ANTONI DE MELO

PUT LJUBAVI
Meditacije
L-O-M
BEOGRAD 1997.

Prevod Milena egarac Za izdavaa Stevan Korolija Jer kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi?"
Mt. 16,26

Razmislite o oseanju koje se javlja u vama kada vas hvale, obasipaju vas komplimentima, kada uvaavaju neto to ste uradili, kada vas prihvataju kao linost. Mislite zatim, s druge take gledita, na oseanja koja se bude u vama pri zalasku sunca ili u zoru, pred lepotom prirode uopte, ili kada itate neku knjigu ili gledate film kojima se potpuno preputate. Uporedite ta oseanja sa onim to ste osetili kada vas hvale - sa oseanjem koje, u sutini, potie od samovelianja", od samouzdizanja", to su tzv. spoljanja" oseanja, dok oseanja druge, vrste potiu od samoostvarenja" - to su oseanja due. Razmotrite sada vaa oseanja prilikom nekog uspe-ha, kada neto postignete, pobedite u nekom takmienju, dobijete neku opkladu ili se istaknete u nekoj diskusiji. Uporedite ova oseanja sa radou koju oseate, na primer, kada ste zaista zadovoljni neim to radite, radom koji vas potpuno ispunjava, kome se preputate svim svojim biem. Prva oseanja dolaze spolja,' a drugo iznutra, kao oseanje due. Jo jedno poredenje: setite se ta ste oseali kada ste u rukama imali mo, kada ste bili naredbodavac i kada su drugi gledali u vas, spremni da vas posluaju, kada ste bili popularni. Ovom oseanju suprotstavite oseanje intimnosti, ispunjenosti koju ste osetili kada vam je bilo lepo u drutvu nekog prijatelja, ili na nekom bezbrinom i veselom izletu. Na ovoj taki, pokuajte da shvatite pravu sutinu oseanja koja dolaze spolja, ne iz samoostvarenja, ve od samouzdizanja. To nisu prirodna oseanja - njih su stvorili vae drutvo i kultura, da bi vas uinili produktivnim i drali vas pod kontrolom. Ta oseanja ne daju vam nikad takvu ispunjenost i sreu kao kada vas zadivi priroda, kada uivate u drutvu prijatelja, ili u radu kome se preputate. Oseanja koja vam je nametnulo drutvo us-merena su na to da izazovu opijenost sobom i kao rezultat javlja se... praznina. Posmatrajte tok svoga dana ili itavih nedelju dana i razmislite: za koliko aktivnosti koje ste obavili ili ues tvovali u njima moete rei da su bile imune od veite elje za isticanjem, za uzbuenjima, od tenje da osvojite panju, aplauze, slavu, popularnost, uspeh ili mo? A sada pogledajte ljude oko sebe. Nalazite li meu njima jednu jedinu osobu koja nije u potrazi za tim prizemnim zadovoljstvima, koja nije podjarmljena njima, koja nije alava i sebina, koja svesno ili nesvesno ne provodi ni trenutak svog postojanja u traenju svega toga? Kada sve to sagledate, shvatiete kako se ljudi upinju da osvoje svet, ivei potpuno praznim ivotom, uz ishod potpunog gubljenja svoje due. Da zakljuimo jednom parabolom na ovu temu. Grupa turista udobno sedi u autobusu i putuje. Kraj njih promiu jezera, planine, livade i reke. Ali zavese na prozorima su sputene i oni, ne znajui ta je van autobusa, itavo putovanje provode u raspravama ko zasluuje da sedi napred, ko je najprivlaniji ili uiva najvei ugled meu njima, i tako dalje, a onda... putovanje se okonava.
Ako neko doe meni i ne mrzi oca svojega i mater i enu i decu i brau i sestre pa i ivot svoj ne moe biti moj uenik."
Lk. 14,26

Paljivo gledajte oko sebe i videete nesreu koja vlada u svetu, oko vas i u vama. ta je uzrok tome? Moda ete rei: usamljenost, potlaenost, ratovi, beda, po-kvarenost, ateizam.. . ali greite. Samo jedan je uzrok vaskolike nesree - lana ubeenja kojih se drite, ubeenja toliko rairena i ukorenjena, tako vrsto utemeljena, da nikad niste ni pomislili kako bi trebalo raspravljati o njima. Zbog takvih naopakih ubeenja vidite svet i same sebe u iskrivljenoj perspektivi. Vae mentalne e-me tako su ubedljive, a pritisak drutva kome ste izloeni toliko je snaan, da ste bukvalno duni da gledate svet oko sebe na taj naopak nain. Nema vam spasa, ba zato to nikad i ne posumnjate da kratkovido gledate na svet, da je va nain razmiljanja moda nakaradan i izopaen, i da su vaa ubeenja u osnovi lana. Osvrnite se jo malo oko sebe, ne biste li moda pronali jednu jedinu osobu koja je autentino srena,

osloboena strahova, nesigurnosti, napetosti i briga -ako imate sree, otkriete jednu u sto hiljada. Ovo bi trebalo da vas navede da s rezervom gledate na programiranost i ubedenja zajednika vama i ljudima oko vas. Meutim, vi ste takoe programirani da ivite bez sumnji, bez suvinih dilema, programirani da veru-jete u stavove koje vam je usadila vaa tradicija, kultura, drutvo i religija. I, ako ne nalazite da ste sreni, dresirani ste da oplakujete same sebe, umesto da okrivite svoje uzore, predrasude, kulturna i nasleena ubedenja. Da bi situacija bila jo traginija, tu je i injenica da su mnogi medu nama do te mere bili izloeni pranju mozga, da nisu ak ni svesni da su nesreni - kao ovek koji sanja, ne znajui da samo sanja. Koja su ta lana ubedenja koja nam blokiraju put ka srei? Evo nekih. Prvo: ne moete biti sreni ako nemate sve ono za ta ste vezani i to smatrate tako dragocenim. Suta la. Ne postoji ni jedan trenutak u vaem ivotu u kome nemate sve to je potrebno da biste bili sreni. Vaa nesrea potie od toga to usmeravate svoju panju na ono to nemate, umesto na to to u odreenom trenutku imate. Druga lana ideja: srea je negde u budunosti. Netano. Sreni ste tu gde ste, i ba u ovom asu; ali vi to ne znate, jer su vas lana ubedenja i naopako vienje sveta zaaurili u strepnje, nespokojstva, veze i sukobe, nainivi od vas odgovornu pedalu u igrama za koje ste programirani, i pri tom vas ubedili da morate uestvovati u njima. Kada biste bili kadri da vidite itavu tu farsu s nalija, otkrili biste da ste sreni a da to i ne znate. Jo jedno lano ubeenje: srea se postie ako ovek uspeno manipulie situacijama i ljudima koji ga okruuju. Nije istina. Ljudi glupavo rasipaju ogromnu energiju da bi rekonstruisali" svet. Ako je vaa sudbina da menjate svet, u redu - samo napred, menjajte ga, ali nemojte da uobraavate kako e vas to uiniti srenim. Ono to vas ini srenim ili nesrenim nisu svet i ljudi oko vas, ve samo misli u vaoj glavi. Koliko je zaludno traiti orlovske gnezdo na dnu okeana, toliko je zaludno traiti sreu u spoljnom svetu. Ako zaista elite sreu, ne rasipajte energiju traei sredstva protiv svoje elavosti, ili trudei se da oblikujete miiavo telo, ili menjaju-i kuu, posao, branu vezu, stil ivota ili ak sopstvenu linost. Kada biste moda i uspeli da promenite sve te stvari, da svoj izgled uinite privlanijim, svoju linost kompleksnijom, da naete lepi ambijent za svoj ivot, itd., da li ste pomislili kako biste moda, uprkos svemu tome, ostali nesreni? Najskrivenijim delom svoga bia vi znate da je to istina, ali svejedno i dalje razbacujete snagu i energiju u potrazi za neim to vas (a to ve unapred znate) ne moe trajno usreiti. Evo jo jednog lanog ubeenja: sreni smo kada nam se sve elje ostvare. Jo jedna neistina. U stvarnosti, ba su te elje i veze ono to vas ini napetim, frustriranim, nervoznim, nesigurnim i uplaenim. Sastavite spisak svih svojih veza i elja, i pored svake dopiite: U dubini svoga bia znam, ak i kad bi mi se to ispunilo, ne bih mi se ostvarila trajna srea". Razmislite o istinitosti ove tvrdnje. Ispunjenje neke elje moe nam najvie dati munjevitu opijenost, kratkotrajnu radost, ali tako neto ne treba brkati sa sreom. ta je onda srea? Malo je takvih koji mogu da odgovore, a niko od njih ne ume to izraziti recima. Jer, srea ne moe da se iskae. Da li biste mogli da opiete svetlost ljudima koji su itav ivot proveli u mraku? Ili da opiete stvarnost nekome ko samo sanja? Spoznaj svoj mrak i on e nestati - tada e saznati ta je svetlost. Spoznaj svoje komare onakve kakvi zaista jesu i oni e ieznuti, a ti e se probuditi u stvarnost. Spoznaj svoja lana ubeenja i ona e se izgubiti - samo na taj nain okusiete ta je srea. Kad ljudi tragaju za sreom na naopak nain, zato ne pokuaju da razjasne sebi svoja lana ubeenja? Kao prvo, zato to ih nikad ne vide kao lana; ne vide ih ak ni kao ubeenja, ve bukvalno kao injenice, kao objektivnu stvarnost, toliko su duboko zaglibljeni u svoju pro-gramiranost. Drugo, zato to su prestravljeni idejom da bi mogli da izgube jedini svet koji poznaju - svet elja, veza, strahova, drutvenih pritisaka, napetosti, ambicija, strepnji, krivice; svet s bljeskovima uitka, olakanja i opijenosti koje stvari u njihovom svetu mogu da im prue. Pokuajte da zamislite oveka koji se uasava da izae iz svog komara zato to je, na kraju krajeva, to jedini svet koji on poznaje - i eto vam fotografije vas i ljudi koji vas okruuju. Ukoliko elite da dostignete trajnu sreu i spokoj-stvo, morate biti spremni da odbacite oca, majku, pa ak i sopstveni ivot, i da kaete zbogom svemu to posedu-jete. Na koji nain? Ne bukvalnim odbacivanjem svekolike stvarnosti od koje je sazdan va ivot (jer biste uvek ostali vezani za ono to ste na silu odbacili), ve sagledavi sve to kao privid, to stvarno i jeste. Ako se tako postavite, bez ikakvog je znaaja da li ete odbaciti te stvari ili ne - one gube svoju mo nad vama, svoju sposobnost da vas povrede, i vi se najzad budite iz svojih snova, iz mraka, iza vas ostaju svi vai strahovi, sva vaa nesrea.

Odvojite ipak neko vreme i potrudite se da ogoljeno sagledate, kakve stvarno jesu, stvari za koje pokuavate da se zakaite, sva ta privienja koja vam s jedne strane pruaju omamljenost i uitak, ali i nesigurnost, patnje, napetost, strepnju i nesreu. Otac i majka - privid; ena i deca, braa i sestre -privid; sve to posedujete - privid; va sadanji ivot -privid; bilo koja stvar za koju ste vezani i koja, po vama, jedina moe da vas usrei - privid. Na toj taki odbaciete majku i oca, enu i decu, brau i sestre, kao i sopstveni ivot sa svim dobrima -prestaete da se kaite i vezujete za sve ove stvari, i tako ete ponititi njihovu sposobnost da vas povrede. Na toj taki, najzad, doiveete to tajanstveno stanje koje se ne moe opisati niti izraziti: uronjenost u sreu i duevni mir, i shvatiete koliko je istinito da se svakome ko odbije da se grevito dri majke, oca, ene i dece, brae i sestara, zemlje ili kue... stostruko vraa, i on konano stupa u veni ivot.
,,I koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve."

Mt. 5,40-41 Ako razmotrite nain na koji ste konstruisani" i na koji funkcioniete", otkriete da je u va mozak ubaen kompletan program, sa itavom serijom zahteva koji vam govore kako bi trebalo da se odvijaju stvari u svetu oko vas, kakvi bi trebalo da budete i, samim tim, ta bi trebalo da elite. . . Ko je odgovoran za tu programiranost? Svakako niste vi - niste vi utemeljili te osnovne elemente kao to su vai prohtevi, elje, takozvane potrebe, vae vrednosti, ukusi, stavovi, navike. Vai roditelji, drutvo u kome ste ponikli i u kome ivite, va kulturalni ambijent, religija, va osobeni izgled, odgovorni su za operativne sheme kompjutera koji je usaen u vama. Sve u svemu, bilo da ste mladi ili stari, nezavisno od pravca u kome se kreete, taj komjuter hoda zajedno s vama, aktivan i delotvoran u svakom svesnom trenutku vaeg dana, i ultimativno zahteva od ivota, drugih ljudi ili vas, da zadovoljite njegove potrebe. Kada je njegovim zahtevima udovoljeno, kompjuter vam doputa da budete spokojni i sreni; u suprotnom -ak i ako nimalo niste krivi zbog toga - kompjuter budi u vama negativne emotivne reakcije koje vas pune bolom i patnjom. Ako se, na primer, ljudi ne ponaaju prema oekivanjima vaeg kompjutera, on izaziva u vama oseanja frustracije, besa i gorine. Ili, kada izgubite kontrolu nad dogaajima, kada se budunost ukazuje nesigurnom, va kompjuter ini da osetite napetost, strepnju, zabrinutost. Vi onda troite mnogo energije da biste nekako pre-vazili ta negativna oseanja. I uglavnom uspevate u tome, ali samo tako to jo vie produbljujete tenju da rekonstruiete svet oko sebe, sve da bi zadovoljili zahte-ve svog kompjutera. Tako sebi obezbeujete mrvice privremene sree. Privremene, jer u svakom trenutku moe iskrsnuti neka nova nezgoda (voz kasni, telefon se blokira, pismo ne stie na vreme), bilo ta suprotno programiranim predvianjima vaeg kompjutera, koji onda vraa stvar na poetak, sa svojim neudovoljenim zahtevima. I tako ivite prilino munom egzistencijom, neprestano pod pritiskom stvari i ljudi oko vas, veito teei da prilagodite sve te ljude i stvari naredbama svog kompjutera, da biste s vremena na vreme mogli da uivate u trenucima spokojstva koje vam se prua, tj. u kratkim pauzama kada va kompjuter miruje sa svojim programima. Postoji li neki izlaz? Da, postoji. Sigurno je da ne moete zagospodariti svojom uslovljenou za kratko vreme. Moda vam to nikad nee uspeti. Ali to nije toliko vano. Pokuajte ova-koi zamislite da ste se nali u neprijatnoj situaciji ili u drutvu neke vama neprijatne osobe. Videete kako va kompjuter smesta stupa u akciju, navodei vas da izbe-gnete ili promenite takvu situaciju. Meutim, ako nita ne uinite u tom pravcu, on insistira jo jae, i ubrzo ini da osetite razdraenost, zebnju, krivicu ili ko zna koje drugo negativno oseanje. Ali, ukoliko nastavite da razmiljate na temu nezgodne situacije ili neprijatne osobe, uvideete da negativne emocije u vama ne potiu od njih. Situacije i ljudi, u sutini, idu svojim putem, one su to to jesu, dobre ili loe. Va kompjuter je taj koji, na osnovu svojih programa, izaziva vae negativne reakcije u kontaktu s njima. Ovo ete jo bolje shvatiti kad vam postane jasno da neka druga osoba, s drukijim programom od vaeg, u dodiru sa istim situacijama ili osobama moe reagovati sasvim spokojno, ili je one ak mogu uveseljavati. Nemojte se zaustaviti u razmiljanju sve dok ne doete do sledee istine: jedini razlog to i vi ne reagujete

tako spokojno ili veselo je u tome to va kompjuter sle-po insistira da rekonstruiete stvarnost, kako bi se prilagodila njegovim programima. Posmatrajte sve te stvari sa distance i videete kakav e se udesan preobraaj desiti u vama. Kada konano shvatite ovu istinu i trajnije spreite svoj unutranji kompjuter da u vama budi negativne reakcije, moi ete da preduzmete svaku akciju za koju se oseate sposobnim - da izbegnete neprijatnu situaciju ili zaobiete osobu koja vas nervira, kao i da, recimo, pokuate da ih promenite; moete se suprotstaviti, da bi se potovalo vae pravo i pravo drugih ljudi; moete ak primeniti i fiziku silu. Ali sve to moete preduzeti tek kada zagospodarite svojom emocionalnom pometnjom, jer e tada vae ponaanje biti plod smirenosti i ljubavi, umesto neurotine elje da uutkate kompjuter u sebi ili se prilagodite njegovim programima. I tako, najzad ete se otarasiti negativnih oseanja kojim vas je punio. Tada ete shvatiti koliko je duboka mudrost u izreci: I koji hoe da se sudi s tobom i koulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; i ako te ko potera jednu milju, idi sa njim dve." Na ovoj taki, postae vam jasno i oigledno da istinska prinuda ne dolazi od onoga koji hoe da te izvede na sud, ve od despota koji vas tera ropski da mu sluite, unutranjeg kompjutera koji svojim programima unitava bezbrinost i spokojstvo vaeg duha, kad god objektivne okolnosti u spoljnom svetu ne odgovaraju njegovim zah-tevima. Ali, ba zbog te prinude, koja izvire iz vae uslovljenosti, vi imate snanu potrebu da se oslobodite. Samo pod tim uslovima iskusiete unutranju slobodu koja je jedini prihvatljivi podstrek za bilo kakvu socijalnu revoluciju, jer vas tada snano oseanje (ak strast) koje se na prizore drutvenih nepravdi budi u vaem srcu, podstie da uinite neto konkretno. A to ne izvire vie iz vae uslovljenosti ili vaeg 'ega', ve iz objektivne realnosti.
A on se snudi zbog ove reci i otide alostan, jer bejae vrlo bogat."
Mk. 10,22

Da li vas je ikad uzdrmalo oseanje kako ste predodreeni da budete nesreni, i da e zato, ta god preduzeli u pravcu dostizanja sree, svi napori biti osueni na propast? Kao kada biste nahranili kompjuter matematikim formulama, da bi svaki put pobesneli kada mu zatraite da vam pokae ekspirove stihove! elite li sreu? Ono to vam je potrebno nije napor, ak ni dobra volja, nisu to ni iskrene elje - potrebna vam je samo precizna svest o sopstvenoj programiranosti. Eto kakav je preokret nastao: pre svih ostalih, vaa okolina i kultura nauili su vas da verujete kako ne moete biti sreni bez odreenih ljudi i odreenih stvari. Pogledajte oko sebe - na sve strane ljudi koji uistinu baziraju sopstveni ivot na slepo utemeljenoj pretpostavci da je bez odreenih stvari (recimo novca, moi, uspeha, dobrog glasa, ljubavi, prijateljstva, duhovnog uzdizanja, Boga) nemogue biti srean. Kad smo ve kod toga, koja je vaa formula? Kada jednom progutate pilulu linog ubeenja, u vama se prirodno javlja strast prema odreenoj osobi ili nekoj stvari, za koje ste uvereni kako su vam neophodni da biste bili sreni. Zato ulaete silnu energiju i trud da se to vre veete za te, vama tako dragocene objekte, kada ste ih se konano doepali; istovremeno, morate da uloite odreen napor kako biste otklonili svaku mogunost da ih izgubite. To vas osuuje na veliku emocionalnu zavisnost, jer su objekti za koje ste se vezali nad vama zadobili mo da drhtite kada ih osvojite, da vas dre u napetosti kada ih nemate, da se osetite mizerno kada vam se desi da ih izgubite. Zaustavite se sada na trenutak i zgrozite se nad beskonanom listom veza iji ste zatoenik i rob postali. Dovoljno je da mislite na konkretne osobe i stvari, ne na apstraktne pojmove. Od trenutka kada se upetljate u ovu mreu zavisnosti, vi usmeravate sve svoje snage, u svakom trenutku svog ivota, da drukije rekonstruiete svet oko vas, ne bi li vam to obezbedilo osvajanje objekata za koje ste vezani. Ali to vremenom postaje sve stresnije i ostavlja vam sve manje snage da se upustite u stvarni ivot, da ivite punim pluima. Povrh svega, to je veoma teak zadatak, u ovom svetu koji se neprestano menja i izmie svakoj naoj tenji da ga kontroliemo. I tako, umesto maksimalno ostvarenog ivota, nalazite sebe osuene na ivot prepun frustracija, strepnji, nesigurnosti, razoaranja. Svakako, u kratkotrajnim intervalima svet poputa pred vaim naporima i prilagoava se vaim eljama - i vi ste onda privremeno usreeni. Ili, bolje reeno, doivljavate bljesak uitka koji u sutini nije srea, jer se iza toga krije strah da e taj svet stvari i osoba koji ste s tekom mukom prilagodili svojoj meri, iznenada izmaknuti vaoj kontroli i ostaviti vas na cedi-lu; a to je ono to se neumitno deava, pre ili kasnije. Ima jo jedan detalj na koji treba obratiti panju -kad god vas obuzmu zabrinutost i strah, to je samo zato to moete izgubiti ili ne dostignuti objekat za koga ste vezani. Zar nije tako?

Kad god vas obuzme ljubomora, zar to nije zato to bi neko mogao da utekne s dragocenim objektom za koji ste se zakaili? A sav va bes - zar ne potie gotovo uvek od injenice da je neko stao izmeu vas i objekta koji vam je potreban? Zar ne vidite kako lako postajete paranoini kada se pojavi i senka pretnje da e taj obje-kat biti ugroen - vie niste sposobni da realno rasuujete, poinjete naopako da gledate svet oko sebe. Nije li tako? I kad god osetite zamor od svega, zar to nije zato to ne uspevate da u odgovarajuoj meri dostignete ono za ta smatrate da e vas usreiti ili za ta ste posebno vezani? A kada ste depresivni i ojaeni, razlog za to svakome je oigledan: ivot vam ne prua ono bez ega (po vaem ubeenju) ne moete biti sreni. Svako negativno oseanje koje se javlja u vama skoro uvek je direktna posledica vae vezanosti za neto. Tako otkrivate da ste negativno odreeni svojim vezama, i svi vai napori da dostignete sreu samo pojaavaju taj negativni naboj u vama. Nalazite se u totalno apsurdnoj situaciji. Tragedija lei u injenici da je svako od nas indoktriniran kako je to jedini sistem da bi se dolo do sree. Meutim, to je metod koji nepogreivo proizvodi strepnju, zabrinutost, razoaranja i patnje. Teko da se ikome od vas ikada ukazala sledea istina: da bismo bili autentino sreni, neophodno je samo otkloniti svoju uslovljenost, otarasiti se svake veze koja nas ini zavisnim. Kada se ljudi suoe sa tako oiglednom istinom, postaju plen uasavanja nad mogunou patnje koju bi morali da pretrpe prilikom pokuaja da se oslobode svih svojih veza. Meutim, to uopte nije tako bolno. Naprotiv, oslobaanje od veza moe postati vrlo prijatna operacija ako se ne koristi tehnika snage volje ili odricanja, ve samo tehnika sagledavanja - potrebno je samo otvoriti oi da biste videli kako vam u sutini nije potreban nijedan objekat za koji ste vezani; otvoriti oi da biste vi-deli kako ste od samog poetka uslovljeni, kako ste pre-trpeli pranje mozga iji je jedini cilj bio da vas ubedi da ne moete biti sreni bez odreene osobe ili stvari. Pri-setite se svojih duevnih muka, ubeenosti da nikada vie ne moete biti sreni, kada ste izgubili neku stvar ili osobu koje su vam izgledale tako neophodne. Ali ta se zatim desilo? Prolo je vreme, i vi ste nauili da sasvim dobro isplivate iz toga, zar ne? To bi trebalo da vas uini opreznim kada su u pitanju vaa ubeenja, da uoite prevaru u kojoj ivite, zahvaljujui svojoj uslovljenosti. Veza nije konkretna injenica - to je samo vae ube-enje, fantazija vaeg duha, prelomljena kroz vau uslovIjenost. Da se ta fantazija nije uselila u va duh, veze ne bi bilo - voleli biste ljude i stvari i duboko biste uivali u njima, ali bez te bolesne fiksacije, uivali biste duhom koji je osloboen veza koje samo sputavaju. Da li uistinu postoji drugi nain da bi se stvarno uivalo u neemu? Izvrite smotru" svih svojih veza, i svakoj osobi ili stvari koja vam padne na pamet pokuajte da kaete: ,Ja u sutini nisam vezan za tebe potpuno je iluzorno moje ubeenje da bez tebe ne mogu biti srean." Ponavljajte ovo iz sveg srca i videete kakva e se promena odigrati u vama: Ja u sutini nisam vezan za tebe - samo sam obmanjivao sebe, ubeen da bez tebe ne mogu biti srean." Lake je kamili kroz iglene ui proi negoli bogatome u Carstvo Boije ui." Mk. 10,25 ta treba uiniti da bi se dostigla srea? Nita - nema niega to bi vi ili bilo ko drugi mogli da uinite. Zato? Iz jednostavnog razloga to ste danas u sutini ve sreni. Kako se moe osvajati neto to ve imate? Ako je tako, zato vam nikada ne polazi za rukom da uivate u toj srei koja je ve vaa? Zato to va duh stvara te-skobe na svakom koraku. Izbacite ove teskobe iz svoga duha i srea koja je oduvek bila u vama smesta e pro-cvasti. Kako da se oslobodite nesree? Pokuajte da otkrijete i do kraja analizirate razloge te nesree - ona e tada ieznuti. Na ovoj taki, ako produbite svoje istraivanje, vide-ete da postoji samo jedna stvar koja proizvodi teskobu, a zove se kaenje". ta znai kaenje"? To je emocionalno stanje izazvano ubeenjem kako bez odreene osobe ili stvari ne moete biti sreni. U tom emocional-. nom stanju vidljiva su dva elementa, pozitivan i negativan. Pozitivni je sainjen od onog bljeska naslade i opijenosti, onog ushienja koje doivljavate kada vam poe za rukom da dosegnete objekat za koji ste se zakaili. Negativni element sazdan je od oseanja ugroenosti i napetosti koje uvek prati kaenje za neto. Zamislite nekog zatoenika u koncentracionom logoru koji konano dobija svoj komad hleba: jednom rukom prinosi hleb ustima, dok ga drugom titi od ostalih logoraa koji stoje oko njega, spremni da mu ga oduzmu pri prvom znaku njegove nepanje. Ovo je prava slika osobe koja je rtva kaenja. Sutinska priroda kaenja ini vas ranjivim na emocionalnu uznemirenost i ono je uvek tu, da razori va unutranji mir. Kako se onda moe pomisliti da bi neko ko je tako opsednut mogao da ue u okean sree koji se zove Carstvo Boije? To je ba kao kad bi kamila prola kroz uice jedne igle!

Tragedija kaenja je u tome to ono proizvodi nesreu ako se ne dosegne eljeni objekat. Meutim, ak i kada se taj objekat dosegne, to vam ne daje eljenu sreu, ve samo kratkotrajnu opijenost, za kojom odmah sledi umor, a zatim strepnja da ne izgubite objekat za koji ste zakaeni. Rei ete: Zar ne mogu nijednu vezu da sauvam?" Kako da ne - moete ih sauvati koliko god vam drago. Ali za svaku ete platiti odreenu cenu nesree. Takva je priroda kaenja, jer ak i kada biste u jednom danu uspeli da zadovoljite sve za ta ste vezani, a ostane vam jedna jedina stvar nezadovoljena, to bi bilo dovoljno da vam stvori teskobu u dui i uini vas nesrenim. Nikada se ne moe dobiti bitka protivu veza. Zar postoji voda bez vlage? Tako ne postoji kaenje bez nesree. Jo nije roen taj koji bi otkrio formulu kako da se sauvaju objekti kaenja bez borbi, strepnji, briga i, pre ili posle, neuspeha. Samo je jedan put da ovek prevazie zavisnost od veza - odbacivanje. Nasuprot ustaljenom miljenju, to uopte nije teko. Sve to treba da uinite je da ozbiljno sagledate i shvatite istine koje u vam nabrojati. Prva istina: vi se slepo drite lanog ubedenja da bez odreene osobe ili stvari ne moete biti sreni. Analizirajte sve svoje veze, jednu po jednu, i uvideete la-nost takvog ubedenja. Moda se pojavi otpor u vama, ali u trenutku kada zaista shvatite ovu istinu, desie se neposredna promena na planu emocija. U tom trenutku vae kaenje i zavisnost izgubie svaku snagu i vlast nad vama. Druga istina: ako nauite da uivate u stvarima tako to neete dozvoliti sebi da im robujete, odbivi da verujete u lano ubeenje kako bez njih ne moete biti sreni, potedeete sebe svih borbi i napora da ih zatitite i sauvate. Da li vam se uopte desilo da sauvate sve objekte za koje ste bili vezani, a da pri tom niste bili primorani da se odreknete bar jednog od njih? Meutim, ako se oslobodite veza i gledate na njih bez posesivnosti, znatno vie uivate u njima, jer tada niste u sukobu sa samim sobom, spokojni ste i neugroeni. Trea i poslednja istina: ako nauite da uivate u mirisima hiljadu cvetova, nee vam se vie desiti da se kaite i vezujete samo za jedan od njih, ili da patite kada vam ne uspe da uberete taj jedan jedini cvet koji vam nedostaje. Ako nalazite zadovoljstvo u hiljadu razliitih stvari, nedostatak jedne od njih proi e neopaeno i nee ugroziti vau sreu. Ali ba vas kaenje i zavisnost od odreenih stvari spreavaju da razvijete iri i raznovrsniji ukus prema svemu to vas okruuje. U svetlosti ovih triju istina nema takvog kaenja koje bi se odralo. Ali ta svetlost mora neprekidno da zrai da bi bila efikasna. Kaenja i vezanost bujaju samo u mraku iluzija.

6
Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a Sin oveiji nema gde glavu zakloniti."
Mt. 8,20

Preimo sada na analizu greke koja se mnogima deava u odnosima sa blinjim, kada pokuavamo da stvorimo vrsto uporite u veito promenljivoj struji ivota. Mislite na osobu iju ljubav elite da osvojite. elite da joj postanete vani? Hoete da budete jedini za nju? Hoete da se ta osoba zainteresuje za vas i upusti se u trajnu vezu s vama? Ako je tako, dobro otvorite oi: vi nerazumno pozivate tu osobu da vas prihvati u ekskluzivnom smislu, pozivate je da ogranii vau slobodu prema svom nahoenju, da kontrolie vae ponaanje, vae planove, va razvoj - sve to iskljuivo za dobrobit njenih interesa. To je kao kada bi vam ta osoba rekla: Ako eli da bude jedino bie za mene, mora da se podvrgne mojim uslovima, jer od trenutka kada prestane da zadovoljava moja oekivanja, prestae da bude jedino bie za mene". Vi ste hteli da budete jedini toj osobi, zar ne? Automatski morate da platite cenu gubitkom svoje slobode - morate da pleete u ritmu koji vam namee ta osoba, isto kao to oekujete da drugi pleu u vaem ritmu, ako ele da budu jedini za vas. Upitajte se sada vredi li platiti tako visoku cenu za ono to zauzvrat dobijate. Zamislite kako govorite toj osobi iju ljubav traite: Ostavi mi slobodu da budem onakav kakav sam, da mislim svojom glavom, da idem za sopstvenim ukusima i tenjama, da se ponaam na nain koji mi najvie odgovara". Traei tako neto, vi traite nemogue. Kada zahtevate od nekoga da budete jedino bie za njega, to sutinski znai kako treba ozbiljno da se potrudite ne bi li uinili sebe prijatnim toj osobi. Na toj taki, vi gubite svoju slobodu. Razmiljajte o ovome koliko god vam volja, ali potrudite se da to i shvatite. Moe se desiti da na kraju resite: Draa mi je moja sloboda od tvoje ljubavi". Ako morate da birate izmeu biti s nekim", ali u zatvoru, ili da hodate sami i slobodni, ta biste izabrali? Sada recite toj osobi: Slobodan si da bude onakav kakav si - da misli svojom glavom, da ide za svojim ukusima i tenjama, da se ponaa onako kako ti najvie odgovara". Kad izgovorite ove reci, desie se jedna od sledee dve reakcije: ili e ih vae srce odbaciti, i postaete svesni kakvi ste - dakle neko ko se kaci za druge i sutinski ih koristi (tada paljivo analizirajte vae lano

ubeenje da ne moete da ivite niti da budete sreni bez te osobe); ili e vae srce iskreno izgovoriti te reci, i tada, u tom trenutku, nestae svaka kontrola, svaka obmana, svako iskoriavanje, svaka posesivnost i ljubomora: Slobodan si da bude ono to jesi - da misli svojom glavom, da ide za svojim ukusima i tenjama, da se ponaa na nain koji ti najvie odgovara". Zapaziete jo jednu stvar: konkretna osoba presta-e tada da bude jedina i najvanija za vas. Ostae vana na isti nain kao to je to zalazak sunca ili neka simfonija, isto kao to je svako drvo unikat po sebi, nezavisno od senke i plodova koje vam moe dati. Vaa najdraa osoba nee pripadati iskljuivo vama, ve svima i svemu, odnosno nikome i niemu - ba kao zalazak sunca ili neko drvo. Ponavljajte ove reci: Slobodna si da bude ono to jesi..." Izgovarajui ih, oslobaate sami sebe - sada ste spremni za ljubav. Jer, kada se zakaite za bie koje volite, ono to tada nudite nije ljubav, ve samo lanac koji e okovati ili vas ili to bie. Ljubav moe postojati samo u slobodi. Onaj koji stvarno voli nekoga, uvek radi za njegovo dobro, a osnovni elemenat toga je oslobaanje ljubljenog od strane onoga koji ga voli. Tada se razgnevi domain i ree slugi svome: 'Izai brzo na trgove i ulice gradske i dovedi amo siromahe i bogalje, hrome i slepe'."
Lk. 14,21

Mislite o nekoj osobi koja vam se ne svia, osobi koju uglavnom izbegavate, jer njeno prisustvo budi u vama negativna oseanja. Zamislite da je sada prisutna i postanite svesni tog negativnog oseanja. Eto, nali ste se pred nekim ko je siromah i bogalj, hrom i lep. Sada pokuajte da shvatite sledee: ako pozovete tu osobu, tog ulinog prosjaka, u svoju kuu, dakle udostojite je svog prisustva, i ona e vam dati poklon koji nikada ne biste dobili ni od koga od vaih zanosnih i ugodnih prijatelja, koliko god da su bogati. Ta osoba otkriva vas samom sebi, ona vam razotkriva ljudsku prirodu. To je neuporedivo otkrie, koje ne moete dobiti ak ni iz Svetih spisa. (Jer. kakva je korist da znate sve to pie u njima, ako pri tom ne poznajete sami sebe i ivite ivotom robota?) Istina koju bi vam doneo taj prosjak rastvorila bi i proirila vae srce sve dok se u njemu ne bi stvorio prostor za svako ivo bie. Moete li zamisliti le-pgi poklon od toga? Sada razmotrite svoju negativnu reakciju i upitajte sebe: Hou li ja biti taj koji vlada situacijom, ili e ta situacija vladati nada mnom?" To je prvo otkrie, za kojim odmah sledi novo - put koji vodi ovladavanju tom situacijom je gospodarenje nad samim sobom. Kako se to postie? Potrebno je samo da shvatite da na svetu postoje ljudi koji, da su na vaem mestu, ne bi negativno reago-vali pred osobom koja tako deluje na vas. Oni bi se ose-tili odgovornim za tu situaciju, bili bi iznad nje, a ne podjarmljeni njome kao vi. Ali vaa negativna oseanja ne izaziva, ta konkretna osoba (kako pogreno zamiljate) ve vaa unutranja uslovljenost - to je tree i najvanije otkrie. Vidite li ta se deava kada zaista shvatite"? Kad ste doli do ovakvih otkria o sebi, evo vam jednog otkria koje se odnosi na ljudsku prirodu. Shvatate li da takva osoba koja izaziva negativnu reakciju u vama nije odgovorna za takvo svoje ponaanje i osobine? Vi moete da pothranjujete taj negativan stav u sebi iskljuivo ako pogreno mislite da je ta osoba slobodna i sve-sna, a samim tim i odgovorna. Ali ko uopte ini zlo pri punoj svesti o tome? To to nas ini sposobnim da nanosimo bol i da budemo zli nije ni u kom sluaju sloboda ve slabost, jer nam nedostaje svest i senzibilnost. Onaj ko je stvarno svestan i slobodan, nije u stanju da grei. Ta sirota osoba koja je pred vama samo je hroma i lepa, a ne osiona ili pokvarena kakvom je pogreno vidite. Shvatite ovu istinu, udubite se malo u to, i videete kako se va negativan stav postepeno menja u ljubaznost i saoseanje. I eto kako se istovremeno stvara prostor u vaem srcu za nekoga koga ste vi i drugi nalik na vas osudili na ivot skitnice i bednika. Sada ete shvatiti da je taj prosjak vama doneo milostinju - proirenje vaeg srca i oslobaanje vaeg duha. Ako ste pre toga bili podjarmljeni (te osobe imale su mo da izazovu negativna oseanja u vama, pa ste ak ili drugim putem da bi ih izbegli), sada vam je podarena sloboda koja vam omoguava da- nikoga ne izbegava-te, da idete bilo kojim putem koji vam odgovara. Kada ovo sagledate, osetiete kako se, uz saosea-nje, u vaem srcu javlja i zahvalnost prosjaku koji se pretvorio u vaeg dobroinitelja. To je jo jedno oseanje koje vas oslobaa i od vas ini sasvim novo bie.

Za sud ja dooh u ovaj svet, da vide koji ne vide i koji vide da postanu slepi."
Jv. 9,39

Kae se da je ljubav lepa. Da li je zaista tako? U stvarnosti, nita na ovom svetu ne vidi tako otro kao ljubav. Nije ljubav ta koja je lepa, ve veza, zavisnost, kaenje. Kaenje je, kao to smo videli, stanje u kome neko grabi, grevito se dri nekog objekta, u lanom ubeenju da je to neophodno za njegovu sreu. Imate li takve veze, za koje pogreno mislite da ne moete iveti bez njih? Jo jednom ih pobrojite u mislima, pre nego to preemo na analizu kako vas one ine slepim. Zamislite nekog politiara koji je ubeen da ne moe biti srean ako ne osvoji politiku mo - njegova trka za osvajanjem moi otupljuje njegovu senzibilnost za svaku drugu ivotnu manifestaciju. On s naporom odvaja deli vremena za porodicu i prijatelje. Istovremeno, on sva ljudska bia vidi iskljuivo kao poluge ili prepreke na putu ka ostvarenju svoje ambicije. One koji ne predstavljaju ni polugu ni prepreku on uopte i ie gleda, za njega oni ne postoje. Ako se u toj trci za osvajanjem moi kaci i vezuje i za druge stvari, kao to su seks ili novac, taj jadnik postaje tako ogranien u svom vienju sveta da se moe smatrati gotovo slepim. A to svi vide. Svi osim njega. Takvo je duhovno stanje koje vodi odbacivanju Spasitelja, istine, lepote i dobra, jer nastaje potpuno slepilo za takve stvari. Zamislite da se nalazite u sali za koncerte gde sluate orkestar u kome snani udarci po timpanima zagluuju svaki drugi zvuk. Meutim, da biste uivali u nekoj simfoniji, potrebno je da ujete svaki instrument u orkestru. Da biste zaista dospeli u stanje koje nazivamo ljubavlju, morate postati osetljivi za jedinstvenost i lepo-tu svake pojedine stvari ili osobe oko vas. Teko je rei da voli neto ako to jedva primeuje; ukoliko vidi samo neke detalje i osobine, iskljuujui sve ostale, to ta-koe nije ljubav, jer ljubav ne iskljuuje bilo ta niti bilo koga - ona obuhvata sveukupnost ivota, slua simfoniju kao celinu, ne samo ovaj ili onaj meu raznim instrumentima. Zastanite na trenutak da razmotrite kako vaa kae-nja amputiraju i ine svaki va doivljaj jalovim, ba kao to slepo kaenje politiara za mo, ili kaenje poslovnog oveka za novac ine takve ljude gluvim za sveukupnu melodiju ivota. Sada pogledajte na sve to sa druge take gledita -ogromna koliina informacija svakodnevno se obruava na vas, preko vaih ula, preko mree organa u vaem telu. Od svih tih informacija samo mali deli dopire do vaeg svesnog duha. To je kao beskrajna koliina informacija koja dolazi predsedniku neke drave - samo minimalan deo nalazi put do njega, jer neko odvaja samo ono to smatra vanim da mu se iznese na sto. Ko odluuje ta od svega to vas zatrpava iz spoljnog sveta treba da dospe do vaeg svesnog duha? Postoje tri glavna filtera: prvi su vae veze; drugi su vae fiksacije; trei su vai strahovi. Vae veze: vi neizbeno posveujete panju onome to takve veze unapreuje ili ih ugroava;* ostalo vas ne zanima, kao to krtog i pohlepnog biznismena ne zanima nita to mu ne donosi dobit. Vae fiksacije: uzmite nekog fanatika - takvi obraaju panju iskljuivo onome to potvruje njihova ubeenja, ignoriui sve to ih moe dovesti u sumnju; tako ete shvatiti ta u vama proizvode fiksacije. Na kraju strahovi: kada biste znali da ete za nede-Iju dana biti osueni, to bi vam do te mere obuzelo duh, da bi iskljuilo svaku drugu misao. To je ono to nam ine strahovi - oni neodoljivo usmeravaju nau panju na odreene stvari, potpuno ignoriui sve ostalo. Vi pogreno mislite kako vai strahovi slue da bi vas zatitili, da su vaa najnepokolebljivija ubeenja napravila karakternu osobu od vas, dok su vae veze uinile va ivot uzbudljivim i sigurnim. Meutim, uopte ne primeujete da je sve to samo podiglo zid izmeu vas i ivota. Naravno, gotovo je nemogue svesno pratiti svaku pojedinu notu u simfoniji ivota; ali, ako va duh i ula naue da se otvore, poeete da vidite i reagujete na stvari onakve kakve jesu, i osetiete kako vas ispunjava harmonija vaseljene. Tada ete konano osetiti ta je ljubav. Razmotrite sada sve ovo iz drugog ugla: vi vidite stvari i ljude ne onakve kakvi su, ve kakvi ste vi. Ako elite da ih vidite onakve kakvi stvarno jesu, morate obratiti panju na svoje veze i strahove koje te veze izazivaju u vama. Jer, ba te veze i strahovi odluuju ta treba da vidite, a ta da ignoriete. ta god da vam se ukae, vaa panja je ve unapred monopolizovana; od trenutka kada je vae vienje postalo sutinski selektivno, vi imate potpuno iluzornu viziju stvari i ljudi oko sebe. to due ivite u toj iskrivljenoj viziji, bivate sve vie ubeeni kako je to jedina slika sveta, jer vae veze i strahovi nastavljaju da vre selekciju svega to dopire do vas, na nain koji sve vie suava va pogled na svet. Eto ta lei u osnovi vaih fiksacija - unapred stvorena, nepromen-Ijiva vizija stvarnosti, dok stvarnost, suprotno toj viziji, uopte nije takva, ve se stalno menja i tee. Proizilazi da svet koji volite i od koga je sainjen va ivot uopte nije

stvaran svet, ve je to svet stvoren u vaem mozgu. Samo kada se oslobodite svojih ubeenja, strahova i veza koje ih neprestano hrane, osetiete da ste se oslobodili neosetljivosti koja vas ini tako gluvim i slepim u odnosu na svet i sebe. Pohajte se, jer blizu je Carstvo nebesko."
Mt. 4,17 Zamislite radio-aparat koji prima i emituje samo jednu stanicu, bez obzira koliko vrteli dugme na njemu; radio na kome ne moete da kontroliete jainu zvuka, pa se ponekad jedva uje, a ponekad vam pucaju bubne opne od zaglune buke; radio koji ne moete iskljuiti, koji ponekad sam prekida emisiju zvukova i reci, dok se ponekad iznenada oglaava i poinje da treti ba kad biste hteli da se odmorite. Ko bi trpeo takav aparat? Meutim, kad se vae srce ponaa na tako besomu-an nain, vi ne samo to ga trpite, ve to ak smatrate normalnim i humanim. Pomislite koliko ste puta bili kidani svojini emocijama, koliko ste puta trpeli napade besa, depresije, brige, koliko je puta vae srce hrlilo neemu to ne posedujfr-te, grevito teilo da se zakai za neto to ste zadobili, ili da izbegne neto to ste odbacili. eznuli ste za nekom osobom i nali se odbaeni i ljubomorni, ba kad su se va duh i srce usredsredili na taj jedinstveni objekat, i tako je banket ivota postao samo pepeo u vaim ustima. Uvrteli ste u glavu da uspete u nekom takmienju, i mete borbe omeo vas je da ujete cvrkut ptica - vaa ambicija uutkala je sve glasove oko vas. Desilo se da ste ugroeni ozbiljnom boleu, ili mogunou gubitka voljene osobe - i eto kako odjednom niste u stanju da se usredsredite ni na ta drugo. Ukratko, u istom trenutku kada prihvatite da neko kaenje pusti korenje u vama, ta udesna tvorevina kakvo je ljudsko srce postaje nalik na mrtvu stvar. Ako hoete da popravite svoj radio-aparat, morate da prouite elemente elektrotehnike. Ako hoete da obnovite svoje srce, morate ozbiljno razmotriti etiri oslo-baajue istine. Prethodno odaberite kaenje koje vam zadaje najvie briga, neto za ta ste posebno vezani, ili neto o emu matate i ve dugo eznete za tim, a onda prouite sledee etiri istine. Prva istina. Morate odabrati izmeu svog kaenja i svoje sree. Ne moete imati i jedno i drugo. U trenutku kada postanete plen nekog kaenja, vae srce odbija da funkcionie kako valja i gubi se vaa sposobnost da ivite spokojnim i radosnim ivotom, osloboenim briga. Proverite koliko je ovo tano, primenivi to na kaenje ili vezu koje ste odabrali da sauvate. Druga istina. Odakle potie vae kaenje? Svakako nije roeno s vama. Ono potie od jedne lai koju vam je nametnulo vae drutvo i vaa kultura i koju ste ponavljali sebi - da bez ove ili one stvari, bez ove ili one osobe, ne moete biti sreni... Ako otvorite oi, videe-te koliko je sve to lano - na stotine ljudi savreno je sreno i bez ovih stvari ili osoba ili situacija za kojima vi jurite, jer, po vama, ne moete drukije. Ali morate odabrati: ili vae veze, ili srea i sloboda. Trea istina. Ako hoete da ivite punim ivotom, morate u sebi razviti oseaj za perspektivu - ivot je neuporedivo iri od tih mizernih gluposti za koje se kaci vae srce i kojima ste dozvolili da vas tako duboko uzdrmaju. Gluposti, rekao sam - jer, ako dovoljno dugo budete iveli, sigurno e doi dan kada e sva ta kaenja izgubiti svoj znaaj, tako da ih vie neete ni pamtiti. Vae iskustvo moe to da potvrdi - danas teko i da se se-ate sitnih nevolja koje su vam u prolosti zadavale uasne brige. etvrta istina sadri neizbean zakljuak: nema te osobe ili stvari u spoljnom svetu koja poseduje sposobnost da vas uini srenim ili nesrenim. Jer, samo vi odluujete da li ete biti sreni, zavisno od toga koliko se u pojedinim situacijama kaite za objekte od kojih ste zavisni. Razmatrajui ove istine, opaziete da vae srce prua otpor, traei argumente kojima bi im se suprotstavilo, ili ak odbija da ih uopte razmatra. To znai da jo niste dovoljno patili zbog svojih veza. Meutim, moe se desiti da vae srce ne prua vie otpor ovim istinama. Ako je tako, radujte se: javilo se pokajanje i preobraaj u vaem srcu, a veni ivot, u vidu smirenosti duhovnog detinjstva, najzad je zakucao na vaa vrata.

10
Uitelju blagi, koje dobro da uinim da imam ivot veni?"
Mt. 19,16

Zamislite da ste u pozoritu gde gledate neku operu; usred zanosne arije iznenada se setite da ste zaboravili da zakljuate automobil. Bojite se za svoj automobil, ali ne moete ni da izaete iz sale, to vas spreava da

uivate u muzici. Eto savrene slike kako ive mnogi od nas. ivot je zanosna arija za onoga ko ima ui; ali retka su, veoma retka ljudska bia koja uopte mogu da je uju. Zato? Zato to su zauzeti oslukivanjem metea koji su u njihov mozak usadile njihove uslovljenosti i ubeenja. To je primarni razlog; zatim sledi drugi - njihove veze. Kaenje je glavni ubica ivota. Da bi ste stvarno uli simfoniju ivota, sva vaa ula treba da se usklade sa svakim instrumentom orkestra. Vi moete uivati u violinama ili klaviru vie nego u drugim instrumentima, ali to ne umanjuje vau sposobnost da ujete muziku u celini. Meutim, ako se to pretvori u iskljuivost, postajete gluvi za ostale zvuke, i slepi ak i za taj instrument koji najvie volite, jer mu pridajete nesrazmernu vanost u odnosu na njegovo mesto u orkestru. Pogledajmo sada osobu ili stvar za koju ste se vezali i dali joj mo da vas uini srenim ili nesrenim. Da biste se usredsredili na osvajanje te osobe ili stvari, i ustoliili se pred njom u cilju opsesivnog i iskljuivog uivanja, izgubili ste oseaj za itav ostatak sveta - oka-menili ste se. Skupite hrabrost da vidite koliko ste postali tupi i slepi za sve ostalo, otkako ste postali plen takve zavisnosti. Uzmimo da se u vama probudi elja da raistite sve svoje veze. Ali kako to uiniti? Odricanje i ukidanje nisu od velike pomoi, jer ako bi se ukinuo neki instrument u orkestru, to ne bi ponitilo vau iskljuivu ljubav za taj instrument. Vama je potrebno da shvatite, da postanete svesni, a ne da se odriete. Ako su vam veze prouzrokovale patnje, to vam ve pomae da shvatite. Ako ste bar jedanput u ivotu osetili sladak ukus slobode i ivotne radosti koja vam je podarena odvajanjem, i to pomae da svesno ujete zvuk ostalih instrumenata" u orkestru. Onog dana kada stignete do ove spoznaje, kada nestane vae iskljuivosti, iveete od trenutka do trenutka, totalno uronjeni u sadanjost, nosei sa sobom tako malo svoje prolosti da vam duh moe proi kroz uice igle; biete slobodni od strepnji pred budunou kao ptice nebeske i cvee u polju. I voleete samo ivot, svim svojim srcem, itavom svojom duom, svim svojim duhom i snagama. Postaete uronjeni u venu sadanjost. Tada ete u sebi otkriti odgovor na pitanje: Uitelju, ta treba da uinim da bih zadobio veni ivot?"
11

/ pristupie mu uenici njegovi da mu pokau graevine hrama. A Isus im ree: 'Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kaem: Nee ostati ovde ni kamen na kamenu koji se nee razmetnuti'."
Mt. 24,1-2

Zamislite neku korpulentnu osobu, zadriglu u salo, i pred sobom imate sliku i priliku onoga u ta moe da se pretvori va duh - obloen salom sve dok ne postane previe otupeo i lenj da misli, posmatra, istrauje, da izmilja. Gubi svoju bistrinu, lucidnost i elastinost, da bi postepeno zamro. Pogledajte oko sebe, i videete koliko ima takvih ljudi: otupelih, zatienih slojevima sala, koji ne trae nita drugo osim da ne budu uznemireni ili na-terani da se razbude. ta su ti slojevi sala oko due? Sve fiksacije kojima se hranite, sve predrasude koje ste izgradili o ljudima i stvarima, sve vae navike, sve vae veze. U periodu kada ste se formirali kao linost, trebalo vam je pomoi da uklonite ove slojeve i oslobodite svoj duh. Meutim, drutvo u kome ivite i kultura kojom ste hranjeni bukvalno su vas obloili tim slojevima, i ak vas nauili da to i ne opaate, da ivite uspavani, i prepustite drugima _ ekspertima", vaim politiarima, intelektualcima i ver-skim vodama da misle umesto vas. I tako zavravate smodeni teinom autoriteta i tradicije koje nikada niste ak ni podvrgnuli analizi. Razmotrimo ove slojeve jedan po jedan. Prvo, vaa vera. Ako ivite kao komunista ili kapitalista, musliman ili jevrej, ivite na predvidiv i tendenciozan nain - eto prepreke, jo jednog sloja sala izmeu stvarnosti i vaeg duha, koji ne uspeva vie da je vidi i neposredno dodirne. Drugi sloj. Vae ideje. Ako se u pogledu neke osobe fiksirate za neku svoju ideju, tada ne moete voleti tu osobu, ve samo ideju koju ste stvorili o njoj. Kada neto kae ili se na odreeni nain ponaa, smesta joj lepi-te etiketu: Glupaa", Gnjavator", Grubijan", Apsolutno draesna", itd. Od tog trenutka stvara se zid, sloj sala izmeu vas i te osobe, jer ete je i sledei put vide-ti na osnovu ovih ideja, ak i ako se u meuvremenu promenila. Razmislite: nije li bilo tako sa gotovo svim osobama koje poznajete? Trei sloj. Vae navike. One su jedan od kljunih elemenata ljudskog bia - da nema navika, ko zna kako bismo uopte hodali, govorili ili vozili automobil? Ali navike pripadaju mehanikom nivou ivota - ne bi trebalo da budu ukljuene u podruje ljubavi ili intelekta. Postoji li neko ko eli da bude voljen iz navike?! Ipak, kada neko prvi put vidi okean, ostaje zadivljen, ali ribar koji ga po itave dane gleda, uopte ne

poklanja panju njegovoj velianstvenosti. ime to objasniti? Time to smo stvorili unapred utvrene modele o svim stvarima oko nas i, kada ih ponovo vidimo, ne vidimo ih u njihovoj iskonskoj sveini, ve u svedu svojih fiksacija. Tako se ponaamo u odnosu na ljude i stvari, i takvi su odnosi koje uspostavljamo s njima - bez ikakve sveine, bez iega novog, veito iste ideje, isti putevi kojima se bezbroj puta prolo - eto plodova navike. Ne umete vie da gledate na drukiji i kreativniji nain jer, izgradivi mentalni oklop, zadovoljavate se da ukljuite automatskog pilota u svom duhu i legnete da odremate. etvrti sloj. Vae veze i strahovi. To je sloj koji je najlake uoiti. Da li se esto kaite ili strahujete (to je najdalje od ljubavi) u odnosu na osobe ili stvari? U takvim trenucima odbijate da ih vidite onakve kakve stvarno jesu. Prisetite se neke osobe koja vam se ne dopada ili od koje strahujete i uvideete koliko je ovo tano. Shvatate li sada da se nalazite u zatvoru koji su stvorila vaa verovanja, tradicije vaeg drutva i kulture, predrasude, uzori, veze i strahovi koji potiu iz vaeg subjektivnog vienja? Zidovi i zidovi okruuju eliju vaeg zatvora, i ini se gotovo nemogue da ete ikada izai iz njega, kako biste konano stupili u kontakt sa raskoi ivota, ljubavi i slobode, izvan tvrave u kojoj ste zatoeni. Meutim, taj poduhvat ne samo da nije nemogu, ve je lak i ugodan. ta da uinite da biste se nali na slobodi? Moete da uinite etiri stvari. Kao prvo, shvatite da ste okrueni zidovima elije i da je va duh zarobljen. Retko kome se deava da postane svestan toga, pa ive i umiru zatoeni - kao konformisti", prilagodili su se zatvorskom ivotu. Neki od njih postaju reformatori i bore se da poboljaju uslove ivota u zatvoru: za bolje osvetljenje, efikasniju ventilaciju... Teko je postati buntovnik, revolucionar koji e razvaliti zidove tog zatvora. Da biste postali revolucionar, morate iskljuivo i pre svega videti zidove svog zatvora. Drugo, satima i satima posmatrajte zidove svoje elije - svoje navike, uzore, veze i strahove - tek tako, bez procenjivanja i osude. Postepeno, videete kako se raspadaju u paramparad. Tree, posvetite svoje vreme posmatranju ljudi i stvari koji vas okruuju. Gledajte (ali stvarno gledajte, kao da prvi put gledate) lice nekog prijatelja, list, drvo, pticu u letu, ponaanje i postupke ljudi koji vas okruuju. Tako ete ih videti onakvim kakvi stvarno jesu (ili bar priblino), u sveini karakteristinoj za njih, bez zama-gljenja koja im stvaraju vae ideje i mentalne navike. etvrti sloj, i najvaniji. Opustite se i posmatrajte kako funkcionie va mozak: otkriete neprekidni tok misli, senzacija i reakcija. Gledajte itav ovaj tok dugim" pogledima, kao to bi, na primer, gledali reku ili neki film. Zapaziete da vas gledanje onoga to je unutar vas mnogo vie obuzima od reke ili filma, i da vam daje mnogo sveiji oseaj ivota i osloboenosti. U sutini, moete li nazvati sebe ivim biem ako niste svesni svojih misli i reakcija? Nesvestan ivot, reeno je, nije vredan da bude proivljen. To se, na kraju krajeva, ne moe ak ni smatrati ivotom, ve mehanikim postojanjem, kao u robota: san, nesvesnost, smrt - takve stvari ljudi nazivaju ivotom! Posmatrajte zato, istraujte, diskutujte, i va duh e oiveti, oslobodie se naslaga sala i ponovo postati lucidan, iv i aktivan. Zidovi vaeg zatvora e se ruiti, malo po malo, sve dok od vaeg Hrama ne ostane ni kamen na kamenu, i na vas e se spustiti blagoslov nesputanog vienja - videete stvari onakve kakve su, dospeete do neposrednog iskustva Stvarnosti.

12
A ti kad ini milostinju, da ne zna levica tvoja ta ini desnica tvoja."

Mt. 6,3

U milostinji ima neto to je pribliuje srei i svetosti. Nikad ne moete rei da ste sreni, jer u trenutku kada postanete svesni svoje sree, vi prestajete da budete sreni. Ono to nazivate iskustvom sree nije srea, ve samo opijenost, ushienje izazvano nekom osobom, objektom ili dogaajem. Istinska srea nema uzroka. Sreni ste i taka, bez razloga. Na isti nain, autentina srea ne moe postati predmet eksperimenta, jer ne ulazi u polje svesnosti - ona je u nesvesnom. Isto se moe rei i za svetost. U trenutku kada postanete svesni svoje svetosti, ona se kvari i postaje autokanonizacija. Dobro delo nikada nije tako dobro kao kada toga uopte niste svesni, kada ste tako zaneseni samom aktivnou da nemate svest o svojoj vrlini: vaa levica ne zna da desnica ini neko dobro delo. Vi to inite zato to vam to izgleda kao najprirodnija stvar na svetu. Zaustavite se na trenutak i razmislite. Sva vrlina koju moete sagledati u sebi nije u sutini vrlina, nego je neto to ste promiljeno odgajili i razvili. Da je to prava vrlina, ne biste toliko uivali u njoj, ve ne bi ak ni mislili o tome kao o vrlini. Primarna osobina svetosti je nedostatak svesti o sebi.

Druga osobina je uzdravanje od napora i nasilja -napor moe da izmeni vae ponaanje, ali ne i vau linost. Razmislite: napor vam prinosi hranu ustima, ali ne moe izazvati apetit; moe vas odvesti u krevet, ali ne moe vam pruiti san; moe vas naterati da otkrijete tajnu nekome, ali ne moe sagledati istinu; moe vas pod-stai da nekome date kompliment, ali ne moe proizvesti iskreno divljenje; moe vas nagnati da sluite, ali nemoan je da izazove ljubav ili svetost. Sve to moete dostii naporima samo je suzbijanje, nikad autentina promena i razvoj. Menjanje je iskljuivo posledica svesnosti, i uvek svesnosti. Postanite svesni svoje nesree i ona e ieznuti -ustupice mesto srei. Postanite svesni svog ponosa i on e ustupiti mesto samilosti. Postanite svesni svojih strahova i oni e se rasplinuti - javie se ljubav. Postanite svesni svojih veza i one e nestati - javie se sloboda. Ljubav, sloboda i srea nisu biljke koje moete uzgajati i obnavljati. Ne moete ak ni znati ta stvarno jesu. Jedino to moete uiniti je da analizirate njihove suprotnosti i tako uoite njihovo iezavanje. Trea osobina svetosti je da ne moe biti prieljkivana. Prieljkujete li sreu? Automatski postajete napeti sve dok je ne dostignete, i neprestano ste u stanju neza-dovoljenosti. A nezadovoljenost i napetost ubijaju svaku sreu koja vam je obeana. Kada sebi poelite svetost, vi hranite lakomost i ambiciju koje vas ine egoistinim i praznim - sve drugo samo ne svecem. Eto neega to treba shvatiti - ima dva naina da se iznutra promenite. Prvi je sposobnost vaeg 'ega' da vas podstakne da se razvijete u neto drukije od onoga za ta ste predodreeni, tako da taj 'ego' moe da osvoji hvalospeve. Drugi nain da se promenite je da sledite mudrost Prirode - zahvaljujui toj mudrosti postajete svesni, razumete svet oko sebe. To je sve to treba da uinite, preputajui Stvarnosti i Prirodi da odaberu vrstu, nain i brzinu vae promene. Va 'ego' je izvrstan tehniar, ali nije kreativan. Prisvaja razne metode i tehnike i proizvodi takozvane svece" - krute, logine, mehanike, beivotne, netolerantne u odnosu na druge kao i u odnosu na sebe - nasilne ljude, koji su apsolutna suprotnost svetosti i ljubavi. Priroda nije tehniar - Priroda je kreativna. Postaete stvaralac, a ne samo promiljeni tehniar, kada raistite te stvari u sebi - bez pohlepe, bez ambicije, bez muke, bez takmiarskog duha, bez cilja i elje za uspehom. Ono to se trai samo je strasna, lucidna, iva i budna svest o naoj ogranienosti, gluposti i egoizmu, o svim naim zavisnostima i svim naim mukama. Promene koje e uslediti nee biti rezultat vaih planova ili napora, ve plod Prirode koja e pretumbati sve vae planove i elje, tako da u vama nee ostati ni najmanji oseaj zasluge ili uspeha - vaa levica nee znati ta Realnost ostvaruje vaom desnicom.

13
Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi."
Mt. 10,16

Vidite li mudrost u postojanju ptica, cvea, drvea, itave prirode? Ista takva mudrost aktivna je u nama, da bi inila stvari koje na mozak nikad ne bi mogao - krv struji u naim venama, srce otkucava, plua se ire i skupljaju, rane zarauju, dok se na svesni duh bavi drugim stvarima. To je ta prirodna mudrost koju tek danas otkrivamo u takozvanim primitivnim narodima, kod kojih se sauvala ta iskonska jednostavnost. Mi, koji smatramo sebe progresivnijim, razvili smo drugi tip mudrosti - domiljatost mozga - jer smo otkrili da moemo usavriti prirodu i obezbediti sebi sigurnost, zatitu i dugotrajan ivot, brzinu i udobnost nepoznate primitivnim narodima. Sve to zahvaljujui kompletno razvijenom" mozgu. Izazov koji je pred nama sastoji se u pronalaenju bezazlenosti goluba, a da pri tom ne izgubimo promiljenost zmije. Kako da to postignemo? Putem vanog zahvata svesti - treba da shvatimo sledee: kad god se trudimo da pobedimo prirodu tako to joj se suprotstavljamo, mi sami sebe povreujemo, jer Priroda nije nita drugo nego nae sopstveno bie. To je kao da se vaa desnica bori s vaom levicom, ili kao da vae desno stopalo gazi po le-vom. To su gubitniki zahvati, i vi, umesto da budete ivi i kreativni, blokirani ste u tom sukobu. Osvrnite se oko sebe - zar to nije stanje najveeg broja ljudi? Mrtvi, nekreativni, blokirani, jer su u sukobu s prirodom, uvek spremni da dokau sebi kako mogu da ine suprotno od onoga to im njihova priroda nalae. U sukobu prirode i vaeg mozga, drite se prirode, jer ako joj se suprotstavite, lako vas moe unititi. Tajna lei u unapreivanju Prirode u skladu sa Prirodom. Kako dostii tu harmoni-ju? Prvo: mislite o nekoj promeni u svom ivotu ili karakteru. Moda ete pokuati da nametnete ovu prome-nu sebi, putem napora i prinude, ili elje da postanete ono to je va ,,ego" programirao. To je zmija koja se bori protiv goluba. Ili se, moda, samo ograniavate na uenje, posma-tranje, razumevanje, trudei se da postanete svesni svoje

aktuelne situacije, sa svim problemima, ali bez upinja-nja, bez forsiranja stvari kako bi to zahtevao va 'ego', ve doputajui da Stvarnost rukovodi promenama, ne u skladu s vaim planovima, ve sa planovima Prirode. U tom sluaju postoji savrena saglasnost zmije i goluba. Razmotrite ipak promene koje elite da ostvarite u sebi, i posmatrajte svoje ponaanje. Otkriete da ste se olako upustili stazom kanjavanja i nagrada, discipline i kontrole, propovedi i okrivljavanja, pohlepe i gordosti, ambicije i tatine, ignoriui put spokojnog prihvatanja, put budne i paljive svesnosti. Drugo: mislite o svom telu i uporedite ga sa telom ivotinje koja se nalazi u svom prirodnom okruenju. ivotinja nikad nije napeta osim kada se priprema za borbu ili uzlet; nikada ne jede niti pije neto to joj moe nakoditi; prua sebi sav odmor ili aktivnost koji su joj potrebni; ima tano odmeren dodir sa elementima prirode: vetrom, suncem, kiom, toplotom, hladnoom. Sve je to zato to ivotinja slua svoje telo i preputa se njegovoj mudrosti. Uporedite sve to s vaim glupavim lukavtinama. Kad bi vae telo moglo da govori, ta bi vam reklo? Pokazalo bi vam svu vau lakomost, sujetu, ambiciju, ispraznu elju da se istaknete i dopadnete drugima, sva zastranjenja koja uutkavaju glas vaeg tela, dok istovremeno slepo hrlite objektima koje vam namee va 'ego'. Eto, zaista ste izgubili jednostavnost i bezazlenost goluba. Tree: upitajte se koliko ste u dodiru s Prirodom -sa drveem, zemljom, travom, nebom, vetrom, kiom, suncem, cveem, ivotinjama i pticama. Koliko vremena provodite u prirodi? U kojoj ste meri usklaeni s njom, koliko je posmatrate, koliko se udubljujete, koliko vas ostavlja ushienim, koliko se poistoveujete s njom? Ako je vae telo predugo odvojeno od prirodnih elemenata, ono sahne, postaje kruto i lomno, jer je odvojeno od svoje vitalne sredine. Kada ste predugo odvojeni od Prirode, va duh postaje jalov i umire, jer je iupan u ko-renu.

14
Carstvo nebesko s naporom se osvaja i podvinici ga zadobijaju."
Mt. 11,12

Uporedite ist i spokojan sjaj rue u pupoljku sa tenzijama i nemirima vae egzistencije. Rua ima jednu osobinu koja vama nedostaje: savreno je zadovoljna sobom. Nije, kao vi, od samog roenja programirana da bude nezadovoljna. Nije oteena ni najmanjom tenjom da bude neto drugo od onoga to jeste, i zato uiva tu jedinstvenu ljupkost i odsustvo unutranjih sukoba to se u ljudskom rodu moe videti samo kod mistika i dece. Razmislite koliko je vae stanje alosno: veito nezadovoljni sobom i eljni da se promenite, a istovremeno paralizovani nasiljem i netolerancijom usmerenom na svaki va pokuaj promene. Kakvu god promenu postigli, uvek je praena unutranjim sukobom - kao kada patite videvi da su drugi postigli ono u emu vi niste uspeli. Da li biste bili tako kinjeni zaviu i ljubomorom da ste, kao rua, zadovoljni onim to jeste, i kada ne bi slepo eznuli da budete ono to niste? Ali vi veito upore-ujete sebe s nekim ko zna vie od vas, ko bolje izgleda od vas, ko uiva veu popularnost ili ima vie uspeha od vas. Vi neprestano elite da budete vetiji, dareljiviji,razboritiji; elite da doprete do Boga, da se maksimalno pribliite svojim idealima. Podsetite se tune prie o svojim naporima da usavrite sebe - svi su propali, ili su vam pribavili samo delimian uspeh, koji ste skupo platili borbama i patnjama. Sada zamislite da stavljate taku na sve te napore da se promenite, i na svo nezadovoljstvo sobom. Da li bi vas to moda osudilo na letargiju, pasivno prihvatanje svega to je u vama i oko vas? Postoji srednji put izmeu iscrpljujueg samopodsti-canja s jedne, i stagnirajueg prihvatanja s druge strane - put samospoznaje. To nije nimalo lak put, jer da bi shvatili ko ste, uslov je da prethodno unitite u sebi svaku elju da se promenite u neto drugo. Ovo e vam postati kristalno jasno ako uporedite stav naunika koji prouava ponaanje mrava, bez ikakve elje da ih promeni, sa stavom dresera pasa koji prouava njihove osobine s ciljem da ih naui odreenoj vebi. Umesto da menjate sebe, potrudite se da prouite sebe, da analizirate svoje reakcije u odnosu na odreene ljude i stvari, bez procenjivanja, osude ili elje za promenom sebe - tada ovo vae istraivanje nee biti selektivno, ve celovito; nee se zavriti krutim zakljucima, ve e postajati sve otvorenije i aktuelnije. Tada ete otkriti neto udesno u sebi. Osetiete kao da ste preplavljeni svetlo-u spoznaje, i doiveete neizreciv preobraaj. Da li se u tom trenutku deava promena? Tako je: u vama i u svemu to vas okruuje. Meutim, ta promena nije delo vaeg promiljenog i neumornog 'ega', uvek spremnog da se bori, sukobljava, primorava, pridikuje, sa svojom netolerantnou i ambicijama, stvarajui tako napetost, sukobe i otpore

izmeu vas i prirode, to obeshrabruje i iscrpljuje, kao vonja s podignutom runom konicom. Ne - svetlost spoznaje preobraava va intrigantni i narcisoidni 'ego', da bi odreila uzde Prirodi u ostvarenju promene koja se deava kod rue - to nije vetaka promena, ve blagoslov, neto zdravo, netaknuto vaim unutranjim sukobima. Poto je svaka promena nasilje, i Priroda tako ini. Ali udesna osobina nasilnosti Prirode, potpuno razliita od nasilnosti 'ega', je u tome to se ona ne raa iz netolerancije i mrnje prema sebi. Nema nikad besa u uraganu koji odnosi sve na svom putu, kao to nema nasilja u ribi koja prodire svoje mlade, postupajui po nama nepoznatim zakonima odranja vrste. Kada Priroda unitava, ona to ne ini iz ambicije, pohlepe, ili linog zadovoljstva, ve iz pokoravanja tajanstvenim zakonima koji tee dobrobiti celine i sveukupnosti postojanja, iznad preivljavanja i dobrobiti pojedinih delova. Takva vrsta nasilnosti raa se u misticima kada ustaju protiv modela i struktura ukorenjenih u njihovom drutvu i kulturi, kada iznenada postaju svesni zla koje njihovi savremenici ak i ne primeuju. Takva je nasilnost koja prati cvetanje rue, i pored otpora na koje nailazi. Ista ta sila uinie da opadnu latice rue poto ih je rastvorila ka suncu i okonala svoje postojanje u ne-noj i mirisnoj lepoti, nimalo zabrinuta to joj preostaje samo minut kratke egzistencije odreene sudbinom. I tako prolazi njen ivot, kao to ive ptice na nebu - nema ni traga od onog nezadovoljstva, ljubomore, brige i borbe karakteristine za svet ljudskih bia, koja se vei-to upinju da kontroliu i podjarmljuju, umesto da se prepuste cvetanju do spoznaje, ostavivi svaku brigu onoj svemoi koju Bog iskazuje u prirodi.

15
.Uitelju, znamo da pravo govori i ui, i ne gleda ko je ko, nego zaista ui putu Boijem."
Lk. 20,21

Posmatrajte svoju egzistenciju i primetiete koliko ste je podredili drugim ljudima. Kakav je rezultat? Ljudi vas na kraju epaju u smrtonosni zagrljaj. Njihovim pri-hvatanjem, odobravanjem, laskanjem, prekorima, oni u sutini kontroliu vae ponaanje; ljudi imaju mo da ispune vau usamljenost svojim prisustvom; mogu da uzdignu va duh na sedmo nebo svojim pohvalama, kao to imaju mo da vas svedu na obinu krpu svojim kritikama i odbacivanjima. Pogledajte sebe: gotovo svaki svesni minut vaeg dana provodite trudei se da ugodite drugima, bilo da su ivi ili mrtvi. ivite po njihovim pravilima, prilagoava-te se njihovom stilu ivota, traite njihovo drutvo, elite njihovu ljubav, uasavate se njihovih prekora, prosjake njihove aplauze, olako se preputate oseanjima krivice koje vam oni nameu. ak se pribojavate da ne budete u raskoraku s modom u oblaenju, nainu govora, ponaanju, pa ak i u nainu razmiljanja. Uoite jo jednu injenicu - vi zavisite od drugih i njihov ste rob, ak i kad vam je omogueno da ih kontroliete. Ljudi su postali do te mere deo vaeg postojanja, da vam je teko i da zamislite kako niste pod utica-jem drugih, ili pod njihovom kontrolom. Oni su u sutini uspeli da vas ubede kako ete, ako ih se oslobodite, postati ostrvo: usamljeni, jalovi, bez ljubavi. Meutim, istina je ba sve suprotno tome. Kako uopte moete voleti nekoga iji ste rob? Kako moete voleti neku osobu o kojoj ste ovisni? Omogueno vam je samo da elite, imate potrebe, da strepite i budete kon-trolisani. Ali ljubav postoji iskljuivo u odsustvu strep-nje, u punoj slobodi. Kako dostii tu slobodu? Preko dvostruke ofanzive protiv vaih zavisnosti i vaih robovanja. Na prvom mestu neophodna je svesnost. Gotovo je nemogue biti zavistan, rob, ako ovek postane svestan sumanutosti svega toga. Ali svesnost ponekad ne moe biti dovoljna osobi koja zavisi od ljudi. Zato treba da razvijete neku aktivnost koja vam zaista prija; morate da otkrijete ne samo korisnu stranu svoga posla, ve i ono to je u njemu samo po sebi lepo. Razmislite o nekoj aktivnosti kojom biste se bavili iskljuivo zbog nje, bilo da vam ide od ruke ili ne; bilo da vas hvale ili kude; bilo da putem nje dobijate ljubav i nagrade, ili ne dobijate nita; bilo da vam ljudi odaju priznanje ili ne. Koliko biste aktivnosti mogli da nabrojite u svom ivotu kojima ste se posvetili samo zato to vam prijaju i ispunjavaju va duh? Ponovo ih otkrijte, razvijte ih, jer one su va paso ka slobodi i ljubavi. Meutim, verovatno ste i na ovom planu pretrpeli pranje mozga koje vas vodi potpuno potroakom nainu razmiljanja, na osnovu koga je uivanje u poeziji, razgledanje neke panorame ili sluanje muzike samo puko gubljenje vremena, jer bi trebalo vi da budete taj koji e proizvesti tu poeziju ili muziku kompoziciju. Ali, pri takvom nainu razmiljanja, ak i proizvoenje ovih stvari ima vrlo malo smisla po sebi - vano je samo da vaa vrednost bude priznata. Kako neka stvar moe biti dobra ako nije priznata? Nije ak dovoljno ni da je

priznata -mora dobiti aplauze i pohvale ljudi, inae nita ne vredi. Va rad dobij a maksimalnu vrednost samo ako postane popularan i dobro se prodaje na tritu! I eto, ponovo ste ukljeteni u zagrljaju i kontroli drugih. Vrednost neke aktivnosti, prema drugima, nije u injenici da je volimo i da nam sama po sebi prija, ve u tome da li rezultira uspehom. Osnovni put ka samoostvarenju ne prolazi kroz mnotvo ljudi - on prolazi kroz aktivnosti u koje se uputamo ne obazirui se na uspeh ili korist. Nasuprot onome to je opteprihvaeno miljenje, lek protiv usamljenosti nije u traenju drutva ve u kontaktu sa stvarnou - u trenutku kada stupite u dodir sa stvarnou, tek tada spoznajete ta je sloboda i ta je ljubav. Odvojite se od drugih, i tako ete stei sposobnost da ih volite. Nemojte misliti kako treba pre svega da se druite sa ljudima da bi ste ispoljili svoju ljubav. To ne bi bila ljubav, ve jednostavno privlanost ili saoseanje. Meutim, ljubav je prvo to se raa u vaem srcu pri dodiru sa stvarnou. Ne toliko ljubav prema odreenoj stvari ili osobi, ve sama ljubav po sebi: odreeni stav, predo-dreenost za ljubav. Ta ista ljubav poee nakon toga da zrai ka spoljnom svetu stvari i drugih ljudi. Ako elite da se ljubav javi u vaem ivotu, morate raskinuti okove unutranje zavisnosti od drugih, a jedini nain da u tome uspete je da postanete svesni i posvetite se aktivnostima koje volite iskljuivo zbog njih kao takvih.

16
,,A vi se ne zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj, Hristos, a vi ste svi braa."

Mt. 23,8 Moete pronai nekoga ko e vam dati podatke o mehanici, matematici, stranom jeziku, ili vas nauiti da vozite bicikl ili radite na kompjuteru. Ali u onome to je stvarno vano - ivot, ljubav, stvarnost - niko vas niemu ne moe nauiti. Sve to vam uitelji mogu rei samo su formule, ali u istom trenutku kada prihvatite neku formulu, poinjete da vidite stvarnost kroz filter koji je neko drugi stvorio. Ako prihvatite formule, ostajete zarobljeni - usahnuete i nikada, do svoje smrti, neete doiveti ta znai kada sami spoznate svet oko sebe. Pogledajmo na sve to iz drugog ugla. U vaem ivotu sigurno je bilo trenutaka u kojima ste doiveli takva iskustva za koja ste ubeeni da ete ih nositi u sebi sve do groba, jer uopte niste sposobni da ih izrazite. U stvarnosti ne postoje reci koje bi precizno izrazile ono to doivljavate. Razmiljajte o oseanju koje vas je preplavilo kada ste videli pticu koja leti tik iznad vode nekog jezera, ili travu koja nie iz pukotine zida, kada ste dodirnuli nago telo, ili ostali kao hipnotisani pred ukoenim lesom u sanduku. Mogli biste pokuati da uporedite svoja iskustva sa muzikom, poezijom ili slikom. Ali u dubini due znate da niko nee moi tano da shvati ta ste videli ili doi-veli - neto to vas ini potpuno nesposobnim da to izrazite recima drugom ljudskom biu, a jo manje da ga tome nauite. Upravo to doivljava neki uitelj kada mu traite da vas naui neemu o ivotu, Bogu ili objektivnoj stvarnosti. Sve to moe da uini je da vam prenese neku formulu, niz povezanih reci. Ali od kakve koristi za vas? Zamislite ponovo grupu turista koji putuju autobusom, sputenih zavesa: ne vide, ne uju, ne oseaju nikakav miris pejzaa kroz koji prolaze. Za to vreme njihov divni vodi ne prestaje da govori, ispunjavajui ih onim to se njemu ini kao iv opis mirisa, zvukova i slika koje se mogu videti u svetu van autobusa. Jedine stvari koje oni doivljavaju samo su predstave koje reci njihovog vodia izazivaju u njihovoj mati. Zamislimo da se autobus zaustavi i da vodi pusti turiste da izau, dobro pot-krepljene formulama o onome to mogu oekivati da vide ili dozive. Kakvo e biti njihovo iskustvo - moda zagaeno, uslovljeno, potpuno naopako? Oni ne primaju stvarnost onakvu kakva je, ve kroz filter formula koje im je servirao njihov vodi. Gledae na stvarnost sa distance, ili e na nju projektovati te formule koje imaju u glavi - u stvarnosti e nai samo potvrdu onoga to una-pred misle. Postoji li nain da otkrijete da li je ono sa im stupate u kontakt stvarnost ili ne? Evo primera: ako ono to doivljavate ne moete da uklopite ni u jednu formulu koju su izmislili drugi ili vi sami - jednostavno, ako je to neto to ne moete izraziti recima. ta onda mogu da pomognu uitelji? Mogu da vam predstave neto to nije stvarno - ne mogu vam pokazati stvarnost; mogu da uklone vae formule, ali ne mogu da vam pokau ono to te formule izraavaju; mogu da vam ukazu da grei-te, ne mogu vam pokazati istinu; sve to mogu da urade je da vam pokau put koji vodi stvarnosti, ne mogu vam pokazati ta stvarno vidite. Va put morate proi sami, sami morate da otkrijete stvarnost. Sami idete napred. Eto ta znai osloboditi se svih formula - onih koje potiu od drugih ljudi, koje ste na-

uili iz knjiga, onih do kojih ste doli polazei od sop-stvenih iskustava. Meutim, najstranije za ljudsko bie je da se upusti u svet nepoznatog, bez zatite bilo kakve formule. ivot van sveta ljudskih bia, kao to su to inili mistici i proroci, ne znai da su odbacili svoje drutvo, ve samo njegove formule. U takvim sluajevima, ak i kada ste okrueni svetom, vi ste, zaista, potpuno sami. Kakva uasna samoa! Ta samoa i tiina: samo u toj tiini videete". U takvom stanju, postae vam beskorisni knjige, vodii i uitelji. ta ete videti? Bilo ta, sve: list koji pada, ponaanje nekog prijatelja, zvezdano nebo, ulicu prepunu ljudi, bilo ta. Ako bi se neko ponudio da vam pomogne da to izrazite recima, vi biste zavrteli glavom: Nije to", jer bi se radilo iskljuivo o formuli. Neko drugi pokuao bi moda da vam objasni smisao onoga to ste videli, ali vi biste ponovo zavrteli glavom, jer je smisao takoe samo formula, neto to ima znaenje za svako bie koje razmilja, dok ono to ste videli prevazilazi svaku formulu i znaenje. Tako e se u vama pokazati neobina promena, moda ne tako oigledna u poetku, ali koja e, meutim, voditi radikalnom preobraaju. Jer, posle vienja", nikada vie neete biti isti kao pre. Doiveete ushienost slobodom, izuzetno poverenje koje potie od saznanja da svaka formula, koliko god bila sveta, nema nikakvu vred-nost; i vi nikada vie neete bilo koga zvati uiteljem Zato odbacite knjige i formule, skupite hrabrosti da ostavite svoga uitelja, ko god da je, i sami gledajte svet oko sebe.

17
Zaista vam kaem,

ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko." Mt. 18,3 Prva stvar koju primeujemo u oima deteta je njegova nevinost, njegova nena nesposobnost da lae ili koristi maske, da se predstavlja kako je neto drugo od onoga to jeste. U tome je dete istovetno sa svim pojavama u prirodi: pas je pas, rua je rua, zvezda je zvez-da, svaka stvar jednostavno je ono to je. Samo je odraslo ljudsko bie u stanju da se pretvara da je neto drugo od onoga to jeste. Kada odrasli kanjava dete zato to je reklo istinu ili pokazalo ono to misli i osea, dete ui da se pretvara, i njegova nevinost biva unitena. U tom trenutku ono postaje samo brojka u neizmernoj gomili onih koji govore, obeshrabreni: ,Ja vie ne znam ko sam", jer kad tako dugo kriju istinu o sebi, na kraju je sakriju i od samih sebe. Koliko ste nevinosti detinjstva sauvali u sebi? Postoji li jo neka osoba u ijem prisustvu moete biti jednostavno i u potpunosti onakvi kakvi ste, otvoreni, goli i nevini kao dete? Postoji i drugi, podmukliji nain, da se uniti nevinost detinjstva - kad se dete zatruje eljom da postane neko. Pomislite koliko se ljudi estoko upinje da na svaki nain postanu ne ono to im je priroda namenila (muziari, kuvari, mehaniari, stolari, batovani, pronalazai), ve da postanu neko": ljudi od uspeha, slave i moi; da postanu neto to ne donosi spokojno samoostvare-nje, ve samovelianje. Govorimo o osobama koje su odbacile svoju nevinost, jer su odabrale da ne budu ono to jesu, ve da na svaki nain uzdignu sebe, ponekad samo u svojim oima. Pogledajte svoj svakodnevni ivot. Moete li nai makar jednu misao, jednu re ili delo koji nisu iskvareni eljom da postanete neko", pa ak i kada je to to traite uspeh na duhovnom planu, ili svetost za koju niko ne zna osim vas? Nevino dete, kao ivotinja, ostavlja slobodan put svojoj prirodi da bude i postane samo ono to jeste. Ponekad se i odrasli, koji su umeli da sauvaju svoju nevinost, preputaju kao deca impulsima prirode ili sudbine, ne optereujui sebe da postanu neko", ili da ostave utisak na druge. Ali, za razliku od dece, oni se ne oslanjaju na instinkt, ve na neprekidnu panju u odnosu na sve to ih okruujea to se odigrava u njima - ta panja ih titi od zla i podstie razvoj koji im je Priroda namenila, umesto uzdizanja njihovog ambicioznog 'ega'. Postoji jo jedan nain na koji odrasli kvare nevinost dece - tako to ih ue da oponaaju nekoga. U trenutku kada navedete dete da se pretvori u fotokopiju neke druge osobe, vi gasite iskru originalnosti sa kojom je ono dolo na svet. U trenutku kada odluite da budete kao neko drugi, kakva god je on veliina ili svetac, vi prosti-tuiete svoje bie. Oplakujte tu boansku iskru jedinstvenosti koja je zakopana u vama, pod naslagama straha - straha da ne ispadnete smeni ili budete odbaeni ako skupite hrabrost da budete ono to jeste i odbijete da se mehaniki prilagodite drugima u nainu oblaenja, ponaanja i razmiljanja. Uoite koliko ste se prilagodili, ne samo u svom delanju i mislima, ve i u svojim reakcijama, emocijama, stavovima,

vrednovanjima. Vi nemate hrabrosti da odbacite ovo prostituisanje i ispoljite svoju iskonsku nevinost. To je cena koju ste primorani da platite za paso putem koga bivate prihvaeni u svom drutvu ili poslovnom okruenju. I tako ulazite u svet nakaradnih i kontrolisanih, izgnanika iz carstva koje pripada deijoj nevinosti. Jo jedan podmukli nain da razorite svoju nevinost ogleda se u poreenju i nadmetanju sa drugima - tako zamenjujete svoju jednostavnost ambicijom i eljom da budete uspeni kao neko drugi, ili jo bolji od njega. Razmislite: osnovni razlog to je dete u stanju da sauva svoju nevinost i ivi, kao i ostatak prirode, u blaenstvu svoga carstva, lei u injenici da ono jo nije usi-sano u ono to mi nazivamo svetom - u taj tmurni pre-deo naseljen odraslima koji ne ive svoj ivot, ve samo skupljaju aplauze i divljenje; koji ne znaju za blaenstvo stanja u kome je ovek ono to jeste, ve se neprestano i neurotino porede i nadmeu sa drugima, u trci za ispraznim stvarima koje nazivaju uspehom i slavom, ak i kada ih mogu dobiti samo odbacivanjem, poniavanjem, gaenjem i unitavanjem blinjih. Ako dozvolite sebi da stvarno pretrpite muke tog pakla na zemlji, da okusite njegovu apsolutnu prazninu, moda ete doiveti da se u vama jave revolt i tako snana odvratnost koji e konano raskinuti okove zavisnosti i obmane kojima je sputana vaa dua, i tako ete se probiti u slobodu carstva nevinosti.

18
Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge kao to ja vas ljubim."
Jv. 15,12

ta je ljubav? Pogledajte cvet. Moe li on rei: Nudim svoj miris dobrima, a uskraujem ga ravima"? Ili, moete li zamisliti ulinu lampu koja odbija da osvetli put ravoj osobi koja prolazi ispod nje? Pogledajte kako drvo daruje svoju nezatienu senku svima bez razlike -dobrima i loima, mladima i starima, ljudima i zverima, pa i onima koji mu prilaze u nameri da ga poseku. To je samo prvi smisao ljubavi: njena nedeljivost. Kao to Bog svojim suncem obasjava i zle i dobre, i daje kiu i pravednima i nepravednima" (Mt. 5,45). Primeri cveta, lampe i drveta pomau vam da predstavite sebi ta je ljubav. Kako stii do takve vrste ljubavi? Kakav god napor preduzeli, samo ete je uiniti prisilnom, izvetaenom i zato lanom, jer se ljubavi ne moe nareivati. Nita ne moete uiniti. Uprkos tome, moete pokuati neto. Uoite kakva se udesna promena deava u vama kada odbijete da ljude etiketirate kao dobre ili rave, svece ili grenike, i ponete da ih posmatrate kao da su gotovo nesvesni i neznalice. Morate se kloniti svog lanog ubeenja da ljudi mogu svesno greiti - niko ne grei pri punoj svesti o tome. Greh se ne raa iz zloudnosti, kako to pogreno mislimo, ve iz neznanja. Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine" (Lk. 23,34). Druga osobina ljubavi je njena besplatnost". Drvo, cvet, lampa, daruju ljubav ne traei nita za uzvrat. Meutim, neki ljudi ne biraju enu po njenim vrlinama, ve zbog miraza koji im moe doneti. Oni ne vole nju, ve njen novac. Da li je moda vaa ljubav drukija kada traite drutvo neke osobe koja vas hvali i oboava, a izbe-gavate one koji vas ne hvale i nagrauju? Ili kada ste okrenuti u pravcu onih koji vam daju ono to elite i ive prema vaim oekivanjima, dok ste ravnoduni i ak odbojni prema ostalima? I ovde je samo jedna stvar koju bi trebalo uiniti da biste doli do besplatnosti" ljubavi: da irom otvorite oi i gledate. Vienje, svest, suoenje s vaom nazovi--Ijubavlju, onakvom kakva stvarno jeste (samo maska egoizma i poude) bie prvi korak na tom putu. Trea osobina ljubavi je nedostatak svesti o sebi. Ljubav je toliko zadovoljna to voli, da postaje lepa za samu sebe; cvet iri svoj miris jer ne moe drukije, bez obzira da li postoji neko ko e ga osetiti. Svetlost lampe ili senka drveta ne stvaraju se samo u neijem prisustvu, da bi nestale kada se isti ukloni. Ljubav jednostavno postoji, ona nema objekta, i te stvari postoje same po sebi, nezavisno od toga koliko nekom znai njihovo postojanje. One nemaju svest o svojim zaslugama, niti da ine neko dobro. Jo jedna osobina ljubavi je sloboda. Tamo gde stiu prinuda, kontrola i sukobi, ljubav umire. Pogledajte kako vas cvet, drvo ili lampa ostavljaju potpuno slobodnim. Drvo nee uiniti nita da vas privue u svoju senku ako ste resili da se sunate. Razmiljajte o prinudi i kontroli kojoj se podvrgavate kada se ponaate onako kako drugi oekuju od vas, samo da biste zadobili njihovu ljubav i priznanje, ili zato to se bojite da ih ne izgubite. Svaki put kada se podvrgnete takvoj kontroli i prinudi, vi unitavate u sebi sposobnost za ljubav, svoju pravu i jedinu prirodu, jer ste drugima spremni da inite samo ono to im dozvoljavate da ine vama. Razmiljajte o tome koliko kontrola i prinuda dominiraju vaim ivotom, i moda e vas svest o tome naterati da stavite taku na sve to. A kada se oslobodite, u vama e se roditi ljubav. Jer, sloboda je samo drugo ime ljubavi.

19
Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije."
Lk. 9,62

Carstvo Boije je ljubav. ta znai voleti? Znai biti oseajan, prijemiv na ivot, stvari, ljude; znai biti u skladu sa samim sobom i svime to nas okruuje, ne iskljuujui bilo ta i bilo koga. Iskljuivost je uvek znak da ste ogrubeli, da ste zatvorili vrata za sobom. Kada se ta grubost ispolji, senzibilnost umire. Nee vam biti teko da otkrijete primere takve bezoseajnosti u svom ivotu. Da li ste se ikad zaustavili da sklonite kamen ili ek-ser sa ulice da se neko ne bi povredio? Nevano je to nikada neete upoznati osobu koja vam moe biti zahvalna na tome, i to neete dobiti nikakvu nagradu ili priznanje. Vi to jednostavno inite iz ljubaznosti i ose-ajnosti. Ili, na primer, dirnula vas je drama ljudske bede u zabaenom delu sveta, ili unitenje neke ume koju nikad niste videli i od koje nikada ne biste imali neposrednu korist; ili ste pomogli nekom strancu da nae put, svesni da nikada vie neete sresti tu osobu. U ovim i mnogim drugim trenucima, ljubav izranja na povrinu vaeg ivota, signalizirajui da je bila unutra u vama, iekujui da izae na svetlost. Kako da doete do takve ljubavi? Ne moete, jer je ona ve u vama. Sve to treba da inite je da uklonite prepreke koje ste postavili na putu svoje prijemivosti, otvorenosti prema ivotu, i ona e izroniti na povrinu. Dve glavne prepreke stoje na putu oseajnosti - predrasude i veze. im stvorite ideju o nekoj osobi, stvari ili situaciji, odmah izvlaite zakljuke. Na taj nain blokirate i ponitavate svoju prijemivost - postajete plen predrasude, i od tog trenutka njenim oima gledate tu osobu. Drugim recima, vie je ne vidite. Ali kako onda moete biti oseajni prema osobi koju ak i ne vidite? Uzmite kao primer nekog poznanika i razmislite do kakvog ste pozitivnog ili negativnog zakljuka doli u odnosu na njega, zakljuka koji imate na umu kada se nalazite pred njim. U trenutku kada kaete: Taj i Taj je mudrac", ili je okrutan, blag, raspusnik, bilo ta, vaa percepcija je ogrubela, postali ste plen predrasude, i odbijate da vidite konkretnu osobu onakvu kakva je u tom trenutku - postajete kao pilot koji se ravna prema metereolokom izvetaju od prethodne nedelje. Otro gledajte na ovakve predrasude - da bi se uklonile, dovoljno je prepoznati da su to samo miljenja, zakljuci, ubeenja: sve, samo ne odrazi objektivne stvarnosti. Kako nastaju veze? Pre svega, susreete se sa neim to vam se dopada: s automobilom, primamljivo dizajniranim asopisom, pohvalom koju vam je neko uputio. Zatim se javlja elja da se zaustavite nad tim objektom, da ponovo okusite prijatnost. koju je u vama izazvala ta stvar ili osoba. Na kraju ubeujete sebe da ne moete biti sreni bez te osobe ili stvari, samo zato to ste slast koju u vama izazivaju poistovetili sa sreom. Na ovoj taki, ve ste se zakaili i vezali za neto, a time dolazi do neizbenog iskljuenja ostalih stvari, neosetljivost prema svemu to ne spada u domen objekta vaeg interesovanja. Kad god ostavljate taj objekt, ostavljate i svoje srce zajedno s njim, koje tada ne moete uloiti na nekom drugom mestu. Simfonija ivota tee dalje, a vi ostajete blokirani, gledajui unazad. Ograniavate se na nekoliko taktova melodije, da biste zaepili ui za ostatak muzike. Eto kako u vama nastaje disharmonija i sukob izmeu onoga to vam ivot nudi i onoga za ta ste se vezali. Zatim stiu napetost i briga, koje su prava smrt za ljubav i radosnu sreu koja je njen plod. Jer ljubav i sloboda nalaze se samo kad se uiva u svakoj noti ivota, u trenutku kada stie, da bi je zatim pustili dalje, spremni da primimo note koje stiu za njom. Kako se osloboditi neke veze? Ljudi stalno misle na odricanje; ali odrei se nekih delova muzike, iskljuiti ih iz sopstvene svesti, stvara isto takvo nasilje, iste sukobe i istu bezoseajnost kakve stvara kaenje i zavisnost. Tako ponovo obnavljate .grubost u sebi. Tajna lei u tome da se niega ne odriete, da se ni za ta ne kaite, da uivate u svakoj stvari, prepustivi da stvari dolaze i prolaze. Kako? Tako to ete provesti sate i sate posmatrajui iskvarenost sadranu u svakoj vezi. Vi uglavnom obraate panju na bljesak opijenosti koje vam te stvari donose. Ali postanite svesni i nemira, patnji, robovanja koji potiu od njih; istovremeno, prisetite se radosti, mira i slobode koje oseate kad god raskine-te neku vezu. Tako ete prestati da gledate unazad i pre-pustiete se da vas ponese muzika sadanjeg trenutka. Osmotrite na kraju drutvo u kome ivimo. Trulo je do sri, iskvareno nezdravim kaenjem, vezama i zavi-

snou. Neko ivi vezan za novac, neko za mo, neko za posedovanje, za slavu ili uspeh. Ko trai takve stvari, uveren da e samo u njima nai svoju sreu, biva prihvaen kao produktivan lan drutva, kao dinamina i aktivna linost. Drugim recima, ako neko juri za ovim stvarima, gonjen ambicijom koja mu ponitava simfoniju ivota i ini ga krutim, hladnim i bezoseajnim u odnosu na sebe i druge, drutvo ga smatra osobom na koju se moe osloniti, kojoj se moe pokloniti poverenje, a njeni roaci i prijatelji bie ponosni zbog njenih visokih pozicija u drutvu. Koliko uopte znate ljudi (meu onima koje navodno dobro poznajete) koji su uspeli da sauvaju onu sposobnost ljubavi koju omoguava samo odvojenost i samoa? Ako se dovoljno dugo udubite u sve ovo, osetiete tako snano gaenje da ete spontano odbaciti svaku vezu, to dalje od sebe, kao to biste uinili sa zmijom to vam se nala na ramenu. U vama e se roditi bunt, i vi ete odbaciti ovu gnjilu kulturu, utemeljenu na grabljenju i ambiciji, zavisnosti i strepnji, na hladnoi i bezose-ajnosti, lienu ljubavi i slobode.

20
Ali govorim vama koji sluate: 'Ljubite neprijatelje svoje, dobro tvorite onima koji vas mrze'.' Lk. 6,27 Zaljubljeni ste? Eto kako odjednom gledate potpuno drugim oima svet oko sebe. Otkrivate irinu i dareljivost u sebi, spremnost za opratanje, jednom reju dobrotu", iako ste pre toga moda bili dobni, uskogrudi i neelastini. Ljudi sa kojima stupate u dodir neizbeno poinju da reaguju na isti nain u odnosu na vas, i ubrzo primeujete da ivite u svetu ljubavi koji ste sami izgradili. Mislite sada o onim periodima kada ste bili loe raspoloeni, razdraeni, pakosni, podozrivi, ak i neurotini. U tim periodima zapazili ste kako su ljudi negativno reagovali u odnosu na vas, i iveli ste u jednom neprijateljskom svetu, koji su, meutim, stvorili samo va mozak i vae duevno stanje. Kako se ponaati da bi se stvorio jedan srean, dobar i miran svet? Neophodno je nauiti ovu jednostavnu, lepu, ali i napornu vetinu: umetnost gledanja". Dau vam metod: svaki put kad se osetite gnevnim ili zatrovanim u odnosu na nekoga, nemojte gledati tu osobu, ve gledajte same sebe. Pitanje koje treba da postavite sebi nije: ta nije u redu sa tom osobom?" ve: ta mi ova razdraenost govori o meni?" Odmah ponite sa postavljanjem takvih pitanja. Mislite na nekoga ko vam uvek kvari raspoloenje i ponavljajte sebi ovu, moda teku, ali oslobaajuu reenicu: Uzrok moje razdraenosti nije u toj osobi, ve samo u meni". Kada ovo kaete, potrudite se da otkrijete na koji nain izazivate u svojoj dui takva neraspoloenja i ljutnju. Pre svega mislite na ovo: sasvim je mogue da vas mane (ili takozvane mane) konkretne osobe nerviraju ba zato to ih i vi imate, skrivene duboko u sebi, tako da ih ponekad uopte niste svesni. Vi tada nesvesno projektujete na druge ove svoje nedostatke. Gotovo je uvek tako, ali retko biva da neko to i prizna. Traite zato u svom srcu mane koje nalazite u odreenoj osobi, i vaa razdraenost preobratie se u zahvalnost, jer vam je njeno ponaanje pomoglo da otkrijete mranu stranu sebe. Postoji jo jedan aspekt koji bi trebalo razmotriti. Uzmimo da vas nervira ono to neka osoba govori ili ini, jer njene reci i nain na koji neto radi otkrivaju neto iz vaeg ivota ili vae linosti, to vi odbijate da vidite. Zamislite nepriliku koju stvaraju mistici i proroci -niko vie nije spreman da ih smatra takvim kada nas izazivaju svojim recima ili svojim ivotom. Jo jedna stvar je jasna - nervira vas odreena osoba, jer ne ivi prema oekivanjima koje ste u sebi izgradili u odnosu na nju. Prva pretpostavka: ako imate neko pravo da zahtevate od tog mukarca ili ene da se ponaa prema vaim programima (kad se, recimo, ponaaju na nepravedan i okrutan nain), neka vam bude. Meutim, ako ve hoete da promenite ponaanje te osobe, zar ne biste bili efikasniji da niste razdraeni? Razdraenost u stvari samo zamagljuje vau percepciju i ini vau intervenciju neumesnom. Svakom je poznato sledee: kada neki sportista (na primer, bokser) izgubi smirenost, njegova akcija gubi na kvalitetu, jer mu strast i bes oduzimaju koncentraciju. Druga pretpostavka: u mnogim sluajevima, vi nemate nikakvog prava da zahtevate da se neko ponaa shodno vaim oekivanjima. Neko drugi, suoen sa istom osobom i istim ponaanjem, ne bi uopte bio iznerviran. Razmiljajte o toj istini, i vaa ljutnja e postepeno nestati. Zar nije nelogino s vae strane zahtevati da i drugi ive po normama i standardima koje su vam usadili vai roditelji? Obratite panju jo na jednu istinu: ako uzmete u obzir ambijent u kome je ponikla konkretna osoba, nje-

na ivotna iskustva, njen nedostatak svesnosti, zakljui-ete da se ona ne moe ponaati drukije. Veoma je ta-na izreka da spoznaja svega znai opratanje svima. Kada biste istinski poznavali odreenu osobu, morali biste je videti kao hendikepiranu, umesto za prekor i osudu, i vaa ljutnja smesta bi iezla. Nakon takve promene u vama, prema istoj osobi od-nosiete se sa ljubavlju, a ona e vam najverovatnije uzvratiti istom merom, i tada ete otkriti da ivite u svetu ljubavi koji ste sami stvorili.

21
Fariseji rekoe uenicima njegovim:
'Zato sa carinicima i grenicima va uitelj jede i pije?'" Mt. 9,11

Ako zaista elimo da stupimo u dodir sa nekom osobom ili nekom stvari, prvi korak je da shvatimo kako svaka ideja iskrivljuje stvarnost i stvara barijeru izmeu nae vizije i stvarnosti. Ideja nije stvarnost. Pojam vino" nije vino; pojam ena" nije odreena ena. Ako zaista elim da spoznam realnost konkretne Induskinje, moram da ignoriem svoje ideje o enstvenosti", o njenom poreklu, itd., i da vidim tu enu u njenoj konkretnosti i jedinstvenosti. Meutim, veina ljudi najee se ne trudi da vidi stvari na ovaj nain, kao unikate - sluaju reci, dre se ideja, ali nikada ne gledaju oima deteta ovu konkretnu celinu, jedinstvenu i ivu, koja se kree pred njima. Vide, recimo, samo vrapca - ne vide neponovljivo udo tog jedinstvenog bia ispred njih. Isto tako, vide samo jednu prijatnu Induskinju i nita vie. Ideja o njoj stvorila je zid izmeu njihovog vienja i realnosti. Predrasude stvaraju novu barijeru: ova stvar ili osoba su dobre ili loe, lepe ili rune. Ve sama ideja o Induskinji", eni", prijatnoj", stvara prepreke vienju konkretne osobe. Ali sada se ideji dodaje prosuivanje, i onda kaemo: dobra je ili loa, privlana i lepa, ili neprivlana i runa. To prosuivanje jo vie ometa da je vidimo, jer ona u stvarnosti nije ni dobra ni loa - ona je samo ona, u svojoj jedinstvenosti. Krokodil i tigar nisu ni dobri ni loi - samo su tigar i krokodil. Za nekoga ili neto kae se da je dobro ili loe u odnosu na neto to je izvan njih. Mi ih definiemo kao dobre ili loe zavisno od toga koliko ulaze u nau perspektivu, koliko su prijatni naim pogledima, ili su nam od pomoi, i obrnuto - ako za nas predstavljaju pretnju i ugroavaju nas. Razmiljajte sada o tome kako vam je neko rekao da ste dobri, lepi, ili privlani. Tada ste se ili zatvorili u sebe, jer ste u dubini due pomislili: Da me stvarno poznaje, nikada mi tako neto ne bi rekao", ili ste se otvorili pred komplimentima i zaista poverovali da ste dobri i lepi, osetivi pri tom zadovoljstvo. U oba sluaja ste pogreili, jer vi niste ni lepi ni runi. VI ste vi. Ako se prepustite prosuivanju ljudi koji vas okruuju, okusiete plod napetosti, nesigurnosti i brige, jer ako vam danas kau da ste lepi, i vas to uzdigne, sutra e vam rei da ste runi, pa ete tresnuti na zemlju. Ispravna reakcija u sluaju kad vam neko kae da ste lepi, bila bi da kaete sebi: Ova osoba tako otkriva svoje trenutno opaanje i svoje raspoloenje. Vidi me lepom, ali to ne otkriva nita od onoga to sam zaista ja. Neka druga osoba na njenom mestu, drugog raspoloenja i opaanja, rekla bi mi da sam runa. Ah* ni to mi nita ne bi znailo." Pod velikim smo uticajem tueg miljenja kada treba da izgradimo miljenje o sebi. Da bi ste zaista ostali slobodni, sluajte i dobre" i loe" stvari o sebi, ali potrudite se da ne reagujete emotivno, da to ne izaziva nikakva oseanja u vama, kao to kompjuter ne reaguje, kakve god podatke uneli u njega. Jer, to to vam drugi govore nita ne otkriva o njima, kao ni o vama. Obratite panju i na sopstvene sudove o sebi, jer se i oni baziraju na vrednovanjima koja upijate od ljudi oko sebe. Kada procenjujete, osuujete ili odobravate, da li uvek dobro vidite stvarnost? Zar gledanje na stvari u na-meri da ih procenite (odobrite ili osudite), ne stvara moda glavnu prepreku naem posmatranju i shvatanju stvari onakvih kakve realno jesu? Predstavite sebi sluaj kada vam je neko rekao: Ti si za mene zaista poseban tip". Ako prihvatite takav kompliment, okusiete plod tenzije. Jer, zato eleti da budete posebni za nekog, i podvrgnuti se takvoj vrsti odobravanja i procene? Zato se ne zadovoljiti time da budemo samo ono to jesmo? Kada vam neko kae da ste posebni, moete sebi rei: Ova osoba, prema svom konkretnom ukusu, svojim eljama i potrebama, idejama i projekcijama, pokazuje naklonost u odnosu na mene, ali to nita ne govori o mojoj linosti. Drugi ne nalaze nita posebno u meni. Ali ni to nita ne govori o mojoj linosti". Jer, u trenutku kada prihvatite kompliment i dozvolite sebi da se obraujete, vi omoguavate osobi koja vas hvali kontrolu nad vama - daete sve od sebe da i dalje budete posebni za tu osobu, i biete u veitom

strahu da e ta osoba sresti neku drugu koja e, umesto vas, postati posebna u njenim oima i oduzeti vam privilegovanu poziciju koju imate u njenom ivotu. I tako ete stalno igrati kako vam ta osoba svira, i-veete po njenim oekivanjima - izgubiete svoju slobodu, postaete zavisni kad je re o vaoj srei, jer ste sreu vezali za sud koji ta osoba ima o vama. Na ovoj taki postoji opasnost da jo vie pogorate svoju situaciju, ukoliko ponete da traite i druge osobe koje e vam rei da ste za njih posebni. I utroiete silno vreme i energiju kako biste obezbedili da ni one ne izgube tu predstavu o vama. Kakva bedna egzistencija! Jer, smesta se pojavljuje strah - strah da e predstava o vama biti unitena. Ako je ono to traite odsustvo straha u ivotu i sloboda, morate da se okanete takvih stvari. Kako? Tako to ete odbiti da ozbiljno shvatite kada vam neko kae da ste posebni. Ako vam ja kaem: Ti si posebna osoba za mene", to samo izraava moje trenutno raspoloenje u odnosu na vas, neto od mog ukusa, trenutnog duevnog stanja i nivoa linosti. Nita drugo. Moete to prihvatiti, ali zato bi vas obradovalo? Ono to vas moe radovati je moje drutvo, a ne moji komplimenti. Ono u emu moete uivati je uzajamni odnos, a ne moje pohvale. I, ako ste mudri, podstaknuete me da traim jo mnoge posebne" osobe - kako nikada ne bih pao u iskuenje da vas zaledim u svoju predstavu o vama; ne biste uivali u tome, jer biste neprekidno bili svesni koliko se takva predstava lako moe promeniti. Uivaete zato samo u sadanjem trenutku, jer ako budete uivali u toj slici koju gajim o vama, ja u vas kontrolisati, a vi, da me ne razoarate, strahovaete da budete ono to jeste, strahovaete da mi kaete istinu, ili da bilo ta uinite ili kaete to bi moglo da ugrozi moju sliku o vama. Proirite sada ovo razmatranje na sve to ljudi govore o vama: da ste genije, mudrac, svetica, itd. Ako poverujete u te komplimente, tada gubite svoju slobodu - jer ete, od tog trenutka, samo gledati kako da nahranite takva miljenja; neprestano ete strahovati da u neemu ne pogreke, strahovaete da budete ono to jeste, da uinite ili kaete neto to bi osiromailo sliku o vama. Izgubiete slobodu da ismejavate sami sebe i da budete komini; izgubiete slobodu da uinite ili kaete to god vam padne na pamet, sve da biste inili samo ono to ugaa predstavi koju drugi imaju o vama. Kako raskinuti te okove? Dugim, strpljivim satima uenja, samoposmatranja, irenjem svesnosti, razmiljanjem ta vam prua ta predstava o vama. ta vam prua? Samo trenutke omamljenosti sobom, ali i mnogo nesigurnosti, strepnje, robovanja i patnje. Ako ovo jasno shvatite, nestae vaa elja da budete posebni za nekoga, ili da vas drugi uzdiu i hvale. Moi ete, po svom nahoenju, da se druite sa grenicima", da radite i govorite ta god vam se prohte, nimalo se ne obazirui ta ljudi misle o vama. Biete kao ptice nebeske, koje su toliko obuzete ivljenjem da se ne mogu za-interesovati ta neko misli o njima, niti da li su za bilo koga vie ili manje posebne. Tako ete najzad prestati da budete plen strahova i postaete slobodni.

22
Blago slugama onim koje gospodar doavi nae budne."

Lk. 12,37

U svakom delu sveta svi trae ljubav, jer svi su ube-eni kako samo ljubav moe spasiti svet, samo ljubav moe dati smisao ivotu, inei ga vrednim da bude proivljen. Ali koliko je malo onih koji shvataju ta je stvarno ljubav i kako se raa u ljudskom srcu! esto se misli da se ljubav ogleda u pozitivnim oseanjima, ili u slue-, nju drugima, u dobronamernosti, u nenasilju. Ali sve to, samo po sebi, nije ljubav. Ljubav izvire samo iz spoznaje - vi moete stvarno voleti nekoga samo onda i u onoj meri u kojoj realno vidite tu osobu, mukarca ili enu, ovde i u ovom trenutku, a ne onako kako ivi u vaem seanju ili vaoj elji, u vaoj mati ili projekciji, jer tada ne volite tu osobu, ve samo svoju predstavu o njoj, ili volite ba tu osobu, ali pre svega kao objekat svoje elje, a ne onakvu kakva ona stvarno jeste. Prvi korak ka ljubavi sastoji se, dakle, u vienju te osobe ili bilo ega, onakvih kakvi stvarno jesu. Ali to ukljuuje vrlo strogu disciplinu: da uutkate svoje elje, predrasude, uspomene, projekcije, svoj tendenciozni nain gledanja. Re je o tako strogoj disciplini da se veina ljudi i duom i telom radije uputa u ropske akcije, jer nisu voljni da se podvrgnu iskuenju vatre ovog asketiz-ma. Kada resite da sluite nekome iako se niste potrudili da ga temeljno upoznate, da li izlazite u susret potrebama te osobe ili svojim potrebama? Eto zato je prvi uslov ljubavi da realno vidite drugoga. Drugi uslov, i jednako vaan, je da realno vidite sami sebe - govorim o nemilosrdnom snopu svetlosti koji morate usmeriti na svoje motivacije, oseanja, potrebe, na svoje nepotenje i egoizam, na svoju tenju da

kon-troliete druge i manipuliete njima. Morate nazvati stvari njihovim pravim imenom, nezavisno od toga koliko takva otkria i posledice mogu biti bolni. Kada ste dostigli takvu spoznaju sebe i drugoga, ot-kriete ta je ljubav. Jer, tek tada ete imati budan duh i srce, paljivost, kristalno jasnu percepciju i senzibilnost koje e u vama razviti sposobnost za precizan i prikladan odgovor na svaku situaciju, u svakom trenutku. Ponekad ete osetiti neodoljiv poriv za akcijom, ponekad ete ostati sputani i blokirani; ponekad ete ignorisati druge, dok ete im u drugoj prilici poklanjati panju koju oni trae; ponekad ete biti ljubazni i popustljivi, ponekad tvrdi, beskompromisni, moda ak i nasilni. Ljubav, u sutini, raajui se iz senzibilnosti, poprima razliite i neoekivane oblike, i ne odgovara nijednom pojmu ili unapred fabrikovanim principima, ve samo realnom i konkretnom trenutku. Kada prvi put okusite ovu senzibilnost, moda e vas preplaviti strah - jer, svi vai odbrambeni mehanizmi pae kao kule od karata, vae nepotenje bie razgo-lieno, sruie se zidovi kojima ste se okruili. Zamislite strah nekog bogataa, kada prihvati da stvarno vidi bedno stanje u kome ivi sirotinja; zamislite uas diktatora prezasienog svojom moi, kada realno sagleda stanje naroda koji ugnjetava; zamislite paniku nekog fanatika kada zaista spozna lanost svojih ideja koje ne odgovaraju niemu u stvarnosti. Eto zato je najtei in za koji je ljudsko bie sposobno, in od koga se najvie strepi, in vienja. Od njega potie ljubav, ili, da budemo precizniji, sam taj in vienja jeste Ljubav. Kada pregledate, vaa senzibilnost dovee do sve-snosti, ne samo u pogledu stvari koje sami birate, ve svih drugih stvarnosti. Va siroti 'ego' oajniki e se truditi da otupi ovu senzibilnost, jer e, kada sve njegove odbrane padnu, biti razoruan i nee vie imati za ta da se zakai. Dozvolite sebi da vidite, i va 'ego' e umreti. Eto zato je ljubav tako uasavajua - jer ljubav je vienje, a vienje je umiranje. Meutim, to je istovremeno najprijatnije i najuzbudljivije iskustvo koje moe da vam se desi. Jer samo u smrti vaeg uslovljenog, lanog 'ja', vaeg 'ega', nalaze se sloboda i mir, spokojstvo i radost. Ako zaista elite ljubav, onda smesta odluite da se posvetite vienju, ozbiljno se latite tog zadatka, i suoite se s nekim ko vam je odbojan, i ko se otvoreno suprotstavlja vaim predrasudama. Ili, umesto toga, usred-sredite se na neku osobu ili stvar za koje ste vezani, i sagledajte patnju, uzaludnost i robovanje u takvom odnosu, a zatim s ljubavlju gledajte lica i ponaanja ljudi oko sebe. Dajte sebi vremena da uivate u pogledu na prirodu, let ptice, cvet u travi, suvi list koji pada u prainu, renu struju, izlazak meseca, profil neke planine naspram neba. Radei takve stvari, tvrdi zatitni oklop oko vaeg srca omekae i otvoriti se, a vae srce e oi-veti, senzibilno i odgovorno. Mrak e ustuknuti iz vaih oiju, vaa vizija postae ista i duboka, i vi ete najzad poznati ta je ljubav.

23
/ otpustivi narod

pope se na goru, sam, da se pomoli."

Ml. 14,23

ta vas ometa da jasno i realno sagledate stvari oko sebe? Vai uzori, mentalne kategorije, predrasude, potrebe i veze, etikete koje potiu od vae uslovljenosti i prethodnog iskustva. Vienje je teko ljudskom biu, jer zah-teva disciplinovan i iv duh, dok veina vie voli da se uljuljkuje u mentalnoj lenosti nego da se suoi sa zadatkom da vidi svaku osobu, stvar ili pojavu na potpuno nov nain, u sveini sadanjeg trenutka. Teko je otarasiti se ve i same uslovljenosti, ali umetnost vienja iziskuje neto daleko bolnije: oslobaanje od kontrole koju drutvo uvebava na nama, kontrole koja zadire u same korene naeg bia; na neki nain, moramo se odrei sami sebe i odbaciti staro 'ja'. Da biste bolje shvatili ovu istinu, zamislite dete kome je dato da proba drogu. Kada droga jednom ue u njegovo telo, ono postaje ovisnik i itavo njegovo bie vapi za drogom. Za narkomana, stanje bez droge toliko je nepodnoljivo da mu se smrt ini daleko prijatnijom. To je ba ono to je drutvo uradilo vama kad ste bili dete. Nije vam dato da uivate u solidnom, hranljivom obroku ivota (rad, igra, drutvo ljudi, duhovna i ulna zadovoljstva); naprotiv, usaena vam je tenja za dokazivanjem, privlaenjem panje, prihvatanjem - date su vam droge koje se zovu uspeh, presti, mo. Kada jednom okusite ove plodove, postajete zavisni od njih, i poinjete strahovati da ih ne izgubite. Uas vas hvata na pomisao neuspeha, pogrenog koraka, tue kritike. I tako postajete nepopravljivo zavisni od sveta, gubite svoju slobodu. Sada je mo da vas neto usrei ili rastui u rukama drugih. I vi stalno strepite od

patnji koje ta situacija sadri u sebi, potpuno ste nemoni. Nema ni jednog minuta u kome niste, vie ili manje svesno, podreeni reakcijama drugih, ni jednog jedinog minuta kada ne marirate na bubnjanje njihovih zahteva. Kada vas ignoriu ili odbace, usamljenost koju oseate tako je nepodnoljiva da odmah etveronoke puzite k ljudima, kako bi prosjaili onu utehu koja se zove oslonac, ohrabrenje, podstrek. ivot meu ljudima, u takvom stanju, ispunjen je beskrajnom tenzijom; ali, na drugoj strani, ivot bez ljudi nosi u sebi agoniju samoe. Vi ste izgubili sposobnost da jasno vidite druge onakve kakvi stvarno jesu, i da precizno odgovarate na situacije, jer je vaa percepcija zamagljena potrebom za vaom drogom. Posledica svega toga uasna je i neizbena: postajete nesposobni da volite bilo koga i bilo ta. Ako elite da volite, morate ponovo nauiti da gledate. A ako hoete da vidite, morate se okaniti droge. Morate da iupate iz sebe korenje koje je u vama pustilo drutvo, to vam je prodrlo do same sri. Morate se izvui. Spolja e sve nastaviti da tee kao pre, nastaviete svoj ivot u ovom svetu, ali neete vie biti od ovoga sveta. U svom srcu biete najzad slobodni, ali potpuno sami. U toj apsolutnoj samoi, vae zavisnosti i elje e nestati, ostavivi slobodan put sposobnosti da volite. Jer, tada neete vie gledati na druge kao sredstva da bi za*-dovoljili svoje nezdrave ovisnosti. Samo onaj koji je to doiveo zna koliko je uasan ovaj proces. To je kao kada biste osudili sami sebe da umrete, ili kao traiti od narkomana da se odrekne jedine sree koju poznaje, da je zameni ukusom hleba i voa, sveim vazduhom jutra i pitkom vodom sa planinskog izvora, dok se on bori sa grevima apstinencije i praznine koje doivljava kada nema vie svoju drogu. Nita osim droge ne moe ispuniti prazninu njegovog grozniavog duha. Teko je zamisliti postojanje u kome odbijate da uivate bar u jednoj jedinoj reci odobravanja i pohvale; postojanje u kome odbijate da se oslonite na neiju ruku; postojanje u kome emocionalno ne zavisite ni od koga, tako da niko vie nema mo da vas uini srenim ili oajnim; postojanje u kome odbijate svaku potrebu za odreenom osobom, ili potrebu da budete posebni za nekoga. ak i ptice nebeske imaju gnezda, i lisice jame - vi, meutim, neete imati gde da poloite glavu u svom putovanju kroz ivot. Ako stignete do ove take, otkriete ta znai videti jasnim pogledom koji nije zamagljen strahom i eljom, i spoznaete ta znai voleti. Ali, da biste stigli u tu zemlju ljubavi, morate proi kroz samrtne muke, jer voleti nekoga znai umreti kao linost, i prihvatiti da ivite potpuno sami. Kako da stignete doe? Putem neprekidne svesno-sti, putem beskrajnog strpljenja i saoseanja, onakvog kakvo biste imali prema osobi zavisnoj od droga. Od velike pomoi bie vam preduzimanje neke aktivnosti kojoj ete se prepustiti svim svojim biem, aktivnosti koje e vas u toj meri ispunjavati da vam uspeh ili priznanja jednostavno nita nee znaiti. Pomoi e vam i povratak prirodi. Uklonite se od gomile, otiite negde na planinu i stupite u nemu komu nikaciju sa drveem i pticama, sa nebom i morem, sa oblacima i zvezdama. Otkriete da vas je vae srce osudilo na pustinju okruenu samoom, gde niko vie nije uz vas, apsolutno niko. U poetku, to e vam se initi nepodnoljivo, ali moda i zato to niste navikli da budete sami. Meutim, ako se organizujete na due staze, pustinja e procvetati u ljubav.

24
Ne sudite, da vam se r\e sudi." Mt. 7,1 Najlepi in ljubavi koji moete preduzeti nije in sluenja drugima, ve in kontemplacije, vienja". Kada pomaete i sluite nekome, vi ga podravate, teite, dajete mu olakanje i utehu. Meutim, kad ga vidite u njegovoj iskonskoj lepoti i unutranjoj dobroti, vi ga preobraavate i ponovo ga stvarate. Mislite na osobe koje volite i koje su nale naina da stvarno stupe u dodir sa vama. Sada pokuajte ponovo da vidite svaku od tih osoba onako kako ste ih prvi put videli, ne dozvolivi da na vas utiu saznanja i iskustva koje ste o njima u meuvremenu stekli, bilo da su dobra ili loa. Pokuajte da u njima ponovo pronaete stvari koje ste moda zaboravili zbog prisnosti sa njima, jer prisnost raa naviku, zamor, kratkovidost i dosadu. Ne moete voleti ono to vie ne vidite svee, na moete voleti ono to neprekidno ne otkrivate kao novo. Kada ste to uinili, razmislite malo o osobama koje vam se ne dopadaju. Pokuajte pre svega da jasno sagledate ta vam se u njima ne dopada, analizirajte njihove mane sa distance. To bi znailo da ne moete vie korititi etikete kao to su: ambiciozan", lenj", egoista", arogantan" - etiketiranje drugih ljudi samo je in mentalne lenjosti, neto to je najlake uiniti. Ono to je teko, ali stimulativno, je videti tu konkretnu

osobu, mukarca ili enu, u njihovoj jedinstvenosti. Ako hoete kliniki da prouavate tue mane, morate pre svega biti sigurni u svoju nepristrasnost. Uzmite u obzir i mogunost da je ono to vidite u ljudima kao manu, u stvari uopte nije mana, ve neto to vas iritira na bazi vaeg vaspitanja i mentalne uslovljenosti. Ako i pored toga vidite manu, pokuajte da shvatite da je poreklo takvog nedostatka u iskustvima detinjstva i itave prolosti konkretne osobe, u pogrenom rasuivanju ili pogledu na svet; povrh svega prebacite veo neznanja, a ne zloudnosti. Zahvaljujui ovakvom stavu, vae odreenje u odnosu na neije mane", preobrazie se u ljubav i opratanje, jer prouavanje, posmatranje i razume-vanje uvek rezultiraju opratanjem. Kada zavrite ovo istraivanje mana, pokuajte da u konkretnoj osobi otkrijete zakopana blaga koja, zbog svoje ravnodunosti ili odbojnosti, niste ni traili. Dok ovo inite, paljivo posmatrajte svaku promenu stava i osea-nja koja se budi u vama, jer vam je odbojnost zamaglila pogled i potpuno vam onemoguila vienje". Sada moete da preete na razmiljanje o bilo kojoj osobi sa kojom ivite i radite, posmatrajui kako se svaka preobraava u vaim oima, ako je gledate na nov nain. Gledanje ovako obnovljenim pogledom bie za njih poklon ljubavi, beskrajno vei od bilo kog ina sluenja i pomoi koji im moete pruiti. Ovakvim stavom, vi ih u sutini preobraavate i ponovo stvarate u svom srcu. I, ako doe do odreene uestalosti dodira izmeu vas i tih osoba, ovaj preobraaj e se i konkretno pokazati u objektivnoj stvarnosti. Sada uinite i sebi takav poklon. Ako ste sposobni da ga uinite drugima, to ne bi trebalo da vam bude teko. Isti je postupak: nikakva osuda svojih mana ili neuroza. Vi niste osudili druge? Zaudiete se kada shvatite da ni vi niste za osudu. Istraiete svoje mane u svet-lu vieg razumevanja, to vodi ljubavi i opratanju. I sa velikom radou otkriete da ste preobraeni ovim stavom ljubavi koja se raa u vama prema onome to zovete svoje 'ja', stavom koji se zatim iri iz vas prema svakom ivom biu.

25
/ ako te ruka tvoja sablanjava, odseci je:

bolje ti je bez ruke u ivot ui, negoli s obe ruke otii u pakao, u oganj neugasivi... I ako te oko tvoje sablanjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ui u Carstvo Boije, negoli sa dva oka da bude baen u pakao ognjeni."
Mk. 9,43-47

Kada se -doe u dodir sa lepom osobom, primeu-jemo da je ona u kontaktu sa nekim stvarnostima o kojima mi nita ne znamo. Njena osetljivost na dodir, mirise, ukus i zvukove, takva je da mi, koji imamo vid, izgledamo sami sebi gluvi i sakati. Mi saaljevamo ljude koji su izgubili vid, ali retko postajemo svesni irine koju im daju ostala ula. teta je samo to se to plaa cenom slepila. Kakav je zakljuak? Mi bismo morali, i bez gubitka vida, da budemo ivi i u skladu sa spoljnim svetom, bar toliko koliko i slepi. Meutim, nije mogue ak ni zamisliti da biste mogli otkriti svet ljubavi ako ne spalite onaj deo vaeg psiholokog bia koji nazivamo kaenje". Jer, ako to odbijete, gubite iskustvo ljubavi, doivljaj jedine stvari koja daje smisao ljudskom postojanju, koja je paso ka radosti, miru i slobodi. Samo jedna je stvar koja blokira ulaz u taj svet, a ona se zove Kaenje. Ono je proizvod po hlepnog oka koje izaziva elje u srcu, i lakome ruke koja se izduuje da dograbi i poseduje, nikada se ne otvarajui. To je to oko koje treba iskopati i ta ruka koju treba odsei, da bi se rodila ljubav. Sakatim rukama nita neete ugrabiti; s ugaenim dupljama namesto oiju odmah ete postati osetljivi na stvarnost za koju niste ni znali da postoji. Konano, u stanju ste da volite. Do sada je sve to ste imali bilo samo dobrota srca, dobra volja, simpatija, panja prema drugima - stanja due koja ste pogreno smatrali ljubavlju, ali koja imaju malo toga zajednikog sa njom, kao drhtavi plamen svece u poreenju sa ble-tavim zrakom sunca. ta je ljubav? Senzibilnost za svaki deli stvarnosti, u vama i oko vas, uz istovremenu otvorenost itavog vaeg duha za tu stvarnost. Ponekad ete tu stvarnost prihvatiti, ponekad je odbaciti; ponekad ete je ignorisati, ponekad joj posvetiti svu svoju panju. Ali, u svim sluajevima, odgovoriete na nju voeni senzibilnou, a ne uurbanom potrebom. A ta je kaenje? To je glad, grabljenje koje otupljuje vau osetljivost; droga koja zamagljuje vau percepciju. Eto zato ljubav ne moe da se rodi dok postoji i najslabija vezanost za neku stvar ili osobu. Ljubav je u stvari senzibilnost, a senzibilnost koja je i malo ograniena, u sutini je unitena. Kao to loa funkcija bitnog elementa u radaru iskrivljuje prijem, tako svako kaenje iskrivljuje va stav u odnosu na stvarnost. Ne postoji nesavrena ljubav, nedovoljna ili delimina ljubav. Ljubav, kao i senzibilnost, ili postoji celovita, ili

uopte ne postoji. Ili je ima svu, ili je uopte nema. Tako, samo kad veze ieznu, ulazite u neogranieno carstvo duhovne slobode koje se zove Ljubav, i postajete sposobni da vidite i uzvratite. Ne bi trebalo da brkate ovu slobodu sa ravnodunou onih koji nikada nisu proli kroz neku vezu. Kako moete izvaditi oko ili amputirati ruku kada ih nemate?! Ova ravnodunost koju mnogi brkaju sa ljubavlju (oni nisu vezani ni za koga, oni vole sva bia"), nije senzibilnost, ve vie otvrdnulost srca, koja potie od odbacivanja, razoaranja, pa i prakse odricanja. Ne, vi se morate suoiti sa uzburkanim morem -veza ako hoete da stignete do zemlje ljubavi. Neki koji nikada nisu isplovili na more, ubedili su sami sebe da su ve stigli u luku. Potrebno je imati obe ruke i oba oka da bi ma mogao da radi svoj posao, i da bi svet ljubavi mogao da se otvori u punoj svesnosti. Ali ne stvarajte iluzije. Sve ovo zadobija se samo rtvovanjem - samo podvi-nici osvajaju Carstvo. Zato rtvovanje? Jer ivot, sam po sebi, nikada ne bi stvorio ljubav; odveo bi vas samo do privlanosti, od privlanosti ka uivanju, zatim kaenju i vezivanju, to na kraju vodi zamoru i dosadi. Posle nekog vremena, stie se do raskida, da bi zamorni ciklus nanovo otpoeo: privlanost, uivanje, kaenje, vezivanje, umor, dosada. I sve te stvari pomeane sa nemirom, ljubomorom, grab-Ijivou, patnjom. Kada vie puta proete kroz taj ciklus, doe trenutak kad vam je svega dosta, i kada poelite da izronite iz tog vrtloga. Ako imate dovoljno sree da ponovo ne naletite na nekoga ili neto to e vas zaslepiti, najzad ete osvojiti jedan krhki mir. To je maksimum to ivot moe da vam prui. Vi moete pogreno porediti ovo stanje sa slobodom, i tako na kraju umreti a da nikada niste stvarno spoznali ta znai biti slobodan i voleti. Ako elite da raskinete taj ciklus i uete u svet ljubavi, morate ciljati dok je veza jo sveza, ne kad je ve pustila korenje. I morate je pogoditi ne maem odricanja (jer to proizvodi samo neosetljivost), ve maem svesnosti. ega treba da postanemo svesni? Tri stvari. Prvo, morate sagledati patnju koju sva ta droga u vama proizvodi: uspone i padove, ushienja, strepnje i razoaranja, dosadu koja neizbeno sledi. Drugo, morate shvatiti ta vam ova droga uskrauje - slobodu da volite i uivate u svakom trenutku i u svakoj stvari u ivotu. Tree, shvatite da ste zbog svoje zavisnosti i progra-miranosti ukrasili objekat svog kaenja lepotom i vrednou koje on jednostavno nema. Ono u ta ste se zaljubili samo je u vaoj glavi, a ne u osobi ili nekoj stvari koju volite. Obino se kae: samo kada ste duboko voljeni i zaljubljeni, u stanju da volite sve druge. Nije istina. Zaljubljen ovek otvara se prema svetu, ali ne u ljubavi, ve u euforiji. Za njega svet poprima nerealnu ruiastu boju, koju gubi istog trenutka kad euforija splasne. Njegova takozvana ljubav nije plod jasnog vienja stvarnosti, ve potie od ubeenja, istinitog ili lanog, da je voljen. Takvo ubeenje veoma je krhko, jer se bazira na osean-jima nepredvidljivih, promenljivih osoba za koje on veru-je da ga vole, dok one u svakom trenutku mogu da okrenu dugme i ugase tu njegovu euforiju. Nije ni udo to oni koji stupaju ovom stazom nikada ne gube sopstvenu nesigurnost. Jer, kada se otvarate prema svetu podstaknuti snagom ljubavi koju vam neko prua, vi se prosvetljavate ne zbog svoje percepcije stvarnosti, ve zbog ljubavi koju ste dobili od nekoga: eto kako taj neko kontrolie situaciju i moe u svako doba iskljuiti va entuzijazam. Kada uzmete ma svesnosti da biste raskinuti svoje veze i otvorili se ka ljubavi, morate paziti na jednu stvar: ne smete biti nagli, nestrpljivi, ili neprijatelji samih sebe. Kako se ljubav moe roditi iz takvih stavova? Uzgajajte u sebi saoseanje i isti oseaj za stvarnost kakvim hirurg operie svojim instrumentima. Tako ete se nai u udesnoj situaciji da volite bez kaenja za predmet ljubavi, i da uivate u tome vie nego pre, jer ete istovremeno uivati u svakoj drugoj stvari ili osobi. Ovo je najsigurnija provera da li je vae oseanje ljubav. Daleko od toga da postanete ravnoduni, sada uivate u svemu, kao to ste pre toga uivali samo u onome za ta ste vezani. Meutim, sada vie ne postoje grozni-avost, briga i patnja. U sutini, sada se moe rei da uivate u svemu i ni u emu. Jer, doli ste do velikog otkria da je ono to ini da uivate u svakoj stvari ili osobi neto unutar vas. Orkestar je u vama, i vi ga nosite sa sobom kud god krenuli. Stvari i osobe izvan vas usklauju samo odreenu melodiju koju e orkestar da odsvira. A kada vau panju nita posebno ne privue, orkestar e izvoditi svoju muziku, bez potrebe za spoljnim podsticajima. Vi sada donosite svome srcu sreu kakvu nita izvan vas ne moe dati ili oduzeti, to je jo jedna proba ljubavi - sreni ste bez ikakvog odreenog razloga. Da li e ta ljubav potrajati? Ne postoje garancije. Iako ljubav ne moe biti delimina, ona moe biti ogra-

nienog trajanja. Ljubav dolazi i odlazi, zavisno od toga da li je va duh budan i svestan, ili se preputa dremeu i spavanju. Ali ipak postoji neto sigurno. Kada jednom okusite samo deli toga to se zove ljubav, shvatiete da nema te cene koja je previsoka, nema rtve koja je prevelika, ako zauzvrat moete osvojiti jedinu stvar koja ivot ini vrednim ivljenja.

26
Nije li trebalo da Hristos to pretrpi, i da ude u slavu svoju?"
Lk. 24,26

Razmislite o nekoj bolnoj epizodi u svom ivotu. Za koliko takvih iskustava danas treba da budete zahvalni, jer ste se pomou njih promenili nabolje i sazreli! Ovde je re o nezaobilaznoj istini koju mnogi nikada ne otkriju. Radosne stvari u ivotu ine nam ivot ugodnim, ali ne vode nas ka otkrivanju samih sebe, ka razvoju i slobodi. Ta privilegija rezervisana je za stvari, osobe i situacije koje nam nanose patnju. Svaki bolan sluaj nosi u sebi klicu razvoja i oslobaanja. U svetlosti ove istine, pretresite proivljeni deo ivota i prisetite se epizoda koje vam nisu ostale u prijatnoj uspomeni, pa pokuajte da otkrijete mogunost razvoja skrivenu u njima, o emu nita niste znali, i zato vam nikakvo dobro nije donelo. Prisetite se sada nekog skoranjeg dogaaja koji vam je naneo patnju, koji je ostavio negativan trag u vama. Ko god da je ostavio taj trag u vama, bio je va uitelj, jer vam je otkrio skrivene odaje u vama, za koje moda niste ni znali. I sve se to pretvorilo u poziv, izazov da upoznate sami sebe - poziv da sazrele ka ivotu i slobodi. Pokuajte da spoznate negativna oseanja koje su takva iskustva izazvala u vama: nemir, ljubomoru, bes, nesigurnost, strepnju, krivicu. ta vam govore takva osea-nja o vama, o vaim vrednostima, vaem stavu i nainu na koji prihvatate svet, vaoj uslovljenosti i ubeenjima? Ako ovo otkrijete, oslobodiete se nekih iluzija koje ste pothranjivali u sebi, ili ete ispraviti pogrean pogled na odreene stvari, jasnije ete videti, moda ete odbaciti neku lanu ideju ili nauiti da se distancirate od svoje patnje, jer ete uvideti da je prouzrokovana vaom uslovljenou, a ne objektivnom stvarnou. I najednom ete doiveti vrhunac zahvalnosti za ta negativna osea-nja i za osobu ili stvar koja ih je izazvala u vama. Uinite jo jedan korak napred. Sagledajte sve ono to vam se ne dopada u vama - ono to mislite, oseate, govorite ili inite: svoje negativne emocije, mane, negativne strane linosti i karaktera, svoje greke, sve svoje veze, kaenja, zavisnosti i neuroze, svoje komplekse i, najzad, svoje grehe. I pokuajte da vidite sve to zajedno i pojedinano kao neophodne stepenice u vaem razvoju, koje u sebi nose obeanje rasta, zrelosti i lepote kojih nikad ne bi bilo bez ovakvih, vama neprijatnih stvari. Jer, ako se desilo da ste izazvali patnju i negativna oseanja u drugima, niste li u tom sluaju bili njihov uitelj, sredstvo da krenu u pravcu otkrivanja sebe i daljeg razvoja? Pokuajte da proirite ovo razmatranje na same sebe, dok ne sagledate sve takve stvari kao neophodni greh", koji potom donosi toliko toga novog vama i svetu oko vas. Ako uspete u tome, srce e vam preplaviti mir, zahvalnost, ljubav i prihvatanje svega to vas okruuje. Otkriete najzad ono to ljudi svuda trae i nikako ne nalaze: prvobitni izvor spokojstva i radosti koji se kriju u svakom ljudskom srcu.

27
Dooh da bacim oganj na zemlju; i kako bih eleo da se ve zapalio!"
Lk. 12,49

Ako hoete da otkrijete ta znai biti srean, pogledajte neki cvet, pticu ili dete: to su autentine slike ovog Carstva. Jer, oni ive od trenutka do trenutka u svojoj venoj sadanjosti, koja nema ni prolost ni budunost. Oni su poteeni krivice i brige koje tako duboko mue ljudska bia, i potpuno su uronjeni u iskonsku radost ivljenja, koju ne nalaze toliko u osobama ili stvarima, ve u samom ivotu. Sve dok je vaa srea odreena i zavisna od nekoga ili neega izvan vas, boraviete u zemlji smrti. Onog dana kada se osetite srenim bez ikakvog odreenog razloga, kada osetite radost u svim stvarima i ni u jednoj posebno, znaete da ste dospeli u zemlju radosti bez kraja, koja se zove Carstvo". Otkriete Carstvo, i sa njime one najlake i najtee stvari ovoga sveta. Najlake, jer je Carstvo oko vas i u vama, i sve to treba da uinite je da pruite ruke i dohvatite ga. Najtee, jer ukoliko elite da imate Carstvo, ne smete posedovati nita drugo - morate odbaciti svaki svoj oslonac na druge ljude ili stvari, uskrativi im jednom zauvek mo da vas uznemire, uzbude ili vam poklanjaju oseanja sigurnosti i blagostanja.

Neophodno je, pre svega, da nemilosrdnom jasnoom razmotrite ovu jednostavnu i zbunjujuu istinu. Suprotno onome to su vas uile vaa kultura i religija, nita, apsolutno nita ne moe vas uiniti srenim. U trenutku kada ovo konano shvatite, prestaete da prelazite s jednog posla na drugi, od jednog prijatelja drugom, od jednog mesta, duhovne tehnike ili uitelja, drugom. Nita od svega toga ne moe vam dati ni jedan jedini minut istinske sree - mogu vam dati samo trenutni drhtaj naslade, koja u poetku moe rasti, da bi se istopila u patnji ako iezne, ili u dosadi ako predugo traje. Prisetite se bezbrojnih osoba i stvari iz prolosti, koje su vas tako uzbuivale. Kakav je na kraju bio ishod? Svaki put bila je to patnja ili dosada, zar ne? Apsolutno je neophodno da ovo sagledate, jer inae ne treba ni da pomiljate da ete ikad neto bitno izmeniti u svom ivotu i otkriti sreu i radost ivljenja. Veina ljudi nije spremna da vidi", sve dok nisu prepatili niz razoaranja i gubitaka. ak i tada, samo jedna u milion osoba oseti u sebi elju za vienjem". Ljudi jednostavno idu slepo i dalje napred, patetino kucajui na vrata drugih bia, prosjaei simpatiju, priznanje, mo, slavu, uspeh, itd. Sve zato to tvrdoglavo odbijaju da shvate kako srea nije u tim stvarima. Ako zavirite u svoje srce, nai ete neto to e vam pomoi. .Otkricete iskru nezadovoljstva, a ona e, uz pomo vetra, postati umski poar koji e pretvoriti u pepeo sav svet iluzija u kojima ivite i, pred vaim zadivljenim oima, ukazae se carstvo u kome ste oduvek iveli, a da o tome niste ni sanjali. Jeste li ikada osetili ukus ivota duboko bolesnog od vaih strahova i briga, iscrpljenog i jalovog od vaih veza i robovanja? Jeste li ikad osetili potpuni besmisao vaeg rada za neko priznanje i uspeh", da biste zatim uto-nuli u jedan ivot dosadne svakodnevnice, ili, ako ste penja", organizovali sebi ivot potpunog emotivnog nereda, zavisnog od stvari koje proganjate? Ako ste osetili neto od toga (a nema tog ljudskog bia koje nije), boanska vatra nezadovoljstva potpaljena je u vaem srcu. Sad je trenutak da je raspalite, pre nego to zgasne pred rutinom ivota. To je sveto doba u kome jednostavno morate nai vremena da izaete iz samih sebe - morate gledati sa strane itav svoj ivot, morate pomoi plamenu da se bukne i, dok to radite, morate spreiti da vas bilo ta omete u ovom zadatku. Doao je trenutak da shvatite kako vam apsolutno nita izvan vas ne moe obezbediti trajnu radost. Kada toga postanete svesni, primetiete kako vam se u srce uvlai strah - strah koji se, ako dozvolite nezadovoljstvu da kroi u vau duu, pretvara u neugasivu strast to zahvata itavo vae bie i die u vama bunt protiv svega do ega dre vaa religija i kultura, protiv itavog jednog naina razmiljanja i oseanja, jer ste konano sagledali da ste pranjem mozga bili primorani da ih prihvatite. Kada se ceo va svet pretvori u prah i pepeo, istog trenutka nai ete se u potpuno drukijem svetu, beskrajno dalekom od sveta ljudi oko vas, jer e sve ono to je drugima drago, sve stvari ka kojima oni ude priznanja, mo, pohvale, sigurnost, komfor, zdravlje - za vas postati kao smrdljivo smee, to i jesu, stvari koje zasluuju prezir i gaenje. Sve ono od ega drugi bee, nee vas vie plaiti. Postaete spokojni, bez straha, i slobodni, jer ste iskoraili iz svog iluzornog sveta, prema Carstvu. Meutim, nemojte brkati ovo boansko nezadovoljstvo sa obeshrabrenou i oajanjem koji ponekad zavode ljude u ludilo i samoubistvo. To nije mistini put ka ivotu, ve staza neuroze koja vodi samounitenju. Takoe, nemojte brkati ovo nezadovoljstvo sa lamentima onih koji nita drugo ne znaju osim da se neprestano ale na sve oko sebe. To su samo veiti nezadovoljnici koji se bore da poboljaju zatvorske uslove, dok im je u stvari potrebno katapultiranje iz zatvora ka slobodi.. Veina ljudi, kada u svom srcu oseti ovo razoaranje i nezadovoljstvo, reaguje na jedan od ova dva naina: ili bekstvom, drogirajui se grozniavom jurnjavom u poslu i druenju s ljudima, ili se posveuju drutvenim aktivnostima, sportu, itanju, muzici, ili takozvanim kreativnim istraivanjima, to ih na kraju zadovolji, kao to se neko zadovolji kozmetikim popravkama tamo gde je potrebna itava revolucija. Takvi ljudi, iako duboko uronjeni u ono to zovu aktivan ivot, nisu u sutini ivi - oni su mrtvi, a povrh toga zadovoljni svojim boravkom u zemlji mrtvih. Ispit da li je vae nezadovoljstvo boanskog porekla bio bi u proveri da li u njemu ima ili nema tragova tuge i gorine. Jer, ako je praeno radou, ukazana vam je milost, i pored toga to ete istovremeno oseati bojazan u srcu. Razmislite o paraboli Carstva, sadranoj u jevane-Iju. Carstvo je blago zakopano na nekoj livadi. ovek koji ga pronalazi, vraa ga u zemlju, zatim zadovoljno odlazi da rasproda sve to poseduje da bi kupio tu livadu. Ako jo niste nali blago, ne gubite vreme traei ga. Blago se moe pronai, ali zaludno je traiti

ga, jer je vama potpuno nepoznato kakvo je to blago. Ono to poznajete samo je drogirana srea vaeg sadanjeg postojanja. ta onda da traite? I gde? Traite u svom srcu, tu iskru nezadovoljstva, i raspalite plamen dok ne bukne u ogroman poar. Mladi ili stari, veina nas nezadovoljna je ivotom jednostavno zato to elimo neto: vie saznanja, bolji posao, lepi automobil, veu platu. Nae nezadovoljstvo raa se iz nae elje za jo vie". Ali ja ne raspravljam o toj vrsti nezadovoljstva. Ba ta elja za jo vie" ometa jasno razmiljanje. Ako smo, naprotiv, nezadovoljni ne zato to neto odreeno elimo (nezadovoljni svojom trkom za novcem ili poloajem, svojom tradicijom, onim to imamo i to moemo dobiti), ve samo nezadovoljni, niim posebno, ve svime u celini, tada e nas nezadovoljstvo prosvetliti. Kada se ne zadovoljimo da sve prihvatamo ili pratimo zatvorenih oiju, ve to ponemo da dovodimo u pitanje, da istraujemo i produbljujemo problem, tada postoji opaanje, a od njega potiu radost i kreativnost. Najee, vae nezadovoljstvo posledica je toga to vam neto nedostaje. Nezadovoljni ste jer nemate dovoljno novca, moi, uspeha, vrline, ljubavi ili svetosti. To nije zadovoljstvo koje e vam radikalno promeniti ivot. Kada je poreklo nezadovoljstva u pohlepi ili ambiciji, njegovi plodovi su nemir i frustracija. Onog dana kada budete nezadovoljni ne zato to vam nedostaje ovo ili ono, ve neto to uopte ne moete da izrazite; onog dana kada budete imali dovoljno svega za im ste do tada trali i kada vam bude dosta tog tranja, u vaem srcu neto e se razbistriti, doiveete unutranju viziju, posle koje ete poeti da uivate u svemu i ni u emu.

28
Zato vam kaem: ne brinite se za ivot svoj... pogledajte na ptice nebeske... pogledajte na krinove u polju..."
Mt. 6. 25-26-28

Svi dozive, kad-tad, oseanje koje nazivamo nesigurnost": oseate se nesigurni svotom novca koju imate u banci, koliinom ljubavi koju dobijate od svojih prijatelja, ili vrstom vaspitanja koja vam je data; ili oseate nesigurnost povodom svog zdravlja, svojih godina ili fizikog izgleda. Ako upitate same sebe: ,,ta me ini nesigurnim?" gotovo je sigurno da ete dati pogrean odgovor. Mogli biste, recimo, da odgovorite: Ne dobijam dovoljno ljubavi", ili: Nemam intelektualnu spremu koja mi je potrebna", ili neto slino. Drugim recima, okrivili biste neto izvan vas, ne shvatajui da nae oseanje nesigurnosti nikada ne potie od neeg izvan nas, ve iskljuivo od nae emocionalne uslovljenosti, od neeg to govorimo sami sebi u svom mozgu. Ako biste promenili svoju mentalnu uslovljenost, vae oseanje nesigurnosti u trenutku bi iezlo, ak i kad bi sve stvari na svetu ostale onakve kakve su i bile. Neko se osea savreno sigurno i bez ijednog novia u banci; neko drugi je nesiguran iako je milioner - razlika nije u sumi novca, ve u njihovoj razliitoj mentalnoj uslovljenosti. Neko nema nijednog prijatelja, pa ipak se osea savreno sigurnim, obuzet ljubavlju prema svim ljudima; neko se ne osea sigurnim usred svih svojih najposesivnijih i naekskluzivnijih veza. Ako hoete da prevaziete ta oseanja nesigurnosti, postoje etiri istine koje morate dobro prouiti. Prvo: uzaludan je svaki pokuaj da prevaziete nesigurnost tako to ete menjati stvari koje su izvan vas. Vai napori mogu uroditi privremenim uspehom, ali samo delimi-no; to e vam doneti neko olakanje, ali samo na kratko. Zato nema svrhe rasipati vreme i energiju da biste stavili taku na svoj fiziki izgled, zaradili jo novca ili osvojili jo ljubavi. Drugo: ova injenica suoie vas sa problemom tamo gde se on stvarno nalazi - u vaoj glavi. Zamislite koliko je ljudi koji se, u identinoj situaciji, ne bi osea-li ni najmanje nesigurnim. Sve zato to problem dolazi iznutra, iz vae programiranosti. Tree: morate shvatiti da su ove programe u vas usadili nesigurni ljudi, koji su vas, kada ste bili jako mali i podloni utiscima, svojim ponaanjem i paninim reakcijama nauili da morate, kad god se spoljni svet ne uklapa u odreeni model, stvoriti u sebi emocionalnu zbrku zvanu nesigurnost, i vi morate na svaki nain re-organizovati spoljni svet - morate zaraditi vie para, pruiti sebi vie zatite, ugoditi ljudima koje ste moda uv-redili, itd, itd, samo da bi vae oseanje nesigurnosti nestalo. im shvatite da nita od toga nije potrebno, da time nita ne biste resili, i da je uzrok emocionalne zbrke iskljuivo u vama i vaoj kulturi, dakle samo ako postanete svesni toga, problem e zaista nestati i vi ete doiveti stvarno olakanje. etvrto: kad god ste nesigurni zbog neega to vam se moe desiti u budunosti, upamtite sledee - u poslednjih est meseci prethodne godine bili ste uasno nesigurni pred buduim dogaajima, da biste ipak, kada su se desili, drali uglavnom sve konce u svojim rukama. Tako je bilo zahvaljujui energiji koja vam se u

tom trenutku probudila, a nikako zahvaljujui brigama koje su prethodile, zbog kojih ste samo uzaludno patili, i koje su vas emocionalno oslabile. Zato ponavljajte sebi: Ako sada postoji neto to mogu da uinim u pogledu svoje budunosti, uiniu to. Za sada, neka sve ide kako ide, i uivau u sadanjem trenutku, jer me je ivotno iskustvo nauilo da mogu da utiem na stvari tek kada se dese, nikad pre toga, kao i da mi sadanjost uvek daje dovoljno podsticaja i energije da se suoim sa svakim problemom". Oseanja nesigurnosti potpuno e nestati samo kada budete imali tu blaenu sposobnost ptica nebeskih i cvea u polju, da ivite punim ivotom, od trenutka do trenutka, uvek u sadanjosti, koliko god vam se to inilo nepodnoljivo. Ono to je stvarno nepodnoljivo je to na ta mislite da e vam se desiti za pet sati ili pet dana, i reenice koje stalno ponavljate, reenice kao: Ovo je uasno", Ovo je nepodnoljivo", Koliko e jo ovo trajati?" i slino. Ptice i cvee sreniji su od ljudskih bia jer nita ne znaju o budunosti, nemaju nikakve reci u svojoj glavi, ne oseaju strah od toga ta njima slini mogu misliti o njima. Nemojte zato strepeti za sutra, jer e to sutra misliti za sebe: svaki dan ima dovoljno svojih neprijatnosti.

29
Ko uva ivot svoj, izgubie ga, a ko izgubi ivot svoj mene radi, nai e ga."

Mt. 10,39 Postoji jedna injenica na kojoj se treba zadrati: ljudi koji vie od drugih strahuju od smrti, istovremeno su oni koji strahuju od ivota i, trudei se da pobegnu od smrti, takve osobe mrze ivot i sutinski ga ne ive. Zamislite oveka koji ivi na nekom tavanu, u nekoj zaguljivoj rupi bez svetlosti. Boji se da sie niz stepenice jer je sluao o ljudima koji su tako padali i lomili vrat. Takav ovek nikada ne bi prihvatio rizik da pree preko ulice, jer je na hiljade ljudi pregaeno pri prelasku ulice. Samim tim, takav ovek nikada ne bi imao hrabrosti da pree neki okean, ili kontinent, ili da pree iz jednog sveta ideja u drugi. Taj ovek ivi u svojoj rupi, pokuavajui da pobegne od smrti - ali zar tako ne spreava sebe, svakodnevno, da ivi? ta je smrt? Gubitak, nestajanje, jedno zbogom. Kada se zakaite za nekoga ili neto, kada ne prihvatate da izgubite stvari ili osobe, kada odbijate da im kaete zbogom, vi to inite jer se suprotstavljate smrti. Ali, kada tako postupate, vi se, i ne opazivi, suprotstavljate i opirete samom ivotu. Jer, dok je ivot kretanje, vi ste blokirani; dok ivot prolazi, vi zaostajete; dok je ivot elastian, vi ste fosilizirani, zaleeni; dok ivot sve odnosi svojini tokom, vi svom snagom prianjate za stabilnost i nepromenljivost. Takvim stavom, pokazujete uas od ivota zajedno s uasom od smrti, jer se vezujete za nju. Meutim, kada niste nigde usidreni, kada niste ni za ta okovani, kada se nimalo ne bojite da ete bilo ta izgubiti, slobodni ste da teete kao planinski potok, veirto sve, bistar i iv. Postoje osobe koje ne mogu podneti da izgube roditelja ili prijatelja, koje ne trpe ak ni pomisao na to. Ili se boje da prodiskutuju ili napuste neku teoriju ili stav za koje su vezane. Ili su ubeene da ne bi mogli da ive bez ove ili one osobe, mesta ili stvari koje im se ine neophodnim. Hoete li metar da biste izmerili svoju duhovnu neelastinost, svoju zadrtost? Posmatrajte kako se sve lomi u vama kada ste primorani da se odreknete neke ideje, kada izgubite neku osobu ili stvar za koje ste bili toliko vezani. Bol i patnja ine da oseate kako vas je ivot izneverio, zar ne? Nikada niste zastali da ozbiljno promislite kako se sve menja, prolazi i ima svoj kraj -zato vas smrt, gubitak i rastajanje uvek iznenade. Vi radije ivite na zaguljivom tavanu svojih iluzija, zahteva-jui da se nikad nita ne promeni, da sve ostane uvek isto. Ali, kada ivot eksplodira i raznese u paramparad vae krhke iluzije, vi tada trpite nepodnoljiv bol. Da biste mogli da ivite, morate gledati stvarnosti u lice, i tada e nestati svaki va strah od gubitka, smrti, rastajanja i u vama e se razviti smisao za novo, za pro-menu i ono to nije unapred programirano. Izgubiete strah da e stvarima koje poznajete doi kraj, biete u stalnom iekivanju svega to vam nije blisko, i pozdra-viete sve to vam je nepoznato. Ako je ivot ono to traite, sledea veba, koja vam moe biti bolna, obogatie vas slobodom ukoliko ste u stanju da je izvedete. Upitajte se postoji li neko ili neto iji bi vam gubitak naneo veliki bol. Moda ste jedna od onih osoba koje nisu u stanju ak ni da pomisle na smrt ili gubitak najbliih. Ako je tako, i u onoj meri koliko je tako, vi ste mrtvi. Ono to treba da uinite je da se odmah suoite, bez odlaganja, sa smru, gubitkom, rastankom od vama najdraih osoba i stvari.

Zamislite te osobe i stvari, jednu po jednu, mrtve ili izgubljene, i zauvek razdvojene od vas, i recite im u sebi zbogom, recite svakoj od njih: Hvala ti, i zbogom". Zabolee vas, ali osetiete kako nestaje vaeg kaenja, zavisnosti od njih. Tada e iz svesnog dela vaeg duha izroniti neto drugo, samoa koja e se iriti sve vie, dok se ne izjednai sa nebom nad vama. U toj samoi poiva sloboda. U toj samoi je ivot. U tom odsustvu veza i zavisnosti pustie korenje vaa volja da idete napred, da ivite svaki trenutak svog ivota, koji je sada neuporedivo primamljiviji, jer je lien brige, napetosti, nesigurnosti, kao i straha od naputanja i smrti koji uvek prati elju za nepromenljivou i posedo-vanjem.

30
Svetiljka teluje oko...

ako li oko tvoje bude kvarno

i telo e tvoje biti tamno."
Lk. 11,34

Mnogi od nas misle da bi svet mogao biti spaen samo ako bi se zdruile dobra volja i tolerancija. To je lana ideja. Svet ne moe biti spaen dobrom voljom ili tolerancijom, ve jasnoom misli. Od kakve bi koristi bilo da ste tolerantni prema drugima, ako ste istovremeno ubeeni da ste samo vi u pravu, i da grei svako ko misli drukije? To nije tolerancija - to je samo popustljivost, a ona ne vodi sjedinjavanju srca, ve njihovom razdvajanju, jer vi ste onaj koji je gore, dok su drugi dole, i ta pozicija moe da rodi samo oseanje superiornosti u vama, uz oseanje ozlojeenosti u drugima, a tako se stvara samo jo vea netolerancija. Autentina tolerancija raa se iskljuivo iz otre svesti o golemom neznanju kojim smo svi bez razlike zagaeni kada je istina u igri. Jer, istina je u svojoj sutini tajna. Duh moe intuicijom dopreti do nje, ali nije u stanju da je uhvati, jo manje da je izrazi recima. Nae mentalne strukture mogu da ukazu na nju, da usmere nau panju u pravcu istine, ali ne mogu da je prevedu u verbalni oblik. Uprkos tome, svi strasno govore o vrednosti dijaloga" - ali na ta se svodi taj dijalog? U najgorem sluaju, dijalog" je samo maska kojom pokuavamo da ubedimo drugoga u prednost nae pozicije; u najboljem, dijalog" nas spaava da ne postanemo aba u svojoj bari, aba koja misli da je u toj bari sadran vaskoliki svet. ta se dogaa kada se razliite abe iz razliitih bara okupe da razmene sopstvena iskustva i ubeenja? Dogaa se da se njihov vidik iri sve dok ne obuhvati postojanje drugih, razliitih, aba; meutim, one istovremeno ne uspevaju ni da pojme okean istine koji ne moe biti zatvoren u granice mentalne bare. I tako sirote abe nastavljaju svoje prepirke... nastavljaju da govore o mom" i tvom", o tvom" iskustvu, tvojim" ubeenjima, tvojoj" i mojoj" ideologiji, itd. Optenje kroz formule nikada nee obogatiti one koji to ine, jer formule, kao granice bare, samo razdvajaju - dok iskljuivo bezgranini okean spaja. Ali da bi stigli do tog okeana istine koji ne zna za ogranienja, neophodno je imati bistrinu duha i lucidnost misli. ta je ta lucidnost misli, i kako se dolazi do nje? Prvo to treba da znate je sledee: nije neophodno nauiti mnogo stvari. Jasna misao je tako jednostavna da je moe imati i desetogodinje dete. Ono to je potrebno nije, dakle, da neto dobro nauite, ve suprotno od toga - da se oduite; ne trai se talenat, ve hrabrost. Da biste shvatili ovo razmatranje, zamislite dete u naruju stare i rune slukinje. Dete je suvie malo da bi u glavi imalo predrasude odraslih; meutim, dok se Iju-Ijuka u naruju te ene, ono ne barata etiketama koje je proizveo njegov mozak, kao crna ena", bela ena", runa", ljupka", stara", mlada", majka", slukinja", ve barata stvarnou. Ta ena uzvraa na njegovu potrebu za ljubavlju - to je stvarnost koja pokree to dete, ne ime te ene, njena figura, njena vera ili rasa. Njemu su to potpuno nevane stvari. Dete jo uvek nema stavove ili predrasude. To je podruje u kome se moe ostvariti lucidnost misli. Da bi ga dostigli, treba odbaciti sve naueno i oiveti u sebi duh deteta, koji je jo imun od iskustava iz prolosti, kao i od uslovljenosti koje nam potpuno zatvaraju put da pogledamo stvarnosti u lice. Uronite duboko u sebe i prouite svoje reakcije u odnosu na ljude i situacije. Iznenadie vas i zgroziti ako uoite koliko je zatitnih mehanizama u pozadini vaih reakcija. Nikada ne reagujete na konkretnu realnost odreene osobe ili stvari, ve na principe, ideologije, itav sistem politikih, ekonomskih, religioznih i psiholokih miljenja u vama; vi reagujete na unapred stvorene ideje i predrasude, bilo pozitivne ili negativne. Suoite se sa svakom posebno - osobom, stvari ili situacijom - i pokuajte da otkrijete predrasude

koje stvaraju barijeru izmeu realnosti pred vama i vaih programiranih percepcija i projekcija te stvarnosti. Ova veba dae vam takvo boanske otkrovenje da vam to ni Sveti spisi ne bi darovali. Predrasude i unapred stvorene ideje nisu jedini neprijatelji jasnog miljenja. Postoji jo jedan par: elja i strah. Da bismo doli do jedne jedine misli koja nije zagaena emocijama kao to su elja, strah i sebini interes, potreban je zastraujue strog asketizam. Mi uglavnom pogreno mislimo da je nae razmiljanje plod mozga; meutim, ono je plod srca, koje je uvek prvo da izvede zakljuke, prosleujui zatim mozgu da formulie rezonovanje koje e opravdati takav stav. I ovde imate pred sobom jedno boanske otkrovenje. Analizirajte neke zakljuke do kojih ste doli, i videete koliko su zagaeni interesom. To je istina koja vai za svaki zakljuak, osim ako ga smatrate privremenim. Mislite, recimo, na upornost kojom se drite svojih zakljuaka o ljudima -da li su ti vai sudovi potpuno slobodni od emocija? Ako verujete da jesu, to je po svoj prilici zato to jo niste dovoljno duboko prouili sebe. Pred nama je glavni uzrok svih podela i sukoba meu nacijama i pojedinim ljudima. Tvoji interesi ne podudaraju se sa mojim, kao to se tvoje misli i zakljuci ne slau sa mojim. Koliko uopte znate osoba iji je nain razmiljanja bar ponekad suprotan njihovim linim interesima!? I koliko ste puta vi lino razmiljali na takav, objektivan nain? Koliko ste puta uspeli da dignete nepremostivu prepreku izmeu misli koja vam se javlja u mozgu, i strahova i elja koji se bore u vaem srcu? Svaki put kad pokuate, shvatiete da ono to je potrebno za lucidnost misli nije um, inteligencija - bilo bi previe lako - ve hrabrost koja poraava strahove i elje; jer, u trenutku kada neto elite ili od neeg strepite, vae srce se, svesno ili nesvesno, postavlja kao prepreka na putu vae misli. Mnogi geniji potvrdili su da za otkrivanje istine nisu potrebne teoretske formulacije, ve srce sposobno da odbaci svoju uslovljenost i line interese, kad god se raa neka misao; srce koje nema ta da titi niti da eli, srce koje ostavlja duh slobodnim da ide svojim putem, osloboeno okova, bez straha, slobodno, u traganju za istinom; srce uvek spremno da prihvati nove injenice i da promeni svoje poglede na svet. Takvo srce postaje "arobna lampa", koja razgoni tmine sa itavog tela oveanstva. Kada bi svako ljudsko bie bilo obdareno takvim srcem, niko vie ne bi etiketirao sebe kao komunistu", kapitalistu", hrianina", muslimana" ili budistu". Lucidna jasnoa njihovih vizija otkrila bi im da su sve misli, sve predrasude, sva ve-rovanja, samo znaci njihovog neznanja. U toj spoznaji, zidovi koji razdvajaju njihove uvaene bare sruili bi se, otvorivi put okeanu koji sjedinjuje sve narode u istini.

31
Zato i vi budite spremni; jer u koji as ne mislite doi e Sin oveiji."
Mt. 24,44

Ranije ili kasnije, u svakom ljudskom duhu javlja se elja za svetou i duhovnou, elja za Bogom, kako god ga nazvali. Mistici govore o boanskom" to je svuda oko nas, na dohvat ruke, koje bi dalo smisao naem ivotu, uinilo ga lepim i bogatim, samo kad bismo znali da ga otkrijemo. Ljudi imaju neku nejasnu ideju o tome i, da bi shvatili ta im je initi da bi doli do neega to nazivaju Svetost i Duhovnost, listaju knjige i odlaze kod duhovnih uitelja. Usput operiu najrazliitijim metodama, tehnikama, duhovnom praksom, formulama; i, na kraju, nakon godina i godina uzaludnih pokuaja, ostaju obeshrabreni i izgubljeni, pitajui se u emu je greka. Najee, krivicu svaljuju na sebe, uz samoubeivanje da je tehnike trebalo praktikovati uredno i po propisima, s vie marljivosti i upornosti, da bi na kraju doli do uspeha. Ali do kakvog uspeha? Niko nema jasnu ideju kakva je ta svetost za kojom se traga, i ostaje oseanje da se ivot stalno odvija u stanju konfuzije, u dui ostaje magla nemira, nesigurnosti i strepnji, i mi vidimo sebe i dalje kao neelastine, posesivne i rave u odnosima sa blinjim. I tako se ponovo bacamo, s obnovljenim arom, u napore koji nam se ine neophodnim da bismo dostigli neto za im teimo. Takve osobe nikada nisu zastale da razmotre jednostavnu injenicu: njihovi napori samo su put bez izlaza, oni samo pogoravaju stvari, kao to se poar pogorava kad se vatra gasi vatrom. Napor ne podstie razvoj i zrelost. Napor - kakav god oblik poprimio: snagu volje, naviku, tehniku, duhovnu praksu - ne vodi nikakvom preobraaju. Moe najvie odvesti do neke vrste represije, ili pribaviti lek za bolest koja je duboko ukorenjena. Napor i tenzija mogu promeniti neiji stav, ali ne i njegovu linost. Zamislite oveka koji hoe da osvoji ljubav ene i zato pokuava da popravi svoj izgled, da oblikuje" savrenije telo, da uini svoje ponaanje prijatnijim, a tehnike zavoenja efikasnijim. Ljubav se ne osvaja praktinim vebama, ve realnou svoje linosti. A do toga se nikada ne stie puteni napora i tehnika.

Tako je i sa Duhovnou i Svetou - ne donosi vam ih ono to inite, one nisu prekriva koji neko moe kupiti, ili nagrada koja se dobija za svoje zasluge. Od znaaja je samo jedno - kakvi ste, ta moete postati. Svetost nije plod osvajanja, ve milosti. Milosti koja se zove spoznaja", milosti koja je gledanje", posmatranje", razumevanje". Ako biste pristali da ukljuite svetlost spoznaje, i da paljivo posmatrate sebe i svaku stvar koja vas okruuje u svakodnevnom ivotu; ako biste videli sebe odraene u ogledalu spoznaje na isti nain na koji vidite svoje lice u ogledalu (znai jasno, otro, ba onakvo kakvo je) bez ikakvog iskrivljenja i popravki; ajso biste na taj nain posmatrali sebe, bez ikakve dodatne procene i suda, postali biste najednom svesni udesnih pramena koje se deavaju u vama. Meutim, vi ne moete kontrolisati ove promene, ne moete ih unapred planirati, kao to ne moete odluiti kada i kako e se obistiniti. Samo je ta spoznaja koja ne prosuuje u stanju da izlei i preobrazi, ali na svoj nain i u svoje vreme. Na ta je najvanije uperiti svetlost spoznaje? Na vae reakcije i vae odnose. Kad god se naete u prisustvu neke osobe ili stvari, bilo kakve da su, u bilo kojoj situaciji, vi imate beskrajno razliite reakcije, pozitivne ili negativne. Analizirajte ove reakcije, posmatrajte ta one u stvari znae i odakle potiu, ali bez osude ili okriv-Ijavanja sebe, bez ikakve elje za bilo im, a pogotovo bez truda da ih promenite. To (i samo to) se trai od vas da bi svetost napravila prvi korak u vama. Ali, rei ete moda, zar nije sama ta spoznaja napor? Ne, ako ste je bar jednom oprobali. Jer tada shvata-te da je spoznaja radost, kao radost deteta koje zaueno izlazi da otkrije svet. ak i kada ova spoznaja otkrije neprijatne stvari u vama, ona uvek u sebi nosi osloboenje i radost. Na ovoj taki shvatiete da nesvestan ivot nije vre-dan da bude proivljen, jer je prezagaen mrakom i patnjom. Ako se u poetku oseate lenjim da ostvarite ovu spoznaju, nemojte primoravati sebe, jer to bi samo obnovilo vau napetost i nemir. Budite jednostavno svesni svoje lenjosti, bez ikakve osude ili okrivljavanja sebe. Shvatiete tada da spoznaja ima u sebi onoliko tenzije koliko i ovek koji treba da ode kod ljubljene osobe, ili toliko napora koliko treba gladnome da ustima prinese komad hleba, ili koliko treba alpinisti da se popne na vrh svoje omiljene planine: velika energija, uz velike tekoe, ali bez ikakve prinude. Sve postaje takorei kao igra! Drugim recima, spoznaja je aktivnost koja se odvija bez napora, bez tenzija. Da li e vam ova spoznaja doneti svetost koju traite? Da i ne. injenica je da nikada neete moi da proverite. Jer, autentina svetost, ona koja se ne moe dostii naporima, tehnikama i prinudom, potpuno je nesvesna same sebe. Ako je u vama, vi nemate ni najmanje svesti o tome. Jo vie: vi neete ni misliti o njoj, jer u vama potpuno nestaje svaka ambicija da postanete svetac ili svetica, od momenta kada ivite svaki trenutak postojanja koje je spoznaja uinila ispunjenim, srenim i osloboenim. Dovoljno je da budete budni i otvorenih oiju. Jer, samo u tom stanju videete Spasitelja. I nita drugo, apsolutno nita drugo nee vas zanimati - ni sigurnost, ni ljubav, ni imovina, ni lepota, ni mo, pa ak ni sama svetost.i

NIKO NAM M MOE ODUZET/ ONO TO NIKAD N/SMO PRISVOJILI

LJUBAV NIJE ODNOS ONA JE STANJE BIA DA U STE U STANJU LJUBAV/?

DA LI JE/V/TE?

Kt'i. '

Antoni De Melo