Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Organs Kovin Og Radars Tv o 2

Organs Kovin Og Radars Tv o 2

Ratings: (0)|Views: 1 |Likes:
Published by Ekologija Izvor

More info:

Published by: Ekologija Izvor on Apr 30, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/16/2014

pdf

text

original

 
1
O
рганско
 
виноградарство
 
засновано
 
на
 
природним
 
процесима
 
и
 
употреби
 
природних
 
материја
 
Бранислава
 
Сивчев
,
Иван
 
Сивчев
,
Зорица
 
Ранковић
-
Васић
1
 
Пољопривредни
 
факултет
,
Универ
y
итет
 
у
 
Беогреду
 
Институту
 
за
 
запштиту
 
биља
 
и
 
животну
 
средину
,
Београд
 
Извод
:
 O
 рганско
 
виноградарство
 
 је
 
у
 
порасту
 
последњих
 
година
 
у
 
водећим
 
виноградарским
 
земљама
 
у
 
свету
.
Органско
 
виноградарство
 
дефинише
 
се
 
као
 
примена
 
поступака
 
органске
 
пољопривреде
 
у
 
циљу
 
производње
 
грожђа
 
и
 
вина
 
најбољег
 
могућег
 
квалитета
.
Сви
 
аспекти
 
у
 
органском
 
виноградарству
 
као
 
што
 
су
 
обрада
 
и
 
одржавање
 
земљишта
,
покровне
 
врсте
 
у
 
винограду
 
и
 
контрола
 
корова
,
избалансирана
 
исхрана
 
винове
 
лозе
,
системи
 
гајења
,
контрола
 
болести
 
и
 
штеточина
 
се
 
спроведе
 
у
 
циљу
 
повећања
 
квалитета
 
и
 
здравствене
 
безбедности
 
винских
 
и
 
стоних
 
сорти
.
При
 
избору
 
сорти
,
у
 
целини
,
кључна
 
су
 
два
 
фактора
:
економски
 
показатељ
-
перспектива
 
на
 
тржишту
 
и
 
карактеристике
 
сорти
.
Традиционалне
 
сорте
 
су
 
у
 
предности
 
у
 
поређењу
 
са
 
новоствореним
,
нови
 
препарати
,
побољшани
 
модели
 
за
 
прогнозу
(new preparations, improved computerized forecast models)
доприносе
 
ефикаснијој
 
заштити
 
од
 
болести
 
и
 
штеточина
.
Нове
I.C./ PIWI
сорте
 
морају
 
да
 
испоље
 
толерантност
 
на
 
ниске
 
зимске
 
температуре
 
и
/
или
 
пролећне
 
мразеве
(low winter temperatures and/or spring),
 реалну
 
комерцијалну
 
вредност
 
кроз
 
квалитет
 
плода
,
вина
,
сока
 
или
 
стоног
 
грожђа
,
толерантсност
 
на
 
болести
 
и
 
штеточине
,
складан
 
однос
 
између
 
сазревања
 
плодова
 
и
 
дрвета
. 
Циљ
 
овог
 
прегледног
 
 рада
 
 је
 
да
 
органско
 
виноградарство
 
прикаже
 
кроз
 
интегрални
 
агроекосистем
 
и
 
традионално
 
примењене
 
поступке
 
у
 
винограду
. 
Кључне
 
речи
:
виноград
,
Vitis vinifera
L.,
одржавање
 
земљишта
,
систем
 
гајења
 
Увод
 
Природна
 
богаства
 
одражавају
 
живот
 
на
 
нашој
 
планети
,
при
 
чему
 
се
 
три
 
главне
 
компоненте
 
ваздух
,
вода
 
и
 
земља
 
загађују
 
или
 
исцрпљују
 
неслућеном
 
брзином
.
Утврђено
 
 је
 
да
 
се
 
пораст
 
становника
 
у
 
свету
 
увећава
 
по
 
експоненцијалној
 
функцији
 
тако
 
да
 
се
 
у
 
периоду
 
од
1990.
до
2005.
године
 
цифра
 
од
 
пет
 
и
 
по
 
милијарди
 
људи
 
повећала
 
на
 
шест
 
и
 
по
 
милијарди
 
људи
 
или
 
за
 
скоро
 
двадесет
 
процената
(De Ž a r d e n, 2006). 
Да
 
би
 
се
 
оволиком
 
броју
 
људи
 
омогућио
 
квалитетан
 
живот
 
постојеће
 
животно
 
окружење
 
потребно
 
 је
 
сачувати
 
и
 
заштити
.
Кроз
 
појмове
«
сачувати
»
и
«
заштити
»
садржана
 
су
 
стечена
 
искуства
 
од
 
значаја
 
за
 
нашу
 
животну
 
средину
 
и
 
предвиђање
/
очекивање
 
промена
 
у
 
ближој
 
и
 
даљој
 
будућности
 
са
 
савесним
 
и
 
свесним
 
праћењем
 
процеса
 
производње
 
и
 
прераде
 
грожђа
,
чврстог
 
и
 
течног
 
отпада
 
у
 
винској
 
индустрији
.
Данашња
 
висока
 
политичка
 
и
 
друштвена
 
кретања
 
као
 
и
 
интерес
 
истраживања
 
у
 
органској
 
пољопривреди
 
су
 
одраз
 
чињенице
 
да
 
 је
 
европски
 
акциони
 
план
 
у
 
саставу
 
националних
 
акционих
 
планова
,
који
 
већ
 
постоје
,
и
 
укључује
 
специјалне
 
програме
 
за
 
истраживања
 
у
 
органској
 
производњи
(
пример
 
су
 
Немачка
: Federal Organic Farming SchemeBOEL;
и
 
Данска
: Danish Research Center for Organic Farming DARCOF).
У
 
државним
 
истраживачким
 
институцијама
 
органска
 
пољопривреда
 
ће
 
довести
 
до
 
повећања
 
интересовања
 
у
 
многим
 
земљама
.
У
 
Француској
National Agricultural Research Inst
и
tute INRA
сада
 
у
 
склопу
 
органске
 
пољопривре
 
постоји
 
координациона
 
група
(Comité Interne Agriculture Bioloqui
1
 
Захвалност
:
Овај
 
прегледни
 
 рад
 
 је
 
део
 
истраживачког
 
пројекта
 
који
 
финансира
 
Министарство
 
за
 
науку
 
и
 
технолошки
 
 развој
 
Републике
 
Србије
:
Органска
 
производња
 
грожђа
 
и
 
вина
 
и
 
свих
 
производа
 
од
 
винове
 
лозе
20093
ТР
 
 
2CIAB)
а
 
у
 
Немачкој
German Agricultural Research Inst
и
tute FAL,
постоји
 
 један
 
истраживачки
 
институт
 
подељен
 
на
 
истраживања
 
у
 
органској
 
пољопривреди
 
са
 
појачаном
 
координираном
 
активношћу
.
Италија
,
за
 
контраст
,
има
 
веома
 
ниску
 
подршку
 
за
 
истраживања
 
у
 
органској
 
пољопривреди
.
 Чињеница
 
 је
 
да
 
Италија
 
има
 
највеће
 
површине
 
под
 
органском
 
производњом
 
у
 
оквиру
 
ЕУ
,
али
 
и
 
да
 
има
 
скоро
 
најнижи
 
буџет
 
за
 
истарживања
 
у
 
органској
 
пољопривреди
.O
 рганско
 
виноградарство
 
 је
 
у
 
порасту
 
последњих
 
година
 
у
 
већини
 
чланица
 
земаља
 
ЕУ
.
Још
 
увек
 
 је
 
оно
 
мало
 
заступљено
,
у
 
просеку
 
око
1.3% (W i l l e r, 2008)
у
 
односу
 
на
 
укупну
 
површину
 
под
 
лозом
,
очекује
 
се
 
до
5%
у
 
блиској
 
будућности
.
Грожђе
 
и
 
вино
 
су
 
примарни
 
производи
,
у
 
процесу
 
производње
 
и
 
прераде
 
настају
 
и
 
орезана
 
лоза
,
петељковина
,
комина
(
покожица
 
и
 
семенке
).
Ови
 
секундарни
 
проиводи
 
су
 
драгоцен
 
материјал
 
и
 
могу
 
да
 
се
 
искористе
 
за
 
компостирање
,
посебним
 
поступком
 
може
 
се
 
издвојити
 
из
 
семнки
 
уље
 
за
 
људску
 
исхрану
,
танини
 
и
 
феноли
 
из
 
листрова
 
и
 
семенки
 
у
 
хуманој
 
медицини
.
Органско
 
виноградарство
 
дефинише
 
се
 
као
 
примена
 
поступака
 
органске
 
пољопривреде
 
у
 
циљу
 
производње
 
грожђа
 
и
 
вина
 
најбољег
 
могућег
 
квалитета
(T r i o l i and H o f m a n n, 2009).
Сви
 
аспекти
 
у
 
органском
 
виноградарству
 
као
 
што
 
су
 
систем
 
гајења
(canopymanagement),
земљиште
,
контрола
 
болести
 
и
 
штеточина
 
се
 
спроведе
 
у
 
циљу
 
повећања
 
квалитета
 
и
 
здравствене
 
безбедности
 
у
 
органској
 
производњи
 
винских
 
и
 
стоних
 
сорти
 
винове
 
лозе
.
У
 
Европској
 
Унији
 
органско
 
виноградарство
 
се
 
заснива
 
на
 
директиви
Council Regulation (EC)834/2007
која
 
садржи
 
принципе
 
органске
 
прозводње
 
и
 
општа
 
правила
 
производње
.
За
 
прве
 
кораке
 
у
 
органском
 
виноградарству
 
заслужне
 
су
 
Швајцарска
 
и
 
Немачка
,
уложиле
 
су
 
велики
 
напор
 
у
 
креирању
 
основних
 
принципа
.
На
 
самом
 
попочетку
 
висока
 
несигурност
 
у
 
погледу
 
приноса
 
грожђа
,
углавном
 
због
 
пламењаче
 
винове
 
лозе
,
условила
 
 је
 
стагнацију
 
у
 
напретку
 
органског
 
виноградарства
.
Удружење
 
Екологија
 
и
 
пољопривреда
(SOUL) 1977.
године
 
организовало
 
 је
 
први
 
сусрет
 
произвођача
 
Немачке
,
Француске
 
и
 
Швајцарске
.
Први
 
стандарди
 
за
 
еколошко
 
грожђе
 
и
 
вино
 
 регионалног
 
значаја
 
потекли
 
су
1983-1985.
године
 
и
 
носили
 
су
 
ознаку
«
од
 
органске
 
производње
» (W i l l e r, 2008).
У
 
Аустрији
,
приватни
 
стандарди
 
за
 
органски
 
произведено
 
вино
 
успостављени
 
су
1990.
године
,
у
 
Француској
1998.
године
 
основана
 
 је
 
национална
 
Федерација
 
за
 
органско
 
вино
(FNIVAB).
У
 
Централној
 
и
 
Источној
 
Европи
 
органско
 
виноградарство
 
настало
 
 је
 
почетком
1990.
године
.
Прва
 
искуства
 
у
 
Србији
 
у
 
примени
 
екопрепарата
 
против
 
пламењаче
 
и
 
пепелнице
 
оставрена
 
су
1994.
године
(R o b o t i
ć
 et al., 1995, R o b o t i
ć
, et al. 2000).
Виноградар
 
са
 
добро
 
савладаним
 
вештинама
 
осматрања
 
обезбеђује
 
добру
 
базу
 
за
 
 разумевање
 
комплекса
 
интеракција
 
које
 
постоје
 
у
 
винограду
,
око
 
њега
 
и
 
у
 
природи
,
сагледано
 
шире
.
Ово
 
 разумевање
 
постаје
 
темељ
 
за
 
 развитак
 
система
 
органског
 
управљања
 
производњом
.
Неке
 
методе
 
постају
 
део
 
овог
 
система
 
и
 
могу
 
да
 
изгледају
 
контрадикторне
 
конвенцијалној
 
мудроссти
 
гајења
 
бројних
 
винских
 
и
 
стоних
 
сорти
.
Ми
 
знамо
 
да
 
ће
 
методе
 
органске
 
производње
 
побољшати
 
природне
 
 ресурсе
,
смањити
 
потенцијална
 
загађења
 
ваздуха
,
воде
 
и
 
земљишта
 
а
 
на
 
примарним
 
и
 
секундарним
 
производима
 
од
 
грожђа
 
и
 
винове
 
лозе
 
у
 
целини
 
допринети
 
очувању
 
здравља
 
људи
(H o f m a n n et al., 1995).
Циљ
 
овог
 
 рада
 
 је
 
да
 
органско
 
виноградарство
 
прикаже
 
кроз
 
интегрални
 
систем
 
соларне
 
енергије
,
хранива
 
у
 
земљишту
 
и
 
воде
 
потребне
 
виновој
 
лози
,
са
 
крајњим
 
производом
 
који
 
 је
 
одраз
terroir:
 јединствене
 
целине
 
животне
 
средине
(
хидролошких
 
услова
,
земљишта
,
микр
o-
климата
)
кроз
 
традионално
 
примењене
 
поступке
.
Значај
 
повећане
 
бројности
 
биљних
 
и
 
животињских
 
врста
 
у
 
органској
 
производњи
 
Конвенционална
 
модерна
 
пољопривреда
 
највише
 
 је
 
допринела
 
кризи
 
у
 
очувању
 
животне
 
средине
.
Бројна
 
истраживања
 
потврдила
 
су
 
хипотезу
 
да
 
смањењем
 
бројности
 
врста
 
у
 
агроекосистему
 
долази
 
до
 
инвазије
 
биљних
 
штеточина
 
и
 
паразита
.
Познато
 
 је
 
да
 
 
3
специјализоване
 
штетне
 
врсте
 
обично
 
опстају
 
у
 
већој
 
бројности
 
у
 
монокултури
 
него
 
у
 
заједницама
 
бројнијих
 
и
 
 разноврснијих
 
биљних
 
домаћина
(A n d o w, 1991).
У
 
конвенционалној
 
производњи
 
виноград
 
се
 
третира
 
као
 
монокултура
 
која
 
 је
 
угрожена
 
 различитим
 
штеточинама
,
паразитима
,
коровом
.
Ентомонофауна
 
винове
 
лозе
 
 је
 
 разноврсна
 
заједница
 
штетних
 
и
 
корисних
 
инсеката
,
предатора
,
паразитоида
 
и
 
штеточина
 
који
 
живе
 
у
 
блиској
 
интеракцији
 
са
 
климом
,
земљиштем
 
и
 
лозом
(A l t i e r i and N i c h o l l s, 1999).
Сасатав
 
ентомофауне
 
се
 
 разликује
 
од
 
 региона
 
до
 
 региона
,
ипак
 
у
 
сличним
 
еколошким
 
условима
 
постој
e
типичне
 
штеточине
 
на
 
лози
(vine associated pests) and
типични
 
предатори
 (vine associated predators).
Истраживања
 
улоге
 
предаторских
 
врста
 
присутних
 
у
 
европским
 
виноградима
 
у
 
смањењу
 
популације
 
економски
 
важних
 
штетних
 
исеката
 
као
 
што
 
су
flower thrips
и
 
гр
o
жђани
 
мољац
(berry moth)
су
 
била
 
обимна
.
Најважније
 
у
 
одрживој
 
пољопривреди
 
по
R o b i n s o n et al., (1996)
 је
 
одржати
 
и
/
или
 
проширити
 
биодиверзитет
 
и
 
улогу
 
која
 
може
 
да
 
има
 
значаја
 
у
 
обнови
 
еколошког
 
баланса
 
агроекосистема
 
тако
 
да
 
стабилна
 
производња
 
буде
 
потврђена
.
Биодиверзитет
 
функционише
 
 различито
 
на
 
обновљиве
 
процесе
 
и
 
помаже
 
у
 
агроекосистему
(
билошка
 
контрола
-biological control,
 регулисање
 
бројности
-populationregulation,
извор
 
природних
 
непријатеља
-source of natural enemies,
опрашивање
-pollination,
кружење
 
натерије
-nutrient cycling,
сузбијање
 
болести
-disease suppression) (T h i e s and T s c ha r n t k e, 1999). Insects are selective in their use of flowering plant species (P a t t et al
.
1997; W äc k e r s 2004) and specific plants may provide food for either pest species or natural enemies (B a gg e n et al. 1999). The composition of the flora is therefore an important factor for the potential pestsuppressive effect of non-crop habitats (B i a n c h i, (2007).
Органски
 
систем
 
гајења
 
требало
 
би
 
да
 
буде
 
пројекција
 
природе
 
у
 
малом
(Z a n e t t i, et al., 2008).
Захваљујући
 
томе
 
успоставља
 
се
 
баланс
 
у
 
агроекосистему
 
где
 
сваки
 
учесник
 
доприноси
 
сопстевном
 
очувању
 
и
 
очувању
 
целине
.
Или
 
 једноставније
 
 речено
 
у
 
заједници
 
са
 
органском
 
производњом
 
не
 
долази
 
до
 
пренамножавања
 
 једне
 
врсте
 
на
 
 рачун
 
друге
,
већ
 
има
 
довољно
 
простора
 
за
 
егзистенцију
 
сваке
 
врсте
 
и
 
сваке
 
 јединке
.
Овакав
 
диверзитет
 
може
 
се
 
успоставити
/
уградити
 
у
 
виноград
 
и
 
обезбедити
 
стабилан
 
агроекосистем
.
Потребно
 
 је
 
сагледатии
 
и
 
 резумети
 
који
 
вид
 
природне
 
контроле
 
 је
 
присутан
 
и
 
њега
 
побољшати
.
Најповољнији
 
локалитет
 
и
 
експозиција
 
терена
 
Писани
 
подаци
 
указују
 
да
 
се
 
лоза
 
у
 
Европи
 
од
 
почетка
 
нове
 
ере
 
до
 
данас
 
гајила
 
у
 
долинама
 
 река
,
приобаљу
 
 језера
,
мора
,
на
 
благо
 
нагнутим
 
теренима
 
и
 
умерено
 
плодним
 
земљиштима
 (G a l e t, 2002).
Пуних
 
деветнаестиповекова
 
лоза
 
 је
 
опстајала
,
 развијала
 
и
 
број
 
сорти
 
увећавао
.
То
 
 је
 
била
,
у
 
пуном
 
значењу
 
данашњег
 
појма
,
права
 
органска
 
производња
 
грожђа
 
и
 
вина
.
Проузроковачи
 
болести
 
и
 
штетни
 
инсекти
 
пренешени
 
су
 
из
 
Северне
 
Америке
 
у
 
другој
 
половини
 
деветнаестог
 
века
 
и
 
уздрмали
 
су
 
виноградарство
.
Постулати
 
који
 
су
 
до
 
тада
 
важили
 
у
 
погледу
 
правилног
 
избора
 
локалитета
 
добили
 
су
 
само
 
више
 
на
 
значају
.
Слично
 
 је
 
и
 
са
 
увођењем
 
и
 
ширењем
 
органског
 
виноградарства
 
данас
 
у
 
свету
.
Већина
 
техничких
 
поступака
 
које
 
су
 
усавршени
 
у
 
органском
 
виноградарству
 
потекли
 
су
 
из
 
конвенционалне
 
производње
(W i l l e r & Z a n o n i, 2000).
Према
T a m m-
у
(1999)
произвођачи
 
органског
 
грожђа
 
и
 
вина
 
у
 
Швајцарској
 
су
 
пресликали
 
искуства
 
из
 
конвенционалне
 
производње
.
Идеалан
 
виноград
 
 је
 
обасјан
 
сунцем
 
са
 
континураним
,
умереним
 
струјањем
 
ваздуха
,
земљиштем
 
средње
 
плодности
 
и
 
са
 
добрим
 
дренажним
 
карактеристикама
(V u l i
ć
et al.,2004).
Количина
 
светлости
 
у
 
винограду
 
зависи
 
од
 
географске
 
ширине
,
годишњег
 
доба
,
доба
 
дана
 
и
 
покривеношћу
 
облацима
.
Интензитет
 
зрачења
 
изражен
 
у
 
фотосинстетичкој
 
активности
(PAR photosyntetically Active Radiation)
у
 
току
 
дана
 
при
 
пуном
 
осветљењу
 
може
 
бити
 
већи
 
од
2000
µ
Е
m
-1
s
-1
 
а
 
у
 
облачним
 
условима
 
пасти
 
испод
300
µ
Е
m
-1
s
-1
.
Листови
 
који
 
се
 
налазе
 
у
 
средишту
 
чокота
 
примају
 
мање
 
од
10
µ
Е
m
-1
s
-1
 
сунчеве
 
светлости
,
иако
 
вредност
 
непосредно
 
изнад
 
директно
 
осветљених
 
листова
 
остаје
2000
µ
Е
m
-1
s
-1
.
Разлог
 
за
 
то
 
 је
 
што
 
листови
 
винове
 
лозе
 
снажно
 
апсорбују
 
сунчеву
 
светлост
.
Мерења
 
су
 
показала
 
да
 
први
 
лист
 
у
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->