih dva metra, pre dva dana je stigao samo da me usput poljubi pre nego to je brzinom munje izleteo iz stana. Kad posao zove, Boris se odaziva.. Iako znam koliko je slab na mene, njegova ambicija je njegov lini porok koji ima mo da mu mahnito iri zenice i krv u venama, svakog dana ga omamljujui sve vie. Aha.. skoro kao ja. I sve dok znam da sam ja ta koja vlada istom krvlju, istim zenicama, cak i bez dodira, ne pravim problem oko toga.. Ne volim ropstva ni u najblaem obliku. Dok god osea da vlada svojom slobodom, sam e eleti da je deli sa mnom.. Ni sama ne ponosim da me gue. Ta pomisao me podsea na iznenaenje koje mi je priredio pre odlaska. Nisam nita rekla Nini iako znam da njoj u istoj situaciji ne bi trebalo vie od par sekundi da me pozove... Ta Nina... Dosta. Misli poinju da mi bujaju sa svakom pulsirajuom opomenom u slepoonicama. Predugo ekam svoj kofeinski fiks. Izvaim se iz kreveta, nabacujem na sebe beli svileni kimono i urim ka kuhinji da smukam proverenu formulu za razbijanje prokletstva vampirske noi: pola olje soca sa dodatkom kafe i 600mg Ibuprofena. Za mene, to je jedini aroban dogaaj u ovakvim jutrima. Posle toga ima da budem kao nova, bez tupe namrgoenosti koja nikada ne odustaje od pokuaja da ugravira bore na mom licu... Rat u kome jo due vreme nameravam da pobeujem... Bolje da pourim. Sudei po nestrpljenju koje je isijavalo iz Nininog tona, nee proi jo mnogo vremena do prvog zvona na vratima. A za taj zvuk svakako jo nisam spremna. Tu nekako i moe da saeka tih sat do dva ali crno zlato... nikako. Nina dobro poznaje sve nijanse mojih duevnih stanja ali toliko brutalan doek ba ne moram da joj priutim..Miris dobre stare srpske domaice podsea me zato, ipak, volim jutra.. Nemojte pogreno da me razumete, nisam ja uvek ovakva. Kad se dobro naspavam, tada.. Ima vremena, upoznaemo se.. Minut, dva.. deset.. i po.. Evo ga. Zvoni kratko i nestrpljivo, mora da je ba dogorelo... Nemogue je ne smeiti se. Nema potrebe da gledam kroz pijunku, vidim je kako nestrpljivo cupka i pokuava da odoli neodoljivom nagonu da zalei nestrpljenje unitavanjem noktiju.. i otrenjem zuba. ao.. Izvini to sam te probudila.. Znam da nekad jako loe spava i nadam se da nisam pogodila ba neku od onih noi...

Izraz njenog lica ba i nije potvrivao to to je govorila a Nina nije bezoseajna.. Opa.. stvarno je neto krupno u pitanju. Ma OK je, preiveu... da ne poveruje kakva uda ini jedna dobra kafa.. Nai ti svoje papue, odoh da ti spremim nesicu.. 3

Kratko me gleda, znam da oekuje moje radoznalo pitanje ali pravim se da to ne primeujem. Slatko je detinjasta a ja ponekad ba uivam u tome.. svakako e mi rei. Znam da neu morati dugo da ekam... Ulazi za mnom u kuhinju govorei: Pusti mene, hajde.. eno ti je kafa na stolu, jedva da si je dotakla... nisi jo sasvim svoja, jasno mi je. Sama u, bei.... OK.. Kod svoje si kue, zna gde je ta.. stvarno mi treba jo samo par minuta, glava me rastura.. Evo.. ekaj sekundu, ima trepavicu.. samo da je sklonim...

Dok joj se ruka pribliavala mom licu, jutarnje svetlo se odbilo o diskretan ukras na njenom prstu.. Oooo, to je dakle... Nisam zaprepaena, ne injenicom da se moja najbolja drugarica udaje za oveka bez koga nije mogla da zamisli ivot.. Ono to mi prolazi kroz glavu to je jedna neobina podudarnost da... pa... i ja se udajem... Te noi pre odlaska, Boris me iznenadio neoekivanom uvertirom u jedan od naih zapaljivih scenarija.. Ne mogu da se oduprem elji da na par minuta ivim to najsveije seanje...

Nae vee je poinjalo kao slukinja slepoj elji koja nas je od prvog dana spajala poput neunitivih okova.. Gledala sam ga u ogledalu kako mi se pribliava iza ramena dok sam kosu oslobaala nale putajui je da se raspe u pramenove nestrpljive da mu se zmijoliko uvijaju oko dlanova .. Njegov lagan hod skupljao mi je u grlu elju koja je isuivala moje usne terajui me da ih zubima tiho vraam u ivot. Soba je bila nema i napeta, s milionima prenapregnutih vazdunih kapilara. Sve je bilo pred pucanjem... No. Tiina. On.. I ja.. Njegov elastian hod naglo se pretvorio u predatorski brz i odjednom su njegove ruke postale sve i jedino ega sam bila svesna. Bilo ih je svuda.. po mojim leima, ramenima, stomaku... Sledeeg trenutka prste je izmeao sa mojim spretno me obeleivi blistavim kamenim igom.. Odlepio je usne od moje une resice promuklo apnuvi: Mogu da zamislim jednu ovakvu avanturu jo duu... Dugu kao ivot, najmanje.. ta kae?

Na te rei, velianstveni ukras na mom prstu postao je i moj jedini odevni predmet. Jako je dobro znao kako da mi u sekundi zamagli um i natera me da elim njegove elje, i u svakoj uivam kao da je nastala u meni samoj... Jedno brzo i isprekidano Da bilo je tako lako izgovoriti...

Ema.. Ema! Mislim stvarno... jasno mi je da se ne osea najbolje, ali jel stvarno sve u redu?

Iznenada postajem svesna Nine ije oi blistaju od uzbuenja uprkos zabrinutosti u njenim zenicama. Smekam se.. Ma Ok je, izvini... Od jue imam gadnu frku na poslu i jo smiljam kako da je reim. Laem. Nema anse da priznam, ak ni njoj, da jedva uspevam da kontroliem sopstvene strasti. Kriom bacam pogled ka polici sa knjigama na kojoj sam ostavila kutijicu s prstenom. Danas je ona zvezda.. ekala je da to bude godinama.. Neu joj to pokvariti. Diem glavu ka njoj i smejem se. Putam sebe da uivam u sjajnom oreolu radosti koji je obavija poput najfinijeg vela. I ve mogu da ga zamislim u beloj boji. 4

Da. Tako izgleda srea u svom ljudskom obliku. A mojoj Nini odjednom smeta vaza na stolu koja ne stoji tano na sredini pa je nameta... Kafu pijucka u minijaturnim gutljajima podiui oljicu na svakih par sekundi... Svaki put njen novi prsten izbija u krupan plan. Grozna sam. Znala sam jo kod trepavice. Odluujem da prekinem njene slatke muke... Evo, konano moja glava ponovo i postaje moja. A ti... Sva blista, skoro kao to malo udo na tvojoj ruci.. Ustaje sa stolice i grli me. Vidi ga..! Divan je, jel da? Savren... Jeste. Skroz je jednostavan, moda obian ali.. Nina... Ne pamtim kada sam poslednji put videla neto lepe.

Zaista to i mislim. Pomiljam na malo Chopardovo remek-delo meu svojim knjigama i nikako ne mogu da se otmem utisku da taj fascinantan dijamant ne moe da zaustavi dah ni upola snano kao savrena tanka opna oko njenog malog prsta... Nema to veze sa kamenom. Samo sa enom. Sa voljenom enom koja voli... Znam i ja to... po sebi. I osetiu, samo da se konano probudim. Pomalo me grize savest dok je sluam.. ba sam je namuila. Nisam mogla da doekam da ti kaem, tek sad mogu da javljam ostalima... Morala si da bude prva. Ti e biti kuma, normalno... Imau najlepu i najbolju kumu na svetu. Nekad malo nadrndanu ali Boe moj... ti si najblia savrenstvu od bilo koga koga znam.. Jaooo.. pa barem ti od svih zna da sam ja tome najdalje. A ne moe da ne fantazira pa to ti je... A ona.. to ne eli, to i ne uje. Nastavlja svoj monolog.. E sad.. Ema, mora da mi pomogne. Zna, nekako od sino sve vreme mislim samo na njega, na nas... kako emo sve planirati zajedno, putovati, druiti se.. kako konano moram da savladam onaj recept za Japanski vetar koji oboava.. nauiu da mesim i kiselo testo, videe, kad-tad... makar se davila u branu. Jo e mi i savete traiti. ekaj samo da se Boris poeli domaeg hleba... Hahaaha... Tek jutros, zamisli kakva sam ja lujka, kad sam se spremala da krenem do tebe, poela sam da mislim o venanju. Treba sve pripremiti a ja.. niti znam ta treba niti odakle da krenem.... A tek ja. Vidi.. to ne znamo, nauiemo. Pitaemo... zna da ti to stalno govorim... pokuavam da oteram sliku zlatne domaice iz bukvara koja me nametljivo opseda sa sve kariranom keceljom, rumenim obrazima i guzom irine rerne pred kojom se saginje da bolje vidi kako buja testo. I ona zajedno s njim... Da, da.. nije sramota ne znati, sramota je praviti se da zna kad nema pojma. Bla, bla... Nije mi sada do lekcija.. Dobro, hajde.. Koliko vremena imamo? Do kada? Pa do venanja ludice... ta ste se dogovorili? Kada ga planirate? Negde na leto, valjda.. ne znam jo tano. Dosta je to vremena, opusti se. Nai emo nekog planera venanja, njaboljeg.. Ma kakvog planera, ta pria? Neu da mi neki stranac bira detalje za najvaniji dan u ivotu. elim svoje uspomene, hou da se seam svake sekunde... I kako to misli da se opustim? Blago tebi, ta bih dala da mogu da budem tako mirna. Treba mi par sekundi da se iskontroliem. Borim se da ne prsnem od smeha... Da, to je Nina... Leerno malo bie zavidi na smirenosti hodajuem nemiru. Konano joj odgovaram: Okej, okej.. ne mora niko nita da planira. Zvau Tamaru.. Sea se da sam ti je spominjala? Nema ta i koga ne zna... ne mora niko nita da ti organizuje, same emo, samo da.. ta ja znam, nisam se nikad 5

udavala a ni ti ako me pamenje dobro slui...Ne bi bilo loe da imamo neku listu, redosled.. ta, kako, gde, kojim redom.. Ili hoe da neto zaboravimo? Neu.. E pa onda, draga moja nevesto... Vidi, presrena sam zbog tebe.. Presrena.. Jeste da ne odgovaram nikome ali bilo bi dobro da se nacrtam u kancelariji najkasnije za sat do dva.. Sedi tu, itaj neto ili guglaj venanja. Idem da se tunem na brzinu pa kreemo zajedno. Kada radi dans? Popodne. OK. Vozim te kui pa nastavljam na posao a veeras izlazimo na veeru i kujemo planove. Videu da zovem Tamaru u nekoj pauzi pa emo imati konkretne teme za razgovor. ta kae? Prilazi mi i grli me.

Volim te Emice. Jako... Volim i ja tebe, zna to....

Uzima moj novi MacBook Air i dok ga ukljuuje, sama se iskljuuje sa planete Zemlje i svake realnosti. Za to je ekspert. Beli laptop skoro da lebdi u njenom krilu dok je uvlai u velianstveni svet svojih mlenih nijansi.... Svila, velovi, tilovi... Tijare, raskone haljine, podvezice i cipele opravdavaju svoju belu istou pravei od nje najteeg ovisnika. Samo najfinije droge za Ninu... Super.. Sigurna da je potpuno zaboravila na mene, kriom prilazim polici s knjigama i uzimam malu teget kutijicu sa zlatnom gravurom za koju bih nekad davno i ivot dala.. Stavljam je u dep i trudim se da jo neko vreme ne mislim na nju.

Ema

Nina Znam da je neto mui. Ema misli da ja ba nita ne vidim ali nije tako. Ako ne vidim, oseam. Ako ne oseam, onda prepoznajem... I znam da kad vozi kao da joj ivot ovisi o tome, ona u stvari nikuda ne uri nego bei. ..od sebe same.. Nadolazee sive slutnje prekida lagano vibriranje torbe o moj desni bok. Telefon... Aleksa. Trenutni udar radosti nagoni me da se iroko osmehnem. ao ljubavi... on definitivno jeste prava osoba za mene, uvek bez greke bira trenutak kada mi je potreban a ovog asa jedino to moe da ugui strepnje je boja njegovog glasa.. Ja sam srena ena i svesna sam toga. Evo me, upravo ulazim u kolicu.. Ne, nisam se smrzla, Ema me je dovezla, bila sam kod nje skoro celo prepodne... Kako to misli? Aha, ba tako, priale smo o nuklearnoj fizici, zna da je to jedino zbog ega se svakog jutra budim.... Hahaha... jako se obradovala. Ne, Boris nije bio tamo, otputovao je.. rekla mi je ali nisam sigurna gde, u Belgiju valjda... U svakom sluaju, veeras idemo na veeru, hoe da priamo o venanju... da odgodim, zato? Aha.. pa dobro, ako tako eli, nazvau je da joj kaem. Nije problem, moe da saeka jedan dan... Danas ostajem kratko tako da emo se videti brzo.. Vai.. Dobro, ljubim te pa me ekaj, brzo u... Ne. Hahaa.. Hajde bei sada.. Hmmm daveu, rekla sam ti, ne volim te uopte.. haha.. pa-pa duo... Boe, kako sam samo luda za njim.. Kau da su muzika i mirisi ono to te trenutno vraa kroz vreme. Istina je, malo je toga to moe barem priblino da izvue iz seanja onaj jedinstveni oseaj u stomaku, neponovljivo drtanje u kolenima, usporeno disanje oteano nemirnim iekivanjem.. Onog jedinog za koga tada zna, onog.. Njega. Koja od nas ne pamti brojanje sati do trenutka kada e u lokalnom kafeu nekako razvui dim cigareta razblaujui ga od gustog testa do providnog tkanja kako bi prokrila svojim zenicama put do Njegovih.. do jedina dva oka koja su imala mo da zalee grozniavu enju u tvojima...? Vole me vie sile, znam... I bez mirisa, i bez muzike, nakon jednog razgovora s Aleksom, svaki put ponovo postajem petnestogodinjakinja, i to ona koja nikada ne eli da odraste.. Kako bi se zvao Petar Pan da je devojica, pitam se... Nina, sigurno, kao ja. A volim i svoj posao, jako. Toplo svetlo dopire iza staklenih vrata na kojima se u duginim nijansama i razigranom fontu bakari Aurora, ime princeze meu vrtiima. Otvaram ih i ubrzavam korak po starom parketu ka zidu oblepljenom runo raenim tapetama, delima sitnih malih prstia... Unutar Aurorinih zidova spokoj dopire ak i iz buke. Uz svoj dom, nemogue mi je da zamislim svetije ni savrenije mesto od ovoga.. I ko god kae da je za sreu potrebno mnogo vie, taj lae ili grei ili trai opravdanje za uzaludnost sopstvenog postojanja.. Ne mogu da se ne setim Eme a to me rastuuje. I za takvu sreu potrebno je imati.. sree. Ninaaa... doekuje me meavina melodinih deijih glasova i mislim, kao i svaki put kada ulazim u malu igraonicu, kako je pogreno neka zanimanja zvati poslovima (to me podsea na ropski rad po rudnicima) i pod njima podrazumevati neki zacrtani primer profesionalizma. Desetine isprepletenih malih ruku teko da mogu biti izvor stresa... Stres je ono to dolazi uz poslove nas odraslih, zar ne? Ili greim? Deava mi se da se postidim svojih godina kada vidim oko sebe one koji ih niu kao gumice za brisanje svega to je bilo isto u njima.. Od onih sam koji se dive belini i klanjaju nenostima. Danas u stvari imam slobodan dan i nisam u obavezi da dolazim na posao. je pogreno neka zanimanja zvati poslovima (to me podsea na ropski rad u rudnicima) i pod njima podrazumevati neki precizno jasan primer estokog profesionalizma Ali, uz svu iskrenu radost koja me uzbueno doekuje, mislim da nema potrebe da vam objanjavam zato mi koraci sami biraju put do ovog hrama nevinosti.. U svetu koji drhti pred neizvesnou i vremenu strepnje od novog sutra, ja imam svoje sklonite.. Marijana, kako je danas? pomalo me grize savest jer znam da imam skriveni motiv.. Ne pravim razlike meu decom ali bolujem od jedne slabosti u vidu krupnookog loknastog anela koji mi se od prvog dana lepi za srce kao lilihip... Traim je oima i ve oseam njene tople ruice sklopljene oko mog vrata a glavu na svom ramenu. Teko je objasniti tu udnu povezanost. Nije to do iste krvi ni u genima, moda ima malo u lepoti, priznajem, jer ona je boanstvena.. Ima neto i u umiljatosti kojom mala slikarka crta po mojoj dui, ali nema tu mesta opravdanjima i objanjenjima. Neka iva bia se jednostavno.. vole. A ona me kupila samim svojim postojanjem... 7

Nina Znam da je neto mui. Ema misli da ja ba nita ne vidim ali nije tako. Ako ne vidim, oseam. Ako ne oseam, onda prepoznajem... I znam da kad vozi kao da joj ivot ovisi o tome, ona u stvari nikuda ne uri nego bei. ..od sebe same.. Malopre sam se zapitala hou li i doiveti da prisustvujem svom venanju, i to ne kao duh.. Nadolazee sive slutnje prekida lagano vibriranje torbe o moj desni bok. Telefon... Trenutni udar radosti nagoni me da se iroko osmehnem. Aleksa. ao ljubavi... on definitivno jeste prava osoba za mene, uvek bez greke osea trenutak kada mi je potreban a ovog asa jedino to moe da ugui strepnje je boja njegovog glasa.. Ja sam srena ena i svesna sam toga. Evo me, upravo ulazim u kolicu.. Ne, nisam se smrzla, Ema me je dovezla, bila sam kod nje skoro celo prepodne... Kako to misli? Aha, ba tako, priale smo o nuklearnoj fizici, zna da je to jedino zbog ega se svakog jutra budim.... Hahaha... jako se obradovala. Ne, Boris nije bio tamo, otputovao je.. rekla mi je ali nisam sigurna gde, u Belgiju valjda... U svakom sluaju, oko devet idemo na veeru, hoe da priamo o venanju... da odgodim, zato? Aha.. pa dobro, ako tako eli, nazvau je da joj kaem. Nije problem, moe da saeka jedan dan... Danas ostajem kratko tako da emo se videti brzo.. Vai.. Dobro, ljubim te pa me ekaj, brzo u... Ne. Hahaa.. Hajde bei sada.. Hmmm daveu, rekla sam ti, ne volim te uopte.. haha.. pa-pa duo... Boe, kako sam samo luda za njim.. Kau da su muzika i mirisi ono to nas trenutno vraa kroz vreme. Istina je, malo je toga to moe bar priblino da izvue iz seanja onaj jedinstveni oseaj u stomaku, neponovljivo drtanje u kolenima, usporeno disanje oteano nemirnim iekivanjem.. Koja od nas ne pamti brojanje sati do trenutka kada e u lokalnom kafeu nekako razvui dim cigareta razreujui ga od slepe gustine testa do bistre lakoe providnog tkanja kako bi prokrila svojim zenicama put do Njegovih? ..do jedina dva oka koja bi imala mo da zalee grozniavu enju u grudima... Vole me vie sile, znam... Sve te velianstvene trenutke ja ivim svaki dan. I bez mirisa, i bez muzike, nakon jednog razgovora s Aleksom, uvek i ponovo postajem petnestogodinjakinja, i to ona koja nikada ne eli da odraste.. Kako bi se zvao Petar Pan da je devojica, pitam se... Nina, sigurno, kao ja. A volim i svoj posao, jako. Toplo svetlo dopire iza staklenih vrata na kojima se u duginim nijansama i razigranom fontu bakari Aurora, ime princeze meu vrtiima. Otvaram ih pa ubrzavam korak po starom parketu i urim ka zidu oblepljenom runo raenim tapetama, delima sitnih malih prstiju... Prija mi da gledam deije crtee..na jednom je neto to podsea na konja, na drugom pas koji je verovatno trebalo da bude panda, na treem ena sa oklagijom u ruci. Neka ljuta mama verovatno.. A volim i da usvajam njihov ruiasti pogled na svet s vremena na vreme.. To je sigurna karta ka bezbrinosti. Unutar Aurorinih zidova spokoj dopire ak i iz buke. Nemogue mi je, uz sopstveni dom, da zamislim svetije ni savrenije mesto od ovoga.. I ko god kae da je za sreu potrebno mnogo vie, taj lae ili grei ili trai opravdanje za uzaludnost sopstvenog postojanja.. Ninaaa... doekuje me meavina melodinih deijih glasova i razmiljam kako se oseam kao najgori laov kad govorim da idem na posao. Posao.. zvui kao kazna... Desetine isprepletenih malih ruku teko da mogu biti izvor trauma... Stres je ono to dolazi uz poslove nas odraslih, zar ne? Ili greim? Deava mi se da se postidim svojih godina kada vidim oko sebe one koji ih niu kao gumice za brisanje svega to je bilo isto u njima samima.. Od onih sam koji se dive lepoti i klanjaju iskrenosti. Danas u stvari imam slobodan dan i nisam u obavezi da dolazim ovamo. Ali, uz svu neprikrivenu radost koja me uzbueno doekuje, mislim da nema potrebe da vam objanjavam zato mi koraci sami biraju put do ovog hrama nevinosti.. U svetu koji drhti pred neizvesnou i vremenu strepnje od novog sutra, ja imam svoje sklonite.. Dejana, kako je danas? pomalo me grize savest jer znam da imam skriveni motiv.. Ne pravim razlike meu decom ali bolujem od jedne slabosti u vidu krupnookog loknastog anela koji mi se od prvog dana lepi za srce kao lilihip... Traim je oima dok ve oseam njene tople ruice sklopljene oko svog vrata i njenu glavu na ramenu. Teko je objasniti tu udnu povezanost. Nije to do iste krvi niti je u genima.. Dobro, moda 8

ima malo u lepoti, priznajem, jer ona je boanstvena.. Ima neto i u umiljatosti kojom mala slikarka crta po mojoj dui. Ne znam ni zato se trudim da se opravdam, nema tu mesta opravdanjima i objanjenjima. Neka iva bia se jednostavno.. vole. A Anja me kupila samim svojim postojanjem... Dobri su.. malo su u smanjenom broju ovih dana, kao to zna. Sezona je gripa i prehlada.. nema anse da budu na okupu... A ti? U prolazu si? Da.. Ne mogu samo da proem a da ne virnem ta radite... Odjednom primeujem da me slua samo napola svu panju usmerivi ka mojoj ruci... ek, ek, ek.. smei se ta ti je to na prstu? Nemoj mi rei...

Blistam, znam... a i moj lepi novi prsteni.. osvetljavam li ja njega ili on mene, ne znam, ali znam da savreno pristajemo jedno drugom... A dobro, dobro, hmmm... ta sad? Ne cerite se tako sumnjiavo, molim vas.. Nije ba da ne volim da ga pokaem, eto... zadovoljni? Priznala sam. Malo se razmeem, pa ta? Ne udajem se ba svaki dan... Aha.. Od jue.. I? Kada e venanje? Nismo jo priali o tome ali ja bih da bude volela negde na leto, rano ili kasno... neu da se preznojavam od vruine ceo dan... Ali leto kao leto u njegovim zdravim danima oboavam.. A Aleksa? Njemu e biti svejedno.. Mi se uvek dogovaramo, i sada emo. Pogotovo sada... Pretpostavljam da e ti Ema biti kuma, je l da? Naravno. Dejana ne voli Emu. Znam to. Iako su se srele tek par puta a Ema pritom bila krajnje ljubazna, lepa re tu jednostavno nije bila dovoljna. Nikada nije. Dejana nije prva koja je tako reagovala na njenu pojavu iako se uvek trudila da to sakrije. kolski primer zavisti... Zauzeti upijanjem Eminih pravilnih crta lica i oblih linija tela uvijenih u najfinije tkanine potpisane od strane velikih imena lino, ljudi nikada nisu stizali da je vide dublje. Naalost, na tom ispitu su svi po pravilu padali. A samo kada bi joj oprostili neoprostivo ene lepotu, a mukarci odbijanje; ono to bi tamo nali, ostavilo bi ih potpuno spaljene. Ranjiva devojica koja ivi pod Eminom koom, krhka je i ista kao savrenstvo ljubavi u koje je oduvek verovala.. ak i kada je, upravo zbog takvih ljudskih zavisti i pakosti, zauvek izgubila.. Patoloki laovi, manipulatori, kojekakvi lani prijatelji i mentori na koi su joj pekli mudrosti koje nesebino deli sa mnom.. Ljudi e ti oprostiti sve, samo uspeh i lepotu nikada.. Ne zaboravi to. Neu da mislim o tome.. ivot ispravlja greke i prua nove prilike. Zato je Boris tu.. Odluujem da prekinem nelagodnost koju izaziva nesvestan Dejanin ton i u strahu da ta nelagoda ne preraste u bes, koristim trenutak i pitam: A Anjica? ta je s njom? Doveli su je jutros ali od poetka se nije najbolje oseala... Posle par sati joj je skoila temperatura pa sam zvala njene roditelje. Boginje, izgleda... Nee je biti par dana.. Uh... dobro, zvau sutra im ustanem da proverim kako je.. bacam pogled na sat, razoarana to je danas neu videti. Sada nema smisla, vreme je odmora... Jako je voli, vidi se... Stvarno je preslatka, to je, je... Pa da.. Ko to ne bi voleo..? Malo udo... Nova vibracija mog telefona prekida na razgovor i ublaava moje razoarenje.. Hej Emika... Jo sam ovde, priam sa Dejanam i ba sam planirala da te zovem. Ma da, neu moi da izaem veeras. Aleksa me oekuje, kae da ima neke planove. Ne znam kakve, nee da mi kae.. Aha.. Sluam.. Nisam jo gledala nae sajtove, malo sam parila oi kod Vere Wang.. Snovi su besplatni, je l da? Znam, znam.. uh.. bolje da sam utala, zaboravi... Nee mi poklanjati venanicu i taka.. Dobro, dobro.. dobroooooo.. ta si htela da kae?.. vencanja.com? Besplatno, to jo negde postoji? Wooow.. Pogledau im stignem kui. Imaju sve podsetnike ve izvuene? Super... ne bi mi ni palo na pamet da to potraim na netu, ekstra!! Vai, zovem te im budem znala planove.. Aha.. hou, hvala.. Ljubim te... Baj.. I ja tebe, kiss.. Deki, jo u malo da se poigram s klincima pa idem. elim da stignem kui pre Alekse... Vai...

Odluujem da proetam par stanica umesto da hvatam bus, sve vazduh e mi razbistriti misli. Ve sutra u videti Emu i morae da mi kae u emu je problem... Ubrzavam korak, odjednom mi se jako uri. Njemu... Dok zamiljam zagrljaj u kome spavam, nemo zahvaljujem nebesima koja su ga za mene iskovala od dve snane ruke i toplih irokih grudi koje miriu na mleko. Svesna beskonane sree u jednostavnosti injenice da leem i budim se uz voljenog oveka koji voli mene, oseam se kao najbogatija ena na svetu...

10