Milo Bjeli: MORNAREVA POSLEDNJA LUKA (Odlomak iz romana o Beogradu Ue).

Trifun se uputi do malog parka uvrh Balkanske ulice, iza hotela Moskve, i sede na klupu. Sa klupe se videla Sava i nazirao Dunav, tamo iza Zemuna. Beli brod sa pogonom na lopatice plovio je Savom uzvodno prema Adi Ciganliji. Trifun oseti, nevoljno, kako mu se u grudima budi poznati zov; da otplovi nekud, nije vano kud. Ne vie, nikada, zaree se Trifun ko zna po koji put od kada je stigao u Prestonicu. Ali znao je da neto mora da uini jer se sa prodajom narandi nije moglo nikud. A ni nada da e uspeti da porazgovara sa poslanikom Metroviem o kakvom stalnijem poslu topila se kad god bi se naao pred uniformisanim vratarom na ulazu u zgradu skuptine; jednostavno se nije usuivao da upita kako bi se mogao sastati s poslanikom Metroviem. Jedino to je uspeo bilo je da ga prepozna jednom u prolazu nedaleko od kafane Moskva i ak da promrsi neto kao pozdrav. Ali Metrovi ga nije ni primetio. Ionako su svi sada na letovanju, zakljui Trifun. On zatim ustade sa klupe i krenu niz Balkansku ulicu gegajui se pomalo u hodu, kao da koraa po palubi broda. Trifun se zatim uputi ka eleznikoj stanici, a onda prema putnikom renom pristanitu do krme 'Kod Lae'. Tamo ga doeka uobiajena guva i galama. Marka nije bilo, ali mu rekoe da e doi predvee. Trifun se uputi zatim u dvorite iza kafane, do ulaza u kafansku kuhinju, i upita musavu devojku, kuvarsku pomonicu koja je iznoslila splaine, o Rosi. -Roso, trai te onaj tvoj mornar! -pozva ona kroz vrata kuhinje. Iz kuhinje dopree do Trifuna enski glasovi i smeh. Najpre se pojavi pozamana ena u belom kuvarskom mantilu. -Evo sad e, ba joj istekla ihta -ree ena osmatrajui ga radoznalo. Rosa se pojavi posle par minuta bez svoje uobiajene bele marame kojom je podvezivala kosu dok je kuvala, jo sva rumena od toplote u kuhinji. Po obiaju, poljubi Trifuna u obraz zapahnuvi ga jakim mirisom cimeta. Bila je plavua, njegovih godina ili godinu-dve starija od trideset, ali dobro ouvana i ivahna, sa veito dobroudnim osmehom na usnama. Njene ogoljene ruke, zaokrugljene od gnjeenja testa i njene grudi koje su bubrile ipod tanke bluze probudie talas udnje u Trifunu, to ne izmae Rosi. -Vidi ti gostiju -ree ona oteui po preanski. -Hoemo li malo u etnju ili prvo da te pozovem na kafu? -Najpre bi kafu -ree Trifun oseajui kako mu udnja zaguuje glas. Rosa je stanovala u dvoritu kafane, gde joj je vlasnik restorana gotovo besplatno ustupio jednu sobicu sa nunikom i tuom. Bila je izvrsna kuvarica i muke je imao da je odbrani od konkurencije. Njeni gulai, pite zeljanice i preanski specijaliteti punili su kafanu. Trifun se bio upoznao sa Rosom preko Marka i dotad su samo 'ili' zajedno, kako se to ovde govorilo. Bilo je prvi put da ga je pozvala na kafu u njenu sobicu, pre toga vodio ju je nekoliko puta u etnju po Kalemegdanu i jednom u bioskop. Tokom predstave osetio se omamljen blizinom Rosinih oblina, pomalo sa vonjom na vanilu i cimet koji kolonjska voda nije uspevala da pokrije. Davao se toga dana neki nemi film o zaljubljenom berberinu. Saznavi da je jedan od muterija otpoeo flert sa njegovom pomonicom, lepom frizerkom, berberin je iskoristio

priliku kad je ovaj doao da se obrije uvee, pred zatvaranje radnje, i presekao mu vrat brijaem - na kraju dugog brijanja tokom koga se publici dizala kosa na glavi. Prisetio se kako je Rosa za vreme tog brijanja vie puta lako kriknula pripijajui se uz njega, a on ju je umirivao steui je oko struka. Sobica je bila omamno topla i mirisala je na zrele dunje. Dok je Rosa kuvala kafu Trifun uze da prebira po knjigama na maloj polici. Bila je tu jedna pesmarica, jedna podebela knjiga sa naslovom 'Narodni kuvar' i nekoliko svezaka takozvanih 'ljubavnih romana' sa naslovima koje je viao po novinskim kioscima. -Priaj mi neto o moru i plovidbi na laama. Provodim dane zatvorena u kujni i zaboravim da smo tu kraj Save i Dunava, na samom uu. -Pre rata to se dobro isplatilo, posebno kad sam ono dobio posao kod transkog Lojda -priseao se Trifun. -Navegali smo od Bea i Pete do Crnog mora, a posle za Grku i za Tursku, ili za Italiju. I do Odese smo stizali... Da sam bar neto zatedeo onda, otija!... Ali mladost-ludost. Bacali smo pare po lukim kafanama. Seam se da mi se nije dalo da perem donji ve kao moji drugari, oenjeni mornari sa decom na vratu. Kad se zaprljao, bacao sam ga preko ograde broda i u prvoj luci kupovao novi. -Kad ima neto prljavo, donesi -priblii mu se Rosa, otkopavi mu dugme na koulji i stavivi mu dlan ruke na grudi. -Ih, to si maljav, ko' komiski rundov! Rosin glas zadrhta od udnje. Trifun oseti to i obgrli je. Ruka mu je klizila po njenoj nozi do kolena a zatim uz butinu nagore. Ispod suknje imala je drugu, od belog utirkanog platna. -Nemoj, Trifune. Mani se toga -govorila je Rosa. -A i vrata su otkljuana. Trifun ustade i zakljua vrata. -Navuci zavese... -ree Rosa, sada ve i sama skidajui suknje. Njene beliaste, oble butine blesnue u polutami sobice i Trifun ih dohvati svojim uljevitim akama, razmaknuvi ih sve dok nije napipao gaice od crnog satena. Jednim potezom skide joj te gaice do kolena a zatim ih smaknu sa nogu, to Rosi izmami uzdah, gotovo jecaj. Poela je da se uvija oko njega, rukama, nogama, telom. -Oh, oh, mornaru moj -aputala je Rosa podstiui ga pokretima kukova koji su postajali sve bri, pretvarajui se u grevite trzaje. Sve dok joj se telo, svo oznojeno od vruine, ne izvi u luk, a apat, grleni, ne svede na ponavljanje onog 'moj mornaru... moj'. Napetost luka njenog tela popusti i Trifun je morao da upotrebi svu snagu volje da se na vreme iupa iz omamnih dubina njene puti. Odmah zatim se prepusti bujici koja se razli po oblinama Rosing stomaka i pocuri izmeu njenih nogu i po aravu. -Nisi morao da brine -ree Rosa posmatrajui ga radoznalo, kao da je otkrila neto novo u njemu. -Ve sam na poetku mene. -Sigurno je sigurno -ree Trifun odvajajui se od nje. Dok se Rosa prala pod tuem, Trifun uze da prelazi pogledom po maloj sobici. Sve je odisalo urednou, verno odslikavajui Rosinu linost. Je li ti to poslednja luka, mornaru? -pitao se oslukujui kristalno jasno prskanje vode. Moda je, najzad, dolo vreme da baci kotvu koja osigurava protiv svih vetrova? Ali neto u njemu pobuni se protiv tako jednostavnog reenja. Toliko puta je sanjao o toj svojoj poslednjoj luci obasjanoj, u njegovim mislima, crvenkastom svetlou veeri dok je bio deuran na brodskoj nonoj strai oslukujui rasprskavanje nevidljivih talasa ispod pramca. I matajui o eni kakvu je eleo: mladoj, duge crne kose, krupnih oiju koje kao da skrivaju neku tajnu; o neznanki koja e ga ekati iza

zavese jednog od osvetljenih prozora u toj neznanoj luci... Zbog takvih matanja mogao je da prihvati Rosu i njenu sobicu samo kao privremeno utoite, isto kao to je prihvatio prodaju narandi samo kao privremeno zanimanje... A imao je i onih dve stotine funti uivenih u jakni, zaraenih trgovinom sa izbeglicama iz Odese... Da pone neto to e ta matanja moi da pretvori u stvarnost. Zarekao se bio da nee posustati u traenju tog prozora ispunjenog svetlou i te mlade ene u njegovom okviru, kao to se bio zarekao po dolasku u Prestonicu da se nikada vie nee vratiti moru. -Morau da idem, treba da se vidim sa Markom -ree on Rosi kada se ona vrati. -Ne znam da li ti je priao -ree Rosa. -Upleo se sa udatom enom, jednom od onih gospoa sa Dedinja... Nemoj da uje da si to saznao od mene -dodade ona. Rosa se privi uz Trifuna kada je ustao da se pozdravi sa njom. Poljubio ju je u kosu. Njen pogled je pitao, pitao, ali ga ipak ne upita naglas kada e ponovo doi. .......................................................................................................... N.B. Integralni tekst romana o Beogradu Ue nalazi se na Internet sajtu SCRIBD pod: SCRIBD roman o Beogradu Usce.