Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

Ratings: (0)|Views: 50 |Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on May 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/26/2013

pdf

text

original

 
Ова прича тече од Косова (1. део)
 
ПИШЕ:
 
Мирослав ТОХОЉ
 
„Код Срба сваки обичан војник зна зашто се бори. Кад је био дете, мајка га је поздрављала речима: Здраво, осветниче Косова!“ То је запа
-
жање америчког новинара Џона Рида, писца знамените књиге о Октобарској револуцији – 
 
„Десет дана који су потресли свет“.
 
Рид је почетком Првог светског рата путоваокроз Србију у пратњи Слободана Јовановића, а цитиране речи историчар Владимир Дедијер, у капиталној књизи „Сарајево 1914“, ставља на поче
-
так поглавља у којем развија тезу о кровном миту целокупног српског предања – 
 
видовданском, којим се опијало младобосанско поколење и из ко
-
 јег је никло посведочено слободарство, жеђ коју ваља утолити без осврта на цену и висину жртве.
 
Косовски мит столећима је стварност у којој живи српски народ и – 
 
како вели наш нобеловац Иво Андрић – 
 
„исто толико стварна као хлеб и вода“.Тињао је кроз векове турске окупације, и међу Србима под аустријским и мађарском игом, коначно – 
 
из његовог семена васкрсавала је модерна Ср
-
бија под Карађорђем и Милошем, под Обреновићима и Карађорђевићима, а из тог мита, можда баш на косовском Газиместану и можда само једномсвојом страном, потекао је и Слободан Милошевић, владар којем ће изгледа време судити праведније него наследници и савременици.
 
У спеву „Лажни цар Шћепан Мали“, и не само ту, Његош се, експлицитно дотиче косовског мистерија: „Ова вражда ниче на Косову“. Вражда је ру
-
ска реч, и на српском она значи – 
 
заваду и свађу. Пишући о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, нобеловац Иво Андрић почиње својоглед следећом реченицом: „Ова је драма почела на Косову“, којом парафразира самог Његоша. „’Наша је правда на Косову закопана’, говорили суљуди резигнирано“ – 
 
наставља Андрић – 
 
„и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбинаових људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично
 
осећао историјску клетву која је лафе претворила у ратаре, оставивши им у души ’страшну мисао Обилића’, да тако живе разапети између своје ра
-
тарске, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли.“
 
Супарништво две паралелне стварности – 
 
 рајинске и витешке, бранковићевске и обилићевске, прожимало је српско друштво откада је оно посталосвесно себе, па ево и све до данас. Оно је напросто горки баласт српске државотворности. Надгорњавање два менталитета, њихово смењивање наврху пирамиде државне власти међу Србима урађало је свакојаким плодовима чинећи националну историју по њеној вертикали сувише турбулент
-
ном и прекомерном. Српска слободарска ренесанса, раздобље повратка Карађорђевића на трон, резултирала је победама у два балканска рата и со
-
лунском епопејом, да би витешка слава, готово преко ноћи пуне неразговетних одлука и заокрета, запала у таворење под стегом југословенског за
-
 једништва и у преображај миленијумски потврђиваног националног идентитета ка наднационалном, „великосрпски“ разливеном од Битоља до Ма
-
 рибора.
 
Последње недеље месеца маја, недостајуће коцкице у биографији генерал
-
пуковника Ратка Младића, последњег српског војсковође, то јест његовохапшење у, наводно, банатскоме селу Лазареву, чији назив такође дугујемо косовском миту, употпуниле су сиже који савршено подупире реалностпукотине. Што су се више упињала службена јата ала и врана у Србији да одиста патетичну слику голубије болесног Ратка Младића што је могућевише удаље од слика повезаних са добом херојског отпора Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, у којем се генерал Младић не без разлогаовенчао легендом бесмртног прегаоца и јунака, провалија између и службено подељене „две Србије“ бивала је све дубља и незацељивија.
 
Ратко и Новица (2. део)
 
ПИШЕ:
 
Мирослав ТОХОЉ
 
У пролеће 1992. на свима странама у Босни и Херцеговини владао је кошмар. Западни делови – 
 
бањалучка и добојска регија, одсечени одСемберије, Семберија растављена од Бирча, Подриња и романијског платоа, романијска и сарајевска област изгубиле везу са Херцегови
-
ном, јединице југословенске војске повлаче се из Мостара ка Подгорици, касарне у Сарајеву блокиране, угашене телефонске линије, пре
-
кинуте саобраћајнице, помрчину разгони пламичак свеће, тек понегде допире сигнал београдског радија…
 
Где год да се запутиш, наилазиш на гомилекамења, на преваљена стабла, хрпе шљунка, на људе скривене у заклонима, немаш коме да кажеш куда и зашто си се намерио, опажаш тек митра
-
љеско гнездо које покрива препреке. Са свих страна гласови о нејуначким погибијама. Старац косио ливаду, нема га више, сахранили га на ливади.На другој сахрани рафал изрешетао ковчег и покојникову родбину, и све то тако данима стоји на путу. У стену поред пута зарио се камион, возач сеизврнуо, поцрнео, кроз одваљена врата руком скоро дотиче асфалт… За недељу или две човек заборави основне вредности дојучерашњег живота:да ми је још једном да прелистам какве јучерашње новине или да негде попијем точено
 
пиво, па одмах да умрем. Да ли ће то икад више бити могу
-

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->