@ak Kamat Protiv pripitomljavanja Lutanje ^ove~anstva

Uvod u Zver (2)

Porodi~na biblioteka br. 6 anarhija/ blok 45

O knjizi (tekst sa zadnjih korica {tampanog izdanja)

Kako uni{teno ljudsko bi}e mo`e da se buni? S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula. Ali, to se ne doga|a. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok le`i u pripitomljavanju ljudi, koje po~elo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju. @ak Kamat, Protiv pripitomljvanja, 1973.

Postoji mnogo pou~ne literature na temu kapitala, kapitalizma i njegovih ekscesa. I postoji @ak Kamat. Po{to beskrajni lamenti nad prizorima iz pakla ne vode nikud (jedan je Dante, a ni s njim ne znam {ta da radim) preporu~ujem vam da krenete od Kamata. Tako odmah, s daleke periferije, sti`ete do samog srca zveri. Svaki pravi lovac na glavu tog ~udovi{ta zna}e to da ceni. Endi Gil, Pregled antikapitalisti~ke opozicije za godinu 2001 (Boom Boom, Leeds 2001)

Izvori This World We Must Leave and Other Essays, by Jacques Camatte; Anti-copyright @ 1995, Jacques Camatte & Autonomedia This book may be freely pirated & quoted. The author and publisher, however, would like to be so informed at: POB 568 Williamsburgh Station, Brooklyn, New York 11211-0568 Prevod, priprema i prate}i tekstovi: Aleksa Golijanin Korektura: gospo|ica To{a Bez prava na prevod i prate}e tekstove. Na koricama: Mik Mellen, fotomonta`a sa pole|ine omota za prvi album PERE UBU, Modern Dance, 1977. Decembar 2003. blok45@eunet.yu anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma {ta to zna~ilo danas ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo{ka podudarnost je slu~ajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma. Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji izam prika~iti toj `elji da `ivot bude ^udo, a ne samo u`as, rmbanje i patnja? Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada tra`io. Anarhija? Anarhizam? Nemojte me zajebavati. Po~nimo ljubav iz po~etka, blok 45, 2002.

Sadr`aj
Kraj lutanja: Predgovor izdava~a 5 Protiv pripitomljavanja 12 Mitologija proletarijata 16 Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973. 20

Lutanje ~ove~anstva Uvod 23 Despotizam Kapitala 24 Razvoj proizvodnih snaga/ Pripitomljavanje ljudi 29 Represivna svest 33 Komunizam 36

Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ^ove~anstva? 42 O revoluciji 50

Umesto zaklju~ka Despotizam kapitala (2) 56 Popri{ta borbe 58 Revolucija i budu}nost 62 Potencijalna smrt kapitala 65 Moramo napustiti ovaj svet 67

Ostali izvori 68

Kraj lutanja
Predgovor izdava~a

Prva sveska iz ove serije (Fredi Perlman: Reprodukcija svakodnevnog `ivota i drugi eseji) donosi nekoliko osnovnih i istorijskih lekcija o kapitalu. Ovde nastavljamo sa nekoliko naprednijih. Cilj je provera jedne nemogu}e jedna~ine. Nemogu}e jedna~ine postoje zato da bi se izolovali problemi na koje ne vredi gubiti vreme (perpetuum mobile, kvadratura kruga, putovanje brzinom ve}om od brzine svetlosti, itd). Jedna~ina koju bi ovde trebalo da proverimo ne dolazi iz istorije nauke ve} iz istorije dru{tvenih procesa i svakodnevnog `ivota: mislim na potragu za nekom pravednijom, humanijom i ekolo{ki korektnijom nagodbom s kapitalom, ~ime se danas bavi ve}ina aktivista i teoreti~ara koji sebe vide u opoziciji kapitalizmu. Za sve njih va`i ono {to je Kamat rekao za komuniste: oni su se mo`da borili protiv kapitalizma, ali ne i protiv kapitala. Takvih rebusa, nere{ivih za one na koje se odnose, ovde }e biti na pretek. Da bi se to postiglo treba i}i dalje od nepravdi i {tetnih posledica kapitalizma. Potrebno je istra`iti sam kapital, prepoznati sve njegove mutacije, njegov jezik, teren, vitalna mesta. To je va`no, jer se do sada bezbroj puta pokazalo da su mimikrijske i manevarske sposobnosti te zverke zaista izuzetne. Drugi cilj je da poka`emo da edukacija o ovim pitanjima ne zahteva tri `ivota vo|ena uporedo ili dugotrajnu kaznu robije s neograni~enim pristupom zatvorskoj biblioteci. Sve mo`e da se postigne i druga~ije; dodu{e, za one koji sve o~ekuju na tacni ili da ih neko prethodno uveri u smisao i sre}an ishod svega ovoga, svi putevi i dalje ostaju zatvoreni. * [ta je to kapital? Pogledajte bilo gde; svaka definicija je dovoljno dobra; od Marksove: Kapital je nagomilani rad, preko Leksikona stranih re~i i izraza: Vrednost koja se odre|enim kretanjem oplo|ava, do predgovora za ud`benik iz ekonomije za IV razred srednje {kole: to ne{to {to nas jebe sve, bez obzira kako svako od nas pojedina~no to tuma~i ili do`ivljava. Ova poslednja definicija je najbli`a Kamatovom poimanju kapitala, odnosno, na~inu na koji on ovde koristi taj pojam. Osim {to prevazilazi ravan li~nih i klasnih umi{ljaja, ta definicija ve{to izmi~e zatvaranju u bilo koju ideolo{ku perspektivu: jasno je da je re~ o ne~emu {to se ti~e svih nas. Naglasak je na hegemoniji kapitala: njegovoj sveprisutnosti i sveobuhvatnosti. Pri tom, njegov jedini realni resurs su ljudska bi}a. Zato je potrebno da kapital shvatimo pre svega kao odnos izme|u ljudi. Do istog zna~enja dolazimo i ako krenemo od ne{to u`e definicije. Kapital su sva akumulirana sredstva u privatnom, dr`avnom ili zadru`nom vlasni{tvu koja mogu da u~estvuju u proizvodnji vi{ka vrednosti i daljem uve}avanju (oplodnji) tog potencijala. Ljudski rad je glavno sredstvo, bez kojeg sva druga nemaju nikakav

6
zna~aj. To sredstvo mogu da obezbede samo neki drugi ljudi, nametanjem odre|enih odnosa. Ali, po{to je u kapitalizmu socijalizmu, komunizmu, fa{izmu i drugim alternativnim modelima koji zadr`avaju koncepte rada, vrednosti i robe taj element uvek prisutan, tu su i svi ostali: sve je u funkciji proizvodnje vi{ka vrednosti i dalje akumulacije kapitala. To sve treba shvatiti najdoslovnije. SVE: svaki na{ pokret ili protest. Za stvarni iskorak je potrebno ne{to vi{e: odbacivanje ~itavog fenomena kapitala (Kamat, str. 65). To nije stvar ukusa ili paradnog ekstremizma, nego vam je to sa kapitalom tako. I najmanja njegova ~estica obi~no u obliku vrednosti i potreba, kao onim manje vidljivim, a su{tinskim aspektima koji alternativcima uglavnom izmi~u u stanju je da se brzo razvije u poznati kompleks za preradu svega u ono najgore, sa svom prate}om infrastrukturom i drugim isparenjima. Ovi tekstovi trebalo bi da nam pomognu u sagledavanju upravo tih manje vidljivih elemenata i slojeva kapitala, zahvaljuju}i kojima on uspeva da s lako}om izmanevri{e sve protivnike i da ih uklju~i u svoj proces. To pripitomljavanje ljudi od strane kapitala njegova antropomorfizacija, poprimanje ljudskog obli~ja, i kapitalizacija ljudskih bi}a, njihova degradacija na funkcije kapitala koje jedino mo`e da objasni pasivnost i konfuziju s kojima ljudi reaguju na zate~ene uslove, glavna je tema ove zbirke. * `ak Kamat je insistirao na jo{ jednom pojmu koji je, iako dolazi iz hri{}anske kulture, kao daleki odjek ranijih egalitarnih odnosa, poslednjih stotinjak godina bio vezivan isklju~ivo za marksizam. Oprez! narode, mislim na komunizam. Ali, i tu nas o~ekuje druga~ije zna~enje. Uz njega su vezane mo`da najva`nije posledice Kamatovih razmatranja. Komunizam nije samo novi oblik proizvodnje, kao {to nam je to obe}avao Marks, ~ak ni novo dru{tvo ve} te`nja ka istinskoj zajednici ljudskih bi}a. Kamat, naime, ~ak i pojam dru{tva smatra suvi{e restriktivnim i represivnim: Komunizam nije ni novo dru{tvo. Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe pokoravaju druge ili na osnovu podele ljudi na klase. Dru{tvo je mre`a odnosa koji brzo postaju despotski posrednici. ^ovek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom. (str. 37) Ovo je mo`da malo nategnuto, jer nas ni{ta ne spre~ava da istinsku zajednicu ljudskih bi}a nazovemo i dru{tvom. Ali, ostaje da treba da se zamislimo nad time {ta danas nazivamo dru{tvom. Kada pogledamo u kakvim odnosima `ivimo, taj pojam postaje neumesan ~ak i sa akademskog sociolo{kog stanovi{ta: kada se kulturni kod neke dru{tvene formacije svodi na najsiroviji ekonomizam, kao {to je to u na{em slu~aju, to se onda zove firma, akcionarsko dru{tvo, razbojni~ka dru`ina ili, mo`da najta~nije, radni logor. Ali ne i dru{tvo. To da li je na mestu komandanta/ menad`era logora neki Pol Pot Mla|i ili g. Demokratski Izabrani Premijer mo`da nije bez zna~aja, ali nama je svejedno. Ipak, Kamat je u razmatranju ovog pitanja posebno nagla{avao ne{to drugo: potrebu da se `udnja za istinskom zajednicom ljudskih bi}a razdvoji od imperativa proizvodnje kao aksiomatske pretpostavke istinski ljudskog `ivota: ^itava levica veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital. (str. 17)

7
Ostali aspekti te racionalnosti su sve druge pretpostavke dobrog `ivota: rad, zarada, dobri radni uslovi, tehnolo{ki napredak, ekonomski razvoj i san o `ivotu kao visokom (i sve vi{em) stepenu gomilanja i potro{nje. To, naravno, nije samo levi~arski specijalitet: re~ je o pretpostavkama oko kojih je uspostavljen naj{iri mogu}i, superideolo{ki konsenzus. Svi civilizovani ljudi imaju manje-vi{e istu predstavu o pretpostavkama pristojnog `ivota i pokazuju istu rasejanost prema neodr`ivosti i katastrofalnim posledicama tog fantazma. Razlike u ideologijama i prohtevima (to {to je neko alaviji fa{ista, a neko skromniji anarhista ili obrnuto) tu ne zna~e ni{ta. Sama ta ideja `ivota degradira `ivot u pre`ivljavanje. Iz nje izvire sva patnja ovog sveta, ta~nije, onaj vi{ak patnje u kojem niko uistinu normalan ne mo`e da vidi ne{to prirodno. Nemogu}e je zadovoljiti potrebe koje takav `ivot podrazumeva, raspolagati njegovim dostignu}ima i pogodnostima, osim po cenu op{teg pot~injavanja i pusto{enja. Proverite odmah: popi{ite sve {to je potrebno za proizvodnju i distribuciju svih tih dostignu}a i ~udesnih pogodnosti bez kojih ne mo`emo da zamislimo `ivot. Zajedni~ka pretpostavka svih pozitivnih i negativnih posledica ovako shva}enog razvoja je, naravno, proizvodnja. Ali, proizvodnja je samo eufimizam za masovnu neslobodu organizovanu u obliku najamnog, prinudnog i indiferentnog rada: radimo za novac, zato {to sve ko{ta, da bismo pre`iveli, a ne zato {to smo u nekoj plemenitoj misiji ili zato da bismo razvijali svoje ljudske mogu}nosti i tako napredovali kao pojedinci i kao vrsta. Ako vam ipak uspe da te iste potrebe i pogodnosti zadovoljite ili proizvedete na na~in koji elimini{e sastojak neslobode, povla~imo sve prethodno re~eno i zatvaramo na{u malu radnju. Dodu{e, samo ako izbegnete i sve druge posledice (to {to se~emo granu na kojoj sedimo i uni{tavamo sve oko sebe). O~igledno je da problem s kojim se suo~avamo daleko nadma{uje krug pitanja u kojem se vrte svi pla}eni i nepla}eni socijalni radnici ovog sveta. Nije re~ samo o nekim nepravdama i anomalijama sistema koji bi se ina~e mogao urazumiti ve} o lutanju ~ove~anstva koje traje milenijumima. Na tom putu nismo oduvek, niti je to bila sudbina svih ljudskih zajednica, {to je veoma va`no. Lutanje je zapravo po~elo od skora, ali traje dovoljno dugo da bi nam sve drugo postalo nepojmljivo. To lutanje je druga velika tema ove zbirke. Mnogo va`nije od bilo kakvih odgovora su pitanja koja se tu otvaraju i da li }emo uop{te uspeti da ih prepoznamo. Da li su rintanje po firmama, masovno pusto{enje i neprestani upadi u svetove drugih bi}a zaista jedini na~in da se obezbedi ~ista voda, da deca budu zdrava i sita, da nam bude toplo (ili hladno), da se izle~i bolesno srce, namesti i{~a{en zglob, vidi dalje od najdaljeg brda? Da li je to uop{te neki na~in? Pravo istra`ivanje nije ni po~elo, a sve {to smo nekada znali uspeli smo samo da zaboravimo. Mi smo deevoluirali: evoluirao je samo kapital masivni sistemi za proizvodnju, ekspanziju, specijalizaciju i kontrolu (eksperti, nauka, tehnologija, represivni i upravlja~ki mehanizmi). To je svet koji branimo kada po~nemo da branimo bilo koje njegovo dostignu}e ili pogodnost. Hteli bismo da se jo{ malo ba{karimo u njegovim prednostima, a da sav posao neophodan za to obavi neko drugi. O tome sanjaju i ti drugi; u stvarnosti, svi samo radimo; za{to?(1) To je jedini izazov s kojim se danas suo~avamo. Odustajanje od puta kojim smo i{li milenijumima, odbacivanje ~itavog fenomena kapitala, druga~ija ideja `ivota i smrti, uklanjanje svih prepreka. Sve drugo je ~isto gubljenje vremena.

8
Jo{ jednom, nije do mene ili do Kamata, nego vam je to sa ovim svetom u vlasti kapitala tako. * U odnosu na levi~arsku tradiciju Kamatovo odbacivanje imperativa proizvodnje imalo je dodatne implikacije. Pre svega, o~igledno je da je to imperativ kapitala; a upravo na tom imperativu izgra|ene su glavne strate{ke i takti~ke platforme svih antikapitalisti~kih frakcija od socijaldemokrata (onih starijih), do komunista i prakti~no svih anarhisti~kih struja. Ta dinamika je ovde posebno dobro prikazana. Pri tom, bukvalno svi sindromi o kojima Kamat govori na primeru levi~arskih sekti svog vremena prisutni su, u skoro neizmenjenom obliku, u pona{anju i stavovima dana{njih boraca protiv nepravdi i ekscesa kapitalizma. Vrlo aktuelna stvar. Proizvodne snage (sredstva za proizvodnju i ljudski rad) postoje zbog kapitala, a ne zbog ljudi, upozorava Kamat. Nekada se smatralo da }e narastanje proizvodnih snaga neminovno uni{titi kapitalisti~ke proizvodne odnose i tako omogu}iti dalji, slobodan razvoj tih snaga. Nije bilo nikakve sumnje da je to put kojim treba i}i i da taj potencijal, kao najve}e dostignu}e ~ove~anstva, treba samo vratiti u njegov posed. Trebalo je samo uklju~iti instrumente za procenu zrelosti objektivnih uslova i ~ekati da taj razvoj stvori izbornu ve}inu (socijaldemokrate) ili malo pogurati taj proces (komunisti). Ali, ono {to je Marks predstavio kao projekat komunizma, ostvario je kapital. (str. 29) Razvoj nauke i tehologije omogu}io je neslu}eni razvoj proizvodnih snaga. Izabrana klasa, proletarijat, koja je trebalo da razre{i tu kontradikciju u ime svih drugih klasa, bila je apsorbovana i pripitomljena, pre nego {to su njeni pastiri uspeli da je ubede (slu`e}i se pri tom svim sredstvima) da preuzme svoju istorijsku ulogu. Svi sukobi koje i dalje, ko zna za{to, nazivamo revolucijama, odvijali su se na terenu kapitala. Krajnje domete tih borbi nije te{ko sagledati. Na tom terenu mogu}e je pregovarati ili se boriti samo za druga~ije propozicije daljeg funkcionisanja kapitala, a sa ljudskog stanovi{ta, samo za druga~ije uslove pre`ivljavanja. Ta borba za ve}e plate, ve}e beneficije, bolje radne uslove, pravedniju distribuciju, redukciju zaga|enja, druga~ije upravljanje proizvodnjom ili samoupravljanje mo`e da bude neprekidan niz pobeda; u unapred izgubljenom ratu to je bez ikakvog zna~aja. Pravi `ivot je uvek ostajao negde drugde, sve dok nije postao apstrakcija. Svi oni koji misle da imaju re{enje za nemogu}u jedna~inu kapitala, ostaju na njegovom terenu, nastavljaju}i tako tu sumornu tradiciju koja je ~oveka uporno osu|ivala na ulogu ve~itog roba proizvodnje. Zato bi na takve aktiviste od sada trebalo da gledamo druga~ijim o~ima. Dobre namere se vi{e ne ra~unaju. Ne verujte im ni kada darove donose. * Kamat je uni{tio prakti~no sve temeljne marksisti~ke dogme dosledno se slu`e}i marksisti~kim jezikom. Kao polazi{te je koristio nekoliko tema iz Marksovog dela, najvi{e iz njegove teorije vrednosti. (2) Pri tom, Marksa je shvatao ozbiljno i stavljao ga iznad svih drugih uticaja. Da li je to ne{to neobi~no? U vreme kada su ovi tekstovi nastajali, sigurno nije bilo. Samo u na{oj biblioteci ovo je tre}i autor koji dolazi iz generacije koja je jezik marksisti~ke analize imala u malom prstu (Debor, Perlman, Kamat, s tim {to }emo se tu negde i zadr`ati) ~esto po cenu razumevanja sa svima ostalima, a posebno sa onima kojima je taj jezik danas skoro potpuno nerazumljiv. Tu su i traume iz bliske pro{losti, posledice duga~kog perioda komunisti~ke vladavine

9
mo`da sporedan, ali realan izvor otpora, koji se nemilice koristi za diskvalifikaciju svake antikapitalisti~ke kritike. Ali, mo`da je do{lo vreme da se svi malo opustimo po tom pitanju. Kamat se slu`io marksisti~kim jezikom na isti na~in na koji su se Majster Ekart, Viljem Blejk, Novalis ili Margareta Poret slu`ili jezikom zvani~ne hri{}anske dogme. Taj jezik danas lako razdvajamo od Inkvizicije i Konkviste, ne zaboravljaju}i njihove zlo~ine. Ova asocijacija je utoliko ja~a {to i sam Kamat, naro~ito u tekstovima iz dela Umesto zaklju~ka, iznosi neka razmatranja koja }e suvi{e racionalnim ~itaocima sigurno delovati ezoteri~no (utoliko pre {to i jesu nadahnuta nekim ezoteri~nim konceptima, ne samo zapadnim); ali, ako svemu pri|ete malo opu{tenije, s malo vi{e poverenja u sopstvenu intuiciju, ono bitno vam ne}e proma}i. Osim toga, nijedan pojmovni jezik nije nedu`an: da li pozitivisti~ki jezik nauke ili jezik ekonomizma, danas vladaju}e religije, imaju ne{to svetlije dosijee? mo`da }emo na svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove uvide, ali krajnje je imbecilno nazivati sebe marksistom. (str. 38) Mi se ne bismo oslanjali ni toliko, ali ovde }e glavna re~ ipak biti prepu{tena Kamatu. (3) * @ak Kamat nije napisao nijedno sinteti~ko delo. (4) Tu je samo niz eseja napisanih od sredine 1960-tih do po~etka 1980-tih. Ali, prakti~no sve {to bi vam moglo pasti na pamet kao pravo pitanje (kao i ono {to vam nikada ne bi palo na pamet, iako vam je mo`da bilo na vrh jezika) nalazi se ovde samo ako odlu~ite da se nadove`ete. Naime, nije sve ba{ na tacni, niti je Kamat u svemu bio u pravu. (Za{to bi i bio? Samo zato da bi nama bilo lak{e?) Ali, podsticaj je tu i ne treba ga propustiti. Naslovi eseja prili~no dobro ilustruju glavne teme ove zbirke. Bi}e tu za svakog po ne{to: vernike progresa i ekonomizma smo ve} ~astili, ali ni drugi ne}e biti zapostavljeni. Zna~aj koji ovde u bloku pridajemo Kamatovim istra`ivanjima zapravo je toliki da ne znamo kako da to unapred do~aramo. Zato se u ime cele redakcije izvinjavam svim dobronamernim ~itaocima ako su stekli utisak da potcenjujemo njihovu sposobnost da sami procene zna~aj i aktuelnost ovih tekstova. * Na osnovu svega re~enog, ne treba da ~udi za{to levi~ari, marksisti i anarhisti iz njegove generacije i ve}ina dana{njih jednostavno nisu znali {ta da rade s njim. Kamat je izgleda tra`io previ{e. Zato su pribegli najjednostavnijem re{enju: re{ili su da ga ignori{u. Ali, danas i ta zavera nemo}nih do`ivljava slom. Objavljivanje Kamatovih tekstova u izdanju Autonomedie okupilo je pravi anarhoprimitivisti~ki tim snova: Lorejn Perlman, Bob Blek, D`on Zerzan, Pol Simons, D`ejson MekKvin, Aleksa Troter, itd. Sve redom imena koja anarhisti odani klasi~noj tradiciji jednostavno ne mogu da smisle (dobar znak!). Kamat nije omiljen ni me|u preostalim prosituacionisti~kim sekta{ima, od kojih sti`u i neke vrlo maligne poruke. (5) Razlog za to je verovatno i njegov ambivalentan, ali ponekad i prili~no prezriv, a nedovoljno obrazlo`en odnos prema situacionistima iz prve generacije. Ako ostavimo po strani intelektualnu mu{i~avost, zaista je ~udno da izme|u te dve kritike nije bilo vi{e interakcije, makar i s pucnjavom. Neki ljudi, poput Fredija Perlmana, D`ona Zerzana i Boba Bleka, koji su bili otvoreni za poruke iz oba pravca, jasno su pokazali da razlike izme|u Kamata i situacionista ne spre~avaju ve} podsti~u novu, osloba|aju}u sintezu (utoliko lak{e {to su, pored razlika, tu i brojne, o~igledne sli~nosti).

10
* Izuzetna tematska doslednost Kamatovih eseja predstavljala je malu te{ko}u u sastavljanju ove zbirke. Naime, kada temeljno istra`ujete odre|ena pitanja, uz slobodu koju vam dopu{ta forma eseja koji treba da se pojavi u va{em ~asopisu (Invariance), ~esto dolazi do zna~ajnih tematskih preklapanja. Objavljivanje svih dostupnih tekstova u celini, u jednom tomu, procenili smo, samo bi zagu{ilo pri~u o kapitalu koji se oteo svojim gospodarima, prevazi{ao ili apsorbovao sve prepreke, u{ao u ljude i izobli~io ih u pasivne stanice svoje neprestane oplodnje. Izostavljen je i ~uveni esej O organizaciji. Taj esej, napisan jo{ 1969. (na osnovu teksta O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja iz 1962) bavi se pitanjem politi~kog reketa{tva, ~emu se Kamat ~esto vra}ao. Ovde su objavljeni upravo ti noviji uvidi i naglasci, tako da izostavljanje tog eseja ne treba smatrati za nedostatak zbirke. Nakon kratkog zadr`avanja na tom pitanju, ovaj izbor i raspored tekstova nametnuli su se sami od sebe. Poglavlja 1-3 eseja Protiv priptomljavanja poslu`ila su kao uvod, a poglavlja 4, 6. i 8, uz jo{ dva odlomaka iz drugih eseja, umesto zaklju~ka. Eseji Lutanje ~ove~anstva, Opadanje i O revoluciji objavljeni su u celini, sa svim napomenama. Na taj na~in poku{ali smo da bolje pokrijemo glavne teme, umesto da po svaku cenu predstavimo jednog autora i njegov kompletan opus ili barem onaj deo kojim raspola`emo. Prednost uvek imaju pitanja, a ne li~nosti. Po{to u redakciji imamo i druge tekstove @aka Kamata, koji nisu dostupni preko Interneta (O organizaciji, Odjeci pro{losti i Moramo napustiti ovaj svet, po kojem je prva zbirka njegovih eseja u izdanju Autonomedie dobila naziv), svi zainteresovani mogu da nam se jave na poznatu kontakt adresu. * Nema nikakvih biografskih podataka. ^ak ni Autonomedia nije na{la za shodno da prilo`i makar osnovnu biografsku crticu. U predgovoru za esej Lutanje ^ove~anstva Kamatovi prijatelji iz {tamparsko-izdava~ke kooperative Blak & Red (Detroit) ukratko su opisali njegovu putanju. Tu je i nekoliko na{ih napomena (str. 45-6). U poku{aju da od Lorejn Perlman, udovice Fredija Perlmana, Kamatovog prvog prevodioca na engleski jezik, saznamo ne{to vi{e, ~uli smo ono {to smo na pola puta i sami shvatili: da nema razloga da se reda radi optere}ujemo takvim sitnicima. To je nebitno. @ak Kamat danas `ivi u jednom selu u ju`noj Francuskoj, gde se, kako re~e Lorejn, okrenuo nekim ezoteri~nim, psiholo{kim istra`ivanjima. (Stari hipik, o~igledno.) Ako vas ipak zanima {ta se danas kuva u toj ludoj glavi ili u obnovljenom ~asopisu Invariance tu je slede}a kontakt adresa: Jacques Camatte Spiralhte le Segala 46140 Belaye FRANCE
Napomene 1.Iz neobjavljenog materijala redakcije. 2. Razmatranja su jedno; zaklju~ci, tuma~enja i kasnija sudbina tih razmatranja ne{to drugo. Ovo va`i uprkos ~injenici da je u slu~aju marksizma na neke ishode presudno uticalo prokletstvo Faraona: koncepti i naglasci prisutni jo{ u izvornom u~enju.

11
3. Ovde u bloku zaista nismo toliko ludi za Marksom. Naprotiv, ~ak i najblistaviji primeri alhemi~arske transmutacije tog jezika u jezik oslobo|enja ne mogu da nas oslobode asocijacije na sve zlo~ine po~injene pod tom zastavom. Tu su i drugi hendikepi tog pristupa: metodolo{ki, sociolo{ki, antropolo{ki, psiholo{ki, kosmi~ki. Ali, pokazalo se da ne vredi be`ati: ko ima strpljenja sigurno }e imati {ta da nau~i od starog Marksa. Neko obimnije i lucidnije istra`ivanje fenomena kapitala u uslovima XIX veka jednostavno ne postoji. Tu su zatim i ~itave generacije koje su govorile tim jezikom, uglavnom jeretici i druga odbegla deca, na ~ijim uvidima insistiramo, jer smatramo da su videli dalje i bolje od svih savremenih vidovnjaka. To je danas, u vreme brutalnog su`avanja kriti~kog diskursa na `urnalisti~ko, politi~ko kibicerstvo i postmodernisti~ke stilske ve`be (bez stila), o~igledno. Najzad, one koji ba{ ne mogu da pre|u preko nekih stvari, treba podsetiti da pojmovi kao {to su rad, kapital, roba, vrednost, cirkulacija, itd., sigurno nisu specifi~no marksisti~ki. Ima i takvih, ~ak vrlo lucidnih (feti{izam robe), ali ovi su deo op{te tr`i{ne kulture. To }e vam potvrditi svaki japi i njegov psihijatar. Do nesporazuma dolazi tek kada te pojmove pove`ete u neku kriti~ki usmerenu re~enicu. Ali, do takvih nesporazuma nam je jedino i stalo. 4. Iskustvo govori da potro{a~i intelektualnih sadr`aja bolje reaguju na kapitalna, sinteti~ka dela nego na tekstove razvu~ene po stranicama nekih opskurnih ~asopisa, a zatim sabrane u zbirke eseja. Tu publiku bismo verovatno lak{e animirali da smo odmah uradili ono {to Kamatov ameri~ki izdava~ planira za ovu deceniju: objavili tri knjige njegovih eseja, ali odjednom, {to vam onda olaka{ava da neko delo u intelektualnoj ~ar{iji predstavite kao kapitalno i nezaobilazno. Sre}om, nismo imali love za izvo|enje tog malog marketin{kog trika. 5. Bil Braun i njegov projekat Not Bored, tekst o Denisu Rodmanu, kao Nepripitomljenom ~oveku (?!), gde je glavna meta zapravo Kamat. Bolesno. Ipak, Braun je imao i svetlije trenutke, a, za va{u informaciju, od njega mo`ete da poru~ite i lo{e VHS kopije nekih Deborovih filmova: www.notbored.org * Analogija sa nemogu}im jedna~inama je preuzeta iz teksta Dejvida Morisa, Odr`iv rast? Ne, hvala. (J. Mander & E. Goldsmith: The Case Against the Global Economy, Sierra Club Books, 1995) A. G.

12

Protiv pripitomljavanja

Vreme u kojem `ivimo bez sumnje predstavlja najkriti~niji period kroz koji je kapitalisti~ko dru{tvo ikada prolazilo. Svi klasi~ni simptomi krize postali su deo permanentnog stanja stvari, iako bez ve}ih posledica po proizvodnju, osim u pojedinim zemljama i to u ograni~enom obimu. Dru{tveni odnosi i tradicionalna svest raspadaju se svuda oko nas, dok svaka dru{tvena institucija uspeva da se odr`i kroz neprestano apsorbovanje opozicionih pokreta. (O~igledan primer je i katoli~ka crkva, koja vi{e ni sama ne zna kroz koliko je modernizacija pro{la.) Moglo bi se o~ekivati da }e nasilje i teror, koji su danas endemski, mobilisati ljude na oru`ani otpor. Ali, umesto toga vidimo kako oni nastavljaju da bujaju i to u svetskim razmerma. [ta vi{e, situacija je takva da varvarstvo nacista u pore|enju s dana{njim oblicima nasilja izgleda vrlo neprofesionalno, zapravo arhai~no. S jedne strane, ~ini se da su svi uslovi zadovoljeni: revolucija samo {to nije buknula. Ali, to se ne doga|a. [ta je uzrok tom oklevanju? [ta spre~ava ljude da sve ove krize i katastrofe, koje su posledica poslednjih mutacija kapitala, preokrenu u katastrofu samog kapitala? Uzrok le`i u pripitomljavanju ljudi, koje je po~elo od trenutka kada se kapital nametnuo kao jedini mogu}i oblik ljudske zajednice. Proces je zapo~eo fragmentacijom i destrukcijom ljudskih bi}a, koja su zatim ponovo oblikovana po slici kapitala; ljudi su pretvoreni u kapitalisti~ka bi}a, a krajnji rezultat je pojava kapitala u ljudskom obli~ju. Pripitomljavanje ljudi je tesno povezano s jo{ jednim procesom koji dodatno poja~ava njihovu pasivnost: kapital je zapravo izmakao. Ekonomski procesi danas su potpuno van kontrole, tako da ~ak i oni koji na njih imaju uticaj priznaju da su nemo}ni pred tim trendom; kapital ih je potpuno izmanevrisao. Na globalnom planu, to izmicanje kapitala najjasnije se ogleda u aktuelnoj monetarnoj krizi. A tu su i druge posledice: prenaseljenost, op{te zaga|enje i iscrpljivanje prirodnih resursa. Op{te pripitomljavanje ljudi i izmicanje kapitala su koncepti koji mogu da objasne mentalno stanje i pona{anje onih koji sebe vide kao revolucionare i koji veruju da imaju mo} da ubrzaju po~etak revolucije; ali, oni samo igraju jednu od uloga koju im je dodelio stari svet. Revolucija koju najavljuju stalno im izmi~e, pa im zato svaka druga pobuna izgleda strano; zato uvek moraju da kaskaju za njom, ne bi li makar naknadno bili priznati kao revolucionari. Tokom jednog du`eg perioda ljudi su bili bukvalno prega`eni kretanjem kapitala, kojeg vi{e ne mogu da kontroli{u. To obja{njava za{to neki ljudi tra`e izlaz u pro{losti, kao {to je to slu~aj sa pomodnim interesovanjem za misticizam, zen, jogu i tantrizam, posebno u SAD. Drugi se radije okre}u starim mitovima, koji odbacuju totalnu i sveprisutnu tiraniju nauke i tehnologije. Ti poku{aji bekstva ~esto se kombinuju sa upotrebom droga, koje poja~avaju iluziju o mogu}nosti skorog dolaska sveta potpuno druga~ijeg od ovog u`asa u kojem `ivimo. S druge strane, tu su oni koji tvrde da samo nauka i tehnologija mogu da pru`e pravi odgovor {to obja{njava kako je mogu}e da neke feministkinje vide svoje oslobo|enje u parentogenezi ili u proizvodnji beba u inkubatorima. Ima i onih koji

13
smatraju da se protiv nasilja treba boriti sredstvima koja blokiraju agresivnost. Svi ti ljudi zapravo govore jedno isto: da svaki problem ima svoje adekvatno nau~notehnolo{ko re{enje. To je ono {to ih ~ini su{tinski pasivnim, jer na ljudsko bi}e gledaju samo kao na predmet pogodan za manipulaciju. Osim toga, potpuno su nesposobni za stvaranje novih me|uljudskih odnosa (jo{ jedna zajedni~ka crta sa sledbenicima kulta nauke). Oni ne vide da je svako nau~no re{enje kapitalisti~ko re{enje, zato {to svako takvo re{enje elimini{e ljudski faktor i otvara perspektivu jednog potpuno kontrolisanog dru{tva. Tako dolazimo i do onih koji ose}aju da treba ne{to preduzeti: umesto da se suo~e s ~injenicom da je njihovo vi|enje situacije potpuno neadekvatno i nedovoljno, oni je ignori{u, {to samo jo{ vi{e otkriva svu njihovu nemo}. Tiha ve}ina, koju ~ine svi ostali i koji pred sobom ne vide nikakvu perspektivu, potpuno su ophrvani ose}anjem da je svaki napor uzaludan. Njihovo }utanje nije znak prostog pristanka ve} nesposobnosti da interveni{u na bilo koji na~in. Dokaz za to je i ~injenica da ~ak i kada se mobili{u, to uvek biva protiv ne~ega, a nikada za ne{to. Njihova specifi~na pasivnost je zato izrazito negativna. Va`no je naglasiti da se o ovim dvema grupama aktivistima i tihoj ve}ini ne mo`e govoriti u okvirima levice i desnice. Stare politi~ke podele vi{e nisu operativne. Terminolo{ka konfuzija koja se tu javlja donekle se mo`e prevazi}i ako pogledamo kakav stav pripadnici ovih tabora imaju prema nauci: nekada su levi~ari bili ti koji su insistirali na nauci, dok je Nova levica danas osu|uje (na primer, u SAD). Podela na levicu i desnicu ipak opstaje, ali najvi{e u glavama starih aktivista, me|u tradicionalnim partijama levice i desnice, uop{te, kod svih zaljubljenika u politi~ku pro{lost. Ali, sve te suprotnosti danas se otkrivaju kao la`ne: svi oni, na ovaj ili onaj na~in, jednako brane kapital. Najaktivnije me|u njima su razli~ite komunisti~ke partije, koje brane kapital tako {to insistiraju na istim nau~nim formama i racionalnim strukturama koje kapital koristi u cilju svog odr`anja. Sve partije i pokreti levice i desnice funkcionalno su isti utoliko {to zajedno u~estvuju u {irem, op{tijem procesu koji vodi ka kona~nom uni{tenju ljudske vrste. Bez obzira da li ljudi ostaju pri nekim prevazi|enim strategijama ili se oslanjaju na mehanizam tehnologije, rezultat je isti. Istorijski posmatrano, levica i desnica pojavljuju se kao dve suprotne politi~ke opcije po~etkom XIX veka, kada je kapital tek bio na putu da ovlada ~itavim procesom proizvodnje i preraste u stvarnu dru{tvenu silu. Tako su se i neki ljudi poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala, ali tek je Marks oti{ao korak dalje: on je nagla{avao nu`nost razvijanja proizvodnih snaga (pa tako i nauke i tehnologije), u isto vreme razotkrivaju}i negativne posledice tog razvoja po ljude i njihovu neposrednu situaciju. Ali, on je mislio da }e to logi~no voditi ka zao{travanju osnovne kontradikcije sistema, u smislu da dalji razvoj proizvodnih snaga nije mogu} bez uni{tenja kapitalisti~kog na~ina proizvodnje. Po njemu, tim snagama bi trebalo da upravljaju sami ljudi, {to bi kona~no ukinulo otu|enje. Ali, ova analiza je polazila od pretpostavke da kapital nije u stanju da postane istinski autonoman, da ne mo`e izma}i ograni~enjima koja mu name}e njegova dru{tveno-ekonomska baza: zakonu vrednosti, razmeni kapitala i radne snage i strogom op{tem ekvivalentu (zlatu). Apsorbuju}i svoju dru{tvenu bazu kapital je postao autonoman i tako stvorio sve uslove za svoj beg. Strmoglavi tok njegovog razvoja, naro~ito u poslednje vreme, otkrio je niz ogromnih opasnosti po ljudsku vrstu i ~itavu prirodu. ^ak i najfanati~niji eksperti i najve}i akademski gnjavatori ne mogu vi{e da ignori{u opasnosti s kojima se danas suo~avamo. Oni su ~ak primorani da se delimi~no pridru`e onima koji o budu}nosti govore jezikom apokalipse. Apokalipsa je ponovo u modi, jer danas zaista

14
prisustvujemo kraju jednog sveta u kojem su ljudska bi}a, uprkos svim svojim slabostima i degradaciji, uvek bila norma, jedina referentna ta~ka. Ali danas, nakon smrti Boga, slu{amo o smrti ~oveka. Zato se i Bog i ~ovek, s nadom u spasenje, sada okre}u nauci, koja je uvek bila boginja i slu`avka kapitala: u dana{njem svetu nauka je postala istra`ivanje mogu}ih mehanizama i oblika adaptacije pomo}u kojih bi sva ljudska bi}a i priroda bili integrisani u proizvodnu strukturu kapitala. Sve govori da samo oni koji su najmanje uni{teni kao ljudska bi}a, pre svega mladi ljudi, odbijaju da se prepuste tom pokolju prilago|avanja i pripitomljavanja; oni su naprosto primorani da odbace ovaj sistem. Proces pripitomljavanja se ponekad sprovodi nasilno, kao u vreme prvobitne akumulacije; mnogo ~e{}e na podmukliji na~in, jer ~ak i oni koji sebe smatraju revolucionarima nastavljaju da misle na pretpostavkama ugra|enim u logiku kapitala i razvoj proizvodnih snaga. Osim toga, svi oni se klanjaju istom bo`anstvu, nauci. Tako su pripitomljavanje i represivna svest fosilizirale na{ duh skoro do ta~ke senilnosti; na{e delanje je postalo kruto, a misli stereotipne. Pretvoreni smo u bezdu{nu, sle|enu masu prikovanu u mestu, koja veruje da stalno grabi napred. Ali, maja-juna 1968. godine `ivot je ponovo buknuo, a sa njim i op{te kretanje ka komunizmu. Nije bila stvorena nijedna nova teorija, niti neki novi vid akcije. Najva`nija novost bila je nova namera; ta borba nije imala ni{ta sa politikom, ideologijama, naukom ili ~ak dru{tvenim naukama (posebno prezrenim). Bila je to, pre svega, konkretna i vitalna potreba uperena protiv ovog dru{tva i nezavisna od njega: potreba za okon~anjem pasivnosti nametnute kapitalom, za ponovnim otkri}em ljudske komunikacije, za potpunim osloba|anjem kreativnosti i ma{te, u op{tem kretanju ka ljudskom ostvarenju.

Napomena o klasi i opoziciji kapitalu Tako su se i neki ljudi poput Karlila na{li u opoziciji spram apologeta kapitala Borba ljudi protiv kapitala do sada je bila posmatrana isklju~ivo u uskim okvirima pojma klase. Jedini na~in da se predstavite kao stvarni protivnik kapitala bio je da se aktivno doka`ete kao proleter; ina~e ostajete samo romanti~ar, sitni bur`uj, itd. Sam ~in rezonovanja u okvirima klasne analize izra`ava uverenje da svaka pojedina~na klasa podle`e toj metodologiji. To je posebno zna~ajno kada se ima u vidu da je radni~koj klasi dodeljena misija ukidanja svih klasa. Osim toga, ostaje nejasno kako }e ta klasa izvesti samoukidanje, po{to nas klasni pristup spre~ava da izvu~emo lekciju iz tragi~ne sudbine onih mislilaca koji su bili u opoziji prema kapitalu, a da im nikada nije uspelo da prepoznaju ili identifikuju svog neprijatelja (na primer Bergson). Danas, kada je ~itav klasni pristup li{en svake solidne osnove, mo`da je uputno obratiti pa`nju na pokrete desnice i njenu misao. Desnica je pokret koji se kapitalu suprotstavlja tako {to ostaje ~vrsto ukorenjen u pro{lost. U nastojanju da elimini{u klasne sukobe, ispade i manipulacije kapitalisti~kog individualizma, pokreti poput Francuske akcije i Nove francuske akcije nude viziju zajednice ~iji garant, po njima, mo`e da bude samo monarhija. Izgleda da svaka grupa koja se danas suprotstavlja kapitalu mora da se fokusira na ljudski faktor kao univerzalnu osnovu. Ova te`nja poprima razli~ite oblike, ali ima veoma stabilnu osnovu i iznena|uju}e uniformni karakter u najrazli~itijim populacijama. Tako su u nastojanju da obnove i nametnu volksgemeinschaft ~ak i nacisti ispoljavali ovu `udnju za zajednicom (tu je i njihova ideologija o Urmensh, prvobitnom ~oveku). Smatramo da je fenomen nacizma ostao u velikoj meri neshva}en: mnogi su u njemu videli samo demonski izraz totalitarizma. Ali, nacisti su u Nema~koj samo o`iveli staru temu kojom su se ranije bavili

15
sociolozi poput Tonija i Maksa Vebera. Tako kod predstavnika Frankfurtske {kole, najvi{e kod Adorna, nailazimo na odgovor koji gravitira oko praznog i sterilnog koncepta demokratije. Razlog je njihova nesposobnost da ispravno shvate fenomen nacizma. Ono {to im je promaklo je sjajan Marksov uvid o nu`nosti ponovnog uspostavljanja zajednice i da ta obnova mora da uklju~i ~itavo ~ove~anstvo. Problemi s kojima se suo~avamo ti~u se svih; oni su ozbiljni i zahtevaju hitno re{avanje. Tim problemima ljudi prilaze iz razli~itih politi~kih uglova. Nisu ti problemi ono {to odlu~uje da li je ne{to revolucionarno ili kontrarevolucionarno, ve} re{enja koja se nude, tj. da li su ona zaista delotvorna ili ne. Mentalitet politi~kih reketa{a ovde dolazi do punog izra`aja: svaka banda s levice i desnice `udi za sopstvenim intelektualnim prostorom; svako ko zaluta u neku od tih teritorija automatski biva obele`en kao pripadnik bande koja nad tim delom teritorije ima kontrolu. Odatle postvarenje: predmet je ono {to odre|uje, subjekat ostaje pasivan. Prvi deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

16

Mitologija proletarijata

Prema na{im ranijim analizama, maj-jun 1968. bio je jasan dokaz pozitivnog izbijanja revolucije i po~etak novog revolucionarnog ciklusa. Ali, na{a tada{nja argumentacija nastavaljala se u okvirima klasne analize: tako smo izjavili da }e majski pokret podsta}i proletarijat da obnovi svoju klasnu bazu. [ta vi{e, u tim doga|ajima videli smo potvrdu na{eg uverenja da }e se revolucija odvijatu du` smernica koje je postavio Marks. Ali, ~injenica je da su prve klase koje su pokrenule pobunu bili dru{tveni slojevi najbli`i establi{mentu, ljudi ~iji su objektivni interesi bili najte{nje vezani za interese dr`ave. Potla~eni su se priklju~ili kasnije; upravo oni su radikalno razre{ili kontradikcije koje su drugi dru{tveni slojevi hteli samo da reformi{u. Treba imati u vidu da su na Marksovu misao u ovom pogledu najvi{e uticale engleska i francuska revolucija. Tako je u slu~aju francuske revolucije plemstvo intervenisalo u najranijoj fazi, u ~uvenoj plemi}koj pobuni koja se dogodila nekoliko godina pre 1789. i koja je podstakla i oja~ala pobunu bur`oazije (koja je tada utirala put prosve}enom despotizmu). Zatim su se priklju~ili slojevi bur`oazije manje vezani za dr`avu, koji su, po re~ima Kauckog, ~inili neku vrstu inteligencije. Tek nakon njih, s neuspehom reformi, unutra{njim kolapsom sistema i padom monarhije, priklju~ili su se seljaci i zanatlije (budu}i proletarijat); tek sa njima do{lo je do odlu~uju}eg prekida, posle ~ega vi{e nije bilo povratka na staro. Bez njih, revolucija bi, u meri u kojoj je zna~ila promenu oblika proizvodnje, trajala mnogo du`e. I u Rusiji se sve odvijalo po sli~nom obrascu. Sve upu}uje na zaklju~ak da najpotla~eniji, oni koji objektivno imaju najvi{e razloga za pobunu i koji po nekima ~ine jedinu pravu revolucionarnu klasu stupaju u borbu tek kada se na bedemima dru{tva pojave prve pukotine i kada je dr`ava ve} zna~ajno oslabljena. U previranjima koja slede po~inje da se otvara nova perspektiva, makar samo kroz svest da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre i da treba tra`iti nova re{enja. Ovaj proces daje svakoj revoluciji karater koji nije strogo klasni. U slu~aju komunisti~ke revolucije taj momenat }e mo`da biti jo{ nagla{eniji, jer to ne}e biti aktivnost samo jedne klase, ve} ~itavog ~ove~anstva koje ustaje protiv kapitala. U sredi{tu pokreta koji smo nekada zvali univerzalna klasa, a sada prosto ~ove~anstvo (naime, sada smo svi robovi kapitala), nalaze se dru{tveni slojevi veoma bliski kapitalu (na primer, nova srednja klasa i studenti), ali koji se bune protiv sistema. Oni sebe vide kao posebnu dru{tvenu klasu, do te mere da tvrde kako su u stanju da izvr{e detonaciju i pokrenu proletarijat ali, to mo`e da bude samo karikatura revolucije, koja se, primereno trenutku, kiti starim znamenjima i pravi iste, stare pokrete. Klasna analiza, na kojoj smo u po~etku i sami insistirali, mo`e samo da tuma~i doga|aje. Ista slabost je obele`ila i u~esnike pobune iz maja 1968, tako {to ih je navela da na svoju ulogu gledaju na stari na~in. Postajalo je sve o~iglednije da su mnogi aktivni u~esnici pobune bili mu{karci i `ene najintimnije uklju~eni u `ivot i funkcionisanje kapitala, ~esto aktivno posve}eni odbrani i odr`avanju njegovih predstava (1), a koji su se zatim pobunili protiv njega. Ali, njihovu pobunu je bilo lako

17
amortizovati, utoliko pre {to se kretala izlokanim stazama klasne borbe, za koju se mislilo da }e kona~no probuditi proletarijat i naterati ga obavi svoju misiju. Ovde zalazimo u o~igledan }orsokak. Uloga proletarijata je bila da uni{ti kapitalisti~ki oblik proizvodnje i tako oslobodi proizvodne snage okovane njime: komunizam je mogao da po~ne tek nakon obavljanja tog zadatka. Ali, kapital ne samo da nije sputavao proizvodne snage, ve} im je dao novi, neslu}eni zamah, jer te snage i postoje zbog kapitala, a ne zbog ljudi. Samim tim, proletarijat je postao suvi{an. Ovaj obrt, u kojem proizvodne snage osloba|a kapital, a ne proletarijat, bio je mogu} zahvaljuju}i razvoju nauke koji je tekao uporedo s pripitomljavanjem ljudi. Njihovo pripitomljavanje ispoljava se kao pristanak na razvoj kapitala kao glavnog nosioca razvoja proizvodnih snaga, {to je bilo predmet Marksove analize. Tokom tog razvoja proletarijat je, kao proizvo|a~ vi{ka vrednosti, potisnut ~ak i sa te funkcije zahvaljuju}i generalizaciji najamnog rada i ukidanju svake jasne razlike izme|u proizvodnog i neproizvodnog rada. Proletarijat, na koji se nekada gledalo s uva`avanjem, postao je glavni oslonac kapitalisti~kog oblika proizvodnje. [ta proletarijat `eli? [ta zaista `ele oni koji govore u njegovo ime i uzdi`u ga u nebesa? Ako su to puna zaposlenost i samoupravljanje, to }e samo obezbediti kontinuitet kapitalisti~kog oblika proizvodnje, jer je on sada humanizovan. ^itava levica veruje u proizvodnju kao oli~enje delotvorne racionalnosti i da je samo treba usmeriti ka ljudskim ciljevima. Ali, ta racionalnost nije ni{ta drugo do kapital. Mitologija proletarijata je u~inila da populizam iz maja 1968. poprimi proleterski karakter. Svi su tada govorili: Moramo da idemo me|u proletere, da podstaknemo njihov borbeni duh i samopo`rtvovanje, da proteramo gazde i da onda samo sledimo proletere na putu revolucije. Maj 1968. je bio i period velikog samoprezira i konfuzije. Ljudi su prezirali sebe i jedni druge zato {to nisu proleteri, dok su svi zajedno bili zbunjeni pitanjem proletarijata, te klase koja je uvek bila smatrana za potencijalno revolucionarnu. Nema drugog na~ina da se objasni }orsokak u kojem se tada na{ao opozicioni pokret. Taj }orsokak nije odmah bio vidljiv, jer je entuzijazam koji je pratio pobunu imao sopstvenu dinamiku, {to je mnoga su{tinska pitanja ostavilo po strani. Ali, majski {ok je doneo i o`ivljavanje ideja starog radni~kog pokreta koje su zvani~ne partije odavno napustile ili zaboravile: koncept radni~kih saveta u svim mogu}im varijantama, ideje stare Komunisti~ke radni~ke partije Nema~ke (KAPD), ideje pojedinaca poput Luka~a i Kor{a, itd. Ovo pozivanje na pro{lost je bilo znak da ljudi nisu direktno sagledali stvarnu situaciju, a da sama situacija nije mogla da stvori nove oblike borbe i teorijske pristupe. Ipak, taj intelektualni povratak na odavno pre|ene staze tako|e je bio oblik pobune, jer je izra`avao odbijanje tiranije ne~ega {to se prosto dogodilo. [ta vi{e, to je moglo da dovede do otkri}a ta~ke u kojoj je po~elo lutanje ~ove~anstva, pa tako i do situacije u kojoj bi ~ove~anstvo napravilo prvi korak ka odbacivanju sudbine koja ga je isterala iz njegovog ljudskog konteksta i osudila ga na ulogu ve~itog roba proizvodnje. Govorili smo o }orsokaku. To mo`da nije dovoljno sugestivna slika, ali ipak ukazuje na su{tinu problema. To je zid koji se di`e pred svim grupama iz tog {irokog dru{tvenog pokreta, zid koji je sam proletarijat i predstava o njemu. (2) Militanti su i{li od grupe do druge, svaki ~as menjaju}i svoje ideologije, vuku}i za sobom uvek isti tovar isklju~ivosti i sekta{tva. Nekima je uspelo da pre|u zaista duga~ak put: od lenjinizma do situacionizma, da bi zatim otkrili neobolj{evizam i kona~no se skrasili u radni~kim savetima. Svi su udarili u taj zid i bili odba~eni nazad, neko vi{e, neko manje. Taj zid se pokazao kao efikasna prepreka protiv svih mogu}ih teorijskih i

18
prakti~nih ukr{tanja (u Nema~koj imate ~ak i antiautoritarne trockiste, trockistekor{iste, itd). Treba re}i da u nekim od tih grupa, kao i u slu~aju nekih pojedinaca, nije sve bilo negativno; mnogo toga je bilo ispravno shva}eno, ali to razumevanje je bilo izobli~eno sva{tarskim mentalitetom i kolektivisti~kim iluzijama. U ~lanku Lutanje ~ove~anstva (3) jasno smo pokazali da nije mogu}e objasniti predstavu proletarijata ako se prethodno ne dovedu u pitanje marksisti~ki koncepti razvoja proizvodnih snaga, zakon vrednosti, itd. Ipak, proletarijat je postao feti{, s tako mo}nim eti~kim i prakti~nim implikacijama da predstavlja faktor koji najvi{e blokira svest revolucionara. Ali, kada se taj feti{ jednom dovede u pitanje, ~itava teorijskoideolo{ka konstrukcija po~inje da se uru{ava. A opet, i dalje opstaje neizre~ena pretpostavka da svaki pojedinac mora da bude ~lan neke grupe i da se identifikuje s njom da bi stekao snagu i sigurnost potrebne za borbu s neprijateljem. Postoji strah od toga da se bude sam koji ide uporedo s nespornim saznanjem da je nu`no udru`iti snage da bi se uni{tio kapitalizam ali, postoji i strah od individualnosti, nesposobnost da se na autonoman na~in suo~imo sa su{tinskim pitanjima na{eg vremena. (4) To je samo jedna od posledica pripitomljavanja ljudi, znak njihove te{ke patnje od bolesti zavisnosti.

Napomene 1. Ovde mislimo na tehnokrate, intelektualce, politi~are i ekonomiste, kao {to su ~lanovi Rimskog kluba, Mansholt, Dumont, Laborit, itd. 2. O predstavljanju i posredovanju: Ljudska bi}a nisu stalno uronjena u prirodu; egzistencija i esencija nisu uvek jedno, kao ni bi}e i svest, itd. Ovo odvajanje stvara potrebu za predstavljanjem. Kada se vreme jednom opazi kao ireverzibilno, subjekat iz pro{losti se opa`a kao druga~iji u odnosu na subjekat iz sada{njosti, {to se}anju daje odlu~uju}u ulogu. U toj ta~ki predstavljanje se name}e kao posrednik. Iz tog ugla bi trebalo preispitati ~itavu filozofiju i nauku, ~ime }e se jednog dana neko mo`da i pozabaviti. Mo`da }e neko u ovome prepoznati sli~ne ideje (koje su zapravo prili~no druga~ije, jer ostavljaju po strani pitanje dru{tvenog predstavljanja) izra`ene u delima Kardana na temu dru{tvene imaginacije, situacioniste i ideju spektakla, ili, u akademskoj sferi, Fukoa i njegovu analizu predstavljanja u XVI veku. Zato ho}emo da pojasnimo svoje vi|enje ovog pitanja: pojam predstavljanja koristimo na isti na~in kao i Marks (vorstellung) koji je, na primer, pokazao da vrednost mora da bude predstavljena cenom. U tekstu A propos du capital (Ivariance ser. III, no 1) ukratko smo opisali na~in na koji kapital postaje predstava i sti~e autonomiju, i na koji na~in ta predstava nastavlja da postoji i biva prepoznata od svih kao stvarna. To je razlog za{to ljudi danas moraju da predstavu kapitala upiju u svoje bi}e. Pitanje predstavljanja je veoma va`no. Od trenutka kada priroda i ~ovek vi{e ne ~ine neposredno jedinstvo (iako je pitanje da li je neposredno jedinstvo ikada bilo mogu}e) predstavljanje postaje nu`nost. Predstavljanje je jedan od na~ina na koji ljudi prihvataju stvarnost i na{e sredstvo komunikacije, pa u tom smislu nikada ne mo`e da bude ukinuto: ljudska bi}a ne mogu da postoje nerazlu~ivo povezana sa prirodom. Stvar je u tome {to ne smemo da dopustimo da predstavljanje postane autonomno, poseban oblik otu|enja. 3. Videti poglavlje Razvoj proizvodnih snaga: Pripitomljavanje ljudi iz eseja Lutanje ~ove~anstva. Ovaj tekst sadr`i detaljniju analizu nekih tema koje su otvorene u ovom ~lanku, kao {to su marksisti~ka teorija proletarijata, represivna svest, itd. 4. Strah od individualnosti: O ovome je govorio Norman O. Braun (Brown) u delu Eros i Tanatos. Strah od individualnosti ne mo`e sam po sebi da objasni fenomen ukalupljivanja

19
ljudskih bi}a, njihov pristanak na obavezu poistove}ivanja sa odre|enim tipom bi}a i podre|ivanje sebe grupi. Ljudi se pla{e sebe, jer ne poznaju sebe. Odatle potreba za normom koja }e spre~iti sve ispade koji mogu da ugroze dru{tveni poredak i miran san pojedinca. Izgleda da su svi oblici organizovanja unutar dru{tva suvi{e osetljivi da bi omogu}ili slobodan razvoj proizvodnih snaga. S kapitalisti~kim oblikom proizvodnje sve postaje mogu}e, sve mo`e da bude kapitalizovano; ali, mogu}e je samo ono {to je dopu{teno. To zna~i da se pojedinac svodi na oblik bi}a koji je ili normalan ili nenormalan; celina postoji samo kroz diskurs kapitala, ostaju}i uvek izobli~ena i van ljudskog dometa. Strah od individualnosti jasno je izra`en i u mnogim utopijama koje opisuju trijumf despotske ili egalitarne racionalnosti. Drugi deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

20

Pobuna gimnazijalaca, Pariz, 1973.

Na osnovu prethodno re~enog, lak{e je shvatiti pravi zna~aj pokreta gimnazijalaca (Pariz, prole}e, 1973). Ta pobuna je stavila u jasnu perspketivu ono {to je maja 1968. bilo samo nazna~eno: kritiku represivne svesti. Represivna svest se razvijala zajedno sa marksizmom sve dok je ovaj pretendovao na ulogu konkretne fomule za budu}nost ljudske vrste: smatralo se da }e proleterska revolucija izbiti ~im razvoj proizvodnih snaga to omogu}i. Ta legalisti~ka i represivna svest operi{e tako {to procenjuje sve popularne ustanke, progla{avaju}i ih za nezrele, sitnobur`oaske, delo neodgovornih elemenata, itd. Ona se`e do samih korena postvarenja, jer ona mo`e da postoji samo kao organizovana svest, u obliku partija, sindikata i sli~nih grupacija. Svaki od tih oblika organizuje represiju protiv onih koji nisu organizovani ili koji to nisu u skladu sa odre|enim na~elima. Razlika izme|u tih organizacija meri se samo koli~inom represije koju su spremne da upotrebe. U ovom slu~aju, kritika represivne svesti nije direktno napala mit o proletarijatu i u{la u raspravu o tome ve} indirektno, ignori{u}i ga ili mu se podsmevaju}i. Mladi ljudi nisu upali u zamku tra`enja neke na radni{tvo usmerene organizacije u cilju stvaranja jedinstvenog fronta, kao {to je to bilo 1968. Ali, zato su politi~ari svih fela po~eli da im se preporu~uju ne bi li i oni bili uklju~eni: komunisti, socijalisti i njihovi sindikati (1) jurili su za gimanzijalcima i uveravali ih da su svi oni nekako na istoj strani. Kada su u~enici istupili iz zajedni~kih demonstracija, {to se dogodilo vi{e puta, to je odjednom razotkrilo opscenu maskaradu politi~ara koji su prodavali svoju robu: stare politi~ke pla}enike i okorele zavodnice iz komunisti~kih partija i sindikata, koji su pet godina nakon 1968. otkrili politi~ki zna~aj mladih i sada mar{irali tra`e}i odlaganje vojne slu`be za sve, dok su u~enici stajali sa strane i smejali se. Izgledalo je kao da su mladi ostali bez duha i prepustili mesto svojim starateljima! Na jo{ ve}i podsmeh nai{li su svi oni politi~ari koji su za vreme tih doga|aja jo{ jednom nagla{avali primat proletarijata, tvrde}i da je nastupio kriti~ni revolucionarni trenutak u kojem bi trebalo organizovati {trajk kvalifikovanih radnika naravno, samo zato {to niko od njih nije mogao da zamisli revoluciju koja ne bi bila obu~ena u radni~ke kombinezone. Kvalifikovani radnici nisu nikakva pretnja za kapitalisti~ki sistem; kapitalisti~ki oblik proizvodnje je odavno prihvatio rast nadnica; {to se radnih uslova ti~e, kapital raspola`e svim sredstvima da ih pobolj{a. ^ak je i ukidanje pokretnih traka uveliko priznata opcija me|u nekim gazdama. Pobuna gimanzijalaca je izvrgla ruglu dru{tvene institucije i sve njihove branioce. Oni koji su se udostojili (iako nevoljno) da se spuste na nivo na{e dr~ne mlade`i ispali su sme{ni; ali, {ta da se radi: rekuperacija ima svoju cenu. S druge strane, oni koji su neuspe{no poku{ali da pokret preotmu iznutra, nastavili su da o njemu govore s prezirom, {to ih sigurno nije ~inilo manje sme{nim. Ipak, do{lo je do promene u pona{anju vlasti: iza{li su me|u u~enike s poznatom pri~om o predstavnicima i parlamentu koje treba iskoristiti za re{avanje svih otvorenih pitanja. Mladi su se pona{ali kao da ovi ne postoje. Kao i maja 1968, nije bilo nikakve komunikacije, ni trunke razumevanja me|u sukobljenim stranama (Otvoreni smo za argumente, ali ja zaista ne razumem {ta oni ho}e, izjavio je ministar obrazovanja Fontan). Oni su bili ube|eni da mladi `ele da razgovaraju s njima i predo~e im svoje

21
argumente. To je bila revolucija samog `ivota (2), potraga za druga~ijim na~inom `ivljenja. Dijalog bi trebalo da se vodi samo oko planova i ideja koji vode ostvarenju te `udnje. Nema dijaloga izme|u dru{tvenog poretka i onih koji `ele da ga zbace. Ako se dijalog ipak vidi kao mogu}nost, to je onda verovatno znak da je pokret po~eo da se koleba. Iza svega toga je stajala jedna izuzetno va`na ~injenica: sav ljudski `ivot, od samog po~etka svog razvoja u granicama kapitalisti~kog dru{tva, do`iveo je samo osiroma{enje. [ta vi{e, kapitalisti~ko dru{tvo je smrt organizovana pod maskom `ivota. Nije re~ o smrti kao prestanku `ivota ve} o smrti-za-`ivota, o smrti sa svom supstancom i snagom `ivota. Ljudsko bi}e je mrtvo i svedeno na ritual kapitala. Mladi ljudi jo{ uvek imaju snage da se odupru toj smrti; oni jo{ uvek mogu da se bune protiv pripitomljavanja. Oni ho}e da `ive. Ali, u o~ima onih komotnih, samozadovoljnih ljudi koji `ive od praznih snova i fantazija, taj zahtev, ta strasna potreba je samo ne{to iracionalno, ili, u najboljem slu~aju, slika raja, koji je po definiciji nedosti`an. Mladi ostaju ozbiljan problem za kapital jer je re~ o delu dru{tva koji jo{ nije pripitomljen. Gimnazijalci nisu demonstrirali samo protiv vojne slu`be i vojske ve}, u istoj meri, i protiv {kole, univerziteta i porodice. [kola funkcioni{e kao organizacija pasivnosti duha, {to va`i ~ak i kada se primenjuju aktivne i liberterske metode; oslobo|enje {kole je mogu}e samo kao oslobo|enje od prinude. U ime istorije, nauke i filozofije svaki pojedinac se usmerava kroz koridor pasivnosti u svet okru`en zidovima. Znanje i teorija su poput svih drugih nepremostivih prepreka koje nas spre~avaju da prepoznamo jedni druge i koje dijalog ~ine nemogu}im. Razgovor mo`e da se odvija samo kroz odre|ene kanale, i to je sve. Na kraju te linije stoji vojska, fabrika pripitomljavanja. Ona organizuje ljude u op{tu volju za ubijanjem drugih, struktuiraju}i podeljenost koja ve} utisnuta kroz svetovni moral i njegov nauk o mojoj naciji i drugim ljudima, koji su svi potencijalni neprijatelji. Ljudi se obu~avaju i obrazuju kako da opravdaju ono za {ta nema opravdanja ubijanje mu{karaca i `ena. Svesni smo da je agitacija pokreta pre Uskrsa bila velikim delom reformisti~ka. Taj reformisti~ki aspekt je omogu}io rekuperaciju pokreta, ali to nas ovde ne zanima jer ne govori ni{ta o pravoj prirodi borbe na{e vrste protiv kapitala. Kao i Maj 68, i ovaj pokret je bio povr{an (iako je samo mnogo radikalnija agitacija odozdo mogla da ga uop{te izbaci na povr{inu) i sigurno }e otvoriti vrata unapre|enom, restruktuiranom obliku despotizma kapitala, poma`u}i mu da bolje shvati nu`nost svoje modernizacije.

Napomene 1. Pobuna gimnazijalaca je po~ela 22. marta kada je 30.000 u~enika demonstriralo protiv Debreovog zakona koji je predvi|ao obavezni vojni rok od 15 meseci (prethodno dve godine) za sve osamnaestogodi{njake, bez mogu}nosti odlaganja za mla|e od 21 godine. U prvoj polovini aprila bilo je vi{e velikih demonstracija (na jednima je, barem po pisanju Timesa od 10. aprila 1973, bilo 100.000 u~esnika), ne samo u Parizu ve} i u Strazburu i drugim gradovima. U gimnazijama su bili osnovani {trajka~ki komiteti, a zatim i generalno ve}e. Komiteti su najve}im delom bili pod kontrolom politi~kih aktivista, uglavnom mladih trockista iz Lige revolucionarnih komunista i Marksisti~ke alijanse. Tim aktivistima je uspelo da, uprkos zna~ajnoj opoziciji me|u u~enicima, uspostave kontakt sa sindikatima, koji su prethodno objavili op{irnu deklaraciju podr{ke {trajku gimnazijalaca. To je dovelo do zajedni~kih

22
demonstracija od 9. aprila, kada su lideri komunisti~kog sindikata CGT mar{irali na ~elu kolone. (nap. prev. engleskog izdanja Dejvida Louneregana.) 2. Godine 1964. Kardan je uvideo zna~aj pobuna mladih, ali je na njih gledao kao na spoljni ~inilac koji mora biti iskori{}en. To je po~ast koju svaka ideologija odaje staroj ideji o svesti nametnutoj spolja: Revolucionarni pokret }e biti u stanju da masovne pobune mladih usmeri u pozitivnom pravcu. Ako uspe da otkrije novi i autenti~an jezik za kojim dana{nja omladina traga, mo}i }e da pretvori njihovu pobunu u ferment dru{tvene promene, otkrivaju}i mladima druge oblike borbe protiv sveta koji sada odbijaju. Socialisme ou Barbarie, No. 35, p. 35. Tre}i deo eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

23

Lutanje ~ove~anstva

Uvod ameri~kog izdava~a Black & Red Ova dva eseja su prvi put objavljena u ~asopisu Invariance (Anne 6, Srie II No. 3, 1973) pod naslovima Errance de lhumanit; Conscience repressive; Communisme i Declin du mode de production capitaliste ou declin de lhumanit? Autor je `ak Kamat (Jacques Camatte) koji je sara|ivao sa Amadeom Bordigom (1) i grupom marksisti~kih teoreti~ara poznatih kao italijanska komunisti~ka levica. Nakon pobune maja 1968. godine, Kamat je zajedno s prijateljima iz redakcije Invariance zapo~eo kriti~ko preispitivanje aktivnosti italijanske komunisti~ke levice, uklju~uju}i i kriti~ku analizu dela Bordige i Marksa. Naziv ~asopisa je prvobitno trebalo da aludira na postojanost teorije proletarijata, za~ete jo{ u vreme Lige komunista i Prve internacionale. Do 1973, kada je ~asopis prestao da izlazi, kriti~ari su za ovu grupu govorili da ni{ta ne varira vi{e od Invariance. Kroz svoju analizu ova grupa je do{la do zaklju~ka da je ono postojano te`nja ka ponovnom otkri}u izgubljene ljudske zajednice i da se ona ne}e ostvariti o`ivljavanjem pro{losti, ve} samo kroz novo stvaranje. Njihova teorijska razmatranja dovela su ih do potpunog odbacivanja teorije revolucionarnih organizacija i partija, teorije revolucionarne svesti i teorije progresivnog razvoja proizvodnih snaga. Maj 1968. u Francuskoj bio je dokaz da nam treba novi oblik `ivota, a ne samo novi oblik proizvodnje. (iz poslednjeg broja prve serije Invariance, No. 3, 1973.) Oba eseja je s francuskog preveo Fredi Perlman, uz pomo} @aka Kamata. (2)

Napomene 1. Amadeo Bordiga (1890-1970): Komunisti~ki teoreti~ar i aktivista. Prvi vo|a Komunisti~ke partije Italije i njen prvi zna~ajni disident. Isklju~en iz partije jo{ 1930, dve godine nakon njenog prelaska na kurs bolj{evizacije. Razvio doslednu kritiku staljinizma i birokratskog socijalizma. Tvrdio je, nasuprot dogmi, da uslovi za revoluciju postoje jo{ od 1848. i da to nema nikakve veze sa daljim razvojem proizvodnih snaga. Njegov u~enik, a kasnije kriti~ar, `ak Kamat, nadovezao se s tvrdnjom da su uslovi za obra~un s kapitalizmom postojali od kada i kapitalizam. Uz sav kriti~ki odnos prema lenjinizmu, Bordiga je zadr`ao neke lenjinisti~ke stavove, pre svega stav o vode}oj ulozi partije, {to je, uz iskustva iz 1968, bio jedan od glavnih razloga za Kamatovo udaljavanje od njegovih pozicija. (nap. prev.) 2. Ovaj uvod Black & Red odnosi se na ~etiri eseja pod zajedni~kim naslovom Lutanje ~ove~anstva i esej Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ~ove~anstva? koji su kasnije objavljeni u zbirci Kamatovih eseja This World We Must Leave and Other Essays (Autonomedia, 1995). (nap. prev.)

24

1. Despotizam kapitala

Kada kapital ostvari stvarnu dominaciju nad dru{tvom on postaje materijalna zajednica, prevazilaze}i vrednost i zakon vrednosti, koji i dalje opstaju, ali samo kao ne{to prevazi|eno. Kapital u tome uspeva na dva na~ina: 1) obim rada potrebnog za proizvodnju kapitala naglo se smanjuje (devalorizacija) i 2) odnosi razmene ubrzano nestaju, prvo iz najamnog rada, zatim iz svih drugih ekonomskih transakcija. Kapital koji je prvobitno zavisio od najamnog odnosa, postaje despot. Gde god se ostvaruje neka vrednost ona se pripisuje kapitalu. Kapital je proces. Taj kvalitet je stekao s razvojem fiktivnog kapitala, u fazi kada je opozicija izme|u valorizacije i devalorizacije jo{ imala zna~enje, kada kapital jo{ nije bio sasvim prevazi{ao zakon vrednosti. Kapital kao proces je kapital u stalnom kretanju. On kapitalizuje sve, asimiluje sve i od svega pravi svoju supstancu. Postav{i autonoman, on je samo postvarenje u kretanju. Kapital je postao neopipljiv. Svoje bi}e taj masivni metabolizam koji apsorbuje sve drevne mehanizme razmene ili ih svodi na razmenu biolo{kog tipa on revitalizuje tako {to obezvre|uje ljudska bi}a u svim njihovim aktivnostima, ma koliko fragmentarnim (to je razlog za{to kapital primorava ljude da se upu{taju u najrazli~itije aktivnosti). Eksploatisano je ~itavo ~ove~anstvo. Vi{e nego ikada, izraz eskploatacija ~oveka od strane ~oveka otkriva se kao potpuno deplasiran. U svom usavr{enom izdanju kapital postaje predstava. U to stanje dospeva zahvaljuju}i svojoj antropomorfizaciji, odnosno, kapitalizaciji ljudskih bi}a (1) i zahvaljuju}i prevazila`enju starog op{teg ekvivalenta, zlata. Kapitalu je potrebna idealna predstava, jer predstava ispunjena bilo kakvom supstancom blokira njegov proces. Iako nije potpuno izgubilo vrednost kao moneta, zlato vi{e ne mo`e da igra ulogu standarda. Novi standard postaje kapitalizovana ljudska aktivnost, sve dok i taj oblik zavisnosti od vrednosti i njenog zakona ne po~ne da i{~ezava. Ova dinamika podrazumeva integraciju ljudskih bi}a u proces kapitala i integraciju kapitala u duh ljudskih bi}a. Kapital postaje predstava tokom slede}eg istorijskog procesa: razmena vrednosti postaje anonimna, ljudska bi}a postaju vlasni{tvo, ljudska akvisnost se svodi na rad, a rad na apstraktni rad. Ovo va`i sve dok se kapital razvija na osnovu zakona vrednosti. Kapital postaje autonoman tek kada po~ne da pripitomljuje ljudska bi}a. Nakon analize, razgradnje i fragmentacije ljudskog bi}a, kapital ga rekonstrui{e kao funkciju, integralni deo svog procesa. Ovo silovanje tela od strane duha omogu}ava preobra`aj duha u kompjuter koji mo`e da se programira po zakonima kapitala. Upravo zbog svog mentalnog kapaciteta ljudska bi}a nisu sasvim porobljena, ve} pretvorena u dobrovoljne robove kapitala. Najve}i paradoks je u tome {to upravo kapital ponovo afirmi{e subjektivitet, koji je u vreme uspona razmenske vrednosti bio potisnut. Kapital eksploati{e ~itavu ljudsku aktivnost. Marksovu tvrdnju da rad, dodaju}i novu vrednost staroj, istovremeno odr`ava i ospoljuje kapital (2) mo`emo da korigujemo utoliko {to }emo re}i: ~itava ljudska aktivnost ospoljuje kapital. Kapital kao predstava nadilazi staru kontradikciju izme|u monopola i konkurencije. Izme|u razli~itih ~estica kapitala vlada konkurencija, a svaka te`i da postane totalitet.

25
Proizvodnja i cirkulacija su ujedinjeni; drevna opozicija izme|u upotrebne i razmenske vrednosti gubi smisao postojanja. Osim toga, potro{nja postaje delotvorna upotreba ne samo materijalnih proizvoda ve}, najve}im delom, predstava koja sve vi{e oblikuje ljudska bi}a kao bi}a kapitala i revitalizuje kapital kao op{tu predstavu. Cena vi{e nema ulogu koju je imala u vreme formalne dominacije kapitala, kada je predstavljala vrednost; cene postaju samo indikatori ili znaci predstava kapitala. Vi{e ni{ta ne mo`e da bude besplatno. Kapital bi mogao da dodeli odre|enu koli~inu svojih proizvoda svakoj isprogramiranoj individui (i bez posredovanja novca); ta koli~ina bi mogla da zahteva odre|enu aktivnost koja se name}e inidividui. Takav despotizam bi mogao da bude jo{ mo}niji od sada{njeg. Ljudi bi mogli da po`ele da ponovo imaju novac koji bi im omogu}io slobodan pristup najrazli~itijim robama. Tokom svog razvoja kapital je uvek te`io negaciji klasa. U tome je kona~no uspeo putem univerzalizacije najamnog rada i formiranjem, kao elementa prelazne faze, onoga {to se naziva univerzalnom klasom: pukim zbirom proletarizovanih mu{akaraca i `ena, robova kapitala. Kapital je ostvario potpunu dominaciju mistifikuju}i zahteve klasi~nog proletarijata i uspostavljaju}i kontrolu nad proleterom kao proizvodnim radnikom. Ali, nakon {to je ostvario dominaciju posredstvom rada, kapital je doveo i do nestanka klasa, jer je kapitalista, kao osoba, u tom procesu eliminisan. (3) Dr`ava postaje dru{tvo kada najamni odnos biva preobra`en u odnos prisile, u etatisti~ki odnos. U isto vreme, dr`ava postaje preduze}e ili posrednik izme|u razli~itih bandi kapitala. Bur`oasko dru{tvo je uni{teno; ono {to sada imamo je despotizam kapitala. Klasni sukobi su zamenjeni ratovima izme|u gangsterskih organizacija koje su samo varijeteti bi}a kapitala. Vladavina predstave ima za posledicu da sve organizacije koje se suprotstavljaju kapitalu bivaju asimilovane; fagociti kapitala ih potpuno pro`diru. To je stvarni kraj demokratije. Vi{e ne mo`e da se govori o klasi koja predstavlja budu}e ~ove~anstvo, pa tako ni o nekoj partiji ili grupi koja bi imala taj kvalitet; vi{e niko ne mo`e da igra ulogu predstavnika vlasti. Reklamna industrija ubedljivo izra`ava ~injenicu da je kapital predstava, da pre`ivljava zahvaljuju}i tome {to je postao predstava u duhu svakog ljudskog bi}a (spolja{nje koje postaje integralni deo unutra{njeg). Reklama je diskurs kapitala (4): sve je mogu}e, sve norme su nestale. Reklama organizuje subverziju sada{njice u ime prividno druga~ije budu}nosti. Danas se suo~avamo s problemom kako da prose~nom Amerikancu omogu}imo da se ose}a moralno ~istim dok flertuje, tro{i, kupuje druga ili tre}a kola. Jedan od osnovnih zadataka u razvijanju te perspektive je da se ljudima ponudi odobrenje i opravdanje za u`ivanje u takvom pona{anju, da im se poka`e da `ivotna zadovoljstva nisu nemoralna, ve} moralna. To dopu{tenje dato potro{a~u da slobodno u`iva u `ivotu, taj dokaz da ima pravo da se okru`i proizvodima koji oboga}uju njegovu egzistenciju i koji mu pru`aju zadovoljstvo, treba da bude jedna od glavnih tema ~itave reklamne industrije i svakog projekta koji za cilj ima pove}anje prodaje. (5) Dezintegracija svesti koja se manifestuje u pojavama kao {to su pokreti za oslobo|enje `ena i homoseksualaca ili antipsihijatrija (nastali nakon Frojda, Rajha i na temeljima feministi~kog pokreta s po~etka ovog veka) nije znak istovremene pojave revolucionarne svesti, ve} samo znak kraja bru`oaskog dru{tva zasnovanog na vrednosti, na strogim standardima koji su odre|ivali sve nivoe ljudske egzistencije. Dezintergracija je po~ela u trenutku kada se op{ti ekvivalent sukobio s

26
cirkulacijom. Nekada{nji op{ti ekvivalent, koji je svemu davao usmerenje, sada je izgubljen. Dr`ava mora silom da primorava podanike na po{tovanje normalnosti definisane u skladu sa standardom na kojem po~ivaju sve dru{tvene vrednosti. Zakon vrednosti je dr`ao ljude u tamnici, primoravaju}i ih da se prilago|avaju stereotipovima, strogo definisanim oblicima bi}a. U Kantovom kategori~kom imperativu taj moralni standard je do`iveo vrhunac. Progutav{i op{ti ekvivalent i postav{i sopstvena predstava, kapital je uklonio sve zabrane i stroge obrasce. Od te ta~ke ljudska bi}a su vezana za njegovo kretanje, gde je potpuno neva`no da li su ljudska bi}a normalna ili nenormalna, moralna ili nemoralna. * Smrtno, ograni~eno ljudsko bi}e, individualac bur`oaskog dru{tva, nestaje. Ljudi `ude za oslobo|enjem svog bi}a koje je u isto vreme dru{tveno bi}e i ~ove~anstvo. Ali, kapital danas rekonstrui{e ~oveka, daju}i mu oblik i sadr`aj; zajedni~ko bi}e se pojavljuje samo u obliku kolektivnog radnika, a individualac u obliku potro{a~a kapitala. Po{to je kapital bezgrani~an, on omogu}ava ljudskom bi}u pristup stanju koje je s one strane ograni~enog: pristup neprestanom ostvarenju putem prisvajanja koje se nikada ne realizuje, stalno obnavljaju}i iluziju o neprekidnom procvatu. Ljudsko bi}e u obliku kapitala vi{e ne mo`e da bilo koji doga|aj opazi kao ograni~en ve} samo kao sekvencu jednog neprekidnog procesa. U`ivanje je dopu{teno, ali ne i mogu}e. ^ovek postaje ~ulni i pasivni posmatra~, a kapital ~ulno i nad~ulno bi}e. Ljudski `ivot prestaje da bude proces i postaje linearan. Integrisan u proces kapitala, ~ovek vi{e ne mo`e da bude svoj. Ova integracija ga ispra`njava, stvaraju}i vakuum koji mora neprestano da se ispunjava predstavama (kapitalom). Jo{ op{tije, kapital kao proces obezbe|uje svoju dominaciju tako {to svaki drugi proces pretvara u linearan. On tako prekida prirodne procese, {to vodi ka uni{tavanju prirode. Ali, ako ta destrukcija ugrozi i njegov proces, on poku{ava da se prilagodi (na primer, kroz postupke i sredstva protiv zaga|enja). Ne`ivot postaje autonoman i trijumfuje. Smrt za `ivota: Hegel ju je naslutio, Ni~e opisao, Rilke pevao o njoj, Frojd skoro institucionalizovao (instinkt smrti), dadaisti izra`avali u svojim urnebesnim lakrdijama, a fa{isti uzdizali (pokli~ `ivela smrt!). Ameri~ke feministikinje su je individualizovale: Mu{karac voli smrt; ona ga seksualno uzbu|uje; po{to je ve} mrtav iznutra, on `eli da umre. (6) Autonomija forme uti~e na sve aspekte `ivota pod vla{}u kapitala. Znanje je vredno samo ako je formalizovano, ako je ispra`njeno od sadr`aja. Apsolutno znanje je tautologija koja se ostvarila; to je mrtva forma koja dominira nad ~itavim znanjem. Nauka je njena sistematizacija, epistemologija njeno preobilje. U eri svoje stvarne dominacije kapital se odmetnuo (kao {to su to rekli neki kiberneti~ari); on je pobegao. (7) Ljudska bi}a nemaju vi{e nikakvu kontrolu nad njim. (Ljudska bi}a u obliku proletera mogu, makar pasivno, da igraju ulogu barijere.) On vi{e ne priznaje nikakva prirodna ograni~enja. Neki proizvodni procesi su se tokom vremena sudarili s prirodnim ograni~enjima: s naglim rastom ljudske populacije, uni{tavanjem prirode, zaga|enjem. Ali, na teorijskom planu, te barijere ne mogu da se smatraju za ne{to {to kapital ne mo`e da prevazi|e. U ovom trenutku, pred kapitalisti~kim oblikom proizvodnje nalaze se tri mogu}a pravca ili opcije (uz mogu}nost uni{tenja ~ove~anstva; ovu hipotezu ne treba ignorisati): potpuna autonomija kapitala: mehanicisti~ka utopija u kojoj ljudska bi}a postaju prosta oru|a automatizovanog sistema, iako i dalje u ulozi izvr{ilaca;

27
mutacija ljudskih bi}a, ta~nije promena karakteristika vrste: proizvodnja savr{eno programiranih bi}a, li{enih svih osobina vrste Homo Sapiens. Ova opcija ne zahteva automatizovan sistem, jer bi ovakva bi}a radila sve {to je potrebno; generalizovano ludilo: umesto samih ljudi, i na osnovu njihovih sada{njih ograni~enja, kapital ostvaruje sve {to bi ljudska bi}a mogla da po`ele (sve normalno ili abnormalno); ali, ljudi ne nalaze sebe, a zadovoljenje se neprestano pomera u budu}nost. Ljudska bi}a su uklju~ena u beg kapitala i omogu}avaju da se on nastavi. (8) Krajnji rezultat je uvek isti: razvoj ljudskog bi}a je zamrznut, u jednom slu~aju pre nego u drugom. Navedene mogu}nosti su apstraktno radvojene; u stvarnosti one deluju istovremeno i na kontradiktoran na~in. Da bi njegovo kretanje bilo neprestano, kapital mora da apeluje na aktivnost ljudskih bi}a, da uzdi`e njihovu kreativnost. Da bi osigurao svoju vladavinu, on mora da deluje munjevito. On probija sve vremenske i prostorne barijere koje su do skora spre~avale opadanje prirodnih resursa (od kojih mnogi ne mogu biti zamenjeni ve{ta~kim sredstvima) i sumanut rast ljudske populacije ({to za posledicu ima nestanak brojnih oblika `ivota). Postaje jasno da razvijanje zastave rada ili njegovog ukidanja ostaje na terenu kapitala, unutar okvira njegovog razvoja. ^ak se i pokret za neograni~enu slobodu `elje pokazuje kompatibilnim s neograni~enim kretanjem kapitala. Kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije u fazi opadanja, niti mo`e da opada. Istina, bur`oasko dru{tvo je dezintegrisano, ali to o~igledno nije vodilo u komunizam. Zato slobodno mo`emo da ka`emo da je komunizam nastojao da se afirmi{e kao opozicija bur`oaskom dru{tvu, a ne kao opozicija kapitalu. Beg kapitala nije bio prime}en; u stvari, taj beg se dogodio tek u vreme uspona fa{ista, nacista, Narodnog fronta, New Deala, itd. pokreta koji su ozna~ili prelaz iz formalne u stvarnu dominaciju kapitala. Smatralo se da }e komunizam nastati podru{tvljavanjem ljudske aktivnosti, {to }e nu`no ukinuti privatno vlasni{tvo, dok se u stvarnosti kapital nametnuo kao jedina materijalna zajednica.

Napomene 1. Ovo ne isklju~uje suprotnu dinamiku: kapital primorava ljudska bi}a da budu ljudska. 2. Karl Marx, Grundrisse (Nacrt za kritiku politi~ke ekonomije), London: Pelican, 1973, p. 365 3. Ovde uo~avamo izvesno naginjanje azijatskom obliku proizvodnje, u kojem klase nikada ne mogu da postanu autonomne; u kapitalisti~kom obliku proizvodnje klase bivaju apsorbovane. 4. Videti kod D. Verres, Le discourse du capitalisme, ed. LHerne. Zanimljiv materijal mo`e da se na|e i kod Bodrijara (Baudrillard): Le systme des objets i Pour une critique de lconomie politque du signe, ed. Gallimard. 5. Dichter, citirano u Bodrijar, Le systme des objets, pp. 218-219 6. Valerie Solans, The SCUM Manifesto (The Society for Cutting Up Men), New York: Olympia Press, 1970. 7. Automatizaciju kapitala smo analizirali u tekstu Le VIe chapitre indit du Capital et louvre conomique de Marx (1966.), posebno u napomenama dodatim 1972. U jednom od narednih ~lanaka ovu temu }emo istra`iti jo{ temeljnije, u nastojanju da poka`emo da je Marks ovaj problem otvorio, ali ne i prepoznao u celini, kao i da analiziramo moderni kapitalisti~ki oblik proizvodnje. To }e nas odvesti ka definiciji rada i njegove uloge u

28
razvoju ~ove~anstva. G. Brul je ve} zapo~eo ovu analizu u svom ~lanku objavljenom u Invariance No. 2, Seri II: Le tarvail, le travail productive et les mythes de la classe ouvrire et de la classe moyenne/ Rad, produktivni rad i mitovi o radni~koj i srednjoj klasi. Uop{teno govore}i, koncept rada je reduktivan: on obuhvata samo jedan deo ljudske aktivnosti. Ali, zahtev za njegovim ukidanjem je zahtev za uni{tenjem te preostale aktivnosti, koja ostaje utopijska ambicija kapitala. Projekat komunizma pripada kontekstu ljudskog `ivota; aktivnost je samo jedan oblik ispoljavanja tog `ivota. Ljubav, meditacija, sanjarenje, igra i druge manifestacije ljudskog bi}a ostaju izvan sfere `ivota ako upadnemo u zamku koncepta rada. Marks je definisao rad kao aktivnost koja menja prirodu materije iz bilo kog razloga, ali taj koncept prirode vi{e ne va`i. U periodu dominacije kapitala ljudsko bi}e vi{e nije u kontaktu s prirodom posebno tokom rada. Izme|u prirode i pojedinca stoji kapital. Kapital je postao priroda. S druge strane, u svojim takozvanim filozofskim radovima, Marks je jasno govorio o ljudskoj aktivnosti kao celini i naglasio da komunizam ne mo`e da se svede samo na oslobo|enje rada. Ovo stanovi{te nije sasvim nestalo iz kasnijih Marksovih radova, uspev{i da se odr`i uporedo s konceptom revolucionarnog reformizma izra`enim u Kapitalu. Marksisti su kasnije pojednostavili ovaj problem: uzdizali su rad, prost i ~ist. U delima Trockog, da navedemo samo taj primer, nema ni traga od Marksove slo`ene analize; tim radovima vlada jezik pripitomljavanja, jezik kapitala: ^itava istorija ~ove~anstva je istorija organizovanja i edukacije ~ovekovog dru{tvenog bi}a za rad, s ciljem da se postigne {to ve}a produktivnost. (Trocki, Terorizam i komunizam) 8. Ova mogu}nost je opisana i prenagla{ena u Alvin Toffler: Future Shock.

29

2. Razvoj proizvodnih snaga Pripitomljavanje ljudi

Kapitalisti~ki oblik proizvodnje mo`e da u|e u fazu opadanja samo sa izbijanjem revolucije protiv kapitala. Ali, do sada smo imali samo vekove opadanja ljudskih bi}a koje je kapital uspeo da pripitomi. To pripitomljavanje je razlog za{to proletarijat kao klasa ne mo`e da oslobodi ~ove~anstvo. Razvoj proizvodnih snaga se nastavlja, ali to su snage kapitala. Kapitalisti~ka proizvodnja razvija tehnike i kombinacije dru{tvenih proizvodnih procesa tako {to istovremeno koristi dva izvora sveg bogatstva: zemlju i radnika. (9) Besmisleno je trvditi da su proizvodne snage ~ove~anstva prestale da se razvijaju, da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje po~eo da se raspada. Takve tvrdnje otkrivaju nesposobnost mnogih teoreti~ara da sagledaju beg kapitala, pa tako i da shvate komunizam i komunisti~ku revoluciju. Paradoksalno, Marks je analizirao razgradnju bur`oaskog dru{tva i uslove za razvoj kapitalisti~kog oblika proizvodnje s ciljem da sagleda dru{tvo ~ije bi proizvodne snage mogle da se razvijaju slobodno. Ono {to je Marks predstavio kao projekat komunizma, ostvario je kapital. Marks je razvio dijalektiku razvoja proizvodnih snaga (10). Smatrao je da oslobo|enje ljudi zahteva najpotpuniji razvoj tih snaga. Komunisti~ka revolucija kraj kapitalisti~kog oblika proizvodnje trebalo je da nastupi kada taj oblik proizvodnje vi{e ne bude dovoljno prostran za proizvodne snage. Ali, Marks je upao u klopku jedne dvosmislenosti. Mislio je da je ljudsko bi}e prepreka koju kapital ne mo`e da prevazi|e, ali i da kapital mo`e da ga skr{i poput okova koji ometaju njegov dalji razvoj, ~ime je, u isto vreme, sugerisao da kapital mo`e da prevazi|e ljudsku barijeru. Tako je do{ao do teze o samonegaciji kapitala. Ta samonegacija se ispoljava u obliku kriza, u kojima je Marks video znak pregrupisavanja ili regeneracije kapitala (kroz uni{tavanje proizvoda koji blokiraju njegov proces, {to je samo jo{ jedan razlog za{to kapital mora da nestane) ili kao trenutak u kojem kapital zaista biva uni{ten. Drugim re~ima, iako je obezbedio sve elemente neophodne za razumevanje stvarne dominacije kapitala nad dru{tvom, Marks nije razvio koncept; nije primetio beg kapitala. Po Marksu, zlato je zadr`alo ulogu barijere kapitalu, kontradikcija izme|u valorizacije i devalorizacije je ostala na snazi, a izrabljivanje i otu|enje proletera je ostalo prepreka za dalji razvoj kapitala. U razvoju proizvodnih snaga nastupa faza kada proizvodne snage i sredstva trgovine dolaze u koliziju, {to u postoje}im uslovima izaziva samo {tetu; produktivne snage postaju destruktivne (mehanizacija i novac) (Pre nego {to nastavimo sa ovim citatom, treba spomenuti one koji tvrde da kapital danas razvija samo destruktivne snage. Vidimo da je po Marksu kapital jo{ 1847. bio destruktivan.) Iz tog sukoba nastaje klasa koja mora da nosi sav teret ovog dru{tva ne u`ivaju}i u njegovim blagodetima i koja, budu}i izgnana iz dru{tva, mora da bude u totalnom sukobu sa svim ostalim klasama. Tu klasu ~ini najve}i deo stanovni{ta i u njoj se ra|a

30
svest o nu`nosti istinske revolucije, komunisti~ka svest, koja se, naravno, mo`e javiti i u drugim klasama na osnovu sagledavanja polo`aja ove klase. (11) Proletarijat je bio velika nada Marksa i revolucionara njegove epohe. To je bila klasa ~ija }e borba za slobodu osloboditi ~itavo ~ove~anstvo. Marksovo delo je u isto vreme analiza kapitalisti~kog oblika proizvodnje i uloge proletarijata u tom procesu. To je razlog za{to su teorija vrednosti i teorija proletarijata povezane, iako ne direktno: Prethodno izlo`ena primena Rikardove teorije, da ~itav dru{tveni proizvod pripada radnicima kao njihov proizvod, jer su oni jedini stvarni proizvo|a~i, vodi direktno ka komunizmu. Ali, kao {to je Marks pokazao u gore navedenim odlomcima, s formalnog ekonomskog stanovi{ta to je neta~no, jer se radi samo o primeni etike na ekonomiju. Prema zakonima bur`oaske ekonomije, najve}i deo proizvoda ne pripada radnicima koji su ga proizveli. I ako mi sada ka`emo: to je nepravedno, to ne mo`e tako, to nema direktne veze sa ekonomijom, na taj na~in mi samo ka`emo da je ta ekonomska ~injenica u suprotnosti s na{im moralnim ose}anjem. Zato svoje komunisti~ke zahteve Marks nikada nije zasnivao na tome, ve} na neminovnom kolapsu kapitalisti~kog oblika proizvodnje, koji se, sve jasnije, svakodnevno odvija pred na{im o~ima (12) Marks nije razvio filozofiju eksploatacije, ~esto je napominjao Bordiga. Kako }e kapitalisti~ki oblik proizvodnje biti uni{ten i u ~emu treba da se sastoji to uni{tavanje? (Vidimo da je Engels jo{ 1884. dao argumente onima koji danas govore o opadanju kapitalizma.) To nigde nije jasno re~eno. Posle Marksa proletarijat je i dalje bio smatran za klasu neophodnu za to uni{tenje, za kona~no ukidanje kapitalizma; podrazumevalo se da }e proletarijat prosto biti prisiljen da to uradi. Bern{tajn je uo~io taj aspekt Marksove teorije i stavio sebi u zadatak da doka`e da ne postoji kontradikcija koja neminovno vodi ka ukidanju kapitalizma. (13) Ali, to ga je samo navelo da postane apologeta starog bur`oaskog dru{tva koje je kapital pretio da uni{ti, posebno posle 1913; od tada njegov rad ni u ~emu nije doprineo boljem sagledavanju sada{nje situacije. Marks je za sobom ostavio dovoljno materijala za prevazila`enje teorije vrednosti, ali i za nu`no prevazila`enje teorije proletarijata. Te dve teorije su povezane i dokazuju jedna drugu. U Grundrisse Marks slavi kapitalisti~ki oblik proizvodnje kao revolucionaran. Ono {to tu nije izri~ito re~eno je da je proletarijat revolucionaran samo u meri u kojoj u sebi nosi unutra{nje zakone kapitalizma. Proletarijat je prisutan u analizi; Marks zatim tvrdi da }e beda nu`no podsta}i proletere na pobunu koja }e uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje i tako osloboditi sve ono {to je u tom obliku proizvodnje progresivno, konkretno, te`nju ka daljem razvoju proizvodnih snaga. Proletarijat se u Kapitalu vi{e ne tretira kao klasa koja }e uni{titi bur`oasko dru{tvo, kao negacija na delu. Klasa o kojoj je ovde re~ je radni~ka klasa, manje-vi{e integrisana u dru{tvo i posve}ena revolucionarnom reformizmu: borbi za ve}e nadnice, protiv te{kog rada za `ene i decu, za skra}ivanje radnog dana. Na kraju prvog toma Marks je objasnio dinamiku koja vodi ka eksproprijaciji posednika, ka uve}avanju bede (14) {to }e prisiliti proletarijat da se pobuni protiv kapitala. (15) U tre}em tomu, kao i u Kritici Gotskog programa, Marks nije prikazao pravi diskontinuitet izme|u kapitalizma i komunizma. Razvoj proizvodnih snaga se nastavlja. Diskontinuitet je samo u izokrenutim ciljevima proizvodnje (posle revolucije dolazi samo do privremenog prekida). Cilj vi{e nije bogatstvo ve} ljudska

31
bi}a. Ali, ako izme|u kapitalizma i komunizma nema pravog prekida, onda ljudi moraju dobrovoljno da se promene: kako druga~ije postaviti nove ciljeve? U ovoj ta~ki Marksov revolucionarni reformizam dolazi do punog izra`aja. Prelazna faza, diktatura proletarijata, jeste period reformi, od kojih su najva`nije skra}ivanje radnog dana i uvo|enje radnih priznanica. Iako na tome ne mo`emo da insistiramo, ovde prime}ujemo vezu izme|u reformizma i diktature. (U Grundrisse prelaznu fazu ~ini kapitalisti~ki oblik proizvodnje, {to je od velikog zna~aj za na~in na koji danas defini{emo komunizam.) Izgledalo je da proletarijat treba da preusmeri razvoj proizvodnih snaga od pola vrednosti ka polu ~ove~anstva. Moglo se dogoditi da proletarijat bude integrisan u kapital, ali sledi momenat koji su mnogi marksisti te{ko zloupotrebljavali krize kapitala su te koje }e uni{titi materijalne rezerve proletarijata i navesti ga da se vrati svojoj revolucionarnoj ulozi. Pobuna protiv kapitala tako opet postaje mogu}a. Zato se mo`e re}i da Marksovo delo u velikoj meri predstavlja autenti~nu svest kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Bur`oazija i kapitalisti mogli su da uz pomo} svojih razli~itih teorija razviju samo la`nu svest. [ta vi{e, kapitalisti~ki oblik proizvodnje je ostvario Marksov proleterski projekat. Ostav{i na usko marksisti~kom terenu, proletarijat i njegovi teoreti~ari su bili opkoljeni sledbenicima kapitala. Ostvariv{i punu dominaciju, kapital je potvrdio vrednost Marksove teorije u njenoj redukovanoj formi (kao istorijskog materijalizma). Nema~ki proletarijat, koji je po~etkom ovog veka smatrao da }e njegove akcije uni{titi kapitalisti~ki oblik proizvodnje, nije shvatio da su te akcije samo poku{aj da se preuzme uprava nad njim. La`na svest je ovladala proletarijatom. Istorijski materijalizam je glorifikacija lutanja ~ove~anstva koje je trajalo vi{e od jednog veka: glorifikacija razvoja proizvodnih snaga kao osnovnog uslova oslobo|enja. Ali, razvoj po definiciji pripada sferi neograni~enog ili la`no ograni~enog. Ko }e odretiti pravu meru razvoja proizvodnih snaga i proceniti da li je veliki dan do{ao? Za Marksa, tu je bila re~ o dvostrukom i kontradiktornom procesu: razvoju proizvodnih snaga i uve}avanju bede proletarijata; to mora da vodi ka revolucionarnom sukobu. Drugim re~ima, bila je re~ o suprotnosti izme|u dru{tvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanju plodova te proizvodnje. Trenutak u kojem proizvodne snage dosti`u nivo razvoja potreban za preobra`aj oblika proizvodnje trebalo je da ozna~i po~etak krize kapitalizma. Ta kriza je trebalo da razotkrije ograni~enja ovog oblika proizvodnje, njegovu nesposobnost da podr`i proizvodne snage, da u~ini vidljivim antagonizam izme|u proizvodnih snaga i kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Ali, kapital je izmakao; on je apsorbovao krizu i uspeo da obezbedi materijalne rezerve proletarijata. Mnogima nije preostalo ni{ta drugo nego da nastave da pri~aju isto: tako jedni govore da proizvodne snage jo{ nisu dovoljno razvijene, drugi opet ka`u da je njihov razvoj zaustavljen. Obe strane svode problem na pitanje organizacije avangarde, partije ili razvijanja tehnika za razvoj klasne svesti. U kontekstu lutanja ~ove~anstva, razvoj se odvija u okvirima mistifikacije. Mistifikacija je za Marksa bila rezultat izokretanja odnosa: kapital, proizvod aktivnosti radnika, predstavlja se kao kreativno bi}e. Ta mistifikacija se zasniva na stvarnim procesima; sama dinamika stvarnosti je ta koja mistifikuje ovaj odnos. Ona je prisutna ~ak i u borbi proletarijata protiv kapitala; op{ta mistifikacija je trijumf kapitala. Ali, ako je putem antropomorfizacije kapitala ta mistifikovana stvarnost postala jedina stvarnost, onda pitanje treba postaviti druga~ije:

32
1) Po{to je mistifikacija stabilna i realna, onda nema smisla ~ekati na demistifikaciju koja }e samo razotkriti istinu o prethodnom stanju stvari. 2) Po{to je kapital izmakao, mistifikacija se ukazuje kao jedina stvarnost; ali, ona je sada apsorbovana u ovaj beg kapitala, {to je ~ini neoperativnom, ~injenicom od drugorazrednog zna~aja. Ono {to sada imamo je despotizam kapitala. Kada bi mistifikacija i dalje bila operativna, to bi zna~ilo da su u uslovima neprestane mistifikacije ljudi sposobni da uspostavljaju stvarne odnose. U stvarnosti, mistifakcija je bila operativna sve dok nije postala jedina stvarnost. To se odnosi na raniji, ve} okon~an istorijski period. Me|utim, to ne zna~i da treba umanjiti zna~aj razumevanja i istra`ivanja tog procesa da bi se ispravno sagledali svi stvarni ~inioci koji su tokom prethodnih epoha vodili ka sada{njoj fazi kapitalisti~kog oblika proizvodnje. I sada{nja mistifikuju}a-mistifikovana i ranija mistifikovana stvarnost moraju biti uni{tene. Mistifikaciju je mogu}e razotkriti samo kroz raskidanje sa svim predstavama kapitala i ako se odbace sve iluzije o ograni~enjima tog raskida. Marksovo delo je zna~ajno za razumevanje nu`nosti tog raskida. Ali, ono sadr`i zna~ajnu gre{ku: Marks nije uspeo da objasni ~itav opseg mistifikacije, jer nije primetio ~injenicu da je kapital izmakao. Nekada je razotkrivanje mistifikacije bilo dovoljno da pokrene revoluciju; revolucionarni proces je vodio ka njenom uni{tenju. Ali, ljudi su danas sputani ne samo okovima klasnog odre|enja, koje nose vekovima ve} i kao biolo{ka bi}a. Ono {to danas treba uni{titi je Totalitet. Demistifikacija vi{e nije dovoljna. Pobuna ljudskih bi}a neposredno ugro`enih u svojim svakodnevnim `ivotima zahteva da se ide dalje od demistifikacije. Ono {to treba stvoriti je druga~iji `ivot. Taj problem se nalazi izvan starog pristupa radni~kog pokreta i njegove nekada{nje prakse, kao i izvan kritike koja je taj pokret smatrala za puku ideologiju, a ljudska bi}a kao ideolo{ki talog.

Napomene 9. Marks, Kapital, tom I. 10. Ovo zahteva detaljno istra`ivanje koje treba da obuhvati i analizu rada. To istra`ivanje smo zapo~eli u narednom ~lanku (Opadanje kapitalisti~kog na~ina proizvodnje ili opadanje ~ove~anstva?); u njemu su izlo`eni na{i prvi zaklju~ci. Posebno smo hteli da analiziramo stanje ove dekadencije ~ove~anstva, kako se ona ispoljava, itd. S tim u vezi, ukazali smo i na direktnu spregu izme|u kretanja vrednosti i dijalektike proizvodnih snaga. Kraj kretanja vrednosti i kapitala je kraj jednog oblika predstavljanja i njegove autonomije. Marksisti~ka dijalektika bi}e potpuno prevazi|ena. 11. Marks-Engels, Nema~ka ideologija. 12. Engels, predgovor za Marksovu Bedu filozofije. 13. Bern{tajn, videti (engleska izdanja) The Movement of Income in Modern Society i Crisis and Possibilities of Adaptation, sve u Presuppositions of Socialism and the Tasks of Social Democracy, Rowohlt Verlag, pp. 75ff. 14. Bordiga je ~esto podse}ao da ovde treba biti oprezan i ne svoditi tu dinamiku na ~isto ekonomski koncept. 15. Marks, Kapital, tom I.

33

3. Represivna svest

Mistifikacija ne uti~e samo na kapitalisti~ko dru{tvo ve} i na teoriju kapitalizma. Marksisti~ka teorija uzdignuta na nivo proleterske svesti predstavlja novi oblik svesti: represivnu svest. Ovde }emo opisati neke njene karakteristike, ostavljaju}i po strani pitanje da li je taj oblik svesti tokom istorije uvek bio represivan. Predmet represivne svesti jeste cilj za koji smatra da nad njim ima punu kontrolu. Po{to izme|u tog cilja i neposredne stvarnosti postoji jaz, ta svest nu`no postaje teolo{ka; ona razvija suptilne razlike izme|u mininalnog ili neposrednog programa i maksimalnog, budu}eg ili posrednog programa. Ali, kako se put ka njenom ostvarenju produ`ava, ta svest od same sebe pravi cilj i postvaruje se u obliku organizacije koja otelovljuje taj cilj. Ta svest te`i da ~itavu stvarnost satera u svoje okvire. To je izvor svih sofizama o suprotnosti izme|u objektivnih i subjektivnih elemenata. Ta suprotnost je stvarna, ali ne sme da postoji. Upravo zbog svoje nesposobnosti da bude, ona mora da negira i prezire sve {to poku{ava da se ispolji, da postoji. Drugim re~ima, ta svest postoji, ali da bi bila stvarna potrebni su joj odre|eni doga|aji. Kao proizvod pro{losti, ona uporno odbija sve aktuelne doga|aje. Zato ta svest mo`e da postoji samo kao stalna polemika sa stvarno{}u. Ona odbija sve. Ona mo`e da pre`ivi samo kao zamrznuta, tako {to postaje sve totalitarnija. Da bi bila delotvorna, mora da se organizuje: odatle mistika partije, saveta i drugih oblika koagulacije despotske svesti. Svaki oblik direktne akcije koji ne prepoznaje tu svest (kao i svaka politi~ka organizacija koja za sebe tvrdi da poseduje ispravnu svest), nosi njeno prokletstvo. Osude su uvek pra}ene izgovorima: nestrpljenjem onih koji se bune, nedostatkom zrelosti, provokacijama vladaju}e klase. Sliku kompletira beskrajna litanija sitnobur`oaskih elemenata: ve~itih anarhista, utopijskih intelektualaca ili mladih buntovnika. Borba nije prava ako nije podstakla klasnu svest; neki idu dotle da pri`eljkuju rat koji bi kona~no stvorio tu svest. Teorija se izokrenula u represivnu svest. Proletarijat je postao mit, ne u smislu postojanja, ve} u smislu njegove revolucionarne uloge, kao klase koja }e osloboditi ~itavo ~ove~anstvo i tako razre{iti sve dru{tveno-ekonomske kontradikcije. U stvarnosti, proletarijat je postojao u svim zemljama pod formalnom vla{}u kapitala, gde i danas ~ini ve}inu stanovni{tva; u tim zemljama veliki broj mu{akaraca i `ena i dalje `ivi u uslovima proletarijata iz XIX veka. Ali, aktivnost svih partija i grupa je organizovana oko tog mita: sve po~inje pojavom klase koja je definisana kao jedina revolucionarna klasa u istoriji ili makar kao najrevolucionarnija. Sav prethodni istorijski razvoj je vodio ka pojavi te klase, a svi raniji doga|aji su od drugorazrednog zna~aja u pore|enju sa odnosima i praksom koje stvara proletarijat. Mit odre|uje i pona{anje: svako ko je proleter je spa{en; onaj ko nije, mora da se nekako iskupi za greh svog neproleterskog porekla, na primer tako {to }e svoju kaznu odslu`iti rade}i u fabrici. Svoj revolucionarni karakter neka grupa mo`e da potvrdi samo ako kao dokaz izlo`i nekoliko autenti~nih proletera; prisustvo makar jednog ~oveka sa `uljevitim rukama je garancija njene

34
revolucionarne autenti~nosti. Sam program grupe, njena teorija, ~ak i akcije, prestaju da budu va`ni; sve zavisi od prisustva ili odsustva proletera. Tako ovaj mit odr`ava i o`ivljava antagonizam izme|u intelektualnog i manuelnog. Mnogi zagovornici radni~kih saveta su razvili pravi kult antiintelektualizma koji im je slu`io kao zamena za teoriju i opravdanje za sve postupke. Slobodni su da izgovore svaki idiotizam; oni idu u raj; naime, oni su proleteri. Kao {to se smatralo da onaj ko napusti partiju vi{e nije revolucionar, tako se smatralo kako nije mogu}e da neko bude revolucionar, a da pri tom ne `eli da postane proleter, da stekne sve vrline tog statusa. Kontrarevolucija se zavr{ava na mitskoj granici koja razdvaja proletarijat od ostatka dru{tvenog tela. Svaka akcija u ime proletarijata je opravdana. U akciju se ne kre}e iz potrebe za akcijom, zbog mr`nje prema kapitalu ve} zato da bi se obnovila klasna osnova proletarijata. Misao i akcija gube svaku neposrednost. To je na~in na koji je, naro~ito nakon 1945, proletarijat nad`iveo sebe: kroz svoj mit. Istorijski osvrt na revolucionarni proleterski pokret ukazuje na ograni~eni karakter ove klase. Sam Marks je jasno izlo`io njen reformisti~ki karakter. Od 1848, kada je tra`io pravo na rad, do perioda 1917-1923, kada je zahtevao punu zaposlenost i samoupravljanje radni~kih sindikata, borbeni proletarijat nikada nije su{tinski iskora~io iz kapitalisti~kog sistema. To naizgled protivre~i Marskovoj tvrdnji iz njegovog teksta Kriti~ki osvrt jednog Prusa na ~lanak Kralj Prusije i dru{tvene reforme: U ovom trenutku proleterski pokret se zaista ispoljava kao klasa bez rezervi, kao totalna negacija. On je primoran da izvr{i dubok prodor koji }e omogu}iti da se shvati pravo zna~enje komunisti~ke revolucije, odnosno komunizma. (16) Marks je bio u pravu; ali, kapitalisti~ki oblik proizvodnje je, da bi pre`iveo, bio primoran da poni{ti tu subverzivnu negaciju. Proletarijat koji je bio izvan dru{tva, kao {to su to Marks i Engels konstatovali u Nema~koj ideologiji, postajao je sve vi{e integrisan u dru{tvo; bio je integrisan tako {to je bio primoran da se bori za opstanak, za ja~anje svog pokreta; {to se vi{e organizovao, to je vi{e postajao reformisti~ki. U slu~aju nema~ke Socijalisti~ke partije uspelo mu je da formira ~itavo kontradru{tvo, koje je na kraju ipak bilo apsorbovano u dru{tvo kapitala; proletarijat kao negacija je postao pro{lost. (17) Zar Kaucki, Bern{tajn i Lenjin nisu samo prihvatili stvarnost radni~kog pokreta kada su utvrdili da je njegovo povezivanje sa socijalisti~kim pokretom nu`no: Radni~ki pokret i socijalizam ni u kom slu~aju nisu identi~ni? Zar Lenjinova diskredituju}a izjava da proletarijat, prepu{ten sam sebi, mo`e samo da razvije sindikalisti~ku svest, ne ukazuje na istinu o klasi vezanoj za kapital? To stanovi{te mo`e da se kritikuje samo sa stanovi{ta razlike koju je Marks naglasio u Bedi filozofije, izme|u klase kao predmeta kapitala i klase kao subjekta. Bez revolucionarnog ustanka proletarijat ne mo`e da postane subjekat. Proces postajanja subjektom podrazumeva u~e{}e neke spoljne svesti, svesti koja dolazi izvan klase, a koja u datom trenutku mo`e da se inkarnira u proletarijatu. Ta eksterna svest je najpostvareniji i najotu|eniji mogu}i oblik represivne svesti! Samim tim, stvar nije u tome da se ova debata nastavi i da se vratimo Marksu ve} da shvatimo da je ciklus proletarijata kao klase zavr{en. Pre svega zato {to su njegovi ciljevi ostvareni, a onda i zato {to na globalnom planu vi{e ne igra odlu~uju}u ulogu. Do{li smo do kraja istorijskog ciklusa tokom kojeg se ~ove~anstvo (posebno ono na Zapadu) kretalo u granicama klasno podeljenog dru{tva. Kapital je ostvario negaciju klasa i to putem mistifikacije, jer mu je uspelo da zadr`i sve konflikte i kolizije koje prate postojanje

35
klasa. Stvarnost u kojoj `ivimo je despotizam kapitala. Ono sa ~ime danas moramo da se suo~imo je kapital, a ne pro{lost. Skoro sve socijaldemokrate bile su svesne ovog razlaza izme|u stvarnog, reformisti~kog karaktera radni~ke klase i socijalisti~kog cilja. Bern{tajn je zahtevao da se jednom za svagda pristupi prilago|avanju, bez uvijanja, umesto licemerno, kao {to je to ~inila ve}ina socijalista, ~ije su revolucinarne parole bile samo paravan iza kojeg su pravili kompromise. (18) U isto vreme, bilo je sve te`e definisati proletersku klasu. Taj problem je postao toliko akutan da je po~etkom ovog veka ve}ina revolucionara nastojala da proletarijat defini{e u terminima svesti: direktno, u slu~aju Roze Luksemburg i Panekoka; u slu~aju Lenjina i Trockog indirektno kroz partiju itd. Ruska revolucija je ovaj problem u~inila jo{ hitnijim: odatle poku{aji Karla Kor{a, a posebno Luka~a u Istoriji i klasnoj svesti. Bordiga je kasnije smatrao da klasu treba definisati u odnosu na oblik proizvodnje koji razvija. Tako klasa mo`e da postane klasa za sebe samo kroz akciju koja stremi tom cilju, samo u meri u kojoj prepoznaje svoj program (a koji treba da opi{e taj oblik proizvodnje). Za Bordigu, klasa postoji samo ako postoji partija, jer samo ona mo`e da ostvari program: I dalje nam je potreban jedan predmet, partija, koja }e mo}i da sagleda komunisti~ko dru{tvo. (19) Ali, vidimo da su mu{karci i `ene u stanju i da se sami kre}u u pravcu komunizma, kao u slu~aju dana{nje omladine; samim tim, jasno je da taj predmet, partija, nije potreban. Sve u svemu, za zagovornike partija i radni~kih saveta, problem akcije uvek }e se svoditi na tra`enje direktnih i indirektnih na~ina za spajanje proletarijata sa sopstvenom sve{}u, jer svi oni smatraju da proletarijat postoji za sebe samo kroz tu svest.

Napomene 16. Marks, Grundrisse. 17. Ovo dokazuje da je bilo nemogu}e istrajati na klasnom diskursu i pona{anju, a da se u isto vreme ostane na su{tinski aklasnoj tezi o nu`nosti samonegacije proletarijata. 18. Videti knjigu H. Mueller Der Klassenkampf in der Deutschen Sozialdemokratie, (Verlagskooperative Heidelberg-Frankfurt-Hanover-Berlin, 1892/ 1969. Ova knjiga dobro prikazuje podeljenost ljudi poput Bebela, koji je za sebe govorio da je u parlamentu desni~ar, a na radni~kim skupovima levi~ar, koji je jednoj publici govorio da nas od ostvarenja socijalisti~kih prinicpa deli jo{ mnogo vremena, dok je drugima govorio da je socijalizam odmah iza }o{ka. Ova knjiga je zanimljiva i zato {to iznosi stanovi{te koje }e kasnije usvojiti Komunisti~ka radni~ka partija Nema~ke (KAPD). 19. Bordiga, na skupu u Milanu, 1960.

36

4. Komunizam

Revolucionarni reformizam projekat izgradnje socijalizma na osnovama kapitalizma i u kontinuitetu s kapitalisti~kim oblikom proizvodnje raspao se izme|u 1913. i 1945. godine. Bio je to kraj jedne iluzije: iluzije o tome da se razvoj proizvodnih snaga mo`e usmeriti u pravcu druga~ijem od onog koji je imao u stvarnosti. U stvari, mo`emo da se slo`imo s Marksovom ocenom da je posle 1848. godine komunizam postao mogu} upravo zato {to je prodor kapitalisti~kog oblika proizvodnje uni{tio sve dru{tvene i prirodne barijere i tako stvorio uslove za slobodan razvoj proizvodnih snaga. Ali, mentalitet i predstave ljudi bili su takvi da nisu mogli ni da shvate, niti da naslute takvu budu}nost. Bili su suvi{e vezani za milenaristi~ko kretanje vrednosti ili suvi{e ruinirani ograni~enjima perverznih ostataka svojih drevnih zajednica, da bi probili put koji vodi ka druga~ijoj zajednici. ^ak su i Marks i Engels smatrali kapitalizam za nu`nu fazu, kroz koju }e sva ljudska bi}a, iz svih podneblja i uslova, morati da pro|u. Tek je pobuna ruskih narodnjaka, koji su jasno `eleli da izbegnu kapitalisti~ki put, navela Marksa da uo~i svoju gre{ku. Ali, to priznanje je bilo nedovoljno. Od sredine XIX veka, s Marksovom teorijom kao opravdanjem (teorijom proletarijata), ~itavo ~ove~anstvo je bilo osu|eno na lutanje: na neprekidni razvoj proizvodnih snaga. Ako vi{e ne mo`emo da prihvatimo Marksovu analizu uloge proizvodnih snaga, ipak mo`emo da se u ne~emu slo`imo s njim, ali tek nakon {to krenemo drugim putem. Kapital porobljuje ~ove~anstvo u ime ~ove~anstva, jer je poprimio ljudsko obli~je. To je znak da se nalazimo u carstvu smrti. Ljudima dominira njihovo nekada{nje bi}e, koje mogu da sagledaju samo kontemplativno. To je proces koji uvek iznova zapo~inje. Kapital prodire u misao i svest, uni{tavaju}i judska bi}a kakva je tokom prethodnih vekova proizvodilo klasno dru{tvo. Gubitak supstance je gubitak njihovog nekada{njeg bi}a, koje je kapital ispumpao iz njih. Po{to je taj proces skoro zavr{en, kapital, posle napada na pro{lost ~ove~anstva, sada kre}e u napad na njegovu budu}nost: on sada mora da pokori ma{tu. Na taj na~in ljudska bi}a su potpuno opusto{ena i svedena na ~isto biolo{ku dimenziju. Proces obuhvata sve, do samih korena. Drugim re~ima, razvoj proizvodnih snaga je izgleda bio nu`an da bi razorio stare obrasce, oblike mi{ljenja i arhai~ne predstave koje su ograni~avale ljudska bi}a (ovu destrukciju danas istra`uju filozofi poput Fukoa). Ugro`ena u svojoj ~isto biolo{koj dimenziji, ljudska bi}a po~inju da se bune protiv kapitala. Upravo u toj ta~ki sve mo`e biti ponovo osvojeno kroz op{ti kreativni pokret. Ali, taj proces nije prost, pravolinijski. Kapital jo{ mo`e da profitira na osnovu ljudske kreativnosti, da se regenri{e i osna`uje plja~kaju}i njihovu ma{tu. Zna~aj i ozbiljnost ove borbe najbolje se vide kada se suo~imo sa alternativom: komunizam ili uni{tenje ljudske vrste. Ne treba gubiti iz vida da su se tokom ovog lutanja pojavljivali i bili blokirani razli~iti revolucionarni pokreti i mogu}nosti, koji bi opet mogli da do|u do izra`aja. (20) Na{ cilj mora da bude kraj lutanja i uni{tenje represivne svesti koja blokira pojavu komunizma. Da bismo u tome uspeli, moramo da prestanemo da komunizam shvatamo kao nastavak kapitalisti~kog oblika proizvodnje, da odbacimo iluziju da je dovoljno samo ukinuti razmensku vrednost i stvoriti uslove za trijumf upotrebne

37
vrednosti. Ta dihotomija vi{e ne zna~i ni{ta. Upotrebna vrednost je vezana za koncept vrednosti ~ak i kada se okre}e oko principa korisnosti umesto oko principa produktivnosti; povezana sa direktnom dominacijom nad ljudskim bi}ima, upotrebna vrednost je integralni deo privatnog vlasni{tva. Komunizam nije novi oblik proizvodnje; to je afirmacija nove zajednice. (21) To je pitanje bi}a, `ivota, makar samo zato {to se suo~avamo s pitanjem su{tinskog izme{tanja: od nametnute aktivnosti ka `ivom bi}u koje je izvodi. Sve do sada mu{karci i `ene su bili otu|eni od svoje proizvodne delatnosti; ali, oni sada ne te`e tome da zagospodare proizvodnjom ve} da izme|u sebe stvore nove odnose koji }e otvoriti prostor za potpuno druga~ije aktivnosti. Komunizam nije ni novo dru{tvo. (22) Dru{tva se razvijaju tako {to jedne etni~ke grupe pokoravaju druge ili na osnovu podele ljudi na klase. Dru{tvo je mre`a odnosa koji brzo postaju despotski posrednici. ^ovek u dru{tvu je ~ovek porobljen dru{tvom. Komunizam zna~i kraj podele na kaste i klase, kraj podele rada (kao osnove za stvaranje vrenosti, koja je tu podelu intenzivirala i uzdizala). Komunizam je prva od svih zajednica. To nije dominacija nad prirodom ve} izmirenje s njom. Ljudska bi}a vi{e ne}e gledati na prirodu kao na sredstvo razvoja, korisnu stvar ve} kao na subjekt (i to ne u filozofskom smislu); oni je vi{e ne}e do`ivljavati kao ne{to odvojeno od njih, jer je priroda u njima. Naturalizacija ~oveka i humanizacija prirode (Marks) je ostvarena; dijalektika subjekta i objekta se time zavr{ava. Ono {to sledi je uni{tenje urbanizma i stvaranje mno{tva zajednica rasejanih po ~itavoj zemlji. To podrazumeva odbacivanje monokulture, nove oblike podele rada i potpuni preobra`aj transporta, koji }e pre svega zna~ajno opasti. Samo komunalni (komunitarni) oblik `ivota mo`e da omogu}i ljudima da kontroli{u svoju reprodukciju, da ograni~e (sada sumanut) rast populacije bez oslanjanja na sada{nje, odvratne metode (kao {to je uni{tavanje ljudskih bi}a). Dominacija jedne grupe nad drugom, klasno podeljeno dru{tvo, poti~e od sedala~kog na~ina `ivota. Mi i dalje `ivimo u mitu koji nas fiksira za neko odre|eno mesto u majcizemlji; u mitu o domovini i strancu, koji ograni~ava viziju sveta, koji izopa~uje. Jasno je da odgovor ne mo`e da bude povratak nomadizu na na~in na{ih drevnih predaka koji su bili sakuplja~i. Mu{karci i `ene }e razviti novi oblik `ivota s one strane nomadizma i sedala{tva. Sedala~ki na~in `ivota podrazumeva nedovoljnu telesnu aktivnost, koja je uzrok skoro svih somatskih i psiholo{kih bolesti dana{njih ljudi. Aktivan i nefiksirani `ivot izle~i}e sve te bolesti bez pomo}i medicine i psihijatrije. Prelazak na komunizam done}e i preobra`aj tehnologije. Tehnologija nije ne{to neutralno; ona je odre|ena oblikom proizvodnje. Na zapadu, vi{e nego igde, razli~iti oblici proizvodnje razdvajaju ~oveka od tehnologije koja je prvobitno bila samo oblik ljudskog bi}a. Zahtev za prelazak na konvivijalne/ komunalne tehnologije jeste zahtev za tehnologijom koja }e opet biti deo ljudskog bi}a, a ne autonomna stvar u slu`bi tla~iteljskog bi}a. (23) Ljudska bi}a u komunizmu ne}e biti samo korisnici; komunizam }e biti zemaljski raj kojim }e ljudi raspolagati s takvom neposredno{}u da se ne}e razlikovati od prirode (~ovek }e, kao {to je to rekao Hegel, u ovom kontekstu biti `ivotinja). Ljudska bi}a su stvaraoci, proizvo|a~i, korisnici. ^itav proces se obnavlja na vi{em nivou i za svakog pojedinca. U odnosima izme|u pojedinaca, onaj drugi vi{e ne}e biti posmatran u okvirima korisnosti; gotovo je sa odnosima koji po~ivaju na korisnosti. Polovi }e se izmiriti zadr`avaju}i sve svoje razlike; sve krute razlike i sukobi podsticani milenijumima po~e}e da popu{taju.

38
Ovih nekoliko improvizacija trebalo bi da dovoljno jasno poka`u kako treba gledati na uspon ka ljudskoj zajednici. Svi mi smo robovi kapitala. Oslobo|enje po~inje sa odbijanjem da na sebe gledamo u okvirima kapitala, drugim re~ima, kao na proletere, pripadnike nove srednje klase, kapitaliste, itd. Tako prestajemo i da na druge ljude, koji se tako|e nalaze na putu oslobo|enja, gledamo u tim kategorijama. U toj ta~ki ljudi po~inju da prepoznaju jedni druge. To je, naravno, samo po~etak oslobo|enja pred kojim stoje svi mogu}i rizici. Odbijanje da se te opasnosti imaju u vidu potcenuje snagu kapitala. Treba shvatiti slede}u dinamiku: mi smo robovi; na{ cilj nije da postanemo gospodari, makar i bez robova, ve} da ukinemo ~itavu dijalektiku gospodara i roba. Taj cilj ne mo`e biti ostvaren osnivanjem izolovanih zajednica koje ne predstavaljaju nikakvu prepreku za kapital i koje mogu lako da se na|u u njegovom obru~u; takvi izolovani poku{aji su samo devijacije u odnosu na vladaju}u normu, koji je otkrivaju u njenom pravom svetlu. Taj cilj ne mo`e da se ostvari ni kultivacijom sopstvenog bi}a, koja bi trebalo trebalo da nas spoji s na{im pravim, ljudskim bi}em. U stvarnosti, ta dva pristupa treba da budu povezana. Do`iveti sebe kao ljudsko bi}e nesputano bilo kakvim atributima samo po sebi odbacuje pse}i povodac koji name}e klasno dru{tvo. @udnja za zajednicom je apsolutno nu`na. Reafirmacija individualnosti, posebno u njenoj vremenskoj dimenziji, jeste odbijanje pripitomljavanja. Ali, to nije dovoljno, ~ak ni kao prvi element pobune: ljudsko bi}e je u isto vreme individua i ~ove~anstvo (Gemeinwesen). Redukcija ljudskog bi}a na sada{nje bezizra`ajno stanje je posledica potiskivanja ~ove~anstva, drugim re~ima, posledica nesposobnosti pojedinca da obuhvati op{te, celinu ljudskih odnosa u celini vremena. Razli~ite religije, filozofije i teorije su samo zamena za tu su{tinsku komponentu ljudskog bi}a. Po{to komunizam ozna~ava kraj jednoli~nosti i monotonog ponavljanja, ljudska bi}a }e se pojaviti u svoj njihovoj razli~itosti; svaki pojedinac bi}e afirmacija ~ove~anstva. To zna~i da od sada odbacujemo despotizam svake religije, filozofije, teorije. Odbijanje da se upadne u zamku teorije ne zna~i i odbacivanje svih teorijskih razmatranja. Naprotiv. Ali, to odbijanje zaista podrazumeva da je teorijski ~in nedovoljan. Teorija treba da afirmi{e izmirenje ~ulnog i intelektualnog, ali ipak ostaje u granicama te podeljenosti. Ono {to treba afirmisati je celina `ivota, ukupnost njegovih manifestacija, celokupno, nepodeljeno bi}e. Na primer, mo`da }emo na svom putu morati da se i dalje oslanjamo na neke Marksove uvide, ali krajnje je imbecilno nazivati sebe marksistom. Osim toga, teorija, kao represivna svest, mo`e da postane samo alibi za neaktivnost. Odbijanje da se deluje u po~etku mo`e da bude opravdano. Ipak, odvajanje od stvarnosti ~esto ima za posledicu nespobnost da se opaze nove pojave koje oblikuju tu stvarnost. U ovoj ta~ki teorija, umesto da podsti~e kontakt sa stvarno{}u, postaje ~inilac razdvajanja, odstranjivanja, izbacivanja iz sveta. S druge strane, na planu akcije, svako ~ekanje pada posebno te{ko onima koji ne `ele da priznaju da drugi mogu da do|u do teorijskog uvida i bez nas, bez posredovanja na{e partije ili grupe. Kao represivna svest, teorija zahteva takav stepen opredme}enja da ~ak i onaj pojedinac koji odbija sve politi~ke reketa{e mo`e da uzdigne teoriju na nivo politi~kog reketa. U slu~aju pojedinca koji paradira kao revolucionar, teorija je despotizam. Ovo bi trebalo da je o~igledno. Nakon vi{e od dva milenijuma dominacije duha nad telom, jasno je da je svaka teorija jo{ uvek izraz te dominacije. Ono {to treba obuhvatiti je `ivot u celini. Svi razli~iti proizvodi pro{losti umetnost, filozofija, nauka jesu fragmenti. To su znaci pusto{enja ljudskog bi}a, ali i poku{aji

39
da se to bi}e obnovi. Me|utim, stvar vi{e nije u tome da se umetnost ili filozofija ostvari; kapital je to ve} obavio na svoj na~in. Stvar je u tome da osvojimo i stvorimo druga~iji svet, u kojem }e svi biolo{ki potencijali vrste do`iveti procvat. U tom {irokom pokretu, jalovo je insitirati na na{em sada{njem bi}u kao prebivali{tu istine. Istina, pre svega, kao i vrednost, zahteva meru, standard, op{ti ekvivalent, normu pa tako i Dr`avu. Drugo, istina je uvek jedna. Istorijska inflacija tog koncepta odvijala se uporedo sa uni{tavanjem ljudskih bi}a. Na{ predlog ne mo`e da bude ni{ta manje od druga~ijeg `ivota, u kojem gestovi, re~i, ma{ta i ose}anja ljudi vi{e ne}e biti okovani, gde }e se ~ula i mozak kona~no spojiti. Samo takva zajednica mo`e da spre~i sve luda~ke fiksacije. Jasno je da taj svet mo`e biti osvojen samo uni{tenjem kapitalisti~kog oblika proizvodnje. Celokupno ~ove~anstvo obuhva}eno vremenom je neprijatelj kapitala. Ljudska bi}a }e morati da pro|u kroz duboku revoluciju da bi postala sposobna da se suprotstave kapitalu; drugim re~ima, taj proces zahteva proizvodnju revolucionara. Revolucija u svim aspektima `ivota navela je neke ljude da prenaglase zna~aj mesta u kojima su primetili njeno izbijanje. Revolucija ne izbija iz ovog ili onog dela na{eg bi}a iz tela, prostora ili vremena. Na{a revolucija, kao projekat obnavljanja zajednice, name}e se kao nu`nost od trenutka uni{tenja drevnih zajednica. Svo|enje komunisti~ke revolucije na ustanak koji bi trebalo da razre{i protivre~nosti kapitalisti~kog oblika proizvodnje bilo je pogubno. Revolucija mora da razre{i sve stare protivre~nosti klasnog dru{tva apsorbovanog od strane kapitala i sve protivre~nosti izme|u relativno primitivnih zajednica i kretanja razmenske vrednosti (novca), koje kapital danas apsorbuje (posebno u zemljama Azije i Afrike). Ali, revolucionarni pokret je mnogo vi{e od toga: to je revolucija prirode, uzdizanje ka misli, ovladavanje bi}a sposobno{}u da koristi centre koji upravljaju imaginacijom. Revolucija ima biolo{ku, pa tako i kosmi~ku dimenziju, jer na{ univerzum vidi kao ograni~en (u pore|enju sa solarnim); ona je kosmi~ka i u smislu o kojem su govorili drevni filozofi i mistici. To zna~i da revolucija nije strast samo na{e epohe ve} strast miliona ljudskih bi}a koja su jo{ od na{ih drevnih predaka, koji su se bunili protiv pojave razmenske vrednosti, u kojoj su s pravom videli zlo, do Marksa i Bordige u njihovoj proro~koj dimenziji pokazivala istu `udnju za novom, ljudskom zajednicom. Poku{aj da se revolucija ograni~i, isto je {to i poku{aj da joj se odredi visina. Sen `ist je rekao da revolucija ne mo`e da se zavr{i sve dok ne donese sre}u; tako je pokazao svu la` nastojanja da se ~ovek sagleda u okvirima pukih istorijsko-materijalnih ~injenica date epohe. Ljudsko bi}e nikada nije samo bi}e koje postoji ovde i sada; ono mo`e da postoji samo kao stalno prevazila`enje i nikada nije samo ono {to treba da se prevazi|e (Ni~e). Strukturalno i biolo{ki ~ovek je prevazila`enje jer je obdaren izuzetnim mo}ima. Drugim re~ima, on je istra`iva~ mogu}eg i ne mo`e da se ograni~i samo ono {to je neposredno ostvarljivo, posebno ako mu se to samo name}e. Kada je izme{ten, otu|en i odse~en od ~ove~anstva, i samim tim izobli~en i sveden na puku individuu, ~ovek odmah gubi polet, strast, `udnju za stvaranjem jer, {ta je potraga za mogu}im, ako ne `elja za stvaranjem? To je ono do ~ega dolazi u uslovima potpune dominacije kapitalisti~kog oblika proizvodnje: ~ovek biva potpuno ispra`njen. Sve revolucije na{e vrste su revolucije koje idu dalje od sada{njeg trenutka, dalje od onoga {to dopu{ta razvoj proizvodnih snaga (Bordiga). Ovo protezanje s one strane mogu}eg omogu}ava kontinuitet izme|u ljudskih generacija, na isti na~in kao {to i perspektiva komunizma shva}enog kao ukidanje klasa, razmene i vrednosti

40
uspostavlja kontinuitet izme|u razli~itih revolucionarnih tendencija; to je ono {to je Marks nazivao istorijskom partijom. (24) Borba protiv ograni~avanja raspona revolucije jeste sama po sebi revolucionarna borba. ^italac ne treba da bude zgranut time {to u nastojanju da ilustrujemo {irinu tog raspona navodimo i autore koji se uobi~ajeno smatraju religoznim, misti~nim, itd. Zar je va`no u kom su se obliku tokom vekova ispoljavali `udnja, strast i volja za zajednicom, te`nja ka obnavljanju ~ove~anstva, u koje je ugra|eno i na{e pro{lo bi}e. Ljudsko bi}e mo`e da bude istovremeno i ~ove~anstvo samo ako `ivi u zajednici. ^im do|e do fragmentacije, javlja se potreba za obnavljanjem jedinstva. Na Zapadu je to jedinstvo ostvarivano putem posredovanja i prinude: Dr`ava odre|uje pojedinca; znanje je sredstvo za hijerarhijsku stratifikaciju dru{tva i sredstvo za opravdavanje uspostavljenog poretka; za~arani krug teorije i prakse se zatvara. Komunisti~ka revolucija je totalna revolucija. Biolo{ka, seksualna, dru{tvena i ekonomska revolucija samo su njeni pojedina~ni aspekti; nagla{avanje bilo kojeg od njih izopa~uje revoluciju, koja mo`e da postoji samo kao celina. Komunisti~ka revolucija mo`e da se shvati samo kroz uvid u istoriju i paleontologiju ljudskih bi}a, ali i svih drugih oblika `ivota. Tako mo`emo da shvatimo da je revolucija, koja je ve} dugo nu`na, sada i ostvarljiva. Ranije je bila mogu}a, ali ne i neizbe`na. Tada su postojali i drugi ljudski putevi razvoja, posebno u smislu primene ljudskih mo}i na spoljnu stvarnost. Danas, kada je kapital izmestio i opusto{io skoro sve, jasno se vidi {ta je jedina alternativa komunisti~koj revoluciji: potpuna negacija ljudskih bi}a. Zato moramo da shvatimo svet u kojem `ivimo; moramo da shvatimo {ta zna~e despotizam kapitala i pobuna protiv njega. Do tog razumevanja, koje treba da bude ne samo intelektualno ve} i ~ulno (pobuna je u velikoj meri pobuna tela), do}i }emo samo ako odbacimo svoje sada{nje lutanje i sve oblike represivne svesti.

Napomene 20. Apsolutna irevezirbilnost nije istorijska ~injenica. Mogu}nosti koje su se pojavile pre nekoliko hiljada ili nekoliko stotina godina nisu zauvek napu{tene. Istorija nije Moloh koji pro`dire mogu}nosti, bacaju}i na ljudsku budu}nost prokletstvo neizbe`nog i nepovratnog li{avanja. Kada bi zaista bilo tako, istorija bi bila samo opravdanje za ono {to se dogodilo. Mnogi bi hteli da istoriju svedu upravo na to, prave}i tako od nje najgoreg od svih despota. Hegelova filozofija je dijalektika prevazila`enja (Aufhebung) kretanja koje u isto vreme ukida i odr`ava, poku{aja da se spasi ono {to su ljudska bi}a stvorila u prethodnim epohama. Hegel je bio opsednut problemom gubitka stvarnosti, raznoliko{}u fenomena i mogu}nosti, itd. To ga je vodilo ka shvatanju ogromnog zna~aja pam}enja (videti poglavlje Apsolutno znanje iz Fenomenologije duha). Nasuprot tome, kapital ukida se}anje na ranije epohe, putem mistifikacije i magije, kao i ranije oblike ~ove~anstva, predstavljaju}i sebe kao vrhunac razvoja, kao postvareni oblik. (Marks, Teorije o vi{ku vrednosti). 21. Koncept oblik proizvodnje u stvarnosti va`i samo za kapitalisti~ki oblik proizvodnje, kao {to koncept klase va`i samo u bur`oaskom dru{tvu. Koncept proizvodnje u Marksovom delu ima mno{tvo atributa. On osiroma{uje kada krenemo od Rukopisa iz 1844, ka Nema~koj ideologiji i Kapitalu. On je tesno povezan s konceptom prirode, kao i sa odre|enim konceptom ljudskog bi}a. Drugim re~ima, ova datost se otkriva u mnogo slo`enijem obliku kada je sagledamo u kontekstu prvobitnih komunisti~kih zajednica i njihove razgradnje. Odvajanje

41
ljudskih bi}a od zajednice je plja~ka. Ljudsko bi}e kao radnik gubi ~itave slojeve osobina koje su oblikovale celokupnog ~oveka kao ~lana zajednice. Proces prisvajanja ljudskih bi}a je stvaran. Oni koji to ne razumeju, ne razumeju {ta je zapravo kapital. ^ovek je sveden na bezizra`ajno bi}e; izgubio je svoju ~ulnost, a njegova akvitnost je svedena na kvantifikovani rad. ^ovek se pretvorio u apstraktno bi}e koje `udi za muzikom natopljenom preda~kom senzualno{}u (d`ez, latino). Svedeno ljudsko bi}e sada ima samo jedan element koji ga vezuje za spoljni svet: seksulanost koja ispunjava ispra`njenu sferu ~ulnosti. To obja{njava ideju o panseksualnosti, ta~nije o panseksualizaciji, koju je Frojd smatrao za nepromenljivu osobinu ljudskih bi}a iako je bila re~ o posledici njihove degradacije. [ta je podsvesno ako ne afektivno-senzualni `ivot ljudskog bi}a potisnut kapitalom? Ljudsko bi}e mora da bude pripitomljeno, oblikovano po zahtevima racionalnosti kapitalisti~kog oblika proizvodnje, koju mora da prihvati kao deo sebe. Jednom pripitomljeno, ljudsko bi}e ostaje li{eno svog potisnutog ~ulnog `ivota, koji postaje predmet spoznaje, nauke; ~ovekova senzualnost sada mo`e da se kapitalizuje. Kao predmet trgovine, nesvesno je sitno iseckano i izlo`eno na tr`i{tu znanja. Nesvesno nije postojalo oduvek, a sada postoji samo kao deo diskursa kapitala; to je jo{ jedan znak ljudskog izopa~enja. Svedeno na savr{enu bezizra`ajnost, ljudsko bi}e sve vi{e podse}a na elementarne ~estice koje istra`uju nuklearni fizi~ari; psihologija kapitalizovanog ljudskog bi}a koje se kre}e u granicama kapitala svoje principe pozajmljuje upravo od ove discipline. 22. Tako|e je neumesno govoriti o primitivnom dru{tvu. Potrebna je nova analiza primitivnih zajednica. Ta~no je da Marks nije na odgovaraju}i na~in tretirao postojanje, razvoj i razgradnju primitivnih zajednica, ali ne i da je gre{io u svemu zbog svog eurocentrizma ili duha prosvetiteljstva, koji su njegovo delo pro`eli predrasudama tipi~nim za bur`oasko dru{tvo. Ve}ina onih koji insistiraju na ovakvoj kritici nisu razumeli na~in na koji je Marks pri{ao pitanju zajednice, tako da su u njegovom delu videli samo prost istorijski materijalizam. Ono {to u Marksovom delu nedostaje je detaljna analiza na~ina na koji se ekonomija pojavljuje u primitivnim zajednicama i izaziva njihovo uni{tenje. Na kraju, prime}ujemo i da je sve neumesnije govoriti o kapitalisti~kom dru{tvu. Na ovo }emo se jo{ vratiti. 23. U primitivnim zajednicama ljudi kontroli{u tehnologiju. Tehnologija je po~ela da sti~e autonomiju u ranom Zapadnom dru{tvu, {to je izazivalo podozrenje drevnih ljudi. Tehnologija prisiljava ~oveka da imitira prirodu, iako kasnije on mo`e da izna|e postupke koji ne postoje u prirodi; tako ~ovek biva podvrgnut jednoj prisilnoj proceduri, imperativu kako uraditi ovo-ili-ono; on kao da gubi sposobnost slobodnog stvaranja. (Videti u J. P. Vernant, Mythe et pense chez les grecs, ed. Maspro.) Kada ljudi prestanu da zaziru od tehnologije, oni se istovremeno izmiruju sa umetno{}u, koja je bila prili~no prezrena na kraju epohe robovlasni~kog dru{tva. Ovo se ponovilo i u vreme Renesanse, kada su filozofi definisali ~oveka kao bi}e koje stvara samo sebe (Videti u Cassier, Individual and Cosmos in Renaissance philosophy). Ali, razvoj tehnologije nije vodio ~oveka u susret prirodi; naprotiv, razvoj je vodio ka prisvajanju ~oveka i uni{tenju prirode. Ljudska bi}a su po~ela da naglo gube sposobnost stvaranja. U tom smislu, strahovanja drevnih ljudi bila su opravdana. Od filozofa Renesanse, preko Dekarta i Hegela do Marksa, ljudsko bi}e je bilo definisano u odnosu na tehnologiju (Franklin, ~ovek je bi}e koje pravi oru|a) i proizvodnju. Da bismo oti{li dalje od Marksa, potrebno je da istra`imo ljudski fenomen od uni{tenja primitivnih zajednica do danas; potrebno je da preispitamo radove filozofa i ekonomista, od Aristotela do Marksa, da bismo shvatili kako su ljudi videli sebe u vreme dominacije vrednosti i kapitala, ali i zato da bismo videli kako danas, nakon epohe vrednosti, mo`emo da shvatimo ~ove~anstvo, pa tako i komunizam. 24. Camatte, Origine et fonction de la forme parti, 1961, objaljeno u Invariance No. 1, serija I.

42

Opadanje kapitalisti~kog oblika proizvodnje ili opadanje ^ove~anstva?

^esto se govorilo kako }e komunizam procvetati nakon uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje, ~ije nere{ive kontradikcije ~ine takav ishod neminovnim. Na `alost, mnogi doga|aji iz ovog stole}a ukazali su i na druga~ije mogu}nosti: na povratak varvarstvu, {to je bio predmet analize Roze Luksemburg i ~itavog levog krila nema~kog radni~kog pokreta, a zatim Adorna i Frankfurtske {kole; na uni{tenje ljudske vrste, {to svakim danom postaje sve o~iglednije; kona~no, na stagnaciju u kojoj }e kapitalisti~ki oblik proizvodnje uspevati da pre`ivi kroz stalno prilago|avanje degenerisanom ~ove~anstvu koje nema snage da ga uni{ti. Da bismo razumeli neuspeh ove budu}nosti koja je dugo bila smatrana za neminovnost, potrebno je da krenemo od ~injenice pripitomljavanja ljudskih bi}a koje se sprovodi u svim klasno podeljenim dru{tvima, a najve}im delom od strane kapitala; osim toga, potrebna je analiza fenomena autonomizacije kapitala. Nije nam namera da tu istorijsku devijaciju detaljno istra`imo na svega nekoliko strana. Zadr`a}emo se na jednom odlomku iz Marksovih Grundrisse, koji pru`a dobar osnov za razumevanje fenomena autonomizacije kapitala, ali koji jasno otkriva neke kontradikcije Marksove misli i njenu nesposobnost da razre{i to pitanje. Re~ je o odlomku iz poglavlja o procesu cirkulacije. Radi boljeg uvida, krenu}emo od ne~ega {to je Marks napisao malo pre tog odlomka: Vreme cirkulacije se tako postavlja kao barijera produktivnosti rada = ({to za posledicu ima) pove}anje potrebnog radnog vremena = opadanje vi{ka radnog vremena = opadanje vi{ka vrednosti = prepreku procesu samoostvarenja kapitala. (1) Marks zatim pravi jednu izuzetno zna~ajnu digresiju: Ovde se otkriva op{ta tendencija kapitala, koja ga jasno izdvaja od svih prethodnih stadijuma proizvodnje i ~ini pretpostavkom novog oblika proizvodnje, zasnovanog ne samo na razvoju proizvodnih snaga u cilju reprodukcije ili pro{irenja datog stanja ve} i na mogu}nosti za slobodan, nesputani, progresivni i op{ti razvoj proizvodnih snaga koji je sam po sebi pretpostavka dru{tva, pa tako i njegove reprodukcije; stalno udaljavanje od polazne ta~ke je jedini preduslov tog razvoja. (2) Ovde nije jasno re~eno {ta je prepreka kapitalu, ali je zato nagla{en njegov revolucionarni, pozitivni aspekt (nagla{en na mnogim mestima u Grundrisse i u Kapitalu): te`nja ka op{tem razvoju proizvodnih snaga. Nas ovde zanima tvrdnja da kapital ne mo`e da ostvari taj cilj; to }e biti zadatak novog, superiornog oblika proizvodnje. Na taj na~in budu}e dru{tvo poprima oblik neprestanog, kumulativnog kretanja. Ova te`nja koju kapital poseduje, ali kojoj, kao ograni~en oblik proizvodnje, protivre~i i tako stremi svom ukidanju jeste ono po ~emu se kapital razlikuje od svh ranijih oblika proizvodnje, ali {to ga u isto vreme odre|uje kao prelaznu fazu. (3) Zbog ove protivre~nosti kapital ide u susret svom ukidanju. Velika je {teta {to Marks nije rekao {ta podrazumeva pod ograni~enim oblikom proizvodnje, jer nas to

43
spre~ava da jasno vidimo {ta je po njemu, u ovom konkretnom slu~aju, kontradikcija. To uti~e na razumevanje tvrdnje da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje prelazni oblik proizvodnje. Ali, ~ak i bez obja{njenja ove kontradikcije, mo`emo da shvatimo slede}e: kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije ve~an (Marksov osnovni argument u polemici sa bur`oaskim ideolozima). To je glavna poruka ove tvrdnje. Ali, iz toga sledi jo{ jedan argument: kapitalisti~ki oblik proizvodnje je revolucionaran i stvara uslove za prelaz na druga~iji, superironiji dru{tveni oblik u kojem ljudska bi}a vi{e ne}e niti robovi nu`nosti (sfere proizvodnje materijalnog `ivota) i u kojem }e otu|enje biti ukinuto. Danas, nakon procvata marksizma kao teorije razvoja, drugi deo ove tvrdnje se ukazuje kao detalj od su{tinskog zna~aja: izme|u ova dva perioda postoji kontinuitet. [ta je prelaz, ako ne suprotnost prekidu? Ovaj kontinuitet ~ini razvoj proizvodnih snaga. Odatle sledi sramna, ali realna veza: Marks Lenjin Staljin! Ali, to nije predmet ove analize. Na{ cilj je da utvrdimo {ta su, po Marksu iz Grundrisse, proizvodne snage i za koga one postoje. Svi raniji dru{tveni oblici ili, {to je isto, oblici dru{tvene proizvodnje zasnivali su se na stvaranju bogatstva. (4) Bogatstvo le`i u proizvodnim snagama i u plodovima njihovog delovanja. Ovde se otkriva kontradikcija koja, po Marksu, odlikuje ~itavu ljudsku istoriju: bogatstvo je nu`no i samim tim po`eljno, ali ono uni{tava dru{tvo. To zna~i da dru{tvo mora da se opire sopstvenom razvoju. To nije slu~aj u kapitalisti~kom obliku proizvodnje (koji uni{tava sve druge dru{tvene formacije), jer on afirmi{e proizvodne snage, ali i to je pitanje za koga? Drevni mislioci koji su toga bili svesni osu|ivali su bogatstvo kao pretnju zajednici. Sa svoje strane, feudalni sistem se raspadao pred razvojem urbane industrije, trgovine i moderne poljoprivrede (~emu su doprinela i individualna otkri}a, poput baruta i {tampe). S razvojem bogatstva pa tako i novih snaga, uz pove}anu razmenu izme|u individualaca ekonomski uslovi na kojima je po~ivala zajednica bili su uni{teni, zajedno sa politi~kim odnosima razli~itih elemenata zajednice koji su se razvijali u tim uslovima: religijom, kao idealnim prikazom tih uslova, karakterom, izgledom pojedinaca, itd. Samo je razvoj nauke najsolidnijeg oblika bogatstva, kako u pogledu svojih proizvoda, tako i u pogledu proizvo|a~a bio dovoljan da uni{ti ove zajednice. Ali, razvoj nauke tog idealnog i, u isto vreme, prakti~nog bogatstva samo je jedan aspekt, jedan oblik razvoja proizvodnih snaga, odnosno bogatstva. Posmatrano idealno, nestanak zate~enog oblika svesti je dovoljan da ubije ~itavu epohu. U stvarnosti, ova zate~ena svest, kao barijera, odgovara ograni~enom stepenu razvoja proizvodnih snaga, pa tako i bogatstva. Istina, nije bila re~ samo o razvoju na starim osnovama, ve} i o razvoju same te osnove. (5) Za Marksa, proizvodne snage su ljudske (jer dolaze od ljudskog bi}a) i za ljudsko bi}e, za pojedinca. Nauka, kao proizvodna snaga (tako|e i bogatstvo, kao {to je ve} prikazano u Rukopisima iz 1844. i u Nema~koj ideologiji), je odre|ena razvojem tih snaga i odgovara pojavi velikog broja novih tehnika i mogu}nosti za ovladavanje prirodom. ^ak i ako ovaj razvoj ima dvosmislene posledice, procvat ljudskog bi}a postaje mogu}; to je trenutak kada u okviru razvoja vladaju}e klase pojedinac mo`e da prona|e model punijeg `ivota. Marks je smatrao da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje, podstakav{i razvoj proizvodnih snaga, omogu}io osloba|aju}u autonomizaciju pojedinca. To je po njemu bio najva`niji revolucionarni aspekt ovog oblika proizvodnje.

44
Najvi{i stepen razvoja ove osnove () u isto vreme je i najvi{i stepen razvoja proizvodnih snaga, pa tako i najpotpunijeg razvoja pojedinca. Ali, ~im se ta ta~ka dosegne, dalji razvoj se opa`a kao pad; zapo~inje novi ciklus razvoja, na novim osnovama. (6) Opadanje je neizbe`no jer je razvoj pojedinca blokiran. Ova tvrdnja ne mo`e da poslu`i kao osnov za teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje (7) jer bi to zna~ilo da je pad po~eo ne po~etkom ovog, ve} barem sredinom pro{log veka; niti mo`e da poslu`i kao argument za tvrdnju da opadanje razvoja individue istovremeno zna~i i opadanje kapitala, jer je to u potpunoj suprotnosti sa stvarno{}u. Sam Marks je stalno ponavljao da je razvoj kapitala pra}en uni{tavanjem ljudskih bi}a i prirode. Da li je razvoj proizvodnih snaga, u razli~itim dru{tvima, ikada pratio razvoj individue? Da li je kapitalisti~ki oblik proizvodnje ikada bio revolucionaran i za sebe i za ljudska bi}a? Da li razvoj proizvodnih snaga stalno napreduje, uprkos slu~ajevima pojedina~nog opadanja? Marks ka`e: dalji razvoj se opa`a kao pad Da li proizvodne snage stagniraju? Da li kapitalisti~ki oblik proizvodnje opada? Marksova digresija u nastavku potvr|uje da se opadanje odnosi na ljudska bi}a. Individua cveta kada joj proizvodne snage dopu{taju da se razvija, kada njihov razvoj ide uporedo. Prave}i pore|enje sa prekapitalisti~kim periodom, Marks je pokazao da kapital nije u suprotnosti sa bogatstvom ve} da preuzima njegovu proizvodnju. Tako preuzima i razvoj proizvodnih snaga. Nekada je razvoj ljudskih bi}a i njihovih zajednica bio u suprotnosti s razvojem bogatstva; sada dolazi do neke vrste simbioze izme|u njih. Da bi to bilo mogu}e, bila je potrebna odre|ena mutacija: kapital je morao da uni{ti ograni~eni karakter pojedinca; to je drugi aspekt njegovog revolucionarnog karaktera. Vidimo da je ranije vlasni{tvo u kontekstu proizvodnje bilo definisano u skladu sa ograni~enim, kona~nim oblikom zajednice (Gemeinwesen); odatle i pojedinac, sa svojim ograni~enim karakteristikama i ograni~enim razvojem svojih proizvodnih snaga, koji je takvu zajednicu stvarao. Ovaj preduslov dru{tvenog `ivota bio je opet posledica odre|enog, stadijuma istorijskog razvoja proizvodnih snaga, tj. razvoja bogatstva i oblika njegove proizvodnje. Svrha zajednice i pojedinca, kao i proizvodnih uslova, jeste reprodukcija konkretnih uslova i pojedinaca, posmatranih kako pojedina~no, tako i u njihovim dru{tvenim grupisanjima i odnosima, kao `ivih nosilaca tih uslova. Kapital sam uspostavlja proizvodnju bogatstva; odatle univerzalni razvoj proizvodnih snaga, stalno odbacivanje postoje}ih pretpostavki tog razvoja kao pretpostavki (ograni~enja) njegove reprodukcije. Vrednost odbacuje svaku konkretnu upotrebnu vrednost, svaki poseban oblik potro{nje ili trgovine kao apsolutni preduslov; samim tim svaki stepen razvoja dru{tvenih proizvodnih snaga, trgovine, znanja, itd., za kapital predstavlja prepreku koju on na svaki na~in poku{ava da prevazi|e. (9) Ovaj odlomak ima zna~ajne, neposredne posledice. Nigde se ne spominje proletarijat; tu su samo kapital i njegova revolucionarna uloga u ukidanju postoje}ih uslova. Marks je isto rekao i ranije, na jo{ brutalniji na~in: (Kapital) je destruktivan, njegovo delovanje je uvek revolucionarno, on ru{i sve prepreke na putu daljeg, svestranog razvoja proizvodnih snaga, ekspanzije potreba, eksploatacije i razmene prirodnih i mentalnih snaga. (10) Zato moramo da zauzmemo novi pristup u sagledavanju uloge koju je Marks dodelio proletarijatu u uslovima konstante pobune kapitalisti~kog oblika proizvodnje.

45
Ono {to odmah pada u o~i jeste da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje revolucionaran zato {to uni{tava stare dru{tvene odnose, a da je proletarijat definisan kao revolucionarna snaga samo u odnosu na kapital. Tu le`i problem: kapital je revolucionaran zato {to razvija proizvodne snage (kapital sam razvija proizvodnju bogatstva); proletarijat ne mo`e da bude revolucionaran ako nakon revolucije kapital nastavi da razvija proizvodne snage ili tom razvoju nastavi da odre|uje oblik. Kako utvrditi jasnu razliku izme|u revolucionarnih uloga ova dva faktora? ~ime mo`emo da doka`emo opravdanost uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje od strane proletarijata? Sa usko ekonomskog stanovi{ta to je nemogu}e. Marks nikada nije postavio ova pitanja jer je bio apsolutno siguran da }e se proletarijat pobuniti protiv kapitala. Ali, mi moramo da ih otvorimo ako `elimo da iza|emo iz }orsokaka u kojem smo se na{li slede}i teoriju po kojoj proizvodni odnosi nu`no dolaze u sukob s razvojem proizvodnih snaga (onih snaga za koje se pretpostavljalo da postoje za ljudska bi}a, jer da nije tako, ljudi ne bi imali razloga da se bune). Ako proizvodne snage ne postoje za ljudska bi}a ve} za kapital, i ako one dolaze u sukob sa proizvodnim odnosima, to onda zna~i da ti odnosi nisu dovoljni za kapitalisti~ki oblik proizvodnje; samim tim, mogu}a je i revolucija koja ne}e biti za ljudska bi}a (na primer, fa{izam). To zna~i da je kapital izmakao. U odlomku kojim se bavimo, Marks je izneo slede}e, izuzetno va`no zapa`anje o kapitalu: Njegova glavna pretpostavka vrednost postavljena je kao proizvod, a ne kao neka uzvi{ena pretpostavka koja lebdi nad proizvodnjom. (11) Kapital kontroli{e vrednost. Po{to je rad taj koji vrednost ispunjava supstancom, sledi da kapital kontroli{e ljudska bi}a. Marks je samo posredno ukazao na pretpostavku koja je tako|e proizvod: najamni rad koji omogu}ava valorizaciju. Glavna prepreka kapitalu je ~injenica da se njegov razvoj odvija na kontradiktoran na~in; razvoj proizvodnih snaga, op{teg bogatstva, znanja, itd. odvija se tako {to radna jedinka stalno otu|uje sebe; u uslovima koje sama stvara svojim radom, njen rad joj se ukazuje kao tu|, nametnut tu|im bogatstvom i sopstvenom bedom. (12) Da li je to otu|enje za kapital zaista prepreka? Moglo bi se pretpostaviti da mala potro{a~ka mo} radnika mo`e da vodi u krizu, mo`da i onu kona~nu. To je jedna mogu}nost, koja je u nekim periodima zaista dolazila do izra`aja. Marks je uvek odbijao da svoju teoriju kriza zasnuje na ovoj ta~ki, iako ga to nije spre~avalo da govori o maloj potro{a~koj mo}i radnika. Po njemu, kapital sam stvara barijeru tako {to radnu jedinku gura u bedu. Treba da imamo u vidu da je Marks tada polemisao sa apologetama kapitala, u nastojanju da doka`e da kapitalisti~ki oblik proizvodnje nije ve~an i da ne mo`e da donese oslobo|enje. A opet je u svojoj analizi ukazao na mogu}nost da kapital u jednom trenutku mo`e da izmakne ljudskoj kontroli. Vidimo da nisu proizvodne snage te koje sti~u autonomiju ve} kapital, jer u odre|enom trenutku proizvodne snage postaju barijera koju kapital te`i da prevazi|e. To zna~i slede}e: proizvodne snage vi{e ne pripadaju ljudima, ve} kapitalu; one postoje za kapital. Otu|enje radne jedinke ne mo`e da bude barijera kapitalu, osim ako Marks nije mislio na barijeru u smislu neke slabosti. Takva slabost bi kapital u~inila inferiornim u odnosu na druge oblike proizvodnje, {to je te{ko dokazivo imaju}i u vidu ogroman razvoj proizvodnih snaga koji on stalno pokre}e. U ~itavom Marksovom delu postoji dvosmislenost u pogledu toga na koje proizvodne snage on misli: da li su one za ljude ili za kapital? Na ovoj dvosmislenosti po~ivaju dva opre~na tuma~enja

46
Marksovog dela. Eti~ko tuma~enje (posebno u slu~aju Rubela) nagla{ava meru u kojoj je Marks osu|ivao kapital zbog uni{tenja ljudskih bi}a, insisitiraju}i na tome da kapitalisti~ki oblik proizvodnje mo`e da bude samo prelazni oblik. Tuma~enje Altisera i njegove {kole polazi od toga da Marks nije uspeo da iz svojih ekonomskih analiza u potpunosti odstrani ljudski faktor, {to je dokaz nesposobnosti te teorije da napusti ideolo{ki diskurs, na osnovu ~ega je Altiser postavio pitanje ta~nog utvr|ivanja epistemolo{kog prekida. Ali, ta dvosmislenost mo`e da se prevazi|e. Ako je kapital prevazi{ao ovu barijeru, onda je uspeo da ostvari punu autonomiju. Zato je Marks zaklju~io da kapital mora da ukine samog sebe; to ukidanje sledi iz ~injenice da kapital ne mo`e da razvija proizvodne snage u korist ljudskih bi}a; op{ti, svestrani razvoj mo`e da omogu}i samo novi, superiorniji oblik proizvodnje. U tome le`i kontradikcija: kapital izmi~e kontroli ljudskih bi}a, ali ipak mora da nestane, jer ne mo`e da omogu}i razvoj njihovih proizvodnih snaga. Ovo je i u kontradikciji s Marksovom analizom destrukcije ljudskih bi}a od strane kapitala. Kako uni{teno ljudsko bi}e mo`e da se buni? Ukoliko `elimo da zaobi|emo ovu kontradikciju, na Marksa mo`emo da gledamo kao na proroka opadanja kapitala, ali onda ne}emo shvatiti ni njegovo delo, niti sada{nju situaciju. Sam kraj Marksove digresije poja{njava ovu kontradikciju. Ali i sam ovaj antiteti~ki oblik prozivodnje i{~ezava tako {to stvara uslove za sopstveno prevazila`enje. Posledice su slede}e: uslovni i potencijalni op{ti razvoj proizvodnih snaga (bogatstva) kao osnove; samim tim, univerzalni karakter trgovine, pa tako i razvoj svetskog tr`i{ta kao osnove za op{ti razvoj individue i stvarni razvoj individualaca, uz stalno prevazila`enje ograni~enja te osnove, koja se opa`aju kao takva, a ne kao nedodirljive granice; ne neka idealna ili zami{ljena univerzalnost pojedinca, ve} univerzalnost njegovih stvarnih i idealnih odnosa. Odatle mogu}nost da pojedinac shvati istoriju kao svoj proces i prepozna prirodu (u isto vreme prisutnu i kroz primenu sopstvenih mo}i na prirodu) kao svoje pravo telo. Re~ je o tome da proces razvoja bude postavljen i shva}en kao pretpostavka. Za sve ovo, pre svega je nu`no da puni razvoj proizvodnih snaga postane uslov proizvodnje, ali tako da se nijedan poseban uslov proizvodnje ne postavi kao prepreka razvoju proizvodnih snaga. (14) Da bi ovaj proces imao posledice po ljude, kapital mora da bude uni{ten, a proizvodne snage stavljene u slu`bu ljudi. U ~lanku La KAPD (Komunisti~ka radni~ka partija Nema~ke) et le mouvement proletarien skrenuli smo pa`nju na ovaj odlomak, nagla{avaju}i da je ljudsko bi}e mogu}nost. Tako smo do{li do zaklju~ka da revolucija mora da bude ljudska. Ovo nikako ne zna~i da na ljudsko bi}e gledamo kao na nepromenljivo u svim njegovim svojstvima, {to bi bio samo drugi oblik shvatanja o nepromenljivosti prirode. Ali, morali smo da naglasimo do koje su mere sva dosada{nja razmatranja nedovoljna, jer je razvoj proizvodnih snaga koji je Marks smatrao mogu}im samo u uslovima novog, superiornog na~ina proizvodnje, isti onaj razvoj koji kapital ve} sprovodi. Marksovo najve}e ograni~enje jeste to {to je komunizam shvatao pre svega kao novi oblik proizvodnje, u kojem }e proizvodne snage do`iveti procvat. Te snage su svakako va`ne, ali samo njihovo postojanje nije dovoljno da bi se komunizam definisao na adekvatan na~in. Prema Marksu, kapital re{ava svoje kontradikcije tako {to ih apsorbuje ili tako {to mistifikuje stvarnost. On mo`e da prividno prevazi|e svoju usku osnovu, ograni~enja svoje prirode koja po~iva u razmeni kapitala-novca i radne snage. Kapital nu`no mora da do|e u sukob sa ovom pretpostavkom svog kretanja: zato je Marks govorio o opoziciji izme|u privatnog prisvajanja i dru{tvenog karaktera proizvodnje.

47
Ali, privatnog prisvajanja ~ega? Vi{ka vrednosti, koji stvara proletarijat, pa tako i najamni rad kao odnos. Ali, ~itav razvoj kapitala, ~ijem je razumevanju Marks dao tako dragocen doprinos, ~ini mistifikaciju delotvornom: kapital sti~e nezavisnost u odnosu na ljudska bi}a, {to mu omogu}ava da zaobi|e sukob sa svojim pretpostavkama. Moglo bi se re}i da uprkos tome sukob i dalje postoji kao posledica jednog totalnog procesa: socijalizacije. To je ta~no. Ali, dru{tveni karakter proizvodnje i ljudske aktivnosti (op{ti razvoj proizvodnih snaga i uni{tenje ograni~enog karaktera ljudskih bi}a), predstavljaju samo mogu}u osnovu komunizma; oni ne vode u komunizam automatski. [ta vi{e, proces kapitala stalno nastoji da uni{ti komunizam ili da makar blokira njegovu pojavu i ostvarenje. Da bi ta mogu}nost postala stvarnost potrebna je ljudska intervencija. Ali, sam Marks je pokazao da je kapitalisti~ki oblik proizvodnje integrisao proletarijat. Da li uni{tenje ljudskih bi}a i prirode mogu da pro|u bez posledica po sposobnost ljudskih bi}a da pru`e otpor kapitalu i da ga zatim pobede? Neko }e mo`da pomisliti da Marksu pripisujemo stanovi{te koje je zapravo samo na{e. Navedimo zato jo{ jedan izuzetan odlomak: Ono {to precizno razlikuje kapital od odnosa gospodar-sluga je ~injenica da se radnik nalazi nasuprot kapitalu kao potro{a~ i posednik razmenske vrednosti; kao posednik novca i kroz sam novac on postaje sredi{te cirkulacije jedno od bezbrojnih sredi{ta u kojem se njegova specifi~nost kao radnika gubi. (16) Jedan od modaliteta uni{tavanja revolucionarne mo}i proletarijata bilo je usavr{avanje njegove uloge potro{a~a; na taj na~in kapital hvata proletarijat u svoju mre`u. Proletarijat prestaje da bude klasa koja negira. Nakon formiranja, radni~ka klasa se rastvara unutar dru{tvenog tela. Marks je anticipirao pesnike potro{a~kog dru{tva, tako {to je, kao i u nekim drugim slu~ajevima, objasnio jedan fenomen (iako mo`da samo u okvirima naziva koji mu je dodeljen) koji je prime}en mnogo kasnije i to pogre{no. Sva prethodna razmatranja ne vode ka prihvatanju fatalisti~kog koncepta (ovog puta negativnog), poput: {ta god da radimo, nema izlaza; kasno je za bilo {ta ili ka nekom drugom obliku bezumnog defetizma koji generi{e bolesnu rascepkanost reformisti~kih poku{aja. Pre svega, treba da nau~imo lekciju. Kapital je izmakao svim ljudskim i prirodnim barijerama; ljudi su pripitomljeni: ovde je re~ o njihovoj dekadenciji. Revolucionarno re{enje ne treba tra`iti unutar dijalektike proizvodnih snaga u kojoj individua igra ulogu kontradikcije. Sada{nje nau~ne analize kapitala otvoreno ignori{u ljudska bi}a, koja po nekima nisu ni{ta drugo do bedni ostatak bez ikakvog zna~aja. To zna~i da je jezik nauke jezik kapitala, odnosno da je takva nauka mogu}a samo nakon uni{tenja ljudskih bi}a; to je jezik patologije ljudskih bi}a. Zato je sumanuto polagati nadu u oslobo|enje u nauku. Ovo stanovi{te je utoliko sumanutije u slu~ajevima poput Altiserovog, jer ono ne mo`e da raskine sa samim sobom, da likvidira svoju arheologiju, po{to ostaje verno proletarijatu proletarijatu za koji se pokazalo da je u ovom kontekstu puki predmet kapitala, element ugra|en u njegovu strukturu. Ali, i ovo je nedovoljno. Uni{teno ljudsko bi}e je pojedinac koga je stvorilo klasno dru{tvo. Tu se sla`emo: ljudsko bi}e je mrtvo. Jedina {ansa da se druga~ije ljudsko bi}e pojavi je na{a borba protiv pripitomljavanja, na{e ra|anje i pojavljivanje kroz tu borbu. Humanizam i scijentizam su dva izraza pripitomljavanja ljudi. Svi oni koji gaje iluziju o dekadenciji kapitala evociraju drevne humanisti~ke koncepte ili utiru put novim nau~nim mitovima. Oni ostaju neosetljivi na revoluciju koja ve} pro`ima na{ svet.

48
Sve do sada rasprava se vodila oko toga da li su ljudska bi}a ostala nepromenjena u razli~itim klasnim dru{tvima i pod vla{}u kapitala. To je razlog nagla{avanja dru{tvenog konteksta: ~ovek, su{tinski dobar, bio je posmatran kao bi}e koje se u dru{tvenom kontekstu menja na bolje ili na gore. Na ovome su posebno insistirali materijalisti~ki filozofi XVIII veka, dok su marksisti nagla{avali ulogu okru`enja uslovljenog razvojem proizvodnih snaga. Promena nije osporavana, a posle Marksa je ~esto ponavljano kako je istorija stalni preobra`aj ljudske prirode. Ipak, pre}utno ili izri~ito, smatralo se da postoji jedan nesvodivi element koji ~ini mogu}im pobunu ljudi protiv kapitala. Kapitalizam je bio opisivan na manihejski na~in: s jedne strane pozitivni pol proletarijata, osloba|aju}e klase; s druge strane negativni pol, kapital. Kapital je u isto vreme bio afirmisan kao nu`an, jer na revolucionaran na~in menja `ivot ljudskih bi}a, i opisivan kao apsolutno zlo u odnosu na oli~enje dobra, proletarijat. Fenomen s kojim se danas suo~avamo ni u ~emu nas ne navodi da ubla`imo negativno vrednovanje kapitala, ali nas navodi da to vi|enje pro{irimo i na klasu koja mu je nekada bila suprotstavljena, nose}i u sebi sve pozitivne elemente ljudskog razvoja, ali i sada{njeg stanja ~ove~anstva. Re~ je o zajednici i ljudskim bi}ima preoblikovanim po zahtevima kapitala, koji odra`ava ljudsku zajednicu poput ogledala. Teorija ogledala mogla je da se pojavi tek kada je ljudsko bi}e postalo tautologija, odraz kapitala. Pod despotizmom kapitala (a to je stvarnost sada{njeg dru{tva), nema jasne razlike izme|u dobra i zla. Sve mo`e da bude osu|eno. Snage negacije mogu da se pojave samo izvan kapitala. Po{to je kapital apsorbovao sve stare kontradikcije, revolucionarni projekat mora da odbaci sve proizvode razvoja klasnog dru{tva. To je vrhunac njegove borbe protiv pripitomljavanja, protiv opadanja ljudske vrste. To je su{tinski momenat u procesu formiranja revolucionara, apsolutno nu`nog uslova proizvodnje revolucije. Maj, 1973.

Napomene 1. Marks, Grundrisse, p. 539 engleskog izdanja, London: Pelican, 1973. 2. isto, p. 540 3. isto 4. isto 5. isto, pp. 540-541 6. isto, p. 541 7. Videti kod Victora u Rvolution Internationale No. 7, srie 1, ~lanak Volontarisme et confusion. 8. Mnogi autori su govorili o stagnaciji i opadanju proizvodnje izme|u dva svetska rata. Ali, Bordiga je uvek odbacivao teoriju o opadanju kapitalisti~kog oblika proizvodnje kao o~iglednu deformaciju Marksove teorije (videti Le renversement de la praxis dans la thorie marxiste, Invariance No. 4, srie 1). 9. Marks, Grundrisse, p. 541. 10. isto, p. 410. 11. isto, p. 541. 12. isto

49
13. To je ono {to je Marks pokazao kroz analizu fiksnog kapitala u Ranim radovima, a zatim i u prvom tomu Kapitala, gde je analizirao transformaciju procesa rada u proces proizvodnje kapitala (videti Un chapitre indit du Capital, Paris : Ed. 10/18, 1971). 14. Marks, Grundrisse, pp. 541-542. 15. Invariance, Srie II, No. 1. 16. Marks, Grundrisse, pp. 420-421.

50

O revoluciji

Mnoge grupe koje su se pojavile posle 1945. godine odbijale su da se suo~e sa smr}u starog radni~kog pokreta. Da su to uradile, proglasile bi sopstvenu negaciju. To ih nije spre~ilo da evociraju, tuma~e i teoretski razmatraju ovu ~injenicu kao znak krize radni~kog pokreta, {to je naj~e{}e zna~ilo krize revolucionarnog rukovodstva. Uzroci smrti su veoma retko bili tra`eni unutar same klase, jer je na svaki na~in trebalo osporavati tvrdnju da je proletarijat integrisan i da vi{e nema posebnu misiju ({to je Trocki rekao jo{ 1939. u delu SSSR i rat). Neki su ovu pojavu obja{njavali time da se kapitalizam promenio i postao dr`avni ili birokratski kapitalizam, ali da je proletarijat ostao isti i da je zadr`ao svoju misiju; odatle plagijat Komunisti~kog manifesta grupe Socialisme ou barberie. Nema govora o tome da u ime o~uvanja klasi~nih svetinja osu|ujemo proizvodnju manifesta, ~ak ni kopiju onog iz 1848. ve} samo ukazujemo na vrlo ograni~en karakter tog pristupa. Iz tog ugla treba gledati i na Situacionisti~ku internacionalu koja se pojavila nekoliko godina kasnije. Nausprot ovima, grupe poput Potere Operaio i Lotta Continua predlagale su neolenjinizam, itd. Bilo je i onih koji su shvatili zna~aj poraza proletarijata iz 1945. (1), do{li do zaklju~ka o ispraznosti shvatanja o istorijskoj ulozi proletarijata i zatim krenuli da odbacuju Marksovu teoriju. Oni su tvrdili ({to je od tada hiljadu puta ponovljeno na najrazli~itije na~ine) da je proletarijat i{~ezao iz industrijski najrazvijenijih oblasti i da je sada na marginalnim grupama da obave stari proleterski zadatak ili da }e selja{tvo iz oblasti jo{ neporobljenih kapitalom o`iveti revolucionarnu dinamiku. Bordiga je tako|e u potpunosti shvatio zna~aj poraza proletarijata i orgijasti~kog razvoja kapitala posle 1945: Mnogo puta smo rekli da je manifest izgovor za bur`oaziju i da nakon II svetskog rata i reapsorpcije ruske revolucije treba napisati novi. (Il Marxismo dei cacagli, 1952) Bordiga je mislio da }e razvoj kapitala na globalnom planu omasoviti proletarijat, a da }e kriza izazvana eksplozivnim rastom ponovo koncentrisati proletarijat u starim metropoloma, pre svega u Nema~koj. Na tu zemlju se gledalo kao na centar budu}e revolucije. Brojne krize i kontraudari antikolonijalnih revolucija nisu ni na koji na~in vodili ka obnavljanju revolucionarne agitacije u Evropi i SAD. Po~etkom 1960-tih izgledalo je da je pasivnost proletarijata postala trajna. Teorija i praksa grupa poput nema~kog SDS (Socijalisti~ki studenti Nema~ke), sli~nih grupa u SAD ili grupe Zengakuren u Japanu, imali su za cilj da probude revolucionarnu snagu proletarijata putem akcija za primer. Neki me|u njima (posebno neki elementi unutar SDS) shvatali su zna~aj poraza i smatrali da je radni~ki pokret unaza|en za barem sto godina. Imali su sna`nu intuiciju o novom po~etku, novoj epohi. To je razlog za{to su sve te grupe morale da sagore u pobunjeni~kom talasu koji je kulminirao u Parizu i Meksiku 1968; u suprotnom, morali bi da ubla`avaju i razvodnjavaju svoje stavove. Raspad SDS do kojeg je do{lo 1970. godine bio je predmet mnogih kritika, ali je zapravo bio samo dokaz vrednosti prethodne aktivnosti. Oni su morali da nestanu s pojavom novog revolucionarnog talasa. Sli~no je bilo i s francuskim maoistima koji su, paradoksalno, sa izuzetkom nekoliko manjih, izolovanih grupa, najbolje dokazali spontani karakter pokreta nastalih za vreme krize iz maja 1968. Katastrofalna praksa

51
maoisti~kih organizacija je najbolji primer onoga od ~ega moramo da se udaljimo. Oni su ostali zaglibljeni u ideologiju kineske Kulturne revolucije koju su poku{ali da primene u uslovima {oka iz 1968, ali i kasnije. Ali, svaki put bi se pokazalo da je ideolo{ki sadr`aj mo}niji od ideolo{kog okvira, {to je dovodilo do stalnih eksplozija. @elja da se po svaku cenu pribli`e masama vodila je ka stalnoj promeni platforme (tako da su se stalno seljakali od jedne dru{tvene grupe do druge) i do podr`avanja najrazli~itijih zahteva, me|u kojima su bili i oni kojima su se prvobitno suprotstavljali ili ih ignorisali borbe protiv sindikata kao organizacija preko kojih kapitalizam sprovodi svoje ciljeve, za oslobo|enje `ena, za seksualnu revoluciju, itd. Drugim re~ima, njihova politi~ka frazeologija se raspadala pri svakom sudaru s totalnim, sveobuhvatnim zahtevima; morali su da priznaju da revolucija nije samo politi~ko pitanje ve} da ona zna~i totalnu promenu oblika proizvodnje i na~ina `ivota, a da je osvajanje vlasti samo trenutak revolucije i da podre|ivanje svega tom trenutku onemogu}ava uvid u sve dimenzije ljudske pobune, u sve dimenzije revolucije. Posle majskog {oka, kojem su prethodila previranja u dve istorijski razli~ite oblasti, u Kini i na Zapadu, sledile su velike borbe u Italiji krajem 1960-tih, prvi divlji {trajkovi u Nema~koj, {trajkovi u Kiruni, pobuna u Poljskoj krajem 1970, velika pobuna na Cejlonu 1971, itd. U tim pobunama proletarijat je obuhvatao i grupe koje su bile otpad starog radni~kog pokreta (grupe koje su brojale od nekoliko stotina, do nekoliko stotina hiljada radnika, poput Komunisti~ke partije Francuske). Te grupe su organizovale pro{lost, jer su jedino tako mogle da obuzdaju stvarnu borbu, {to neke me|u njima, poput francuskih komunista i socijalista, nije spre~ilo da svoje programe prilagode revolucionarnoj plimi ~iji su dolazak predose}ali. Da li su se, u `elji da probude proletarijat iz letargije, te grupe upu{tale u demonstracije i pobune samo kao zarobljenici iluzija ili su stupale u borbu zato da bi revolucija kasnije imala slavniji pogreb? Sve {to su postigli je da pokopaju tu pro{lost, da likvidaraju i poslednju iluziju jednog nestalog sveta. Proletarijat je 1945. godine do`iveo te`ak poraz, koji ne mo`e da bude prevazi|en kroz akcije koje ostaju na tragu starih zadataka proletarijata, koje nemaju veze sa sada{njom situacijom. Poraz iz 1945. je bio znak nemogu}nosti da proletarijat pobedi i zameni kapital u slovenskim i drugim zemljama, kao i da spre~i uspostavljanje dominacije kapitala na dru{tvenom nivou, pre svega u zemljama Zapada, a zatim i na globalnom planu (gde se nametnuo kao apsolutno superiorni oblik). Ve} smo rekli da kapital sve ovo mo`e da postigne kroz uspostavljanje dominacije nad neposredim bi}em proletera nad proizvodnim radom. Odatle potreba za totalnim raskidom s ~itavom teorijom i praksom radni~kog pokreta pre 1945. Imaju}i u vidu da je ono {to se de{avalo izme|u 1923. i 1945. bilo samo repriza doga|aja iz perioda 1917-1923, ovaj predlog mo`emo da korigujemo tako {to }emo re}i da je potreban prekid sa teorijom i praksom radni~kog pokreta do 1923. godine. To ne zna~i da treba da po~nemo sa stvaranjem novog radni~kog pokreta na ru{evinama starog. To ne zna~i ni da nam trebaju novi manifest, novi program, itd., niti povratak Marksu kroz ponavljanje njegovih stavova ili da ga smatramo revolucionarnijim nego {to je bio. Povratak ne~emu je ~esto beg pred ne~im drugim, od aktuelne stvarnosti. U stvari, potrebno nam je razmatranje neuspelih aspekata Maksovog dela neuspelih upravo zato {to su se ostvarili. Marksovo delo zaokru`uje tri velika perioda ~ove~anstva izme|u kojih postoji postepen diskontinuitet: prelaz sa feudalnog na kapitalisti~ki oblik proizvodnje,

52
razvoj ovog oblika proizvodnje i pojava komunizma. To delo se bavi i drugim momentima istorija ljudske vrste (prekapitalisti~kim formacijama), ali ono {to je Marks op{irno analizirao je period formalne dominacije kapitala. U Manifestu, Gra|anskom ratu u Francuskoj, ~etiri toma Kapitala i Kritici Gotskog programa izlo`en je Marksov revolucionarni reformizam, koji je razmatrao mogu}nosti dru{tva tog vremena. To ga nije spre~ilo da izlo`i detaljan opis potpuno razvijenog komunizma (napomene o knjizi D`ona Mila i delovi iz Grundrisse) i da opi{e su{tinske elemente prelaza na formalnu dominaciju kapitala, {to je bila glavna karakteristika te epohe. Ali, nije uspeo da na osnovu svega toga napravi sintezu (nije slu~ajno {to je Kapital ostao nedovr{en). S druge strane, imao je dobre razloge da se ne upu{ta u opis trenutka nastajanja komunizma nakon {to kapitalisti~ki oblik proizvodnje ostvari punu dominaciju (ovim se nije bavio tako detaljno kao formalnom dominacijom kapitala). Mnogi ipak tvrde da to ne zna~i da Marks nije dao sve potrebne smernice, jer ~ak i tokom stvarne dominacije kapitala postoje klase, pa tako i partije, {to zna~i da revolucionarna klasa i sama treba da se organizuje kao partija, itd. Ne sporimo da u ovoj dinamici ima postojanih elemenata, ali: 1. Treba ustanoviti domen postojanog, u smislu odre|ivanja prostorno-vremenskih ograni~enja, tako da postojana klasa ne zauzima tako veliki prostor kao postojana populacija ili proizvodnja (postojano se u uvodu iz 1857. zove verstndige Abstraktion). 2. Razvoj, postajanje, po~inje od posebnog, a ne od op{teg. Prema tome, treba istra`ivati nove odre|uju}e elemente. Na jo{ dubljem nivou, s obzirom na dobro analiziranu stvarnu dominaciju kapitala, moramo da su{tinski promislimo Marksovu teoriju i otkrijemo sva ona va`na mesta koja su bila zapostavljena, zaboravljena ili jednostavno napu{tena jer nisu bila dobro shva}ena. Nije re~ o hermeneautici, ve} o stalnom naporu da konkretno i izri~ito objasnimo {ta podrazumevamo pod komunizmom kao teorijom u kojoj Marksovo delo zauzima zna~ajno mesto. Ova teorija obja{njava nastanak ~ove~antva u okviru prvobitnih komunisti~kih zajednica, njihovo nestajanje pred prodorom razmenske vrednosti i na~in na koji je taj oblik vrednosti stekao autonomiju, {to je bilo mogu}e tek na odre|enom stupnju razvoja proizvodnih snaga. Ovaj proces je uni{tio stare zajednice i istovremeno podstakao pojavu individua i klasa. Njegov trijumf nije bio sudbina: on je mnogo puta dolazio u pitanje, a u mnogim slu~ajevima drevne zajednice su uspele da sa~uvaju dominantnu ulogu. Ipak, ovaj proces je trijumfovao na Zapadu, uporedo s drevnim oblikom proizvodnje, ali tako {to je bio apsorbovan u feudalni oblik proizvodnje. Samo na marginama feudalnog dru{tva razmenska vrednost je mogla da o~uva vitalnost i utre put kapitalisti~kom obliku proizvodnje, koji je kontrolu nad procesom proizvodnje mogao da uspostavi samo razdvajanjem ljudi od sredstava za proizvodnju. To odvajanje Marks je nazvao prvim konceptom kapitala. Kapital je tako postigao ono {to novac nikada nije mogao, da se nametne kao jedina materijalna zajednica li{avanjem ljudi njihove materijalnosti, poprimaju}i ljudski oblik, postvaruju}i i kapitalizuju}i ljudska bi}a. Ovaj proces je zavr{en nastankom fiktivnog kapitala, {to je za posledicu imalo fiktivnu zajednicu u kojoj je ~ovek potpuno blokiran mehanizmom kapitala, tog opipljivo-neopipljivog bi}a. ^ovek je potpuno ispra`njen, li{en kreativnosti i ~ak odba~en od starog procesa proizvodnje. On sve vi{e postaje marginalan, ne{to {to zaga|uje kapital. Kapital je postao autonoman i

53
prevazilazi sva ograni~enja, ali on to i dalje ne mo`e da postigne bez ljudi, bez nu`nog zaga|enja. Ljudi su jo{ uvek granica kapitala. Sve ve}e tla~enje, koje je direktna ili indirektna posledica uni{tavanja prirode, vodi}e proletarijat kao univerzalnu klasu u pobunu protiv kapitala. U tom pokretu, oni vi{e ne}e mo}i da se oslanjaju na pro{lost ili na preostale ljudske potencijale, jer je sve uni{teno. Oni }e morati da stvore pokret sopstvenog oslobo|enja, ne slede}i stare obrasce; njihova partija mo`e da bude samo partija-~ove~anstvo, koja ne}e mo}i da funkcioni{e na principima centralizma ve} samo na suprotnim, federalisti~kim principima. Vrlo je mogu}e da }e pokret univerzalne klase stvoriti organizme kompatibilne s komunisti~kim potencijalom koji ve} postoji u dru{tvu, to jest, da }e stvoriti zajednice s potpuno druga~ijom praksom u pore|enju sa sada{njim dru{tvom. Nemogu}e je sagledati sve detalje, ali ve} smo zaklju~ili da je jedina mogu}nost borba protiv zajednice kapitala (te`nja ka povezivanju fragmentiranih aktivnosti, druga~ijim oblicima proizvodnje i poljoprivrede, druga~ijim mu{ko`enskim odnosima, itd). Osim toga, sama revolucionarna eksplozija dodeli}e proizvodnji nove, manje ili vi{e razvijene oblike. Trijumfalno napredovanje razmenske vrednosti stvorilo je mnoge dodatne te{ko}e u oblastima izvan Zapada. Marks je smatrao da kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne mo`e da se razvije u Rusiji. Mislio je da }e op{tina i njen partikularizam pru`iti osnov za razvoj komunizma nakon pobede revolucije na Zapadu. Uglavnom, smatrao je da kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e tako lako pobediti u slovenskim zemljama, uveren u izuzetnu vitalnost tradicionalne op{tine. Stolipinove reforme i razvoj kapitalisti~kog oblika proizvodnje odvele su Lenjina i bolj{evike u veliku gre{ku. Oni su bili svesni vitalnosti i potencijala op{tine da odoli ovom razvoju. Op{tina nije zna~ajno u~estvovala u statistikama, ali jo{ uvek nije bila potisnuta iz prakse ljudi, donekle prilago|ena novim uslovima. To je vodilo ka pogre{nom odnosu prema seljacima kojima su bolj{evici poku{ali da na svaki na~in nametnu kapitalisti~ki oblik proizvodnje (ovde se otvara pitanje anarhisti~kog ustanka u Ukrajini i ambicije bolj{evika da ubrzaju istorijski proces). Carski despotizam je bio zamenjen despotizmom kapitala, koji je mogao biti ostvaren samo po cenu zastra{uju}eg terora nad radnicima i seljacima. Represija je postajala sve ve}a, jer se te`nja ka komunizmu smatrala za ne{to nesporno. Kretanje razmenske vrednosti u Aziji je nekoliko puta poku{alo da stekne autonomiju. Neke klase i pojedinci poku{ali su da uspostave kapitalisti~ki oblik proizvodnje, ali to se dogodilo tek uz pomo} spoljne intervencije. Ipak, kapital je dugo imao samo formalnu dominaciju nad dru{tvom; tek danas smo svedoci izuzetno kriti~nog prelaza sa formalne na stvaru dominaciju kapitala, najvi{e zahvaljuju}i odlu~uju}oj pomo}i svetske kapitalisti~ke zajednice, pre svega ameri~kog kapitala. Azija }e se mo`da smiriti ako staru osnovu i zajednice zameni zajednica kapitala, imaju}i u vidu slabost svetskog revolucionarnog pokreta, {to isklju~uje mogu}nost neposrednog kretanja ka komunizmu. Po definiciji, sva ljudska istorija jeste istorija gubitka zajednice, koja je u manjoj ili ve}oj meri bila integrisana u prirodu (odatle idolatrija prirode), pred napredovanjem razmenske vrednosti; to je bila borba protiv novca, glavnog oblika te vrednosti; to zna~i da je kapital prinudna zajednica, {to zahteva da je ljudi uni{te ako jo{ uvek `ele da ostvare istinski ljudsku zajednicu, sklad izme|u univerzalnog i dru{tvenog bi}a, kao individualnog pola te celine.

54
To je komunizam, teorija proletarijata u njegovom klasi~nom obliku, kao i u smislu univerzalne klase, (2) koji je sam po sebi negacija klasnih okvira i mita o postojanom karakteru klase. Iz ovog ugla mo`emo lak{e da sagledamo nedostatke Marksove teorije, ali i elemente koji nam omogu}avaju da bolje shvatimo sada{nju fazu stvarne dominacije kapitala, odbacivanje svih drugih pretpostavki i njihovu zamenu propozicijama samog kapitala, koji u sprovo|enju svoje apsolutne dominacije svuda generi{e delinkvenciju i ludilo. Rad na ovoj sintezi je zna~ajan, ali }e ostati nedovoljan ako istovremeno ne poku{amo da vidimo kako se ta sinteza ve} odvija u razli~itim elementima, iako ponekad jo{ uvek u grupnom obliku. Maj 1968. je bio revolucija. Od tada, ona se odvija unutar same klase, koja je jo{ uvek klasa kapitala (kasta robova kapitala), kroz borbu koja }e radikalizovati klasu i uspostaviti je kao partiju-zajednicu, prvi oblik njene samonegacije. Ovaj kontradiktorni proces je proces su{tinskog odbacivanja pro{losti; ova klasa ne}e mo}i da predstavlja sebe sve dok ne odbaci stara odre|enja i predstave. O~igledno, to se ~esto de{ava na komi~an na~in, tako {to odba~ena pro{lost biva o~uvana kroz parodi~no spasenje, kao u slu~aju nema~ke ili ruske levice. Neposredne dru{tvene razlike koje je stvorio kapital sigurno su podstakle svest ameri~kih (Crni Panteri, Jipiji, itd.), nema~kih i francuskih revolucinara koja je do{la do izra`aja maja 1968. Suprotnost izme|u radni~ke i srednje klase, zasnovana na razlici izme|u produktivnog i neproduktivnog rada, proizvodnje i cirkulacije, i proizvodnje i potro{nje, Marks je uzeo za osnov svoje vizije socijalisti~ke revolucije i diktature proletarijata. Jedan element je otvarao perspektivu pred kojom su istovremeno stajali i kapitalizam i diktatura proletarijata: generalizacija stanja proizvodnog radnika. Ta perspektiva je sada ostvarena u korist kapitala, a revolucionarni potencijal iz 1848. kona~no je istro{en. Proizvodnja u korist kapitala danas je `ivotna ~injenica ~itave populacije. Ali, u svakoj posebnoj situaciji, procesu kapitala odgovara neka klasna vizija, koja suprotstavlja plave i bele kragne, manualno i intelektualno, crne i bele radnike, radnike i sitnu bur`oaziju, na isti na~in na koji u sukob dolaze razli~ite gangsterske bande kapitala. (3) Na pokret u Francuskoj i Nema~koj gledalo se kao na pokret srednje klase, kao na puki detonator pubune koja mo`e da bude samo pobuna radni~ke klase, a ne kao na pokret univerzalne klase. Ova svest nije uvi|ala identi~nost polo`aja svake od ovih grupa unutar kapitala i u odnosu na njegove zahteve. Ipak, pokret iz 1968. je bio dokaz nestanka srednje klase (one o kojoj je govorio Marks) i po~etak op{te, ljudske borbe protiv kapitala. Radni~ka klasa, kao kategorija kapitala, sve vi{e }e odbacivati stare partije ne zamenjuju}i ih novim organizacijama; ona }e pro}i kroz preobra`aj u kojem }e poprimiti i ostala obele`ja univerzalne klase. Samo oni koje mu~i nostalgija za pro{lo{}u i dalje }e govoriti da je maj 1968. bio samo proba; oni ne shvataju da je revolucija proces kojem su potrebne godine da bi se ostvario. Od maja 1968. do{lo je do uspostavljanja procesa proizvodnje revolucionara. Oni shvataju potrebu za revolucijom, da parazitske predstave kojima kapital napada mozgove svih ljudi moraju biti uni{tene. To nije zadatak neke svesne grupe koja }e u izmu~enim mozgovima ljudi stare predstave zameniti svojim, niti stvar dana D, izabranog sudbinom, koji }e sve re{iti jednim udarcem, ve} stvar prekida do kojeg }e do}i nakon dugog perioda borbe u svim dimenzijama `ivota kojima danas dominira

55
kapital. Stvarna, delotvorna borba vi{e ne sme da se odla`e iz razloga o kojima govore teoreti~ari obuzeti marksisti~kim/ psihoanaliti~kim/ strukturalisti~kim delirijumom, niti zato {to su objektivni uslovi navodno uvek povoljni, za razliku od subjektivnih; ili zato {to prvo treba formirati organizaciju, utvrditi njen najbolji mogu}i oblik i na~in delovanja, itd. Taj delirijum je san kapitala; san o revoluciji koja se nikada ne zavr{ava, jer nikada ne sazreva, koju uvek ko~i neki misti~ni faktor: nedostatak objektivnih uslova, neka jo{ neformulisana teorija, itd. Uzalud ~ekamo na revoluciju, jer je ona ve} po~ela. To nisu primetili samo oni koji jo{ uvek ~ekaju na neki poseban znak, na krizu koja }e pokrenuti {iroki pobunjeni~ki pokret, koji }e opet biti drugi su{tinski znak, na formiranje prave partije, itd. Previranje je po~elo ranije, a maja 1968. ono je samo do{lo do izra`aja na svim nivoima `ivota obuhva}enog procesom kapitala. Bilo je i neo~ekivanih ispada koji se nisu razvili u krizu u klasi~nom smislu, ali koji su tako|e svedo~ili o borbi proletarijata protiv pripitomljavanja. Sve ve}e odbijanje daljeg pot~injavanja kapitalu poma`e nam da se s pitanjem revolucije suo~imo na pravi na~in. Nije re~ o tome da se `ivot promeni, jer je sav `ivot ve} promenjen tako {to je porobljen, pripitomljen i falsifikovan, ve} o stvaranju novog, ljudskog `ivota.

Napomene 1. E. G. Prudhommeaux, cf. Invariance, Sries II, no. 1, pp. 33-4. 2. Univerzalnu klasu mo`e da formira i kapital: to je njegov na~in za negaciju klasa; ali on isto tako mo`e da, od trenutka jonizacije, migrira ka komunisti~kom polu dru{tva. 3. Rukovodstvo Komunisti~ke partije Francuske je najzainteresovanije da klasi~ni proletarijat zadr`i u njegovom dru{tvenom getu. Ono se prema njemu ophodi kao prema privatnom vlasni{tvu, stalno hvale}i njegove karakteristike i vrline. Sveli su ga na zabran koji ljubomorno ~uvaju. Treba samo gledati kako po~inju da laju kada drugi reketa{i za|u u njihovu teritoriju. Invariance, Sries 2 No. 2, april 1972.

56
Umesto zaklju~ka

Despotizam kapitala (2)

Kapital name}e svoj despotizam ljudskim bi}ima putem predmeta i stvari usa|enih u nove oblike bi}a koji odgovaraju njegovim novim zahtevima. To podrazumeva svet stvari koje se nalaze u brzom kretanju, u stalnoj transformaciji i diferencijaciji (proces koji o~igledno ima veze sa op{tim ose}anjem besmisla). Ova dinamika neizbe`no dolazi u sukob sa tradicionalnim dru{tvenim odnosima i ranijim na~inom `ivota, uklju~uju}i i ranije oblike mi{ljenja. Stvari su te koje igraju ulogu pravih subjekata. One name}u svoj ritam i ~ine sve {to je potrebno da ljudi ostanu podre|eni zahtevima njihovog kretanja. Po{to su predmeti i stvari uklju~eni u kretanje kapitala, uvek postoji mogu}nost da ova narastaju}a tenzija izazove pobunu protiv samog kapitala. Ali, kapital je u stanju da ~ak i pobunu iskoristi kao osnov za stvaranje profita i ja~anje svojih pozicija, kao {to se to pokazalo po~etkom ovog veka. Pobuna proletarijata, ograni~ena na krug fabrike i pitanje upravljanja proizvodnjom, zapravo je pomogla kapitalu da pre|e sa formalne na stvarnu dominaciju. Krajnji rezultat je bila eliminacija dru{tvenih slojeva koji vi{e nisu bili neophodni za napredovanje kapitala, trijumf pune zaposlenosti, napu{tanje laissez-faire liberalizma, itd. Ovim ne sugeri{emo da revolucija treba da izbije indirektno iz ovog konflikta, niti da }e njeni podstreka~i biti mu{karci i `ene koji su po pravilu vrlo konzervativni. Svar je u slede}em: kapital mora da dominira nad svim ljudskim bi}ima; da bi u tome uspeo, on ne mo`e da dozvoli da njegovo napredovanje zavisi od podr{ke starih dru{tvenih slojeva, koji tako dolaze pod udar. Franz Borkenau je vrlo precizno opisao ovaj trend: U drasti~nom kontrastu s ranijim revolucijama stoji jedna nova ~injenica. Sve do skora kontrarevolucija je uglavnom zavisila od podr{ke reakcionarnih snaga koje su tehni~ki i intelektualno bile inferione u odnosu na snage revolucije. Ovo se promenilo s napredovanjem fa{izma. Danas svaka revolucija mora da ra~una na napad najmodernije, najefikasnije i najbrutalnije ma{inerije koja je ikada postojala. To zna~i da je epoha revolucija koje su mogle da se razvijaju slobodno, u skladu sa sopstvenim zakonima, zauvek pro{la. Treba uvek da imamo u vidu da je kapital, kao stalno prevazila`enje tradicionalnih `ivotnih obrazaca, i sam revolucija. To bi trebalo da nas navede da preispitamo prirodu revolucije i da shvatimo da je kapital, kao sila koja mora stalno da prevazilazi ograni~enja postoje}eg poretka, u stanju da preuzme kontrolu nad snagama koje se bune protiv dru{tva nad kojim on ve} ima kontrolu. Ova vizija i svest nikada nisu bili od tako vitalnog zna~aja: svaka delimi~na pobuna je podstrek za dalje napredovanje kapitala. Ali, pripitomljavanje je li{ilo ljude sposobnosti da teoretski sagledaju svoj polo`aj i da stvarnost vide kao rezultat istorijskog procesa. Na sli~an na~in, teorijska misao nikada nije mogla da uhvati koren u materijalnom razvoju na{e planete, niti u nama kao vrsti, zbog rascepa izme|u tela i duha, zbog stare podele na fizi~ki i intelektualni rad (koju automatizovani sistemi danas prevazilaze u korist kapitala).

57
Na revoluciju vi{e ne mo`emo da gledamo kao na uni{tenje svega {to je staro i konzervativno, jer je kapital to ve} ostvario. Revolucija }e pre biti povratak ne~emu (revolucija u matemati~kom zna~enju te re~i), povratak zajednici, iako ne i bilo kom ranijem obliku zajednice. Revolucija }e zna~iti uni{tenje svega {to je najmodernije i najprogresivnije jer, nauka je kapital. U drugim svojim manifestacijama, revolucija }e obuhvatiti sve one aspekte i svojstva `ivota koji jo{ uvek uspevaju da afirmi{u ljudski faktor. U poku{aju da sagledamo {ta bi sve ovaj pokret trebalo da zna~i, ne mo`emo da se oslanjamo na stare dualizme i manihejske kategorije. (Re~ je o istoj te`nji koja je ranije spre~avala izdvajanje vrednosti u autonomnu sferu.) Ako trijumf komunizma treba da dovede do stvaranja ~ove~anstva, onda je potrebno da to stvaranje uop{te bude mogu}e; drugim re~ima, onda je re~ o `udnji koja je prisutna sve vreme, tokom svih ovih vekova. A opet, ni{ta ne}e i}i samo od sebe, ni{ta nije izvesno, li{eno sumnji. Naprotiv: toj sumnji u pogledu toga {ta je uop{te ljudsko, treba dati sav legitimitet, posebno nakon iskustava sa kolonijalizmom i nacizmom, a zatim i sa drugim talasom kolonijalizma (strahoviti masakri koje su po~inili Britanci u Keniji, Francuzi u Al`iru, Amerikanci u Vijetnamu) i uz svakodnevno suo~avanje s brutalnim, duboko ukorenjenim i nesputanim nasiljem koje hara svuda. Zaista, da li je mogu}e da je ~ove~anstvo suvi{e izgubljeno i utopljeno u svoje lutanje kroz pakao da bi moglo da se spasi?

Poglavlje IV eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

58

Popri{ta borbe

Ni{ta od svega ovoga ne}e imati smisla, ako uporedo ne budu odba~eni svi prevazi|eni oblici borbe. Maj 1968, ali, u jo{ ve}oj meri, i pobuna gimnazijalaca iz 1973, jasno su pokazali da zadr`avanje na starim oblicima borbe vodi u siguran poraz. Do sada smo bezbroj puta mogli da se uverimo da demonstracije, mar{evi i uli~ni spektakli ne posti`u ni{ta. Mahanje zastavama, lepljenje plakata, deljenje letaka, napadi na policiju sve te aktivnosti su deo rituala u kojem policija uvek igra ulogu nepobedivog protivnika. Zato treba analizirati metodologiju borbe, jer u svom sada{njem obliku ona predstavlja prepreku za razvijanje novih oblika akcije. Pre svega treba odbaciti teren na kojem se do sada odvijala borba radna mesta i ulicu. Sve dok se revolucionarna borba ne odvija na svom terenu ve} na terenu kapitala, ne}e do}i do bilo kakvog zna~ajnog pomaka, do kvalitativnog revolucionarnog skoka. To je ono na {ta treba da se usredsredimo; to je pitanje s kojim moramo da se su~imo odmah, ukoliko ne `elimo da revolucija stagnira i uni{ti samu sebe, napravi uzmak zbog kojeg }e biti potrebne godine oporavka. Napu{tanje starih centara borbe zahteva istovremeno stvaranje novih oblika `ivota. Kakva korist od okupiranja fabrika poput fabrike automobila, na primer ~ija proizvodnja ionako mora da bude obustavljena? Stari pokli~ je bio: Okupirajmo fabrike i sami upravljajmo njima! Tako bi zato~enici sistema trebalo da preuzmu zatvore i da sami upravljaju svojim zato~eni{tvom. Novi dru{tveni oblik ne mo`e da se temelji na ostacima starog; vrlo su retki primeri civilizacija koje su se nadogra|ivale jedna na drugu. Bur`oazija je pobedila jer je stupila u borbu na svom terenu, u gradovima. Ali, u sada{njoj situaciji, to mo`e da va`i samo do pojave komunizma, koji nije ni novi oblik dru{tva, niti novi oblik proizvodnje. ^ove~anstvo danas ne mo`e da krene u borbu protiv kapitala ni u gradovima, niti na selu, ve} izvan njih: odatle potreba za komunisti~kim oblicima `ivota koji }e zaista biti suprotni kapitalu i predstavljati upori{ta revolucije. Od izbijanja pobune 1968. kapital je stalno morao da uva`ava ~injenicu da je revolucija uspela da se nametne kao vitalni imperativ, kao nu`nost. Zato je i kontrarevolucija morala da se prilago|ava (ne gubimo iz vida da ona postoji samo u odnosu na revoluciju). Ali, bez obzira na sve te poku{aje, kapital ne}e uspeti da zaustavi napredovanje svojih neprijatelja, jer }e revolucija uspeti da se pojavi kao stvarna i samim tim iracionalna. Iracionalnost je njena su{tinska karakteristika. Sve {to je sa stanovi{ta postoje}eg poretka racionalno mo`e lako da bude apsorbovano i falsifikovano. Ako revolucija deluje na istom terenu kao i njeni protivnici, bi}e zaustavljena. Posle toga, nema ustajanja; njene najstrasnije `udnje osta}e neostvarene, jer nije ni poku{ala da se za njihovo ostvarenje bori na svom terenu. Cilj revolucije mora da bude ljudska zajednica. Revolucionarni pokret mora i sam da odra`ava istu svrhu i nameru. Metode koje nam nudi klasno dru{tvo samo nas udaljavaju od tog cilja; te metode su su{tinski nehumane i samim tim nisu za upotrebu. Zato je apsurdna tvrdnja da treba prodreti u institucije sistema i onda ih iskoristiti za potrebe revolucije. Oni koji to tvrde, `rtve su mistifikacije po kojoj istorijski projekat neminovno ide ka svojoj istini i ka svome kraju, koji je ujedno i kraj epohe kapitala. Tu mistifikaciju, koja ljudska bi}a vidi kao nebitna, sporedna i beskorisna, jer sav

59
zna~aj pridaje institucijama, treba potpuno razoriti. U kapitalisti~kom sistemu ljudi su zaista postali suvi{ni; ali, u meri u kojoj je ~ove~anstvu, jo{ od najranijih po~etaka vrste, uspelo da zadr`i svoj ljudski integritet, mo`e se re}i da ljudska bi}a jo{ uvek nisu uni{tena, sve dok ideja pobune `ivi ili dok je o~igledno da mladi ljudi jo{ nisu imobilisani pripitomljavanjem. Sve je jo{ uvek mogu}e. U svakom slu~aju, sama borba o`ivljava ljudsku su{tinu koja je o~uvana u svakom pojedincu; ta borba treba da nas i{~upa iz zamke iz koje smo o drugima sudili po njihovoj postvarenoj spolja{njosti. ^ak i u slu~aju pojedinaca koji su dostigli najvi{i stadijum postvarenja i koji su preobra`eni u organske automate kapitala, o~uvana je mogu}nost kolapsa ~itave konstrukcije. Mo`da bi bilo dobro da prihvatimo jedan Marksov savet: nije dovoljno da lanci postanu vidljivi; oni moraju da postanu sramni. Svaki pojedinac mora da pro|e kroz krizu. U sukobima s policijom cilj ne treba da bude samo uklanjanje jedne represivne sile koja se ispre~ila na na{em putu ka komunizmu ve} eliminicija sistema kojem ti pojedinci slu`e, tako {to }e se u njima podsta}i bu|enje ljudske su{tine. Do toga nikada ne}e do}i ako nastavimo da se slu`imo starim metodama direktne konfrontacije; potrebni su nam novi pristupi; na primer, izlaganje svih institucija krajnjem preziru i podsmehu, koji }e ih izolovati i ostaviti da se bave samima sobom. U stvari, apsurdno je teoretisati i izvla~iti uop{tene zaklju~ke. Ali, jedno je sigurno: neki od tih pristupa ve} su se pokazali delotvornim, to bi mogli da budu opet, ali moramo da izmislimo i druge oblike akcije. Su{tina je u tome da shvatimo da se teren i metode borbe moraju promeniti. Ova nu`nost se ponekad shvatala na ograni~en ili na negativan na~in, kao u slu~aju onih ljudi koji su napustili sve i krenuli niz cestu, pokazuju}i tako `elju da iza|u iz za~aranog kruga borbi koje vodimo u svakodnevici ovog sveta. Levi~ari istrajavaju na dobro poznatoj taktici provokacija-represija-subverzija, za koju i dalje tvrde da }e dovesti do revolucije u ta~no odre|enom trenutku. Ali, to shvatanje revolucije je apsolutno neprihvatljivo jer podrazumeva `rtvovanje nekih ljudi zato da bi se mobilisali ostali. Komunisti~koj revoluciji nisu potrebni mu~enici, jer ona nikome ne ispostavlja svoje zahteve. Mu~enik je mamac koji privla~i sledbenike. Ali, kakva korist od revolucije koja kao mamac koristi smrt? Tu }e se uvek na}i neko ko }e umreti u najpogodnijem trenutku, dok }e neko drugi pronositi njegov le{ s namerom da privu~e revolucionarne muve. Komunisti~ka revolucija je trujumf `ivota i zato ne mo`e da na bilo koji na~in slavi smrt ili da poku{ava da je iskoristi. Tako bi se samo vratila na teren klasnog dru{tva. Tu su i oni koji porede ili koji bi da zamene one koji su pali za revoluciju sa onima koji su umrli slu`e}i kapitalu, ali u oba slu~aja re~ je istom le{inarskom karnevalu. Sve do sada o revoluciji se nije govorilo kao o nu`noj potrebi i prirodnom fenomenu, {to je imalo ozbiljne posledice. Izgledalo je da revolucija uvek zavisi isklju~ivo od ove ili one grupe koja zra~i istinskom sve{}u. Danas se suo~avamo s dve alternative: ili stvarna revolucija, proces koji obuhvata sve, od stvaranja revolucionara do uni{tenja kapitalisti~kog oblika proizvodnje, ili uni{tenje ljudske vrste, na ovaj ili onaj na~in. Drugih mogu}nosti nema. Kada revolucija po~ne ne}e biti potrebe da se obja{njava ono {to se doga|a; pre }e biti potrebna snaga da se izbegnu zloupotrebe i ispadi. Ali, to }e biti mogu}e samo ako pojedinci, mu{karci i `ene, pre revolucionarne eksplozije, po~nu da se pona{aju kao autonomna ljudska bi}a: po{to im ne trebaju nikakve vo|e, sami }e mo}i da vode svoju pobunu.

60
O~igledno je da u sada{njim uslovima ljudi ne mogu da odu daleko u tom pravcu; ali jedini na~in da se ova te`nja najpotpunije ostvari je odbacivanje tog kanibalisti~kog pristupa koji revoluciju svodi na udaranje recki, na fizi~ko istrebljenje jedne klase ili grupe ljudi od strane druge. Ako je komunizam zaista te`nja ljudi kao vrste, onda nema potrebe da se pose`e za takvim metodama. Uop{teno govore}i, ve}ina revolucionara sumnja da }e do revolucije ikada do}i, ali da bi sebe ubedili da ipak ho}e, pribegavaju razli~itim sredstvima. To ih uglavnom osu|uje na ~ekanje, ali i na situaciju u kojoj im svi znaci prave revolucije, koji se ve} ispoljavaju, po pravilu izmi~u. Da bi se oslobodili sumnje, pribegavaju verbalnom nasilju (opet zamena), ~esto u formi o~ajni~kog i agresivnog prozelitizma. To samoube|ivanje se odvija na slede}i na~in: ~im uspeju da mobili{u nekoliko sledbenika, to se tuma~i kao dokaz da je nastupio pravi trenutak, {to zna~i da nivo agitacije treba jo{ vi{e poja~ati, i tako u nedogled. Prema tom shvatanju, revolucija je stvar agitacije koja treba da sa strane nametne odre|enu svest. Oni nikako ne shvataju da }e revolucija biti ostvarena onog ~asa kada vi{e ne bude nikog ko je u stanju da brani stari poredak, kada taj poredak ostane bez sledbenika. Stvar je u tome {to }e nakon toga sve biti druga~ije, {to je ta~ka u kojoj pitanje nasilja ponovo postaje relevantno. Potreba za komunizmom je potreba svih ljudi. Tokom revolucije to }e postati o~igledno na manje ili vi{e konfuzan na~in. To ne zna~i da }e se ljudi preko no}i otarasiti starudije prethodnog dru{tva, ve} da }e oni koji }e izvesti revoluciju do}i i s leva i s desna. Uni{tenje nadgradnje kapitalisti~kog sistema i zaustavljanje globalnog procesa proizvodnje ne}e odmah ukinuti pretpostavke kapitala; to zna~i da se stari odnosi i oblici pona{anja mogu ponovo javiti; naime, izgleda da svaki put kada se na|u pred novim mogu}nostima, ljudi te`e da ih zaogrnu u stare oblike, donekle prilago|ene okolnostima. Komunisti~ka revolucija }e sigurno imati druga~iji tok, a njen opseg, sa svim eventualnim ograni~enjima, bi}e deo postrevolucionarnog procesa. Pokret }e nastojati da razvije nove dimenzije ljudske zajednice, da reafirmi{e i oja~a ono {to se pojavilo tokom revolucije. U tom periodu najve}ih previranja i te{ko}a, stare institucionalne forme mogu ponovo da se pojave, a neki elementi mogu da poku{aju da na prikriveni na~in povrate svoje privilegije ili da insistiraju na re{enjima koja }e i}i samo njima u korist. Neki }e opet tra`iti povratak na samoupravljanje. To su oni koji jo{ nisu shvatili da komunizam nije oblik proizvodnje, ve} oblik bi}a. Bi}e to i period u kojem }e stara praksa etiketiranja, tako svojstvena svim politi~kim reketa{ima, morati da bude ukinuta jednom za svagda. Novo mo`e da se pojavi i pod starim ogrta~em. Bila bi velika gre{ka kada bi se neke mogu}nosti odbacile samo zbog te povr{ne sli~nosti s pro{lo{}u. Na postrevolucionarni proces ne treba gledati kao na trenutno izmirenje, kada }e nekim ~udom svo nasilje pro{losti nestati samo od sebe. Ve} smo rekli da novi oblik bi}a mo`e da se razvije samo kroz borbu, {to zna~i da ovde govorimo o modalitetima te borbe. Svaki oblik sekta{kog i inkvizitorskog duha je koban po revoluciju {to je samo jo{ jedan razlog za{to klasi~na diktatura ne dolazi u obzir, jer bi to zna~ilo restauraciju oblika svojstvenih klasnom dru{tvu. Period posredovanih promena mo`e da bude prevazi|en samo kroz najrazli~itije oblike ispoljavanja oslobo|enih i raznolikih ljudskih bi}a. To je pritisak koji bi komunizam trebalo da stvori, pritisak koji }e ogromnoj ve}ini ljudi omogu}iti da uklone sve prepreke na putu stvaranja ljudske zajednice. Upravo takvu afirmaciju `ivota je Marks imao na umu kada je pisao da ako pretpostavimo da ~ovek treba da bude ~ovek, a njevog odnos prema svetu ljudski odnos, onda ljubav mo`e da se razmeni

61
samo za ljubav, poverenje za poverenje Do nasilnih sukoba mo`e da do|e samo izuzetno. * Oni koji i dalje smatraju da je diktatura neophodna, samo pokazuju do koje mere ne veruju da }e ljudsko dru{tvo ikada mo}i da se pokrene u pravcu komunizma. Treba pro}i duga~ak, bolan i te`ak put dok se ne odbace sve mistifikacije, dok se ne shvati da lutaju}e ~ove~anstvo ide ka sopstvenom uni{tenju, a da je glavni razlog tome ~injenica da je svoju sudbinu prepustilo monstruoznom i odmetnutom sistemu kapitala. Mu{karci i `ene }e morati da prepoznaju sebe kao odlu~uju}e ~inioce, koji nisu du`ni da se odreknu svojih mo}i u korist ma{ine, da neprestano otu|uju svoje bi}e u la`nom uverenju da je to jedini put ka sre}i. Kada se jednom do|e do te ta~ke, sve je gotovo; nema vi{e povratka na staro. ^itava konstrukcija kapitala uru{i}e se kao kula od karata. Ljudi ~iji }e duh biti oslobo|en od logike i predstava kapitala kona~no }e mo}i da prepoznaju i prona|u sebe i jedni druge. Stvaranje ljudske zajednice vi{e ne}e mo}i da bude zaustavljeno. Ideologija, nauka, umetnost, itd., kroz ~itavu mre`u svojih institucija i organizacija, zajedno podupiru uverenje da je ljudsko bi}e nebitno i nemo}no da deluje. {ta vi{e, sve te predstave {ire iluziju da smo do ove ta~ke dru{tvene evolucije uspeli da do|emo samo zato {to smo prethodno prihvatili i razvili tehnologiju. Tehnologija je okru`ena aurom fatalizma: ako je ne prihvatimo, ne mo`emo da napredujemo. Ako je prihvatimo, ostaje nam da samo ispravljamo neke njene nedostatke, ali nikada ne mo`emo da izmaknemo delovanju ma{ine, koja je samo dru{tvo. Zamka se zatvara, ljudi postaju pasivni, a odlu~uju}i faktor postaje jedna predstava kapitala predstava po kojoj je kapital jedini racionalni, dru{tveni proces, {to isklju~uje mogu}nost da se sistem do`ivi kao represivan. Svi negativni aspekti obja{njavaju se uzrocima koji su izvan samog kapitala. Stara navika duha koja je dopu{tala da ljudska inteligencija postane doma}in za parazitske predstave kapitala mora biti odba~ena. Mentalitet i pona{anje sluge (~iji je gospodar kapital) moraju biti iskorenjeni. Ta potreba je danas utoliko nu`nija, jer stara dijalektika gospodara i roba nestaje u procesu u kojem ~ak i rob ljudsko bi}e po~inje da biva suvi{an.

Poglavlje VI eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

62

Revolucija i budu}nost

U periodu op{te kontrarevolucije Bordiga je bio u stanju da sagleda sve njene pogubne posledice, tako {to je pogled usmerio ka dolaze}oj revoluciji, ta~nije, tako {to se odmakao od razmatranja aktuelnih sukoba. On nije istra`ivao samo pro{lost, koja je u tom trenutku bila puki balast, niti se vezivao za sada{njost potpuno okupiranu vladaju}im poretkom, ve} se okrenuo budu}nosti. (1) Tako usmeren, mogao je da sagleda revolucionarni pokret kakav je zaista bio, a ne samo u skladu s predstavom koju je taj pokret gajio o sebi. Od tada je industrija budu}nosti uspostavila svoj domen i poprimila ogromne razmere. Kapital je zakora~io u to novo polje i po~eo da ga eksploati{e, {to je vodilo ka jo{ potpunijem prisvajanju i pripitomljavanju ljudi. Ono {to kapital ~ini posebnim u odnosu na sve druge oblike proizvodnje je njegov monopol nad budu}no{}u. Od samog po~etka, odnos kapitala prema pro{losti i sada{njosti bio je manje va`an od njegovog odnosa prema budu}nosti. Jedini dotok krvi kapital ostvaruje kroz razmenu s radnom snagom. Stvoreni vi{ak vrednosti je samo potencijalno kapital; on mo`e da postane kapital samo kroz razmenu s budu}im radom. Drugim re~ima, vi{ak vrednosti stvoren u sada{njosti postaje stvaran samo u uslovima koji garantuju da }e radna snaga biti dostupna i u budu}nosti (koja i mo`e biti i hipoteti~na i ne nu`no bliska). Ako ta budu}nost izostane, onda sada{njost (pa tako i pro{lost) biva ukinuta: dolazi do devalorizacije kroz potpuni gubitak supstance. Prema tome, jasno je za{to kapital mora da uspostavi dominaciju nad budu}no{}u kako bi osigurao nastavak svog procesa proizvodnje. (Ta dominacija se otvaruje putem kreditnog sistema.) Tako kapital fakti~ki prisvaja vreme, koje oblikuje po sopstvenoj slici u kvantitativno vreme. Sada{nji vi{ak vrednosti je ostvaren i valorizovan kroz razmenu s budu}im radom, ali, sada, s razvojem industrije budu}nosti i taj rad postaje otvoren za kapitalizaciju. Ta kapitalizacija zahteva da vreme bude isprogramirano; upravo tu potrebu, u pomodnom nau~nom maniru, izra`ava futurologija. Kapital proizvodi vreme. (2) Gde }e od sada ljudi mo}i da smeste svoje utopije i ahronije? Dru{tva uspostavljena u ranijim epohama dominirala su sada{njo{}u i, u manjoj meri, pro{lo{}u, dok je revolucionarni pokret polagao pravo na budu}nost. Bur`oaske i proleterske revolucije su morale da garantuju progres, ali taj progres je zavisio od budu}nosti valorizovane kroz odnos sa sada{njo{}u i sa pro{lo{}u koja je morala biti ukinuta. U svakom od tih slu~ajeva, i u stepenu koji je manje ili vi{e zavisio od revolucije o kojoj je bila re~, pro{lost je bila gurana u tamu, dok se budu}nost kupala u blistavoj svetlosti. Kapital je osvojio budu}nost. Kapital se ne pla{i utopija, naprotiv, on nastoji da ih proizvodi. Budu}nost je jo{ jedno polje za proizvodnju profita. Da bi stvorili budu}nost, da bi je o`iveli, ljudi sada moraju da budu uslovljeni kao funkcije precizno osmi{ljenog procesa proizvodnje: u toj ta~ki pogramiranje dosti`e vrhunac. ^ovek, koga je Marks jednom opisao kao le{ vremena, sada je isklju~en iz njega. Taj proces, zajedno s dominacijom nad pro{lo{}u, sada{njo{}u i budu}no{}u, stvara uslove za strukturalno predstavljanje u kojem se sve svodi na kombinatoriku dru{tvenih odnosa, proizvodnih snaga, mitema, itd., povezanih tako da izgledaju kao

63
celina. Struktura, usavr{avaju}i samu sebe, elimini{e istoriju. Ali, istorija je i dalje samo ono {to ljudi stvaraju. Tako dolazimo do saznanja da revolucija mora da stvori ne samo drugu koncepciju vremena ve} i da je uklju~i u novo poimanje prostora. Obe dimenzije bi}e stvorene uporedo kroz novi odnos izme|u ljudskih bi}a i prirode: kroz izmirenje. Ve} smo rekli da je sve {to je fragmentirano samo hrana za kontrarevoluciju. Ali, revolucija je ne{to vi{e od polaganja prava na celinu; to je reintegracija svega {to je bilo odvojeno, spajanje budu}eg bi}a, individualnosti i ~ove~anstva. To budu}e bi}e ve} postoji kao totalno i strasno do`ivljena potreba; ta potreba najbolje izra`ava istinski revolucionarni karakter maja 68. i pokreta gimnazijalaca iz prole}a 1973. Revolucionarna borba je borba protiv dominacije koja postoji u svim vremenima, u svim ta~kama i u svim aspektima `ivota. U poslednjih pet godina taj izazov se pojavio u svim podru~jima `ivota kapitala. Revolucija sada mo`e da iza|e na pravo popri{te borbe, ~iji je centar svuda, a mesto nigde. Njen zadatak je u tom smislu beskona~an: ukidanje pripitomljavanja i stvaranje uslova za beskona~no ispoljavanje ljudskog bi}a budu}nosti. Na{ ose}aj, koji se ne zasniva samo na optimizmu, govori nam da }emo u narednih pet godina prisustvovati po~etku revolucije i uni{tenju kapitalisti~kog oblika proizvodnje. (3)

Napomene 1. Bordiga je jednom izjavio da smo mi jedini koji svoje delovanje zasnivaju na budu}nosti. Godine 1952. Bordiga je pisao: Na{a snaga le`i u nauci o budu}nosti, mnogo vi{e nego u nauci o sada{njosti ili pro{losti. (Explorateurs de lavenir, Bataglia Communista no. 6) 2. O vrednosti: Jedna od glavnih osobina kapitala nije toliko na~in na koji nagla{ava kvantitet i poni{tava kvalitet, koliko su{tinska protivre~nost izme|u ta dva aspekta, u kojoj kvantitativno nastoji da potisne sve aspekte kvalitativnog. Ali, to ne zna~i da potrebu za kvalitetom treba ostvariti potiskivanjem kvantiteta (na sli~an na~in kao {to se do upotrebne vrednosti ne mo`e do}i prostim odbacivanjem razmenske vrednosti). Potreban je potpuni preobra`aj pre nego {to sama logika ovog oblika dominacije bude odba~ena. Naime, i kvalitet i kvantitet postoje u tesnoj vezi s merom, pri ~emu su sva tri koncepta povezana s vredno{}u. Mera operi{e i u ravni upotrebne i razmenske vrednosti. U prvom slu~aju, ona je u tesnoj vezi s jednim tipom dominacije: upotrebna vrednost meri dru{tveni status odre|ene osobe, ali je u isto vreme i mera nasilja koje nosi sa sobom. Upotrebna vrednost name}e sopstveni despotizam, iz kojeg se razvija despotizam razmenske vrednosti, a sada i kapitala. Marks je u svojim napomenama o delu D`. S. Mila optu`io utilitarizam kao filozofiju koja ~oveka vidi samo kroz prizmu njegove upotrebljivosti, dok razmena te`i autonomizaciji u zasebnu sferu. 3. Danas ovo predvi|anje izgleda pogre{no. Ali, treba imati u vidu da se predvi|anja nikada ne iznose sa apsolutnom sigurno{}u. Ukupan proces na svaki na~in nastoji da odlo`i ono za {ta trvdimo da }e se dogoditi. Osim toga, svako takvo predvi|anje je izraz duboke `elje odre|enog pojedinca. A `elja je uvek u `urbi, ona ne zna da ~eka. Na budu}nost treba da gledamo realisti~no: to zna~i, u okviru kretanja ka revoluciji i sa stanovi{ta da moramo napustiti ovaj svet. Ali, to nije dovoljno; sve po~inje da zvu~i kao ponavljanje. Moramo da preispitamo svoje predvi|anje i ono {to iz njega proisti~e. Ono {to je ispravno je ~injenica da je 1978. odbijanje, o kojem smo ~esto govorili, bilo mnogo o~iglednije, mnogo prisutnije nego {to je bilo prethodnih godina. To odbijanje je bilo bremenito porukama koje su od velikog zna~aja za uni{tenje kapitala. Na sve {to smo do sada rekli treba gledati u perspektivi, ali to ne mo`e da potpuno objasni sada{nju situaciju, gde vidimo da borba protiv kapitala kao takvog izostaje. Godine 1973.

64
mogli smo da vidimo da su poku{aji da se kapital uni{ti bili indirektni: to nije bila borba mu{karaca i `ena u frontalnoj opoziciji spram kapitala. To {to sistem pati od nestabilnosti ili od kriza, kako to ka`u ekonomisti ne zna~i da je kapital ugro`en; pretpostavke njegove katastrofe tek po~inju da se razvijaju (iako dinamika doga|aja mo`e naglo da se ubrza). Bitna novost je ~injenica da se posle 1978. ubrzano pribli`avamo kraju ciklusa kapitala. Taj proces je sada intezivniji, ali i raspr{eniji, {to nam samo olak{ava da napustimo kapital. Lako je imati stav o ne~emu {to je ve} postignuto ili okon~ano; mnogo je te`e s ne~im {to se jo{ uvek nalazi u procesu formiranja i razvoja. iz La separation necessaire et limmense refus, 1979. To je ono {to sam mogao da sagledam u januaru 1979. kada sam pisao taj tekst. U novijem ~lanku (lEcho du Temps, februar 1980) poku{ao sam da preciznije opi{em kako bi moglo do}i do tog uni{tenja kapitala kao oblika zajednice. To je poku{aj da se razmotri ono {to nazivam potencijalnom smr}u kapitala, na osnovu njegovog prolaska kroz proces antropomorfizacije i kapitalizacije ljudskih bi}a. Kada kapital otvoreno uspostavi svoju zajednicu on ostvaruje projekat ljudskih bi}a i tako u isto vreme iscrpljuje svoje mogu}nosti. Da bismo zaista bili pravi savremenici svoje epohe moramo imati jasnu ideju o potencijalnoj smrti kapitala; samo tako mo}i }emo da se otvorimo ka novoj dinamici `ivota. Napomena autora iz marta 1980.

Poglavlje VIII eseja Contre la Domestication, Invariance (Anne VI, Srie II, no. 3, 1973)

65

Potencijalna smrt kapitala

Ostvariv{i ljudski projekat i obezbediv{i svoju dominaciju, kapital je postao potpuno antropomorfizovan, ali, u isto vreme, i nikad bli`i svojoj potencijalnoj smrti. Isprazniv{i od supstance sve, on u isto vreme biva izlo`en napadima supstance koja ga ispunjava. Kapital li{ava supstance tako {to prevazilazi: on prevazilazi tle i proizvodi ve{ta~ku hranu; prevazilazi `enu i proizvodi bebe in vitro; odbacuje ljudska bi}a i proizvodi himere; odbacuje materiju i proizvodi materijalnu stvarnost kombinacijom manje ili vi{e nestalnih elemenata. Taj proces je, o~igledno, tek na po~etku. Ali, taj proces je u savr{enom skladu sa osnovnim usmerenjem kapitala, koji te`i autonomnom posredovanju i refleksiji li{enim svakog oslonca u stvarnosti. Kapital je proizvod ljudske aktivnosti, ali koji je sada stekao potpunu autonomiju u odnosu na ljude; on poprima ljudsko obli~je, ostvaruju}i tako, na hipersvrhovit na~in, su{tinski atribut na{e vrste: refleksiju. Odatle dana{nji trijumf apstrakcije, u obliku spiritualizma i dematerijalizacije. (1) U svom kretanju kapital mora da prevazi|e sve prepreke koje mu se na|u na putu; svaka barijera ugro`ava njegovo postojanje i zato mora biti prevazi|ena. Ali, granica kapitala je ljudsko bi}e, koje mo`e da prevazi|e samo tako {to }e ga uklju~iti u sebe. Tako kapital integri{e u sebe svoju potencijalnu smrt. Ali, njegova stvarna smrt mo`e da nastupi samo kroz proces odbacivanja: kroz odbacivanje ~itavog fenomena kapitala, uklju~uju}i sve njegove pretpostavke i sve {to je uspeo da integri{e u sebe. Od trenutka kada je postao autonoman i izmakao, kapital je postao predstava. Od te ta~ke on mo`e da reintegri{e sve {to je prethodno prevazi{ao. Ali, s obzirom na ogromno pove}anje ljudske populacije, to podrazumeva nivelaciju i degeneraciju ljudskih bi}a u razmerama koje potpuno li{avaju kapital njegove mo}i regeneracije. On mo`e da pre`ivi samo kroz impuls koji je stekao tokom prethodnih nekoliko vekova. Kapital je udario u svoju pravu granicu, dok se ~ove~anstvo na{lo pred sopstvenom smr}u. S obzirom na proces antropomorfizacije, jasno je da je ovde re~ i o na{oj smrti; ali, to nije smrt u smislu apsolutnog prestanka `ivota ve} u smislu inicijacije u novi `ivot. Sada `ivimo u nekoj vrsti bardoa (2); prolazimo kroz prostor-vreme pun strahovitih opasnosti, zamki, iluzija i fascinacija. Ali, od trenutka kada shvatimo potencijalnu smrt kapitala i smrt na{eg lutanja koje je trajalo milenijumima, ni{ta ne}e mo}i da spre~i na{ razvoj u ljudsku zajednicu. * Sve prethodno re~eno zna~ajno je i u odnosu na pitanje raskida ~ove~anstva sa zajednicom i prirodom, {to je prvo dovelo do podele na unutra{nje i spolja{nje, a zatim na sebstvo i drugog. Ljudi su tu dva bi}a i odnos izme|u njih provobitno opa`ali u terminima pomaganja i me|usobnog pro`imanja. ^itav `ivot se okretao oko toga: pro`imanja sa strancem; pro`imanja sa drugim u liku `ene koja je ljubav; sa drugim kao neposredno do`ivljenim otkrovenjem nad~ulne stvarnosti, koja je sveto sa svim njegovim hijerofanijama; i pro`imanja s drugim kao onostranim, koje je smrt, ~esto smatrana za inicijaciju u drugi `ivot. Kasnije su ti odnosi sve vi{e bili vi|eni u terminima razmene, {to je bilo osnova za pojavu vrednosti. Odnos sa drugim je postao valorizacija. Kada razmenska vrednost, a zatim i kapital postanu autonomni

66
sistemi, oni po~inju da gu{e sve i da name}u druga~ije odnose: tako ljudska bi}a i kulture postaju homogenizovani; demokratizacija se svodi na sastave bi}a li{enih supstance; ljubav se svodi na seksualno sastavljanje; smrt gubi svaku vezu s onostranim i postaje najobi~niji prestanak funkcije nekog elementa u okviru sastava (demokratizovana smrt). Zato je kapital u su{tini profanacija svetog. Drugim re~ima, ako se ne{to pojavi kao izazov kapitalu, {to za sebe mo`e da ve`e manje ili vi{e nesvodive potencijale koji bi se mogli udru`iti u iskru mogu}eg `ivota, to odmah biva napadnuto i svedeno na jedan od operativnih elemenata sastava u okviru procesa kapitalizacije. Po{to su ljudska bi}a za kapital jedino drugo, a po{to je kapital antropomorfizovan, to zna~i da nema vi{e ni~eg {to bi mogao da iskoristi kao drugo. Odatle potencijalna smrt kapitala. Da bi blokirao tu tendenciju kapital mo`e da se osloni samo na jedan resurs: nasilje. * Tokom kasnijih faza tog {irokog procesa koji smo ovde opisivali, pojavilo se ono {to smo prvobitno nazvali biolo{kom dimenzijom revolucije, a {to bismo sada radije nazvali biolo{kom dimenzijom na{eg razvoja u ljudsku zajednicu. Mu{karci i `ene li{eni kvaliteta akcije, jezika, ritma i ma{te sigurno }e po`eleti da sve to ponovo osvoje. Ali, posmatrano jo{ {ire, moglo bi se re}i da je `ivot, sa svim svojim aspektima, kroz delovanje ljudskog ~inioca dospeo u }orsokak proizveden hipersvrhovito{}u na{e misli koja je kapital (autonoman, apstrahuju}i, koji sve li{ava supstance). Taj proces je doveo u ogromnu opasnost ~itav `ivi svet. Ali, kapital mora da preispita taj proces; on mora da prona|e drugi na~in za ostvarenje misli, koja je funkcija na{e vrste, ali ne samo za nju ve} za ~itav `ivi svet. To zna~i da misao mo`e da postoji samo ako `iva bi}a nastave direktno, neposredno postojanje na svim nivoima; potrebno je neometano postojanje svih oblika `ivota. Zato ovde nije re~ samo o problemu kulture ve} i prirode. Autonomna kultura mora biti eliminisana da bi `ivot mogao da se spoji sa mi{lju ({to }e biti mogu}e tek kada ljudska vrsta okon~a svoje lutanje). Zato ~uvena debata oko opozicije prirode i kulture, kao i argumenti o prednosti ove druge kao su{tinskog odre|enja ljudske vrste, slu`i samo tome da zakloni stvarnost s kojom tek treba da se suo~imo. Ta debata se bavi samo si}u{nim ise~kom ljudskog fenomena, gube}i iz vida da je razvoj njegovih pretpostavki kao {to su dvono`no uspravno dr`anje i manuelna sposobnost, koji su podstakli razvoj mozga, jezika, alata, konceptuanog mi{ljenja i tako stvorili ~oveka bio proces koji je trajao milionima godina.

Napomene 1. Odatle izvesna podudarnost izme|u nau~ne i orijentalne misli. 2. Bardo: Stanje izme|u fizi~ke smrti i ulaska u novi `ivot, opisano u Tibetanskoj knjizi mrtvih (nap. prev.)

Drugi deo eseja l'Echo du Temps, februar 1980.

67

Moramo napustiti ovaj svet

Moramo napustiti ovaj svet u vlasti kapitala, koji je postao spektakl bi}a i stvari. Spektakl u smislu o kojem je govorio Piko de Mirandola kada je rekao da je ~ovek spektakl, ali i ogledalo sveta. (1) Naime, ~ovek nema nijedan poseban dar; svi darovi raspodeljeni su me|u drugim `ivim bi}ima, a ~ovek, koji je do{ao poslednji, ostao je bez i jednog. Sre}om Bog se sa`alio na njega; podario mu je ne{to od kvaliteta svih bi}a i u~inio ga spektaklom sveta. Zato u njemu i njegovim postupcima sva `iva bi}a mogu nekako da prepoznaju sebe. Ali, poprimiv{i ljudsko obli~je, kapital je postao spektakl. On asimiluje i pro`dire sve kvalitete ljudi, sve njihove aktivnosti, nikada ne postaju}i neko od njih, jer svaka supstanca inhibira njegov `ivotni proces. Prihvataju}i to predstavljanje kapitala, ljudi vide spektakl koji je osaka}eni odraz njih samih, u kojem mogu da razaznaju samo deo. Oni su odavno izgubili ose}aj za celinu. Moramo odbaciti sve pretpostavke kapitala, koje su se pojavile u dalekoj pro{losti, da bismo se oslobodili njegovog stiska (trenutak uni{tenja primitivnih zajednica). U isto vreme, mora se i}i dalje od Marksovog dela, koje je kona~ni izraz dolaska totaliteta, dovr{ene strukture vrednosti kao one krajnje mutacije kroz koju se kapital nametnuo kao materijalna zajednica. Potrebno je sagledati novu dinamiku, jer kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e nestati kroz frontalnu borbu ljudi protiv njegove dominacije ve} samo kroz veliko odbacivanje koje podrazumeva odustajanje od puta kojim se i{lo milenijumima. Kapitalisti~ki oblik proizvodnje ne}e po~eti da opada ve} mora biti odba~en.

Napomene 1. Osim toga postoji i jasna veza izme|u spektakla i ogledala. Spektakl bi trebalo da ljudima poka`e {ta zaista jesu ili {ta bi morali biti. To je manje ili vi{e izobli~eni odraz njihovog neposrednog bi}a. Avgust, 1974.

68

Ostali izvori

Na Internetu je objavljeno jo{ nekoliko eseja @aka Kamata, najvi{e u arhivi D`ona Greja, ina~e posve}enoj marksisti~kim jereticima:
www.geocities.com/~johngray/index.html

Esej O poreklu i funkciji partijskog oblika organizovanja objavljen je na vi{e mesta, a na ovoj adresi u najpristupa~nijem obliku: Origin And Function Of The Party Form, Jacques Camatte www.geocities.com/cordobakaf/camatte_origins.html Prila`emo i nekoliko adresa sa tekstovima grupa i autora na koje je Kamat izvr{io veliki uticaj: Black and Green/ Coalition Against Civilization blackandgreen.org Green Anarchist www.greenanarchist.org/index.html Insurgent Desire The Online Green Anarchy Archive www.insurgentdesire.org.uk/index.htm Do or Die www.eco-action.org/dod/index.html Primitivism www.primitivism.com