\^sM

SLOBODAN ORI

GEOSTATIKI PRORAUNI
TREE IZDANJE

BEOGRAD, 2008.

Prof. dr Slobodan Cori, dipl. gra. in.

Univerzitet u Beogiadu - Rudarsko-geoloki fakultet

GEOSTATIK3 PRORAUNI
(Tree izdanje)
Recenzenti: Prof. dr Duanka Boinovi Dr Petar Mitrovi

Prihvaeno kao udbenik odlukom Nastavno-naunog vea Rudarsko-geolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Izdavai:
Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geoloki fakultet asopis ,,Izgradnja, Saveza graevinskih inenjera i tehniara Srbije i Saveza arhitekata Srbije

Za izdavae:
Dekan prof. dr Boo Kolonja V.d. glavnog i odgovomog urednika Branko Bojovi,dipl.in.arh.

Konsultant pri redakciji teksta:

Ljubinka Milenkovi

Tehnika priprema:
Ruarsko-geoloki fakultet, Beograd Kvartet V, Beograd

Tira: 300 primeraka tampa:

Hektor print Novi Beograd

CIP - KaTajionmmija y ny6jiHKau[HjH H apoR H a GnjiHOTeKa Cpnje, Beorpa^

624.131.5.042(075.8) 'fiOPH'R, CnooflaH Geostatiki prorauni / Slobodan ori. 3. izd. - Beograd: Rudarsko-geoloki fakultet Univerziteta: asopis Izgradnja, 2008 (Novi Beograd: Hektor print). XV, 460 str.: graf. prikazi; 24 cm Tira 300 -Bibliografija: str. 447-460. ISBN 978-86-82307-16-7

a) reocraTHica - IIpopaHyHM COBISS. SR - ID 150102796

Zabranjeno pretampavanje-fotokopiranje, sva prava zadrava izdava

PREDGOVOR

III

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Osnivanje Smera za geotehniku na Ruarsko-geolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1971. goine zahtevalo je reviziju gotovo svih predmeta do tada jedinstvenog Geolokog odseka. Tom prilikom je odlueno da se Geostatiki prorauni izdvoje u poseban predmet. Na taj nain bi budui inenjeri geologije ovog smera na jednom mestu nali objedinjene i sistematizovane sve proraune koji se odnose na probleme naruavanja prirodnih napona u tlu tj. terenu, najire posmatrano. U okviru ovog predmeta, dakle, teorijski principi mehanike tla i mehanike vrstih stenskih masa nali bi primenu kroz reavanje brojnih praktinih problema. Zbog toga je ovaj predmet, po svom sadraju, bio i ostao umnogome specifian. I zato italacne treba da se iznenadi ako pojedinapoglavlja ove knjige nae i u literaturi iz Mehanike tla, Mehanike stena, Zemljanih radova, Fundiranja, Nasutih brana ili Tunela. Sve su to delovi jedne relativno nove naune discipline - Geotehnike, koja se ve tri decenije razvija na odgovarajuem smeru na Rudarsko-geolokom fakultetu. Knjiga Geostatiki prorauni sadri sledea poglavlja: Naponiutlu, Boni pritisci tla, Analiza stabilnosti padina i kosina, Plitki temelji, Duboki temelji ipovi, Ubrzana konsolidacija, Ankeri, Tuneli, Polpomi zidovi, Dijafragme. Uz svako poglavlje detaljno su uraeni numeriki primeri, u cilju boljeg razumevanja gradiva i praktinog ovladavanja teorijskim postavkama iz pojedinih oblasti. Tekst knjige je prilagoen nastavnom programu predmeta Geostatiki prorauni. Meutim, u knjigu je ukljuen i deo materije koja se slua u okviru

premeta Fiiniranje, l'o se, pre svega, odnosi na plitke i duboke tsinelje i dijafragme

Sva poglavlja u ovoj knjizi su meusobno povezana i, maa se predaju u okvim dva predmeta, smatram da mogu da se nau u jednoj knjizi Naime, tako objedinjena pomoi e korisniku da analizira i definie geotehnike uslove izgradnje objekata, odnosno da izvri izbor optimalnog reenja za probleme koji se javljaju u svakodnevnoj praksi. U svakom sluaju, istakao bih da je ovako koncipiranih knjiga malo. Na naem jeziku do sada ih nije ni bilo. Stoga bi ova knjiga mogla da popuni prazninu koja se ve due vreme osea u ovoj oblasti geotehnikog inenjerstva. italac treba da ima u vidu da ova knjiga sadri i vie od materije predviene programom osnovnih studija. Pri tome se, pre svega, misli na prikaz itavog niza metoda kojima se odreuje stabilnost padina i kosina, kao i granino optereenje plitkih i dubokih temelja. Brojne metode koje su u ovim poglavljima prikazane nisu imale za cilj da zbune itaoca. Naprotiv, eleo sam da kroz njihovo prikazivanje ukaem na ono to je njima zajedniko. Toga je, po pravilu, mnogo vie od onog po emu se razlikuju. Nadam se da e paljivi italac to uoiti i tako lake otkriti njihovu sutinu, odnosno principe na kojima one poivaju. A to je uvek najvanije pa tome, prilikom itanja, treba posvetiti punu panju. Ovo je utoliko potrebnije, budui da postoje brojni softveri koji koriste razliite metode prorauna. Njihova primena moe da dovede u nedoumicu, pa ak i u zabludu, nedovoljno teorijski obrazovanog korisnika, tako da se i pored dobrih softvera mogu dobiti pogreni rezultati. U vezi sa napred iznetim, u toku pisanja knjige trudio sam se da ukaem na spone koje postoje izmeu pojedinih poglavlja. U svakoj prilici sam nastojao da naglasim opte principe koji se provlae kao zajedniki i na kojima poivaju Geostatiki prorauni. To je ono to je bitno, i to sam eleo da istaknem u ovoj knjizi. A koliko sam u tome uspeo, italac e sam da prosudi. to se tie posebnih i specifinih detalja, svako moe da ih lako nae u literaturi koja je navedena na kraju knjige.

PREDGOVOR

Za uspeno korienje ove knjige smatra se da je itaiac savladao gradivo iz sledeih predmeta: Nauke o vrstoi, Principa inenjerske geologije, Mehanike tla i Mehanike vrstih stenskih masa. Ovo za studente ne bi trebalo da predstavlja problem, jer navedeni predmeti prethode kako Geostatikim proraunima tako i Fundiranju.

Ova knjiga je namenjena prvenstveno studentima Smera za geotehniku Rudarsko-geolokog fakulteta i nadam se da e im pomoi u lakem savlaivanju gradiva. Meutim, u isto vreme, ona e moi korisno da poslui i inenjerima u praksi koji oseaju potrebu da osvee, pa ak i dopune, svoje znanje iz ove oblasti geotehnikog inenjerstva. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima knjige Prof. Jovanu utiu i Prof. dr Duanki Boinovi. Veliko razumevanje i svesrdna podrka koju su mi pruili, u toku pripreme knjige, mnogo su doprineli njenom objavljivanju. Takoe zahvaljujem asistentima mr Gordani Hadi-Nikovi i mr Dragoslavu Rakiu na savesnoj obradi teksta. Meutim, njihov udeo je i vei od togajer smo zajedno razmatrali pristupanost, odnosno jasnou pojedinih delova teksta. Mr Gordana Hadi-Nikovi je posebno pomogla i u izmdi numerikih primera koji prate svako poglavlje knjige. Knjiga Geostatiki prorauni ne bi mogla biti pripremljena bez razumevanja i podrke mojih najbliih - Jelice i Srana. Ovo je, takoe, prilika da se zahvalim donatorima koji su svojim znaajnim prilozima omoguili da se knjiga tampa i objavi. Na kraju elim da naglasim da u sa zahvalnou prihvatiti primedbe i sugestije italaca, posebno studenata, koje bi dovele do poboljanja teksta knjige.

Beograd, 2001.

Slobodan ori

PREDGOVOR

PREDGOVOR DRUGOM BOPUNJENOM IZDANJU

Prvo izdanje knjige Geostatiki prorauni rasprodato je relativno brzo. Ova injenica, kao i interesovanje sa kojim je knjiga doekana u naoj strunoj javnosti, oveli su do tampanja drugog dopunjenog izdanja. U njemu su, pre svega, ispravljene greke koje su uoene u prvom izdanju, a u Aneksu su date i odreene dopune postojeeg teksta. Osim toga, tekst knjige je dopunjen i novim, jedanaestim poglavljem. U njemu su prikazani Geosintetici, koji se sve vie koriste u geotehnikom inenjerstvu u svetu, a odnedavno i kod nas. Ovo je, u isto vreme, prilika da se zahvalim donatorima koji su svojim znaajnim prilozima omoguili da se knjiga tampa i objavi. Beograd, 2006. Slobodan ori

PREDGOVOR TREEM IZDANJU

Drugo dopunjeno izdanje knjige Geostatiki prorauni rasprodato je za ve godine. To je dovelo do potrebe za tampanjem treeg izdanja. Beograd, 2008. Slobodan ori

SADRAJ

SADRAJ

1 NAPONI U T L U .......................................................................................1 1.1 Princip efektivnih n a p o n a ............................................................... 1 1.2 Naponl od sopstvene teine tia .......... .................. ..... ................ 2 13 Naponi od dopunskog o ptereenja.......................... ............3 1.3.1 Uprooenipostupak ---- . . . .................... ............... 3 1.3.2 Ptimena teorije elastinosti...................... .............. ........... . . . 5 1.3.2.1 Vertikalna koncentrisana sila.............. ......... ....... ..............6 1.3.2.2 Linijsko jednakopodeljeno optereenje . . . . . . . . . ___. . . . 8 1.3.2.3 Jednakopodeljeno trakasto optereenje ................................ 9 1.3.2.4 Jednakopodeljeno optereenje na krunoj povrini______11 1.3.2.5 Jednakopodeljeno optereenje na pravougaonoj povrini .. 12 1.32.5.1 Postupak Janbua, Bjeruma i anslija . . . . . . . . . 12 1.3.2 5.2 Postupak tajnbrenera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.3.2.5 3 PostupakKanija . . . . . . . . . . . . . . . . ___ ______ . 16 1.3.2.6 Jednakopodeljeno optereenje na povrini proizvoljnogoblika . . . ....................................................18 1.3.2.7 Supeipozicija napona.................................. .....................20 1.3.2.8 Izobare .................... ............................... ............. ........... 21 1.3.2.9 Naponi u vieslojnoj sredini ............................................. 23 1.3.2.10 M orovkrug.......................................................................24 1.4 Kulon - Morov uslov lo m a .............................................................27 1.5 Zadaci .......... ......................................................... ................... . . 3 0

2 BONI PRITISCI TLA

2.1 prltlssk
ii

polubeskonaiiom tln

38

2.1.1 Pritisak tla u stanju mirovanja 38 2.1.2 Aktivni ipasivnipritisak tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.2 Boni pritisci tla na potporne riove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2.2.1 Pritisak tla u stanju m irovanja .............. 47 2.2.2 Aktivni ipasivnipritisak ila ............................................ . 48 2.2.2.1 Rankinova metoda ............................................................. 48 2.2.2.1.1 Aktivni pritisak nekoherentnog tla ....................... . 49 2.2.2.12 Aktivni pritisak koherentnog tla .............. .............. 51 2.2.2.1.3 Pasivni pritisak nekoherentnog t l a ..........................52 2.2.2.1.4 Pasivnipritisak koherentnog t l a ............................. 54 2.2.2.1.5 Aktivni ipasivnipritisak nekoherentnog tla - kosa povrina terena ............................................. 54 2.2.22 Kulonova metoda........................................... ............. . 57 2.2.2.2.1 Aktivnipritisak nekoherentnog tla .......... ............... 58 2.2.2.2 2 Aktivni pritisak koherentnog t l a .......... ........... ....... 61 2.2.2.2.3 Pasivni pritisak nekoherentnog tla . . . . . . . ---- 63 2.2.2.3 Reban - Ponseleova metoa.................... ...........................66 2.2.2.3.1 Aktivnipritisak nekoherentnog tla . . . . . . . . . . . . . . 66 2.2.2.3.2 Pasivni pritisak nekoherentnog tla __ . . . . . . . . . . . 68 2.2.2.4 Opravanost hipoteze o ravnoj kliznoj povrini______ __ 69 2.2.2.5 Primena teorije elastinosti kod odredjivanja bonih pritisaka t l a. . . . . . . . . . ---- ------- ----------------70 2.2.2.5.1 Linijsko optereenje . . . . . . -------. . . . . . . . . . . . . . 70 2.22.5.2 Trakasto optereenje ........................ ................. . 71 2.2.2.6 Superpozicija bonih pritisaka tla ................ ................. .. 72 2.3 Boni pritisak tla na podgradu iskopa ............ . . . . . . . . . . . . . 72 2.4 Zadaci ........ ................................................................ ............ . . . 7 5

3 ANALIZA STABILNOSTI PADINAIKOSINA . . . . . 3.1

................. 84

Metode granine rav n o tee...........................................................84 3.1.1 Osnovne pretpostavke ............................................................ 84

SAPRAJ

_____ _

IX

3,1/2 Faktor sigurnosti . .................................................. ............... 86 3.13 Analiza sa ukupnim i efektivnim naponima . . . . ......... 88 3.1.4 Rezukantne metode i metode lamela .............. .......... . 91 3.1.4.1 Rezultantne metoe ............................................................91 3.1.4.2 Metode lam ela..................................................................91 3.1.5 Mehanizam klizanja ............................... ............................... 94 3.1.5.1 Ravna klizna povrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 3.1.5.1.1 Beskonana kosina ...................................... .......... 94 3.1.5.1.2 Kulmanova m etoda ................ ........................ .. 99 3.1.5.2 Kruna klizna povrina.................................................. 102 3.1.5.2.1 vedska m etoda ..................................................... 102 3.1.5.2.2 Biopova uproena m etoda ..................................106 3.1.5.2.3 Spenserova m etoda ................................................114 3.1.5.2.4 Odredjivanje kritine klizne povrine ....................117 3.1.5.3 Sloena klizna povrina................................................ 119 3.1.5.3.1 Metoda Loa i Kerefiata ..........................................119 3.1.5.3.2 Metodaklina . .......................... ........................... 121 3.15.3.3 Janbuova uproena metoda ................................. 124 3.1.5.3.4 Janbuova opta metoda ..........................................127 3.1.5.3.5 Metoda Morgenstem - Prajsa ................................ 130 3.1.6 Specifinosti analize stabilnosti u krutim ispucalim stenskim masama .......... .......................................... . 132 3.1.7 Komentar .............................. ................................... . 135 3.1.7.1 Povratnaanaliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 3.1.7.2 Progresivni lom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ---- 136 3.1.7.3 Seizmika analiza stabilnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ---- 138 3.1.7.4 Trodimenzionalna analiza stabilnosti ...... .......................139 3.1.8 Ocena metoda granine ravnotee ........ ............................... 140 3.2 Stabillzacione m e re ...... ..................... ...... .............................. 142 3.2.1 Promena geometrije kosine .......... ........... ............................. 143 3.2.2 Drenane m ere .......................................... ........................... 145 3.23 Potpome konstrukcije ................... .......................................146 3.2.4 Armiranje tla ......... ............................................ .................147 3.2.5 Zakljuak ...............................................................................147 3 3 Zaaci ................................................... ......... ............................. 148

PLITKITEMELJI

163

4.1 Granino optereenje pllfklSs temelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 4.1.1 Mehanizam iomm ........................................................... . 165 4.1.2 Drenirani i neremimni mlovi optereenja . . . . . . . . . . . . . 167 4.1.3 Statike metode . . ........................... ............................... .. 167 4.1.3.1 Metoda Tercagija ............... ....................................... ..168 4.1.3.2 Metoda Brin-Hansena ............................................. ..173 4.1.3.3 Metoda M ajerhofa....................................................... 178 4.1.3.4 Metoda Skemptona ..................................................... 181 4.1.3.5 Ekscentrino optereenje............................................. 182 4.1.3.6 Vieslojno t l o ...............................................................184 4.1.3.7 Dozvoljeno optereenje............................................... 185 4.1.3.8 Postupak iz Pravilnika o tehnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekata............ ..............187 4.1.4 Metode statice i standardnepenetracije.......... . ........189 4.1.5 M etodaprobneploe ......................................... ............191 4.1.6 StabUnost dna razuprtih isk o p a .......... . . .......... ............. 192 4.1.7 Metode za odredjivanje graninog i dozvoljenog optereenja u vrstim stenskim masama . . . . . . . . . ___ 193 4.2 Sleganje plftkih temelja . . . . . . . ---- . . . . . . . . . . . . . . . 195 4.2.1 Uvod ................................ ................. . 195 4.2.2 Raspodela napona ispotemelja ................ ....... . ... 197 4.2.3 Sleganje temeljafundiranih n a g lin i ............ ......... ....... .. 199 4.2.3.1 Inicijalno sleganje---- -. . . . ----- . . . . . . . . . . . . ----- 199 4.2.3.1.1 Primena teorije elastinosti na homogeno tlo . . . 200 4.2.3.1.2 Metoda Janbua, Bjeruma i anslija . . . . . . . . . . . 202 4.2.3.1.3 Primena teorije elastinosti na vieslojno tlo . . . 204 4.2.3.2 Konsolidaciono sleganje-------------------- 205 4.2.3.2.1 Fenomen konsolidacije.................. ................... 206 4.2.3.2.2 Konvencionalna metoda .................... .................208 4.2.3.2.3 Metoda Skemptona i Bjeruma ........................... 210 4.2.3.2.4 Uticaj krutosti temelja .............. .........................211 4.2.3.2.5 Uticaj dubinefundiranja .............. .....................212 4.2.3.2.6 Merodavna debljina stiljivog s lo ja .................. 212 4.2.3.2.7 Brzina konsolidacionogsleganja....................... 213

SADRAJ

XI

4.2.33 Ukupno sleganje ......................................................... 217 4.2.3,3.1 Superpozicija inicijalnog i konsolidacionog sleganja ................................................ . . . . . . . 2 1 7 4.23.3.2 Primena teorije elastinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 4.2.33.3 Metoda putanje napona ........................ 218 4.2.4 Sleganje temelja fundiranih napesku ...................... . 220 4.2.4.1 Primena teorije elastinosti ....................................... 221 4.2.4.2 Metoda mertmana ............................................... 223 4.2.4.3 Metoda probne p lo e ..................................................226 4.2.5 Sekundarno sleganje ........................................................... 228 4.2.6 Sleganje vrstih stenskih m a sa .................. ......................... 229 4.2.7 Dozvoljena sleganja ............................................................. 229 4.3 Zadaci ............................................................................................231

DUBOKITEM ELJI - IPO V I................................................ 5.1 5.2 5.3 5.4

251

Uvod .............. ............................................................................ .251 Opte o ipovima ................................... ................. ........ 252 Gradjenje ip o v a ......................... ....................................... .. 253 Granino optereenje ipova ................................................ . 254 5.4.1 U vod ................ ............................... ................................... 254 5.4.2 Lebde ipovi .................................................................... 257 5.4.2.1 Statike m etode.................... ................................... 257 5.4.2.11 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .................. 257 5.4.2.12 Metoda Brin-Hansena .................................. 259 5.4.2.1.3 Metoda Majerhofa . . . . ........ .............................260 5.4.2.1.4 Metoda Vesia .................................................. 262 5.4.2.1.5 Negativno boho trenje ........ ............................265 5.4.2.1.6 Vieslojno tlo .....................................................266 5.4.2.1.7 Dozvoljeno optereenje ipova . ..........................267 5.4.2.1.8 Postupak iz Pravilnika o tehnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekaia ..................268 5.4.2.1.9 K om entar ........................................................... 270 5.4.2.2 Dinamike m etode................ .................................... 272 5.4.2.2.1 U vod ..................................................... ............. 272

..................................

SADRAJ

5.5 5.6 5.7

5.8

5.4.2.2.2 Hoiandska formula . . . . . . . . 5.4.2.2.3 Formula "Engineering News!> 5.4.2.2.4 Formula Janbua .............. ............................... 27 5.4.2.3 Metode statike i standardne penetracije 5.4.2.4 Metoda probnog optereenja ............................ . 5.4.3 Stoje ipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4.4 Dejstvo grupe ip o va ............. . Aksijaino zategnuti ipovi .................................................... Horizontalno optereeni Sipovi....................................... . Sleganje ipova......................................................................... 5.7.1 Lebde ipovi ................................................................ 5. 7.2 Stoje ipovi . . .............................................................. 5.7.3 K om entar ......................................................................... Z adaci......................................................................................

UBRZANA KONSOLIDACIJA 6.1 Vertikalni peani drenovi . 6.2 Prekompresija tla ............... 6.3 Z aaci.................................

ANKERI ................................. 7.1 Ankeri sa gredama........ 7.1.1 Plitke ankerne grede . 7.1.2 Duboke ankemegrede 7.2 Prenapregnuti ankeri .. 73 Zadaci ................................

TUNELI ............................................................ 8.1 Sekundarno naponsko stanje oko krunog tunelskog otvora.........................................

ri ?

r i ry

XIII

8*2 Podzeirnal p r l t i s c l ........................................ 8,2,1 Meioda Protoakonova 8*2.2 Tercagijeva Masifikacija stenskih masa . . . 8 3 Slegaoje povrSine terens nsled graenja tunela
8,4

339

Zadacl .................................. .

356

POTPORNI ZID O V I ...................................................................

365

9.1 Stabilnost zida u pogledu klizanja du osnove z id a ................. 368 9.2 Stabilnost zida u pogledu preturanja oko noice z id a .......... 369 9.3 Stabilnost zida u pogledu nosivosti tla ispod zid a ..................... 371 9.4 Stabilnost zida u pogledu sleganja tla ispod z id a ..................... 372 9.5 Stabilnost zida u pogledu klizanja itave mase tla oko z id a ............... ............................... .......................................... 373 9.6 Z ad aci............... ............................... ............................................ 374

10 IJAFRAGME........ ............................. .. ........ . . . . . . . .

379

10.1 Analiza stabilnosti dijafragme . . . . . . . . . .............. .....380 10.2 Konzolne dijafragm e................... 381 10.3 Dijafragme sa ankerima ........................................ . . . . . . . . . 383 10.3.1 Slobodno oslonjene dijafragm e ---------- - --------- . 383 10.3.2 Ukljetene dijafragme . . . . . . . . . . . . . . ---- ---. . . . . . . 385 10.4 Zadaci............................................................................. 388

11 GEOSINTETICI

.............................. ......................... . . ........ 393

11.1 Uvod ....................................................................................... .. 393 11.2 Stabilnost potpornih zidova ojaanih geosinteticima ............ 394 11.2.1 Spoljanja stabilnost................................ ........395 11.2.1.1 Stabilnost zida u pogledu klizanja du osnove zida . 396 11.2.1.2 Stabilnost zida u pogledu preturanj a oko noice zida 397

11,2,13 Stabilnost zia u pogledu nosivosti tla ispod zida . a 397 11.2,2 Unutranja stabilnost .. . ................................... 399 11.2.2.1 Stabilnost u pogledu loma arraature zatezanjem . . . . 401 11.2.2.2 Stabilnost u pogledu izvlaenja armature iz stabilne mase t l a ................................................ 403 11.3 Stabilnost koslna nasipa ojaanih geosinteticlma . . . . . . . . . . . 404 11.3.1 Kruna klizna povrina .............................. 405 11.3.2 Klizanje osnove nasipa ............................................... . 409 11.4 Granino optereenje slabonosivih tla optereenih geosintetiki ojaanini nasipim a......................... 410 11.5 Zakljuak......................................... ......................................... 416 11.6 Zadaci........................................... ............................................417

A N E K S ........................- .................................... ................................... 421 1 Analiza stabilnosti padina i kosina metodom Fridlanda iKrena .......... .................................. ......................................421 Teorija neutralne linije i njena primena kod stabilizacije klizita___................... ................ ....................................425 Granino i dozvoljeno optereenje plitkih temelja prema EVROKODU 7 . . . . . . . .......... ............................... 428 IIL l Drenirani uslovi ------------- -------------------- . . . . . . . . 429 111.2 Nedrenirani uslovi........................ . . . -------. . . . . . . 432 IIL3 Procena nosivosti sten a .............................................. ..435 Konsolidaciono sleganje plitkih temelja fundiranih na prekonsolidovanoj glini ..................................437 Korekcija brzine sleganja plitkih temelja zbog postepenog nanoenja optereenja .............................. 439 Sleganje plitkih temelja fundiranih na pesku primenom modifikovane metode mertmana

IV

VI

442

SARAJ

VEE Rotacija plltkih temeljg

LITERATURA

1 NAPONI U TLU
Odreivanje napona u tlu predstavlja jedan od vanih zadataka u geostatikim proraunima. Pri tom se najee pretpostavlja a je tlo homogeno, izotropno i lineamo-elastino. Iako ove pretpostavke samo grubo odraavaju pravo stanje u terenu, ipak se vrednosti napona izraunate na ovaj nain dosta dobro poklapaju saeksperimentalno dobijenim vrednostimanapona. Stoga se one moguuspeno da koriste u geotehnikoj praksi. Prilikom primene lineame teorije elastinosti zaodreivanje napona i deformacija u terenu moramo voditi rauna o tome da se ona moe uspeno koristiti samo pri malim deformacijama, odnosno pri optereenju koje ima visok faktor sigumosti (npr. 2.5-3.0) u odnosu na lom tla. Osim toga, elastine konstante tla treba dase odrede eksperimentalno i to u uslovima koji simuliraju opseg napona i tip deformacije koji se javlja u terenu. Odreivanje napona u terenu je prostomi problem, ali se brojni praktini problemi mogu da sveduna sluaj ravne deformacije na primer: boni pritisci tla, stabilnost padina i kosina, podzemni pritisci i dr. Kod odreivanja napona u terenu posebnu vanost imaju vertikalni normalni naponi, pa emo njima posvetiti posebnu panju.

1.1 Princip efektivnih napona Tlo se karakterie dvofaznom, odnosno trofaznom strukturom. Zato je kod odreivanja normalnih napona potrebno koristiti princip efektivnih napona

GEOSTATIKI PRORAUNf

(Terzaghi, 1923) po kome su efektivni normalni napoiii u nekoj tacki, jenaki razlici ukupnih normalnih napona i poraih pritisaka tj.
<r
.

1)

gde je:

cf - efektivni normalni napon o - ukupni normaini napon u - pomi pritisak.

Poznavanje efektivnih normalnih napona bitno je, jer od njih zavise vrstoa i deformabilnost tla.

1.2 Naponi od sopstvene telne tla U sluaju horizontalne povrine terena, normalni naponi* u taki M koja se nalazi nadubini z (Sl. 1.1) imaju sleee vrednosti < * * u - y w'Z (12) (1.3)

< r z'=a r2-u =(rz- r w ) z= ::r-z

< rx=K0 crz' crx = crx'+u gdeje: yz - zapreminska (jedinina) teina zasienog tla yw - zapreminska teina vode Y - zapreminska teina potopljenog tla K0 - koeficijent pritiska tla u stanju mirovanja.

O*)
(1.5) (1.6)

* Ugeotehnici se usvaja da su pritiskujui normalni *naponipozitivni.

CF,

Ukupni naponi

Porni pritisak

Efektivni naponi

Sl. 1.1 Naponi u terenu od sopstvene teine tla

Veliina koeficijenta K0 kreese kod nonnalno konsplidovanih tla od 0,4 - 0,7, a kod prekonsolidovanih tla ova vrednost moe da bude i vea od 1,0 i da ak iznosi 2,5 - 3,0.

13 Naponi od dopunskog optereenja Naponi od dopunskog optereenja mogu da se odrede uproenim postupkom ili primenom teorije elastinosti.

1.3.1 Uproenipostupak Ukoliko je potrebno da se od nekog spoljnog optereenja samo priblino odredi raspodela vertikalnih napona u terenu, onda moe da se primeni tzv. uproeni postupak. Po njemu se naponi kroz tlo rasprostiru pod konstantnim

uglom a (SL 1.2). Stoga o jednakopodeljenog vertikainog optereenja q koje deluje napravougaonoj povriniB x L vertikaini normaini naponi oz n a ubini z ispod povrine terena imaju konstantnu vrednost

{B + 2-z- tga}(L + 2 'Z- tga )

Naponi az deluju na povrini (B+ 2 z tga) (L + 2 z tga). Vrlo esto se usvaja da je ugao pod kojim se rasprostire optereenje cc=27, pa je nagib linij a raspro stiranj a optereenj a ctga -2:1. Odatle i potie altemativni naziv ove metode - "metoda 2:1". U tom sluaju jednaina (1.7) dobija

Sl. 1.2 Uproenipostupak raspodele napona crz

sledei oblik *B-L

NAPONI U TLU

Uproeni postupak moe da se primeni i kada optereenje q deiiye na povrme oblika trake, kruga i dr. Naveenim postupkom se3 na odredjenoj dubini zs u svim takama optereene povrine dobijaju iste vrednosti napona oz. Medjutim, eksperimenti pokazuju da to nije tano, ve raspodela napona oz ima krivolinijski oblik (Sl.1.3), Stoga, ako je potrebno da se tanije odredi raspodela vertikalnih napona u terenu, onda se umesto uproenog postupka koriste postupci koji se baziraju na teoriji eiastinosti.

\
TANO REENJE
UPROCENO REENJE

, S - r T M --4 - i - n 'T ' l T ' l M B+z

Sl. 1.3 Uproena i tana raspodela napona cr2

1,3.2 Primena teorije elastinosti

Piteenom teorije elastinosti odrediemo napone u terenu kako od koticentrisane sile tako i od jednakopodeljenog optereenja koje deluje na pcvrSine razliitog oblika.

GEOSTATIKI PRORAUNI

13.2.! Vertikaina koncetrisana siia

Francuski naunik Bosinesk ( Boussinesq, 1885) odredioje napone od vertikalne koncentrisane sile Q koja deluje na homogen, iztropan, lineamo-eiastian poluprostor (Sl 1.4).

r
\

M
o.

R = ^Jr2 + z2 SlL4Naponiodvertikalnekoncentrisanesile Normalni cr i smiui t naponi u taki M imaju sledee vrednosti

az -

2;cRJ /-2v /?(/? + z)

r/.p;

ar =

3zr2
2n
r

gde je: v - Poasonov (Poisson) koeficijent.

U geotehnikoj praksi od posebnog interesa su vertikalni naponi az . Njihova promena u fimkciji r i z prikazana je ematski na 57.7.5.

SL 1.5 Promena vertikalnih napona at od vertikalne koncentrisane sile

Jednaina (1.9) esto se pie u ovom obliku

ij EO S i /\ i iCLiCi I''Rvir^A.L/ u -Ni

&.
s, e j-v .

/z - uticajni faktor ije su vrednosti date grafiki na Sl. 1.6,

57. /.< !> Uticajnifaktor Iz za odreivanje napona az od vertikalne koncentrisane sile Na osnovu Busineskovog reenja, brojni istraivai su odredjivali napone u terenu od vertikalnog, jednakopodeljenog, linijskog i povrinskog optereeenja koje deluje napovrini terena. Ovo e biti prikazano u daljem tekstu. 13.2.2 Linijsko jednakopodeljeno optereenje Kada tlfl ^ u jlu u v iu v u u u u iu p iu u v u i u v jiu jv u u i j o n u j v u u u a v j / u u v i j v u u u |/ i v i v v v u j v \ s J (Sl. 1. 7), tada se normalni <j i smiui t naponi u taki Mmogu da odrede iz sleeih jednaina 2Q,
2
/

zJ
\2

(1.14)

* (x2+z2f

Sl. 1 7 Naponi od linijskog optereenja 2Ql

x

2 -z

(1.15)

* (^+^)j 2Ql
'X X

fz 1

(1.16)

n (x2 +z2)2

1.3.2.3 Jednakopodeljeno trakasto optereenje Kada jednakopodeljeno trakasto optereenje q deluje na irini B (Sl. 1.8), tada se naponi u proizvoljnoj taki M odredjuju iz sledeih jednaina

10

GEOSTATiKI PRORAUNI

erT - \a + s in a cos(a + 20)

'

(1.17)
(l.h

< 7X ~ l a sin a cos\a -f 2(51

7Z ~

XZ

sin a sin(a + 2j3)

(1.19)

Najvei glavni napon O) i najmanji glavni napon a3 dati su jednainama <jj - (a +sina) n cr3 - ( a - s i n a ) n

(1.20)
(1.21)

r 1 1 : i ;.n

Sl. 1.8 Naponi od trakastog optereenja

NAPO NIU TLU

II

13,2.4 Jednakopodeljeno optereenje na krunoj povrini Kada jednakopodeljeno optereenje q deiuje na temelj krune osnove prenika 2R, tada se vertikalni naponi az na ubini 2 ispod sredita temelja (Sl 1.9) oredjuju iz sledee jednaine

2 =q\ 1 1+ 1 <z )
7

(1.22)

2R

4 \T/

Sl.1.9 Napon a2 ispod centra krune povrine

Ova jednaina esto se pie u obliku (1.23) gdeje: Iz - uticajni faktor ije su vrednosti date grafiki (Sl. 1.10).

12

GEGSTAIIKIPRORAUNI

Sl.l. 10 Uticajnifaktor lz za odreivanje napona crz ispod centra krune povrine 1.3.2.5 Jenakopodeljeno optereenje napravougaonoj povrini U geotehnikoj literaturi se srece vei broj postupaka kojima se odredjuju vertikalni naponi oz ispod pravougaone povrine optereene jednakopodeljenim Optereenjem q. U daljem tekstu prikazaemo nekoliko najee korienih postupaka. 1.3.2.5.1 Postupak Janbtia, Bjeruma i anslija Janbu, Bjerum i ansli (Janbu, Bjerrum an Kjaemsli, 1956) odredjuju vertikalni napon oz na dubini z ispod sredine take pravougaone povrine dimenzijaB x L (Sl. 1.11) pomoujednaine

NAPONIUTLU B h------------------^

13

Sl. 1.11 Dijagram za odreivartje napona <JZ ispod sredine take (Janbu, Bjerum i ansli) z=<l'Iz gdeje: 4 - uticajni faktor koji zavisi od oblika optereene povrine i odnosa z/B i koji se dobija iz dijagrama (Sl. 1.11)
(1.24)

14

GBOSTATIK.I PRORAUNI

..._.......

B - irina pravougsone povrine L - duina pravougaone povrine.

Vidimo da se ovim postupkom mogu da odrede i naponi ispod sredine take krunog temelja (S ll.ll).

1.3.2.5.2 Postupak tajnbrenera Kadajenakopoeljeno optereenje q deluje na pravougaonu povrinu dimenzija B x L , tada se vertikalni napon oz na dubini z ispod ugaone take (Sl 1.12) odredjuje iz jednaine (Steinbrenner, 1936) z = qlz gdeje: Iz - uticajni faktor koji zavisi od odnosa L/B i z/B i koji se dobija iz dijagrama (Sl.1.12) B - irinapravougaonepovrine L - duina pravougaone povrine. Koristei princip supeipozicije, moe da se odredi vertikalni napon oz ispodbilo koje take unutar optereene povrine ili izvan nje. Pokazaemo to na dva primera: a) Za odredjivanje napona ispodtake A koja se nalazi unutar optereene povrine, potrebno je dase ova povrina podeli naetiri pravougaonika tako da je A ugaona taka svakom od njih (Sl. 1.13). Zatim se odrede naponi u taki A od svakog od ovih pravougaonika i izvri superpozicija dobijenih napona tj. (1.26) b) Za odredjivanje napona o^ ispod take B koja se nalazi izvan optereene povrine treba da se nacrta pravougaonik ije su strane paralelne sa stranama optereene povrine tako da je B ugaona taka tog pravougaonika (Sl.1.14). (1.25)

N A PO N IU TLU

SL 1.12 tajnbrenerov dijagram za odredjivanje napona oz ispod ugaone take Pretpostavljajui da jednakopodeljeno optereenje q deluje na celoj povrini ovako formiranog pravougaonika, vertikalni napon o^ dobiemo superponiranjem, tako to emo sabrati uticaje optereenih povrina I i IV i oduzeti uticaje povrina II i III tj.

16

GEOSTATIKI PRORAUNI

OPTEREENA POVRINA

T
''1/ *

:\ 1 j ,5C _

----- -------

\l i/ ......... i - ' .................. ............................... V

S1.1J3 Odredjivanje napona ispod takeA koja se nalazi unutar optereene povrine
OPTEREENA POVRINA

. B

SL 1.14 Odredjivanje napona ispod take B koja se nalazi izvan optereene povrine

1.3.2.5.3 PostupakKanija U geotehnikoj praksi esto se, pri proraunu sleganja od jednakopodelj enog optereenja q, odreuju vertikalni naponi < j z u tzv. karakteristinoj taki. Pri tom se karakteristina taka K definie tako to je njeno sleganje, sraunato iz Busineskovog reenja za savitljiv temelj, jednako sleganju krutog temelja. Rastojanje ove take od ugla temelja je 0.13B i 0.13L (Sl.1.15).

NAPONIU TLU

1/ IV
PQ PQ

1K

m m:: oi
r <

K ;i K /f t

0.13L

0.74L L

0.13L

l'i l
K

I I
K

11

Sl. 1.15 Poloaj karakteristine take

Vertikalni napon az na dubini z ispod osnove temelja odreuje se izjednaine (Kany, 1959) (1.28) gdeje: 4-uticajni faktor koji zavisi od odnosa L/B i z/B i koji se dijagrama (Sl. 1.16) B - irina pravougaone povrine L - duina pravougaone povrine.
iz

18

GEOSTATIKI PRORAUNl

0.2

0A

0,6

Sl.1.16 Kanijev dijagram za odreivanje napona < 5 Z ispod karakteristine take

1.3.2.6 Jenakopodeljeno optereenje na povrini proizvoljnog oblika Njumark (Newmark, 1942) je konstruisao nomogram pomou koga se raogu odrediti vertikalni naponi az ispod bilo koje take jednoliko optereene povrine proizvoljnog oblika. Nomogram se sastoji iz dve grupe linija: koncentrinih krugova i radijalnih
*

NAPONIU TLU

linijapovuenih iz zajemke take* Nacrtanje u takvoj razmeri daje rasiojanje AB jednako dubini z na kojoj se trai napon (Sl 1.17), Nomogram je konstruisan tako da svako uticajno polje, kojs je ogranieno sa dve susedne radijalne linije 1dva susednakruga, kada je optereenojednakopodeljenim optereenjem q izaziva isti napon intenziteta

< T z = I N 'q gdeje: IN - uticajni faktor.

(L29)

Uticajni faktor definie uticajnu vrednost jednog polja za jedinino jednako podeljeno optereenje. Ova vrednost data je na nomogramu. Kod primene Njumarkovog nomograma, postupak rada je sledei:

u takvoj razmeri da je dubinaznakojoj setrai napon ojednaka duini AB na nomogramu ovim crteom se preklopi nomogram tako da taka ispod koje se trai naponbude u centru koncentnnih krugova; ta taka moedabude kako unutar optereene povrine tako i izvan nje odredi se broj uticajnih polja N koja su obuhvaena optereenom povrinom; pri tom se sabiraju i delovi odgovarajuih uticajnih polja obuhvaenih optereenom povrinom npr. 1/2,1/3 traeni napon se odreuje iz jednaine o, = I N - q (1.30)

1 ....-H A B

az=0.005Nq

57.1. 17 Njumarkov nomogram za odredjivanje napona az od jednakopodeljenog optereenja koje deluje na povrini proizvoljnog oblika

1.3.2.7 Superpozicija napona Kada je tlo izloeno dejstvu ne samo jednog ve vie optereenja (Sl. 1.18% tada se naponi u bilo kojoj taki mogu da odrede supeipozicijom napona od

NAPONI U TLU

pojeinanili uticaja. Tako da se za sluaj prikazan na Sl 1.18 obija da je

= az r + crJ + o f

OT

- i " i r 'z I"2 M

I ..

i z M

i C T z
*M M

Sl.l. 18 Primenaprincipasuperpozicije kod odredjivanja vertikalnog napona u taki M

Primena principa superpozicije je neposredna posledica pretpostavke da se tlo ponaa kao lineamo-elastina sredina. Superpozicija napona esto se primenjuje za odredjivanje napona ispod dvabliska temelja ili objekta.

1.3.2.8 Izobare Linje jednakih napona u terenu nazivaju se izobare. One mogu da se odrede i grafiki prikau za sve normalne i smiue napone, s tim to u geotehnikoj praksi najveu primenu imaju izobare vertikalnih normalnih napona (Sl. 1.19). One ukazuju na dubinu do koje optereenje q bitno utiena ponaanje tla. Ova dubina se za pojedinane temelje kree priblino od 2B za kvadratne temelje do 4B za trakaste temelje. Medjutim, treba voiti rauna o tome da ako postoji vie bliskih temelja, onda usled preklapanja uticaja ova dubina moe da bude i znatno vea (Sl. 1.20). O tome mora da se vodi rauna kod

F ? .. H

(a)

optereenja: a) Icvadratni temelj; b) trakasti temelj odreivanja dubine istranih radova.

/ * \

f =? \ / \ V __'

F - } \ / \ 4 /

______

57. 1.20 Preklapanje izobara normalnih vertikalnih napona

_____

N A PO N IU TLU

___

23

1.3.2.9 Naponi u vieslojnoj sredmi Svi sluajevi koji su u ovom poglavlju analizirani pretpostavljaju da je tlo polubeskonaan prostor sa konstantnim modulom elastinosti E. Medjutim, u terenu nije uvek takav sluaj ve se esto, u zoni utieaja optereenja, pojavijuje vie sredina koje imaju razliita deformaciona svojstva. Stoga emo na dva primera da pokaemo kakavje uticaj promene modula elastinosti tla (modula deformacije tla) na veliinu vertikalnih normalnih napona. U oba ova sluaja jednakopodeljeno optereenje deluje na krunoj osnovi.

a) Kada se konstrukcija terena moe da definie kao dvoslojna sredina sa razliitim modulima elastinosti (E E2), tada od odnosa veliine ovih modula zavisi i veliina vertikalnih napona u tlu (Sl. 1. 21). 0 h

Sl.1.21 UticajnifaktorIzza odreivanje napona crz ispod centra krtine povrine u dvoslojnoj sredini (Burmister, 1958) b) NaSl.1.22 prikazano je kako dubinanakojoj se nalazi krutapodloga (bedrok) utie na promenu vertikalnih napona.

24

GEOSTATIKIPRORAUNI

IZ

11.22 Uticajnifaktor lz za odreivanje napona < r z ispo centra krunepovrine ufunkciji dubine krute podloge (Milovi, 1974)

Ove treba istai dase u geotehnikoj praksi gotovo iskljuivo koriste vrenosti napona koje su oredjene uz pretpostavku da je modul elastinosti tlakonstantan. Tako dobijene vrednosti napona su dovoljno tane i prihvatljive a geotehniku praksu.

1.3.2.10 Morovkrug U ciljupotpunijeg sagledavanja stanja napona definisaemo zavisnosti koje postoje izmedju napona u proizvoljnoj taki. Pri tom emo da koristimo reenja poznata iz teorije elatinosti. Ukoliko su u taki il/poznati pravci i veliine glavnih napona (crp % ), tada stanje

NAPONI U TLU

25

napona moe grafiki da se prikae kmgom napona - Morovim kragom (Mohr,1882).

(a)
Sl.1.23 Napotii u kosom preseku: a) elementama prizma; b) Morov krug Nonnalni aa i smiui ra naponi u kosom preseku, koji sa ravniu kojoj eluje vei glavni naponzaklapa ugaoa,dobijaju se iz ravnotee elementame prizme ije su dve strane paralelne glavnim ravnima a trea je paralelna kosom preseku (Sl 1.23 a). Veliine ovih napona date su sledeim jednainama = <Tj+a3 t < T j- a3 2 - + 2 ~cos2a , (1.32)

'a

sin 2a

(1.33)

Naponi oa i va prikazani su na Morovom krugu (Sl. 1. 23 b).

26

GEOSTATIKI PRORAIJM

C Jj------

S l.1 .2 4

Pol Morovog kruga

Iz teorije elastinosti poznato je da svaka taka na Morovom krugu definiestanje naponau jednoj od ravni koje prolaze kroz taku M. Sve ove ravni seku krug napona u istoj taki - polu P. Prema tome ako je poznat pravac ravni koji odgovaranekoj takina Morovom krugu (tj. paru o ,t napona), onda se pol dobija takoto se kroz tu taku postavlja prava paralelna sa tom ravni. Taka preseka ove linije sa Morovim krugom predstavlja pol. Saglasno prethodno reenom, ako je poznat poloaj pola, tada napone u proizvoljnoj ravni dobijamo tako to kroz pol postavljamo pravu paralelnu sa ravni o kojoj je re. Koordinate take, u kojoj ova prava see Morov krug, predstavljaju nonnalne <ja i tangencijalne xa napone u toj ravni (Sl. 1. 24).

___

N A PO N IU 1X11

27

1. 4 Kulon - Morov uslov Naponi u terenu mogu da dostignu takve vrednosti da izazovu iom tia. Ovo se manifestuje smicanjem po odredjenim kliznim ravnima. Zato je, za reavanje brojnih probiema stabilnosti i nosivosti tla, od posebnog znaaja da se odredi smiua otpomost tla. Ona se najee definie Kulon-Morovim (Couiomb - Mohr) uslovom loma Tf = c + &tg<p = c+(a-u)tg<p gdeje: Tj - vrstoa smicanja tla & = (a - u) - efektivni normalni napon a - ukupni normalni napon u - pomi pritisak c -kohezija < p - ugao unutranjeg Irenja. Naravno, ako je pomi pritisak jednak nuli, onda su efektivni naponi jenaki ukupnim tj. a - a' Takodaje t f -c+atg<p (1.35) (134)

Kada se zasieno tlo nalazi u dreniranim uslovima, tada se parametri ofpomosti na smicanje (c, < p ) definiu efektivnim vrednostima tj. , c c' 9 =<P' Tako da je Tf = + atg<p
(1.36)

28

GEOSTATIKIPRORAUM

gdeje:

c - kohezija za efektivne napone q > - ugao mutranjeg trenja za efektivne napone (ugao otporaosti na smicanje za efektivne napone). Ako je zasieno tlo izioeno nedreniranim uslovima, koriste se parametri otpomosti na smicanje koji odgovaraju ukupnim naponima tj. c-c.
<p = <pu = 0

Tako daje (1.37) gdeje: cu - nedrenirana kohezija (nedrenirana vrstoa smicanja) (pu - nedrenirani ugao unutranjeg trenja.

Sl. 1.25 Stanje napona pri lomu: a) elementama prizma; b) Morov krug

NAPONI U TLU

29

U sledeim poglavljima izraavaemo vrstou tla najee u optem oblilai Pri tom e se, zavisno od prirode konkretnog problema, parametri otpomosti na smicanje deflnisati preko efektivnih ili ukupnih napona. Jednaina smiue otpomosti tia u koordinatnom sistemu t-o predstavlja pravu liniju i naziva se Kulon - Morova anvelopa loma.

U sluaju loma Morov krug tangira Kulon - Morovu pravu* (Sl. L 25), a ravan klizanja zaklapa ugao (45 + <p/2) u odnosu na ravan u kojoj deluje vei glavni napon o}. Sa Sl. 1.25 jasno se vidi da pri lomu, izmedju glavnih napona i parametara otpomosti na smicanje, postoji sledea zavisnost < 7 } - cr3 (cr, + o3 +2-c- ctgg?) sin (p (1.38)

Kod mnogih vrsta tia zavisnost r =f(d ) dobijena eksperimetalno nije prava ve je zakrivljena linija. U tom sluaju ona se, zapraktine potrebe, u opsegu napona koji su od interesa aproksimira pravom linijom.

* Ugeotehnici se esto, zbogjednostavnosti, crta samo gomja polovina Morovog kruga.

30

GEOSTATIKI PRORAUNI

______

_ _ _____ ^___

1, 5 Zaacl 1. S.l U preseku terena utvrenih karakteristika, ravnomemo optereenom, za taku A u kojoj je dolo do aktivnog loma tla, oreiti: a) veliine i pravce glavnih napona b) poloaj kliznih ravni po kojima dolazi do loma; smiui napon tj- u tim ravnima; rezultujui napon pj- na te ravni; i njegov nagib fi u odnosu na ravan klizanja.
q=30 kN/m1

.. k: 'r . L .. V iL V 20 3.2

..... v

V ..

. V .

1f ...............V. .

Y j= = 17 kN/m3 cS = 15 kN/m2 NPV <Pj' = 25

Y iz=20 kN/m3
: --------------- i i ---- --------- - -----------z==6.0m y2= 19kN/m3

'fjj* 22 kN/m3 c2r - 10kN/m2 <P/=20 A# a vA =<rz .A i 30 + 2-17+ 1.2-10 + 2.8-12 = 109.6 kN / m2 ' .

ha'= XA'= va- t g * [ 4 S - - 2c2t^ 4 S - ^ - )

aA ' = 109.6 ctHa' = 39.74 k N / m 2 < rv4' ss< ri

a HA' - J Sa skice se dobija a je: pj= 70 kN/m2 x f 32 kN/m2 P~63

1*5,2 Teren horizontalne povrine, izgraen od peska, optereen je jednako podeljenim optereenjem oblika trake q - 300 kN/m2 nairini B 3.0 m. Nivo podzemne vode je na povrini terena. Zapreminska teinatlau zasienom stanju je yz - 22 kN/m3, a koeficijent bonog pritiska tla u stanju mirovanja K0-0.40. Odrediti vertikalne i horizontalne, ukupne i efektivne napone u taki A a) pre nanoenja optereenja b) posle nanoenja optereenja.
B = 3.0 m ---------------- Q= 300kN/m 2

F T H U I
v =22kN/ms Kc = 0.40 2.0m

32______ ___

GEOSTATIKI PRORA UNl

a) Naponi pre nanoenja optereenja o / = y ' - z = {rz - r ) z = (22 -1 0 )-2 = 24 W / m 2 < 7 Xf = K 0 *crz' = 0.40 24 = 9.6 kN / m 2

Naponi od optereenja q

<7l,3=^{<xrad sin < x) a 70

a rad = 70 = 1.22 rad 180

sin a sin 70 ~ 0.93969 a, = +0.93969) = 206.23 k N / m 2

a3 = {1.22 - 0.93969) = 26.77 m / m2

Naponi posle nanoenja opiereenja

rr Z ' ~ 2 4 4- 2 0 0 '
=

224 kN / m 2 ....................

ctx = P. + 55 - 44.6 k N / m 2 Normalrd naponi ax i az od optereenja q odreuju se analitiki na sledei nain: < ? i + a 3 a , - cr? cr = i----- + ----- cos 2a r x 2 2 206.2 + 26.77 206.23-26.77 n 7 a = -----------------2 + ----- cos 2 ZP = 33.3 kN /m C T j + er? a , -c r, - - J . -----i + __i----- *-cos2a
2 2 2

206.2 + 26.77 206.23-26.77 <r2 = ------ 2 + ----- cos 2 169 = 199.7 JcN/ m

Takoda su efektivni naponi posle nanosenja optereenja a ^ = 9 6 + 33.3 = 42.9kN /m 2 a z' 24+199.7 =

1.5.5 Temeljnaploapravougaonog oblika, dimenzija 50.0x20.0 m optereenaje jenako podeljenim optereenjem q = 750 MT/m2 . Odrediti vertikalni napon prouzrokovan ovim optereenjem: a) na dubini z =10 m ispod take A b) na dubini z= 5 m ispod take B. Za proraun prirataja vertikalnih napona koristiti postupak tajnbrenera.

34

GEOSTATIKJ PRORAUNI

6.0m

f | 4,.0m

20 m

M -

30 m

-w

5.0

25.0 m

)
15.0 m

' f

20 m

w
30 m

IV

5.0 m

lOm

Povrina I

L/B 15/5=3 25/15=1.67 5/5=1 25/5=5

z/B 10/5=2 10/15=0.67 10/5=2 10/5=2

h 0.125 0.245 0.082 0.14

n
ra

IV

NAPONI U TLU
/ , ii m o\ a . -f cr_ + cr. Z A Z A z4 *A

IV

* A /F I

Z j

7+ U 1 1 + /- m +

<7^ = J50(0.125 h 0.245 + 0.14 + 0.082)

C T - =150-0.592 ZA aZ 2A - 88.8 kN / m2 b)

4.0m

20.0m

z 5 m
Povrina I L/B 36/24=1.5 24/6=4 36/4=9 6/4=1.5 z/B 5/24=0.21 5/6=0.83 5/4=1.25 5/4=1.25
Iz

0.248 0.22 0.185 0.17

n
ffl

IV

36

GEOSTATIKIPRORAUN!

= crT. i -crv_#
II

_
j 1 _

_ JV i -or,_
III . r

T 1.

u.

0 ,

150(0.248-0.22-0.

+ 0.17) /

aZ 7B = 150'0.013
cr, = 1.95 kN / m

1.5.4 Zatemelj prikazan na slici odreiti vertikalni napon ispod take^ na dubini Zj = 2m i z2 - 7m, koristei Njumarkov nomogram za odreivanje vertikalnih napona.
qt=160 kN/m2 (^=90 kN/mJ

f
1.6 m 0.8 m 1.6 m

M 2.0 m w ~ 2.0 m > Odreivanje razmere: Zj=2.0m

M < 1.6 m

R = = - ^ - = 0.019, dakle Im = 1.9 cm Zl 200 z2 =7.0m z 38 R = = = 0.0054 dakle Im = 0.54 cm z2 700

NAPONIU TLU

az = N 0.005 q

N = 38.5

N = 69

Vertikalni normalni napon u iaki A na dubini zf*2.0m jednakje ff. * 1 - = 69 0.005 160+ 38.5 0.005 90 < rt * = 55.2+17.325=72.525 kMfm2

N=10.5 N=14.i

Vertikalni normalni napon u taki A na dubini z f ~7.0mjednakje

* * = 14.2 0.005 160+10.5 0.005 90

a, = 11.36 + 4.725 = 16.085 kN/m2

38

GE-OSTATIKI FRORAUNI

BONI PRITISCI TLA

Boni pritisci nastaju kao posledica sopstvene teine tla i optereenja koje deluje na tlo. Odredjivanje veliine bonih pritisaka vano je, jer oni deluju kao optereenje na brojne gradjevinske konstrukeije: potpome zidove, dijafragme, ipove, tunele, podgrade iskopa, ankere itd. Razlikujemo tri vrste bonih pritisaka: - pritisak tla u stanju mirovanja - aktivni pritisak tla i - pasivni pritisak tla. Pritisak tla u stanju mirovanja definisan je zakonima teorije elastinosti, dok aktivni i pasivni pritisci tla predstavljaju stanja plastine ravnotee. Bone pritiske obradiemo u polubeskonanom tlu, kao i kada deiuju na potpome zidove i na podgradu iskopa.

2.1

Boni pritisak u polubeskonanom tlu

2.1.1 Pritisak tla u stanju mirovanja Prilikom razmatranja elastine ravnotee, tlo se definie kao homogen, izotropan, lineamo-elastian poluprostor sa horizontalnom povrinom. Vertikalni napon crY u taki M, koja se nalazi na dubini z (Sl. 2.1), jednak je

i
BONI PRITISCI TLA 39

(J> y

- -

(2. 1 )

gdeje:

y - zapreminska teiiia tla.

a H~^oa V

Sl.2.1 Pritisak tla u stanju mirovanja Veliina horizontalnog napona < j h odredjuje se uz pretpostavku a nema horizontalnih deformacija. Ova pretpostavka je posledica injenice da okolno tlo spreava bonu deformaciju. Tako daje a H - K0 ' C T y K0 - koeficijent pritiska tla u stanju mirovanja. Saglasno teoriji elastinosti, koeficijent Ka jednak je K = gdeje: v - Poasonov (Poisson) koeficijent tla i njegova vrednost se kree izmeu 0 i 0.5. (2.3)

(2.2)

1 -v

40

GEOSTATIKI PRORAUNI

Stanje napona u taki M m oe grafiki a. se prikae na Morovom kmgii (SL 2. * 2}

Sl.2.2 Morov krug - K0 stanje U geotehnici se za granulama tla i normalno konsolidovane gline esto koristi empirijska zavisnost koju je predloio Jaki (Jaky, 1944) K0 = 1 sin < p gdeje: q) - ugao unutranjeg trenja. Kod prekonsolidovanih glina esto se koristi zavisnost
js - prekonsolidovane gline _ j r normalno konsolidavane gline

(2.4)

(2.5)

gdeje: OCR - stepen prekonsolidacije gline.

BONI FRITISCI TLA

41

|
i

Horizontaini napon aH (Jed. 2.2) nazivamo boni pritisak. fla u stanju mirovanja. ! Jednaina (2.2) odnosi se na efektivne napone. Stoga, kada u tlu postoji i podzemna voda, pomi pritisci se razmatraju posebno tj.
CJy
=

i *

!
Ty '+ U

(2.6)
(2.7)

a H ~ Ka a v '+u = K 0 a v +( l - K 0)u gdeje: I ! ' u - pomi pritisak.

2.1.2 Aktiviti i pasivnipritisak tla Plastinu ravnoteu tla prvi je razmatrao engleski naunik Rankin ( Rankine, 1857). Pri tom je uveo pretpostavke o tlu kao o homogenom, izotropnom, polubeskonanom prostoru koji ima horizontalnu povrSinu i zadovoljava Kulon - Morov uslov loma. U razmatranju uslovakoji dovode tlo u stanje granine ravnotee polazi se od K0 stanja (Sl 2.3a). Akose zatim tlu omoguibono irenje,kaoposledicatoga doi e do smanjivanja horizontalnog napona, dok e vertikalni napon ostati nepromenjen. Na Sl. 2.3d ovo se manifestuje time Sto se taka B pribliava taki C. Ovaj proces se nastavlja sve dok horizontalni napon ne zadovoiji uslov plastine (granine) ravnotee, odnosno dok se taka B ne poklopi sa takom . Tada dolazi do lom atlakojise naziva aktivni lom tla. Formiraju se dve familije kliznih ravni koje u odnosu na horizontalu zaklapaju ugao (45+ (p/2), aizmedjusebe ugao (90 - < p ) (Sl. 2.3b) Horizontalni napon koji se tom prilikom javlja naziva seaktivni pritisak tla. On predstavlja manji glavni napon. Njegovu veliinu odrediemo iz geometrijskih uslova koje u sluaju aktivnog loma zadovoljava Morov krug (Sl.2. 4).

| f i I l

42

GEGSTATIKI PRORAUNI

CTv^aj^Tz^OA
4 - ---W.. " L " ___ crHa 3 ^zdK**yz Jk

y v^,fz=>A
-----"

a v a^ ^z^OA

< !> % > o iV V V S

^ ~ a H= a 3 K 3 8 -B C

......

_OB+BD =OD

4 5 + cp/ 2

4S-dvV

(a)

(b)

(c)

SL 2.3' Elastina i plastina ravnotea u polubeskonanom tlu: a) K0- stanje; b) aktivni pritisak tla; c) pasivni pritisak tla; d) Morovi krugovi za stanje elastine i plastine ravnotee

BONI PRIHSCI TLA

43

a V ~~ CJH

sin m ~

< Jy + < JH c COt < p'T '

1 sin < p . cos < p C T jf (Jy ------------ 2c ----------1 + sin < p 1 + sin < p

Sl. 2 4 Morov krug - aktivni lom tla rH =Oy-tg2{ ^ 5 - ^ - 2 - c - t g { 4 5 - ^

(2.8)
= y z - t g 2{ 4 5 - ^ - 2 - c - t g { 4 5 - ^ *

sena ovaj

Prilikom izvodjenja jednaine (2.8) koristili smo sleee trigonometrijske zavisnosti

* 1 l+sii ip

GEOSTATIKI PRORAUNI

/ &h =&v' tg \ 45 ~ ~j] = T Z'tg

Veliinu

(B
I
j

-i.

r Z'K.

(2 0 )

= tg- 4 5 -

2J

(2 .10)

nazivamo koeficijent aktivnog pritiska tla. U sluaju da se vri bono sabijanje tla onda e, polazei od K0 stanja - pri nepromenjenom vertikalnom naponu - doi do postepenog poveanja horizontalnog napona. Na Sl. 2.3 d ovo se manifestuje time to se taka B pribliava taki A. Kada se sa njom poklopi, nastupa hidrostatiko stanje napona. Sa daljim poveanjem bonog napona taka B dostie taku D. Ova veliina horizontalnog napona zadovoljava uslov plastine ravnotee, pa dolazi do loma tla koji se naziva pasivni lom tla. Formiraju se dve familije kliznih ravni koje u odnosu na horizontalu zaklapaju ugao (45 - (p/2), a izmedju sebe ugao (90 + < p ) (Sl. 2.3c). Odgovaiajui horizontalni napon predstavlja vei glavni napon i moe da se odredi iz geometrijskih uslova, koje zadovoljava Morov krug (Sl. 2.5), na slian nain kao u sluaju aktivnog pritiska t!a

<?h = <*v - t g ^ S + ^ J +

2 c -tg \4 5 +

jJ

= y'Z -tg 2(4 5 + ^\+ 2 -c-tg \4 5 + ^jj'

* Prilikora izvodjenjajcdnaine (2.11) koristili smo sledee trigonoraetrijske zavisnosti

V
(
te,
. _

2)
0}

sinp sinf 1-sii ca sinp

BONI FRITISCI TLA

45

'H
sm < p

c *cot < p+

<JH

1 + sin <p 1 sin <p

+ 2c-

cos < p 1 sin < p

Sl. 2.5 Morov krug - pasivni lom tla

U sluaju nekoherentnog tla jednaina (2.11) dobija sledei oblik crH = oy-#2^5+-^^^ (2.12)

Veliinu JS :p = ^ = / g ^ J + | )
(2.13)

nazivamo koeficijent pasivnog pritiska tla.

* * * Stanja aktivne i pasivne granine ravnotee nazivaju se i Rankinova stanja granine ravnotee.

i
46 GEOSTATIKI PRORAUNI

Napominjemo a se koeficijenti bonog pritiska tia Ka i Kn onose na efektivne napone tako da se, ako u tlu postoji i pozemna voda, uticaj poraih pritisaka mora posebno analizirati, Iz napred izloenog vidi se da je za dostizanje granine ravnotee potrebno a se odigra odgovarajua deformacijau tlu. Pri tomje za dostizanje pasivnog pritiska potrebna znatno vea deformacija nego za dostizanje aktivnog pritiska tla.

2.2 Boni pritisci tla na potporne ziove

Boni pritisci koje smo odredili u polubeskonanoj masi tla slue kao osnova za odredjivanje pritisaka tla na potpome zidove. Pri tom se polazi od toga da se deo mase tla uklanja i zamenjuje potpomim zidom (SL2.6). Pretpostavlja se da ovo ne izaziva promenu vertikalnih napona, a da zid prima odgovarajue bone pritiske (Sl.2.7). Sumiranjem ovihpritisakapo visini zidadobija se sila bonog pritiska tla. Ova sila deluje u teitu dijagrama pritisaka.

Sl.2.6 Elastina i plastina ravnotem tla iza potpomog zida

Prilikom analize bonih pritisaka na potpome zidove ili podgradu iskopa pretpostavlja se da se oni nalaze u ravnom stanju deformacije.

BONI PRJTISCI TLA

Sl. 2.7 Vertikalni naponi u polubeskonanom tlu i iza potpomog zia: a) horizontalna povriha terena; b) kosa povrsina terena

2,2.1 Pritisaktla u stanju mirovanja

Kada se deo polubeskonane mae levo od take M ukloni i zameni krutim, nepomerljivim, glatkim zidom (Sl. 2. 8% tada zid prima horizontalne bone pritiske
a H - Ko 'a v (2.14)

48

EOSTATIKI PRORAUNI

r
c jh K^crv

Sl. 2. 8 Pritisak tla u stanju mirovanja

Raspodela bonih pritisaka odgovara ekvivalentnom fluiu. Sila bonog pritiska tla jednakaje
tt H tt H

Eo= f^H '<&= \&o Y z d z = \K0 y ' H2 0 0

(2.15)

Pritisak tla u stanju mirovanjajavlja se kod masivnih potpomih zidova fundiranih na vrstoj podiozi tj. kada nema pomeranja zida.

2,2,2 Aktivni ipasivnipritisak tla

Za odrejivanje aktivnih i pasivnih pritisaka tla na polpome zidove koristiemo sledee metode: Rankinovu, Kulonovu i Reban - Ponseleovu.

2.2.2.1 Rankinova metoda Ova metoda primenjuje se za sluaj vertikalnih i glatkih potpomih zidova kod kojih moe da se zanemari trenje izmedju zida i tla.

____ ...........................

BONI PRITISCI TLA

..........

49

2.2. Z L I Aktivni pritisak nekoherentnog tla Posmatraemo vertikalni, glatki zid koji podupire nekoherentni nasip iza zida. Povrina nasipaje horizontalna. Ukoliko se usled deformacije zida (Sl. 2.9) iza njega formira stanje aktivnog

Sl. 2.9 RanJnova metoa - aktirnipritisak nekoherentnog tla

loma, horizontalni napon koji deluje na elemenat unutranje strane zidajednak je

e a -=av -K , = err - t g ^ 5 - ^ = . y - ' S - t f { i 5 - Q (2.16)

Sila aktivnog pritiska tla jednaka je

H H

E a = f a H' z - f K a - y ' z d z = - - ' K a ' y - H 2

o o

(2.17)

Vidimo a raspodela pritisaka odgovara ekvivalentnom fluidu. Ravni loma zaklapaju ugao (45 + (p/2) u odnosu na horizontalu.

50

..... _ _

'

- i i

U 'luajii ds na povrini terena eiuje jcdiiakopoeljeao opteresnje q ('l. 2. 10}., velima aktivnog pntiska jednaka je

ou =(rz+q)K

(2.18)

Sl. 2.10 Rankinova metoda - aktivni pritisak nekoherentnog tla u sluaju dejstva jednakopodeljenog opterecenja

Intenzitet sile pritiska je

Ea --^-K r II2 +q-H -K a

(2.19)

Ova sila eluje u teitu dijagrama bonih pritisaka. Kada se iza zida nalazi podzemna voda, tada dijagram pritisaka ima oblik prikazanna Sl. 2.11. U ovom sluaju se pritisak tla iznad nivoavoderaunasa zapreminskom teinom tla u prirodnom stanju vlanosti y, a ispod nivoa vode sa zapreminskom teinom potopljenog tla y \ Pri tom, osim tla, na zi vri pritisak i voda tako da je ukupni pritisakjednak zbiru pritisaka tla i hidrostatikog pritiska. Intenzitet ukupne silepritiskaje

SL 2.11 Rankinova metoda - aktivnipritisak u sluaju delimino potopljenog nekoherentnog tla

2.2.2.1.2 Aktivnipritisak koherentnog tla

Kada zid podupire tlo sa kohezijom, tada se aktivni pritisak tla koji deluje na unutranju stranu zida (SL 2.12) oredjuje iz jednaine

(2 2 J)

= <T y *Ka 2 * c y Ka y z K a 2 c y K a Prema tome do ubine

I------

r ----

(2.22)

GEOSTATIKI PRORAUNI

r
H

5-<-----C T =K,crv - 2 c ./k ; (H -z .)

X K ,r(H -z 0)

5/. 2.72 Rankinova metoda - aktivni pritisak koherentnog tla javljaju se naponi zatezanja. Sila aktivnog pritiska tla jednaka je

F .a = j K a r \ H - z 0)2

Treba, medjutim, da se vodi raunai o injenici da naponi zatezanja izazivaju pukotine zatezanja. One mogu biti ispunjene vodom to izaziva dodatnu hidrostatiku silu pritiska na zid.

2.2.2.1.3 Pasivnipritisak nekoherentnog tla

Posmatramo vertikalni, glatki zid koji podupire nekoherentni nasip iza zida. Povrina nasipa je horizontalna. Ukoliko se usled deformacije zida iza njega formira stanje pasivnog loma (Sl. 2.13), horizontalni napon koji deluje na elemenat unutranje strane

BONI PRITTSCI TLA

53

E_
H

Sl. 2.13 Rankinova metoda - pasivni pritisak nekoherentnog tla

zida ima sleeu vrednost

aH = < ? Y *Kp = (TV - t g

^ S + ^

^ r 'Z 'tg ^ S + ^

Sila pasivnog pritiska tlajednakaje

Ep = \a H'dz~ \K p'y 'z 'd z - 'Kp/ ' H 2

Vidimo da i ovde, kao i u sluaju aktivnog pritiska tla, dijagram pritisaka odgovara ekvivalentnom fluidu. Ravni loma zaldapaju ugao (45 - (p/2) sa horizontalom. Sluajevi jednakopodeljenog optereenja iza zida, podzemne voe u tlu i slini, reavaju se principijelno na isti nain kao i kod aktivnog pritiska tla.

54

GEOSTAHKI PRORAUNI

? .2.2.1.4 Pasivni pritisak koherentnog tla Kada glatki, verdkalni zi poupire tlo sa kohezijom, taa se pasivni pritisak tla koji deluje ns unutranju stranu sida (Sl 2.14) odredjuje izjednaine
(2.26)

C
H

2c^K j h 'm

Kp Y H

Sl. 2.14 Rankinova metoda - pasivni pritisak koherentnog tla

Sila pasivnogpritiska tla jednaka je

Ep = ~ K p r H 2+ 2 c - H j K }

(2.27)

Ova siia deluje u teitu dijagrama pritisaka.

2.2.2.1.5 Aktivni ipasivnipritisak nekoherentnog tla - kosapovrina terena

Rankinova teorija omoguuje odredjivanje aktivnog i pasivnog pritiska tla bez kohezije i u siuaju kose povrine terena (Sl 2.15). Pri tom je na dubini z, u ravni paralelnoj povrini terena, veliina vertikalnog normalnog napona jednaka

SL 2.15 Rankinova metoda - bonipritisak nekoherentnog tla - kosa povrina terena

U postupku prorauna pretpostavlja se daboni pritisci deluju paralelno povrini terena. Moe se pokazati dajenormalni napon, koji deluje uvertikalnoj ravni iuslovljava aktivni lom tla, jednak
0f=K<l f 40 ,
r ^ - C osfi-i]cos 2 f l - c o s 2 9
COSfi + yJcos2 p - c o s 2 < p

(2.29)
(230)

Za

*.

m .

**

of = Kt f < J r

(2.31)

56

GEOSTATIKI PRORAUNI

gdeje:
1 cos p
4- -ycos

P ~ cos 2 tp
f i COS' f

KPfi =

afi

COS

^COS

7= = = = t :.. ~= T =

Integracijom napona ap , po visini zida, obijaju se odgovarajue sile aktivnog i pasivnog pritiska tla tj.

E = ~ K al!r H 2-cosP

(2.33)

Ep = ~ K p f r - H 2 -cosfi

(2.34)

Ove sile deluju na H/3 od osnove zida i paralelne su povrini terena. Napominjemo da u sluajukadaje tlo koherentno, veliine napona op mogu da se odrede korienjem ve izvedenih jednaina i primenom teorije koprespondentnih stanja.

* * elimo da naglasimo da je za formiranje stanja granine ravnotee u tlu iza zida potrebno da se izvre defdrmacije odgovarajue veliine. U vezi s tim, eksperimentalni rezultati pokazuju da je potrebna znatno vea deformacija za postizanje pasivnog nego aktivnog loma tla (Sl 2.16). Treba zapaziti da pretpostavka o glatkom zidu, kojom se zanemaruje trenje izmedju tla i zida, dovodi do konzervativnih reenjau pogledu veliine sile pritiska. Naime, na ovaj nain se dobijaju vee sile aktivnog pritiska i manje sile pasivnog pritiska nego to su one u stvamosti. Veliina ove greke zavisi od veliine stvamog trenja koje postoji izmedju zidaitla.

Sl. 2.16 Zavisnost izmedju pomeranja potpornog zida i veline sile pritiska na zid (Schlossert1988)

Vrednosti zapreminskih teina pkoje se javljaju u jednainama za bone pritiske tla zavise od terenskih uslova, odnosno odtoga da lije tlo homogeno ili slojevito, sa podzemnom vodom ili bez nje i slino. NaglaaVamo da parametri vrstoe smicanja koji se javljaju u Rankinovim jednainama mogu da budu izraeni ili preko efektivnih ili preko ukupnih napona. Ovo zavisi od uslova dreniranja koji postoje u tlu izapotpomog zida.

22.2.2 Kulonova metoda

Rankinova teorija je, zbog analitikog pristupa, pogodna za odredjivanje sila bonog pritiska tla. Medjutim, njen osnovni nedostatak je u tome to ne ukljuuje trenje izmedju zida i tla. Osim toga, ona se ne moe primeniti u sluaju nagnutogpotpomog zidaili izlomljene povrine terena. Stogase u navedenim

58

GEOSTATIKI PRORAUNI

Kulonova teorija prestavlja najstariju metou za odi edjivanje bonih pritisaka tia, Ona omoguuje odrejivanje sila aktivnog i pasivnog pritiska tla koje deluju na potpome zidove, a da se pri tom ne razmatra stanje napona u tlu iza zida. Umesto toga, posmatra se ravnotea kliznog tela - klina, koji se formira iza potpomog zida,

Kuionova teorija poiva na dvema pretpostavkama: - lom u tlu nastaje du ravne klizne povrine i - trenje koje deluje izmedju zida i tla je poznato, pa je poznat i pravac sile pritiska na zid. Ove dve hipoteze omoguuju da se srauna sila pritiska koja deluje na zid. Pri tom se posmatra statika ravnotea kliznog teia, uz uvaavanje principa njene ekstremne vrednosti.

2.2.2.2.1 Aktivni pritisak nekoherentnog tla

Posmatramo zid koji podupire nasip od nekoherentnog tla (Sl. 2.17a). Pretpostavljamo ravnu povrinu loma AC kojasa horizontalom zaklapa ugao a. U svakoj njenoj taki deluje napon koji zaklapa ugao < p sa normalom napovrinu loma. Stoga i ukupna reakcija tlana tu ravan R zaklapa sa normalom ugao < p . Usvajamo daje ugao trenja izmedju zidaitla 6. Veliina ovog uglaje funkcija ugla unutranjeg trenja < pi najee se kree u rasponu

<p/2 d 2 / 3 < p

Na ovaj nain definie se pravac sile pritiska na zid. Proraun sile bonog pritiska tla sastoji se u analizi statike ravnotee klina ABC pod uticajem sila koje na njega deluju. Te sile su:

BONI PRITISCI TLA C

59

()
Sl. 2.17 Kulonova metoda - nekoherentno tlo: a) klizno telo; b) poligon sila
W - teina klina ABC R - sila kojom podloga deluje na ravan loma Ea - sila kojom zid deluje na klin ABC .

(b)

Sila W poznata je po veliini, pravcu i smeru, doksu silama R i Ea poznati pravci delovanja. Stoga se njihove veliine mogu odrediti iz trougla sila 0 1 .2 1 7b). Kadase na ovaj nain odredi sila Ea, tada e - saglasno aksiomu o jednakosti akcije i reakcije - sila kojom tlo pritiska zid biti jednaka po veliini i pravcu sili Ea, ali e imati suprotan smer. Na ovaj nain odredjena je sila Ea koja odgovara usvojenoj kliznoj povrini AC. Veliina ove sile funkcijaje ugla a izmedju ravni loma i horizontale. Sila aktivnog pritiska tla odgovara maksimalnoj sili Ea = Ea(a), odnosno kritinoj kliznoj povrini. Ova sila odredjuje se tako to se povlai nekoliko proizvoljnih kliznih povrina A C },A C 2,A C 3,A C 4 ... i za svakuodnjihodredjuje se teina kliznog tela (Sl. 2.18).

60

GEOSTATTKI PRORAUNI

eEah &q2sEa^ Zatim. se za svaki klin nacrta ogovarajui poligon sila i odrede se; L Ea4... Ove sile nanose se u pogodnoj razmeri na dijagram Ea sila i tangsnta na ovaj dijagram, paralelna sa horizontalom, daje najveu vrednost Ea m ax kojoj odgovara kritina klizna powina AC (57. 2.18).

Sl. 2 18 Kulonova metoda - odredjivanje aktivnog pritiska nekoherentnog tla

Silu aktivnog pritiska moemo da odredimo i analitiki postavljanjem uslova daje za kritinu kliznu povrinu
a _

da

Na ovaj nain dobija se da je

Ea = j r - H 2 -K,

(2.36)

gdeje:

BONI PKITISCi TLA

K: - < 1

sin

(237) jsin(p + S)sin{<p --/?]

1+A

Treba zapaziti da ova teorija ne omoguuje odredjivanje napadne take sile Ea. Medjutim, ako se usvoji pretpostavka da raspodela pritisaka na zid odgovara ekvivalentnom fluidu, onda je napadna taka sile Ea na treini visine zida, raunajui od njegove osnove. Ukoliko je povrina terena horizontalna, zadnja strana zida vertikalna i ako se zanemari trenje izmedju zida i tla, tada se veliine sila Ea dobijene po Rankinu i Kulonu poklapaju.* Ukoliko iza zia deluje spoljno optereenje - podeljeno ili koncentrisano - uticaj ovog optereenja odredjuje se tako to se ono dodaje na teinu klina ABC.

2.2.2.2.2 Akttvnipritisakkoherentnog tla

Posmatramo zid koji podupire koherentno tlo (SL 2.19a). Prilikom defmisanja kliznog tela pretpostavlja se da se usled napona zatezanja na visini z0pojavljuju pukotine koje ograniavaju kliznu povrinu u gomjem delu tla. Prema tome, klizno telo je ogranieno kliznompovrinom^C, vertikalnompukotinom zatezanja CC', povrinom terena BC' i povrinom zida AB. Proraun sile bonog pritiska nazid sastoji se, kao i u sluaju nekoherentnog

U teoriji plastinosti pokazuje se da Rankinova metoda predstavlja primenu donje granine teoreme, a Kulonova metoda gomje granine teoreme.

lc

tg 45 -1 - |

( A_ ffl X S

z/

(a) Sl. 2.19 Kulonova metoda - koherentno tlo: a) klizno telo; b) poligon sila

(b)

tla, u analizi statike ravnotee kliznog telapod uticajem sila koje na njega deluju. Tesilesu:
W- TeinaJdiznogtela^CC'l? R - Sila kojom podloga deluje na ravan loma a posleica je ugla unutranjeg trenja C^C'AC -Silakojompodlogadelujenaravaniomaaposledicajekohezije Ea- Silakojomziddelujenakliznotelo.

Prilikom odreivanja siia koje deluju na ldizno telo zanemarili smo, kao to je to uobiajeno, silukojaje posledica adhezije izmeu zida I tla. Sile W i C poznate su po veliini, pravcu i smeru, dok su silama R i Ea poznati pravci delovanja. Stoga se njihove veliine odredjuju iz poligonasila (Sl 2.19b).

BONI PRITISCI TLA

..

63

Za odreivanje najvee sile bonog pritiska na zici treba da se nacrta nekoliko j proizvoljmh kliznih povrina AC}, AC2 AC3t AC4 ... i za svaku oci njih treba da se odredi teina kliznog tela (Sl. 2, 20), Crtanjem odgovarajuih poligona siia | obijaju se sile Eah Ea2, Ea3, Ea4. Ove sile jaaaose se u pogodnoj razmeri i tako se dobija dijagram sila pritisaka iz koga ss odredjuje aktivni pritisak tla Ea m a x , koji odgovara kritinoj kliznoj povrini AC.

Sl. 2. 20 Kulonova metoda - odredjivanje aktivnog pritiska koherentnog tla

Teorijski gledano naveeni postupak bi, pre svega, trebalo koristiti za sluaj horizontalne povrine terena i vertikalne povrine zida. Medjutim, u praksi se ovakav nain rada primenjuje i za nagnute povrine zida i terena.

2.2.2.23 Pasivnipritisak nekoherentnog tla

fCulon je prefpostavio da se klizanje du ravne povrine (Sl 2.21 a) deava i u sluaju pasivnog bonog pritiska. Klizno telo ABC, medjutim, pomera se u iuprotnom smeru nego u sluaju aktivnog loma. Na pasivni Min teine W eluju sila od potpomog zida Ep i od otpora pologe R. Pravci ovih sila

G'EOSTATIKI PRORAUNI

jzani su na 57. 2,21 b.

Sl. 2.21

Kulonova metoda - nekoherentno tlo: a) klizno telo; b) poligon sila

Odredjivanje sile pasivnog pritiska vri se na slian nain kao i kod aktivnog pritiska tla. Naime, posmatra se statika ravnotea Idiznog tela uz uvaavanje ekstremalnog principa. Medjutim, treba zapaziti da se ovde trai minimalna vrednost sile pasivnog pritiska (Sl. 2.22). Napominjemo dabi se, na slian nain ovde izloenom, mogla da odredi i veliina sile pasivnog pritiska koherentnog tla. Veliina sile pasivnog pritiska nekoherentnog tla moe se odrediti i analitiki, postavljanjem uslova daje za kritinu kliznu povrSinu zadovoljen uslov
fEp da 0

(2.38)

pa se dobija da je
E ~ ~ r H 2 Ki (2.39)

BONI PRIUSCI TLA

65

ei

sm 2{n sin n * sin f n +

lsin(p +)sin(<p +/?) sin (t] +8)sin(j] + fl}

Sl. 2.22 Kulonova metoda - odredjivanje pasivnog pritiska nekoherentnog tla

Kulman (Culmann, 1866) je razvio jedan pogodan grafiki postupak za primenu Kulonove metode koji se u literaturi naziva Kulmanova metoda. Ovaj postupak moe da se primeni za odredjivanje aktivnog i pasivnog pritiska kako u koherentnom tako i u nekoherentnom tlu.

...... .... ................ GEOSTATIKI PRORAUNl

2.2.23

Reban - Ponseieova metoda

U naoj geotehnikoj praksi veliku populamost stekia je Reban-Ponseleova metoda (Rebhann ~ Poncelet). Ona daje mogunost da se, u siuaju nekoherentnih tla> na vrlo jednostavan. nain odrede veiiine aktivnog i

pasivnog pritiska tla.

2 .2.2.3.1 Aktivni pritisak nekoherentnog tla

Potpomi zid (Sl. 2.23) podupire nekoherentni nasip. Da bi se odredio aktivni pritisak kojim nasip optereuje zid, potrebno je uraditi sledee:

Sl.2. 23 Reban-Ponseleova metoda - aktivni pritisak nekoherentnog tla

Iz take A (noicazida) povlai selinija prirodnog nagiba tla (AN), pod uglom (pu odnosunahorizontalu, dopreseka sapovrinom terena

BONI PRiTISCI TLA

_.................

67

izna dui AN kao prenika opisuje se polukrag iz take B (vrh zida) povlai se prava pod uglom (<p + 3), n odnosu m zadnju stranu zida do linije prirodnog nagiba tla; na taj nain dobija se taka M iz take Mpovlai se normala na pravac AN do preseka sa polukragom -

utakiZr iz take A se otvorom estara AL opisuje luk do preseka D sa linijom

prirodnog nagiba tla - iz take D povlai se prava paraleina sa pravom BM do preseka sa povrinom terena; tako se dobija taka C - iz take D se otvorom estara DC opisuje luk do preseka sa linijom prirodnog nagiba tla u taki K - take C i K spajamo pravom linijom i tako dobijamo trougao CDK koji se zove trougao pritisaka tla; njegova osnova je e = CD = DK, a visina (koja se dobija povlaenjem normale iz take C na du AN) je / = CF.

Sila aktivnog pritiska tla dobija se kao

Ea = ~ - r - e - f QM)

gdeje:
y - zapreminska teina tla.

N$padna taka sile Ea odredjuje se uz pretpostavku da se tlo ponaa kao ekvivalentni fluid. Pravac ove sile je pod uglom Sn odnosu na normalu na zid. Spajanjem taaka^ i C dobijaju se klizna povrina^C i odgovarajui klizni klin 4$c. (>pisani postupak zasniva se na Rebanovoj teoremi i Ponseleovoj grafikoj feonstrukciji. Njima se dokazuje da je Ea sila aktivnog bonog pritiska tla, a da je AC pdgovarajua kritina klizna ravan.

... GEOSTATIKI PRORAUNl

2.2,2.3,2 Pasivni pn iisak nekoherentnog ila

Kada potpomi zi (S l 2.2 4) podupire nekoherentai nasip, taa se veliina pasivnog pritiska odredjuje na siedei nain:

Sl. 2.24 Reban-Ponseleova metoda -pasivnipritisak nekoherentnog tla

Iz take A povlai se linija prirodnog nagiba tla (AN), pod uglom -<p u odnosu na horizontalu, o preseka sa produenom povrinom terena iznad dui AN kao prenika opisuje se polukrug iz take B povlai se prava pod uglom - (<p+ 6), u odnosu na zadnju stranu zida do linije prirodnog nagiba tla; na taj nain dobija se takaAf iz take M povlai se normala na pravac ANdo preseka sa polukrugom utakiZ iz take A se otvorom estara AL opisuje luk do preseka D sa linijom prironog nagiba tla iz take D povlai se prava paralelna sa pravom BM do preseka sa povrinom terena; tako se dobija taka C iz take D se otvorom estara DC opisuje luk do preseka sa linijom prirodnog nagiba tla u taki K

BONI P R m s e i T

__ 69

take C i K spajamo pravom linijom i tako dobijemo trougao CDK koji se zove trougao pritisaka tla; njegova osnova je e - CD DK. a visina (koja se dobija povlaenjem normale iz take C na du AN) je f= C F . Sila pasivnog pritiska tla dobija se kao

EP =
gdeje:

'e ' f

(2.42)

y - zapreminska teina tla.

Spajanjem taaka A i C dobijaju se kritina klizna povrina i odgovarajui klizni klin ABC. Sila Ep deluje na treini visine, mereno od osnove zida, i ima nagib (- 8) u odnosu na normalu na zid.

2.2.2.4 Opravanost hipoteze o ravnoj kiiznoj poviSini

Kulonova teorija pritisaka tla pretpostavlja ravne Idizne povrine. Medjutim, kao posledica trenja izmedju zida i tla, stvami oblik povrina lomaje zakrivljen (Sl 2. 25). U sluaju aktivnog lomakrivinajeneznatnai grekakojase javlja zbog toga toje pretpostavljena ravna povrina loma je neznatna. Ovo vai f za pasivni lom, ali za vrednosti ugla 6 koje su manje od <p/3. Medjutim, za vee vrednosti 6 greka postaje velika i krivina povrine loma ne moe da se zanemari. U tom sluaju analiza pasivnog pritiska tla moe da se vri npr. metodom kruga trenja (Taylor, 1937). Generalno govorei, uticaj trenjanaaktivnipritisaktlaje uneznatnomsmanjenju aile pritiska i ako to zanemarimo, onda smo na strani sigumosti. Medjutim, u sluaju pasivnog pritiska tla, korienje ravnih linija loma dovodi do znatnog prebacivanja ove sile i ta razlika se poveava sa poveanjem trenja, i ak ide do 50%.

70

GEOSTATIK! PRORAUNI

/V v x - x> . x X / /. / _ ..

(a)

(b)

Sl. 2. 25 Uticaj trenja na oblik linija klizanja: a) aktivni lom tla; b) pasivni lom tla

22.2.5 Primena teorije eiastinosti kod odredjivanja bonih pritisaka tla

Veliina i raspored bonih pritisaka, od vertikalnog linijskog ili trakastog optereenja koje deluje iza potpomog zida, moe da se odredi primenom teorije elastinosti. U postupku prorauna pretpostavlja se da se tlo ponaa kao homogen, i2tropan, lineamo-elastian materijal.

2.2 2.5.1 Linijsko optereenje

Kada linijsko jednakopodeljeno optereenje QLdeluje izapotpomog zida (Sl. 2.26), tada sehorizontalni naponi na zid odredjuju iz sledeihjednaina (Terzaglii, 1954)

a x - ----------- -----

(zam 0.4)

(2.43)

1.28Ql mn H Ll im m, + n2y |
'

(2A4>

PRITISCI TLA

71

ra H i* . x

Z = ll

Sl. 2. 26 Boni pritisci od linijskog optereenja 2.2,2.5,2 Trakasto optereenje

U sluaju jednakopodeljenog trakastog optereenja intenziteta q koje eluje na irini B (Sl. 2.27), horizontalni naponi na zid odredjuju se iz jednaine (Terzaghi, 1943)
crx - -j^(p-sinp-cos2ci) (2.45)

Sl. 2.27 Bonipritisci od trakastog optereenja

72

__ GEOSTATIKl PRORAiJNI

2,2.2,6 Superpozicija bonih pritis&ka tla Kada izapotpomog zia eluje vie razliitih optereenja, taa se boni pritisci na zi mogu a odree superpozicijom pojedininih uticaja (SL 2.28),

(< *)

(b)

(c)

SL 2.28 Superpozicija bonih pritisaka tla: a) boni pritisci od sopstvene teine tla;

2 3 Boni pritisak tla na podgradu iskopa Kada se vrivertikalni iskop temeljnejame potrebnoje da se postavi podgrada. Ona moe da bude od drveta ili elika i privremenog je karaktera (Sl. 2.29). Podgrada se sastoji od vertikalnih ipova koji se pobijaju u tlo pre poetka iskopa temeljne jame. U toku iskopa, vertikalne strane temeljne jame oblau se horizontalnim talpama. U isto vreme ipovi se razupiru horizontalnim gredama razupiraima. Oblaganje temeljne jame i razupiranje ipova vri se sukcesivno, poev od povrine terena pa do dna temeljne jame.*
* Iskop se, ponekad, moe da izvede i bez postavljanja horizontalnih talpi.

TAJLPlS

Sl. 2. 29 Podgrada iskopa

Ovakav nainizrade podgrade uslovljava i pomeranje okolnog tla. Nairae, ono je najmanje u blizini vrha iskopa, a najvee je na njegovom dnu. Ovo je polpuno suprotno pomeranju potpomog zida pod dejstvom aktivnog pritiska tla (Sl.2.30).

(a) Sl. 2.30 Pomeranjepotpomih konstrukcija: a) potpomi zid; b) podgrada iskopa

(b)

74

_______ ____________ GEOSTATIKI PRORAUNI

______________ ___

Poznato je, meutim, da boni pritisci tla za.vise i o naina defomiisaiiia pomeraiija potpome konstrukcije. Stoga se Rankinova, a i ostaie prikazane metode ne mogu koristiti za odredjivanje bonih pritisaka na podgradu iskopa. Umesto toga, koriste se empirijske zavisnosti koje su dobijene na bazi brojnih eksperimentalnih podataka. Na osnovu njih, Pek i dr. (Peck et ai, 1974) su predloili sledec dijagrame pritisaka na podgradu iskopa (Sl. 2.31):

Y H >4

yH

<4

H
44-

0.{55Kyp
K=l4c K = 0.2-0.4

(a)

(b)

(c)

Sl 2.31 Pritisak tla na podgradu iskopa: a) pesak; b) meka do polutvrda glina; c) vrsta, ispucala glina

Pritisak tla na podgradu iskopa koristimo prilikom dimenzionisanja pojedinih elemenata podgrade.

BONIPRITISCI TLA 2, 4

75

Zadaci

2,4,1 Zbog izgradnje prigradske eleznice neophodno je zasecanje terena na jednoni delu trase. Stabilnost bone strane zaseka obezbeuje se potpomom konstrukcijom sa vertikalnom zadnjom stranom. Odrediti intenzitet rezultantne siie aktivnog pritiska na potpomu konstrukciju u sluaju kada: a) horizontalna povrina tla iza zida nije optereena b) horizontalna povrina tla iza zidajeste optereena kontinuahiim optereenjem q = 95 kN/m2.

H = 4.5 m

Koeficijent aktivnog pritiska tla je Ka = tg2( 4 5 - ^ j = JK ~ = 0.810 a) Dubina ha kojoj se javljaju pukotine zatezanjaje 2c 220 = 2.67m z0 = r - j K a 18.5-0.81 Sila aktivnog pritiska tla je Ea = - r . { H - z 0)2 Ka = -18.5 (4.50-2.67)1 0.656 = 20.32kN/m '

- y ] = 0.656

b) Napovrini terena, tjz a z = 0 <rv = q - 95kN / m2

76

GEOSTATIKI PRORAUNI

& Ha ~

% * C' i j K a

- 95 0.656 - 2' 20' 0.81 = 62.32 - 32.4 = 2P.P2 kN / m2 Na dubini z - 4.5 m oy = p + r H = 95+ 18.5-4.5= 178.25 kN / m2 <jH a = 178.25 0.656-2-20-0.81 = 116.93 - 32.4 = 84.53 kN / m2

Sila aktivnog pritiska tla 29.92 + 84.53 4.5 257.5 kN / m Ea -

2.4.2 Podgrada prikazana na slici spreava zaruavanje okolnog peskovitog tla u temeljnu jamu. Za terenske uslove defmisane zadatkom (vidi skicu) odrediti i grafiki prikazati horizontalne napone koji deluju na podgradu.
q - 75 kN/m

I
Pesak y , - 18 kN/m3 9 i 3 2 0 c |=0 5.0 m

1.0 m

NPV

Zasiena glina

V^kN/m3
c2'=12kN/m2 < P 2 =26

2.0 m

'

BONl P R rnS C ITLA

j Vertikalni naponi sa desne strane pograe . z =0

|

d v = 75 kN /
r o

'

z=5m

= 75 + M * 5 = 7 5 + P 0 - i o 5 ^ / m 2

z = 7m <jv/ = J65 + (22 - 10)2 = J65 + 24 = 189 kN/ m2

Vertikalni naponi sa leve strane podgrade

Z

=0

<7y

z = Jm < tV j 1 8 1 J8kN / m2 z = 3m a v/ =18 + (22-10)-2 = 18 + 24 = 42kN /m 2

Koeficijenti bonog pritiska

32\ 45- - j j = 0.307 Kai = tg2[ 4 5 - ^ = tg2[ 4 5 - ^ = 0390 = 0.625

0 r\ ( 32t\ 45+ y ) = tg2\45 + J = 3.25

=1.80

Kpi = tg^ 45 +

= tg!(45 + ^ ] = 2.56

J F J = 1.60

Aktivni horizontalni pritisci

z~ 0

c t H o=

aV o K ai =75 0.307 = 23.025kN / m2

%* 5m crH aj = aV f Kaj = 165 0.307 = 50.655 kN / m2

78

GEOSTATIKI PRORAUNI

z = Sm

aH a} 2 - a V j - K aj - 2c2f^ K a3
- .9.55 /bV / m '2

aH aj 2 = 165 .039 - 2-12

z = 7m aH ai =

'.o 3 - 2. c2. ^

o-^ = 189 0.39 ~ 2-12 0.625 = 58.71 k N/ m2

u ~ r w'hw = 10 2 = 20k N/ m2

Pasivni horizontalni pritisci z - lm a H pj = a V j Kpj = 75- 3.25 = 58.5 kN / m2

z = Im

a Hpi 2 = a r, -Kp2 +2-c2 aH

Pl-2

= 18-2.56+ 2-12-1.60 = 84.48 kN /m 2

z = 3m C T P 1 = a Vl' K fl + 2c2'J k ^ a Hpi = 42-2.56 + 2 12 1.60= 145.92 k N/ m2

u - 7w 'hw ~ 10-2= 2 0 kN/ m2 av

| ........... _............

SONI PRITISCI TLA

79

2.43 Temeljni iskop o peskovitora t!us dubine 7m, obezbeuje podgrada sa i razupiraima, prema slici. Zapreminska teina peska je y^20kN/m3, a ugao i unutranjeg trenja (p=35. Odrediti sile u razupiraima, ako je horizontalno Jrastojanje izmeu razupiraa 5= J. Om (u planu, od osovine do osovine).

Ka = tg2[45 -

= tg2{45 -

= 0271

(Tfa =0.65-Ka y-H -0.65 0.271-20 7 = 24.67kN /m 2

Rezultante normalnih napona po visini temeljnog iskopa 24.67 >3.5-175 P r 2m 151.1 kNm p = ILL - 75J5kN / m' 2 ^ E a u = 24.67-S.S

7S.55 + P2 = 86.35
P3 = 86.35 - 75.55 = 10.8 m / n f

80___ ............ ....

KC / &

GEC)STA'nO

jR, ~ 24.6? * - = 24.67 k.N / rn'

P4 = 24,c5/ - = 24.157 jfc/v / P5 = 24.7 * = 15.5

5 2

2.0

/ m'

Sile u razupiraima su Ft =P r 3=- 75.55-3.0 = 226.65 kN Fm = (p2 + P }Y 3 =(10.80 +24.67) 3 = 106.41 kN Fb = (P4 + P} )-3 = (24.67+18.S)-3 -129.51 kN

2.4.4 Obalu akumulacionog jezera na jednom delu osigurava potpoma konstrukcij a prikazana na skici. Odrediti veliinu i napadnu taku rezultante sila pritisakanazid.Bone zemljane pritiske odrediti grafikom Reban-Ponseleovom metodom.

Y=18kN/m3 <p=27

umcijoi visme f l : tbog. postojanja pozemne voe

.... 18*3,6 , II , *_ y - H, _ _ _ = 43m yr 2 4 -1 0

es

2.3m f s 2,2m

i . i Eai = y ~ yr e rf f s -- ] 8 - 2.3 2.2 = 45.54k N /m ,"-2

x, = JL-----= 253kN / m 1 H, 3.6

e2 = 4.7m f 2 4.5m

2E

2-45.54

Ea> = - r ' -e2 - f 2 = 14-4.7-4.5 = 148.05 k N/ m 2 2 2Ea, 2-148.05 2 = --------- = 35.98 kN/ m x, = ------- = 2------------ H2 + H,' 3.6+4.63
x2:(H2 + H,') = X j ':H ,'

x2 H,' = 35.98 + 4.61 = 2 0 2 4 m / 2 H2 + H,' 3.6+4.63

' x.2+Xjf rr 3598+20.24 9 , ,... , '=_J L f f = _ 3.6 = 101.196 kN/ m a2 ? 2 o

Pw ~ Tw 'H* ~ 10-3.6 = 3 6 kN / m2

Ew = - y w- H j = L]0-3.62 =64.8 kN/ m 2 2

WN?t9'S9l -

,Vm960ZI =>gxPT x-;g + - - -=

3 ANALIZA STABBLNOSH PADINAI KOSINA

Analiza stabiinosti padina i kosina prestavlja zavrnn fazu u procesu prousvanja klizita. Brojni istraivai koji su se time bavili, uoili supotrebu zautvrdjivanjem jednog kvantitativnog parametra - faktora sigumosti kojim bi se definisala stabilnost kosina*. Kao rezultat njihovih napora nastao je itav niz metoda poznatih pod optim nazivom metode granine ravnotee. Ovim metodama

moe se uspeno proceniti stabilnost kosina. Fored metoda granine ravnotee, stabilnost kosina moe da se analizira i metodama teorije plastinosti kao i metodom konanih elemenata. Medjutim, one se u geotehnikoj praksi retko koriste, te ih stoga ovde neemo posebno obradjivati**.

3.1 Metode granine ravnotee 3.1.1 Osnovne pretpostavke

Polazei od utvrene stvame ili potencijalne klizne povrine, proraun stabilnosti vri se na osnovu sledeih pretpostavki:

Iste metode prorauna koriste se kako za anaUzu stabilnosti prirodnih padina tako i vestakih kosina. ** Analiza stabilnosti padina i kosina metodom konanih elemenata nalazi se u programu predmeta GeostaUtdprorauni na poslediplomsldm studijama.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA I KOSINA

85

1. Definie se mehanizam loma u stvame ili potencijalne klizne povrine (SL 3.1).

Sl. 3.1 Mehanizam loma

2. Definie se uslov loma u klizne povrine. Najee se koristi KulonMorov uslov, s tim to se izraava preko efektivnih ili ukupnih parametara otpomosti na smicanje. 3. Pretpostavlja se da je lom kruto-plastian (Sl. 3.2), tako da nema deformacija sve dok ne nastupi lom.

u klizne povrine Sl. 3.2 Kruto - plastian lom

4. Postavljaju se uslovi statike ravnotee kliznog tela.

5. Definie se faktor sigumosti kosine.

86

GBOSTATiKI PRORAUNI

_ ..........

Metode granine ravnotee, po pravilu, asializiraju stabilnost kosina ravanski tj. kao probiem ravne deformacije.

3.1.2 Faktor sigurnosti

Zadatak analize stabilnosti je da se odredi faktor sigumosti kosine. U vezi s tim treba naglasiti da postoji nekoliko definicija ovog faktora. Najstarija, aii jo uvek u upotrebi, jeste ona koju je predloio Kolen (Collin, 1846). Njome se faktor sigumosti definie kao
(3.1)

gdeje: Fs R D

faktor sigumosti kosine sile koje se odupiru kretanju kliznog tela sile koje izazivaju kretanje kliznog tela.

Ujednaini (3.1) sile se posmatraju u generalisanom smislu, odnosno one mogu da predstavljaju i momente. U geotehnikoj praksi najee se koriti sledea definicija faktora sigumosti Fs kojujepredloio Biop (Bishop, 1953)
F. =
'm

(3.2)

gdeje:
Tf - vrstoa smicanja tla Tm - smiui napon potreban za odravanje ravnotee kliznog tela.

Ovu definiciju (Jed. 3.2) i mi emo da koristimo u daljem tekstu.

ANALiZA STABBLNOST! PADINA IKOSNA

87

vrstoa smicaoja se definie Kulon - Morovim uslovom

Tf

^c

+ & -tg < p

(3.3)

Ujeduaini (3.3) neemo usvajati posebne oznake za uicupne i efektivne, ili vrne i rezidualne parametre otpomosti na smicanje, ali se podrazumeva da e se analize stabilnosti vriti sa odgovarajuim merodavnim vrednostima. Iz jednaina (3. 2) i (3. 3) dobija se odnosno
c+&'tg<p (3.5)
- ------------------

c + &tgq>

(3.4)

U postapku analize stabilnosti odredjuju se vrednosti cr' i tmdu klizne povrine, a zatim se izraunava i veliina faktora sigumosti Fs. Pri tom se pretpostavlja da je njegova vrednost konstantna du itave ldizne povr$ine.Ovo znai da satom vrednou treba da se podeli vrstoa smicanja da bi dolo do loma kosine, odnosno do njenog ldizanja. K adaje: Fs > 1 - kosina jestabilna Fs =1 - kosina je u stanju granine ravnotee Fs < 1 - kosina je nestabilna. U zavisnosti od pouzdanosti sa kojom su definisani ulazni podaci za analizu stabilnosti, kao i od znaaja problema koji se reava, veliina Fs kree se u praktinim primerima u granicama od 1,2 - 2,0.

88

GEOSTATIKIPRORAUNI

3,1.3 Amaiiza sa ukupnim i efektivnim rmp&nimm Zavisno o toga kako se izraava vrstoa smicanja tla, analize stabilnosti kosina mogu da se vre sa ukupnim (tzv. q> = 0 metoda) i/ili sa efektivnim naponima (tzv.

q>', c' metoda),

Kada u tlu vladaju nedrenirani uslovi optereenja, vri se analiza sa ukupnim naponima. vrstoa smicanja definie se ukupnim - nedreniranim parametrima (<pu =0; c j tako da je
xf = cu (3.6)

Kada u tlu vladaju drenirani uslovi, tada se analiza stabilnosti vri sa efektivnim naponima. U analizu se uvode efektivni parametri otpomosti na smicanje ( tp ' , c ' ) tako daje
t f =c'+(a-u)tg<p' (3.7)

Vidimodajeu ovom sluaju neophodno poznavanje veliine pomih pritisaka u utiu. Nekada je potrebno da se vri analiza stabilnosti i saukupnim i sa efektivnim naponima. Prikazaemo to na primerima gradjenja nasipa i useka. Kod nasipa na mekoj, vodom zasienoj glini (Sl. 3.3) u toku gradjenja merodavna je nedrenirana vrstoa, dok je u uslovima njegove eksploatacije merodavna drenirana vrstoa tla. Sa Sl. 3.3 vidi se kako izgradnja nasipautie na promenu pomog pritiska u tlu. Naime, neposredno po zavretku gradjenja nasipa pomi pritisak je visok to ima za posleicu da je faktor sigumosti mali. Tokom vremena dolazi do smanjenja pomog pritiska, pa se poveavaju vrstoa tla i faktor sigumosti.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA IKOSINA

89

Brzo graenje Rasipanje pomih nasipa_____ pritisaka (konsolidacija)

Ravnoteno stanje poniih pritisaka^

Sl. 3.3 Promenafaktora sigumosti savremenom kod izgranje nasipa na mekoj, vodom zasienoj glini (Bishop and Bjerrum, 1960)

90

GEOSTATIKI PRORAUNI

__Poetna povriina ___ terena

Poetn pornl gritisak Konani porni pritisak B Ekvipotencijalna^ linija Konani NPV' Potencijalna klizna povrina Pomi pritisak na kraju iskopa, A~I Pomi pritisak na kraju iskopa, A=0

Brzi iskop useka -M-

Rasipanje pomih pritisaka (konsolidacija)

.wgQMhi>ritisa^a

Ravnoteno stanje

Sl. 3.4 Promenafaktora sigurnosti sa vremenom kod izgradnje ttseka u mekoj, vodom zasienoj glini (Bishop and Bjerrum, 1960)

ANALtZA STABILNOSTIFAPINA IKOSINA

91

JNa siian nainje na SI. 3.4 prikazano kako iskop useka u mekoj, vodom zasienoj glini utie na analizu stabilnosti. j!

^3.1.4 Rezuhantne metode i metode lameia

Metoe granine ravnotee mogu se, zavisno od toga da li se u postupku analize stabilnosti klizno telo posmatra kao jedna celina ili se deli na lamele, podeliti na: rezultantne metode i metode lamela.

3.1.4.1 Rezultantne metode Metode kojeu postupku anaiize stabilnosti posmatraju klizno telo kaojednu celinu nazivamo rezultantne metode. One se uglavnom koriste u homogenim terenskim uslovima i stoga je podruje njihove primene dosta ogranieno.

metodu za analizu beskonane kosine i Kulmanovu metodu.

3.1.4.2 Metode lamela Prilikom reavanja brojnih praktinih problema vezanih za stabilnost terena sreemo se sa sluajevima kada: klizna povrina ima sloen oblik i parainetri otporaosti na smicanje i/ili pomi pritisci se menjaju du klizne povrine.

92

GBOSTATiKI PRORAUM

Za reavanje takvih problema pogono je da se klizno telo podeli na vei broj vertikalnih lameia. Pri tom treba voditi raima da: - osnova svake lameie prolazi samo krozjednu vrstu tla i lamele budu dovoljno uske a se delovi kiizne povrine, u osnovi svake lamele, mogu dovoljno tano da aproksimiraju pravom linijom.

U praktinim sluajevima klizno telo najee se deli na 10 - 40 lamela. Sile koje deluju na tipinu lamelu i prikazane su na Sl 3.5.

$!. 3.5 Sile koje deluju na Upinu lamelu i Idiznogtela

U postupku analize stabilnosti ispituju se uslovi statike ravnotee svake iamele pojedinano, a i kliznog tela kao ceiine. Ukoliko se klizno telo sastoji od n lamela (Sl 3.5% tada je broj nqx>znatih veliina (6 n -2 )itosu.

Neooznate veliine - normalne sile u osnovi svake lamele, Pt - smiue sile u osnovi svake lamele, St - poloaji sila P{ tj. xt

Broi
n n n

| Za reavanje problema stoje na raspolsgaiijii-, u svakoj lameli, po tri uslova ravnotee ka i zavisnost izmedju sila St i P.; tj.

1 Poznate iednaine

Broj
n n n n 4n
_

- jednaine horizontalne ravnotee sila, 0 - jednaine vertikaine ravnotee sila, =0 r - jednaine ravnotee momenata, =0 - jednaine veza izmedju sila S{ i Pt tj. SL= S( (P) Ukupno jednaina
i .

Znai problem je (6n - 2) -(4n) = (2n - 2) puta statiki neodredjen, jer je za toliko

I ! j i

U metodama granine ravnotee problem statike neodrejenosti prevaziiazi se na taj nain to se uvode odredjene pretpostavke o veliini i poloaju nepoznatih sila. U zavisnosti od toga koje su pretpostavke uvedene, kao i koje Su jenaine ravnotee kliznog teia zadovoljene, razlikuju se medjusobno metode granine ravnotee. U ovom tekstu obradiemo Sledee metode granine ravnotee: vedsku metodu, Biopovu uproenu metodu, Spenserovu metodu, metodu Loa i Kerefiata, metodu klina, Janbuovu metodu - uproenu i optu, metodu Morgenstem - Prajsa i u Aneksu metodu Fridlanda i Krena.

:H......... ............... .........

I, L 5

Mehanimm Mizmma

Metode gramdne ravnotee anaiiziraceiiio prema menanizinu ioma, omomo zavisno od toga da II do klizanja doiazi transiacijom po ravnoj povrinij KJtacijom po krnnoj ili pomeranjem po sloenoj Miznoj povrini.

3.1.5.1 Ravna klizna povrina

3.1.5.1.1 Beskonana kosina

U mnogim sluajevima, npr. u terenima sa razvijenom zonom raspadanja, klizna povrfina je na velikoj duini paralelna povrini terena (Sl. 3.6). Gdgovarajua

klizna tela mogu se u anaiizi stabilnosti posmatrati kao beskonane kosine. Pri tom su, ako se zanemari uticaj krajeva, naponsko-deformacijski uslovi du itave klizne povrine isti. Zato se moe da izdvoji jedna lamela pa e ono,to se deava u njoj, vaiti za itavo klizno telo.

Sl. 3. 6 Kosina sa Miznom povrsinom kojaje paralelna povrini terena

ANALIZA STABILNOSTi PA.DIHA I KOSIf

95

f ra ovo iBmshi prikazane su aa SL .* 7 ..

Sl. 3.7 Sile koje deluju na lamelu beskonane kosine

Pri tom je teina lamele W

W - y z b- H

gdeje:
yz -zapreminska teina zasienog tla.

Sila pomog pritiska U jednakaje U = u-l gdeje: u ~pomi pritisak.

(3.9)

Napominjemo da smo kod odreivanja teine lamele zanemarili razliku zapreminskih teina tla ispod i iznad nivoa podzemne vode. Naime, usvojili smo da je i iznad nivoa podzemne vode zapreminska teina tla vodom zasiena. Ova pretpostavka, koja se uvodi zbog jednostavnosti prorauna, uobiajena je u analizama stabilnosti kosina.

S;U e i, , ?

:.;v \ac

: Uai,, igiii'Hi?

;v-" v U ::. ": ;iW ? :;.. :;\r$r^ A S \ :K - rsliim a suyi ytaug. ^; ,ui.isi.::ism Kiizcaj pijvrwu

iz asloa rEVii^i.v'.t5 ; ila u

M r sm a - l Znamo da je

t f */

(3J0)

Tf ^ C + Ff4gtp ~ C'-J~tgq>

P'

111)

Izjednaina (3.10) i (3.11) dobija sa daje

F =

y z -H-sincc'cosa

(3.12)

Iz uslova ravnotee sila u pravcu upraynom na kliznu povrinu dobija se

P = P+U = W cosa

odnosno
P' = {fz Hc o s 2a - ^ l (3.14)

Izjednaina (3.12) i (3.14) dobija se da je

c + (yz H Cos2 a - u)tg<p y z 'H ' sina- cos a

(3.15)

Jednaina (3.15) predstavlja optu jednainu za analizu stabilnosti beskonane kosine.

ANALIZA STABILNOSTIPADINAIKOSINA

Ukoiiko ii t!u vladaju drenirani uslovi, onda se iz jednaine (3.15) dobija da

je lr
F *s =
c'+[yz H cos2 a - ujtgg)' YZ H sin o, c q s (x

(3.16)

Jednainom (3.16) odreen je faktor siguraosti beskonane kosine u kojoj je vrstoa tla izraena preko efektivnih parametara otpomosti na smicanje. Specijalni sluajevi jednaine (3.16) su
u tg<P yz H' cos a tga

c'= 0 => Fs = 1 -

(3.17)

c=0, u = 0 =>

(3.18)

Kadaje c' = 0, a strujanjeje paralelno povrini terena sa nivoom podzemne vode ija je vertikalna visina mH iznad klizne povrine (Sl 3.8), tadaje pomi pritisak

u ~ y w 'mH*cos2 a
gdeje:

yw- zapreminska teina vode.

Tako da je faktor sigumosti jednak
f3

(3.20) V r z )tg<*

Ukoliko je nivo vode na povrini terena, onda je m = 1 pa je

F r' Yt tga

(3.21)

0<m<1

Sl. 3.8 Beskonana kosina sa strujanjem kojeje paralelno povrini terena

Iz jenaine (3.21) za uslov F = 1,0 dobija se

tga = tg<p'* Yz 2 (3.22)

f - zq>reminska teina potopljenog tla.

U sluaju da se vrstoa tla izraava preko ukupnih parametara o^>omosti na smicanje, izjednaine (3.15) dobija se sledei izraz zafaktor sigumosti
'u y z -H 'sina-cosa
-

4.

Jednainom (3.23) odreen je faktor sigumosti beskonane kosine u kojoj vladaju nedrenirani uslovi.

ANALiZA STABILNOSTIPADINA I KOSINA

99

3,1.5,1.2 Kulmanova metoda

U Kuhnanovoj metoi* (Culmann, 1866) se pretpostavlja a lom nastaje du ravne klizne povrine koja prolazi kroz noicu kosine i zaklapa ugao cc sa horizontalom (Sl 3.9). Osim toga, pretpostavija se da su parametri otpomosti na smicanje du klizne povrine jednoliki, odnosno za proraun se uzimaju njihove prosene vrednosti.

Sl. 3.9 Kulmanova metoda - klizno telo i sile koje deluju na njega

Ovako formulisana metoda spada u Teina kiiznog tela jednaka je

sin(fi- a ) sinfi

w = p ,* * A B C gdeje:

(3.24)

PAabc - povrina trougla ABC

* Ovoje najstarija metoda analize stabilnosti padina i kosina.

100

GEOSTATIKIPRORAUNI

y- zapreminska teina tla H - visina kosine L - duina klizne povrine a - nagib klizne povTine /?- nagib kosine.

U kliznoj ravni eluju normalna P i tangencijalna S otpoma sila. Iz uslova ravnotee sila u pravcu paralelnom kliznoj povrini dobija se
W 'sina = S = (3.25)

gdeje:
T f-

vrstoa smicanja du klizne povrine.

Takodaje
c-L + P t g p W 'sina

Iz uslova ravnotee sila u pravcu upravnom na kliznu povrinu dobija se

P = W 'cosa

Iz jednaina (3.26) i (3.27) dobija se daje

F _ _ C'L+WCosa-tg<p 9 W\sina

Jednaina (3.28) vai za proizvoljan nagib kiizne povrine a. Medjutim, od posebnog je interesa onaj ugao a koji deflnie kritinu kliznu povrinu tj. kliznu povrinu sa minimalnim faktorom sigumosti. Primenom varijacionog rauna moe se pokazati da je taj ugao jednak

ANALIZA STABILNOSTIPAINA I KOSINA

101

a cr

{P+<P)

(3.29)

Vidi se da nagib kritins povrine polovi zbir ugla nagiba kosine i ugla unutranjeg trenja.

Interesantno je da se za kritinu kliznu povrinu zavisnost izmeu zapreminske teine y, kohezije c, visine kosine H i faktora sigumosti Fs moe da definie, pomou bezdimenzionalnog parametra Ns, na sledei nain
(3.30)

gdeje:
Ns - koeficijent stabilnosti.

Vrednosti koeficijenta stabilnosti Ns zavise od ugla unutranjeg trenja < pi ugla nagiba kosine /? (Tabela 3.1) i njihovim korienjem moe lako i brzo da se analizira stabilnost kosine.

Tabela 3.1 Koejicijent stabilnosti Nspo Kulmanu

Ugaonagiba kosinc P () 90 Ugao unutraSnjeg trenja < p () 0 5 15 25 0 5 15 25 0 5 15 25 0 5 15 25 N. 0.250 0.229 0.192 0.159 0.192 0.171 0.134 0.102 0.144 0.124 0.088 0.058 0.104 0.083 0.049 0.023

75

60

45

102

GEOSTATIKIPRORAUNI 0 5 \5 25 0 5 15 0.067 0.047 0.018 0.002 0.033 0.015 0.004

15

Kuimanova metoda se primenjuje kod analize stabilnosti strmih homogenih kosina iji je ugao nagiba p * 75. Kod homogenih kosina blaih nagiba ova metoda ne daje pouzdane rezultate, jer tada kritina klizna povrina znatiio odstupa od ravne povrine. Osim toga, ova metoda esto se primenjuje kod kosina proizvoljnog nagiba, ali sa predisponiranom ravnom kliznom povrinom. Ukoliko na kosinu, osim sopstvene teine, deluju i druge spoljne sile, treba i njih ukljuiti u uslove ravnotee kliznog tela (Jed. 3.25 i 3.27) i na osnovu toga odrediti Fr Tako, na primer, ako du klizne povrine deluje sila pomog pritiska {/, tada se faktor sigumosti odredjuje iz jednaine
C'L+(W'cosa -lf)tg(p W 'Sina

(3.31)

i 1

3.1.5.2 Kruna klizna povrina

3.1.5.2.1 vedska metoda

Ovo je najstarija metoda lamela i njen autor je veanin Felenius (Fellenius, 1927).* Primenjuje se kod krunih kliznih povrina i pretpostavlja da do loma kliznog tela olazi rotacijom oko take O (Sl. 3.10).

* Ova metoda se u literaturi nazivajo "prava metode lamela i konvencionalna metoda".

Sl. 3.10 vedska metoda - klizno telo i sile koje deluju na tipinu lamelu

Mobilisana vrstoa smicanja u osnovi lamele i jednakaje r Takodaje

Si =

S ' &

<

(3 3 2 >

(3-33)

U postupku analize stabilnosti prelpostavlja se da su medjulamelame sile koje deluju na lamelu i (Z^, Z) paralelne osnovi te lamele (Sl. 3.10)* Iz uslova ravnotee sila u pravcu koji je upravan na osnovu lamele i dobija se Pt ^Wr coaat (3.34)

* Optiji pristup podrazumeva daje samo rezultanta svih medjulamelamih sila, koje deluju na neku lamelu, paralelna osnovi te tamele.

104

GEOSTATIKIPRORAUNI

Postavljamo uslov ravnotee momenata kliznog tela u odnosu na centar rotacije O

ZWt -R-sinai = Z S r R
i 1 i=l

(3.35)

tj.
iW j sin a t = i ^ f i h + (Pi -

lt)*g<pi\

(3.36)

pa je faktor sigumosti jednak

I W{ sin a {

(3.37)

ij cl

l i + ( f r i c o s a i - u i l i )t g 9> l]

Z Wt'sinai i=i Jednadina(3.37) moe lako da se reava i bez pomoi elektronskih raunara. Ona, medjutim, zaovoljava samo jedan uslov ravnotee tj. globalnu ravnoteu momenata oko centra rotacije. Usled pogrene pretpostavke o pravcu medjulamelamih sila* javlja se greka u veliini faktora sigumosti. Njena veliina najee iznosi do 10 %, ali u sluajevima dubokih kliznih povrina i visokog pomog pritiska moe da ide i do 50 %. Ovako dobijene vrednosti Fs su konzervativne, odnosno nalaze se na strani sigumosti. Slino kao i u Kulmanovoj metodi tako se i ovde, ali za krune Jdizne povrine, moe definisati koeficijent stabilnosti Ns kao

* Usvojenom pretpostavkom o pravcu medjulamelamih sila ruje zadovoljen aksiom ojednakosti akcije i reakcije na spoju izmedju lamela.

ANALIZA STABILNOSTI PAINA IKOSINA

105

c N = ----------5 F rr-H
Koeficijent Ns koristi se za odreivanje minimalnog faktora sigumosti kod homogenih kosina. Vrednosti Ns date su tabelamo za razne uglove nagiba kosine j8 i unutranjeg trenja < p (Tabela 3.2).
Tabela 3.2 Ugao nagiba kosine P () 90 K oeficijent stabilnosti Ns p o F elenijusu Ugao unutranjeg trenja < p () 0 0.261 5 0.239 15 0.199 25 0.165 0 0.219 5 0.196 15 0.154 25 0.118 0 0.191 5 0.165 15 0.120 25 0.082 0 0.170 5 0.141 15 0.085 25 0.048 0 0.156 5 0.114 15 0.048 25 0.012 0 0.145 5 0.072

75

60

45

30

15

Tfakrajutreba rei i to da jednainu (3.37) Skempton i Hainson (Skempton and Hutchinson, 1969) predlau i za analizu stabilnosti pojedinih sloenih kliznih povrina. Naime, u sluaju izduenih kliznih tela ovom metodom se dobijaju vrednosti Fs zadovoljavajue tanosti.

106

GEOSTATiKl PRORAUNl

3 . 1,5.2,2 Biopova upraeena meioda

Biopovom uproenom metodom (Bishop, 1954) analizira se stabilnost kosina za sluaj krunih kliznih povrina. U postupku prorauna pretpostavlja se da su medjulamelame sile horizontalne*, odnosno zanemaraje se uticaj smiuih mejuiamelamih sila (Sl. 3.11).

Sl. 3.11 Biopova uproena metoda - klizno telo i stte koje deluju na tipinu lamelu

* Biopje analizirao stabilnost kosina, koje imaju krune klizne povrine, metodom u kojoj sejavljajui normalne i smiue medjulamelame sile. Medjutim, ovdeprikazujemo samo uproenu verziju te metode u kojoj se usvaja da susnuuoe medjulamelame sile jednakenuli.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA 1 KOSINA

10'i

Zavisnost izmeju sila Sf i Pf definisanaje Kuion - Morovim uslovom i moe se prikazati u sledeem obliku
s ,. -A c i !; + (z^ . - U; l ) t g ( p ^

(333)

Jz uslova vertikalne ravnotee siia koje deluju na lameiu i dobija se Pt cos di + St sin a { = Wt

(3.39)

odnosno

Z i - ut lt tg< P i sin flrf) Ps = wi ~ 4 r{c i h *sin <

gdeje: m = cos a= /+ ai 1

m.

(3.40)

tgar tg< Pi

(3.41)

i=l

YlWi >Rsinai = 'ZSi R

i J

(3.42)

Kada u jednainu (3.42) ukljuimo izraz za silu St (Jed. 3.38) dobija se da je faktor sigumosti jednak

[/ i i + (p >- ( I Wi'Sinai /=/

U jednaini (3.43) faktor sigumosti se nalazi sa obe strane i stoga se ona, najee, reava sukcesivnim aproksimacijama. Postupak prorauna moe da se vri i bez elektronskih raunara, a ima i gotovih programa.

108

GEOSTATIKIPRORAUNI

Biopova uproena metoda zadovoijava samo n jednaina ravnotee vertikainih sila ijednu globainu jednaiou ravnotee momenata. Medjutim, uprkos tome, ona daje vrednosti faktora sigumosti koje se za samo nekoiiko procenata raziikuju od tanih rezultata*. Zato se ona u geotehnikoj praksi vrio mnogo koristi za analizu stabiinosti krunih kiiznih povrina. Napominjemo da je Biop u svojoj originalnoj formulaciji eliminisao silu Pit pa jednaina (3.43) dobija sledei oblik

F, = ---- ------- ? |c , b, + (w, - u, X W, sina,

i=!

(3.44)

U literaturi se u jednaini (3.44) pomi pritisak esto izraava preko koeficijenta pomog pritiska ru . Pri tom se ru definie kao odnos pomog pritiska i ukupnog pritiska i trai se za take na kliznoj povrini (Sl. 3.12), tj. (3.45) Veliina runajee se kree izmeu 0 i 0.5. U ovom sluaju je

p, = 1 W.->sina* Z Wi'Sinai
i-l

gdeje: (3.47) Ukoliko se analiza stabilnosti reava bez pomoi elektronskog raunara, ona se najee obavlja tabelamo. S obzirom da se u naoj geotehnikoj praksi
* Pod "tanim "smatra se onaj rezultat kojije dobijen metodom koja zadovoljava sve uslove ravnotee kliznogtela.

ANALIZA STABILNOSTIPADINAIKOSINA

109

Sl. 3. 12 Koeficijent pomog pritiska ru

uglavnom koristi jednaina (3.44), to emo i prikazati odgovarajuu tabelu (Tabela 3.3).
Tabela 3.3. Biopova uproena metoda
LAMELA PODACI 1 irualamelebj Visinalamelehi Tetna lamele Wj Nagib lamele a j W j8inaj c b i CWj-Ujbj) tgq>j c jbj + (Wj- ujbj) tgpj 5

2 3
4 5 6 7

8
9

II . C b

tiT

= co sai (l+(tg aj tg<pj / Fs)) F s ~ Fgj II ' II Z io,

10

8 9

Z102

110

............. ... ....

GEOSTATIKIPRORAUNI _

..

..........

U postapku proraima usvaja se iaidjahia vrenost Fs = Fal i sv:kmswmm sproksimacijama trai se reenje jednaine (3,44) tj. vrenost faktora sigiimosti, U Tabeli 3.3 prikazane su dve aproksimacije. Medjutim, njifeov broj u svakom konkretnom sluaju treba da bude toliki da omoguava da se sa eljenom tanou odredi Fs. Ovo praktino znai da razlika izmedju dve uzastopne vrednosti faktora sigumosti treba a bude manja od neke imapred zadate vrednosti (npr. 1 %). U vezi s tim treba znati da je konvergencija vrlo brza i da su najee dovoljne 2 - 3 aproksimacije.

Biop i Morgenstem (Bishop and Morgenstem, 1960) su primenili Biopovu uproenu metodu za odreivanje dijagrama stabilnosti koji vae za homogene kosine sa homogenom raspodelom pomih pritisaka (SL 3.13). Pri tom se faktor sigumosti, koji odgovara kritinoj kiiznoj povrini, izraava pomou bezdimenzionainih parametara m in na sledei nain
Fs = m - n r u (3.48)

gdeje:
'u

m, n

koeficijent pomog pritiska koeficijenti stabilnosti koji zavise od nagiba kosine fi, ugla unutranjeg trenja (p > faktora dubine D i faktora c/yH .

Kasnije su istraivai (OConnor and Mtchell, 1977; Chandler and Peiris, 1989) proirili opseg primene ovih dijagrama i tokako upogledu nagiba kosine fi tako i s obzirom na veliinu faktora c/yH.

Sl. 3.13. Nastavljase

ANALIZA STABILMOSTI

SINA

11 :

Ctg p

ctg p

ctgp
Sl.3.13 Nastavlja se

Napomcna: Isprckidanc linije obelccne sa rmomoguavaju odrcivanje kritiCnog faktora dubine, tj one vrednosti D za kojuje fektor sigumosti. Autori su pokazali da je to najmanja vrednost D za koju je r,<r

GEOSTATIKl PRORAUNI

a
17.5

15

12.5

C tgP

Ctg p

Sl. 3. 13. Nastavlja se

ANALIZA STABILNOS! ri_FA15|NA I KOS_I^

3:1

4:1 Ctgp

C tgp

Ctg^

Ctgp

si. 3. 13 Koeficijenti stabilnosti po Biopu i Morgenstemu

1 !4

G EO Sm ilK l PRORAt/NI

1, /. 5.2,3 Spenserova msioda Spenserovom metodom ( Spencer, 1967) atializiraju se kmne kllzne povrme (SL 3.14), IJ postupku anaiize stabilnosti problem statike neodredjenosti prevazilazi se tako to se pretpostevlja daje nagib medjulamelamih sila, u itavom kiiznom

telu, konstantan, tj.

8t_i ~ St = const (3.49)

Zavisnost izmedju sila Sf iP t definisanaje Kulon - Morovim uslovom i glasi

S, = j r k - l i + (p, - ur l)tg<p\
s

(3J0)

Iz uslova vertikalne ravnotee sila koje deluju na lamelu i dobija se

Pt cos a t + St sin a { = W{ - (x , - X t_j )

Sredjivanjem ove jednaine i uvodjenjem izraza za St dobija se da je

Wi - [X i- X i _ ^ - ^ ( c i l i 'sincti - U i lt tg(p{ sincii)

a,

gdeje:
ma, - cosctt /+ tgcti'tgVi Fs

Iz uslova horizontalne ravnotee sila koje deluju na lamelu i dobija se

Et - Et_i = Pf'sin oii - S{ cosat

(3.54)

odnosno

ANALIZA STABILNOSTI PAINA 1 KOSINA

115

Zt = E t + X t Sl. 3.14 Spenserova metoda - Miznotelo i sile koje deluju na tipinu lamelu Ei - Ej_j = Pt sinat - ~ -[cf lt + (pt - uf (3.55)

Spenser pretpostavlja da je nagib medjulamelamih sila u itavom kliznom telu

tgS: - L= consi Et

(3.56)

j^ostavljanjem uslova ravnotee momenatakliznog tela u odnosu na centar rotacije 0 dobija se sledea vrednost faktora sigumosti

3 1 6 _ .....................

GEOSTA;n K l PRORAUNI

j U|

S g Ti i f

Fm = l f i . J ..:....................... E Wt -sin a t I/

(3J7)

Klizno telo na Sl 3.14 zadovoljava sledee uslove u pogledu medjulamelamih sila

Z(,-,_;) = 0
i=l

(3 . 5 8 )

1 = 1

f;(^(-^ _ 7) = 0

( 3 .5 9 )

Na osnovu jednaina (3.55) i (3.58) dobija se sledea vrednost faktora sigumosti [c, /, + (p, - u, l,)tgpl]eos.al
F, = (3M)

E Pi 'SinOi w .

..

U postupku analize stabilnosti reenje za faktor sigumosti dobija se iterativno. Prvo se pretpostavlja da je Xt -X i_J = 0. Zatim se korienjem jednaina (3.55) i (3.56) odredjuju medjulamelame sile Et i X(. U toku prorauna smiue medjulamelame sile zaostaju, za jednu iteraciju, u odnosu na normalne medjulamelame sile. Postupak prorauna, po pravilu, se sprovoi na elektronskom raunaru. Vidimo da, u toku izvodjenja, Spenser postavlja kako uslov ravnotee momenata tako i uslov ravnotee horizontalnih sila kliznogtela. Nataj nain on dobija dva faktora sigumosti Fm i Ff. Pri tom, Fmje faktor sigumosti dobijen iz uslova ravnotee momenata, a Ff je faktor sigumosti dobijen iz uslova ravnotee sila.

..........ANALIZA STABILNOSTI PADINA I KOSINA

117

I.J optem sluaju Fm * Ff , Zato se u postupku proraima vanra nagib mejulamelamih sila sve dok se ne postigne cia je Fm~ Ff (Sl. 3.15). Ta vrednost predstavlja faktor sigumosti kliznog tela tj.
F S = Fi f l = FJ r (3.61)
'

Sl.3.15 ZavisnostfaktorasigurnostiFmiF j od nagiba medjulamelamih sila 6

Uvezi saprethodno iznetim, posebno elimo da ukaemo na to da Sl. 3.15 jasno pokazuje daje Fmmnogo manje osetljivo napromenu nagibamedjulamelamih sila ilego to je to sluaj sa Ff . Na kraju istiemo da je Spenserova metoda kasnije proirena, kako bi mogla da se koristi i kod sloenih kliznih povrina.
3.1.5.2.4 Odreivanje hitine kliznepovrine

Metodama koje su prikazane u Poglavlju 3.1.5.2 mogu da se analiziraju proizvoljne krune klizne povrine. Medjutim, analizama stabilnosti treba da se odredi najmanji faktor sigumosti kosine, odnosno ona vrednost koja odgovara kritinoj kliznoj povrini. Odredjivanje kritine klizne povriine moe da se vri tzv. metodom reetke centara krugova. Naziv metode je posledica toga to se iznad kosine crta pravougaona mrea. vorovi mree predstavljaju centre kliznih krugova. Za

118

GEOSTATIKI PRORAUNI

svaki centar ses analiziranjero Mizaih krugova razliitih poiupreiiika5odredjuje minimalni faktor sigumosti (Sl 3.16).
O cmtar

KRITINA KLIZNA POVRINA

Sl. 3. 16 Kritina klizna povrina za dati centar rotacije

Ovo se, zatim, vri za sve vorove mree. Na taj nain dobijaju se: kritini klizni krug i minimalni faktor sigumosti, a po potrebi, i konture jednakih faktora sigumosti (Sl. 3.17). Konture iednakih faktora sigumosti

Sl. 3.17 Metoda reetke centara krugova

ANALiZA STABIL.NOSTI PADINA I KOSINA

119

Ova metoda ima opti karakter, u smislu da se moe primeniti na proizvoljne sloene terenske uslove. Postupak njene primene zahteva analizu stabiluosti velikog broja kliznih krugova i stoga se sprovodi iskljuivo na elektronskim raunarima, U sluaju homogenih kosina poloaj kritinog kraga moe da se odredi znatno jednostavnij e. Kao primer navodimo Spenserov postupak (1967) koj i se primenjuje kod homogenih kosina sa homogenom raspodelom pomih pritisaka.

3.1.5.3 Sloena klizna povrina 3.1.5.3.1 Metoda Loa i Kerefiata Postoji nekoliko metoda lamela kod kojih se postupak analize stabilnosti sprovodi grafiki. Sve ove metode zasnivaju se naravnotei sila i medjusobno se razlikuju po tome kako pretpostavljaju nagibe medjulamelamih sila. U naoj geotehnikoj praksi najvie se koristi metoda Loa - Kerefiata (Lowe and Karaflath, 1960) koju emo u daljem tekstu da prikaemo. Ovom metodom mogu da se analizirajuklizne povrine proizvoljnog - sloenog oblika (Sl.3.18) pri emu se statika neodredjenost problema prevazilazi tako to se pretpostavlja (n - 1) nagib medjulamelamih sila. Kao i kod analitikih metoda lamela, tako se i ovde faktor sigumosti defmie u odnosu na vrstou smicanja tla (Jed. 3.2). U postupku analize stabilnosti pretpostavlja se veliina faktora sigumosti kojom se, potom, redukuju parametri otpomosti na smicanje tj.

120

GEOSTATIKIPKRAUM

Sl. 3.18 Metoda Loa i Kerefiata: a) tdizno telo i sile koje deluju na njega; b)probni poligon sila *; c) zatvoreni poligon sila; d) zavisnost medjulamelarne sile Znodfaktora sigumosti

* Poligon sila se zbogjednostavnosti grafikogprikaza odnosi na sluaj kada su kohezija i pomi pritiscijednald nuli t j . c = 0 i u=0.

N T ALIZA STABILNOSU PAINA I KOSINA

12 1

Ovako dobijeni paraiiietri koriste ss za crtanje probnog poiigona sila. Grafiki postupak poinje od iainele kojaje na vrhu kosine i siikcesivno se nastavlja sve o iamele koja je u njenoj noici ( Sl.3.18 h). A ko je poslednja iamda 11 ravnotei, odnosno ako je poiigon silazatvoren (Sl.3J8c)t ondajepretpostavijena vrednost faktora sigumosti tana, U protivnom se crta novi poiigon sa drugom vrednou Fs. Dovoljno je nacrtati poligone sila za dva faktora sigumosti, Fsi i F*k 8 zatim se na osnovu zavisnosti izmedju faktora sigumosti i intenziteta poslednje medjulamelame sile Zn odredjuje faktor sigumosti kosine (Sl 3 J 8 d). Pritomse pretpostavlja lineama zavisnost Zn-Z n (FJ.

Dobijena vrednost Fs u mnogome zavisi od pretpostavljenog nagiba medjulamelamih sila. Autori ove metode predlau da se usvoji ugao nagiba koji je jednak srednjem nagibu povrine terena i klizne povrine na mestu odgovarajueg medjulamelamog preseka. Na taj nain dobijaju se vrednosti Fs koje do 10 % odstupaju od tanih vrednosti, pa je tako ova metoda tanija od dmgih uproenih metoda koje se zasnivaju na ravnotei sila. Ukoliko na klizno telo osim sopstvene teine deluju i druge sile, naprimer: pomi pritisak, spoljno optereenje i dr, i njih treba, saglasno principima grafo-statike, ukljuiti u poligon sila.

3.1.5.3.2 Metoda klina

Metoda klina (Seed and Sultan, 1967) predstavlja jednu od grafikih metoda lameia koja se esto koristi u analizi stabilnosti vrstih stenskih masa. Pri tonj se klizno telo najee sastoji od dve - tri lamele a klizne povrine predstavljaju stvame ili potencijalne diskontinuitete (Sl. 3.19). Postupak prorauna u mnogome jeslian metodi Loa i Kerefiata (Sl. 3.20a). Naime, i ovdesesa pretpostavljenom vrednou faktora sigumosti Fsl odredjuju redukovane vrednosti parametara otpomosti na smicanje (Jed. 3.62 i 3.63). One se, zatim, koriste zacrtanje probnog poligona sila. Medjutim, poligon secrta odvojeno za svaku lamelu (Sl. 3.20 b, c).

122

GEOSTATTKIPRORAUNI

Sl. 3.19 Klizna tela umetodiklina

Kao rezultat toga dobijaju se veliine medjulameiamih sila Z:f i Z,Rkoje, u optem sluaju, nisu iste. Ovojeudirektnoj suprotnosti sa aksiomomo jednakosti akcije i reakcije i neposrednaje posledica pogreno pretpostavljenog faktora sigumosti. Stogase usvajaF^ icrtanovi poligon sila. Na osnovu dve iteracije i jmmenjujui lineamu zavisnost Zf = Zt (FJ, dobija se faktor sigumosti Fs (Sl. 3.20 d) koji zadovoljava uslov da je Z /= Z /
(3.64)

Napominjemo da ako se u kliznom telu javlja voda, onda se navedena lineama zavisnost najee odnosi na efektivne meulamelame sile (vidi Sl. 3.20 d). U ovoj metodi se kao ugao nagiba medjulamelamih sila najee usvaja iii prosean nagib povrine terena ili srednja vrednost prosenog nagiba povrine terena i klizne povrine.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA IKOSINA

123 72
=

<Pm,

a r c tS

tg<Pi
F.

arctg

tg92

(a)

| Fs, Fs kosine

lL = , ' L+HViL

,L, *

- ukupnemeulamelamesile

j,L jfR - efektivne meulamelame sile HW ]L, H W jR - meulameiame sile od vode Sl. 3. 20 Metoda Mina: a) Idizno telo i sile koje deluju na njega; b) poligon sila za lamelu 1; c) poligon sila za lamelu 2; d) zavisnost medjulamelamih sila od faktora sigumosti

124 ..... ...... ...... .....

....^ ...................................................................... _

.............

3 .1 .5 3 3 Janbuova uproena metoda

Janbu (Janbn, 1956) je u svojoj uproenoj metodi pretposiavio da su medjulamelame sile horizontabie (Sl 3,21),

SL3. 21 Janbuova uproena metoda - klizno telo i sile koje deluju na tipinu lamelu

Zavisnost izmedju sila St i Pt definisanaje Kulon - Morovim uslovom i glasi

s, = -jp-[c, l, + (P, - U,

l,)tg<Pi

(3.65)

Iz uslova vertikalne ravnotee sila koje deluju na lamelu * dobija se

Pf cos a t + Sf sin a ( = W{ (3M)

paje

Pi = Wt - -^r(ci lt sinat - u{ lt tg<pt sin a )

s
J ma(

(3.67)

Postavljamo uslov ravnotee silakoje deluju naklizno telo u horizontalnm pravcu | , ( <- Ei-i) = 1 * 1
- jr ijc , l, + (p, - u, l,) tg v ] Secai = 0 (3.70)

Odavde se dobija Efc, l, + (p, - u, l^ g ^ s e c a , : F, = ~ ................. I-/

(3.71)

(Sl 3,22).

XJc, l, + (p, - u, -l^tgtp^seca, F, = L ------- ----------- ------I Wf tgdi i-1

(3.72)

126_...... ............... ............... .....GEOSl'ATIKI PRORAUM

Jh

Sl.-3.-22 Korekcionifaktorf0po Janbuu

Ovde se, kao i u Biopovoj uproenoj metodi, faktor sigumosti nalazi sa obe strane jednaine, tako da se njegova vrednost odredjuje sukcesivnim aproksimacijama. Pd tom je konvergencija vrlo brza. Postupakproraunamoe da se vri elektronskimraunarom ili beznjega. Ukoliko se radi bez raunara, najee se sptovodi tabelamo, na nainkakoje toobjanjeno kod Biopove uproene metode. Treba rei da je Janbu u svojoj originalnoj formuiaciji eliminisao silu Pt , pa jednaina za odredjivanje faktora sigumosti dobija sledei oblik i j ici bi + {}Vt - u r b,)tg<pl]-^F s = f o - ----------------- ----------------------------S L (3 J3 )

I W, tga, i=7

ANALIZA STABILNOSTIPADINA IKOSINA

ge je:

127

(3.74)

Janbuova uproena metoda daje konzervativne vrednosti faktora sigumosti. Kod plitkih, izduenih kliznih povrina greke nisu velike (ispod 10%), ali postaju izraene (do 15%) kod dubokih Miznih tela. Poveanje tanosti moe se postii primenom Janbuove opte metode.

3.1.5.3.4 Janbuova opta metoda

Janbu je 1954 god. defmisao optu metodu lamela koja zadovoljava sve uslove ravnotee kliznog tela i zato spada u tzv. tane metode lamela. U postupku analize stabilnosti Janbu je, da bi problem uinio statiki odredjenim, definisao poloaj potpome linije medjulamelamih sila (SL 3.23)* Zavisnost izmedju sila S{ i Pt defmisana je, kao i kod uproene metode, Kulon Morovim uslovom
(3.75)

lz uslova vertikalne ravnotee sila koje deluju na lamelu i dobija se

Pt cos a { +Sj -sin a t = Wt {X t (3.76)

Na osnovu jednaina (3.75) i (3.76) dobija se

* Potpoma linija predstavlja geometrijsko mesto napadnih taaka meulamelamih sila.

- ..rarT > IX \ Potpoma linija

Sl. 3. 23 Janbuova opta metoda klizno telo i sile koje deluju na tipinu lamelu

Pi = W,~ ( x t - X , . , ) - ~ { c , 1,'Sina, - ur ir tg ? ,s m a ,) m.

(3.77)

Postavlja se uslov ravnotee sila koje deluju na lamelu i u pravcu paralelnom osnovi lamele
S, + ( e , - E ,.,)cosa, = [w, ~ ( x , - X ,.,)]sm a , (3.78)

Na osnovu jenaina (3.75) i (3.78) dobija se

E, - E,_, = \w, ~(x, - x,.,))ga, - j r [ c , l, +

- , h ) t m ] * * , (3-79)

Postavlja se uslov ravnotee momenata iamele i u odnosu na sredinju taku osnove lamele i*

* Pretpostavlja se daje irina lamele i mala tako da se ujednaini mogu da zanemare male veliine vieg reda.

ANALIZA STABILNOSTIPA DIN AI KOSINA

129

X , b, - E, b, tg a ti + { e ,

(3,80)

paje
X t = E, tga,f - {e , - E ,_ ,)f(3.81)

Na osnovu uslova ravnotee sila koje deluju naklizno telo u horizontalnom pravcu dobija se
i U , - ,,,)= i=i
n

- (jf,- -

- jr ijc , I, + {p, - u, l)tg<p\secai = 0

Izjednaine (3.82) odredjuje se faktor sigumosti

l \ c i l , * { p t - u r l)te 9Asecal

J J Wi - { X ,- X t_ $ g a t

Reenje za faktor sigumosti dobija se iterativno, s tim to se u prvoj iteraciji pretpostavljadaje (Xt = 0. Zatim se korienjem jednaina (3.79) i (3.81) odredjuju medjulamelame sile Et i X(. U toku prorauna vrednosti smiuih medjulamelamih sila zaostaju, za jednu iteraciju, u odnosu na normalne medjulamelame sile. Proraun se, po pravilu, sprovodi na elektronskom raunaru. Sli|io kao i kod uproene metode, tako je i ovde Janbu eliminisao silu P{, paje dobio sledei izraz za faktor sigumosti

3.1.5.3.5 Metoda Morgensiern-Prajsa

Morgenstem i Prajs (Morgenstem and Price, 1965) su razvili metodu za analizu stabilnosti koja zadovoljava sve uslove ravnotee kliznog tela i koja se vrlo uspeno primenjuje kako kodkrunih tako i kod sloenih kliznih povrina. Autori su pretpostavili da su medjulamelame sile povezane na sledei nain

X = Xf(x)E

(3.85)

gdeje:
X - medjulamelama smiua sila E - medjulamelama normalna sila f(x)~ funkcija koja definie zavisnost ofao$aX/E du kliznog tela X - koeficijent razmere.

Kada se definie funkcija f(x), tada proraun analize stabilnosti postaje statiki odredjen problem. U postupku rada pretpostavljaju se vredhosti X i Fs. Zatim sejednim iterativnim postupkom ove vrednosti menjaju sve doksene zadovoljeusloviravnoteeJdiznog tela. Sloenost navedenog iterativnog postupka uslovljava da se proraun sprovodi iskljuivo na elektronskim raunarima. Prilikom definisanja funkcijef(x) treba voditi rauna o tome da se u kliznom telu ne javljaju naponi zatezanja kao i da smiue sile X ne premauju smiuu

ANALIZA STABILNOSTIPADINA1 KOSINA

131

vrstou tia. Inafie, brojoa istrsivanja su pokazaJa. a veliiiia fe.kt.ora sigumosti nije mnogo osetijiva na izbor funkcije f(x), Neke od najee korieenih funkcijaf(x) date su na SL 3.24.
A

f(x) je konstanta

f(x) je sinusna kriva

f(x)jetrapez

f(x) je definisano u odreenim takama

Sl. 3.24 Funkcije f(x) koje se koriste u metodi Morgenstem - Prajsa

132

GEOSTATIKIPRORAUNI

3.2,6

Specifimosti analize siabiln&sti ii km tim ispucaiim stenskim masama

Metoe granine ravnotee, koje su ovde izloene, nspeno se primenjuju kako u mekim (soils) tako i u vrstim (rocks) stenskim masama. Detaljan piikaz ovih metoda, u zavisnosti od mshanizma loma, dat je za ravnes krune i sloene klizne

povdine. Medjutim, kod ispitivanja stabilnosti u krutim, ispucaiim stenskim masama javljaju se odredjene specifinosti koje su posledica postojanja diskontinuiteta i koje emo u daljem tekstu objasniti. U krutim, ispucalim stenskim masama ravni diskontinuiteta formiraju stenske blokove i bitno utiu na njihovo kretanje. Kao posledica toga javljaju se i specifini mehanizmi loma, odnosno tipovi klizanja stenskih blokova. Najjednostavniji su: - planamo kretanje, koje predstavlja translatomo pomeranje stenskog blokapo jednoj ravni (SL 3.25 a) i - klizanje klina, koje predstavlja translatomo pomeranje tetraedarskog bloka po dve ravni diskontinuiteta (SL 3.25 b).

Sl. 3.25 Tipovi Uizanja u krutim, ispucalim, stenskim masama: a) planamo klizanje; b) klizanje klina

Stabilnost stenskih blokova odredjuje se na osnovu principa granine ravnotee: * 1. Planamo klizanjese analizira kao problem ravne deformacije, a faktor

ANALIZA STABILNOSTIFADINA 1 KOSINA

133

igomosti F, moe se oreiti primenoni Kulmanove metoe na stenski blok. 'a& o aje 11 siuaju kaa postoji pukotina zatezanja ispunjena voom (SL3.26)

c-L + (W Fs = W*
gde je:

a~ U - HV r , *jin a)tg<p

(3.86)

a - nagib kiizne povrine L - duina klizne povrine c, < p- parametri otpomosti na smicanje du klizne povrine W - teina stenskog bloka U = y w'hw 'L - sila pomog pritiska du klizne povrine*

SL 3 26 Planamo klizanje - sluaj sa pukotinom zatezanja

#
* Pretpostavlja se a se voda proceuje dupovrine Mizanja, gubei pritisak lineamo izmeu pukotine zatezanja i noice stenskog bloka.

134

........... ...

GEOSTATIKI PRORAUNl

H w -- ~~yw k^/ ~rezultanta pritiska vode du pukotine zatezanja.

2

2. Klizanje klina javlja se mnogo -ee nego planamo kiizanje, Analiza stabilnosti, u ovom sluaju, predstavija trodimenzionalni problem (SI. 3.27).

Sl. 3.27 Klizanje klina: a) presek upravan na presenu pravu; b) presekdupreseneprave

Faktor sigumosti Fs moe da se odredi iz sledee jednaine

{Pa +P b W 'Sina

F* =

gdeje:
cc- ugao nagiba presene prave ravni A i B W - teina klina P*Pb -otpome sile koje se javljaju u pravcima normala na ravni A i B.

Prilikom izvodjenja jednaine (3.87) pretpostavlja se da je kohezija jednaka nuli i da je ugao unutranjeg trenja < pisti u obe ravni diskontinuiteta. Sile PAi PBodredjuju se iz uslova horizontalne i vertikalne ravnotee upravno na presenu pravu tj.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA I KOSINA

H ~0

PA sin

= PB

r/

i \

(3,88)

2 > =0

PA co s
Z j

- P B-cos rj + ~
\ 2

W cosa

(3.89)

Iz jednaina (3.88) i (3.89) dobija se

W cos a sin t j Pa +P b = . 1c P sin 2*

(3.90)

Tako daje faktor sigumosti jednak

p

Fs = ---- J -----sin-4-tga

sinrj'tgip

(3.91)

gdeje:
rj - ugao nagiba klina sa horizontalom - ugao izmeu ravni klina Ai B.

Na osnovu prethodno izloenog jasno je da je za sprovodjenje korektne analize stabilnosti stenskih blokova neophodno sagledavanje prostome orijentacijesvih povrina diskontinuiteta. U tom cilju se za pregledno i jednostavno prikazivanje pukotina esto koristi grafiki postupak pomou stereografske projekcije. Navedeni postupak, u isto vreme, omoguava jednostavnu kinematsku analizu stenskih blokova, odnosno utvrdjivanje njihovih pomeranja.

3.1.7 Komentar
\

3.1.7.1 Povratna analiza Osnovni zadatak analize stabilnostijedaseodredi faktor sigumosti Fs kosine. Pri tom se, u postupku rada, pretpostavlja da su geomehanika svojstva tla

136

GEOSTATIK3 PRORAUNI

pomate veliine. Mejutim, ako je faktor sigumosti isaapred pozaat, smiua vrstoa tla tj. parametri otpomosti na smicanje mogu da se orede na osnovu postupka analize stabilnosti. Ovakav, na neki nain, inverzan nain rada naziva se povratna analiza. (Chandler, 1977), Povratna analiza vri se, po pravilu, za terenske uslove koji su doveli do kiizanja. Naime, jedinoje tada faktor sigumosd unapred poznat i iznosi 1,0. Zato je, za korektnu primenu povratne analize, odnosno za dobijanje realne vrednosti

smiue otpomosti tla, jako vano dase tano reprodukuju uslovi koji su vladali u terenu u trenutku loma (npr. geometrija kliznog tela, raspodela pomih pritisaka idr). Parametri otpomosti na smicanje, koji se dobijaju povratnom analizom, koriste se kod projektovanja sanacionih radova.

3.1.7.2 Progresivni lom Metodama granine ravnoteeodredjuje se faktor sigumostikosine.Upostupku rada pretpostavlja se daje njegova vrednost ista u svim takama klizne povrine. Ovim metodama ne moe da odredi proces nastanka i razvoja loma jer one podrazumevaju da se, du itave klizne povrine, simultano dostie vrstoa smicanja. Medjutim, poznato je da do loma retko dolazi simultano. Zato je za pravilno razumevanje procesa nastanka i razvoja loma potrebno da se utvrdi stvamo naponsko-deformacijsko stanje u kosini. U tomciljusumnogi istraivai,poev od Biopa (Bishop, 1952), vrili odgovarajue naponsko>deformacijske analize. One su pokazale da postoji znaajna promena veliine smiuih napona du klizne povrine. Kao posledica toga, u pojedinim delovima klizne povrine - pre nego u ostalim, mobilisani smiui naponi dostiu vrstou smicanja tla. Stoga u njima prvo nastupa lom, koji se atim progresivno iri na ostale manje napregnute delove sve dok ne dodje do kretanja (klizanja) du itave Idizne povrine.

-------~-|>

Pomeranje

Sl. 3.28 Naponsko-deformacijska zavisnost prekonsolidovanih glina

Saznanje o progresivnom karakteru loma ima veliki znaaj za razumevanje, pre svega, procesa klizanja u prekonsolidovanim glinama koje imajujasno definisanu vrnu i rezidualnu vrstou (Sl 3.28). Naime, injenica da e u nekim takama klizne povrine biti ranije dostignuta vrna vrstoa, uslovie da sa daljim porastom deformacije ona opadne na rezidualnu vrednost. Ovo e dovesti do toga da, u trenutku loma, prosena vrstoa smicanja du klizne povrine bude izmedju rezidualne i vrne vrednosti. U vezi sa tim Skempton (1964) je uveo tzv. rezidualni faktor koji definie onaj deo ukupne klizne povrine du kogaje vrstoa opala na rezidualnu vrednost
T f T

R=

Tf~TR

(3.92)

gdeje:
R - rezidualni faktor rf - vrna vrstoa smicanja du klizne povrine rR- rezidualna vrstoa smicanja du klizne povrine T - prosena vrstoa smicanja du klizne povrine.

Veliina rezidualnog faktora kreeseod 0-1,0, s tim to kada je R = 0 tada itava klizna povrina ima vrnu vrstou, a kada je R = 1,0 tada itava klizna povrina ima rezidualnu vrstou. Snienje vrne vrstoe gline na njenu rezidualnu vrednost izraava se indeksom krtosti IB(Bishop et al, 1971)

138

GEOSTATIKIPRORAUNI

Problem progresivnog loma moe uspeno da se anaiizira primenom metode konanih elemenata (Lo and Lee, 1973).

3.1.7.3

Seizmika analiza stabiinosti

Prilikom analize stabilnosti kosina u trustnim podrujima treba da se u proraun uvede i sila od zemljotresa. To uslovljava potrebu za dinamikom analizom stabilnosti. Medjutim, zbog sloenosti prorauna ona se retko vri. Umesto toga, proraun seizmike stabihiosti najee se obavlja primenom tzv. kvazi - statike analize. Njome se zemljotres uvodi u analizu stabilnosti kao statika horizontalna sila intenziteta
Z^aW (3.94)

gdeje: Z - sila od zemljotresa a - koeficijent seizminosti W - teina kliznog tela. Sila Z deluje u teitu mase kliznog tela (Sl 3. 29).

Sl 3.29 Seizmika analiza stabilnosti

Koeficijent a predstavlja odnos horizontalnog ubrzanja tla pri zemljotresu i ubrzanja zemljine tee. Njegova vrednost odredjuje se na osnovu geofizikih merenja.

ANALIZA STABILNOSTIPADINAIKOSINA

139

; [U inenjerskoj praksi SAD najee se koriste vrednosti 0.10-0.15, dokse u Japanii oae fcreuod 0.15 ~0.25 (Chowhury, 1978), Prema saznanjupisca ovih | jredova,kodnasseunedostatkugeofizikihmerenjaobino usvaja a = 0.05-0.10. | )Treba zapaziti da se prikazanim postupkom u proraun ne uvodi dinamiki uticaj sile zemljotresa na parametre vrstoe tla i veliinu pomih pritisaka. Ovo, medjutim, moe bitno da utie na stabilnost kosina prilikom zemljotresa.

| 3.1.7.4 Trodimenzionalna analiza stabilnosti !. j Prikazane metode analiziraju stabilnost kosina kao ravanski problem. Pri tom se panalizira jedan kamkteristian popreni presek, pa se tako dobijeni faktor sigumosti smatra merodavnim za itavo klizno telo. Naravno da ovakav pristup predstavlja samo priblino reenje problema. Naime, zbog nepravilnog oblika kliznogtela, analiza stabilnostinajeepredstavljaprostomiproblem. Medjutim, zbog numerikih tekoa koje prate problem prostome analize stabilnosti, u I tome se nije daleko odmaklo. Tako da se, danas, u literaturi sreu I trodimenzionalna reenja za kosine koje se mogu aproksimirati pravilnim I geometrijskim telima, ali jo nije definisan opti postupak koji bi vaio za proizvoljni oblik kliznog tela. U geotehnikoj praksi se stoga, ukoliko ima potrebe za prostomom analizom, ona ! obavlja aproksimativno. Pri tom se najee radi tako to se analizira nekoliko paralelnih karakteristinih poprenih preseka (Sl. 3.30), pa se za faktor sigumosti | itavog kliznog tela usvaja ponderisana vrednost faktora sigumosti ovih preseka (Lambe and Whitman, 1969)

p, _ _ Fsj -A^+Fs^-A^+^.+FS" 'An Aj + A^+.. -+An

140

C tEOS TATlKi P! ORA UM

g d e je :

J% ~ faktor slgiuaosti ita?og Miziiog tela Fsi - faktor sigsimosti i-tog ponenog preseka - povrina i-tog poprenog preseka n ~broj poprenih preseka.

C-C

Sl. 3.30 Aproksimativna trodimenzionalna analiza stabilnosti sa tri poprena preseka

Na kraju treba istai da zanemarivanje prostomog uticaja u analizi stabilnosti dovoi do reenja koja sunastrani sigumosti, s tim to ova greka najee nije vea od 10 % (Skempton and Hutchinson, 1969).

3.1.8 Ocena metoda granine ravnotee U geotehnikoj praksi za analizu stabilnosti kosina najee se koriste metode granine ravnotee. Uvezi stim trebareidasu brojne komparativne analize pokazale da one daju rezultate visoke tanosti. Tako npr. primenom metoda koje zadovoljavaju sve uslove ravnotee kliznog tela(tzv. tane metode: Spenserova metoda, Janbuova opta metoda, metoda Morgenstem - Prajsa) dobijaju se gotovo

ANALIZA STABILNOSTI PADINAI KOSINA

141

| | metoa, koje ne zaovoljavajn sve uslove ravnotee (tzv, pribline metode), ova odstupanja su neto vea, Ovo je kod prikaza pojedinih metoda detaljno | objanjeno. Pri tom treba imati u vidu da metode koje zaovoljavaju ravnoteu momenata (npr. Biopova uproena metoda) daju tanije rezultate nego metode koje poivaju na ravnotei sila (npr. Janbuova uproena metoda, metoda Loa -Kerefiata). U naoj geotehnikoj praksi ranijih godina su se, pre svega zbog numerikih
j

tekoa, uglavnom koristile pribline metode. Medjutim, zahvaljujui razvoju tehnologije raunanja i primeni personalnih raunara dolo je vreme da njihovo mesto preuzmu tane metode. I one se kod nas, danas, sve vie primenjuju. Pri tom se, osim ve prikazanih metoda, sve vie koristi i Maksimovieva metoda t (Maksimovi, 1970). Ona zadovoljava sve uslove ravnotee kliznogtelaimoe ' uspeno da se primeni kako kod krunih tako i kod sloenih kliznih povrina.

Sve ovo jasno pokazuje da je proraun stabilnosti padina i kosina metodama granine ravnotee dostigao takav stepen razvoja kada dalja usavravanja imaju samo akademski a ne i praktian znaaj. Osim toga treba stalno imati na umu , injenicu da tanost rezultata mnogo vie zavisi od korektnog definisanja klizne I povrine i utvrdjivanja njenih realnih parametara vrstoe nego od izbora metode kojom e se vriti analiza stabilnosti. Inae, da bi se u analizi stabilnosti osigurali od greaka koje mogu da se jave pri koje su dobijene za kritinu kliznu povrinu. Ova provera moe da se vri na vie | naina, na primer proraunom na runom kalkulatoru, adekvatnim korienjem

Po naem miljenju, dalji napredak na podruju analize stabilnosti treba traiti u veoj primeni metode konanih elemenata. Njenim korienjem mogu da se, pre svega, odrede stvama pomeranja padina i kosina to je od velikog znaaja | za inenjersko rasudjivanje o njihovoj stabilnosti. Osim toga mogu da se analiziraju viskozni efekti, progresivni lom i sl. Sve ovo moe da dovede analizu stabilnosti na jedan znatno vii nivo od onoga koji je sada postignut metodama granine ravnotee.

142_......... ....... ...... ..............GEOSTATIKIPRORAIJM

3.2 StabiMzacione mere

Analize stabilnosti kosina katkad pokazuju aje njihov faktor sigumosti manji o dozvoljenog. U vezi s tim treba rei da nije lako da se izvri racionalan izbor dozvoljenih faktora sigumosti. Naime, ove vrednosti umnogome zavise od kvaliteta geotehnikih istranih radova kojimaje definisano klizno telo, kao i od pouzanosti parametara otpomosti na smicanje du klizne povrine. Osim toga, znaaj objekatakoji se nalaze na kosini, kao i njihova osetljivost na deformacije

takoe utiu na veliinu prihvatljivog faktora sigumosti. Imajui sve ovo u vidu, kao orijentacione vrednosti mogu da se preporue podaci iz Pravilnika o osiguranju donjeg stroja saobraajnica i ukupne stabilnosti tla i trupa puta (Tabela 3.4). Ukoliko analize stabilnosti pokau da je faktor sigumosti manji o dozvoljenog, onda je potrebno da se stabilizacionim (sanacionim) merama povea njegova vrednost i da se tako obezbedi zahtevana stabilnost terena. a bi se nala odgovarajua reenja, koja zadovoljavaju i tehniku i ekonomsku stranu probiema, treba pre svega dase odrede glavni uzroci nedovoljne stabilnosti. Onimogu da budu razliiti, a najee su sledei: - kosina je strma ili visoka - tlo ima malu vrstou - pomi pritisci su visoki i - spoljno optereenje eluje nepovoljno. Navedeni uzroci mogu da deluju pojedinano, a mogu da budu i meusobno povezani. Od naina njihovog delovanja, umnogome, zavisi i izbor sanacionih mera. Pri tom se ove mere mogu da podele na sledei nain: - promena geometrije kosine - drenane mere - potpome konstrukcije i - armiranje tla.

IALIZA STABILNOSTI PADINA I KOSINA

Tabeia 3,4

Projektne vrednosti minimalnih doputenih faktora sigumosti pri statikom opterecenju (hez inercijalnih sila zemljotresa) i visokoj pouzdanosti parametara

NASIP NA MALO DEFORMABILNOJ PODLOZI NASIP NA SLABONOSIVOM ZASIENOMTLU

...

PARAMETRI <pCf

Fs mm

1.4 1.4

USEK U ZASIENIM GLINAMA USEK U KRUPNOZRNOM TLU PRIRODNO NESTABILNA PADINA

<p'c';cu <p'(c,;= 0)
<Pr '( c r ' * 0 )

1.4 1.2

1.15*

* Sarno ukoliko su parametri pouzdano odrceni metodama povratae analize. Napomena: U sluaju niske pouzdanosti parametara, minmalni Fs treba uveati za 0.25.

U daljem tekstu emo, ukratko, dailustrujemo primenu navedenih stabilizacionih mera.

r 3.2J Promena geometrije kosine Promenageometrije kosine estopredstavljanajekonominiji nain zapoveanje faktora sigumosti kosine. Pri tom se kod: - plitkih kliznih povrina vri ublaavanje nagiba nasipanjem (Sl 3.31) ili usecanjem (Sl. 3.32) - dubokih kliznih povrina dodaje balast u noici kosine (Sl. 3.33) ili se formira berma na kosini (Sl. 3.34) - useka i zaseka na padini esto vri preraspodela mase tla sa vieg dela kliznog tela na njegov nii deo (Sl 3.35) - visokih kosina vri smanjivanje visine (Sl. 3.36); ovo se uglavnom primenjuje kod dubokih kliznih povrina.

Sl. 3.31 Ublaavanje nagiba kosine nasipanjem

SL 3.32 Ublaavanje nagiba kosine usecanjem

Sl. 3.34 Formiranje berme na kosini

ANALIZA STABILNOSTI PADINAIKOSINA

145

Sl. 3.36 Smanjivanje visine kosine

l.. Primenom navedenih postupaka smanjuju se sile koje izazivaju nestabilnost i/ili poveavaju otpome sile u kosini. Na taj nain dolazi do poveanja faktora ( sigumosti. Napominjemo da je u cilju poveanja efikasnosti ovih postupaka ! potrebno da se poznaje teorijaneutralne linije (videti Aneks).

3*2*2 Drename mere Dreniranje se preduzima radi smanjenjapomihpritisaka (Sl. 3.37). Nataj nain se smanjuju strujne sile u potencijalnom kliznom telu i poveava efektivni napon u kliznoj povrini. S obzirom da se pojave nestabilnosti po pravilu javljaju posle obilnih padavina, dreniranje je vrlo efikasna sanaciona mera.

Sl 3.37 Sniavanje nivoa podzemne vode

3,2.3 Potporne konstmkcije Potpome konstrukcije piimaju gurajue sile od nestabiine mase tia i prenose ih na stabilnu podlogu. Na taj nain se poveava stabilnost terena. Fotpome konstrukcije mogu da budu plitko i duboko fundirane. Plitko fundirani su potpomi zidovi (Sl 3.38% a duboko fundirani su ipovi i dijafragme (Sl 3.39), Kod primene potpomih zidova posebno treba obratiti panju na period njihovog izvoenja. Naime, zbog uklanjanja mase tla u podruju noice kosine, ovo esto postaje kritina faza za kosinu.

Sl. 3.38 Potpomi zidovi

Sl. 3.39 Dijajragme ili ipovi

ANALIZA STABILNOSTI PADINA I KOSINA

147

2.4 A rmimnje tla Lrmirarije tla esto se vri pomou prednaprtjgaiitili aakera (SL 3,40). Na taj nain se u potencijaino klizao telo unose sile odgovarajueg intenziteta koje poveavaju jjegovu stabilnost. Osim toga, du klizne povrine poveavaju se i efektivni nlaponi to poveava otpomost smicanja. iJrilikom armiranja tla treba voditi rauna o tome da se ankeri moraju sidriti u (tabilnom delu terena.

SL 3.40 Ankeri

.2.5 Zakljuak 'rilikom odiuivanja o tome koje e se stabilizacione mere primeniti potrebnoje, pre svega, da se utvrdi uzrok nedovoljne stabilnosti, a zatim taj uzrok treba dase leutralie odgovarajuom sanacionom merom. Tako dobijeno reenje po pravilu je i najracionalnije. Naravno da se u sluaju potrebe moe da vri i kombinacija r ie razliitih mera. Mlikom analize sanacionih mera posebno je vano da se prorauni vre sa pravilno odreenim parametrima vrstoe koji su merodavni za privremenu i trajnu tabilnost terena. *>ve ovo jasno ukazuje na kljunu ulogu integralnih analiza stabilnosti u izboru aaacionih mera.

148 ..... .....

GEOSTATIKJ. PRORAUNI

33 Zadaci

33.1 Frostrana padina u kompleksu raspadnutih glinaca i laporaca - do dubine 6.5 m imaprosean nagib a 10. Nivo podzemne vode, orijentisan priblino njenom nagibu, nalazi se na 1.2 m dubine. Pod pretpostavkom da se najdublja aktivna klizna povrina moe definisati na kontaktu sa neraspadnutom masom, odrediti najmanju vrednost kohezije c da bi faktor sigumosti bio Fs 1.5. Zapreminska teina gline je yz = 22 kN/m3, a ugao unutranjeg trenja <p~ 16 .

*_ * / _ c+ & tg<p
c + \2 2 - l2 + ( 2 2 - 1 0 ) jj] c o s 2 1 0 tg l6 22 6.5 sin 10 cos 10

1.5

c = 1.5-143-0.1736 0.9848 - ( 26.4 + 63.6) 0.96980.2867 c = 36.67-25.02 c = 11.65 * 12 kN /m 2

;____

ANALIZA STABILNOSTIPADINA I KOSINA

149

3.3.2 Prostrana padina znatne duine u ispucalim glinama zone raspadanja povremeno je zasiena do povrine terena, prema skici. Filtracija se odvija paralelno sa povrinom terena. Odredite zavisnost nagiba ove povrine a i kohezije gline c du kontakta iste sa stabilnom podinom, pod pretpostavkom da je du njega ostvareno stanje granine ravnotee.

W = yz -b-H = 20.5-1.0-9J)-184.5 kN /m 2 P = W-cosa P'~Y''b'H cosa 10.5 1.09.0cosa 94.5cosa S ~ W 'Sina = yz 'b H -sin a 184.5 sina r S c l + P tgp W-sina

Fs 'W'Sina = c-l + P'-tgp F s 1.0

r~ JU = Jcosa cosa LO' 184.5 sin a = - + 94.5 cosa tgl6 cosa c - = 184.5 sina - 27.1 cosa cosa

/ cosa

150

GEOSTATIKI PRORAUNI

c = 184.5 sin a cos a 27.1 cos2 a a = 8.5 c = 26.675 - 2,5/ 0 = 527 kN / m2

a =10 => c = 57.55 -

a =15 => c = 4 ./2-2 5.25 = 20.54 &V//w2 a = 20 => c = 5930-23.93 = 55.57 < z = 25 => c = 70.7 - 22.26 = 45.4/ kN / m2 c (kN/m2 )

5.5.5 Za datu kosinu u ispucalom krenjaku, prikazanom na skici, i za kliznu povrinu nagiba a=33 Kulmanovom metodom odrediti: a) faktor sigumosti, b) maksimalno moguu visinu kosine, b) veliinu pomog pritiska, koji s obzirom da je krenjaka masa porozna, za date uslove moe da svede faktor sigumosti na jedinicu.

ANALIZA STABILNOSTI PADINA I KOSINA

a\ W==k J L .r 7 2 1 C + P*tg<p
-------F* -

23 = 120.75 k N/ m

Podseamo da je du pukotine c=0, pa je faktor sigumosti:

_ c*L + W 'cosa 'tgq> 3 W sina

120.75-cos33 tg37 76.31 _ ^ ^ 120.75'Sin 33 ~ 65.77 ~ '

152

GEOSTATIKI PRORAUNI

H m ax

0,786 4-25 sin80 c g $ 3 7 ' j = 4 3 5 - 435 >2.93 = J2.73m 0369 23 1 - cos^SO0 S7j

c) F

cosa U )tg@ W -sin a

Fs 1.0 => (W cos a - U )' tgp W sina W 'Sina U W -cos a *g< P U = 120.75' cos33 tg37 = ioi.27 - 87.28 = 13.99 * J 4 k N / m

u=

14 7 U = 2.0kN / m LJ. O 7/0'JJ0

3.3.4 Zapreminska teina glineje yz=22 kN/m3, aparametri vrstoe su: cu=20 kN/m2 i <p=O P. Povrina geometrijske slike ABCDEFje 77 m2>a njeno teite je u taki T. U glini se stvaraju pukotine zatezanja. Za moguu krunu kliznu povrinu AC odrediti faktor sigumosti: a) ako je kanal ispunjen vodom do povrine terena; b) ako je kanal naglo ispranjen.

ANALIZA STABILNOSTIPADINA IKOSINA

153

Diibiiia piikotins zatezanja z0 < p =-0 =>

= 2 ^ = = -Z - = 182 m
Y7 r f . 22

2>7G

a) Fs =

c . ' L' R W-a

207 - ^ d ? l 79 R = _____ MO!____L 77'12-1.6

= 1478.4

Kosina je stabilna

b) F , = - C L R l.VL.b Wz *a + Zo...
7 9'it 103 . 7,9 180 f. = 1.822 10 '3.2 77 '22 -1.6 +
20 .

2243.88 = 0.81 * Kosinajenestabilna 2710.4 + 53

3*3,5 U naspu formiranom o glina uoena je pukotina kao na slici, u kojoj se posle kie zadrava voda. Pod pretpostavkom klizne povrine prikazane na slici odrediti: a) faktor sigumosti nasipa u postojeem stanju; b)da li je mogue nakon zatvaranja pukotine poveati visinu nasipa za
1.0 m?

154

GEOSTA.HKI PRORAUNI

2cu a )z =

2*30
=

5> ,

*7?

L OllLlSL. 14,22m 180

Wt - '4'321.5 = 129kN/ m
1 2

W 2 = 4.2- 2.8 21.5 = 252.8 fcN/m W,

3

(4.2+ 2.8) ---------- '-1.2-21.5 = 90.3 kN/ m

2

Ew = 'Z02 'Yw ~~Z'2.82 '10 39.2 k N / m 2 2

30 14.22-97 ~ (129 2.0)+(252.85.1) +(90.3 4.8)+ (39.2 5.66) 4138.02 F . = 258+1289.28 +433.44+ 221.87 _ 4138.02 _ 188 2202.59

b) Posle zatvaranje pukotine i poveeanja visine nasipa W < = (4.2+1.8) 1.0 21.5 = 129kN/m Ws - -1.8-2J8'2U = 5 4 3 kN/ m 5 2

ANALIZA STABILNOSTIPADINAIKOSINA

155

3.9m

3.0m

30 18.62 9.7 (129-2.0)+(252.8 5.1)+(90.3 4.8)+(129-6.0) + (54.2 7.8) 5418.42

5418.42 . F. = -------- 1.7 >1.4 3177.48

Mogueje nakon zatvaranjapukotine, poveati visinu nasipaza l.Om

156_...G

^ ^ ............................................. . _

.......

............... ;

J 3*6 Ispitati stabiinost o b a le je z e m izloeue uticaju filtracije pozesime vode karakteristinu Miznu poviliB u prikazanu na sltci i to: a) vedskom m etoom i
b) B iop ovom upm enom m etoom .

O
3.5m

5.0m

ANALIZA STABILNOSTI PADINAIKOSINA

157

158

GEOSTAHKIPRORAUNI

b)
LAME LA

I ......... ............. _

I l

1
50.78 17.50 4.37 20.70 0.806 47.39

2
85.49 17.50 31.50 36.95 0.958 56.84

1 r L

n _ _ j

1 8

4
31.52

1 B 1

n
11.97 15.80
19.50

l| m 1 1

|1

7
-4.93 15.00 3.00 10.37 0.941 26.96

1m 1 i_______i

m II 1 ->

li j

|
|

Wpin a, cA u,b, (Wru lb)tg<ps m al za Fs ~ 1.26 (2+ 4)/5

53.05 15.00 28.50 32.210 1.023 46.150

0.00 15.00 15.00 15.83 1.000 30.83

-3.91 fn ls T ]
15.00 4.37 0.848 22.84 308.80

15.00 24.00 28.39 1.043 41.60

22.39 1.033 36.19

1 sm a t t"r M '*

B / ^ [C/ Di + /*iJr (w

.u 1 1 i f b r /J mai

*** . 225J84

m alza Fs=1.38 (2+ 4)/ 9

F* =

3.3.7 Analizirati stabilnost kosine, za datu poiigonalnu kliznu povrinu, Janbuovom uproenom metodom: a) u statikim uslovima (bez uticaja zemljotresa), b) sa uticajem zemljotresa, sa usvojenim a - 0.05.

II hT 0.778 49.10
8

0.936 58.17

1.007 46.88

1.033 42.00

1.028 36.37

1.000 30.83

0.946 26.82

0.860 22.52 312.69

c, b, + (W, - ll, *,)*, I = m

w sina, M

9 = 138 mU t 225J84

2.0 M 4.0 -* ... 4.0 ... 4.0 K --- - 4.0 - ---- M - ----* ---------H 4 -----

4.0

II
PODACI

II 1
1 w, 7

LAMELA 2 352.0 88.0 11.5 53.71 72 125.71 27 0.8762 143.47 179.35 0.8630 145.66 0.8621 145.81 3 334.4 96.0 11.5 48.50 72 120.50 21 0.9396 128.24 128.36 0.9288 129.74 0.9280 129.85 4 264.0 94.0 11.5 34.59
72

1 '
. 3

5 176.0 84.0 11.5 18.72 72 90.72

- 7
...

6 22.0 15.0 11.5 1.42 36 37.42 0 1.000 37.42

-

176.0 20.0 11.5 31.74 72 103.74 45 0.6012 172.53 176,0 0.5855 177.18 0.5843 177.53

u,b,
9,

0P,-u, b,)tg<p,
ii

f i b(

c, b,+ (Wfuf>) tg q > ,

i r H 8 77 ( ia <*t

106.59 14 0.9892 107.75 65.82 0.9816 108.59 0.9811 108.65

n a, zaFs=1.0

1.0097 89.84 21.61 1.0058 90.19 1.0055 90.22

6 /8 W, tga, nm ,zaFs=*1.19 6/11 tt^zaFs** 1.206 6/13

679.25 ] 571.14

11
| 12

1.000 37.42 1.000 37.42 689.48 688.78

13
ll 16

- JAHL o.l5, i> 0 i <p>O f prema slici 3.22, korekcionifaktorf 0 1.062

L Fs
=

23.5m 1.062 1.207 = 1.28

b)

J
PODACl

LAMELA

I 1 / 1 *
17.6 196.95 0.87080 144.36

1 >
16.72 145.08 0.93518 128.85

4 13.26 79.02 0.98610 108.09

5 8.8 30.41 1.0081 89.99

1 ... f ..
11 1.1 637.36

17 18 19 20

Z,= aW , Z,+ W,tgp

| | |

8.8 184.8 0.59507 174.33

n ^ za F s^ l.O ? ^

1.000
37.42 683.04 j

6/19

i= i

^ = /o

683.04 =1.14 637.36

3,3.8 Odrediti intenzitet bone sile tla Z upreseku I-I, kojubi trebalo daprihvati projektovana potpoma konstrukcija. Inenjersko-geolokim istraivanjima je

deluvijalnog glinovito-prainastog tia i osnovne stene. Potencijalno klizno teloje u gomjem delu optereeno vertikalnom silom od pokretnog optereenja Qt-8 0 kN/m. Karakteristike tla iz zone potencijalnog klizanja su: y=18 kN/m3, c - 1 5 kN/m2, tp-l(f. Za faktor sigumosti usvojiti F=1.5 .

ANALIZA STABILNOSH PADINA i KOSINA

| Lamela | irina 1 b(m)

Visina | h(m)

Zaprem. teana nft&m*) 18 18 18

Teina lame W(kN/m) 144 280.8 244.8

| I

Ugao un. trenja <!>?) 10 10 10

Sttakoh.Ta 1 (kNAn) I
.

1 v

/
2

'

| 1

4
4

r'\
3.9
|

56.5 44.7 42.7

1 <

__

tglO = -^r- = y y - = v./i755 => <Pm=o-7

162

GEOSTATIKIPRORAUNI

PLITKITEMELJI

163

! \J

PLITK3 TEMELJI
Kao plitki, mogu da se smatraju svi oni temelji kod kojih je dubina fundiranja Df manja ili jednaka etiri irine temelja (Sl.4.1). S tim u vezi naglaavamo da ova defmicija nije opte prihvaena. Naime, neki autori pod plitkim temeljima podrazumevaju samo one temelje kod kojih je dubina fundiranja manja ili jednaka irini temelja tj. Df s B.

fundiranja gotovo svih vrsta objekata. U zavisnosti od vrste konstrukcije iznad temelja, veliine optereenja kao i svojstava tla ispod temelja, primenjuju se sledee vrste plitkih temelja: masivni temelji, temelji samci, trakasti temelji, temeljni nosai (kontragrede), temeljni rotilji i temeljne ploe*.

* Konstruktivne karakteristikeplitkih temelja i njihova primena obradjuju se upredmetu Ftmdiranje.

164

GEOSTATTKIPRORAUNI

Pravilno projektovanje plitkih temelja podrazumeva a su ispunjena dva osnovna usiova: - stabilnost temeija, s obzirom na lom tla ispod njega, treba da bue zadovoljena i -- sleganja temelja, kako ukupna tako i diferencijalna, treba da su u dozvoljenim granicama. U daljem tekstu detaljno emo obraditi oba ova aspekta ponaanja temeljnih konstrukcija.

4.1

Granino optereenje plitkiii temelja

Granino optereenje odnosno nosivost temelja qf predstavlja onu veliinu optereenja koja izaziva lom tla ispod njega. Proces koji dovodi do loma prikazaemo na primeru temelja koji deluje na povrini terena i optereen je jednakopodeljenim optereenjem q koje se poveava od nule do granine vrednosti qf (Sl.4.2).

Sl.4.2 Proces loma tla ispod temelja

| !

PLITKJ TEMEUI

165

] ||

Pri tom ovaj proces prati poveanj e napoaa u tlu ispod temeij a i nj ihovo prelaenje iz stanja elastinosti u stanje plastinosti. Plastine zone u tlujavljaju se prvo ispod ivicatemelja i sapoveanjem optereenja sve vie se ire. To dovodi do poveanog sleganjatemelja i, nakraju, do lomatla (Sl.4.2)*. Opisaniproces odgovara optem lomu smicanja tla. Mehanizam loma umnogome zavisi od stiljivosti tla i to emo da prikaemo u daljem tekstu.

4.1,1 | 1 | p t

Mehanizam loma

Kada je temelj oslonjen na zbijeno / kruto tlo, tada su defoimacije pre loma relativno male. ijagram optereenje - sleganje ima oblik kao na Sl. 4.3, s tim tojeutaki loma tangenta na ovu krivu vertikalna. Pri dostizanju optereenja qf f ispod temelja se formiraju kontinualne klizne povrine koje polaze od ivica temelja i prostiru se do povrine terena. Proces nastajanja loma praen je izdizanjem tla sa obe strane temelja (Sl.4.3). Ovakav tip loma naziva se opti lom smicanjem i karakteristian je za zbijena nevezana tla ili vezana tla vrste konsistencije.

Sl.4.3 Opti lom smicanjem tla

Sl.4.4 Lokalni lom smicanjem tla

* Proces loma estoje pracen nagittjanjem temelja najednu stranu.

f.f
OPTEREENJE

SL4.5 Lom probojem tla Ukoliko je tlo rastresito / meko, tada su deformacije pre loma relativno velike a dijagram optereenje - sleganje ima oblik kao na Sl.4.4. U ovom sluaju samo se neposredno ispod temelja javljaju jasno deflnisane klizne ravni. One se sastoje od trougaone prizme - klina i povrina klizanja koje polaze od ivica temelja, upravo kao u sluaju opteg loma tla. Medjutim, one se zavravaju u masi tla, odnosno ne dopiru do povrine terena. Ovde, takodje, postoji tendencija ka izdizanju tla sa obe strane temelja. Taka loma nije jasno defmisana, pa se usvaja da lom nastaje onda kada kriva optereenje - sleganje postane relativno strma i pravolinijska. Ovakav tip loma naziva se lokalni lom smicanjem i javlja se kod rastresitog peska i vezanog tla meke konsistencije. U odredjenim vrstama tia kao to je npr. makroporozno lesnotlo, do loma moe da dodje i bez pojave vidljivih ravni loma - sa izuzetkom fonniranja trougaone prizme (Sl. 4.5). Sa poveanjem optereenja sleganje raste skoro lineamo uz vertikalno smicanjepoobimu temeljne stope. TIo izvan optereene povrine ostaje relativno neporemeeno, osim utiskivanja uz ivice temelja. Slino kao i kod lokalnog loma i ovde taka loma nije jasno deflnisana ve se odrejuje arbitralno. Ovakav tip loma naziva se lom smicanjem pri proboju tla, odnosno lom probojem tla. Na osnovu napred izloenog vidi se da je lom tla ispod piitkih temelja jasno definisan samo u sluaju opteg loma tla. Stoga samo za taj sluaj postoje metode kojima se odredjuje nosivost tj. granino optereenje. U postupku prorauna tada se pretpostavlja da je teren homogen, izotropan, polubeskonaan poluprostor. Naponsko-deformacijske karakteristike tla

[:
i

PLIHCITEMELJI

167

ogovaraju kruto-plastinom materijaiu ija se vrstoca sfime Kulon-Moro vim ] uslovom loma,

| | 4,1,2 Drenirani i nedrenirani uslovi optereenja

j j Ponaanje vodom zasienog glinovitog tla zavisi od toga da li spoljno optereenje primaju mineralne estice iii pomi nadpritisak, odnosno da ii u tlu vladaju j drenirani iii nedrenirani usiovi optereenja. Od toga zavisi i karakter otpora

smicanja tla, tako da se: j

u sluaju dreniranog stanja otpomost na smicanje izraaVa efektivnim vrednostima ugla unutranjeg trenja i kohezije, dokje zapreminska teina u potopljenom stanju (Sl. 4.6) ^NPV.

f;

c1 ,< P f; Y *

j Sl.4.6Drenirani uslovi optereenja temelja [\ . ' ; , - u sluaju nedreniranog stanja otpomost na smicanje izraava kohezijom 1 kojaje u funkciji ukupnih napona, dokje zapreminska teina u zasienom stanju (Sl.4.7).
~ ------- --- ---------------INPV

c ^ * 0 ; /

yx

Sl.4.7 Nedrenirani uslovi optereenja temelja

4,1.3
;

Statike metode

I
Postoji vei broj metoda kojima se moe da odredi granino i dozvoljeno optereenje plitkih temelja, na primer tzv. statike metode, metode statike i

168

GEOSTAIIKI PRORAUNI

standarcine penetracije, metoa probaa ploe I r. Od svih njih, u geotehnikoj praksi najvie se koriste statike metode. Njihova sutinaje u tome da se9na hszi pretpostavljenog - utvrdjenog mehanizma loma, analitikim putem odrejuje

granidno optereenje tla.

4.1.3.1 Metoda Tercagija

Tercagi (Terzaghi) je 1943 god. razvio teoriju za odredjivanje graninog optereenja plitkih temelja. Pri tom je pod plitkim temeljima podrazumevao one kod kojih je irina vea ili jednaka dubini fundiranja. Tercagi je posmatrao trakasti temelj irine B koji je fundiran na dubini Df ispod povrine terena. Uticaj tla iznad dubine fundiranja zamenio j e j ednakopodeljenim optereenjem q 0 = y D j u nivou kote fundiranja (Sl. 4.8). U postupku odredjivanja graninog optereenja Tercagi je pretpostavio da je kontaktizmedjutlaitemelja potpuno rapav, takoda povrine klizanjaACiBC zaklapaju ugao unutranjeg trenja sa optereenom povrinom. Usled toga klin ABC (zona I) ostaje u stanju elastine ravnotee i ponaa se kao sastavni deo temelja. Sa obe strane klina ABC tlo je u stanju plastine ravnotee i sastoji se od dve zone radijalnog smicanja tzv. Prandlove zone (zone H) i dve Rankinove pasivne zone (zone m ). Tako da je mehanizam loma simetrian u odnosu na osovinu temelja.

Sl.4.8 Granino optereenje tlapo Tercagiju

PLITKI TEMEUI

I > 9

I' .j! Trea zona BDE odgovara pasivnom Rankinovom stanju. Ravni BD i DE jsakiapaju ugao (45-<p/2) sa horizontalom. Prema ovoj teoriji, optereenje koje se sa temelja prenosi na tlo treba da bude uravnoteeno pasivnim pritiskom tla. Naime, pod dejstvom temelja, klin ABC se utiskuje u tlo u vertikalnom pravcu. Medjutim, do ioma tla nee doi sve dok se ne savlada pasivni otpor zona ACGF i BCDE. Nagnute povrine AC i BC tako postaju ekvivalentne povrini zidova. Du ovih povrina postoji ugao unutranjeg trenja < pi kohezija c. Prema tome sile koje deluju na klin ABC <57.4.9) su sledee:
|4 B ,0 /
H

Zonuraijalnog smicanjaBCD ine dve familijekliznib povrina: prave linije koje jsoiaze iz tadke B i logaritamske spirale koje seku prethodne prave po uglom (90<p), U taki C tangentaje vertikalna.

Sl 4.9 Sile koje deluju na klin ABC Qf =<lfs r-B2 - granina vertikalna sila koja se od objekta preko temelja prenosi na tlo - teinaklina ABC - pasivni pritisak tla koji deluje na ravni AC i BC i ima vertikalni pravac C= c-B
2*cosr(p

- sila kohezije koja deluje du ravni AC i BC.

a ravnoteu klina potrebno je da suma vertikalnih sila bude jednaka nuli Qy + W -2'C'Sin<p - 2 ' E p =0 (4.1)

170

..

GEOSTATIKIFRORAIJNI

daosao qf
j
= ~ 1 2< E+2' C' Si np p l f r

-W]
J

(4,2
'

Jednaina (4.2) predstavlja reenje postavljenog problema ukoliko je poznato E . Po oredjivanju ove vrednosti, jednaina za granino optereenje tla moe a se prikae na sledei nain

qf =c-Nc +y Df Nq +0.5 B-y 'N r gdeje:

(43)

qf - granino optereenje tla y - zapreminska teina tla c - kohezija B - irina temelja Df - dubina fundiraaja N# N^ N y - faktori nosivosti koji zavise od ugla unutranjeg trenja < p . Vrednosti faktora nosivosti mogu da se dobiju iz sledeih jednaina Te <z
9

(4.4)

2 co s 2( 4 5 + f / 2 ) (4.5)

Nc = c o tf(N q - \) Kada^>-*0dobijaseajeA^. = J 2+ 1 = 5.71 / Ny = - j tgf \cos2< p )

(4.6)

U jednaini (4.6) K je koeficijent pasivnog pritiska tla.

Vidimo da se jednaina (4.3) sastoji iz tri lana koji predstavljaju uticaj

___

PLITKI1T2MELJI

171

kohezije, teine nasioja i zapreminske teine tia*. Ovakav pristup sledie i clmgi istraivai koji su reavaii problem nosivosti temelja, Postupak izvojenja, koji je ovde prikazan, pokazuje a je problem odredjivanja graninog optereenja temelja analogan probiemu odreivanja pasivnog pritiska na zid kod koga je ugao /?jednak nuli (Sl. 4.10).

T D r

Sl. 4.10 Analogija odredjivanja graninog optereenja temelja i pasivnogpritiska tla Odredjivanje graninog optereenja trakastih temelja predstavlja problem ravne deformacije. Nasuprot tome nosivost kvadratnih, pravougaonih i krunih temelja je prostomi problem. Za proraun nosivosti ovih temelja Tercagi preporuuje siedee poluempirijske obrasce: Kvadratnitemelj strane B q / = 1.3 c ' N c +y D f N q + 0.4 y B ' N y Pravougaoni temelj irine B i duine L q j ( \ + 0.3 -)'C'Nc + y ' D j 'Nq+0.S'Y B*Ny L Kruni temelj poluprenika R q f =\3'C-Nc + y ' D f ' N q +0.6'y-R'Nr (4,9) (4-8) (4 , 7)

* Svi ovi lanovi, osim toga, zavise i od ugla unutraSnjeg trenja.

172

...

GEOSTATIKIPRORAUNI _ _ ________

Naveene jenaine odnose se na opti lom tla ispo temelja. Za sluaj lokalnog loma, koji se javlja kod mekih glina i rastresitog peska, Tercagi predlae da se koriste redukovane vrednosti parametara otpomosti rta smicanje i to:

('4.10)

2 tg9m = Y tg<P

(4.11)

Ovo znai da i koeficijenti nosivosti treba da budu sraunati sa redukovanim vrednostima ugla unutranjeg trenja, odnosno sa < p mi sada nose oznake Nc\ Nq\ Ny. Za sluaj lokalnog Ioma, veliine graninog optereenja tla odredjuju se iz sledeih jednaina: Trakasti temelj

qf = - c N c' + y D f Nt ' + 0 . 5 y B N r '

(4.12)

Kvaratni temelj

q/ = l 3 - C N ' ' + r D / - N , ' + 0 A r B - N r '

Pravougaoni temelj

(4.13)

qf =(13+0.3) - c N ' ' + r - D f N ' ' + 0 . S r B - N r ' L 3

Krunitemelj

(4.14)

qf = l 3 - - CN.'+rDf -Nt '+tt.6-r-R-Nr ' 3

(4.15)

Veliine koeficijenata nosivosti Nc, Nq y Nr i Nc\ Nq\ Nr izraunate su za razne vrednosti ugla unutranjeg trenja i date su u Tabeli 4.1.

PLITKI TEMELJl

173

Sve navedene jednaine odnose se na vertikalno centrino optereenje. U sluaju kosog optereenja potrebno je, prema predlogu Majerhofa (Meyerhof, 1953), koeficijente nosivosti mnoiti odgovarajuim faktorima nagiba

x2 i-A -l 90V \ \2

< 4-16)
(4.17)

gde je: a - ugao nagiba rezultujue sile u odnosu na vertikalu. Kada je <p- 0 onda je iy- 0 Tabela 4.1 Faktori nosivosti po Tercagiju
9
_

n;

K' 1.0 3.6 3.8 4.0 4.4 4.8 52 5.6 6.2 6.6 7.2 7.8 8.6 9.4 10.0 11.2

v 2.0 22 2.4 23 2,6 2.8 2.8 3.0 3.2 3.4 3.8 4.0 4.4 4.6 5.0

Nr 0.0 0.6 0.8 1.0 12 1.6 2.0 2.4 3.0 3.4 4.0 4.8 5.5 6.5 7.5 8.5

n;

K 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 24.6 26.4 28.4 30.4 32.6 35.4 37.8 41.6 45.6 50.6 56.4 65.0 65.0 65.0 65.0 65.0

n;

", 12.0 13.6 152 17.6 19.6 22.8 25.6 29.6 34.0 39.0 45.0 52.2 61.0 65.0 65.0 65.0

K 5.4 6.0 6.4 7.0 7.8 8.6 9.6 10.4 11.4 12.4 13.6 14.6 15.8 172 18.6 20.0 10.0 12.0 13.5 15.5 18.0 21.0 24.0 28.0 33.0 39.0 46.5 53.0 64.0 80.0 90,0 90.0 3.0 3.5 3.8 4.0 4.5 5.0 6.0 6.5 7.0 8.0 9.5 10.5 12.0 14.0 16.5 19.5

0 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

5.7 8.8 9.2 9.8 10.4 112 12.2 132 14.0 15.0 16.2 17.2 18.4 19.6 21.0 23.0

7.6 8.0 8.2 8.6 9.0 9.4 9.8 102 10.6 11.2 11.6 12.2 12.8 13.6 14.0

0.0 0.0 02 0.4 0.6 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 1.8 2.0 2.2 2.5 2.8

14.8 15.8 16.8 17.6 18.4 19.4 20.2 21.4 22.6 23.8 24.8 262 28.0 30.0 32.4 352

Ponekad se teorija granine nosivosti Tercagijakoristi i za odredjivanje nosivosti duboko fundiranih temelja, paak i ipova. U tom sluaju se graninoj sili osnove temelja, koja se dobijapreko ovde prikazanihjednaina, dodaje igraninanosivost po omotau temelja koja je posledica stnicanja omotaa i okolnog tla (Poglavlje 5). Inae, kod plitkih temelja zanemaruje se otpor po omotau temelja. 4.1.3.2 Metoda Brin-Hansena Istraivanja koja su vrena po objavljivanju Tercagijeve teorije pokazala su da

174

GEOSTATI K I FRORAUNI

je njegov model loma tla ispod temelja u osnovi korektno pretpostavijen. Medjutim, opiti su pokaz-aii da ugao, koji strane klina zaMapaju sa horizontalom, nije <p nego je priblino jednak (45+ <p/2) . Takav mehanizam loma je za siuaj trakastog temdja prikazan na S14.11. Vidim odaseon sastoji iz Rankinove aktivne zone (zona I), dve zone radijalnog smicanja tj, Prandlove zone (zone H) i dve Rankinove pasivne zone (zone III). Rrive CD i CG su logaritamske spirale. Ovakav mehanizam loma odgovara reenju Prandl-Reisnera (Prandtl-Reissner) za gladak trakasti temeij koji optereuje besteinsko tlo (y=0).

Sl.4.11 Granino optereenje tla po Brine-Hansenu Nosivosttia koja se bazira na ovakvom mehanizmu loma moeda se predstavina sledei nain

gde qqf qr predstavljaju udeo kohezije, teine nadsloja i zapreminske teine tla u veliisi graninog optereenja. Prandi (1921) je izrazio qckao

qc = c-Nc
Reisner (1924) je pokazao da je qq = l D f N q U ovim jednainama je
(4.20)

PLITKITEMEIJI

175

N q = e n tgi? tg 2 ( 4 5 + cp / 2 )
N C

(4 .21)

= ( N q " 1) cot 9

('4.22)

Brm-Hansen (Brinch-Hansen, 1961) j e usvojio reenje Prandl-Reisnera, pri emu je q r izrazio u obliku

j gdeje

q^ L

B .y . Nr

(4.23)

N y = 1.8 (N q - 1) JNa taj nain dobio je sledeu jednainu qf - c - N c + y Df N q + 0.5 B y -Ny

(4.24)

(4.25)

Jednaina (4.25) ima isti oblikkao i jednaina Tercagija (4.3) s tim to se razlikuju vrednosti faktora nosivosti Nc, Nq, N r a to je posledica neto drugaijeg mehanizma loma. Jednainu (4.25) Brin-Hansen je proirio uvodjenjem: faktoradubine, koji uzimaju u obzir otpomost tla na smicanje du kliznih

povrina na delu iznad osnove temelja fclikaosnove faktora nagiba, koji omoguavaju odredjivanje nosivosti temelja od nagnutog centrinog optereenja.

Vrednosti svih ovih faktora dobijene su empirijskim putem na osnovu brojnih opita. Tako da optajednaina za odredjivanje graninog optereenja tla glasi
q f c*Nc 'Sc dc *ic + y ' D f ' Na 'Sa da L + f + o l r . B . N r .sr . d / . i r 9 1 9 9

<**>

gde je: qf - granino optereenje tla B - irina pravougaonog temelja ili prenik krunog temelja

176

GEOSTATIKl PRORAUNI

L - duina pravougaonog temelja A - povrlna. osnove temeija Df - ubina funiraoja Y~ zapreminska teina tla c - kohezija (p - ugao unutranjeg trenja H - horizontalna komponenta rezultujueg optereenja V - vertikalna komponenta rezultujueg optereenja. Faktori nosivosti Nc) Nq, Ny N c = ( N q -l)-cot<p Kadacp-0 dobijasedaje Nc~ 2+
k

(4.27)

5.14 (4.28)

N q = tg 2 {45 + y 1 2 \ e* ,e a > N r = 1.80 (N q - l) tgp

Kada < p

0 dobija se da je Nr = 0

Vrednosti ovih faktora u funkciji ugla unutranjeg trenja ate suu Tabeli 4.2. Faktori oblika s# sqt s r (4.30) (4.31)
(4.32)

PLITKITEMEIJI

177

dubine d, d , d Y
= 1-f-

JL
D,

035 0,60

JJJ

3 \

d -1
c

(4.34) (4.35)

dy l.( Tabela 4.2 Faktori nosivostipo Brin-Hansenu

<p K 9 K 22.25 23.94 25.80 27.86 30.14 32.67 35.49 38.64 42.16 46.12 50.59 55.63 61.35 67.87 75.31 83.86 93.71 105,11 118.37 133.87 152.10 173.64 199.26 229.92 266.88

Nr

0 1 2 3 4 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

5.14 5.38 5.63 5.90 6.19 6.49 6.81 7.16 7.53 7.92 8.34 8.80 9.28 9.81 10.37 10.98 11.63 12.34 13.10 13.93 14.83 15.81 16.88 18.05 19.32 20.72

1.00 1.09 1.20 1.31 1.43 1.57 1.72 1.88 2.06 2.25 2.47 2.71 2.97 3.26 3.59 3.94 4.34 4.77 5.26 5.80 6.40 7.07 7.82 8.66 9.60 10.66

0.00 0.00 0.01 0.03 0.05 0.09 0.14 0.19 0.27 0.36 0.47 0.60 0.76 0.94 1.16 1.42 1.72 2.08 2.49 2.97 3.54 4.19 4.96 5.85 6.89 8.11

26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

11.85 13.20 14.72 16.44 18.40 20.63 23.18 26.09 29.44 33.30 37.35 42.92 48.93 55.96 64.20 73.90 85.37 99.01 115.31 134.87 158.50 187.21 222.30 265.50 319.06

9.53 11.19 13.13 15.41 18.08 21.23 24.94 29.33 34.53 40.71 48.06 56.86 67.41 80.11 95.45 114.06 136.75 164.52 198.69 240.97 293.58 359.43 442.40 547.68 682.28

178

GEOS FATIKI PRORAUNI

Faktori nagiba icf igt iY H V + A'C- co tf

(4,36)

1 -L

(4.37)

S tim to kada < p-+ 0 onda se ic odredjuje iz sledee jednaine i =-+--Jy- c 2 2 v Ac (4.38)

< y = i,2 U sluaju vertikalnog optereenjaje ic - iq- iy~ 1.0

(4.39)

Jednaina (4.26) primenjuje se na temelje trakastog, kvadratnog, pravougaonog i krunog oblika. Ona vai kadaje dubina fundiranja manja od irine temelja, ali i kadaje vea od nje. Osim toga, moe da se primeni kako za vertikalno tako i za koso optereenje. Zato ona ima znatno optiji karakter nego odgovarajue jednaine Tercagija. Brin-Hansen je kasnije (1970) proirio jednainu (4.26) uvodjenjem faktora i granino optereenje temelja na kosini, kao i temelja ija osnova nije horizontalna. 4.1.3.3 Metoda Majerhofa U SAD i Kanadi esto se granino optereenje plitkih temelja odredjuje na osnovu teorije Majerhofa (Meyerhof 1951,1963) i izraava sledeomjednainom qf = cm Nc'Sc'dcic + Y D f Nq-sq-dqiq + 0.5-y-BNr'Sy'dYi Y (4,40)

PLITKITEMELJI

Jednaina (4.40) ima isil oblik i ozaake kao i jenaeitia Brin-Hansena (4.26). Razlike se, medjutim, javljaju u izrazima za faktore nosivosti, obiika femelja, dubine fundiranja i nagiba optereenja. Vrednosti ovih faktora, po Majerhofu, dai su u nastavku teksta. Faktori nosivosti

N c = (N9 - i y cotq> N = t g 2( 45 +v/2 ye **>

(4.41)

(4.42)

Vidimo da su koeficijenti Nc i Nq isti kao i kod Brin-Hansena, a Nr se odredjuje iz sledee j ednaine N v = (N-l)'tg (14'(p) Kada < p - OdobijasedajeJV^-O. Vrednosti ovih faktora u funkciji ugla unutranjeg trenja date su u Tabeli 4.3. Tabela 4.3
9

(4.43)

Faktori nosivostipo Majerhofu

K Ny

0 5 10 15 20 25 26 28 30 32 34 36 38 40 45 50

5.14 6.49 8.34 10.97 14.83 20.71 22.25 25.79 30.13 35.47 42.14 50.55 61.31 75.25 133.73 266.50

1.00 1.60 2.50 3.90 6.40 10.70 11.80 14.70 18.40 23.20 29.40 37.70 48.90 64.10 134.70 318.50

0.00 0.10 0.40 1.10 2.90 6.80 8.00 11.20 15.70 22.00 31.10 44.40 64.00 93.60 262.30 871.70

180

GEOSTATIKIPRORAUNI

Faktori oblika teme^a'8

sq ~ s = 1 + 0,1

(45 +<p/2)

(<p>10v)

(4 .45)

Kada je g >0 onda je s - s = 1 Faktori dubine fimdiranja Dt dc = 1 + 0.2 r - tg (45 +<p/2) B d = d = 1 + 0.1 Kada je < p= 0 onda je d - d r=7 Faktori nagiba optereenja a
lc =

(4.46)
(<p>10)

D, B

(45 +<p/2)

(4.47)

1-

cp;

gdeje: a - ugao nagiba rezultujue sile u odnosu na vertikalu. Kadaje ^ = 0 ondaje ir- 0. Iz napred izloenog vidi se da metode Tercagija, Brin-Hansena i Majerhofa predstavljaju poluempirijske postupke za odrejivanje nosivosti temelja u sluaju opteg loma tla. Redukcijom parametara olporaosti na smicanje (cm= 2/3c, tg<pm

* Majerhofsmatra da se, u sluaju kosog optereenja, moe da usvoji da je sc~s =Sf= 1.0 za sve oblike iemelja.

PLITKI TEMEOT

181

~ 2/3 ig p) one mogu a se koriste i za sluaj lokalnog loma tla. Medjutim, njima
se ne moe da odredi nosivost temelja u sluaju loma probojem. Takav lom je karakteristian za npr. makroporozna lesna tla. Prema Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekata (1990) za odredjivanje nosivosti temelja u takvom tlu merodavnaje stmktuma vrstoa.

4.1.3.4

Metoda Skemptona

Kada se trakasti temelj nalazi u glinovitom, vodom zasienom tlu u uslovima nedreniranog optereenja (<p=0), tada se dobija mehanizam loma prikazan na Sl. 4.12. I ovde, kao i u sluaju opteg mehanizma loma tla prikazanog na Sl. 4.11, postoje sledee zone: Rankinova aktivna zona (zona I), dve zone radijalnog smicanja tj. Prandlove zone (zone II) i dve Rankinove pasivne zone (zone III). Medjutim, uglovi (45 + (p/2) i (45 - <p/2) postaju 45 a logaritamske spirale se degeneriu u krugove (linije CD i CG).

Sl. 4.12 Granino optereenje tla po Skemptonu Granino optereenje tla Skempton (Skempton, 1951) odredjuje iz sledee jednaine 9/ = C * K * y*'Df gdeje: qf - granino optereenje tla yz - zq>reminska teina zasienog tla cu - nedrenirana kohezija Df- dubina fundiranja Nc - faktor nosivosti. (450)

182

GEOSTATTKJ PRORAUN1

Skempton je utvrdio da faktor nosi vosti Nc (Sl 4, 13) zavisi od oblika temelja, lcao i o odnosa dubine ftmdiraiija Df t irme temeljs B (kod kraoog temelja B je prenik). U sluaju pravongaonili temeljaj Nc se dobija kao
K (pmvougaonika)

(0*84 +0.16 ' j - ) N c

(4.51)

gde je: L - duina temelja.

Sl.4.13. Faktor nosivosti Ncpo Skemptonu

4.1.3.5

Ekscentrino optereenje

Prikazane teorije graninog optereenja tla vae za centrino optereene temelje. Medjutim, ako na temelj deluje ekscentrino optereenje, to e da uslovi smanjenje graninog optereenja temeljnog tla. Ovo smanjenje e biti utoliko vee, ukoliko je vei ekscentricitet sile u odnosu na osovinu temelja. Majerhof (1953) je predloio da se proraim nosivosti ekscentrino optereenih temelja vri njihovim svodjenjem na centrino optereene temelje. Ovo se postie uvodjenjem efektivnih dimenzija temelja (Sl 4.14 - rafirana povrina^ i to:

- etektivne irine temelja

B
.J

efektivne duine temelia

/ i i-f Q i iv I

(4.53)

Q *** B'xL'

2e. (i r * 1 *K

> 1

Sl.4.14 Ekscentrino optereeni temelj ifektivna povrina temelja (B* x optereenje na kontaktu temelja i tla jednako * =-2 -

B'-V

(4.54)

Granino optereenje temelja qf odredjuje se tako to se u postojee jednaine za ;entrino optereene temelje uvode efektivne dimenzije temelja. Pri tom treba voditi rauna da manja od ovih dveju efektivnih dimenzija sada postaje irina :emelja. Ghranina siia koja se prenosi preko temelja jednaka je Qr qr B'-L' (4.55)

184

GEOSTATIKIPRORAUN

4.13.6 Vieslojno tlo

Prikazane teorije graninog optereenja tla pretpostavljajn a tlo ispo temelja predstavlja homogen, izotropan, polubeskonaan prostor. Medjutim, esto se ispod temelja nalazi vie slojeva razliitih otpomih karakteristika. U takvim sluajevima nosivost temelja se odredjuje, priblino, najedan od sledeih naina: 1. Ukoliko se neposredno ispod temelja nalazi slabiji sloj, koji se oslanja na sloj boljih karakteristika (Sl 4.15a), onda se granino optereenje najee odredjuje tako to se pretpostavlja da ispod temelja postoji samo ovaj slabiji sloj. Kao posledica toga imaemo neto veu sigumost u odnosu na lom tla. 2. Kada se neposredno ispod temelja nalazi sloj boljih karakteristika, koji lei preko slabijeg sloja, tada se nosivost temelja odredjuje za gomji bolji sloj, s tim to treba proveriti i nosivost donjeg sloja. To se reava tako to se pretpostavlja dase optereenje od temelja iri pod nagibom 2:1 (Sl. 4.15b). Ovo omoguuje sagledavanje veliine pritisaka koji deluju na slabiji sloj. Nosivost ovog sloja odredjuje se za temelj irine B* i dubinu fundiranja/^*.

*////////(/ b' l

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 T

slabije tio bolje tlo K------- --------H slabije tlo

(a)

(b)

SL4.15. Temeljfundiran na slojevitom tlu: a) slabije tloje neposredno ispod temelja; b) bolje tlo je neposredno ispod temelja 3. Kada ispod temelja postoje slojevi razliitih otpomih karakteristika, tada se granino optereenje temelja moe da odredi sa ponderisanim vrednostima * parametara otpomosti na smicanje

geje: c ^ |
j

- ponderisana vrenost kohezije - ponderisana vrednost ugla unutranjeg trenja

(p

Cj, c2 , ... cn - kohezija u slojevima 1, 2 .... n < P i >< P * Vn ~ugao unutranjeg trenja u slojevima /, 2,... n H1 $H# ... Hn - debljina slojeva 1, 2,... n H Hj + H2 + ... + Hn -debljina tla unutar koje se ostvaruju povrine loma tla. U geotehnikoj praksi esto se usvaja da je navedena debljina H jednaka irini temeljaB. Jasno je da se na isti nain, kao to su odredjene ponderisane vrednosti parametara otpomosti na smicanje, moe odrediti i ponderisana vrednost zapreminske teine tla ispod temelja. U vezi s tim n^)ominjemo da se na ovaj nain odredjuje i z^reminska teina tla kada postoji podzemna voda, a njena dubinaje - u odnosu na temeljnu spojnicu- manja od irine temelja (vieti Zadatak 4.3.4). Ukoliko je nivo podzemne vode na veoj dubini od navedene, onda se njen uticaj ne uzima u obzir pri odredjivanju graninog optereenja tla. 4.1.3.7 Dozvoljeno optereenje

Dozvoljeno optereenje tla qa dobija se kada se granino optereenje podeli sa faktorom sigumosti Fs >tj. % = (4-58)

186

GEOSTATIKJ PRORAUNI

Veliina faktora sigumosti kreee se izmedju 2 1 3, to zavisi o vrste iia (koherentno iJi nekoherentno), pouzdanosti sa kojom su odredjeni parametri otpomosti na smicanje, kao i od znaaja problema koji se reava. Faktor sigumosti u jednaini (4.58) naziva se globalni ili totalni faktor

sigumosti. esto se dozvoljeno optereenje odredjuje saparcijalnim faktorima sigumosti koji se odnose na parametre otpomosti na smicanje. Pri tom je Fc 2 -3 F9 = 1.2 -1.8 - faktor sigumosti u odnosu na koheziju - faktor sigumosti u odnosu na ugao unutranjeg trenja

Korienjem parcijalnih faktora sigumosti Fc i Ff odredjuju se redukovane vrednosti ca i (patako to je: - dozvoljena kohezija

>dozvoljeni ugao unutranjeg trenja < P a ~ flrc *8 (^ r ) (4.60)

Kada se ca i < p aukljue u jednaine za granino optereenje, dobija se dozvoijeno optereenje tla. Treba naglasiti da je dozvoljeno optereenjetla koje se dobijana ovaj nain, kako preko globalnog tako i preko parcijalnih faktora sigumosti, "dozvoijeno samo u odnosu na lom smicanjem ispod temelja. Zato je potrebno da se proveri kolika su pomeranja od ovako dobijenog optereenja i da li objekat moe da ih primi bez oteenja.

PLITKITEMEUI

187

4.L3-8

Postupak iz Pravilnika o tehnikim aormativima za temeljeaje gradjevinskih objekata

Polazei od metode Brin-Hansena u Pravilniku o tehnikim normativima za. temeijenje gradjevinskih objekata dozvoljeno optereenje pravougaonog temelja, u odnosu na lom tla, rauna se po sledeeem obrascu qQ = -JL = 0.5Y'B N yT 5 yi Y + (ca+q01g<pJ'Nc*cxlci c + qQ A

(4.61)

gdeje: qa - dozvoljeno optereenje Qa - dozvoljena koncentrisana sila V - vertikalna komponenta rezultantne sile f f - horizontalna komponenta rezultantne sile A - B ' x L - efektivna povrina temelja tj. onaj deo ukupne povrine osnove [ temelja A (A = B x L) koji je rezultantnom silom centrino optereen (Sl.4.16)

L>B* SL 4.16 Dozvoljeno optereenje prema Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekata B L B' L' ukupna irina temelja ukupna duina temelja efektivna irina temelja efektivna duina temelja

188

_____________ _

GEOSTATIKI PRORAUN?

y - zapreminska teina tla q0= yDf - najmanje vertikaJno optereenje u nivou na temelja (SL 4.16} Df - najmanja ubina funiranja temelja ca - dozvoijena kohezija koja se izradunava prema obrascu (4.59), s tim to se Fc kree od 2.0 - 3.0 (proseno 2.5) < p a - dozvoljeni ugao unutranjeg trenja koji se izraunava prema obrascu (4.60), s tim to se F^kree od 1.2 -1.8 (proseno 1.5) NrNc- faktori nosivosti koj i zavise od veliine dozvolj enog ugla unutranjeg trenja ($>a) i dati su na SL 4.17
500 400 300

200

100

50
20

JZ 10 t 5

2 . 1
0 10 20 30 40

< P

Sl.4.17 Faktori nosivosti N Nrprema Pravilniku o tehnim normativimaza temeljenje gradjevinskih objekata sr sc - faktori oblika koji se odredjujuprema obrascima i v = 1-0.40- T L> s, = 1+0.20- L dc - faktor dubine koji se dobija na sledei nain Df dc = 1+0.35* ^ B (4.62) (4.63)

(4.64)

I
PLITKITEMEIJI 189

i i y -

faktori iUdgli)b siie koji zavi.se od ugia tpa i od odiiosa H

A% + V-tg<pa

(4,65)

Faktori ics i dati su na 57. 4.18.

Sl.4.18 Faktori nagiba i0 iyprema Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje gradjevirtskih objekata Jednaina (4.61) primenjuje se zasluaj da je dubina fundiranja manja ili jednaka irini temelja. Pri tomona vai kako za centrino tako i za ekscentrino optereene temelje. Na ovom mestu treba ukazati na to da se u naem Pravilniku ne razlikuju jasno efektivni i ukupni naponi, odnosno drenirani i nedrenirani uslovi optereenja Medjutim, bez obzira na taj nedostatak samog Pravilnika, jednaina (4.61) moe da se primeni u svim ovim sluajevima. U Aneksu je prikazan postupak odreivanja graninog i dozvoljenog optereenja tla i stena prema Evrokodu 7.

4.1.4

Metode stati&e i standardnepenetracije

Polazeiodrezultataopitastatike i standardnepenetracije, dozvoljeno optereenje moe da se odredi na sledei nain:

190

GEOSTATIKI PRORAUNI

1, Majerhof( 195 6) je predloio empinjske zavisnosti kojima se, na osuovn opita statikepeeetracije (CPT), moe da orei neto dozvoijeRO optereenje phiMh. temelja. Tako da je

(za B<. 1.22m)

(4.66)
(4.67)

gdeje: qan- qa- yDf - neto dozvoljeno optereenje temelja (kN/m2) qa - dozvoljeno optereenje temelja y - zapreminska teina da Df - dubina fiindiranja qc - otpor vrha statikog penetrometra (kN/m2 ) B - irina temelja (izraena u m'). U jednainama (4.66) i (4.67) za qc se uzima proseni otpor vrha statikog penetrometra na dubini (2- 3) *5 ispod dna temelja. Kao osnova za izvodjenje navedenih jednaina posluio je uslov da maksimalno sleganje temelja bude manje od 25.4 mm (1 in), a da diferencijalno sleganje ne bude vee od 19.05mm (3/4 ina). 2. Dozvoljeno optereenje plitkih temelja moe da se odredi i pomou podataka dobijenih opitom standardne penetracije (SPT). U tu svihu mogu da se koriste jednaine (4.66 i 4.67) koje se odnose na rezultate statike penetracije, s tim to je prethodno potrebno da se, za tlo ispod temelja, utvrdi zavisnost izmedju otpora vrha statikog penetrometra^ci broja udaraca u opitu standardne penetracije N. Zatim se podaci o tlu, dobijeni pomou opita standardne penetracije N ali izraeni preko qc, unose u jednaine (4.66 i 4.67). Zavisnost izmedju otpora vrha statikog penetrometra i broja udaraca u opitu standardne penetracije data je u Tabeli 4.4.

PLITKI TEMELJI

191

Tabela 4.4

Odnos otpora vrha statikogpenetrometra qc (kPa) i broja udaraca N u opitu standardne penetracije (Meigh and Nixonf 1961) Opis tla

qJN
250 400

Peskovita praina Sitan pesak i sitan prainasti pesak Sitan do srednji pesak Srednji i krupan pesak Pesak sa malo liunka ljunkoviti pesak Peskoviti ljunak

480 800 800 800-1800 1200-1600

Napominjemo da se u geotehnikoj praksi ponekad usvaja da je za sve vrste tla qc400 N.

4.1.5 Metoda probne ploe

Granino optereenje temelja moe da se odredi i na osnovu rezultata dobijenih opitom probnom ploom (Sl. 4.19).

Sl.4.19 Dijagram optereenje - sleganje dobijen opitom probnom ploom

j 92 ............ .. . _

....

...... GBOSTA'n^

Pri tomje; u glmovitom tlu graiiino optereenje temeiia jenako graiuinom optereenju probne plode
9/ temelja
" 'f probne p h c e (4-**$)

u peskovitom tlu granino optereenje temelja zavisi kako od graoinog optereenja probne ploe tako i o odnosa njihovih irina
.
temelja ~ ^fprobne ploce
D

temelja ~Z nrobne nloce

^
( 4 .0 y )

Za dobijanje dozvoljenog optereenja esto se usvaja da je: - u glinovitom tlu F s ^ = 2.5 - u peskovitom tlu F s ^ = 2.0.

4,1.6 Stabilnost dna razuprtih iskopa Metoda Skemptona tj. jednaina (4.50) koristi se ne sarao za odredjivanje graninog optereenja temelja nego i za proveru opasnosti od izdizanja dna u razuprtim, privremenim iskopima u mekoj, vodom zasienoj glini (Sl 4.20). Problem stabilnosti postavlja se stoga to se, u toku iskopa, sa poveanjem njegove dubine a usled teine okolnog tla, poveavaju i smiuinaponiispod dna iskopa. Kada dostignu nedreniranu vrstou gline cui tada nastupa lom tla koji se manifestuje izdizanjemdna iskopa. Vidi se daje ovde mehanizam loma unekoliko obmut u odnosu na lom tla ispod temelja. Naime, ovde je lom tla izazvan iskopom tla, odnosno rastereivanjem dna iskopa, dok je kod temelja lom izazvan optereivanjem tla. Lom dna iskopa nastaje pri kritinoj dubini Df = Hc kojoj odgovara qf =0 u jednaini (4.50). Tako da je

PLITKITEMEUI
r sigumosti iskopa ciEbine //odredjuje se iz jen aine Faktoi

i?

c.;Np u c

(4J1)
POVRINA TERENA

Sl.4.20 Stabilnost dna razuprtih iskopa Kaa je dno razuprtih iskopau pesku, ondaje ono po pravilu stabilno. Ovo vai kako kada nema podzemne vode takoi kada se ona javlja, alije njen nivou iskopu vei ilijednak nivou okolne podzemne vode. Medjutim, ako se nivo vode u iskopu sniava (npr. pumpanjem), moe da dodje do hidrauiikog loma dna iskopa, ali to je neposredna posledica prodiranja vode u iskop.

4.1.7 stenskim masama O odredjivanju graninog i dozvoljenog optereenja vrstih stenskih masa u literaturi se mnogo manje govori nego tojeto sluaj satlom. Razlog leiutome to je po pravilu nosivost intaktnih stenskih masa vea od nosivosti betonskog temelja. S druge strane, kod potpuno smrvljenih stenskih masa, tj. kada ROD 0 (472)

194

GEOSTATiKI FRORAUNI

gdeje: duina intakinih komada jezgra veih od 100 mm R Q D ------ ---------------- t --------- r-^ 5------------------ - ------100 (%} ukupna duina jezgra koriste se postojee jednaine za granino optereenje tla.

Tako da se problem odredjivanja dozvoljenog optereenja postavlja samo kod onih stenskih masa koje ne spadaju u prethodne dve grupe. On se tada reava na jedan od sledeih naina: 1. Gudman (Goodman, 1989) predlae da se granino optereenje temelja u ispucalim, homogenim stenskim masama oredjuje kao
? / = ? [ l + f e V 4 5 + < p / 2 ; ]

(4,73)

gdeje: qu - jednoaksijalna vrstoa na pritisak stenske mase ispod temelja q > - ugao unutranjeg trenja stenske mase ispod temelja. Zadobijanjedozvoljenogoptereenjamoe daseusvoji Fs ~ 3 - 5. 2. U geotehnikoj praksi esto se usvaja da se dozvoljeno optereenje ispucalih stenskih masa qa nalaziu opsegu qa = (1/3 - 1 / 1 0 )qu gdeje: qu - jednoaksijalna vrstoa na pritisak intaktne stene Pri tom veliina RQD ukazuje na to koji deo jednoaksijalne vrstoe qutreba da se usvoji kao dozvoljeno optereenje. 3. Veliina dozvoljenog optereenja moe da se odredi i korienjem odgovarajuih tabela. Tako su u Tabeli 4.5 date veliine dozvoljenog optereenja ispucalih stenskih masa koje su bazirane na vrednostima RQD. Ovde se - kao i u prethodnom sluaju - usvajaju prosene vrednosti RQD, unutar dubine ispod dna temelja koja je jednaka irini temelja. (4. 74)

PLITKITEMELJI

195

Tabela 4.5 ozvoljeno optereenje ispucaiih sienskih rnasa (Peck, Hansen & Thornburn, 1974)

RQ <%)

g (MPa)

100 90 75 50 25 0

30,0 20.0 12.0 6.5 3.0 1.0

Autori navode da ukoliko se projektovanje temelja bazira na vrednostima iz Tabele 4.5, onda e maksimalno sleganje biti manje od 12.7 mm (1/2 ina).

4.2 Sleganje plitkih temelja 4,2.1 Uvod Optereenje temeljne konstrukcije izaziva njeno vertikalno pomeranje - sleganje. Ono se sastoji iz tri dela, tj. 5 =s. + Sc +s3 gdeje: s - ukupno sleganje sf - inicijalno (elastino) sleganje 5C- konsolidaciono sleganje ss - sekundamo sleganje. (475)

Inicijalno sleganje je po svojoj sutini elastino i, u nedreniranim uslovima optereenja, posledica je distorzionih deformacija tj. smiuih napona. Ono se odigrava u kratkom vremenskom periodu, najee u toku nanoenja samog optereenja. Zato se ponekad naziva i trenutno sleganje.

196

GEOST'ATIKI PRORAUNI

Konsoliaciono slegaiye nastaje iisled postepeaog isiiskivaiija vode iz pora i odgovamjEe kompresije skeleta iis, Ono prestavlja. vremeaski proces ijs jc

brzma uslovljena brzinom kojom voa istie iz pora.

Sekundamo sleganje* je posledica puzanja estica tla. i takodje je vremenskt uslovijeno. Zavisnost izmedju sieganja i vremena od nanoenja optereenja do momenta kada se sleganje rauna prikazana je na < S 74.21. Navedene komponente sleganja javljaju se u svim vrstama tla. Medjutim, u granulamom tlu tj. peskovima i ljunkovima, vodopropustlj ivostj e vrlo velika tako da se sleganje temelja odigrava, gotovo u celini, u toku nanoenja optereenja. Zato se u peskovima i ljunkovima, po pravilu, rauna samo inicijalno sleganje.

Sekundamo sleganje se, po pravilu, ne raunani kod peskova ani kod glina,jer je njegova veliina mala u poredjenju sa ostalim komponentama sleganja. Ali, kod muljevitih tla kao i kod tla organskog porekla, ono moe da bude vrlo veliko i stoga se obavezno odredjuje.

*Sekundamo sleganje esto se naziva sekundama kompresija.

PLITKI TEMELil

197

4.2.2

Raspodela napona ispod temelja

l.J

'l

Prilikom prorauna sleganj a pretpostavlj a se da kaa j e temelj centrino optereen. . | tada je i kontaktno optereenje, tj. optereenje kojim temelj deluje na tlo ._j ravnomemo. Medjutim, ovo nije potpuno tano. Naime, poznato je da raspodela

kontaktnog optereenja zavisi kako od krutosti temeljne konstrukcije tako i od vrste tla, odnosno od toga da li je tlo koherentno ili nije. Ipak, za praktine | j proraune sieganja, dovoljno je tano da se koristi pretpostavka o jednolikoj ' raspodeli kontaktnog optereenja. Prilikom prorauna sleganja uvek se koristi neto kontaktno optereenje, koje se u [ naoj geotehnikoj praksi nazivajo i dopunsko optereenje. Ono se odredjuje tako ' to se od ukupnog (bmto) kontaktnog optereenja temelja oduzima teina nadsloja u nivou kote fundiranja tj.
qn = q ~ r&f (4.76)

, gdeje: I

qn- dopunsko (neto) kontaktno optereenje q - ukupno (brato) kontaktno optereenje y - zapreminska teina tla Df -dubina fundiranja.

Naponi u tlu od neto kontaktnog optereenja - u daljem tekstu dopunskog optereenja, odredjuju se postupcima teorije elastinosti (Poglavlje 1). Pri

Sl. 4.22 Raspodela vertikalnih napona od dopunskog optereenja

OEOSTA'ilKI PRORAUNI

tom se, po prsvilu, odrediuju samo veitikslnl a.aponi (SL 4.22) jer oks imai. odluujui uticaj sa velieinu slegaiija, Prilikom proraima slegaaja temelja treba voiti rauna o tome da je ko krutih temsija sleganje ravnomemo* a da kod savitljivih temelja to nije sluaj (Sl 4.23), U vezi s tim treba istai a se relativna krutost temelja izraava pnefco faktom krutosti K,. Njegove vrednosti sesu sluaju ravnomemo optereenih temelja, mogu da odrede na sledei nain:

a) Kruni temelj

E_ Es
gde je:

2v ( H ^ -R

(4-77)

Kr - faktor krutosti temelja R - poluprenik temelja H - visina temelja Er - modui elastinosti temelja Es - modul eiastinosti tla vs - Poasonov koeficijent tla.

Za Kr ^0.08 temelj se smatra savitljim, a za.Kr 2:5.0 on je krut. b) Pravougaoni temelj

r gdeje:

3 Es i - v 2 \ b )

B - irina temelja vr - Poasonov koeficijent temelja.

Za Kr ^0.05 temelj je savitljiv, a za Kr 10 smatra se krutim. U postupku prorauna sieganja, u cilju dobijanja eformisane povrine ispod temelja (Sl.4.23), po pravilu se odreuje:

PLITKITEMELJI

kod savitljivih temelja - raspoela napona ispod pojeinih merodavnih taaka, upr, sredine take, ividne take itd, kod krufih temelja - raspoela osrednjenih napona* s.pr, napona ispod karakteristine take.

(O)

(b)

Sl.4.23 Slegcutje temeljnih komtrukcija: a) savitljiv temelj; b) hruti temelj Iz razloga koje smo naveli u uvodu ovog poglavlja, posebno emo obraditi sleganje temelja fundiranihna glini, a posebno sleganje temelja fundiranih na

4.2.3 Sleganjetemeljafundiranih naglini Kod temelja fundiranih na vodom zasienoj glini sleganje se sastoji iz inicijalnei konsolidacione komponente. U daljem tekstu prikazaemo kako se one odredjuju.

4.2.3.1 Inicijalno sleganje Metode koje se koriste za proraun inicijalnog sleganja polaze od Busineskovog reenja za sleganje homogenog, izotropnog, lineamo-elastinog poluprostora koji je optereen vertikalnom koncentrisanom silom Q (SL4. 24).

Sl. 4.24 Sleganje polubeskonanog prosiora od vertikalne koncentrisane sile Sleganje take M , koja se nalazi na povrini poluprostora, dobija se iz sledee jednaine

s =\ - y 2..Q
%'E r

(4.79)

gdeje:

sQrEv-

sleganje tadke M verdkalna koncentrisana sila rastojanje izmedju napadne take sile Q i take M u kojoj se odredjuje sleganje modui elastinosti (Jungov modul) Poasonov koeficijent.

4.2.3.1.1

Primena teorije elastinosti na homogeno tlo

dobija se njegovo sleganje

s = ^ - p " I q " ' B (4 8 0 )

gdeje:

st - inicijalno sleganje qn- dopunsko optereenje B - karakteristina dimenzija optereene povrine, npr. irina pravougaonog temelja ili prenik krunog temelja

PLITKITEMEUI

201

E Eu - nereniram modul elastinosti tla v= vu= 0,5 - nedrenirani Poasonov koeficijent tla / - uticajni faktor za vertikalno pomeranje.
H ------------------------- ------- - H

Sl.4.25 Sleganjepolubeskonanogprostora od jednakopodeljenog optereenja koje deluje na njegovoj povrini

J U jednaini (4.80) koriste se nedrenirane vrednosti modula elastinosti i

Poasonovog koeficijenta. Razlog za to lei u injenici da kada se vodom zasien sloj gline optereuje - usled izgradnje objekta - tada je zbog male vodopropustljivosti gline onemogueno dreniranje vode iz pora, pa se glina ] eformie pri konstantnoj zapremini. Tako dapostoji oeiglenaanalogija izmeju ' deformacije nestiljivog elastinog tela i vodom zasiene gline. Uticajni faktor I zavisi od oblika i krutosti temelja, kao i od poloaja take u kojoj se trai sleganje (Tabela 4.6). Tabela 4.6 Utieajnifaktor Iza vertikalnapomeranja temelja
OBLIK TEMELJA j KRUO ! PRAVOUGAONIK
\L/B ! 1
savttuiv

centar 1.00 1.0 1.5 2.0 3.0 5.0 10.0 100.0 1.122 1.358 1.532 1.783 2.105 2.540 4.010

U K 80 0.64 0.561 0.679 0.766 0.892 1.052 1.270 2.005

proseno 0.85 0.946 1.148 1.300 1.527 1.826 2.246 3.693

KRUT 0.79 0.82 1.06 1.20 1.42 1.70 2.10 3.47

Modiflkovani oblik jednaine (4.80) koristi se za odreivanje rotacije temelja izazvane momentom (videti Aneks).

202 _

GEOSTATIKl FRORAUNI

Slegaaje s( odrejeno je uz pretpostavku da optereenje qn deluje oa povtlioi terena. Ovako dobijena vrednost, mejuom, moe da se korigoje kako bi se uMjudio uticaj dubine fimdiranja, Ovo se vri tako to ss sh dobijeno (4,80), mnoi faktorom ubine ad koji se dobija iz Foksovih (Foxs 1948) dijagrama (Sl. 4.26),

JDf

'JE l

-JBL

Df

Sl.4.26. Faktor dubine ad za proraun sleganja temelja Jundiranog ispodpovrine terena Jednaina (4.80) pretpostavlja da je tlo koje se slee velike debljine. Medjutim, ukoliko se relativno plitko ispod temelja nalazi kruto tlos onda se ovom jednainom dobijaju odvie velika sleganja. U tom sluajupogodno je dase koristi jednaina Janbua, Bjeruma i anslija.

4.2.3.1.2 Metoda Janbua, Bjeruma i anslija Janbu, Bjerum i ansli (1956) preloili su sledeu jednainu za odredjivanje inicijalnog sleganja temelja fundiranog na glini si = N ' Pi ' gdeje:
< 4 81)

PLI.TK 11'EMELJi

.......... ..

203

s( ~ inicijalno sleganje qn ~ dopunsko optereenje B ~irina temelja E -E u nedrenirani modiil elastinosti giine fi0 - uticajni faktor koji zavisi od odnosa Df /B i L/B i dobija seiz dijagrama (SL4.27) fi} -uticajni faktor koji zavisi od odnosa/f/5 i L/B i dobija se iz dijagrama (Sl.4.27).

D f /B

H /B

Sl.4.27 Dijagrami za odredjivanje uticajnih faktora fi0 i fit za proraun inicijalnog sleganja

204

GEOSTATIKl PRQRAU>jI

...

Jednainom (4,81) odredjuje se veliina prosenog inicijalnog sleganja homogene, izotropne, vodom zasiene gline koja je optereena jenakopodeljenim optereenjem. Inae, ova jednaina je izvedena uz pretpostavku da je Poasonov koeficij ent j ednak 0.5. Posebno je vano istai da se na ovaj nain moe da odredi sleganje sloja gline konane debljine ispod koga se nalazi malo deformabilna, krata podloga. Osim toga, sa Sl. 4.27 vidi se da je u sleganje dobijeno jednainom (4.81) ve ukljuen uticaj dubine fundiranja. Sve je to razlog za vrlo iroku primenu ovog postupka u geotehnikoj praksi. 4.2.3.1.3 Primena teorije elastinosti na vieslojno tlo

Prikazane jednaine koriste se za proraun inicijalnog sleganja homogenog tla. Ako je, medjutim, temelj fundiran na vieslojnom tlu, onda se njegovo inicijalno sleganje s( odredjuje sumiranjem sleganja pojedinih slojeva
s. = sik
k=l

(4.82)

gdeje: s, - ukupno inicijalno sleganje sik - inicijalno sleganje fc-tog sloja n - broj slojeva. Inicijalno sleganje &-tog sloja jednako je

[ A * - V ( a* +Ay k )]' Hk
Z'k

(4.83)

gdeje: prirataj vertikalnog napona u sredini sloja k od dopunskog optereenja A o^ Aoyk- prirataji horizontalnih napona u sredini sloja k od dopunskog optereenja Hk debljina sloja k A oa -

PLITKI TEMELJI

205

t ?

r;s

nedrenirani modul elastinosti u sredini sloia k koj] odgovara prirataju vertikainog napona Q,5 -riedremrani Poasonov koeficiient

* * *
Prilikom odredjivanja inicijalnog sleganja od posebne je vanosti da se tano odredi nedrenirani modul elastinosti. Njegova vrednost moe da se odredi iz triaksijalnog nedreniranog opita - kao inicijalni tangentni modul ili kao sekantni modul za nivo napona koji odgovara terenskim uslovima. Medjutim, zbogmnogih tekoa koje prate odredjivanje Eu iz laboratorijskih opita, vrlo esto se on odredjuje uz pomo nedrenirane vrstoe smicanja c^. Pri tom se koriste empirijske zavisnosti kojeizmedju njihpostoje (Sl. 4.28).
1600 1400 1
_

E 1200
rP<30% ! i i

i 1 _ j_ i i i i

! 1 1 1i

600 400

200

i i 1 1i ~i i ~ i 1 i I I i i\ ! 1 1 I I \ i~ 1 1f i l\j 1 l i i iS ^i i !- i-|-|> ^ 'T ^ 'k i i i

------------------ I

j T ^ T T T -ri 3 4 5 6 7 8 910

OCR

Sl. 4.28 Odnos nedreniranog modula elastinosti i nedrenirane vrstoe smicanja ufunkciji od stepena prekonsolidacije OCR i indeksa plastinosti Ip (Jamiolkowski et.al. 1979)
4.2.3.2 Konsolidaciono sleganje

Proraun konsolidacionog sleganja vri se na bazi Tercagijeve teorije,

206

GEOSTATIKI PR O R A U N I__ _____________

jednoimenzionalne konsolidacije (1925)'. U postupku proracuna sumirajn se vertikakie deformacije ispod temelja, s tim to se deformacijske karakteristike tla odredjuju iz edometarskog opita.

4.23.2,1 Fenomen konsolidacije

Sutinu procesa konsolidacije objasniemo na sledeem primeru: Kadana vodom zasieni sloj gline (Sl. 4.29a) temelj prenosi optereenje tada, zbog maiog koeficijenta propustljivosti, u prvom tremitku itavo optereenje prima poma voda to se manifestuje u poveanju pomog pritiska (Sl. 4.29b). Tokom vremena dolazi do postepenog isticanja vode iz pora. Ovo je praeno disipacijom vika pomog pritiska, te se deo optereenjapostepeno prenosi na mineralni skelet (Sl. 4.29c). Nakraju, po zavrenom procesu konsolidacije, u glini vladaprvobitna vrednost pomog pritiska, a celokupno optereenje od temelja prenosi se preko mineralnih estica (Sl 4.29d).

Pesak

(a)

(b)

(c)

(d)

Sl.4.29 Promena pornih pritisaka u toku konsolidacije: a) pomipritisakpre nanoenja optereenja; b) porni pritisak na poetku procesa konsolidacije; c) porni pritisak u toku konsolidacije; d) porni pritisak po zavrenoj konsolidaciji

Teorija jednoimenzionalne konsolidacije na Smeru za geotehniku Rudarsko-geolokog fakulteta obradjuje se u predmetu Mehanika tla. Stoga u daljem tekstu ona nee biti detaljno prikazana, ve samo u onoj meri u kojojje to, po naem miljenju, neophodno.
*

PLITKI TEMELJI

207

Vidimo da se u toku procesa konsoiidacije odigrava preraspodela napona tj. optereenje se prenosi sa pome vode na mmeralni skeiet. Ovo je grafiki prikazano na 57. 4.30.
^ n a poetku A u = Actz Act = 0 na k ra ju Aw - 0 = Act3

N\
4k
1

iV

Ac t ^

AuX
^

A u^ ^ _
y:---------------

vreme

Sl.4.30 Promenapomih i efektivnih pritisaka u toku vremena Osnovna pretpostavka naveene teorije je da se zapreminske deformacije kao i pomeranja, koja su sa njima povezana, odigravaju samo vertikalno. Takva pretpostavka opravdana je kada su geometrijski i granini uslovi u terenu takvi da dominiraju vertikalne deformacije, na primer: kada su dimenzije optereene Ipovrine velike u odnosu na debljinu sloja gline koji se slee (Sl.4.31a), ili kada sloj gline koji se slee lei izmedju dva sloja tla vee krutosti, ije prisustvo smanjuje veliinu horizontalne eformacije (Sl.4.31b). U mnogim drugim sluajevima navedena pretpostavkaje samo deliminoopravdana, ali se ipakesto koristi, jer u mnogome pojednostavljuje postupak prorauna sleganja.
OPTEREENJE
r : i . h I 1 .'l 1 ' 1 ? i ! 1 - ' 2 r.______ : ______ 2 f.......... j - ' < * i i " N "

SnUIVOTLO

< fM
\\\W KRUTO ZBUENO TLO
stiSl jiv o

c r* .

LfetEi
8*=0

\\\\\\\\\\\\\\W \\\\W KRVTA PODLOGA "M "

TLO

oN

Atf*

KROTO ZBUENO TLO

(a)

(b)

Sl.4.31. Jednodimenzionalna deformacija elementa tla: a) dimenzije optereene povrine su velike u odnosu na debljinu sloja koji se slee; b) slojevi vee krutosti smanjuju horizontalnu deformaciju

208

GEOSTATIKIPRORAUNI

4. 2 3 . 2.2 Konvencionalna metoda

Ova metoda zasriiva se na analogiji koja postoji izmedju jeciiioimerizionalnoi sleganja sc sloja tla ebljine H u laboratoriji i na terenu (Sl.4.32).
laboratonja

A ei'

pore

II

mineralne estice

Sl.4.32 Jednodimenzionalno konsolidaciono sleganje u laboratoriji i na terenu Sa Sl. 4.32 vidi se da je H paje konsolidaciono sleganje jednako Ae 1 +e, H Ae l+e

sc - konsolidaciono sleganje H - debljina sloja gline e0 - inicijalni koeficijent poroznosti Ae - promena koeficijenta poroznosti od optereenja. Jednainu (4.85) moemo, uz korienje zavisnosti koje postoje u mehanici tla, da napiemo i u siedeim oblicima
s_ =

CH 1 +e,o

. lo g - J ?

aJ+Ao
/

'

(4.86)

PLITKITEMELJI

209

gdejei

Cc - indeks kompresije cr \0 - primami efektivni vertikaini napon u sredini sloja gline Aoz - prirataj vertikainog napona u sredini sioja giine od dopunskog optereenja.

a - A o7 H
sc = ---------------------------

l+et

(4.S7)

gde je: av - koeflcijent stiljivosti

5C = mv- Aoz - H gde je: mv - koeficijent zapreminske stiljivosti Ao_" H MV

(4 .88)

Sc =

(4.89)

gde je: Mv - modul stiljivosti dobijen iz edometarskog opita. U geotehnikoj praksi i literaturi sreu se sve napred navedene jednaine, ali se u naoj zemlji najee koristi jednaina (4.89) koju emo i mi stoga, uglavnom, koristiti u daljem tekstu. Kada je glinovito tlo velike debljine ili kada se njegova deformacijska svojstva znatno menjaju po dubini, tada je potrebno da se - u postupku prorauna - glina podeli u slojeve koji su dovoljno tanki da semogu smatrati homogenim. Sleganje &-tog sloja odredjuje se kao sck = ... ....* vk gdeje: (4.90)

sck- konsolidaciono sleganje k -tog sloja gline Aozk - prirataj vertikalnog napona u sredini sloja k od dopunskog optereenja Hk - debljina sloja k

210

GEOSTATiKI PE.ORAUM

Mvk -

moul stiljivosti u sreint sioja k koji odgovaia prirataju vertikalnog napona.

Ukupno konsolidaciono sleganje gline sc obija se kao zbir sleganja pojedinih slojeva
Sc

f s ,ck _ E r A a* fL =E f- *=/ C
k=I

Mvk

(4,91)

gde je:

n - broj slojeva.

Proraun sleganja uvek treba da se vri sa adekvatnim parametrima deformabilnosti i to je u Aneksu ilustrovano na primeru prekonsolidovanih giina. 4.2.3.2.3 Metoda Skemptona i Bjeruma Skerapton i jerum (Skempton and Bjerrum, 1957) su utvrdili da tlo ispod temelja, pod dejstvom nanetog optereenja, trpi ne samo vertikalne nego i bone deformacije i daje zbogtoga, generalno govorei, poveanje pomog pritiska u tlu manje od poveanja vertikalnog napona. Stoga stvamo konsolidaciono sleganje moe da budemanje od vrednosti sraunate na osnovu edometarskog opita. Zato su oni predloili da se konsolidaciono sleganje odredjuje tako to e se sleganje dobijeno konvencionalnom metodom pomnoiti odgovarajuim korekcionim koeficijentom Aa-H
< 4M >

odnosno V ---- a* ' Hk s = p 1, c ' *-/ M% vk gde je: fi - koeficijent sleganja. Koeficijent sleganja p zavisi od parametra pomog pritiska A i od oblika temelja. Njegova vrednost dobija se iz ijagrama (Sl. 4.33). Napominjemo da je, u (4.93)

PLiTKI TEMELJI

_ _ _____ _ __ _ _ 211

najveem broju praktinih sluajeva, ovoljno tano a se uzmu vrenosti fi iz Tabele 4.7 (Tomlinson, 1980).

parametar pomog pritiska A

SL4.33 Zavisnost koeficijenta sleganja fi odparametrapomogpritiska A Tabela 4.7 Koeficijent sleganja fi kod glinovitih tla Vrstagline Vrlo osetljive gline Normalno konsolidovane gline Prekonsolidovane gline Jako prekonsolidovane gline V 1.0-1.2 0.7-1.0 0.5 - 0.7 0.2 - 0.5

Metoa Skempton-Bjeruma predstavlja znaajan doprinos odredjivanju konsolidacionog sleganja. Naalost, onajo nije nala svoje pravo mesto u naoj geotehnikoj praksi. 4.2 3.2.4 Uticaj krutosti temelja Prilikom prorauna konsolidacionog sleganja uticaj krutosti temelja moe da se uvede na taj nain to e se prirataj vertikalnog napona odredjivati ispod

212

....... .. GEOSTATIKI PRORAUNI

....................

karakteristine take (vieti Poglavlje 13,2.5,3 ). Kao altemativa iome moe a se koristi prelog Devisa i Poulosa (Davis and Poulos,1968): Krum tem elj: ^ - (scm M + slvloe)v i t l j i v o g (4.94)

Pravougaonitemelj:

1 tem elja - ( 2 - s centra + sugIa)savitIjivogterae5ja (4.9*)

(4.96)

T r a k a s ti t e m e lj .

^krutog tcmclja ~ 2 (^centra

^ivice )savitljivog temelja

U praktinim sluajevima esto se sleganje krutog temelja odredjuje tako to se sleganje centra savitljivog temelja mnoi korekcionim faktorom krutosti ija se vrednost kree oko 0.75-0.80, tj. steganje krutpg temelja____ sleganje centra savitljivog temelja 0M0 (4 9y)

4.2f3.2.5 Uticaj dubinejundiranja Uticaj dubine ftindiranja moe da se uzme u obzir preko Foksovih korekcionih dijagrama (Sl.4.26). S tim u vezi istiemo a su, teorijski gledano, ovi dijagrami izvedeni za elastino sleganje. Medjutim, ako se ve vri korekcija konsolidacionog sleganja zbog uticajadubine fundiranja, onda Foksovi dijagrami mogu korisno da poslue*.

4.2.3.2.6 Merodavna debljina stiljivog sloja Debljina stiljivog tla H, za koju se vri proraun sleganja, najee se definie tako to predstavlja vertikalno rastojanjeod temeljnog dna (kontaktnepovrine
*
Treba naglasiti da se pojedini autori (npr. Bames, 1995) ne slau s tim da se Foksovi dijagrami mogu koristiti i kada je upitanju konsolidaciono sleganje.

.........................

PLITKI TEM'ELJI

........,.111

temelja) o mesta gde vertikalni naponi od dopunskog optereenja Aaz iznose 10-

20% o primamog efektivnog vertikalnog napona sleganje se ne rauna.

(Sl.4.34). Ispod dubine H

l.4.34 Odredjivanje debljine stiljivog sloja H za kojtt se vriproraun sleganja Ovo se odnosi na sluaj kada je stiljivi sloj gline relativno ujednaenih deformacijskih karakteristika. Medjutim, ako se unutar ovako odredjene dubine// nalazi kruti sloj, onda se sleganje rauna samo do njega. A kaa se nq}osredno ispod dubine H nalazi sloj tla vrlo niskih deformacijskih karakteristika, treba i njegovo sleganje uzeti u obzir.

4.2.3 2.7 Brzina konsolidacionog sleganja U praktinim proraunima nekad je potrebno da se poznaje brzina kojom e se odigravati sleganje, odnosno treba da se uspostavi veza izmedju promene pomog pritiska i vremena. Na osnovu teorijejednodimenzionalne konsolidacije (Sl. 4.35), ova zavisnost glasi

214

GEOSTATIKIPRORACUM

gde je:

u - pomi pritisak i ~ vreme

k cy ---------- - - koeficijent konsolidacije

^ vT H v k - koeficijent vodopropustlj ivosti (filtracije)

mv - koeficijent zapreminske stiljivosti yw- zapreminska teina vode.

Sl. 4.35 Jednodimenzionalna konsolidacija Reenje jednaine (4.98) moe da se dobije prcko zavisnosti izmedju stepena konsolidacije Uv i vremenskog faktora Tv. Pri tom se Uv defmiekao Uv = i Sc gdeje: Uv - proseni stepen konsolidacije usled vertikalnog dreniranja st - konsolidaciono sleganje u vremenu t sc - ukupno konsolidaciono sleganje. Vremenski faktor Tv definie se kao Tv = d (4.100) (4.99)

PLITKI TEMEIJI ge.

Tv vremenski faktor usled vertikalnog dreniranja cv - koeficijent konsoiiacije d - maksimalna duina dreniranja i - vreme konsoiidacije.

Kada se dreniranje vri sa obe strane, tada je d jenako polovini debljine stiljivog sloja {d=H/2). A kada je dreniranje samo sa jedne strane , onda je d jednako debljini stiljivog sloja (d=H) - (Sl 4.36).
PROPUSNI SLOJ PROPUSNI SLOJ

d -H /2 d -H

PROPUSNI SLOJ

NEPROPUSNI SLOJ

(a) (b) Sl.4.36 Duinaputanje dreniranja: a) otvoren sloj; Jb) poluotvoren sloj Zavisnost izmedju Uvi Tv uslovljenaje raspodelom poetnog pomog nadpritiska, kao iuslovimadreniranja. Zasluajevekoji suprikazaninaS7. 4.37reenjasudata grafiki na Sl. 4.38.
PROPUSNISLOJ

2d = H
PROPUSNI SLOJ

kriva (1)
PROPUSNI SLOJ

kriva(l)

kriva (1)

d=H
NEPROPUSNI SLOJ

kriva (1)

kriva (2)

kriva (3)

Sl.4.37 Poetna raspodela pomog nadpritiska

216

GEOSTATIKI PRORAUNI

S tim u vezi iiapominjeino da se u naoj geotehnidkoj praksi kriva (1 ) esto koristi kao reenje svih ovih sluajeva\

c t r =--*., Sl. 4.38 Zavisnost izmedju Uv i Tv kod vertikalnog dreniranja Obino se smatra da je konsolidacija zavrena kaa se odigra 90% ukupne konsolidacije tj. kada je Uv = 0.9. Jednaina (4.100) ukazuje na to da kada su dva sloja (uzorka) istog tla izioena istom poveanju efektivnih napona tada, teorijski posmatrano, kada dostignu isti stepen konsolidacije oni moraju da imaju iisti odnos Tv/cv . Na osnovu toga sledi zavisnost Tv _ tA _ tB dj 4 (4.101)

gde je:

tA- vreme sleganja sloja (uzorka) A tB- vreme sleganja sloja (uzorka) B dA- putanja dreniranja u sloju (uzorku) A dB- putanja dreniranja u sloju (uzorku) B.

* Tahelamiprikaz krive (1) datje u Zadatku 6.3.2.

f LITKi TEMEUI

217

prethono odrei koeficijent konsoiidacije cv. Ipak, treba naglasiti da su brzine | konsolidacije koje se dobijaju na osnovu edometarskih opita samo aproksimativne vrednosti, jer su brzine na terenu po pravilu vee od omh u laboratoriji. Raziog za to lei pre svega u injenici da se na terenu pored vertikalnog odvija i horizontaino dreniranje.

Proces konsoiidacije, o kome smo do sada govorili, kao i odgovarajue jednaine koje smo prikazali, pretpostavljaju daje optereenje naneto trenutno. Medjutim, u stvamosti period gradjenja moe da traje vie meseci, pa ak i godina. Kao posledica toga, stvamo konsolidaciono sleganje manje je od onog koje bi se dostiglo daje optereenje naneto trenutno. Zato su Tercagi i Frelih (Terzaghi and Frohlich, 1934) predloili jednu empirijsku metodu za korigovanje trenutne krive vreme - sleganje. Njome se ukljuuje uticaj vremena gradjenja na veliinu konsolidacionog sleganja (videti Aneks).

4.2.3.3 Ukupno sleganje Ukupno sleganje glinovitog tla s moe da se odredi superpozicijom inicijalnog i konsolidacionog sleganja, primenom teorije elastinosti ili metodom putanje napona. 4.2.3.3.1 Superpozicija inicijalnog i konsolidacionogsleganja U geotehnikoj praksi najee se ukupno sleganje glinovitog tla odredjuje sabiranjem inicijalnog i konsolidacionog sleganja tj. s = s. +s c Ukupno sleganje u nekom vremenu t jednakoje (4.103) Pri tom se kriva ukupnog sleganja dobija dodavanjem inicijalnog sieganjana krivu konsolidacionog sleganja. (4.102)

218

....

GBOSTATIKJ PRORAUNI

..........

4.2,33,2 Primena ieorije elastinosti Neki autori (npr. Davis and Pouios, 1968) oredjuju ne saino micijalno ve i ukupno sleganje na osnovu jednaina teorije elastinosti. Pri torn se u ve

prikazanim jednainama za homogeno i vieslojno tlo (Poglavlje 4.2.3,1) koriste drenimne vrednosti moduia eiastinosti i Poasonovog koeficijenta tj. E = E i v= v . Kada se na ovaj nain odredi ukupno sleganje s, tada se konsolidaciono sieganje dobija kao raziika ukupnog i inicijalnog sieganja tj.

sc = s - s.

(4.104)

Drenirane vrednosti modula elastinosti i Poasonovog koeficijenta treba odrediti iz odgovarajuih triaksijalnih opita.

4.2.3.3.3 Metoda putanje napona Metoda putanje napona (Lambe, 1967) moe da se primeni za proraun kako inicijalnog tako i konsolidacionog, odnosno ukupnog sleganja glinovitih tla. Ona se zasnivana saznanju daje deformacija tla zavisna od putanje napona kojoj je tlo izloeno. Saglasno tome, ako se rq>rezentativan uzorak tla izlae u liaboratoriji istim naponima i promenama napona kao i odgovarajui elemenat utlu, onda e uzorak u laboratoriji trpetiiste deformacije kao i elemenat u tlu. Stogase postupak prorauna sleganja vri na sledei nain: za odredjeni broj karakteristinih in situ elemenata orede se stvame putanje napona naodgovarajuimreprezentativnimuzorcimatlavresetriaksijalniopiti koji reprodukuju stvama naponska stanja u terenu - poev od inicijalnog, kroz sve faze optereenja i/ili rastereenja, do konanog naponskog stanja u toku triaksijalnog opita mere se vertikalne deformacije uzorka ez sleganje s sloja gline debljine H dobija se sumiranjem vertikalnih deformacija ez tj.

PUTKITEMELJI

219

dz = e, H

(4.105)

Zavisno o toga koji je deo vertikalnih deformacija ukljuen u jednainu (4.105) dobija se i odgovarajue sleganje: inicijalno, konsolidaciono, ukupno. Na Sl. 4.39 prikazanje jedan elemenattla ispod krunog rezervoara, kao i putanja napona i odgovarajue vertikalne deformacije pri triaksijalnom opitu.

1/2 (tfj + a 3)
ab - nedrenirano optereenje c bc - konsolidacija cd - nedrenirano rastereenje d </e-bubrenje

()

(b)

Sl.4.39 Metoda putanje napona: a) poloaj elementa u tlu; b) putanja napona i odgovarajue vertikalne deformacije

Primena metode putanje napona prestavlja znaajan napredak u odnosu na napred prikazane postupke proraima sleganja. Medjutim, ona zahteva sloena triaksijalna ispitivanja koja se vre po prethodno korektno defmisanim putanjama napona. To je i razlog to ona jo nije nala svoje pravo mesto u geotehnikoj praksi.

220

GEGSTATIKI PRORAUNi

Za ociredjivanje reaiolii vrednosti sieganja od najvee je vanosti da se koiiste aekvatni parametri deformabilnosti tla. Ove vrednosti odredjuju se m osnovu opita koji treba, kako tipom deformisanja tako i opsegora napona, u najveoj meri da odgovaraju uslovima koji e vaiti na terenu. Pri tom je korisno da se posetimo sledeih zavisnosti koje u teoriji elastinosti postoje izmedju parametara deformabilnosti

1.5 E 7i 77 (1 +V ) i'- a s , d+ \/y a-2V }

< 4 I06>

gdeje: EuE'Mv v nedrenirani modul elastinosti drenirani modul elastinosti modul stiljivosti dobijen iz edometarskog opita drenirani Poasonov koefieijent;

4.2.4

Sleganjetemeljafundiranihnapesku

Sleganje temelja fimiranih na peskovitom tlu se zbog njegove velike propustljivosti deavagotovo trenutno tj. u toku nanoenja optereenja. Po svojoj sutini ono je elastinog karaktera. Odredjivanje pouzdane vrednosti sleganja temelja na pesku je vrlo znaajno, jer je po pravilu veliina tog sleganja, a ne vrstoa tla, merodavna za dozvoljeno optereenje temelja fundiranih na peskn. Prilikom odredjivanja deformacijskih karakteristika peska, potrebnih za proraun sleganja, javlja se problem dobijanja neporemeenih uzoraka. Naime, vrlo je teko a nekad i skoro nemogue dobiti reprezentativne uzorke

PLITKI TEM EIJl

............

221

peska na kojirna bi se vrila odgovarajua laboratorijska ispitivanja npr. j 'eometrski i/ili triaksijalni opiti. Zato se eformacijske karakteristike peska najee odredjuju na osnovu opita statike ili standardne penetracije i Iempirijskih zavisnosti izmedju njihovih rezultata i deformacijskih kamkteristika 'peska.

!4.2.4.1

Primena teorije elastinosti

Sleganje temelja fundiranih na pesku (Sl.4.40) moe da se odredi korienjem jednaine

<1"

(4 1 0 8 )

Sl. 4.40 Sleganje temelja oslonjenog na peskovito tlo gde je: s - sleganje temelja na pesku qn- dopunskooptereenje B - karakteristina dimenzija optereene povrine npr. irina pravougaonog temelja ili prenik krunog temelja E=E' - drenirani modul elastinosti peska v= v drenirani Poasonov koeficijent peska 1 - uticajni faktor za vertikalno pomeranje (Tabela 4.6).

U jednaini (4.108) koriste se drenirane vrednosti modula elastinosti i Poasonovog koeficijenta, jer se u toku sleganja odigravaju zapreminske deformacijepeska. Pri tom, najee se usvajajunjihoveprosene vrenosti unutar dubine (2-4)B ispod kote dna temelja. Orijentacione vrednosti Ei V date su u Tabeli 4.8 (Das, 1984).

222

GEOSTATIKJ PRORAUNI

Tabela 4,8, Modul elastinosti i Poasonov koeficijent kodpeskovitih ila .

Vrsta peska Rastresit pesak Srednje zbijen pesak Zbijen pesak Prainasti pesak ljunkoviti pesak

/('kN/m2) 10500 ~24000 17500 - 27500

v
0.20 - 0.40

0.25 - 0.40 0.30 - 0.45 0.20 - 0.40 0.15-0.35 1

34500 - 55000 10500- 17500 69000 - 172500

Kod peska se, slino kao i kod sleganja gline, uticaj dubine fiindiranja moe da uzme u obzir preko faktora dubine koji se dobija iz Foksovih dijagrama (Sl.4.26). Sleganje temelja fundiranih napeskuponekad se odredjuje i korienjem jednaine (4.81) koju su predloili Janbu, Bjerum i ansli. Teorijski gledano, ova jednaina izvedena je za inicijalno sleganje glinovitog tla, ali moe da se piimeni i kod peskova, s tim da se kao parametar deformabilnosti koristi drenirani modul elastinosti peska. Kada se ispod temelja nalaze slojevi peskovitog tla razliitih deformacijskih karakteristika, tada se sleganje s odredjuje sumiranjem sleganja pojedinih slojeva tj. S gdeje: (4109)

k=l

s - sleganje temelja na pesku sk- sleganje k-to% sloja n - broj slojeva.

Sleganje Ar-tog slojapeska sk odredjuje se kao Sk = -JT [ - vk (Aoxk+ Aayk)] Ht ( 4 I i 0)

FLITKI TEMELJI

223

gde je: |
!

; !

Aazk - prirataj vertikalnog napona u sredini sloja k od dopunskog optereenja Aax k ? Aayk - prirataji horizontalnih napona u sredini sloja k od dopunskog optereenja Hk = debljina sloja k E^=Ek ~ drenirani modul elastinosti u sredini sloja k koji odgovara prirataju vertikalnog napona vjt vk ~ drenirani Poasonov koeficijent u sredini sloja k koji odgovara prirataju vertikalnog napona. Metoda mertmana

4.2.4.2

Za odredjivanje sleganja temelja na pesku mertman (Schmertmann, 1970) je predloio drugaijipristup odprethodno izloenog. Naime, onjepoao odtogada, saglasno teoriji elastinosti, raspodela vertikalnih deformacija homogenog, izotropnog, lineamo-elastinog poluprostora moe - od jednakopodeljenog optereenja koje deluje na njegovoj povrini - da se defmie jednainom

gdeje:

ez q E I2-

vertikalna deformacija optereenje poluprostora modul elastinosti poluprostora uticajni faktor vertikalnih deformacija.

[ntegracijom vertikalnih deformacija dobija se sleganje

co

s = / ez dz
z=o

(4.112)

Na osnovu brojnih teorijskih i eksperimentalnih istraivanja mertman je lproksimirao dijagram Iz ispod sredine take ravnomerao optereene povrine, na nain prikazan na Sl.4.41. Dijagram na Sl. 4.41 mertman je nazvao "raspodela 2B-0.6". Sa dijagrama se

224

3EOSTATIKI PRORAUM

vidi da se sleganje rauna do dubine 2B ispod kote fimdiranja (B ~ irina temeija), kao i da je najvea vrednost /, jednaka 0,6 i da se nalazi na dubini B/2 ispo osnove temelja. mertmanje sleganje temelja aproksimirao kao zbir sleganja homogenib slojeva (Sl 4.42), s tim to je u proraim uveo utieaje dubine fundiranja i teenja peska. Tako da jednaina za proraun sleganja glasi (4.113)

0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 uticajni faktor vertikalnih deformacija, Iz

Sl.4.41 Promena uticajnogfaktora Iz sa dubinom gdeje: s - sleganje temelja na pesku qn-q-yD f- dopunsko optereenje Hk - debljina sloja k - uticajni faktor vertikalnih deformacija u sredini sloja k Ek - modul elastinosti peska u sloju k Cj - korekcioni faktor dubine fundiranja C2- korekcioni faktor teenja peska n - broj homogenih slojeva peska.

PLITKI TEMELJI

__ ___ _____ _ _

2,25

Modui elastinosti dobija se pomou opita statike penetracije. na osnovu sledee

empirijske zavisnosti E = 2 qc gdeje:

(4. 114)

qc - proseni otpor vrha statikog penetrometra u sloju peska ije se sleganje odredjuje.

Korekcioni faktor dubine fundiranja jednak je

Cj = 1

- 0 .5 * ( - ^ j z 0.5

(4.115)

gde je:

yf - teina nadsloja u nivou kote fundiranja.

57. 4.42 Metoda mertmana

Interesantnoje daje mertman, prilikom odredjivanja sleganjapeska, uzeo u obzir i njegovo teenje. S tim u vezi treba rei da su pojedini istraivai (npr. Nonveiller) utvrdili postojanje ovog fenomena kod peska ali, generalno govorei, ove deformacije su male u odnosu na deo elastinog sleganja tako da ih mnogi istraivai ne uzimaju u obzir.

226

GEOSTATIKI PROR.AUNI

mertman je za odredjivanje korekcionog faklora teenja peska koristio sledeu zavisnost (4.116)

gdeje:

t-

vreme od nanoenja optereenja do trenutka za koji se rauna sleganje (izraava se u godinama).

Na ovaj nain odrejenoje sleganje sredine take savitljivog temelja. Ukoliko se radi o krutom temelju, onda se uticaj krutosti moe da uvede preko faktora krutosti (npr. Jed. 4.97). mertman je, u okviru svojih istraivanja, za oredjivanje modula elastinosti koristio opite statike penetracije. Ako se, medjutim, raspolae rezultatima standardne penetracije i ti rezultati, na osnovu zavisnosti datih u Tabeli 4.4, mogu da se koriste za dobijanje modula elastinosti. mertman i dr. (1978) modifikovali su ovu metodu. Oni su izmenili oblik uticajnog dijagrama Iz, kao i zavisnost izmedju qc iE (videti Aneks). Medjutim, u praksi ovaj novi postupak nije dao oekivana poboljanja. Tako da se, danas, sreu obe varijante mertmanove metode. Veliine sleganja koje se dobijaju njihovom primenom, iako unekoliko konzervativne, dobro se slau sa eksperimentalnim osmatranjima sieganja temeija na peskovima.

4.2A3

Metoda probne ploe

U geotehnikoj praksi, sleganja temelja na pesku esto se odreuju na osnovu opitaprobnomploom. Pri tom mogu da se koriste empirijske zavisnosti (Sl 4.43) koje su predloili Tercagi i Pek (1948) i/ili Bjerum i Egestad (1963), tako da je (4.117) gdeje:

PLITKI TEMELJI

..........

227

^ - sleganje temeija s0 - sleganje probne pioe B - irina temeija B0 - irina probne ploe.

SL4.43 Zavisnost izmedju odnosa sleganja iodnosa irine temelja iprobne

Sl.4.44 Uticaj osldbljenogsloja na veliinu sleganja temelja

228

..................

GEOSTATIKI PRORAlJNf

..... .......... ................

&

Na kraju elinio da napomenemo da se sve metode prorauna sleganja temelja na pesku koje su ovde prikazane mogu da koriste i kod ostalih granulamih tla.

4.2.5 Sekundarno sleganje Sekundamo sleganje poinje po zavretku konsolidacionog sleganja, tj. u trenutku kaa su mineralne estice tla primile celokupno optereenje. Fenomen ovog sleganja jo uvek nije tano objanjen, ali se smatra da je posledica plastinog teenja tla, kao i progresivnog loma glinenih estica i njihovih intergranulamih veza. U veini sluajeva sekundamo sleganje je neznatno, te se zanemaruje u odnosu na inicijalnu i/ili konsolidacionu komponentu. Medjutim, u mekim glinama, kod muljevitih tla, kao i kod tla organskog porekia ono moe da bude znaajno i da ima istired veliine kao i konsolidaciono sleganje. U tom sluaju ono se odredjuje iz jednaine *s - H ' ca lg ~ (4.118)

gdeje:

ss - sekundamo sleganje H - debljina stiljivog sloja ca - koeficijent sekundame kompresije tj - vreme trajanja konsolidacionog sleganja tj - vreme za koje odredjujemo sekundamo sleganje.

Koeficijent ca odredjuje se iz dugotrajnih edometarskih opita, a neke njegove tipine vrednosti su: - zaprekonsolidovane gline - za normalno konsolidovane gline - za osetijive gline i tla organskog porekla ca <0.001 ca = 0.005 - 0.02 ca >0.03

PLITKI TEMELJI

229

0 ,t f Sleganje vmfih siemkih masa

Sleganje temelja u vrstim stenskim masama maie je veliine i obifino se ne rafiiiim Ukoliko je, ipak* potrebno a se odredi, koriste sejednaine koje stensku niasu posmatraju kao hotnogen, izotropan i polubeskonaan prostor, kao npr.
s gdeje: 5
-

(1 -v2)
~~E~~

(4.119)

qn BE-

v I

sleganje temelja oslonjenog na stensku masu dopunsko optereenje karakteristina dimenzija optereene povrine npr, irina pravougaonog temelja ili prenik krunog temelja modul elastinosti stenske mase Poasonov koeficijent stenske mase uticajni faktor za vertikalno pomeranje (Tabela 4.6).

4.2.7 Dozvoljenasleganja Veliina optereenja koje temelj prenosi na tlo zavisi ne samo od graninog optereenja nego i od njegovog sleganja. U vezi s tim brojni istraivai su pokuavali da definiu tzv. "dozvoljena sleganja". Pri tom se sleganja temelja posmatraju u generalisanom smislu tj. kao ukupna i diferencijalna vertikalna pomeranja i njima odgovarajui uglovi rotacije (Sl 4.45). L

..

eO - = - - -j AB

B e

^ A B ^ SB'?AASAB

A AB J

Sl. 4.45 Definicije pomeranja temelja (take A i B): ukupno sleganje sAi sB ; diferencijalno sleganje A s ab; ugao rotacije 0A B U inenjerskoj praksi esto se koriste preporuke Skemptona i Mekdonalda (Skempton and McDonald, 1956) o dozvoljenim sleganjima (Tabela 4.9).

GEOSTATiKI PRORAUNI

One su donete na osnovu praenja eformacija na preko 100 stainbenih objekata, od kojih su neki pretrpeli tetne deformacije a neki nisu.

Tabela 4.9Dozvoljena sieganja

V rs ta Kriterijum P e s ak t e m e Ij a

G 1i n a Ploei rotilji Samci i trake 1/300

Ploe i

Samci i trake Ugao rotacije Diferencijalno sleganje(mm) Ukupno sleganje (mm) 40

25

rotilji

40 40 -65 65 65 - 100

Vrednosti navedene u Tabeli 4.9 mogu da se koriste samo kao orijentacione. Naime, prilikom orejivanja dozvoljenih sleganja za pojedine objekte morada se vodi rauna o sledeem: - ravnomema sleganja temelja ne utiu na statiko ponaanje objekta, ali ako su velika, mogu da umanje njegovu funkcionalnost, pa ak i da je dovedu u pitanje - neravnomema sleganja izazivaju dopunske sile i momente u objektu*. Oni se supeiponiraju sa postojeim vrednostima, uslovljavajui promenu ponaSanja konstrukcije, posmatrane integralno, odnosno u sadejstvu saobjektom. Veliina dopunskih uticaja kojaizaziva oteenje objekta i, u krajnjem sluaju dovodi do loma, avisi kako od konstruktivnog sistema objekta tako i od primenjenog gradjevinskog materijala. Sve ovo treba da se uvaava kada se kriterijum sleganja koristi kod odredjivanja optereenja temelja.

* Osim kod statiki odredjenih sistema.

PLITKI TEMELJI

23!

4 3

Z aad

4.3.1 Za temelj silosa kranog oblika prenika 2R=8.0m u datim terenskim uslovima odredite dozvoljeno optereenje metodom Tercagija, ako je faktor sigumosti F3 =2.5.

Df=2.2m

: i0.8m '

0.8m 0.6m

ly,=17 kN/mJ y, =20.5 kN/m3 c,=0, (p,=30 y2 =22.5 kN/mJ c 2= 1 5 kN/m2

cp2= 2 0 0

2R=8.0m

H M

qf = l 3 c - N c + r Df - N + 0.6 y : R'Nr Za < p~ 20 faktori nosivosti su: Nc~ 17.2 Nq = 7.8 Nr = 4.8

qf 1.3 '15 17.2 + (/ 7 0.8 + 10.5 0.8 + 12.5 0.6) 7.8+0.6 12.5 4 4.8 qf =335.4 + 230.1 + 144 qf =709.5 k N /m 2

Fs

2.5

= 283.8 kN / m2

4.3.2 Odrediti dozvoljeno optereenje tla, prema Pravilniku o tehnikim

normativima za projektovanje i izvoenje radova kod temeljenja graevinskih objekataiz 1990.god, za potpomi zid, fundiran i optereen, kao na skici. Za parcijalne faktore sigumosti usvojiti: F =2.5 i F=1.5.

t+P'Snj

qa * ~ B 'N r sr ir + (ca + qQ tg<pa\ N c sc -dc ic + qc H ~ R'cos70 = 250 cos70 = 85.5 kN/m* V = R'sin70 250 sin70 = 234.9kN /m C * c Fc 50 20kN /m 2 2.5
tgq> = arc(g r* i.5

< P a - arctg

= 16.5 =>

= 1.8; Nc = =/3

B '= B -2 -e = 2.3~2-0.35 = 1.6 m sr - 1 ; sc = l dc ~ 1 + 0 .3 5 ^ - = 1 + 0.35 = 1.11 B' 1.6

PLITKI TEMELI!

233

H Ca + V tgq>a
ic = 0.4 6 ; ir
=

85 .5 1,6 2,0 + 235 igJ6,5

0 .3

85.5

1016

0,84

11 5 qa = - -1.6'1.8'1-0.3 + 20 + (ll.5 -0 .5 'tg l6 .5 } 13 l' 1.11 '0.46 +11.5 '0.5

qa = 4.97 + 144.06 + 5.75 qa = 154.78 kN / m2

43.3 Odrediti dozvoljeno optereenje metodom Brin-Hansena, temelja pravougaonog oblika, BxL= 8x12m, fimdiranog na ubini Df= 2.4m u temeijnom tlu fiziko-mehanikih karakteristika: y=18 kN/m3, c =25 kN/m2 i <p= 10 : a) sa globalnim faktorom sigumosti Fs =2.5; b) saparcijalnim faktorima sigumosti Fc = 2.5; F^ = 1.8.

qf = c -Nc sc dc -ic + r I -Dr Nq -sq dq -iq + 0.5 'Y2 B'Ny 'Sy 'dy 'ij,

Nq

+ jje*** = tg 2(4S + y J e * glt> =2.47

Nc = (Nq - l)ctgf> = (2.47 - l)ctgl0 = 8.34 Nf = l.s(Nq - l)tg<p = 1.8(2.47 - l)tgl0 = 0.47 sc = l+(0.2 + tg6p ) j = l + [0.2+tg610)-j- = 1.133

234

GEOSTATIKI PRORAIJNI

sq = sc -

N,

- 1.133 -

2.47

= 1,077
\ 8

a \ B ( 0.5^0.2 + t g 6p j - j - = 1 - 0.5\0.2 + tg6

0.933

0 3 5

0 .5 5

c~
Df

(?.(?
l + 7tg4(p

8 ^ 0.6 ~ 2.4 l + 7tg410

, d c l 1.09 1 d = dc ^----= 1.09----------- = 1.05 q c N 2.47

dy

1.0

ic = iq = iY = 10 qf 25 8.34 1.13' 109 1.0+18* 2.4 '2.47 1077 l.OS' 1.0+ 0.5'18'8'0.47 -0.933 1.0 1.0 qf = 256.81+120.67 +31.57 qf = 409.05 kN / m2

b>- = ^ - = = 10kN /m 2
a Fc 2.5 tgm tgl0 _ _ = arctg-~- = arctg-j^ - = 5.5

<Pa

PLITKI TEMELJI

A K a. fjL . !

t 2 ( A K _i_

_ J

iVc - (Nq - l)ctg<pa = (i.<55 - l)ctg5.6 = .6<S iVr = i . S ^ - i ) f g p a = 1 8 (1 6 5 - l)tg 5.6 = a / 2

s = / +(o.2+(gV< 1 ) j = / +(o.2+;gsJ.6')-^ = /.75

o
q j c----= - i 7.73-----, 1.13-1.0 , J ------ = 7.05 Nq 1.65

sf = i- 0 j{ 0 .2 + 1'V) J = /-0.j(0.2+rg5.tfo)-^- = 0.933

,
B Df

0.3J
0.6 l+ 7tg4f a

,
8 2.4

OJJ
0.6 ~ l+ 7tg45.6

( i'

d - dc - ^SL = i.0P - 1 =1.036 9 c Nq 1.65 dr -1.0 ic = iq =i r = 1 0 qa = 10 6.68' 1.13 *1.09-1.0 +18- 2.4 -1.65-1.05'1.036 J.0 + 0.5'18'8 0.12'0.933'1.0'L0 qa 82.28 + 77.77 + 8.06 j a = 168.1 l k N / m 2

GEOSTATiCi PRORAUNl

43,A 2a ismel) k'vadrataog obliks tUBdiraEog preina okun, rniii; B 4,0 m, metodom l'ercagiia ocirsciiti dozvoijeno optereenje qa n tmi a ie faktor sigumosti F:t 2.5. Nivo podzenme voda je na ubini 2.0 m o povdine terena. Zapreminska telns t!a iznad podzem se vode je y - 19 kN/nr, g ispod pocizerrme
voe f ~ J 0 J kN/m*, Parametri vrstoee sin c = /5
B==4.0m

20

D^l.Om ir 2
f

h=1.0m

NPV

y=19kN/m3

H=B=4.0m

H-h=3.0m
f

T = !0.5 kN/m3 c 15 kN/m2 * p ' 20

h < H = B=>r B ~ r h + ( H - Ji) r' rrH ~ i-:h *:H -r'-h *y' r 'H = h ( r - r ' ) + H r f - _ h ( r - r ') , +r H - 1(19-10.5) r ~ 4.0 y
=

10.5

12.6 kN / m'

PLITKITEMELJI

Granino optereenje:

qf =1 . 3- c >Nc + r ' D f - N g + 0 . 4 - y - B - N y tp 20 Nc 17.21 N / .3; N 4.8

qf =1.3-15-17.8 + 19 -1.0 -7.8 + 0.4 -12.6 4.0 -4.8 qf = 335.4 + 148.2 + 96.8 qf = 580.4k N /m :

Dozvotjeno optereenje: qf 580.4 2 =----- = 232.2 kN / m Fs 2.5

qa =

4.3.5 Temelj pravougaone osnove BxL=3x9 m, fundiran je u zbijenom pesku. Dubina fim iranjajei^/.Jm , zapreminska teinapeskaje y=19.5kN/m\ augao unutranjeg trenja < p **35 Odreiti dozvoljeno optereenje metodom Brind-

Hansena za fektor sigumosti Fs =3.0, ako je a) Temelj izloen vertikalnoj centrinoj sili; b) Temelj izloen dejstvu kose sile R~225kN/m\ prema skici, koja deiuje na rastojanju e = 0.3m od teita temeljne stope (ekscentricitet postoji samo u odnosu na irinu stope).

R~225kN/m*

y=19.5 kN/m <r=35

------M KH--K------

e=0.3m

B=3.0m ----------- M

238

GEOSTATIKI PRORAUNI

f = r i ' f Nq sq *dq iq + 0.5-y2 ' B - N r -sr -dy iy

>= 55

N q = 33,3; N y = 40

sc = l + {o.2 + tg6p } = 1 + (0.2 + ^ 3 5 * } - = 1.106

Sc ~ l i.i 7 tn* 1-106 1-0 , T/15 ---------= 1/0 --------------- = 1.103 c Nq 33.3

sr = 1 - 0.5(0.2 + fg V ) = 1 - 0.5{0.2 + tg6 3 5 )- = 0.958

j 035 035 dc = /, + --------- -----= / /+ ----------r-p------ 1.152

0.6

0.6

Df

l+ 7 tg 4(p

15

l+ 7 tg 435

. . dc - l , U 5 2 -1 .0 11Jrr a - dc ----- = 1.152 = 1.147

q N q 333

dr = 1.0 iq - i r =1.0 qf =19.5 1.5-33.3 1.103 1.147 1.0+ 0.5'19.5 3.0-40.7 0.958 1.0 1.0

qf = 1232.28 + 1140.47
qf = 2372.75kN / m2

q = i L = 2372Z 5.. = 790.92 k N /m 2 Ha Fs 3.0

PLITKI TEMELJI

V= B ~ 2e = 3.0 - 2-0.3
1+

2.4i

2 + tg6v )^~ - 1 + io.2 + t z 6 35'0X2A

1.067

~l 1.067-1.0 . _ sc = 1,067 ----------------= 1047

33.3

= 1 - 0j(0.2 + tg6p ')~ = l - 0.5 (0 .2 + tg635^

= 0.966

/ + ------- ----- 1
B' Df

0.35 0.6 l + 7tg4< p

0.35 = 1.184 2.4 0.6 f 1.5 l+ 7tg435 4 33.3

= dc - i i ~ = U c Nq
=

/./7S

1.0

J j

^ )2J j

R 'sin 13

50.61 "]

i / = 0.592 =0.35

= /P.5- /.5 -55.5 *1.047- 1.178-039+

0.5-19.5 -2.4 -40.7 -0.966-1.0-0.35

= 708.78+322.00
= 1030.78 k N / m 2

qf 1030.78 = 343.6 5.3 ,v Ar/ __ z_ _ --------kN / m2 Fs 3.0

240

__________ ______........ GEGSTATIKI PRORAUNi

4.3.6 Temslj kvarato.og oblika, irine B - 4.0 m, funiran u glini na ubini Df 1.2 m, optereen je jednako podeljenim optereenjem q l40kN/m/\ Sloj glineje debljine t=6.0m. Zapreminskateinatlaje y - 18LNZm3, koeficijent zapreminske stiljivosti mv - 0.15 m2/MNt a nedrenirani modul elastinosti Eu~25 MN/m2. Odrediti ukupno sleganje glinenog sloja ispod centrine take. Prirataje vertikalnih napona po dubini, od dopunskog optereenja odrediti postupkom tajnbrenera.

M --------------- H

B=4.0m

?.. 5 7=18 kN/mJ E -25 MN/m2 m^.l5mVM N

q~140 kN/m2 1r
....

^z,-1.2m

'A

z ^ . m

4.8m

t=6.0m
ir

1 r

Dopunsko (neto) kontaktno optereenje ila qn 140 18-1.2 qn = 118.4 m / m 2 Ukupno sieganje s S=Si+Sc gdeje: st - inicijalno sleganje sc - konsolidaciono sleganje

P L i n a TEMELJI

\fnicijalno sleganje

}s<

qn -B E.

H 4.8 B ~ 4.0

1.2

D'f 1.2 = 0.3 B ~ 4.0 L

1.0
-

Ho = 0.9; jl ij = 0.5

S: =0.9-0.5
*

118.4'4.0 25000

Sf = 0.0085 m

Konsolidaciono sleganje

j sc = i m V i AaZt Hk

Aaxk* = 1.0

reneru

Zj =1.2 m Zj 1.2 _ 0.6 ~B~~~2~0~ Acr.

<ln

= 0.224

Acr. zi = 4 '0.224 118.4 Acrz Z j = 106.09 k N / m 2

242

GEOSTATIKI PRORAUNI

z2 =

rn

3,6 2.0

=*

Acr,

---- = 0.096 qn

A a zr2 4-0.096 *118.4 zlcr, = 45.47 kN / m2

sa 'L mv t zk 2 l - Hk C Vk .' A < K sc = mv(,AaZ } + A aZj )* H sc = 0.00015(106.09 + 45.47) -2.4 sc = 0.0546 m Ukupno sleganje s = 0.0085+0.055 s 0.0635 m = 6.35 cm

4.3.7 Izraunat sleganje kvaratnogtemeljairineB=3.0m skojije fiiniranna dubini D p 2.2m ispod povrine terena, kao to je prikazano na skiti. Ukupno optereenje temelja je 0=1.4 MN. Podaci o karakteristikama tia dati su na skici.

Df=2.2m
v.

y = 17 kN/m3

..JL

: l ...v

B=3.0m

Q = 1.4 MN 1400 kN
1400 icAblsJ q = Q ---= 156 kN // m-2 A 3.0

qn = q - y D f qn = 156 17-2.2 qn = 118.6 m /rn 2

Korekcioni faktor dubine fundiranja

C, = 1 -0 .5 r-Df
qn

C, =1- 0. 5

37.4 118.6

0.84

244

GEOSTA TIKI PRORAUNI

1
Sloj

Debijina sioja

H* (m )

Otpor | statikog | pcnetrom qc (kN/m2)

M odu!

elastinosti

E*=2q k (kN/m ^)

Uticajni faktor vertikalmli deforraacija

r l z- ' H k E*r

li (m7kN}
i

~~

Iz,. 3 600 0.32 0 3 2 '1-5 - l J 3 . 1 0 3600

1.5

1 800

2.5

3 500

7 000

0.43

0 43-2 5 = 1.54 10-4 7000 0.23-0.5 = 1.91*10's 12000 0.10-1.5 ^ --------- = 9.3-10 16000

0.5

6 000

12 000

0.23

1.5

8 000

16 000

0.10

Korekcionifaktor puzanja peska

c , = / + a 2/og(-L )
Sleganje posle 6 meseci

C2 = 1+0.2 0.7 C2 = 1.14

4

st, - Cj -C2 -qn

r -Hk hk

st = 0.84 -1.14 118.6- 3.095 lO'4 st 0.03515 0.035 m = 3.5 cm Sleganje posle 3 godine

PLITKITEMELJI

~ ~1 T - 0,2 iog ~ 0.1

' \

c
s t2 ~

13
'^ 2 ^n ^

st * 2 = 0.84 1.30 -118.6 3.095 10~4 st * 2 = 0.040m 4.0 cm

4.3.8 Izraunati veliinu sleganja sredinje take B, postojeeg trakastog temelja,

usled optereenja koje je izazvano izgranjom novog trakastog temelja ispod novoprojektovanog objekta. Novi temelj je optereen vertikalnom centrinom silom V = 1.0 AN/m'. Tlo u kome e se fundirati novi temelj izgrauju stiljivi giinoviti slojevi razliitih fizikih i deformabilnih svojstava, prema skici, ispod kojih se nalazi zbijeni ljunak - nedeformabilna podloga. Prirataje vertikalnih napona, po dubini, odrediti postupkom tajnbrenera.
Primami vertikalni normalni naponi u tlu: <jv vi = 2.7 17 = 45.9 kN / m2 <rv v2 =45.9+1.1 19.5 = 67.35 k N / m 2 < jV s = 67.35+(2.7 + 3.0-3.8)-10.5 = 87.3 kN / m2 Naponi od dodatnog optereenja, V:

GEOSTATIKI PRORAUNI

............... ..... .......................----------------H t dft+H --*^-M

-L- *i

q = q - r D f = 4 0 0 -1 7 1.2 = 379.6W /m 2
----= 0 0

B L

zt -0.75 m Za (Jabcd B = 4.75m;

.ABCD

z t 0.75 ------- = 0.160 => B 4.75

.ABCD

0.249

2'0.249'379.6

a?*c> = 189.1kN/rn2
BEFC

Za aBjgFc B 2.25 tn; a^E C= 2 * 0.246 379.6 zt F a*E C =186.5 kN /m 2 zi F

2.25

0.330
<2n

0.246

PLITKITEMELJI

B A a z,

ABCD BEFC -< * a , -& Z ,

Ag * = 189.1 -186.5 = 2.62kN / m2 * Zj = 3.0m

OM ' ~ abc

Za

<JABCD

B = 4.75 m;

= = 0.630 = > -S ----= 0.230 4.75 qn

c zr2f 00 = 2-0.230-379.6 0.A B C D _ 175 78kN /nj2 * 2

GEOSTATIKI PEORAIJNI

a BEFC

= ].33Q

tr BEFC . ... - OJ80

<ln

Z z2
BEFC

~ 2-0.180*379.6

= ./36.3 kN /

Acr, B = 175.78-136.3 = 39.48 k N / m 2 z2

Sleganje

2-62 f c , 39.48 s -1.5 H ------- -3.0 3000 8000 s 0.00131 + 0.0148 = 0.0161 m -1.61 cm

o koje veliine jednakopoeljenog optereenja se moe a optereti pravougaoni temelj dimenzija 3.0x5.0 m, fundiran na dubini Dp0.8 m, pod uslovom da sleganje centrine take C ne bude vee od 4.0 cm? Nestiljiva podloga senaiazi na dubini t=8.0m od povrine terena. Zapreminska teina tlaje y=20 kN/m3, a modul stiljivosti je Mv~ 5000 kN/m2 . Deformabilni sloj aproksimirati sa najmanje dve lamele po vertikali, a prirataje vertikalnih napona odrediti postupkom tajnbrenera.
4.3.9 Primami normalni vertikalni naponi u tlu:

crV / = y 'Df = 20-0.8 = 16 kN / m2

gV 2 = y [h

- Df )= 20(8.0 - 0.8)= 144kN/m2

5,0m

'l'

18 1.5

I.2=> - = 0.I7 4n

cr_ = 4 0.17q
aZ j =V.L^ Napon od dopunskog optereenja u drugom sloju

z2 5.4m => = - 3.6 => = 0.048 B 1.5 q

Sleganje

n Aa * = *=' z ~ rr^ Hk m
A a, Z l rr . Aar 2 rr H, + Z H2

0.04 = '68qn 3.6 + J9q" 3.6 5000 5000

0.04 = 0.00049qn +0.000137qn q = M * = 6379 * 6 4 k N / t 0.000627 q qn +y m D r

q = 64 + 16

q = 8 0 h N/ m2

DUBOKj; TEMELJI - IPOVI

251

I I

5
5.1

DUBOKI TEMELJI -IPOVI

Uvod

esta je pojava da povrinski elovi tia imaju malu vrstou i veliku stiljivost. Takva su na primer glinena i prainasta tla: meke gline, mulj, treset i sl. Na ^vakvo tlo temelji najee ne mogu irektnoaseoslonejerbinastupilavelika sleganja i/ili lom tla, to bi ugrozilo stabilnost objekta. Stoga se .u takvim sluajevima pristupa dubokom funiranju. Naime, temeljnom konstrukcijom prolazi se kroz ove nepovoljne sredine i objekat se oslanja na dublje, otpomije ^lojeve (SL5J).

Sl.5.1 Dubokofundiranje na ipovima

252................. ..... _ _ ....

GP^STA'BKI PRO.RAUM _

D uboki tem dji Iteraktarisii se ttme Ito je rmfiova dabiim %i=du:myi. vco:: m.cnt.m. Siriiie temelja. Postoji nekolikc vrsta ciicbokih temelja, kao na primer ipovs, bunari I kesoni. Mejutim, usavTemenoj geotehnikoj praksi aajviSe ,sc * '^s *:?* ; r'c ih etaljno obraiti u daljem tekstu.

5.2

Opte o ipovima

ipovi su konstruktivni elementi - tapovi* koji prenose optereenje o objekta, kroz povrinske siojeve slabe nosivosti, do dubljih slojeva koji imaju veu otpomost (Sl.5.1). Pri tom sunajee optereeni aksijalnom silom pritiska, ali ponekad mogu biti optereeni i aksijalnom zateuom silom kao i bonom silom (Sl.5.2).

(a)

(b)

(c)

Sl.5.2 Optereenje ipova: a) aksijalno pritisnut ip; b) aksijalno zategnut ip; c) ip optereen bonont silom

Kod ipova se razlikuju glava, stablo i baza, s tim to baza moe da bude istog poprenog preseka kao ip, ali moe da bude i konusna ili proirena (Sl. 5.3).
* Pod tapom se podrazumeva elemenat ije su dimenzije poprenog preseka znatno manje od duine.

Sl.5.3

Elementi ipa: a) glava; b) stablo; c) baza

Prema obliku poprenog preseka ipovi su najee kruni ili kvadratni. Temelji na ipovima sastoje se od grupe vertikalnih i/ili kosih ipova i betonske

U inenjerskoj praksi se, pre svega zbog tehnologije gradjenja, najvie koriste vertikalni ipovi. Ovoj injenici prilagodjeno je itavo Poglavlje 5.

53

Gradjenje ipova

Po nainu izvodjenja razlikuju se dve vrste ipova: - ipovi koji se pobijaju ili utiskuju u tlo i - ipovi koji se formiraju u terenu. Pobijeni ili utisnuti ipovi prave se od rveta, betona ili elika i kao gotovi se ugradjuju u teren. Najee imaju konusnu bazu kako bi se obezbedilo lake prodiranje u tlo. Njihovo pobijanje vri se maljem ili vibratorom. Kada ip treba da nosi veliko optereenje i/ili treba da ima veliku duinu, tada se poveavaju njegove dimenzije. U tom sluaju jako je teko da se koriste gotovi prefabrikovani ipovi, jer su teki zaprenos i rukovanje. Stoga se ipovi formiraju

254

GEGSTATIKIPRORAIJNI

u terenu5 u buotini pretliodiio izveenoj do potrebne dubiiie. Ona se putii betonom, uz eventuahio postavljanje armature, tako da se ip gradi neposrene ia situ (SL5.4). Ovi ipovi esto imaju proirenu bazo. to znaajno oprinosi poveanju njihove nosivosti, ipovi koji se formiraju u terenu, pogotovo ako su veeg poprenog preseka, nekad se nazivaju i bunari.

!!!!!!!!!!!!!:!
ll j i i b r i N lilllllll !!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!! .v.v.v.v.v.v.v; !!j!j!!!;!!!!!i jiji!!!!!!!!!!! A

0 "H f 8 ? ! 0? ijjjljijjjj
,!
.'O :

0.s,

B lill !!!!!!!!!!!!! .0 '*

: :W:W ? < > :

-^r^rrrrr

flllll,

Illlll 0
i

llllll
sisi

8 iI# W

iiii o -

Sl.5.4

Gradjenje ipova in situ

Izmedju ove dve grupe ipova postoji i itav niz ipova koji pripadaju i jednoj i

Unaoj zemlji uglavnom se grade ipovi od armiranog betona krunog poprenog

5.4

Granino optereenje ipova

5.4J Uvod

Aksijalna sila pritiska koja izaziva naglo sleganje ipa (Sl.5.5) naziva se granino optereenje odnosno nosivost ipa Qf . Ovo sleganje nastaje kao posledica prenoenja optereenja sa ipa na tlo i loma okolnog tla pri graninom optereenju.

DUBOKI TEMELJI - SlPOVI

_ _

255

OPTEREENJE

Sl.5.5 Granino optereenje ipa

Prema nainu prenoenja optereenja sa ipa na okolno tlo, ipove moemo podeliti na stojee i lebdee. Stojei ipovi oslanjaju se na vrstu stensku masu tako da su njihova sleganja minimalnaikao takva zanemarljiva. Stoga se i optereenje sa ipa Qf prenosina stensku masu samo preko baze ipa Qp (Sl.5.6a).

Sl. 5.6 Prenoenje optereenja sa ipa na tlo: a) stojeip; b) lebdea ip

256

GEOSTATIKI PRORAUNI

Lebei ipovi fundimju se u stiijivom tlu, paje optereivanje ipovs praeno njihnvim sleganjem. Zato se optereenje sa ipa Qf prenosi na tlo kako preko baze Q tako i preko omotaa stabla ipa - u daljem tekstu: omotaa ipa Qs (Sl.5.6b). Pri tom udeo nosivosti baze odnosno omotaa ipa, u njegovoj ukupnoj nosivosti, zavisi kako o fiziko-mehanikih karakteristika okolnog tia tako i od dimenzija ipa. U vezi sa prethodno izloenim, naglaavamo da se eiasto-plastinom analizom moe da pokae kako je za dostizanje graninog optereenja omotaa ipa Qs potrebno relativno malo sleganje reda veliine 1 - 2 % prenika, dok je za dostizanjegraninogoptereenjabazeipa Qp potrebno znatao veesleganjereda veliine 10 % prenika ipa (Sl.5.7). Ovo je razlog to se esto kod odredjivanja

dozvoljenog optereenja ipausvajaju razliiti faktori sigumosti za omota i bazu, odnosno manje vrednosti za omota a vee za bazu ipa.

komponenata sipa i sleganja

Slino kao i kod pltkih tonelja, tako i kod odredjivanja graninog optereenja ipova treba, pre svega, utvrditi da li u zasienom tlu vladaju drenirani ili nedrenirani uslovi optereenja. Zavisno od toga, vrstoa tla se izraava preko efektivnih (c ' <p') ili ukupnih (cu ,< p = 0) parametara otpomosti na smicanje. S tim u vezi naglaavamo da u jednainama koje su, u ovom a i u drugim poglavljima prikazane, nisu usvojene posebne oznake za drenirane i nedrenirane parametre, ali se podrazumeva da se analize vre sa odgovarajuim merodavnim vrednostima.

....

DUBOKl TEM E IJI - IFOVI

257

$.4*2 Lehdee ipovi

i

tj
i

Granino optereenje lebeih ipova rnoe da se orei na vie naina, na primen . jstatikim metodama, dinamikim metodama, metodama statike i standardne penetracije, kao i metodom probnog optereenja ipa. U daljem tekstu detaljno emo obraiti navedene metode.

5.4.2.1 Statike metode

5.4.2.1.1 Uvod

Statike metode zasnivaju se na odredjivanju ravnotee izmeju graninog optereenja ipa i okolnog tla. Pri tom se granino optereenje sastoji iz dve j komponente: nosivosti baze i nosivosti omotaa ipa (Sl.5.8)
P

Qf

Qp + Q,

' AP

+ 9,

-A ,

(5 .1 )

I. gdeje:
Qf Qp Qs qp qs Ap As -

granino optereenje ipa granino optereenje baze ipa granino optereenje omotaa ipa granini pritisak u nivou baze ipa otpor smicanja po omotau ipa povrina baze ipa povrina omotaa ipa.

Sl. 5.8 Granino optereenje lebdeeg ipa - statike metode

'2V

GEOSTATIKI FRORAUNl

Postoji veliki broj reenja, predloenih o raznih autora, kojima se uspostavija zavisnost izrnedju graninog optereenja ipa i otpomosti okolnog tla (SL 5.9), Ona su} pre svega, uslovljena pretpostavijenim oblikom linija loma ispod baze ipa, odnosno nainom na koji je odredjeno q .
10000

1000

100

10
25 30 35 40 45 '

(p 0

50

Sl. 5.9 FaktorinosivostiN*zaproraun nosivostiipova

U daljem tekstu obradiemo metode Brin-Hansena, Majerhofa i Vesia.

DUBOKI TEMELJI - IPOVI

_ _

259

(ji 5.4,2.1.2 M etoda Brinc-Hansena

| Za odredjivane granine sile u ipu Brin-Hansen (1961) polazi odjednaine (5.1). Pri tom, granini pritisak u nivou baze ipa qp odredjuje iz opte jednaine za j j nosivost tla (4.26). U sluaju vertikalnog optereenja ona glasi

(j

qp = c-Ncs cxlc + Y D fNqvqxlq + 0.5-y'BNY-sY-dy

(5,2)

lanovi koji se javljaju u ovoj jednaini imaju identino znaenje kao i kod plitkih temelja (Poglavlje 4.1.3.2). Medjutim, poto su ipovi najee krunog poprenog preseka, to se umesto irine B esto uvodi oznaka za prenik ipa D. Osim toga, obino se usvaja da je duina ipa L jednaka dubini fundiranja Df . I U daljem tekstu, uJdjuiemo faktore oblika i dubine u faktore nosivosti tako da ( jednaina (5.2) glasi 1. | qp = c m N * + q0N* + 0.5y D N * (5.3) gdeje: |
N ; = Nc -sc -dc N q' ^ N q 'Sq -dq
= N y Sy ' dy

q0= yL- vertikalni napon od sopstvene teine tla u nivou baze ipa.

Kadaje odnos duine ipa i irine poprenog preseka (5iliZ>) veliki, atoje kod ipova gotovO uvek sluaj, moeda se zanemari poslednji lan u jednaini (5.3) tako da je granini pritisak jednak

qp = c - N + q0-Nq'
| Nosivost baze ipajednakaje

(5.4)

Q=9p -Ap = (c-N; * q0-N q )-Ap

(5.5)

260

............

GEOSTATIKI FRORAUNf ....._____..... .........(

Mosivost omoiaa ipa moe a se odrecii na isti eschi kao to e to biti objanjeflo, u nastavim teksta, u rnetodi Majerhofa,.

I
5.4.2.13
Metoda Majerhofa
!

Na osnovu brojnih laboratorijskih i moelskih ispitivanja Majerhof (1951, 1963) je utvrdio da se klizne povrine formiraju ne samo ispod baze ipa nego i iznad nje (Sl.5.10).

Sl.5.10 Mehanizam lomapo Majerhofu

j j

Mehanizam loma obuhvata tri zone: aktivnu Rankinovu zonu (I) koja se nalazi ispodbaze ipa, pomera se zajedno sanjom i potiskuje zakrivljenu zonu radijdnog smicanja tj. Prandlovu zonu (II). Ova gura Rankinovu pasivnu zonu (III). Navedeni mehanizam odgovara optem lomu tla oko baze ipa. ' Saglasno prikazanim linijama loma, a na osnovu teorije plastinosti, granini pritisakunivoubazeipa qp moedaseodrediizsledeeejednaine
qp = c'N* + q0 N * + 0.5yD-N* (5.6)

Kao i Brin-Hansen, tako i Majerhof smatra da se kod ipova moe da zanemari

UBOKITEMELJI - IPOVI

261

trei ian u jednaini (5.6). p&je granini pritisak u bivoii haze ipa jednak ^ qQ 'N;

(5.7)

Jedaaina (5,7) ima isti oblik i oznake kao i jednains Brin-Hansena (5.4/, Razlike sujedino u vrednostima faktora nosivosti Nc' i N*(S15.11).

Sraicanje po omotau ipa qs moe da se odredi iz sledee jednaine

U naoj geotehnikoj praksi esto se koristi reenje Majerhofa iz 1953 go.pokomeje qp~ c N * + k0q0N*, gdeje k0- koeficijentpritiska tla u stanju mirovanja.

262

..GEOSTATIKIPRORAUNI

q - s

aa,

+ o mtg &d

/'% % \ \ - *</

gdeje: cad- ahezija izmeju ipa i tla 6 - ugao trenja izmedju ipa i tla

a - normaki napon na omota Sipa.

Normalni napon na omota ipa o na dubini z ispod povrine terena jednak je o = K0-yz (5.9)

gdeje: y - zapreminska teina tla K0- 1 - sin < p- koeflcijent pritiska tla u stanju mirovanja. U praktinim sluajevima esto se usvaja daje adhezija izmedju ipa i tlajednaka koheziji i da je ugao trenja izmedju ipa i tla jednak uglu unutranjeg trenja tla tj. <W = * 6 =< p Tako da se smicanje po omotau ipa odredjuje iz jednaine
qs c + KqY* z *tg < p (5J2) (5.10) (5.11)

Granino optereenje ipa (Sl.5.8) jednako je

Q, = Qp * Q, = (c-n ; + r W q >Ap + ( c + -A, (5.15)

5.4.2.1.4 Metoda Vesia

Granino optereenje ipa Vesi (1975) defmie kao i njegovi prethodnici jednainom (5.1). Medjutim, pri tom on pretpostavlja mehanizam loma koji odgovara lokalnom lomu ispod baze ipa (Sl.5.12).

DUBOKITEMELJI - IPOVI

263

Sl. 5.12 Mehanizam loma po Vesiu

Na osnovu toga, a primenom teorije ekspandirajue upljine u beskonanoj masi elasto-plastinog tla, Vesi dolazi do sledeeg izraza za granini pritisak u nivou

<ln = C Nc

+ 0

Na

(5.14)

o0- srednji normalni napon u nivou baze ipa K 'J * ; - faktori nosivosti*.

Vrednost o0 odredjuje se iz jednaine

<lo

(5.15)

gdeje:

U Uteraturi esto sefaktor nosivosti koji stoji uz < r0obeleava sa

264

GEOSTATIKIPRORAUNI

q 0 vertikalni aapon od sopstvene teine tia u nivou baze ip

-

K0 = 1 -

- koeficijent pritiska tia u stanju mirovanja.

Vrednosti Nc* i N9* zavise ne samo od ugla umitranjeg trenja nego i od indeksa
kratosti tla

/ =

E = G 2'(l+vy(c+qQ 'tg<p) c+q0'tgq>

^ 516^

gdeje:
Ir - indeks krutosti tla E - modul elastinosti tla

v - Poasonov koeficijent tla G - modul smicanja tla. Vrednosti Ir mogu da se, za odgovarajui nivo napona, odrede iz konsolidacionih i triaksijalnih opita, a u praksi esto se koriste i sledei podaci (Tabela. 5.1).
TabelaS.l ZavisnostIrodvrste tla

Vrsta tla pesak praina glina

.. .'.1 ...... .... 75 - 150 50-75 150 - 250

U Tabeli 5.2 date su veliine Nc* i Nq*za razne vrednosti (p i Ir.

5

Smicanje po omotau ipa qs moe da se odredi po postupku koji je opisan u metodi Majerhofa.

DUBO K ITEM E U I - IPOVI

265

Tahela 3,2 Faktori nosivosti

i N * po Vesiu | 200 500 1.00 12.19

2.71

!. I I 1
I

S 0o 0

7r = 10
N* =L00 N* - 6.97
1.79

50

100 1.00 10.04

2.28

1.00 9.12
2.12

jsssssa 1.00 10.79

2.46

1 j1

<
5

8.99
3.04

12.82 4.17 17.99 13.57 34.53 37.50 63.21 59.82 84.00 93.70 110.48 145.11 144.11

14.69 4.78 21.46 17.17 44.44 51.02 86.64 83.78 118.22 134.53 159.13 212.79 211.79

16.69 5.48 25.43 21.73 56.97 69.43 118.53 117.34 166.15 193.13 228.97 312.04 311.04

19.59 6.57 31.59 29.67 78.78 104.33 178.98 183.16 260.15 311.50 370.04 517.60 516.60

j ( | ;

10 20 30

11.55 7.85 18.83 18.34 30.03 27.36 37.65 40.47 47.04 59.66 53.66

35
!

40 45

' 4.2.1.5

Negativno bono trenje

. eliina otpora smicanja du omotaa ipa tj. bono trenje zavisi od relativnog fomeranja tla i ipa. U optem sluaju ip se slee vie nego tlo i stoga boni otpor oveava nosivost ipa (Sl.5.13a). U tom sluaju kaemo da je bono trenje pozitivno.

266

GEOSTATIKIPRORAUNI

siabo

konsolidovano tlo

vrsta podloga

(a) (b) Sl. 5.13 Otpor smicanja uomotaa ipa: a) pozitivno bono trenje; b) negativno bono trenje

U izvesnim sluajevima, medjutim, tlo moe da se slee vie od ipa (Sl. 5.13b), kao na primer kada ip prolazi kroz nekonsolidovane giine i oslanja se na relativno vrstu podlogu ili kada, usled sputanja nivoa podzemne vode, dolazi do sleganja slojeva kroz koje prolazi ip. Tada je otpor smicanja du omotaa ipa usmeren nanie, pa kaemo da je bono trenje negativno. U tom sluaju ono smanjuje nosivost ipa.
5.4.2.1.6 Vieslojno tlo

otpora na smicanje treba odrediti u svakom pojedinanom sloju.

Sl. 5.14 Granino optereenje ipa u vieslojnom tlu

DUBOKI TEMELJI - IPOVI

Nosivost omotaa ipa jednakaje zbira nosivosti omotaa u svim slojevima ki'oz koje ip prolazi (Sl.5.14). S tim u vezi posebno treba voditi rauna o mogunosti realizacije otpora na smicanje pojedinih slojeva - zavisno od veliine deformacija koje su potrebne za njihovu reaiizaciju. 5.4.2.1.7 Dozvoljeno optereenje ipova Dozvoljeno optereenje ipa Qa dobija se tako to se njegova nosivost redukuje odgovarajuim faktorima sigumosti i usvaja manja od sledee dve vrednosti

Q = a 3.0

1.5

(5.18)

esto se dozvoljeno optereenje ipova odredjuje tako to se faktori sigumosti uvodeu odnosu naparametre otpomosti na smicanje okolnog tla. Pri tomje, slino kao i kod plitko fundiranih temelja (Poglavlje 4.1.3.7)
Fc - 2-3 - faktor sigumosti u odnosu na koheziju ' F91.2-1.8 - faktorsigumostiuodnosunaugaounutranjegtrenja.

Korienjem Fc i F9 odredjuju se redukovane vrednosti ca i < p a tj. - dozvoljena kohezija

C g= (519)

- dozvoljeni ugao unutranjeg trenja

< p fl= arctg (

9

(5.20)

Kada se vrednosti cai < p aukljue ujednainu za odredjivanje graninog optereenja ipa (5. l) y dobija se dozvoljena sila u ipu
Qa=Qpa + Qsa = < ?pa Ap * <lsaA S (5.21)

GEOSTATIKI PRGRAUNl

Qa - dozvoljeno optereenje ipa Q - dozvoljeno optereenje baze ipa Qsa - dozvoljeno optereenje omotaa ipa dozvoljeni pritisak u nivou baze ipa qsa - dozvoljeno smicanje po omotau ipa Ap - povrina baze ipa Ag- povrina omotaa ipa.

Dozvoljene sile koje se dobijaju na ovde izloene naine, tj. ili redukovanjem graninog optereenja ili redukovanjem parametara otpomosti na smieanje, predstavljaju "dozvoljeno optereenje" samo u pogledu opasnosti na lom tla oko ipa. Tako daje za pravilno fimdiranje potrebnojo da se odredi i veliina sleganja ipova.
5.4.2.1.8 Postupak iz Pravilnika o tehnidm normativima za temeljenje gradjevinskih objekata

U Pravilniku o tebnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekata dozvoljeno opteieenje ipa Qa (Sl.5.15) odredjuje se izjednaine (5.21).

0*1

i j 1

h?

* j 2Rf

Sl.5.15 Dozvoljeno optereoenje ipa

DUBOKI TEMEIJI - IPOVI

269

Dozvoljeai pritisak n ttivou baze ipa q

q -pa

rauaa se prema obrascu

V'R-N'

j &&

-p ji

gdeje:

y - zapreminska teina tla q0 - vertikalni pritisak od sopstveae teine tla u nivou baze ipa K0 - koeficijent pritiska tla u stanju mirovanja N*, N*, N* - faktori nosivosti zavisni od veliine dozvoljenog ugla unutranjeg trenja < p a (Sl 5.16) ca - dozvoljena kohezija koja se rauna prema obrascu (5.19), s tim to se Fc kree od 2.0-3.0 (proseno 2.5) < p a - dozvoljeni ugao unutranjeg trenja koji se rauna prema obrascu (5.20), s tim to se Fp kree od 1.2 - 1.8 (proseno 1.5) R - poluprenik baze ipa.

Dozvoljeno smicanje po omotau ipa qm rauna se po obrascu

+ ' S gdeje:
ca\a
F *c

~ dozvoljena ahezija izmedju ipa i tla, odnosno

c^ a

adhezije - adhezija izmedju ipa i tla - normalni napon na omota ipa - dozvoljeni ugao trenja izmedju ipa i tla, odnosno Sa= ^ a k o je <p< 6
- ugao trenja izmedju ipa i tla.

8fl = arctg

___

OBOSTATIKI PRORAUNl

Sl.5.16 Zavisnost Nc* , Ng* , od < p a prema Pravilniku o tehniJdm normativima za temeljenje gradjevinskih objekata

Napominjemo da su oznake u jednainama (5.22) i (5.23) prilagodjene onakama koje se koristeu ovom poglavlju i stoga ostupaju od onih koje su date u Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje gradjevihskih objekata.
5.4.2.1.9 Komentar

Kod primene statikih metoda treba posebno da se vodi rauna o ulaznim parametrima c i < p. Naime, zavisno od toga koliko ove vrednosti odgovaraju realnim terenskim uslovima, zavisie pouzdanost izraunatog graninog optereenja ipa. U vezi s tim treba znati da veliine ovih parametara zavise i od tehnologije izvoenja ipova npr. da li su bueni ili pobijeni. Statike metode mogu uspeno da se primenjuju i u koherentnom i u nekoherentnom tlu, kao i u dreniranim i u nedreniranim uslovima optereenja. Kod glinovitog vodom zasienog tlau uslovima nedreniranog optereenja granini pritisak baze ipa moe da se odredi i metodom Skemptona (Poglavlje 4.1.3.4)

_____________

DUBOKITEMELJI - IPOVI

271

q p = cu Nc + y z - Df = 9 cu + q G

(5.24)

| jer faktor nosivosti Ar c = 9 ve sari faktore oblika i ubine, tj. Nc = N*.

I Za odredjivanje graninog pritiska baze ipa u pesku

qP =<lo-Nq*
\

(5.25)

pojedini autori (npr. Bames,1995) koriste faktor nosivosti N* (Sl.5.17) po Berezancevu (Berezantsev et al, 1961).

Kod primene statikih metoda u peskovima treba znati da, zbog pojave lunog efekta, vertikalni napon raste do dubine Dc = (10- 20)D a zatim ostaje konstantan (Meyerhof, 1976). Ova dubina naziva se kritina dubina (Sl.5.18). I na kraju ovog komentara treba rei da se statike metode mogu da koriste za proraun graninog optereenja ne samo ipova nego i drugih vrsta dubokih temelja npr. bunara.

272

..

GBOSTATIKl PRORAUNI

< S 7 . 5.18 Promena vertikalnog napona sa dubinom, oko ipa, u peskovima

5A.2.2 Dinamike metode 5.4.2.2.1 Uvod

Sutina dinamikih metoda sastoji se u odredjivanju nosivosti ipa na osnovu veliine njegovog prodiranja u tlo pod udarcima malja (Sl.5.19). U literaturi se sreu biojne metode kojima sena ovaj nain odredjuje nosivost ipova. Sve one poiaze odtogadaje energija malja jednaka zbiru energije ipa i gubitku energije koji se javlja u tokurada malja. Ovo moe da se izrazi na sledei nain
Wk h = Q f - s + t (5.26)

gdeje: Wh- teina malja h - visinapadamalja Qf - granino opt:eenje ipa s - prodiranje ipa koje odgovara jednom udarcu maija AE - gubitak energije. Mnogobrojne inamike metode, predloene od brojnih autora, razlikuju se

DUBOKI TEMELJI - IPOVI

mejusobno po tome kako s rauna gubitak energije*. U' aljem tekstu

prikazaemo nekoliko dinamikih metoda,

M AU

Sl. 5.19 Odredjivanje nosivosti ipova dinamikim metodama

S.4.2.2.2 Holandskaformula

Najstarija dinamika metodaje tzv. Holandska formula. U njoj segubitak energije izraava na sledei nain (Eyteiwein, 1820) l! AE = WL 'h gdeje: W p- teina ipa. Na osnovu jednaina (5.26 i 5.27) dobija se K \ +w' s ' w.+w J wk+wj
*

(5.27)

p 5-1+-^

whh . w.

(5.28)

Dozvoljeno optereenje ipa je deo graninog optereenja

* esto se u dinamikimformulama an W j, h izraava kao 7 ] E gdeje: tj - koeficijent ejikasnosti malja; E - procenjena energije malja.

274

GEOSTATTKI PRORAUM

Za faktor sigumosti usvaja se F .~ 6.0.

5.4.2.2.3 Formula " Engineering News "

Ukoliko se u jednaini (5.28) lan s Wp/ Wh zameni empirijskom konstantom C, dobija se formula "Engineering News (1888)*. Granino optereenje ipa jednakoje
(5.30)

Iskustvomje utvrdjeno da je C=2.5 cmza ipove pobijane maljem sa slobodnim padom i da je C - 0.25 cm za ipove pobijane pamim maljem. Za faktor sigumosti i ovde se usvaja Fs = 6.0.

5.4.2.2.4 Formula Janbua

Na osnovu brojnih podataka o pobijanju ipova, kao i mnogobrojnih terenskih opita probnog optereenja ipova, Janbu (1953) je predloio sledeu formulu za odredjivanje nosivosti ipova

(5.31)

gdeje: Ku~bezdimenzionalni koeficijent ije su vrednosti u fimkciji X date na

Sl. 5.20

* Ovaformula objavljenajeprviput u asopisu "Engineering News" ipo tomeje dobila ime.

DUBOKITEMEIJI - IPOVI

275

f
j Pritomeje

Wh 'hL ^ ~ (5.32)

gde je: A - povrina poprenog preseka ipa f Ep - modul elastinosti ipa.

J Formula Janbua esto se koristi u inenjerskoj praksi. Pri tom se za dobijanje

dozvoljenog optereenja ipa usvaja faktor sigumosti i^-2-3. !': . ' " i Ova formula je preporuena u naem Pravilniku o tehnikim normativima za | temeljenje gradjevinskih objekata. * * * Dinamike formule koriste se za odredjivanje nosivosti ipova u nekoherentnom tlu (pesak, ljunak), ali ih ne bi trebalo primenjivati u koherentnom - glinovitom tiu. Razlog je u tome to bi u glinama svaka zavisnost izmedju nosivosti ipa i njegovog prodiranja u tlo-morala da bude vremenski uslovljena. A to oigledno nije sluaj kod postojeih dinamikih metoda.

276

GEOSTATIKIPRORAUNI

5.4.23 Metoe statike i stanarne penetracije

Na osnovu podataka dobijenih terenskim opitima statike i standardne penefcracije, granino optereenje ipova moe da se odredi na sleei nain:

I. Kada su poznati podaci dobijeni opitom statike penetracije, onda se za odredjivanje nosivosti ipapoiazi od poznatog uslo va da se ona sastoji odnosivosti baze i nosivosti omotaa ipa tj.

Qf = Qp + Q t = qp-Ap + q;As

(5.33)

Sada emo uspostaviti zavisnost izmedju, s jedne strane: qp i qs, i s druge strane: otpora vrha statikog penetrometra qc. Granini pritisak baze ipa q odredjuje se kao
< 1 D= a

(534)

U ovoj jednaini qc je proseni otpor vrha statikog penetrometra na visini 3.75D iznad baze ipa i 1.0D ispod nje (Sl.5.21). Atosetiekoeficijenta a, u praksi se esto usvaja da je za buene ipove a = 0.50, dok je za pobijene ili utisnute ipove a = 1.0.

Sl.5.21 Duina na kojoj se odredjuje proseni otpor vrha statikog penetrometra da bi se dobio granini pritisak baze ipa (Van der Veen)

 IJB O K I TEMELJI - IPOVI

277

,Za odredjivanje qs vrlo esto se koristi zavisnost koju je preloio Majerhof 1(1956)
I

q = -^ s 200

<

100

(klV/m2)

(5.35)

j 'gde je: qc - prosean otpor vrha statikog penetrometra po omotau ipa. Tako da je
Qf = a - q c Ap + - ^ A , (5.36)

Medjutim, novija istraivanja pokazuju da je ova zavisnost odvie konzervativna, te se prelae (Schlosser, 1988)
q=SsL a (5.37)

gdeje: a = 100 - zbijeni pesak a = 75 - rastresit pesak a - 60 - peskovita glina a = 50 - glina. Vidimo daje sada zavisnost izmedju qs i qc uslovljena i vrstomtla. Granino optereenje ipajednako je
Q f &'qc'A + ~ ' A J * a (5.38)

Qa =

(S-39)

Za faktor sigumosti usvaja se Fs = 2.5 - 3.0. 2. Granino optereenje ipa moe da se odredi i pomou podataka dobijenih opitom standardne penetracije. U tu svrhu mogu da se koriste jednaine (5.33 -

278

GEOSTATiKl PR.ORAUNI

5,39) koje se odiiose oa reziiltate staiicke penetracije, s tim to je pretliodno potrebno a se odredi zavisnost izined|i! qc i jVfTabeia 4,4). Inae, ovaj postupak je ve objanjen ko. plitko fimiranih temelja (Poglavlje 4 . 1.4).

S.4.2.4 Metoa probnog optereenja

Metoda probnog optereenja predstavlja najpouzdaniji nain za odredjivanje graninog optereenja ipa. Opit probnog optereenja sastoji se u stupnjevitom optereivanju ipa i merenju odgovarajuih sleganja. U tu svrhu najee se koriste opitni ip i platforma sa kontrateietom. Izmedju ipa i platforme nalazi se hidraulika presa pomou koje se vri optereivanje*ipa ($1.5.22a). Obino se preporuuje da kontrateret bude za 10 - 20% tei od oekivane maksimalne sile probnog optereenja, kako bi se suprotstavio reaktivnom optereenju hidraulike prese kojom se ip optereuje. Oslanjanje kontratereta treba izvesti dovoljno daleko od ipa kako bi se smanjio uticaj kontratereta na ip. Umesto primene kontratereta, reaktivno optereenje moe da se obezbedi i ipovima koji su u toku opita optereeni silama zatezanja (Sl.5.22b).

< *) * > ) 57. 5.22 Opit probnog optereenja ipa: a) dispozicija sa kontrateretom; b) dispozicija sa ipovima

_..........................

DIIBOKITEMELJI - SlPOVl'

279

, Optereenje ipa vri se iokrementalno, o priratajima ija veiidina u poetku. | iznosi oko 25% procenjenog ozvoljenog optereenja llpa. Po dostizanju ovog optereenja, naredne inkremente treba smanjivati. Posle svakog priraStaja i optereenja prati se sleganje ipapomouposebnih ugibomera. Nanoenje novog inkrementa vri se tek kada je pod prethodnim postignuta potpuna j konsolidacija tla.
i

Poeljnoje da se, u toku opita, izvri barjedanput potpuno rastereenje ipa. Rezultati opita probnog optereenja ipa prikazani su na Sl.5.23.

Sl.5.23 Rezultati opita probnog optereenja ipa

Poveanje optereenja treba vriti sve dok se ne postigne lom okolnog tla, odnosno do postizanja graninog optereenja ipa, to se manifestuje njegovim naglim sleganjem (Sl.5.5). Tada se sa pouzdanjem moe da odredi racionalno dozvoljeno optereenje ipa. Medjutim, ponekad teina kontratereta nije dovoljna za to, pa opit mora da se zavri ranije. U tom sluaju potrebno je obezbediti da veliina probnog optereenja bude 1.5 - 2.0 puta vea od procenjenog radnog optereenja ipa. A potom se nosivost ipa odredjuje ekstrapolacijom krive optereenje-sleganje (Van der Veen, 1953; Maksimovi, 1981). Dozvoljeno optereenje ipa odredjuje se kao deo graninog optereenja tj.

280

GEOSTATIKI FRORAUNI

gdeje:

Fg= 1 .5 - 2 .0 .

Metoda probnog optereenja sve vie se primenjuje, naroito na velikim gradilitima, kada se fundiranje vri na veiikom broju ipova. Ovim opitom se pouzdano odredjuje granino optereenje ipa, kao i sleganje pojedinanog ipapri radnom optereenju. Metoda slui i za proveru prethodno obavljenih prorauna, kao i za priiagodjavanje empirijskih koeficijenata korienih u metodama penetracije. Prilikom odluivanja za primenu ove metode mora se, medjutim, voditi rauna i o tome da je njena cena izuzetno visoka.

5,4.3 Stoje ipovi

Nosivost stojeih ipova moe da se odredi najedan od sledea dva naina: 1. Kada se stojei ipovi oslanjaju na intaktnu vrstu stensku masu, tada njihova nosivost zavisi od vrstoe materijala od koga su napravljeni, a ne od podloge na koju su oslonjeni. Saglasno tome, granino optereenje odredjuje se kao za svaki drugi aksijalno pritisnut elemenat. Jedino to prilikom dimenzionisanja, ak i kada ip prolazi kroz vrlo stiljivo tk>, ne treba da se uzima u obzir njegovo izvijanje. Dozvoljeno optereenje stojeih ipova odredjuje se prema dozvoljenim naponima materijala od koga su oni napravljeni. 2. Ukoliko se stojei ipovi oslanjaju na ispucalu stensku masu, onda se granini pritisak u nivou baze ipa qp moe da odredi iz jednaine za nosivost plitkih temelja tj.
(5.41)

P UBOKITEMELJI - SlPOVI

28]

gdejei :I qu - jednoaksijalna vrstoa na pritisak stenske mase u zoni oko baze ipa m - ugao unntranjeg trenja stenske mase u zoni oko baze ipa,

!i '
Nosivost ipa {Sl. 5.6a) jednaka je nosivosti baze tj.
i

2 / " QP =
\

(5.42)

\.i

Dozvoljena sila u ipu jednaka je Qr Qa = TT F*

.

I f
\

(5.43)

| jde je: Fs = 3.0 - 5.0.

V

\* r -

5.4.4 Dejstvo grupe ipova

Kada sejedan izolovani ip optereti aksijanom silom, to e da izazove poveanje jnapona u njegovoj okolini tj. oko baze i omotaa (Sl.5.24).

\
I

(a)

(b)

SL5.24 Napregnuta zona oko aksijalno optereenog ipa: ajstojeip; b) lebde ip

Cada dva aksijalno optereena ipa deluju jedan pored drugog - dolazi do

282

OEOSTATIKI PRORAUMI

prekiapanja napregnutiii zona (SIS,25).. Kao posleica toga4granino opsereeaje svakog paje manje nego 11 sluaju izolovanog ipa.

(a) (b) Sl. 5.25 Napregnuta zona oko dva susedna ipa: a) stojea ipovi; b) lebde ipovi

Sa poveanjem broja ipova (u grupi), dolazi do daljeg preklapanja mpona. (Sl. 5.26), asamimtim i do smanjivanja nosivosti pojedinanih ipova. Da bi se pri tom izbeglo suvie veliko naprezanje okoinog tla, obino se usvaja da je minimalno osovinsko rastojanje iebdeih ipova 3.0D a stojeih 2.5D, gde j eD prenik (irina) ipa.
77

()

(b)

SL5. 26. Napregnuta zona oko grupe ipova: a) stoje ipovi; b) lebdea ipovi

DUBOKI TEM EUI - IPOVI

Efikasnost nosivosti grupe ipova e definie se na sledei nain

nosivost grupe ipova (broj ipova) (hosivost pojedinanog ipa u grupi)

Postoji vie obrazaca za izraunavanje efikasnosti grupe ipova. Tako na primer Kerisel (Kerisel) predlae sledeu zavisnost (Sl.5.27)

-\

kada j e

l> 7 -D 2'D<1<> 7 D

(5.44) (5.45)

*=051 +0.07 -^

gdeje: D - prenik ipa / - osovinsko rastojanje izmedju ipova

Sl.5.27

Efikasnostgrupe ipova

U geotehnikoj praksi poslednjih godina sve redje se rauna e9ve se nosivost - zbira nosivosti pojedinanih ipova i - nosivosti ekvivalentnog bloka koji obuhvata ipove itlo izmedju njih. Granino optereenje ekvivalentnog bloka odredjuje se iz jednaine 2 / = BgLs% + 2 (Bg+Lg>D/<ls gde je: Qf - granino optereenje ekvivalentnog bloka Bg - irina ekvivalentnog bloka
0-46)

284

GEOSTATIKI PRORAUNl

Lg - duina ekvivalentnog bloka Df ~dubina flmdiranja ekvivalentnog bloka qp - granini pritisak u nivou baze ekvivalentnog bloka qa otpor smicanja po omotau ekvivalentnog bioka.

J 0

O O

o o o

c c o

i i

2
*

D O

Sl.5.28 Nosivost grupe ipova

Dozvoljeno optereenje grupe ipova odredjuje se na isti nain kao i u sluaju pojedinanih ipova, odnosno redukcijom graninog optereenja. 5.5 Aksijalo zategnutl ipovl Kaaje ip optereen aksijalnom silom zatezanja, tada ovu ilu primatrenjem po omotau ipa, s tim to je optereenje baze ipa jednako nuli (Sl.5.29)* Pri tom, granino optereenje omotaa ipa odredjuje se statikim metoama, onako kako je to objanjeno kod aksijalno pritisnutih ipova tj.
Qf = Q, = (5.47)

*Jasnoje da se zateuoj sili osim otpora tla suprotstavlja i teina ipa.

DUBOKITEMEIJI - TOVI

285

gdeje: Qf - granino optereenje ipa na zatezanje Q, - granino optereenje omotaa ipa qs - otpor smicanja p omotau ipa A, - povrina omotaa ipa.

Sl.5.29 Aksijalno zategnuti ip

Fs = 2.0 - 3.0. 5.6 Horizontano optereeni ipovi Pored vertikalnog optereenja, ipovi mogu ponekadda budu izloeniiznaajnim horizontalnim silama, na primer od dejstva vetra, zemljotresa itd.

** =

(5.48)

gdeje: kh - koefieijent horizontalne reakcije tla p - optereenje ipa n&mestu gde je pomeranje ipa jednako y y - horizontalno pomeranje ipa.

286

GEOSTATIKl PRORAUNI

SL5.30 Horizontalno pomeranje ipa Prilikom prorauna ipova optereenih horizontalnim optereenjem, tlo se zamenjuje serijom lineamo-elastinih opruga, s tim to se krutost svake opruge izraava koeficijentom horizontalne reakcije tla. Pri tom, posebno istiemo da ovaj koeficijent zavisi ne samo od vrste tla ve i od prenika (irine) ipa. U izvesnim sluajevima horizontane sile prihvataju kosi ipovi (Sl.5.31).

(a)

(b)

Sl. 5.31 Kosi ipovi za prijem horizontalnik sila: a) horizontalna sila jednog smera; b) naizmenina horizontalna sila

DUBOKI TEMELJI - IPOVI

5.7 Sleganje ipova

; |1 i .
ipovi se u temeljima gotovo aikad ne koriste izolovano ve kao grupa ipova ! I koja je povezana zajednikom temeljnom stopom. Zato se sleganje najee '' j ne rauna za pojedinane ipove, ve za itavu grupu ipova kao celinu. U daljem

| ;

tekstu obradiemo sleganje kako lebdeih tako i stojeih ipova.

5.7.1 Lebde ipovi [ I ' Sleganje lebdeih ipova odredjuje se tako to se pretpostavlja da se ukupno optereenje koje primaju ipovi Q prenosi pod nagibom 4 : 1 kroz tlo do dubine 2/3 L, gde je L duina ipova (Sl.5.32).

Sl.5.32 Sleganje lebdeh ipova

Na tom nivou formira se ekvivalentna temeljna ploa povrine Ae koja prima jednakopodeljeno optereenje
1 =
Q

(S-49)

288 .............. ....

GBOSTATIKl PRORAtJNI

______

gdeje:

q ~optereenje ekvivalentne ploe Q - optereenje koje deiuje na ipove Ae - povrina ekvivalentne ploe. Proraun sleganja sprovodi se za ekvivalentnu plou povrine Ae koja prenosi optereenje q.

5.7.2 Stojeipovi Stojei ipovi oslanjaju se na vrstu stensku masu, pa su njihova sleganja minimalna. Ako je potrebno, odredjuju se tako to se u nivou baze ipa formira ekvivaientna tmeljna ploa povrine Ae koja obuhvata ipove (Sl.5.33).

Sl. 5.33 Sleganje stojeah ipova Proraun sleganja sprovodi se za ekvivalentnu plou povrine Ae optereenu jednakopodeljenim optereenjem q

PUBO K l TEM EUI - SlPOVI

5,7*3 Komentar

Postupak proraima sleganja ipova, odnosno ekvivalentnih ploa, sprovodi se na nain kako je to prikazano u Poglavlju 4.2. Ali, poto su kod ipova sleganja po pravilu znatno manja nego kod plitkih temelja, njihovom se odreivanju esto ne posveuje potrebna panja. Meutim, ova sleganja treba odreditijer i od njih, a ne samo od graninog optereenja, zavisi intenzitet dozvoljenih sila u ipovima. S tim u vezi treba rei da su, u principu, veliine dozvoljenih sleganja kod ipova iste kao i kod plitko fundiranih temelja. Proraun sleganja ostalih duboko fimdiranih temelja npr. bunara, moe da se vri na isti nain kao i kod ipova.

290

GROSTATIKl PRORAUM

5.8J Za. terenske uslove prikazase na skici orediti uinu L anrnranobetonskog ipa, prenikal? = 40 cm, tako a ozvoljena sila u ipu, po metoi Majertiofk sa faktorom sigumosti Fs = 2.5, iznosi 750 kN.

Yj * 17.5 kN/m

<Pi=12

tj = 6.0rr

c, - 10 kN/m?

JL
L=?

y2 = 19 kN/m

92 250
Cj - 20 kN/m2

D 0.40 m

H f K0) ~ 1 -singfj = 1 - -si /2 = 0.7P2 ' =l-sin<p2 -l-s in 2 5 - 0.577 < p 2 25 => Nc* 130; Nq* - 24 Qr
Qa Q f * 0a ^

Fs

Qf ~750'2.5~1875m Qf =qp Ap +qs -As

Qf qP' Ap ^sj' Ast qs2 Asj

DUBOKI TEMELJJ - IPOVI

9P =
qp
,

*Nc #+{r/ h + r 2 -h W q *
20 130 -4 - {./ 7,3 6 + / P / 2) 2 - J1.2C? +

(D \2
p
\2J

Ap = 0 .2 0 2 - s 0.13m2

< 1,, =c, + K0i n lgp, q = 10 + 0.792-17.5 --0.2126 = 18.84k N / m 2 *> 2 ASj D n tj = 0.40-n '6 7.54m2 q,2 = c2 + K0 1[ r , -t,+ r 2 y ) S< P 2 qS ] = 20+O.S77fl 7.5-6 + 1 9 ^0 .4 6 6 = 48.23 + 23St2 A5 3 - D'jt t2 - 0.40'fi 't2 - 1.26t2 Qf =(5120+4561 2) 0.13 -f 18.84 -7.54+(48.23 +2.55t2) 1875- 665.6 + 59.28t2 +142J05 +60.77t2 +3.21t22 321t2 +120.05t2 -1067.35 = 0
t ---- ------------------------

b Jb 2 - 4ac 2a
------------

-120.05i](!20.05)2 +4-3.21-1067.35 ( ---------------------------------------- ------2-3.21

 120.05 167.68 _ 7 6A2 Provera;

Q f ~ Q P +Gs Qp =1 p a p <lp=c 2 -N c* + { r r h + r 2 - h ) N q * qp =20 130 + (l7.5-6 + 19-7.4)24 qp = 8494.4 W / m 2 Ap = 0.202 -n = 0.13m2 Qp = 8494.4-0.13 = 1104.27 W Qs = Qs, +Q>, Qs,~^si'^at qSl = 18.84 k N / m 2
ASj 7J4 m2

Q,t = 18.84-7.54 = 142.05 W Qs2 S, *

qSl = c 2 + K0; [ y r i +72 y ) >g<P 2

qSi

20 +0.577(l7.S-6+19 -~-Jo.4fi6

q,2 =20+ 47.13 = 67.13 W / m 2 ASi = 1.26t2 = 1.26 -7.4 = 9.32 m2

DUBOKITEMELJI - IPOVI

293

QSi = 6 7 .1 3 9 3 2 = 6 2 5 .6 5 k N

Qs = 142.05 + 625,65 = 767.7 & S T = 1104.27 + 77.7 = 1872 kN

0, Qa

2/

2.5

Qa ~749 kN

5.8.2 Koristei metou Majerhofa odreiti dozvoljenu siiu u armiranobetonskom qm, prenika D=0.50 m > fundiranom premaskici.

"IIIIIIMI1 1 1 .... y, = 17 m m Cl12kN/ra2

tj9.0m

( y2 = 18 kN/m3 tj^S.Om c2 = 22 kN/m2

j:

D*=0.50m --- p\ |4 -

KQ t = l-sin<pj ~ 1 - sin 15u = 0.741 K0i 1 - sin < p 2 ~ 1~ sin 230 ~ 0.609
< p2 = 23
=>

N c * - 98; N q * ^ 1 8

Qj ~ Q P+ Qs Q/ ~ Qp' + $s,
* **

q*2 ' ^s2

9p ~ c2 ' N c * + ( / ; -t, + /2 ' h ) N q * qp - 22'98 + (l7-9 +18-5)18 qp =2156 + 4374 = 6530 kN / m2 . D*k 0J02ff _ 2 Ap = ---------- = 0.196 n f 4 4

= c, + K0, ~Yi ^tSVi

qSl = 12+0.741-17 tgl5 = 27.19 k N / m 2 2 ASi = D -x-tt =0.5-jr 9=14.14m2

=c 2 +k<,, [ r , -t,+ r 2 y ] s 9>2

qSi =22+0.609^17 9 + /5 tg23 = 73.18 k N / m 2

ASj =D-x *t2 = 0.5'K '5 = 7.85 m2

DUBOKITEMELJI - IPOVI

295

Qf = 6530 0.196 + 27.19 1414 + 73,18 7.85 Qf = 1279.88 + 384.47 + 5 7 * 4 6

O, = 2235.5

2235.5 2.5

0^^895.5 kN

5.83 Zauslove prikazanena skici, orediti metoom Brin-Hansena dozvoljemi silu u ipu kvaratnog preseka strane 13=0.55 m, sa parcijalnim faktorima sigumosti: Fe - 2.5 i F9 = 2.5.

_ ^

c?=22 kN/m L=U.O m

*
Jl

0.55 m

-H K Dozvoljena sila u ipu:

Qa = ? p 0 * ^ p + ^ a

296

GEOSTATIKl PRORAUM

Dozvoljeni pritisak u nivou baze ipa: *Nc * +q0 Nr. *

'* 5
c = 22 k N /m 2 => ca = = - 5.5 M / - 2 Fc 2.5 q) = 2P => = arctg ~ r - arctg = 20

i 7/.0 ^ ----- 20 -= >sc ' dc = 2.0

,

0.55

Nc =14.83; Nq = 6.4 Nc* = Nc 'Sc dc Nq* = Nq 'Sq -dq Dozvoljeno optereenje u nivou baze ipa: qP m =(130.5 +1267.2)2.0 qp =1397.7 2.0 qP a = 2795.4 k N / m 2 Povrina baze ipa: Ap = B2 = 0,552 = 0.3025 m2

Dozvoljeno optereenje duomotaa ipa: < lsa =ca +cr'tg<pa 9sa = c* +---- 2 ~---- W a K0 = l-sin(pa = 1 - sin 200 = 0.658

UBOKITEMELJI ~ IPOVI

297

qs 8.8 + 65,14-tg20 qs = 8.8+ 2371 qs = 32.5 kN / m2

Povrina omotaa ipa: A = 4 B L = 4 0.55 11.0 = 24.2 m2 Dozvoljena sila u ipu: Qa = 2795.4-0.3025 + 32.5 24.2 Qa = 845.61 + 786.5 Qa = 1632.11 kN 5*8.4 Orediti sleganje grupe ipova, prikazane na slici, duine L=11.6 m, fundirane u tlu iji je modul stiljivosti M=10 000 kN/m2 . Optereenje pojedinanog ipa je 850 kN.
D=0.5m
W

3D=1.5ra

U - -------M------------- M

3D=1.5m

Bg=2.0m

L O O O J
Lff=3.5m

Sila koju prenose ipovi je Q = 6- 850 = 5100 kN

GEOSTATIKIPRORAUNI E>=0.5m 3D=s1.5in

3D=1.5m

Bg=s2.Gra

Le=7.4m

DUBOKI TEMEUI - IPOVI

Dimenzije ekvivalentne ploe:

L = L + - L = 3.5 + - = 3.5 + 3.86 = 7.55 7A m s 3 3

1

Be = B +L - 2.0 +
8 3

= 2.0 + 3.86 = 5.86 * 5.P m

Ae = Le -Be =7.4-5.9 = 43.66 m 2 Kontaktni pritisak: q = S L = ll L = j i 6 .8 1 k N / m 2 * Ae 43.66

------------

----

3 0 T)

0 fo

3.7

Prirataj napona u tlu usled optereenja ipova ----- = 1.25 Be 2.95 H 10.3 z = = ----- = 5.15 m 2 2

300

GEOSTATIKIPRORAUNI

z _ 5J5_ _

Be ~ 2.95 ~

Acrz 4-0.11 116.81 Acrz = 51.396 = 51.4 kN / m2

Sleganje grupe ipova:

Aa H MV f=
10000

10.3

s = 0.0529 m 5.3cm

UBRZA-NA KONSOLlDACIJA

301

6 UBRZANA KONSOLEDACIJA
Vreme konsolidacije u vodom zasienim glinama male propustljivosti moe da bude vrlo dugo i da traje godinama, ak i desetinama godina, naroito kada su gline visoke plastinosti (CH, OH), konsistencije Ic l. Ukoliko to stvaraprobleme u eksploataciji objekata koji se grade na takvom tlu, potrebno je da se primene postupci kojima e se taj proces ubrzati, odnosno vreme konsolidacije skratiti. U ovom poglavlju obradiemo sledea dva postupka: - primenu vertikalnih peanih drenova i - prekompresiju (predoptereenje) tla.

6.1 Vertikalnl peani drenovi

Brzina konsolidacije, u vodom zasienim glinama, moe da se povea pomou vertikalnih peanih drenova. Konsolidacija je tada pre svega posiedica horizontalnog - radijalnog dreniranja, dokje vertikalno dreniranjeod sekundamog tj. manjeg znaaja. Pri tom, veliina konsolidacionog sleganja, teorijski gledano ostaje ista kao i kada nije bilo drenova samo to je sada poveana brzina konsolidacije. Na Sl. 6.1 prikazan je primer primene peanih drenova izvedenih ispod nasipa u sloju veoma stiljive gline. Na taj nain se postie da se nasip moe to pre dakoristi.Ovojeod posebnog znaaja kod nasipa kojipredstavljajupodlogu za saobraajnice visokog rangajersekodnjihzahtevadasenajveideosleganja obavi pre nego to se saobraajnica pone da koristi.

302

GEOSTATIKI PRORAUNI

M A sr?
HORIZONTALNI X DRENANISLOJ

VERTIKALNI

PEANI DRENOVI

NEPROPUSNA POLOGA

Sl.6.1 Vertikalni peani drenovi

Peani drenovi grade se tako to se u glinovitom tlu izvode vertikalne buotine koje se zatim ispunjavaju peskom. Prenik drenova je izmeu 300 i 600 mm. Duina drenova zavisi od dubine nepropusne podloge i, po potrebi, moe da iznosi i o 40 m. Osovinsko rastojanje izmedju drenova 7 zavisi od vrste tla u kome se izvoe i kree se od 1,5 do 4,5 m. Raspored drenova najee je kvadratni ili trougaoni (Sl. 6.2). Pesak koji se koristi kod drenova treba da je ist i da je odgovarajue granulacije tako da omoguava isticanje vode, a da se pri tom ne ispiraju fine estice tla.

UBRZANA KONSOLIDACUA

4 ? v ij

Sl. 6. 2 Raspored peanih drenova

Posle izxade drenovapostavlja se, po itavoj povrini koja se konsoliduje, drenani tepih od ljunka i peska. Njegova debljina je izmeu 0,30 m i 1,00 m. Na ovaj nain je omogueno bono dreniranje u dnu nasipa. Vano je istai da postojanje horizontalnog dreniranja izaziva i odgovarajue bone deformacije. Medjutim, u postupku prorauna one se najee zanemaruju tako da se veliina sleganja s odredjuje iz ve poznatih jenaina (Poglavlje 4.2.3.2). Prilikom projektovanja peanih drenova potrebno je a se pravilno odrede koeficijenti konsolidacije u horizontalnom ch i vertikalnom cv pravcu. Kolinik ch lcv najee se kree izmedju 1 i 2 i to je on vei, to je i uloga peanih drenova vea. Zavisnost izmeu promene pomog pritiska i vremena definie se u polamim koordinatama (r, z). Tako da se za tlo koje ima razliita svojstva u horizontalnom i vertikalnom pravcu dobija

304

GEOSTATIKI PRORAUNI

... - -- c\, +C j, i ....+ ................. t fe* " \d r x &4 )

ff4u

l ci4

I u

ge je: u - pomi pritisak t - vreme konsolidacije

cv = ch =

mv y

- koeficijent konsolidacije za vertikalno drenirsnje

W

- koeficijent konsolidacije za horizontalno dreniranje

k^ - koeficijent filtracije u vertikalnom pravcu kh - koeficijent filtracije u horizontalnom pravcu mv - koeficijent zapreminske stiljivosti yw- zapreminska teina vode R- poluprenik peanog drena. Vertikalni prizmatini blokovi tla koji okmuju peane drenove zamenjuju se cilindrinim blokovima poluprenika Re koji imaju istu povrinu poprenog preseka (Sl. 6.3).

1
2R d
-H H2R C

Sl. 6.3 Cilindrini blokcm

UBRZANA KONSOLIDACIJA

305

Reenje jednaine (6.1) jednako je

gdeje: U - proseni stepen ukupne konsolidacije usled kombinovanog vertikalnog i radijalnog dreniranja Uv Uv (TJ - proseni stepen konsolidacije usled samo vertikalnog dreniranja Ur Ur (TJ - proseni stepen konsolidacije usled samo radijalnog (horizontalnog) dreniranja (6.3)

T -Ch'*

(6.4)

Tv - vremenski faktor usled samo vertikalnog dreniranja Tr - vremenski faktor usled samo radijalnog dreniranja

Reenje problema vertikalnog dreniranja, tj. odreivanje Uv i T vejeopisano u Pogiavlju 4.2.3.2.7. Reenje problema radijalnog dreniranja (Barron, 1948), odnosno odreivanje zavisnosti Ur i Tr , datoje grafiki na Sl 6.4 za razne vrednosti

306

GEOSTATiKI PRORAUNI

Sl. 6. 4 Zavisnost izmeu Ur i Tr kod radijatnog dreniranja Oigledno je da proces radijalnog dreniranja, u najveoj meri, zavisi od rastojanja drenova, odnosno utoliko je bri ukoliko je rastojanje izmeu drenova krae. Sleganja su, inae, sada uslovljena stepenom ukupne konsolidacije, tj.
/y

( 6. 6 )
Sc gdeje: U - proseni stepen ukupne konsolidacije s, - sleganje u vremenu t sc - ukupno konsolidaciono sleganje. Vanoje istai da se peanim drenovima neubrzavasekundarno sleganje. U vezi s tim moe se rei da se oni ne mogu uspeno primeniti u tlu koje ima veiiko sekundamo sleganje, kao toje na primer tlo sa visokim sadrajem organskih materija. U novije vreme u svetu, pa i kod nas, umesto peanih drenova sve ee se koriste drenovi sa geosinteticima. Oni se izrauju od plastinih masa u obliku cevi, a
1 I
'

UBRZANA KONSOLIACUA

307

unutar njih se nalaze geotekstilne trak:e koje slue kao fil.teri, Ove cevi se utiskuju u meko glinovito tlo i postavljaju na eljenom medjusobuom rastojanju. Kasnije se cevi vade, a u tlu ostaju filteri koji imaju ulogu reuova. Ovi drenovi su se pokazali efikasniji i jeftiniji o peanih renova.

6.2 Prekompreslja tla Kod veoma stiljivih normaino konsolidovanih glina, izgradnja tekih objekata za prenos velikog optereenja na tlo (npr. masivne gradjevine, nasipi autoputeva, zemljane brane) izaziva i velika sleganja. Problemikoji u vezi s tim nastaju mogu u znaajnoj meri da se umanje, pa ak i eliminiii, ukoliko se izvri prethodno optereenje tla - prekompresija tla. Princip prekompresije tla objasniemo pomou Sl. 6.5. Na njoj je pokazano daravnomemo optereenje od objekta qt izaziva sleganje sc(qi) sloja gline debljine H. Ovo sleganje je posledica konsolidacije i moe da se odredi pomou jednaina datih u Poglavlju 4.2.3.2. U daljem tekstu koristie se sledeajednaina C H <r, '+#,

gdeje: s c(qj) - konsolidaciono sleganje izazvano optereenjem qj Cc - indeks stiljivosti H - debljina sloja gline koji se slee ea - inicijalmkoeficijentporoznosti &zo - primarni efektivni vertikalni napon u sredini sloja gline qt - optereenje od objekta. Na S l 6.5 prikazan je i karakteristian oblik zavisnosti vreme - sleganje izazvane optereenjem od objekta qt.

308

GEOSTATIKI PRORAUNI

)ptereenje g.

i
Nivo podzemne vode Pesak

JL

Giina

i L

Pesak

i i.

q 2 = q ,4 - A q 1 1 ............. J

4i
q i

- , j

: -------------------- ;---------------------------------

Vreme

Sl. 6. 5 Princip prekompresije tla

Meutim, ako na tlo eluje optereenje intenziteta q2 -qj+ Aj, onda e sleganje. usled konsolidacije biti jednako

UBRZANA KONSOLIDACIIA

309

sc( 2 ) ~ konsoliaciono slegaaje izazvano optereenjem q2=q}+Aq Aq ~dodatno optereeoje.

Zavisnost izmeu sieganjai vremena, od optereenja q2~ q fi <q, takoe je prikazana na < 5 7 . .5. Sa ove krive vidi se da sleganje veliine sc(ql) nastaje u vremenu t2. Ovo vreme je mnogo manje o vremena i} u kome se obavlja sleganje sc(qlp ali samo od optereenja qr

Zato ako se privremeno, u vremenu t2, na tlo nanese optereenje qf"q}+Aq ono e da izazove sleganje koje je jednako sc(qJy Ako se, potom, ovo optereenje

uldoni i izgradi objekat sa optereenjem sleganja.

q}, onda vie nee biti nikakvog

Opisani postupak naziva se predoptereenje ili prekompresija tla. Pri tom se ukupno optereenje q2 ^q }+Aq najee ostvaruje pomou privremenih nasipa. Napominjemo da je, u izvesnim sluajevima prekompresije tla, tok unekoliko drugaiji od napred izloenog. Naime, optereenje qt moe da bude stalno, a samo optereenje Aq da bude privremeno. Ovo je est sluaj kod izgradnje nasipa. U odnosu na tikupno optereenje q2 -qi+Aqf stepen konsolidacije Uv u vremenu t2 po nanoenju optereenja izraava se jednainom

Kada se jednaine (6.7) i (6.8) ukljue u jednainu (6.9), dobija se

310

GEOSTATIKI PRORAUNl

Grafiko reenje jenaine (6,10) prikazano je na $1.6.6.

Stepen konsolidacije Uv

Sl. 6.6Zavisnost Aq/qt -Uv za razne vrednosti g/cF^(Das,1984)

Stepen konsolidacije Uv koji se odreuje izjednaine (6.10) predstavlja proseni stepen konsolidacije u vremenu t2 (Sl 6.7). Neki autori <npr. Johnson, 1970) predlau da se u jednainu (6.10) uvede stepen konsolidacije U srednjoj ravni stiljivog sloja. To bi bilo konzervativno reenje ovog problema. Na osnovu prethodno iznetog jasno je da se prekompresijom moe da ubrza konsolidacija tla. U okviru toga reava se najeejedan od sledea dva problema: - intenzitet Aq je poznat a trai se t2, ili - vreme t2 je poznato a trai se Aq.

UBRZANA KONSOLIDACUA

Pesak

Proseni stepen konsolidacije Sepen H konsolidacij

Stepen konsoliacije

G lin a

Srednja ravan

Pesak Dubina

SL 6.7 Promena stepena konsolidacije sa dubinom

Napominjemo na kraju da, ukolikoje potrebno, ubrzanje konsoiidacije moe da se vri kombinovanom primenom peanih drenovai prekompresije tla (SL6.8).
PRIVREMENI

NASIE.

VERT0CALNI PEANI

NEPROPUSNA

Sl. 6. 8 Kombinovana primena peanih drenova i prekompresije tla

GBOSTATIKI PRORAUNI

6 . 3 Zadscl
6.3.1 Za uslove prikazane na skici orediti primamo konsoHaciono sleganje glineiiog sloja od optereenja na povrini terena q 80 kN/m2. Giina je normaino konsolidovana. Pod uslovom da se primama konsolidacija zavri za tri goine odrediti sieganje izazvano sekundamom kompresijom osam godina posle nanoenja optereenja. Koliko e ukupno sleganje biti dvanaest godina posle nanoenja optereenja? g - 80 kN/m2

i
, ,1.20m

l
N py

i
Pesak

M M ii.

i ___i
.

y 17 kN/m

4.00m

yz =21 kN/m3

Y z= 22 lcN/m 6.00m Glina

e ^ .9
Cc=0.36 Cs=0.0083

Konsolidaciono sleganjeje / > \

gdeje Cc indeks kompresije Primami vertikalni efektivni napon u sredini glinenog slojaje a2o = n-1.2 + (21-10)-4 + (22-10)-3 = 100.4kN/m

IJBRZANA .K.ONSOLIDACIJA

313

S.

_ _ _ _ _ _ --------- l Q

0 3 6 -6 .0 .
1 + 0.9

g j

(100,4 + 80')
............................. .......................

100.4

sc ~ 0,29m

Sekundamo sleganje je: s, = Ca -H log~* 1 gdeje Ca koeficijent sekundame kompresije Sekundarno sleganje posle t28 godina: ss = 0.0083-6.O l o g j ss 0.021 m Ukupno sleganje usied konsolidacije i sekundame kompresije posle 12 godina: s = sc +ss s = 0.29+0.03 s = 0.32m

6,3.2 Sloj zasiene gline debljine H -5.0 m je pod spoljnim optereenjem i uz uslov dreniranja samo sa jedne strane, postigao 90% primame konsolidacije za 75 a) Odrediti koeficijent konsolidacije b) Koliko je vremena potrebno da se izvrSi 50% primame konsolidacije? c)Kolikoje vremena potrebno da se ostvari 80% primame konsolidacije ako je omogueno dreniranje saobe strane glinenog sloja? d) Koliko je vremena potrebno da uzorak gline visine h=40 mm ostvari 90% primame konsolidacije pri laboratorijskora opitu za iste naponske uslove?

314

GEOSTATIKIPRORAUNI

a) Puianja dreniranja d=-H 500cm

90 c v ' *90 2~ Cv

T90-d2 '9Q
U (% )

Koeficijent konsolidacije za vertikalno dreniranje je (vrednosti sa krive 1, na Sl.4.3.8, prikazane u tabeli)

0.848(5.0 100)2 7524 6 0 6 0 cv - 0.0327 cm2 / sec

-i Tv
0 0.008 0.031 0.071 0.126 0.197 0.287 0.403 0.567 0.848 1.127 oo

b) Vremenskifaktor za 50% primarne konsolidacijeje

,2

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 95 100

Vremepotrebno da se izvri 50% primame konsolidacije 0.197-5002 f" ~ 0.0327-60-60-24 t50 = 17.5 dana c) Putanja dreniranja t T*o-d2 H =250cm 2 r_ dana 12.5

0-567 \250)2 0.0327 60-60 24

aJ

J\

19 0 -----rrij"
d 2 teren

rr

_ Cv %t90teren _

C y -75'24'60'60 5002

l90lab

25.92 sec

t90la b = 1 0 4 s e c

UBRZANA KONSOLID ACIJA

3i 5

6 3 3 Na terenu eiji je presek prikazan. na slici predvia se izgradnja velikog poslovnog centra koji e opteretiti glineni sloj u sredini za q, = 120 kN/m2 . Da bi se proces sleganja bre odvijao predvia se predoptereenje tla. a) Odrediti za koje vreme e se ostvariti sleganje iste veliine ako se na

povrinu terena brzo nanese predoptereenje intenziteta q2 ~ 300 kN/m2 , b) Kolikim intenzitetom predoptereenja q3treba opteretiti povrinu terena a bi se sleganje obavilo za 45 dana?

mm
Pesak 6.0m NPV 3.0m y2 =21 kN/m y - 18 kN/m

H =10.00m

Glina

y = 22 kN/m

e=09
Cc==0.22 cv=0.004cm /sec
2

Pesak

C ' H log

a* 0 )

uzJ ~ 1 8 * 6 + (2 1 -1 0 \3 + (2 2 -1 0 \5 = 201kN/m 2

316

GEOSTATIKJ PRORAUNI

0,22 10

2Bl+i20

s4,,)= 1 7 5 F 1 0 * .. ~ m ~ =
t =

m= ; 23J cm

Tof. -d z 0.848'{5QLf ---------------.A / = 5 5 , j ( f sec s 20. cv 0.004

a) q2 = 300 kN / m 2

0.22-10[Q . (j----------201 +300- = 0.459 m = 45.9 cm s . . = --------**) 1 + 0.9 201 0 235 ^ 1 0 0 = 51% = 50% = >T50 = 0.197 0.459 50 , =Ts0' d2 0J97 5002 , CJ t 2 R----- _ ------------------- = 142.5 dana 50 cv 0.004'60'60'24

b) Tv =

d2 Ai)

= *(/ )

500

= 0.062 =>U = 27.5%

% ;) 0.235 s j \ = T r = - 0.85 m 4.93) 0.275 0.275 0.22 10 , 201+q3 % , ) = 1*0.9 08 201 0.85 = /./J7?[/og(207+ q3)~ log20l\ 0 /?5
+ q*l~~[J79 +18 201

log(201 +q3) = 0.7341 +2.303 log(201 +q3) = 3.031 201+q3 = 1073.98 &1074 kN / m2 q3 = 1074 201 = 873 kN / m2

UBR2ANA KONSOLIDACIJA

317

63*4 Na sioju zasiene giine debljine H~10.0 m izgraenje nasip. Ispod gline, za koju je utvreno da ima iste koeficijente konsolidacije u vertikainom i horizontalnom pravcu cv~ch nalazi se vodonepropusns stenska podloga. Da bi nasip mogao da se koristi, potrebno je da se ostvari 25% konsoiiacije giinenog sloja. Koiiki stepen konsoiidacije e se ostvariti za isti vremenski period, ako se u glineni sloj ugrade peani drenovi prenika 320 mm, u trougiom rasporedu, na meusobnom osovinskom rastojanju / 4.0 ml

JR. = 0.525*1 = 0.525 4.0 = 2.1 m n R

2.1 = 13.125 * 13 0.16

Uv = 25% - 0.25 = * Tv m0.05

GEOSTATIKI PROIAUNI

Tv = -2r~ .- t~ 5 .cx v T, - - d* ~x = 0.05*/ r --= 5.0

si " 'r

ch cv ;
r

t v - th => ch ~ i - cv *t = 5.0
^ V * $,/ * *

i{ ? _ /i T n ^ - 50 ~ " ^ 4' Re 4 2 J2 17.64

rr _ /i7?
\/r * r

U = l - ~ ( l - U v) ( l - U r)

U - 1 (l - 0.25)(l - 0.73) U = 1-(0,75 0.27) U = 1-0.20 U = 0.80 = 80% 6,3.5 U toku izgradnje eleznike pruge neophodno je izvesti nasip na sloju zasiene gline, debljine H= 12. Om, ispod kojeg senalazi zbijeni pesak. Izgradnjom nasipa e se vertikalni napon u sredini glinenog sloja poveati za 85kN/m2. Koefieijent konsolidacije je u vertikalnom pravcu cv=5.2m2 /god, a u horizontahiom pravcu ch=8.6m2 /god. Koeficijent zapreminske stiljivosti tlaje mv=0.25m2 /MN. Odrediti meusobno osovinsko rastojanje peanih drenova, prenika 0.36 m, rasporeenih u kvadratnom rasporedu, pod uslovom dase O.lm od ukupnog sleganja usled konsolidacije glinenog sloja obavi u toku prvih 6 meseci nakon izgradnje.

s = 80-25-10~4 -12 = 0.255 m 255-100 t = 6mes. = 0.5god. => U = ------- = 0.607 0.61 255 R j= 9J. = 0J8m n = ^~ => R. = n-Rj =0.18n

UBRZANA KONSOLIACPA

319

'=12.0m~2

n s*

360mm -H K t=?

Pesak

f=?

5 d k = llM -= 0 M 7 2 = > U , = 0.30 d2 6.0 8.6 0.5 33.18 _

.

=>B

4-0.182 n2

33.18 T ir

Proba 1:

n =5 Proba 2:

=0.065 = > j g f = 22.5

n = 10 =$ Tr =0.115 = > M j j = 16.9S/7 Proba 3: =20 =>Tr =0.17 ^ 1 ^ = 13.9*14

Sa dijagramaje oitano n15 Re = n R d =15 0.18 = 2.7m /= 0.564 0.564 = 4.78 *4.8 m

ANKERI

321

ANKERI

Ankeri (sidra) su konstruktivni elementi pomou kojih se u teren (tlo, stensku masu) unosi spoljna sila koja doprinosi poveanju stabilnosti terena. Prema nainu na koji se formira sila u ankeru, postoje dva osnovna tipa ankera: - ankeri sa gredama i - prednapregnuti ankeri.

7.1

Ankeii sa gredama

Kod ankera sa gredama, u terenu se formira betonska greda koja moe da bude livena na licu mesta ili izradjena od prefabrikovanih betonskih elemenata. Iz nje izlaze eline zatege, koje se drugim krajem pomou kotvi privruju, npr. PRESEK
7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 ^ 7 7 7 7 7 7 7 7 .

OSNOVA

betonska

kotva kotvi /betonska ankemagreda / x pretpostavlj ena ' povrina loma

7 7 7 7 7 7 7 .

Sl.7.1 Ankeri sa gredama

322

GEOSTATIKI PR.ORAUNI

za armirano betonske ziove iju stabilnost odravaju. Ovako forauram ankcri spreavaju pomeranje tla na uini od zida do grede i zato se ona uvek postavlja u stabilnom eln terena (Sl 7J).

Sile koje deluju na aukemu gredu odrediemo iz uslova ravne deformacije. Pri tom emo posebno da obradimo plitko i duboko ukopane ankeme grede - u daljem tekstu: plitke i duboke ankeme grede.

7,1.1 Plitke ankeme grede

9

Kao plitke ankeme grede smatraju se one kod kojih je z/B s 2 (Sl. 7.2). Sile aktivnog i pasivnog pritiska odredjuju se iz sledeih jednaina a) Nekoherentno tlo Ea EP =J}'r*2'Kp b) Koherentno tio (7.3) (7.1) (7.2)

Ea - sila aktivnog pritiska tla Ep - sila pasivnog pritiska tla ^-zapreminska teina tla c - kohezija Ka - koeficijent aktivnog pritiska tla Kp - koeficijent pasivnog pritiska tla z0 - dubina do koje se u tlu javljaju naponi zatezanja (videti Poglavlje 2.2.2.1.2) z2 - dubina do dna ankeme grede.

(a)

(b) 2cV^ 2c t /E7

(C) Sl. 7.2 Plitka ankerna greda: a) zone loma oko ankemegrede; b) dijagram pritisaka u nekoherentnom tlu; c) dijagram pritisaka u koherentnom tlu Granina sila u ankemoj gredi, pojedinici njene duinejednakaje
Q f = E p - Ea

(7.5)

Dozvoljena sila u ankemoj gredi jednaka je

_

Qa

Qf

(7.6)

gde je: Fs - faktor sigumosti 2.0

324

GEOSTATIKI PRORAUNI

Prema ioienzitetii sile Qa , usvaja se popreni presek zatega i rastojanje izraedju njih. Napomiiijemo da se poloaj ankeme grede koji obezbedjuje punu realizaciju pasivnog pritiska tla odredjuje saglasno SL 7,3.

Sl 7.3 Poloaj plitke ankerne grede iza potpomog zida koji omoguava stvaranje pasivnog otpora tla Ako je prostor iza zida ogranien, pa ne moeda se realizuje pasivni otpor tla, onda se umesto ankeme grede mogu da koriste ipovi (Sl 7.4).
v //y ///7 /77/7 /7y y y / / / / / / / / / / / / s /

ankema ^rea

pritiskujui zateui ' ip ip \ povrina loma Sl 7.4 Primena ipova uformiranju ankera

ANKERl

325

7,1.2 Duhoke amkerne grede

Ukoliko je ankema greda dublje ukopana u tlo tj kaa je z / B > 2, onda se njena granina sila odredjuje kao za ekvivalentoi trakasti temelj irine B i dubine fundiranjaZ)^ z, + i3/2 (SL 7.5). Ovo smo detaljno obmdili u Poglaviju 4.1 tako da se na tome vie neemo da zadravamo. Priiikom odredjivanja dozvoljene sile usvaja se, takoe, da je Fs ^ 2.0.

l
Zl
1r ; | b /2 $ _ /2 j r

v /y //zr /z7 s//zr//y / -

Z2

\Q f

l< B H
(b)

(a)

Sl. 7.5 Duboka ankema greda: u ankemoj gredi; b) ekvivalentni temelj

Ankeri sa gredama primenjuju se za odravanje stabilnosti betonskih zidova i to kako u koherentnom tako i u nekoherentnom tlu. Medjutim, njihovo izvodjenje bi bilo oteano u vrstim stenskim masama i zato se u njima oni ne primenjuju.

7.2

Prenapregnuti ankeri

Prednapregnuti ankeri sastoje se od elinih kablova koji se na jednom kraju vezuju za stensku masu injektiranjem (fiksirana duina ankera). Kablovi se zatim isteu do postizanja odgovarajue sile u njima i potom se na drugom

326

GfcOS TA11 Ki PRORAUNI

krajiij poxnoc3ii speciiaSiiib rotvi, privrains za. npr. betonske ziciove (Sl. 7,6),. Kao posiedica toga, ksbiovi su prenapregniiti i n stensku masu mmse odredjenu silu, eo izmejis fiksiraae diiine i kotve je siobodaa dtima ankera. PRESEK
V 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 F 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 .

OSNOVA

sloix>na duiaa, fiksimm ~aSEers m & m ankera

kotvai

jbupaa^
\ lcabloy/

/ /t
i

eo koji se injektira (sidreni deo)

7 7 7 7 7 7 . 7

/pretpostavii ena t povrina loma

Sl. 7.6 Prednapregnuii ankeri Poto se sila kojapostoji u ankeru prenosi na tlo na delu fiksirane dnine, potrebno je da ona bude izvan zone loma, odnosno da se nalazi u stabilnom deiu terena (Sl 7.7).

povrSina

(< * )

(b) Sl. 7.7 Poloajfiksirane duMne ankera u terenu: a) potpomi zid; b) kosina

Gmnina sila odiiosno nosivost predrigpregDiitog mkem Qf (SL 7.8) orejuje se iz sleee jenaine

(7.7)

7777777?

Sl. 7.8 Granina silaprednapregnutog ankera

a - normalni napon na injektirani deo ankera 6 - ugao trenja izmeju injekcione mase i tla; najee se usvaja da je jednak uglu unutranjeg trenja tla q > Crf- adhezija izmedju injekcione mase i tla; najee se usvaja da je neSto manja od kohezije npr. (0.7-0.9)c - prenik injektiranog dela ankera L - duina injektiranog dela ankera h - prosena dubina injektiranog dela ankera. Vrlo esto se usvaja da je normalni napon er jednak

328

GEOSTAIIKI PRORAUNI

g e je :

K = Kg - koeficijent pritiska tia u stanju mirovanja, ako je injektiranje vreno pod pritiskom K ~ Ka - koeficijent aktivnog pritiska tla, ako injektiranje nije vreno pod pritiskom.
Tako da se jednaina (7.7) moe da izrazi u sledeem obiiku

Qj- - JU 'D'L 'yii *Kigq> + 7rD 'L vad = nD 'L *fyh "K"tg(p + )

(7.9)

Dozvoljena sila u ankeru Qadobija se tako to se granina sila redukuje faktorom sigumosti Fs koji treba da iznosi najmanje 2.0 tj. (7.10) Prednapregnuti ankeri upotrebljavaju se u svim vrstama tla, kao i u vrstim stenskim masama. Na sledeim slikama prikazaemo neke primere njihove primene.

Sl. 7.9 Potpomizid

Sl. 7.10 Iskop temeljnejarne

SL 7.12 Kosina u vrstoj uslojenoj stenskoj masi

Sl. 7.13 Rezervoar ispod nivoa podzemne vode

Sl.7.14 Stubovidalekovoda

Sl. 7.15 Betonska gravitaciona brana

1
j

Sl. 7.16 Temelji mosta

Sl. 7.17 Probno opiereenje ipova * * * Napominjemo da poloaji ankeme grede i flksirane duine ankera, dati na Sl. 7.3 i Sl. 7.7a, obezbedjuju stabilnost terena i potpomog zida u odnosu na kritinu Idiznu povrinu. U vezi s tim potrebnoje proveriti da li, sada, do loma moe da doe po nekoj kliznoj povrini koja je ostala izvan dejstva ankera. Ukoliko takva mogunost postoji, treba i ovu povrinu loma obuhvatiti dejstvom ankera. Ovakva provera duine ankera treba da se vri i u drugim sluajevima njihove primene npr. kod sanacije kosina.

GEQ3TArnKI PRORAUNI

7 .3 Z adaci

7,3,1 Odrediti dozvoljenu silu o ankeru - plitko ukopanoj betonskoj gredi koja obezbeuje stabilnost useka u pesku. Greda je postavljena na dubini z=1.8m od povrine terena. Duina grede je L-lO.Om. Zapreminska teina peska je y= 17 kN/m3, a ugao unutranjeg trenja (p = 34.

-j y=17kN/m3 (p=34

z=1.8m X

Qf =L(Ep - E a) Ep = j r ^ - ^ S + ' 34 E p 2 7 1.82 m tg^ 45 +

\

Ep = 97.41 kN/m' E '= y z * ;g 2 {4 5 -^ Ea=l j 7 . ^ . tg^ 5 - f ) Ea - 7.78kN Z m' Qf =10.0(97.41-7.78) Qf = 896.3 kN

Q

Fs

2.0

= 448.15kN

ANKERI

333

7.3,2 Odrediti dozvoljenu silu u prenapregnutom ankern koji poveava stabiinost iskopa izvedenog u glinovitom. duprema skici. Anker je na dubini z= l.om ., Prenik injektiranog delaje>=fr4m, adumaZ=0.P?.Zapreminskateinaglinovitogtla je f=18JkN/m \ aparametri vrstoe: c= 12kN/m2 i <p=21.

Qf = D tt'L ( K 0 r 'Z'tgS+ cJ) KQ-l~ * sin f ~l-~in210.642 cad~ 0 .8 c ~ 0 .8 T 2 ~ 9 .6 k N /m 2 Qf = 0.4'iV'0.9^0.642' 18J ' 1.6 tg21 + 9.) Qf = 1.13 (7.30 + 9.60) Qf = 1.13' 16.90 Qf 19,00kN

Fs

IML = 9.50kN
2.0

334

GEOSTATIKIPRORAUNI

TUNELI

Izgradnja pozemnih objekata predstavlja vaan deo kako gradjevinske tako i rudarske aktivnosti. U vezi s tim, sa geotehnikog aspekta posebno je vano da se odredi promena naponskog stanja u stenskoj masi koja je posledica izgradnje podzemnog otvora - tunela. Ova promena moe da se ispolji u dva vida: Izgradnja podzemnog objekta izazivapromenu primamih napona, odnosno nastajanje sekundamih napona, koji su praeni odgovarajuim deformacijama. Medjutim, mehanika otpomost stenske maseje takva da moe da primi ove napone tako da tunelski otvor ostaje stabilan (funkcija a na Sl. 8.1). Kada stenska masa nijeu stanju daprimi sekundame naponejavljaju se velike deformacije u njoj. Kao posledica toga moe da dodje do zaruavanja tunela (HinkcijabnaS/. 8.1). Da bi se to spreilo, postavlja

Sl. 8.1 Pomeranje zidova tunela u funkciji vremena: a - stabilan tunelski otvor, b - nestabilan tunelsfa otvor

TUMELI

335

se podgraa Ili obloga. Na. njenom dodiru sa stenskom masomjavljaju se sile koje nazivamo podzemni pritisci. Analizu sekundamih napona i podzemnih pritisaka vriemo pod pretpostavkom da se podzemni otvor nalazi u uslovima ravnog stanja deformacije.

8.1 Sekundarno naponsko stanje oko krunog tunelskog otvora Kada se stenska masa ponaa kao elastina sredina, tada se sekundami naponi oko krunog tunelskog otvora (Sl. 8.2) mogu da odrede na osnovu Kirovih

111 A'

Sl. 8. 2 Naponi oko krunog tunelskog otvora u homogenoj, izotropnoj, linearno-elastinoj sredini

336

GEOSTATIKIPRORAUNI

(Kirsh) jednaina & Vo +orH o / \ C T a

cr.

<rvo-<rHo( ,

r' ) R'
a Vo ~ Ho

4R2 , 3 R 41 c a s 2 6 r4 )

(8.1)

av + ^Ho [ j

r
1+

3R4

cos 20

(8.2)

C T vn

F i

sin 20

(8.3)

geje: ar* a& T r& -sekundami naponi oko tunelskog otvora oV o >oH o - primami vertikalni i horizontalni naponi oko tunelskog otvora R - poluprenik tunelskog otvora r, 0 - polame koordinate. U literaturi esto se sreu i posebni oblici jednaina (8.1), (8.2) i (8.3) za dva karakteristina sluaja, tj.kada je primamo naponsko stanje jednoaksijalno (oH o -0 ) i kada je ono hidrostatiko (oH o =ovJ. Primenom Kirovih jednaina odredjene su i na Sl. 8 3 prikazane vrednosti cre /o V okoje, zarazne odnose primamih naponai^ oH JoV oi ilustruju tok sekundamih napona u okolini tunelskog otvora. Kirovo reenje podrazumeva homogenu, izotropnu i lineamo-elastinu sredinu. Medjutim, stenska masa je najee ispresecana brojnim pukotinama. Njihov uticaj moe priblino da se uzme u obzir tako to se na osnovu Kirovihjednaina odredjuju naponi u ravni pukotina, pa se dobijene vrednosti uporedjuju sa vrstoom pukotina.

TUNELI

337

Gf

a Vo
L K =0 =1.0 =2.tl. =3.0 2

K0 =
3

O T 'Ho

aV o

/?

K=C

A 1
=1.0 -

2.0^

J.O

CTVo

3
r_

57. &5 Dijagram odnosa napona Oq/<JV o oko krunog tunelskog otvora u homogenoj, izotropnoj, lineamo-elastinoj sredini

Pomeranja taaka stenske maseu radijalnom ur i tangencijalnom v0 pravcu 8. 2) mogu da se odrede iz sledeih jednaina

ur =

vm+ 4G

R' R2 *vm- hb R 2 cos 26 4(1- v) 4G

(8.4)

vo =

V0 - H0 R4

4G

R' 2(1- 2v)+ sin 26

(8.5)

338

...... ............... .....GEOSTATlKI PRDRAIJN!

gdeje; G modul smicaaja stenske mase v~ Poasonov koeficijcnt stenske mase.

Kada je r = R, tada se iz jednaina (8.1- 8,5) dobijaju naponi i pomeranja po obodu tunelskog otvora. Ukoliko se stenska masa ponaa kao eiasto-plastina sredina, onda se sekunarm naponi znatno razlikuju od onih koji se dobijaju Kirovim jednainama. Kvalitativan prikaz ovih napona u sluaju primamog hidrostatikog stanja napona datjena Sl.8.4.

Teorijska i eksperimentalna istraivanja pokazuju da se tada oko fcranog tunelskog otvora (Sl.8.4) formiraju tri karakteristine zone: - zona oslobodjenih napona - zona poveanih pritisaka ili zona noseeg prstena i - neporemeena zona. Ove zone esto nose nazive i po imenima istraivaa koji su ih prvi uoili. Tako je Fajol (Fayol, 1885) utvrdio postojanje zone poveanih pritisaka, a Trompeter (Trompeter, 1889) je uoio postojanje zone oslobojenih napona. Odredjivanje sekundamih napona u sloenim terenskim uslovima za tunelske otvoiene samo krunog, ve i proizvoljnog poprenog preseka, moe dase uspeno vrSi primenom savremenih numerikih postupaka, kao tojenpr. metoda konanih elemenata.

8.2 Podzemni pritisci

Podzemne pritiske odrediemo uz pretpostavku da se iznad podzemnog otvora formira rasteretni svod. On prima i prenosi na okolnu stensku masu optereenje koje je iznad njega, te se tako samo stenska masa koja je unutar rasteretnog svoda prenosi na podgradu, odnosno oblogu tunela.

0*Vo
9 V
'f

'f

'Ho

'H o

cr. Ho

t TI t t f M TI t t t tt
Vo

Sl.8. 4 Naponi oko kruhog tunelskog otvora u elasto-plastinoj sredini

8.2.1 Metoda Protodjakonova

Za tunelski otvor prikazan na Sl.8.5 oblik rasteretnog svoda - linija odredjuje se iz uslova da u svodupostoje samo normalne sile (Sl.8.6), tj. 'ZM c = 0 = > X z - 2 - - =0

( 8. 6)
(8.7)

2X gdeje: q X,N - optereenje rasteretnog svoa - normalne presene sile u takama O i C.

340

GEOSTAIICKIFRORAUNI

Povrina terena

L i_ i_i _

Sl.8.5 Rasteretni svodpo Protojakonovu Vidi se (Je. 8.7) a ovako odredjen oblik svoda prestavlja parabolu. Veliinu sile X odrediemo iz uslova da faktor sigumosti u odnosu na raztnicanje oslonaca (take A i 3) bude jenak 2

Jz jednaina (8.7) i (8.8) dobija se 2*x2 z =fk'Bt geje: Bt - irina tunelskog otvora f k - koeficijent vrstoe.

(8.9)

TUNELI

i:__ __ .

...................___________ ________

< S 7 . 8. 6 Odredjivanje oblika rasteretnog svoda

Koeficijent vrstoe f k definie otpomost stenske mase na smicanje. Njegova vrednost odredjuje se na sledei nain fk-tg ? - nekoherentno tlo (8.10)

fk - fS9 +*

- koherentno tlo

(8.11)

10000

- vrste stenske mase

(8.12)

gdeje: q >- ugao unutranjeg trenja c - kohezija o -normalni napon qu- jednoaksijalna vrstoa na pritisak izraena u kPa. Vrednosti f k date su u Tabeli 8.1 (Popovi, 1987).

342

CjEOS'fATlKI PK.ORAUN!

Tabela 8,1 Koeficijent vrsioe- po Protodjakonovu

i Kategorija
Stepea tvrdoe Vrsta stenskog materijala Zapreminska teina

1 Koeficijent i j;
vrstoe/i 1 1 20

kN/m3 I
Najtvra stena Najtvri kompaktni i vezivni kvarciti i bazalti, izuzetno po jaini i druge stene 28.0 - 30.0

Vrlo tvrda stena

Veoma tvrda granitna stena, kvarc-porfir, vrlo tvrd granit, kremenasti kriljac, malo slabije nego to su napre navedeni kvarciti, najtvri peari i krenjaci Granit (kompaktni) i granitne stene, veoma tvrdi peari i krenjaci; kvarcne rudne ile; tvrdi konglomerati; vrlo tvrde gvozdene rude Krenjaci (tvrdi); manje tvrd granit; tvrdi peari, tvrdi mermer, dolomit; razni piriti Obian pear; gvozdene rude

26.0-27.0

15

III

Tvrda stena

25.0 - 26.0

10

ffl-a

Tvrda stena osta tvrd materijal Dosta tvrd materijal Srednji materijal Srednji materijal

25.0

IV

24.0

IV-a

Peskoviti kriljd; kriljastipeari Tvri glinoviti Skriljci; manje tvrdi peari i krenjak; meki konglomerati Razliiti kriljci (manje tvrdi); kompaktni laporac

23.0

24.0 - 28.0

V -a

24.0 - 26.0

TUNELI
............. ...........................

343

j 1 1 I i
ii

1 VI

Dosta
materija! |

\
3"

,
V I- a

Meld Skriljac}vrlo meki krednjak, kameaa so, gips.. smrznuto t!o, obian laporac, raspadnuti pearscementirani ljuoak i otpaci, kamenito tlo ljunkovito tlo, raspadnuti kriljac, slegnuti ijunak i otpaci, stvrdnuta glina Glina (kompaktna); tvrdi nanos, glinovito tlo Laka peskovita glina, sitan ljunak

.......................................................

Dosfa mek materijal Meko tlo

Lll
22.0
-

,,,

1 1

i
*

24.0

1.5

VII

20.0 - 22.0 18.0 -20.0 16.0 - 18.0 14.0 - 16.0

1.0 0.8 0.6 0.5

v n -a
VIII IX

Meko tlo Zemijasti materijal Trona zemija Muljevita zemlja

Humus, treset, meka peskovita glina, vlaan pesak Pesak, osipine, sitni ljunak, nasuta zemlja, izvaeni ugalj Muljevito a movamo tlo, blatnjavi les i drugi blatnjavi tereni

0.3

Iz jednaine (8.9) dobija se maksimalna visina svoda

J L

"ntax

2 fk

Teina stenske mase ispod svoda (Sl 8. 7), odnosno veliina slemenog pritiska, jednakaje

(8.14) gdeje:
Y - zapreminska teina stenske mase.

Klizne prizme AAjC i BBjD vrfe boni pritisak na oblogu tunela i uslovljavaju stvaranje jo jednog parabolinog svoda (AjOfij). Njegova irina je

B.
B, :: 4 i 2fk *

2ft

H,

B. = B ,+ 2H r tg\4S - ^ j

(8.15)

gdeje:
visina tunelskog otvora.

Najvea visina ovog svoda je Be 2fk

(8.16)

2 max

TUNELI

345

Klizne prizme optereene su teinom stenske mase koja se nalazi izmedju dve parabole tj.

jB j

rB2 ,
3fk

r(B e ~B,)(Be + B,)

(8.17)

& =

3ft

B ,+ H ,- td 4 5 -

Tako da je sila bonog pritiska na oblogu tunela (SL8.7) jednaka

^ {4 5 -^ ^ 4 4 5 -^

(8.18)

Uslov zaprimenu ove metodeje da setunel nalazi dovoljno duboko ispodpovrine terena, odnosno treba da je ispunjen uslov &
(8.19)

Hc - visina od temena svofa AjOjBj do povrine terena.

Metoda Protodjakonova jednostavna je za primenu ikao takvase i danas koristi u geotehnikoj praksi.

8,2,2 Tercagijeva klasifikacija stenskih masa

U svetu postoji veliki broj klasifikacija stenskih masa. One kvalitativno procenjuju stenskumasuinaosnovu toga odredjuju veliinepodzemnihpritisaka. Jedna od najvie korienih jeste, i to posebno u SAD, klasifikacija koju je predloio

346

GEOSTATIK3 PRORAUNI

Tercagi (1946). Onaje opta u smislu da. vai kako za vrste stenske mase tako i m giine i peskove. Tereagijeva kiasifikacija je empirijskog karaktera i zasnovana je na teonji rasteretnog svoda. Naime, Tercagi smatm da se najvei deo teine nadsloja prenosi silama trenja i lunim dejstvom na tlo sa obe strane tunela, dok se samo manji deo nadsloja prenosi direktno na oblogu tunela (Sl. 8. 8).

Uslov da bi se moglo ostvariti luno dejstvo u stenskoj masije da visinaod slemena (krune) tunela do povrine terena bude vea od 1.5 (irina + visina tunela) tj. H >1.5 (Bt + Hf). Pri tom se za krune tunele usvaja da je Ht = 0. Visina Hp kojom je odredjena sila koja optereuje oblogu tunela zavisi od: - vrste stenske mase i - irine i visine tunela. Saglasno tome, visina i^jednakaje = gdeje:
K - koeficijent ija veliina zavisi od kvaliteta stenske mase.

(8.20)

Optereenje stenske mase koje prenosi sleme tunela dato je u Tabeli 8.2. Napominjemo da se u literaturi (Popovi, 1987) nalaze vrednosti visine H=K(Bt+H ) izapeskovitatla, itoza: - dobro zbijen pesak Hp - (0.62 -1.38) (Bt+H) - rastresit pesak Hp = (1.08 -1.38) (Bt+H) Tercagijeva klasifikacija omoguava da se odredi ne samo veliina podzemnih pritisaka nego i vrsta podgrade, odnosno obloge u tunelu.

Ovaj deo stenske mase prenosi svod irrne Be = Bt + 2H, tg(45 -<p/2)

H >1.5(8,+!!,}

Ovajdeo nosi klin

Ovaj eo nosi obloga slemena

Ovajdeo nosi klin

ACE

BDF

Hp=K(B{ +H,)

H,

B*

SL 8.8 Podzemni pritisci po Tercagiju

Na kraju elimo a istaknemo da pozemni pritisci u pojedinim sluajevima mogu da se menjaju s vremenom. Ovo je naroito izraeno u homogenim, normalno konsolidovanim glinama. Kod njihje merenjima utvrdjeno da je inicijalno optereenje, u toku gradjenja tunela, iznosilo oko 20% od teine nadsloja, ali da se vremenom poveavalo i dostiglo punu teinu nadsloja

348

GEOSTATiKI PRORAUNI

Tabela 8. 2
1----- -
----

Optereenje stenske mase po Tercagiju

Grupa

Svojstva steaske niass

Visina stenske
TDeoe

'm \

Napomena

| 1
i!

1 2

vrsta intaktna vrsta - slojevita ili kriljava masivna, umereno ispucala umereno izlomljena jako izlomljena potpuno smrvljena ali neraspanuta (hemijski neizmenjena) podlona istiskivanju, tunel lei plitko

0 0 do O.SB,

potrebna samo laka pograda ako dolazi povremeno do otpadanja komada ili "gorskih udara" lakapodgrada podzemni pritisak moe nepravilno da se menja od mesta do mesta nema bonih pritisaka mali boni pritisak ili ga nema znatni boni pritisak; omekavajue dejstvo provime vode na tunelsku podinu zahteva ili podgradu i u podini ili krunu privremenu podgradu ili stalnu obloRU jaki boni pritisak, potrebne raspinjae u podnonom svodu, preporuljiva kruna podgrada odnosno obloga

0 do 0.25Bt 0.25 do 0.35 (* * (0.35 do 1.1) (b tm

4 5

l.l(B t+Ht)

(1.1 do 2.1) Ot+Hj)

podlona istiskivanju, timel lei uboko

(2.1 do 4.5) (B.+H.)

jald boni pritisak, potrebne raspinjae u podnonom svodu, preporuljiva kruna podgrada odnosno obloga

podlona bubrenju

do80m bezobzirana vrednost (B.+H.)

Vrlo jaki podzemni pritisci; potrebna kruna podgrada; u posebno tekim sluajevima potrebna propustljiva podgrada

TUNELI

349

(Sl. 8.9% U vezi s tim smatra se da se u glinovitom iln tuneli mogu graditi bez tekoa ako je zadovoljen usiov r-ff gdeje: r H - teina nadsioja cu- nedrenirana vrstoa smicanja gline.
(8.21)

Povrina terena

j L

:c

H
Ovo optereenje nosiklin^O T
' ' i

Ovo optereenje nosi obloga slemena

Ovo optereenje nosi klin BDF

i
F 'S r

____ - i ____ c _____*...... j j

SL 8.9 Podzemni pritisci u homogenoj, normalno konsolidovanoj glini

350

........... .......

GEOSTATIKIFRORAUNI

Ukoliko se prilikom gradjenja tunela koristi vazduh pod pritiskom pa , tada navedeni kriterijum obija siedei oblik
j

-H c

-------- m22)
u

Posebno naglaavamo da u glinama koje su podlone bubrenju, pritisak na oblogu tunela moe vremenom da postane i vei od teine nadsloja. Sve ovo ukazuje na sloenost problematike odredjivanja podzemnih pritisaka.

8.3 Sleganje povrine terena usled gradjenja tunela Kao posledica gradjenja tunela, i uopte podzemnih prostorija, nastaju pomeranja taakanapovriniterena. Ovapomeranja- sleganjapredstavljajujedan odnajveih problema koji se javlja prilikom gradjenja tunela, i to posebno u urbanim podrujima. Razlog za to lei u injenici da ona mogu da izazovu oteenja postojeih objekata koji se nalaze u neposiednoj blizini podzemnog otvora. Navedena pomeranja mogu da se odrede terenskim merenjima i modelskim ispitivanjima. Na osnovu njih utvrdjeno je da kriva pomeranja ima zvonast oblik (Sl.8.10) i da se moe definisati Gausovom funkcijom normalne raspodele (Peck, 1969), odnosno jednainom

gdeje:
s - sleganje take na povrini terena - maksimalno sleganje povrine terena (iznad knme tunela) i - horizontalno rastojanje od krune tunela do take infleksije P x - horizontaino rastojanje taaka na povrini terena u odnosu na krunu tunela.

TUNELI

35!

w~2.5i

2R

l 8.10 Pomeranja povrine terena izraena Gausovomfunkcijom nomialne raspodele

Zapremina tla iznad krive sleganja naziva se zapremina sleganja V8 tj.

K =

(8.24)

Na osnovuterenskih osmatranja i modelskih ispitivanja utvrdjeno je da zapreanm sleganja zavisi od vrste tla u kome se gradi tunel, prenika tunela 2R, dubine tuneia ispod povrine terena z i metode kojom se gradi tunel. Ona se obino

352

GEOSTATIKJ PRORAUNI

izraava u procentima u ocinosu na ukupou zapmmkm tunela, a iijeria velidina kree se od 0.5% do 5%, Ukoliko se koriste adekvatne metode gradjenja, onda moe realno da se proceni sleganje povrine terena koje je posledica gradjenja tunela. U tu svrhu moe da se koristi dijagram (Sl 8.11) koji je predloio Pek (1969). w
2.5 5.0 7.5R 10.0 12.5 15.0 17.5

/ 1 gline. neik ----- 1 'p

z 2R

7
0

PV f 1 usnadN / /f dekedo jtegline / y. / / Pesak iipodNF' r

stcnc, tvr< // r

3^4
R

Sl 8.11 Zavisnost izmeu i/R i z/2R

Zavisnosti prikazane na Sl 8.11 mogu da se za z/2R<4 aproksimiraju pravim linijama (Sl.8.12). Postupak odredjivanja sleganja povrine terena sastoji se iz sledeih koraka: - proceni se zapremina sleganja Vs i izrazi u procentima u odnosu na zapreminu tunela - korienjem dijagrama sa Sl.8.11 ili Sl.8.12 odredi se rastojanje i primenom jednaine s
max

- odredi se maksimalno sleganje s,max

2.5 *

TUNELI

353

~ korienjem jednaine s Sm ax *e

odredi se sleganje povrine

terena.

w
2.5 5.0
i
tenc, tvnIc / / jrg linc, pcsfik / / o / iaaiadNP\r y

7.5 R 10.0
i

12.5

15.0

17.5

2R

// // / / (/ / / /< >. i i f // // /# y p *

Jfl 4 /i ..'j'i

tS

// / / / mJ cedo / / / gjw c. // / / / / / /S
^ Pesak is podNFVr

3 j

SL8.12 Pravolinijska zavisnost izmeu i/R i z/2R (Cording and Hansmire, 1975)

Kada se poredjednog tunela gradi istitakav tunel, tadaje uticaj ovog drugog tunela na sleganje povrSine terena znatno vei nego toje to bio sluaj saprvim tunelom. Razlog za to treba traiti u rastresanju tla i njegovim deformacijama koje su posledica izgradnje prvog tunela. Sleganje povrine terena od oba tunela moe takodje da se predstavi Gausovom funkcijom normalne raspodele, s tim to je maksimalno sleganje na polovini njihovog rastojanja (Sl. 8.13).

354

GEOSTATIK3 PRGR.AUNI

Sl. 8.13 Pomeranja povrine terena usled gradjenja dva tunela

Sleganje povrine terena usled gradjenja oba tunela moe da se odredi po postupku kojijeveopisanzajedantunel.PritomseudijagramimanaSl.8.11 i 8J2ume$to R i 2R koriste njihove ekvivalentne vrednosti Re i 2Re gdeje
Re = R + (8.25)

a j@rastojanje izmedju osa tunela.

1UNELI

j J

Ukoliko su ovako oredjena pomsranja povrine terena vea o dozvoljenih (s obzirom na objekte koji se naiaze u blizini tunela), ona ona mogu da se smanje primenom neke od sledeili mera: injektiranjem tla, armiranjem tla, sniavanjem nivoapodzemne vode, promenom naina iskopa, promenom pograe ili promenom tunelske obloge. Kada to nije dovoljno, moe da se promeni dubina ili pravac tunela, pa da se na taj nain izbegnu oteenja objekata na povrini terena. Naravno da se pri razmatranju napred navedenih mera, mora voditi rauna o tome da one mogu znatno da utiu na cenu gradjenja tunela. Slino kao to je ve reeno u Poglavlju 8.1, tako i ovde istiemo da u sloenim inenjerskogeoiokim uslovima treba koristiti savremene numerike postupke. Oni nam omoguavaju da realnije definiemo terenske uslove i samim tim da dobijemo tanije veliine pomeranja povrine terena. Na kraju elimo da naglasimo da je u toku gradjenja tunela vrlo vano da se mere pomeranja objekata i uopte karakteristinih taaka na povrini terena. Tako dobijene vrednosti zatim se analiziraju i uporedjuju sa numeriki procenjenim sleganjima pa se, na taj nain, produbljuju naa saznanja u ovoj vanoj oblasti geotehnike.

J ; J

j ^

356

GEOSTATJKI PRORAUNI

8,4 Zadad
8.4.1 Prilikom izgradnje hidroelektrane izraen je kruni tunel poluprenika R=2,8m. Najednom delu, timel proiazi kroz krenjake zapreminske teine y=23,3 kN/m* i moduia elastinosti E~2 xlO 5 MPa. Ako je visina nadsloja u datom preseku z=32 m i koeficijent pritiska tla u stanju mirovanja Ko -0 .5 odrediti: a) veliine normalnih i tangencijainih sekundamih napona u svodu (slemenu) i bokovima otvora, b) pomeranja u radijalnom i tangencijalnom pravcu temena i bokova otvora.

y: =23.5kN/m E =2xl06MPa

4-

-f

z?=32m

4*

R=2.8m

a Vo + &Ho

>\
a Vo - ^ H o

f , 4R2 3R4' cos26 V r r )

/+

/
0Vb+<*Ho cr0 =
_

r'
a Vo ~ a Ho Tr0

3R4 cos20 r )

f,

2R2 ------ -r-\sin20 i +r

oV o = y Z= 23.5 32 = 752 kN / m2 ho = Ko'Vvo = 0.5 752 = 376kN/m2

TUNELI

Naponi u svodu: 6 = 90 ; R r 7 5 2 + 3 7 6 f\ 752-376u . . _ v a n/l0 . or ----------- - ( / - / ) - -------{1 -4 + 3jcos2 90 = 0

2 2

a, -

= 1128-752 = 376 kN/m2 tfB - 751 ~ ?1H L(i + 2-3)sin2 90 = 0 2. Naponi u boku: 0 0 ;R r cfr 0 752+376 /f ,\ 752-376 ,, 9 \ < * $=---- y (J + 4+ ----- 2---- i1+ = 1128+752= 1880ltN/m2
* r 0 =

358

GEOSTATIKI PRORAUKl

b) Pomeranja u svou: 6 = 90 R

M ,

a Vo + a Ho & 2

a V o~ a Ho R 2

4G

4G

4(1 - v )

cos2$

Va

4G E

2{l- 2 v)+

sin26

2{l+v)

isr
1 + Ka

0.5
1+0.5

G = , 21<?6 < = 7.50105MPa 2(1 + 0 .333) 376+752 752-376 , , * , : v - 2.8- 4 jJ Q^ J 2.8 [4(1-0.333)- l]cos 2 90 4'7.50-10

'

ur = 0.001053+ 0.000585= 16.38-lO^m v0 =O

Pomeranja u boku:

9=^0

w r = 0.001053 - 0.000585 =4.68 10~4m

v0 =O

8.4,2 Odrediti zonu zatezanja oko tunelskog otvora krunog oblika poluprenika R~3.0m, iskopanog u laporcima, na dubini z= 19. Om. Zapreminska teina stenske mase je y~ 22.8kN/m3, a Poasonov koeficijent v - 0.20.

< jV o =zy-z 22.819.0 - 433.2 kN/ m2

K 1 -v

020 = o.25 1-0.20

crH o .= K'<tV o = 0.25-433.2 108.3 kN/m"

Naponi zatezanja se javljaju u temenu iznad krunog otvora, dakle &=9(f. r=R

crK o + cfHo < x r= i 2 V

* } r^ j

< rVo- a H o
2

/ l

4R2 r2

3R4 cos 29 r4

433.2 +108.3 f ^ 108.3 - 433.2 ( A A ar = ---------------- (i~ i)+ -- ----- 1------- ( i - 4+ 3 \ - l ) = 0

433.2 + 108.3

433.2-108.3

4R2 (1.5R)2

3R4 (l.5R)4/

a r = 150.42 - 29.24 = 121.18kN/m2

o> = 433.2 + 108.3

433.2-108.3 \ (1.5r Y.

cre = 390.96 - 258.72 = 132.24kN / m:

r=1.2 R

< 7 r=

433.2 + 108.3

.R4

433.2-108.3 , 4R2 3R4 1-------- - j + : -j (-i) (L2R) (1.2R)

a r = 82.58-53.61 = 28.97kN /m 2 4332+108.3 1+ R' 433.2 - 108.3 1+ 3R4

< t0 = 458.65 -396.38 = 62.27kN /m 2 r=l.lR crr = 433.2 + 108.3 (iiR )2 433.2-108.3 4R2 3R4

~ (U R )2 \ l . I R ) 4

TUNELI

361

cr ~ 4 7.11 - 41.75 - 536 kN / m

433.2 + 1083

\
i-f

433.2-1083

1+

3R
(l.lR

(-/

a e 49439-495.47

Zona zatezanjaje na rastojanju r -l.lR , tj, na rastojanju r~3.3m.

L j

8.4.3 Usle izgradnje tunela u laporovitoj glini, doi e do sleganja povrine terena. Odrediti veliinesleganjanarastojanju2.5m;5.Om; 7.5mi lO.Omodsredine tunela. Tunel je poluprenika R=2.5m i nalazi se na dubini z= 16.0m od povrine terena. Usvojiti da je zapremina sleganja Vs=2%. Dobijene rezultate prikazati grafiki.

Vg =2%
2?*16.0in

R 2.501

M M

z 16.0 2R ~ 2-2.5

3.2

Za z/2Rr=3.2 sa dijagrama na str. 352 je oitano i/R~2 i w/R=5

362

STAUC j? *

2R = 2 2.5 = 5 .0 m

.5 = 12.5m
V s _ 0.02 (2J>)' > r _ 0.02 79.63 2.5-i 2.5 5.0 12.5

max

w -R 12.5-2.5 Q tgfi ---------= ------------ = 0.625 => p - 32 z 16

= s IHCDC e

K 2i2)

x(m) s(m)

2.5 0.028

| |

5 0.019

|....... 7 * ...... 1

10 0.004

0.010

TUNELI

363

8.4,4 Za tunei prikazan na skici, visine Ht~ 4 ,8m i irine Bt6,5m orediti veliinn siemenog pritiska po metodi Protoakonova. Koeficijent vrstoe je f k=L0. J Izraunati irinu opomca ako je dozvoljeno optereenje tla aa=230 kN/m2. P Zapreminska teina tla j e f= 20 kN/rn3. Utvrditi da !i je za aa = 100 kN/m2potreban J podnoni svod.
J

7 ax ss ^m Ar
2 fu

.............. M M Bt=6.5m

Zm mcje visina rasteretnog svoda: Bt 6.5 - 3.25 s< > cm - = -----2 -h 2-1. Qj je slemeni pritisak: B.2 3 // 6.52 20 = 281.67kN /m ' 3 1.0

B je potrebna irina stope oporca za cra=230 kN/m2: n = -*2 = ---140.83 = 0.61 m B oa 230

364

GEOSTATIKIPRORAUNI

Za cra 100 kN/m2:

B = ~ = 1,4lm 100.0

Idfl & %

=> 2B = 2*1.41 = 2.82m < Bt = 6.8 m

Nije potreban podnoni svod (vidiskicu).

Ht=4.8m

B=I.41m

H -- M

14-^---- N

B/2=3.25m

POTPORNIZIDGVI

365

9 POTPORNI ZIBOVI

Silama od bonih pritisaka tla suprotstavljaju se potpome konstrukcije. One mogu biti krute i fleksibilne. Krute su potpomi zidovi, a fleksibilne su dijafragme. U nastavku teksta govoriemo o krutim potpomim konstrukcijama. Potpomi zidovi primenjuju se za podupiranje iskopa, nasipa, kosina i dr. (Sl. 9.1).

Sl. 9.1 Primena potpomih zidova

U geotehnici esto se koriste gravitacioni potpomi zidovi. Grade se uglavnom od nearmiranog betona i svojom teinom primaju bone pritiske tla, te ib prenose na podlogu. Mogu biti raziiitog poprenog preseka, sa posebnom temeljnom stopom ili bez nje (Sl. 9. 2). Visina ovih zidova najee je do 4 m. Pored gravitacionih, esto se upotrebljavaju i konzolni potpomi zidovi (Sl. 9.3). Grade se od armiranog betona i primenjuju za visine do 8 m. Prilikom prorauna bonih pritisaka, pretpostavlja se da pritisaktla delujena

366

GEOSTAIIKIPRORAUNI

57. 9.2 Gravitacionipotpomi zidovi

ravan BC ili na ravan CD (Sl. 9.3). Tcina tla izmeju zida i ravni BC, odnosno CD, deluje kao sopstvena teina zida.

Sl. 9.3 Konzolnipotpomi zidovi

U postupku analize stabilnosti potpomog zia potrebno je da se prvo odrede sile koje deluju na zid (Sl. 9.4). To su: - sopstvena teina zida W - sila aktivnog pritiska tla Ea - sila paslvnog pritiska tla Ep i - eventualno (dodatno) optereenje koje deluje na zid P.

57. 9.4 Optereenje potpornog zida

funkcija pomeranja zida (Poglavlje 2). Tako da kada je pofpomi zid apsolutno nepokretan (npr. krilni zidovi kod mostova), bone sile koje deluju na zid odgovaraju pritisku tia u stanju mirovanja. Medjutim, po pravilu se svi pofpomi zidovi pomeraju dovoljno da bi se mobilisao aktivni pritisaktia. Prilikom analize stabilnosti najee se zanemaruje uticaj pasivnog pritiska tla (sila ^ n a Sl.9.4). Saprethodno odreenim silama, vre se sledee analize: - klizanja u osnovi zida - preturanja oko noice zida - nosivosti tla ispod zida - sleganja tla ispod zida i - eventualnih klizanja itave mase tia oko zida.

368___

GEOSTATiKI PRORAIJMI

9.1 Stabilnost zida u pogledu kiizanja c Im osnove Ms

Klizanje potpomog zida nastaje u kontaktnoj povrini temeljne stope i tla, pod dejstvom tangeneijalne komponente T rezultante R svih sila koje deluju na zid (Sl 9.5). Klizanju se suprotstavlja trenje koje se javlja du temeljne spojnice.

H -JU
Sl 9,5 Stabilnost zida upogledu Mizanja duz osnovezida (horizontalna temeljna spojnica)

Stabilnost zida protiv klizanja izraavase faktorom sigumosti Fs kojipredstavlja odnos izmedju olpora protiv ldizanja i sile koja tei da izazove kiizanje tf.
N -tgS+c^ 'B

gdeje:
N - vertikalna komponenta rezultante R T - horizontalna komponenta rezultante R S - ugao trenja izmedju zida i tla u temeljnoj spojnici ca adhezija izmedju zida i tla u temeljnoj spojnici B - irina temelja.

POTPORNIZIDOVI

369

U geotehnikoj praksi esto se zanemaruje c ^ a 6 se zamenjuje uglom unutranjeg trenja podloge tako da jednaina (9,1) dobija sledei oblik N tg<p

Fs -

(9-2)

U sluaju da je temeljna spojnica pod nagibom, onda su N i T normalna i tangencijalna komponenta rezultante R u odnosu na temeljnu spojnicu (Sl. 9.6). Smatra se da je stabilnost zida protiv klizanja osigurana ako je Fs ^ 1.5.

Sl 9. 6 Stabilnost zida u pogledu klizartja du osnove zida (kosa temeljna spojnica)

9.2 Stabilnost zlda u pogledu preturanja oko notce zlda Za ispitivanje stabilnosti zida u pogledu preturanja, potrebno je a se odrede momenti rotacije svih sila oko noice potpomog zida (taka O na Sl. 9.7). Faktor sigumosti Fsjednak je

SL 9.7 Stabilnost zida u pogledu preturanja oko noice zida

gdeje:
Mr - momenat svih sila koje se oupiru preturanju zia Md - momenat svih sila koje tee da preture zid.

U sluaju dana zid deiuju samo sila aktivnogpritiska tla ^ i sopstvena teina zida W(SL 9.8), jednaina (9.3) dobija sledei oblik
r * W*a E 'b (9.4)

Smatrase daje stabilnost zida protiv preturanja osiguranaakoje Fs ^ 1.5.

Sl. 9.8 Odredjivanjefaktora sigumosti u odnosu na preturanje zida

POTPORNIZIDOVI

371

93 Stabilnost zida u pogledn nosivosti tla ispod zida

Analiza stabilnosti u pogledu nosivosti tla ispod zida sastoji se u proveri da li naponi pod temeljom zida, koji su posledica rezultante svih sila koje deluju na zid R, mogu da izazovu lom u tlu na kome zid lei (Sl. 9.9).

zapaziti daje onauvek kosai dadeluje ekscentrino u odnosu na teite temeljne spojnice zida. Faktor sigumosti Fs dobija sekao
Qf N (9.5)

gdeje:
Qf - granina sila tla ispod zida N - vertikalna komponenta rezultante R.

Oranina sila Qf odredjuje se na nain kako je to objanjeno u Poglavlju 4.1. Usvaja se da je stabilnost zida u odnosu na lom tla osigurana ako je Fs 2.0.

/2

iEOSTATIKI PRORA'UNI

9.4 Stabiiiiost zia u pogledu sleganja tla isped rida Kada se potpomi zid fimdira u vrlo stiljivom tlu, kao to je npr. meka giiiia. onda sleganje zida moe da bude vrlo veliko I da traje vie godina. Usled kontaktnog napona, koji je po pravilu neravnomeran, javlja se i nemvaomemo sleganje zia i kao posledica toga, zid se naginje unapred (Sl 9.10% Ovaj proces se nastavija sve dok, na kraju, ne prouzrokuje prevrtanje zida. Zato u postupku analize stabilnosti treba proveriti da li maksimalno sleganje zida $max nije preterano, odnosno da nije vee od dozvoljenog sa. To znai daje potrebno da se zadovolji uslov (9.6)

Odredjivanje sleganja5maxvri se na nain kako je to objanjeno u Poglavlju 4.2.

1
* // i // i t/

7 1 I
max\

' lv \\ i 'i

Sl. 9.10 Stabilnost zia u pogleu sleganja tla ispod zida

POTPORNIZIPOVI

373

9,5 Stabllncisf zicta. n pogledn kllzanja lteve mase tla ok zls

Kada je tlo oko potpomog zida nehomogeno, pa se ispod njega nalaze slojevi mekog tla, treba proveriti da li postoji rizik nastanka loma du potencijalnih kliznih povrina koje prolaze ispod noice zida (SL 9.11).

SL 9.11 Stabilnost zida u pogledu Mizanja itave mase tla oko zida

Analiza se vri po nekoj od metodaza analizu stabilnosti padina i kosina (Poglavlje 3>. Smatra se daje stabilnost zida osigurana akoje F8* 1.5.

374

CIEOSTATIK.I PRORAUNI

9. 6 Zauet
9.6.1 Potpomi zid osigurava usek magistrslnog puta i izloen je dejstvu siia kao na skici Izvriti analizu stabilnosti zia. proiiv klizanja i preturanja oko take O i odrediti ivine napone u temeijnoj spojmci. Parametri vrstoe tla su c= lOkN/m2

i <p=20.

Eaj=88 kN/m *
4.3m

bi=3.5m Ea2~49kN/m E^lkN/m

z
b2 =1.2m

bj^O.SSm

I.2m

m--------------- M

a,=1.6m

POIPORNIZIDOVI

4.3 24 - 154,8 kN / m z W2 = 3.2 -1.2 24 = P2.76 iU V/ m' N - V ~Wj + W2 + P2.M - 246.96kN / m' T ~ H ~ Eat + Ea^+E a$ 88 + 49 + 31 = 168kN / m'
Stabilnost protiv Mizanja:
F tL J g s ,. * : * * m 0 J 3 S < u

W, 1 -

7 0 4- / 0

168

Stabilnost protiv preturanja oko take O:

E a, b l + E a2 b 2 + E a, ' b 3

_ 154.8 2.4+92.16-1.6 518.98 _ s = 1.32 < 1.5 F = --------------------- ------ = 3 88 3.5 + 49' 1.2 + 31 *0.83 392.53
Momenat u teitu temeljne spojnice C:

M = Wi (i - f ) -

b , - % , b2 - Es b3

M = 154.8(2.4-1.6)-88-3.5-49-1.2-31-0.83 M = 12334 - 392.53 = -2 6 8 j69 tNm e = = 2689_ _ j gggm N 246.96 Ivini naponi u temeljnoj spojnici:
<T u

N , M = - t A w 246.96 A 6 -268.69

376

GEOSTATIKIPRORAUNI

= 77.175 157.59 = 234.76 k N / m 2

am in = -80.4kN /m 2

Treba da se izvri redukeija irine temeljne stope sa B na Be: Be = 3c c - ~e = 1.6-1.088 = 0.512 m

2

Be = 3 0.512= 1.54 m nmax r u ~~ 2N Be 2 246.96 = 321.56 k N /m 2 1.54

< r!m n =0

9.6,2 Za potpomi zid optereen silama Eat i Ea2, prema skici, odrediti: a) koeficijent trenja, ji, izmeu betona i tla u temeljnoj spojnici, da bi faktor sigumosti protiv klizanja bio Fs=1.5. b) faktor sigumosti potpomog zida protiv preturanja oko take O.

Ear24.5kN/m

Ea,=100.5kN/m
3.4m 1.6m

POTPORNIZIDOVI

Proraun teine i teita potpomog zida: A, = 1-4 = 2.0 m2 ; xt =0.66m ; y t = 1.33 m 2 Aj -Xj = 1.32m3; Aj -y t = 2.66m3 A2 = L0-4.0 = 4.0m2 ; x2 - L50m; y 2 = 2.00m A2 -x2 =6.00m3; A2 -y2 =8.00m3

Ar = -2-0.5 = 0.5m2; x3 = 1.33m; y 3 = -0.166m ' 2 A3 -x3 = 0.66m3; A3 -y3 = -0.08m3 Teina zida: IT = 4 -/1* - 6.5-24 = 156 kN/m* Koordinate teita:

_ 4 *i _ 7.98 XT 1 4 6.5

1.23m

378

GEOSTATI K IPRORAUNI

yr =

T.Ar y i

--------------- = 1.63 m
63

10.577

E V =J V t? H E, =

'O

* = E E :-SinS 100.5'Sinl5 26.0 k N / m * ./ = = E* r V = W + Ea/V +E a2V = 156.0 + 6.34 + 26.0 = 188.34kN / m H - Ea al H +Ea a2H = 23.66+97.08 = 120.74kN / m tgif/ = = 0.25 = = >f =14 4
V cos y/ + H *sin y/ - 188.34 cos 14 + 12074 sin l4

N = 211.96 kN /m ' T= H 'co sf -V-sini/r = 120.74cosl4 - 188.34sinl4 T = 71.59m / m ' a) Koeficijent trenja fi odreuje se iz izraza N 'ti F 'T 15 7159 F .= ^ -Z - = /< = = 0.507 T N 211.96 ft=tgP

f> = arctg0.507 = 26.86 * 27

b) Faktor sigumosti potpomog zida protiv preturanja oko take O p _____________ 156 1.23 5 23.66 2.9 + 97.08 1.1 - (634 + 26) 2.0 191.57 110.72

PUAFRAGME

379

f' i

BIJAFRAGME

Dijafragme su arrairano betonski ziovi koji se po specijalnom postupku grade neposredno u terenu - in situ. Pri tom se betoniranje (gradjenje) vri po iamelama - na preskok, tj. prvo nepame, pa pame lamele. Dimenzije lamela najee su u sledeim granicama: visina 10 - 35 m, irina 2 - 6 m i debljina 0,50 - 1,0 m (Sl. 10.1).

cn

8, n

TTTT t+|
i

2.0 - 6.0 m

n z j

0.5 -1.0 m

SL 10.1 Dijafragma

Dijaftagme se koriste kao zatitabonih strana temeljnejame i/ilikao sastavni deo budueg objekta (Sl. 10.2). Osim toga, one mogu da se koriste i kao vodozatitni elementi - naroito kod hidrotehnikih objekata. U toku gradjenja dijafragmi okolno tlo ostaje praktino neporemeeno, te se one stoga mnogo koriste u urbanim podrujima.

380

GEOSTATIKI PRORAUNi

Sl.10.2 Objekat visokogradnje ji su podrumsfd zidovi dijafragme

10.1 Analiza stabilnosti dijafragme Slinokao ipolpomi zidovi, tako i dijafragmepre svegaprimaju bone pritiske tla. Medjutim, nain njihovog prorauna znatno se razlikuje od prorauna po^>omih zidova. Ova razlika proistie iz sledeih pretpostavki koje se usvajaju prilikom prorauna dijalragmi: dijafragme su deformabilni gredni nosai stabilnost dijafragme uslovljenaje veliinom pasivnog pritiska tlai sopstvena teina dijafragme relativnoje mala, pa se u postupku analize stabilnosti zanemaruje.

Veliina bonih pritisaka, koji deluju na dijafragmu, odredjuje se uz pretpostavku da je ttenje izmedju dijafragme i tla jednako nuli. Ovo je saglasno Rankinovim uslovima aktivne i pasivne granine ravnotee tla. Geostatikim proraunom dijafragme odredjuje se*:

Presene sile u dijajragmi i njeno dimenziomsanje nee se anatizirati u okviru ovog teksta.

DUAFRAGME

dubina flmdiranja dijajfragme, koja obezbejuje njen boni osionac u t!u kako ne bi dolo do njenog horizontalnog pomeranja ili preturanja, i veliina sile u ankera ili razupirau, ukoliko je dija&agma oslonjena na njih.

U daljem tekstu prikazaemo proraun konzolne dijafragme i dijafragme sa ankerima. Pri tom emo pretpostaviti da je tlo oko dijafragme homogeno i nekoherentno (peskovito, ljunkovito).

10.2 Konzolne dijafragme Konzolne dijafragme najeesekoristekaoprivremenealii stalne konstrukcije u nekoherentnom tlu i to za efektivne visine zida do 10 m (duina AB na Sl. 10.3).

Sl. 10.3 Konzolna dijafragma: a) pomeranja; b) teorijska raspodela bonih pritisaka tla; c) uproena raspodela bonih pritisaka tla; d) dijagram momenata savijanja

382

GEOSTATIKIPRORAUNI

U postupku prorauna pretpostavlja se da se, pod dejstvom bonih pritisaka tla, dijafragma rotira oko take C koja. se naiazi neto iznad noice (osriove) dijafragme (Sl 10.3a), Ovaj tip eformacije izaziva aktivne i pasivne pritiske tla sa obe strane dijafragme (Sl. 10.3b).

Kod odredjivanja sile pasivnog pritiska ispred zida, usvaja se faktor sigumosti najee je Fs = 2.0. Na taj nain umanjuju se pomeranja zida potrebna za realizaciju pasivnog pritiska tla. U cilju dobijanja jednostavnijeg reenja pretpostavlja se, osim toga, da pritisci tla koji nastaju ispod take rotacije zida deluju u taki C (ovo je prikazano silom R), tako da je raunska dubina fundiranja D = BC. Ovako pojednostavljena raspodela pritisaka prikazana je na
S l 10.3c.

Sile koje deluju na dijafragmu su: - sila aktivnog pritiska tla

E = -y1g2(45-v/2)-(H+D)2 = l - - r KaiH +D f (I0.1)

- sila mobilisanog pasivnog pritiska tla

Epu = ~ - Y l g 2(4S+<fS2)-D2 = J - T KpD> (, 02)

ubina fundiranja dijafragme odredjuje se iz uslova da je suma momenata svih sila, u odnosu na taku C, jednaka nuli 2 X =0 *> j ' E ^ D = L e JH+D)
(10.3)

Reavanjem ove jednaine dobija se da je

Poto je pri postavljanju uslova ravnotee zanemarena duina CD, to se ovako dobijena dubina fundiranja dijafragme poveava za 20% tj.

DIJAFRAGME

383

D_ = 1.2 D S Napominjemo da se konzolne dijafragme u glinovitim materijalima retko primenjuju kao stalne konstrukcije jsr se u glinama, tokom vremena, razvijaju velika pomeranja.

103 Dijafragme sa ankerima Ukoliko su temeljne jame dublje od 10 m, konzolna dijafragma nije ekonomina zbog velike dubine fundiranja potrebne za realizovanje ukljetenja njenog donjeg kraja. Zato se tada vri ankerovanje ili razupiranje, neposredno ispod vrha zida, ime se smanjuju dubina fundiranja, bone deformacije i momenti savijanja dijafragme. Dijafragme sa ankerima mogu da budu slobodno oslonjene ili ukljetene, to zavisi od dubine fundiranja i, s tim u vezi, mogunosti formiranja ukljetenja donjeg kraja dijafragme u tlu. U nastavku emo obraditi dijafragme sa jednim horizontalnim ankerom i to kako slobodno oslonjene - u daljem tekstu: slobodno oslonjene dijafragme, tako i ukljetene u tlu -u daljem tekstu: ukljetene dijafragme.

103.1

Slobodno oslonjene dijafragme

Kod ovogtipa dijafragme pretpostavlja se daje dubina fundiranja, u odnosu na dno temeljnejame, tolika da omoguava slobodnu rotacijunjenog donjeg kraja. Pri tom se gomji kraj rotira oko oslonca koji je formirao anker. Stoga deformacija dijafragme ima oblik prikazan na SL 10.4a. Aktivni pritisak tla deluje iza zida a pasivni ispred njega (Sl. 10.4b). Iz istog razloga kao i kod konzolne dijafragme, i ovde se vri redukcija pasivnog pritiska faktorom sigumosti Fs.

384 A

GEOSTATIKI PRORAUNI

sr

mobilisani pasivni pritisak^ pasivni pritisak I /

(a) Sl. 10.4 Slobodno oslonjena dijafragma: a) pomeranja; b) dijagram bonih pritisaka tla; c) dijagram momenata savijanja

Sile aktivnog i mobilisanog pasivaog pfitiska oreuju se iz siedeih jenaina

K = - - r t g 2(45-02) <H+Df = l T Ka-(H+D)2
& 4 *

(10.5)

Epm = ^ r - r t g 2(45
s

= J - - r K p >
s

Dubina fundiranja D oredjuje se izuslova daje suma momenata svih sila, u taki B u kojoj eluje anker, jednaka nuli tj.
mb = o
e^

(10.7)

Ovako dobijenu dubinu fundiranja D ne bi trebalo poveavati, jer donji kraj dijafragme nije ukljeten ve je slobodno oslonjen. Medjutim, u geotehnikoj praksi esto se i ova dubina poveava za 20%. Veliina sile u ankeru T, po jedinici duine zida, odredjuje se iz uslova daje suma svih horizontainih sila jednaka nuli tj.

DIJAFRAGME

385

tl =0

=> T - E a + E ^ - 0

(10.8)

10.3.2

Ukijeiene ijafragme

Kada je dubina fundiranja dovoljna da obezbedi ukljetenje donjeg kraja ijafragme, tada pomeranja dijafragme imaju oblik kao na Sl. 10.5a. Spreavanje rotacije donjeg kraja dijafragme podrazumeva pojavu aktivnih i pasivnih pritisaka tla sa obe strane zida (Sl. 10.5b). Ali, poto kod ovakvog tipa dijafragme gotovo da ne postoji mogunost loma tla usled horizontalnog pomeranja noice zida unapre, to se u postupku prorauna ne vri redukcija pasivnog pritiska faktorom sigumosti. Medjutim, i ovde se u cilju dobijanja E, deluju u toj taki (sila R na Sl. 10.5c). A

77777,
B

i i i i i i i i d nV
D

D.

E F
(*)

aktivni

pritisak

<b)

(c)

(d)

Sl.10. 5 Ukljetena dijajragma: a) pomeranja; b) teorijska raspodela bonih pritisaka tla; c) uprosena raspodela bonih pritisaka tla; d) dijagram momenata savijanja

Analiza dijafragme moe da se vri na vie naina, a najednostavniji je tzv. metodom ekvivalentne grede. Sutina ove metode je u tome to se pretpostavlja

386

GEOSTATIKI FRORAUNI

a 11 prevojnoj taki D* u kojoj je momenat savijanja jednak nuii, postoji zglob (Sl.10.5d). Poloaj prevojne take kod peskovitih tla Tercagi (1943) je oreio u funkciji ugla imufcranjeg trenja (Tabela 10J).
Tabela 10J t'oioaj prevojne iake kod peskovitih iia

< p
z/H

15

20 0,25

25

30 0.08

35

40 -0,007

0,37

0,15

0,033

Na ovaj nain dijafragma se posmatra kao sistem dve ekvivalentne slobodno oslonjene grede (AD i DE). Treba rei da se, u cilju daljeg uproenja prorauna, esto podrazumeva da je poloaj prevojne take u nivou kote dna iskopa. Sile aktivnog i pasivnog pritiska tla, koje deluju na ekvivalentne grede, odreuju se iz sledeih jednaina
Ea ^ j- r - tS 2(45-<fn)-(H*Df=^-Y-Ka- ( H ^ (10.9)

Ep = - r i g 2( 4 5 + W V 2 - j ? * r * > 2

(10.10)

U gomjoj gredi(A) nepoznate su silauankeru T i sila u zglobu RD . Odredi&mo ihizuslovadaje sumamomenata svihsilau odnosuna taku D jednakanuli,kao i da je suma horizontalnih sila jednaka nuli tj.
*

E md * o

(io.u )

2 2 H = 0 => Rd

(10.12)

U donjoj gredi (DE) nepoznate su duina DE i sila u osloncu E. Odredjuju se iz uslova da jesuma momenata svih sila oko take Ejednaka nuli, kao i daje suma horizontainih sila jednaka nuli tj.

IJAFRAGME

387

2 J M e - 0 => D E

->

(10.13)

JT ff = o => r

Poto je kod formiranja sistema ekvivalentnih greda zanemarena duina EF, proraunom dobijena dubina fiindiranja poveava se za 20% tj. DS~ \.2 D

ovaj tip dijafragme ima manje momente savijanja ali i vee dubine fundiranja. Medjutim, treba voditi rauna o tome da se ukljetenje donjeg kraja dijafragme moe da ostvari samo u zbijenim peskovima, dok se slobodni oslonac moe da formira gotovo u svim vrstama tla - kako peskovitim tako i glinovitim. * * * Postupci prorauna koji su ovde prikazani mogu se, bezbitnih izmena, primeniti i na sluajeve kada je okolno tlo koherentno, vieslojno, pod vodom - delimino ili polpuno >kao i kad ankema ipka nije horizontalna.

se uzeti i u odnosu na parametre otpomosti na smicanje. U tom sluaju obino se usvaja da je Fp= 1.5 i Fe- 2.5.

388

..

GEOSTATIKIPRORAUNI

.......

10 4 Zadaci
10.4,1 Temeljni iskop dubine 5. Om obezbeen je konzolnom dijafragmom, skici. Odrediti potrebnu dubinu dijafragme.
4l

H=5.0 m

y = 19 kN/m3 < p =28 c =0 B .

D=? *

Sila aktivnog pritiska: Ea = l - K . r { H + i ^ Ka = * * ( < - ) Ea = -0.36-19(5.0+D )2 2 Ea = 85.5 + 34.2D + 3.42D2 Sila pasivnog pritiska: 1 = 0.36

DIJAFRAGME

K p = g 2{4S + ^ ) = g 2' 45 Usvojeno F = 2.0 1 2.77-19D2 2-2 En = 13.16 D2 r E, Z M c =0 Ea ~(5.0+D) = EPmj D

( 85.5 + 34.2D+3.42D2')

28 = 2.77 2)

j(5 .0 + D )

13.16D2 j D

142.5 + 85.5D + 17.1D2 =3.2SDs 43.85 + 26.31D + 5.26D2 = D 3 Proba: D == 8.8 m 43.85 + 26.31 8.8 + 5. 43.85 + 231.53 + 407.33m 682.71 &681.47 Provera: Z M e m.O

.47

/p(j.0+.)Jj j(5 .0 +.) =

651.3 1018.9 3

277 7S(.S)* l y .

2995.98 2988.83 Usvaja se da je Ds = 1.2D = 1.2

= 10.56 m

390

GEOSTATIKI PRORAtlNI

10.4.2 Slobodno oslonjena dijafragma sa ankerom obezbeduje temeljni iskop dubinei/= 10.0 m u gimovitom tlo. Aokerje postavljen na ubini a = 1.0 m od poviine terena. Zapreminska teina tlaje y - 20 kN/m5, a parametri evrstoe su: c = 12 kN/m21 <p~ 24. Odreiti dubinu fandiranja dija&agme i veliinu sile u ankeru ukoliko se oni postavljaju na meusobnom rastojanju od 3.0 m.
ik i

Z o i

i>

a =1.0m

X
H

c
/

K jh - 'iv J T a

/ /
KyD 2 c J K
D \

D /
% /

(K-K.)rD

------ H 4 -- ~---M M ---> M " '.............. H

Ka = tg2(* S 0.648

2cjK ~ Kj<HD)-2cjK.
->K ----- M

= 0.42

KP = 1.539
zo =

= g ^ J + y ) = 2.57

2*c Y .JW ~a

212 20-0.648

1.85 m

H - z a =10-1.85 = 8.15m

DIJAFRAGME

391

H ~~a^ 9.0m

Ea = - K a -r \ H - z oy = 0.42-20-S.IS2 =278.97 kN / m' 2 2 \ 2 ^ EP m S + j K a) - K a .r -H\D p

* S

Usvaja se Fs~ 2.0 [2 12(1.539+ 0.648)-0.42-20- 10\p E,- = 2.0 Ep = - ^ l D Pmt ^ EPml d = 15.755D j ( K p - K a) r D 2 E* 1

F. S

BPm l =~(2.37 - 0.42)20 D2 B Pm2

=

9.75D2

1 Mb = 0 278.97^9- j 8 .i s j + 157551^9+jD^-9J5D2^9+ jD j = 0 1752.86+141.795D -79.87D2 - 6 J D 3 =0 269.67+21.81D-12.29D2 - D 3 =0 D = 4.7 m

392

GEOSTATTKI PRORAUNI

ZH = 0
T - 278.97 -15.755 4.7 + 9.75(4.7)2 T = 278.97 + 74.05 - 215.38 T = 137.64 k N/ m

Usvaja se da je

D s = 1.2D = 1.2 4.7 = 5.64 m

Veliina sile u ankeruje T = 137.64 3 = 412.92 kN

GEOSINTETICI

393

11

G E O S IN T E T IC I

11.1 Uvod Geosintetici su sintetiki materijali koji se proizvode od nekoliko vrsta polimera a najee od: polipropilena, poliestera i polietilena. Oni su organskog porekla i dobijaju se, uglavnom, od derivata nafte. Svojstva geosintetika zavise od vrste polimera, naina dobijanja i njihove strukture. S obzirom na fiinkciju i strukturu mogu se podeliti na: geotekstile, geomree, geomembrane i geokompozite (SlU .l).

Sl.11.1 Geosintetici

Geosintetiki materijali se koriste kaointegralni deo geotehnikih konstrukcija i to, pre svega, kod izgradnje saobraajnica. Pritom mogu da se primenjuju za: - ojaanje (armiranje) tla - separaciju materijala - filtraciju vode - dreniranje tla - spreavanje erozije tla i - spreavanje zagaivanja tla (npr. kod deponija).

394

GEOSTATIKI PRDRAUM

Geosintetici se do gradilita transportuju u roliiama irine 2-5m i duine 150-300m, s tim to se, po potrebi, pojednane rolne mogu povezivati na mestu ugraivanja. Njihovo postavljanjejejenostavno i sastoji se u runom ili mainskom razvijanju rolni. Pri tom nije potrebna nikakva posebna priprema tla na koje se oni postavljaju.

U daljem tekstu prikazaemo ulogu geosintetika u ojaanju tla. S tim u vezi. napominjemo da se, kao armatura, najee koriste geotekstili i geomree.

11.2 Stabilnost potpornib zidova ojaanih geosinteticima Postavljanjem geosintetikih materijala iza potpomog zida postie se, slino kao i kod konzolnih zidova, akdviranje tla iza zida u prijemu bonih pritisaka tla. Meutim, sada se to ne ostvaruje armiranjem zida, ve armiranjem tla iza zida. Ovakvi zidovi (Sl.11.2) sastoje se od: >eonih montanih elemenata koji se koriste za formiranje lica zida - armatuniih traka ili mreakoje se ugrauju u nasip iza zida paralelno sa graenjem zida i koje su spojene sa licem zida, i - nasipa iza zida koji se gradi paralelno sa licem zida. U postupku prorauna pretpostavlja se da tlo iza zida, koje je armirano horizontalnim slojevima geosintetika, deluje kao monolitni aimirani blok tla. (aimature) koji ne trebadabude vei od l.Om. Analiza stabilnosti potpomih zidova ojaanih geosinteticima zasniva se na Rankinovoj teoriji graninih pritisaka tia. Postupak prorauna moe da se podeli na dva dela: jedankoji seodnosi na spoijanju i drugikoji se odnosi na unutranju stabilnost zida. Odreivanje odgovarajuih faktora sigumosti prikazaemo na primeru koji je vrlo est u geotehnikoj praksi. To je sluaj vertikalnog, glatkog zida koji podupire nekoherentni nasip iza zida. Povrina nasipa je horizontalna i optereena je jednakopodeljenim optereenjem.

GEOSINTETICI

395

SL 11.2 Potpomi zidovi ojaani geosinteticima 11.2.1 Spoljanja stabilnost

Proraun spoljanje stabilnosti analogan je proraunu gravitacionih i konzolnih zidova (Poglavlje 9), tj. vri se provera (Sl. 11.3): -stabilnosti protiv klizanja du osnove zida -stabilnosti protiv preturanja oko noice zida i - stabilnosti zida u pogledu nosivosti tla tj. graninog optereenja temeljnog tla. Prema predlogu Amerike savezne uprave za puteve (FHWA), minimalne vrednosti faktora sigumosti treba da iznose: >u odnosu na ldizanje, Fs* 1.5 - u odnosu na preturanje, Fs*2.0 - u odnosu na granino optereenje temeljnog tla, Fs^2.5; u geotehnikoj praksi esto se usvaja Fs*2.0.

Klizanje

Preturanje

Nosivost tla

Sl. 11.3 Mehanizmi spoljanjeg lomapotpomih zidova

396

.... GEOSTATIKi PRORAUM

1L2,1.1 Stabilnost zida u pogledn Mizasja du osnove zida

Stabilnost zida protiv klizanja (S1.1L4) izraava se faktorom sigumosti Fs koji predstavlja odnos otpornih i gurajuih sila

'

Eas + Eaq

Ea, + Eaq

'

gdeje: - sila koja se odupire klizanju W - teina zida q - jednakopodeljeno optereenje iza zida B - irina zida H -visinazida Eas - sila aktivnog pritiska od tla
Ea, = |isr0 r h* = !<?"( - f ) r n 2 Eaq- sila aktivnog pritiskaod jednakopodeljenog optereenja
Ea, = K . q H = tgU s - j j q H

<pv -ugao trenja izmeu tla i geosintetika; u odsustvu laboratorijskih podatakausvaja se daje < p .

Sl.11.4 Stabilnost zida upogledu Jdizanja du osnovezida

GEOSINTETICI

397

11.2.1,2 Stabilnost zida u pogleu pretumoja oko noice zia

Stabiinost zia protiv preturanja (Sl, 11.5) izraava se odnosom otpomih i preturajuih momenta oko noice zida (take O), pa je Fa jednak
(11.2)

Sl.11.5 Stabilnost zida upogledu preturanja oko noicezida

11.2.1.3 Stabilnost zida u pogledu nosivosti tla ispod zida Analizastabilnosti upogledunosivostitlaispodzida (Sl.11.6) sastoji se u tome tose proverava da li vertikalni naponi ispod zidamogu daizazovu lom tla. U vezi s tim, poznato je da je granino optereenje plitkih trakastih temelja deffnisano jednainom (4.25) tj.
qf - c N c + y - D f N 9 + 0 . 5' Y' B' Ny

(11.3)

a poto je i optereenje ekscentrino, jednaina (11.3) dobija sledei oblik

qf = c - N c + 0.5 y B' Ny

(11.4)

GEOSTATIKIPRORAUNI

g d e je :

B' = B - 2- e - efektivna irina temelja

e - ekscentricitei rezultante vertikalnih sila; u geotehnikoj praksi vrlo esto se usvaja da je e B/6.

H/2

F = W+qB A -B 1 -A
Sl.11.6 Stabilnost zida u pogledu nosivosti tla ispodzida

Faktor sigumostijednak je
Ft =

c N e+0 3 r B ' N r c - - - ..

geje: - vertikalni napon u temeljnoj spojnici.

Pojedini autori (npr. Koemer, 1998) jenainu (11.4) proiruju uvoenjem treeg lana koji predstavlja uticaj teine nadsloja ( y Dj- Nq).

GEOSINTETICI

399

Asalize spoljanje stabilnostijasno pokazuju da to je vea duina armiranja, vei je i faktor sigumosti. S tim u vezi treba rei da se u geotehnikoj praksi najee usvaja da je duina svih slojeva geosintetika ista i da se, odnos duine geosintetika prema visini zida, kree izmeu 0.6 i 0.8.

SL 11.7 Stabilnost zida u pogledu klizanja itave mase tla oko zida

Naglaavamo da u okviru prorauna spoljanje stabilnosti treba proveriti i mogunost nastanka opteg loma tla oko polpomog zia (Sl.11.7). Ova provera vri se klasinim postupcima analize stabilnosti padina i kosina (Poglavlje 3). Osim toga, potrebno je proveriti da li su sleganja u temeljnoj spojnici u dozvoljenim granicama zaatu potpomu konstrukciju (Poglavlje 4.2).

11,2.2 Unutranja stabttnost

Mehanizmi unutraSnjeg loma potpomih zidova ojaanih geosinteticima obuhvataju: - lom geosintetika zatezanjem (Sl.11.8) i - izvlaenje geosintetika iz stabilne mase tla (Sl.11.9).

400.............

GEOSTATIKIPRORAUNI

Zato se analiza unutranje stabilnosti svoi na: - odreivanje rastojanja izmeu slojeva geosintetika i - oreivanje duine geosintetika

Proraun unutranje stabilnosti bazira se na aoalizi klina sa zategom koji se formira iza potpomog zida, U postupku prorauna faktor sigumosti svakog pojedinanog sloja ispituje se u odnosu na Rankinovu ravan aktivnog loma koja polazi iz noice zida pod uglom (45 + < p/2) prema horizontali.

ah = Ka -y z + Ka q

Sl.11.8 Unutranji lom zatezanjem armature

Silau armaturi T(S1.11.8 i Sl.11.9) odreuje se iz jednaine T = o t .5t = ^ ( r z + ? K gdeje:

crk - K a *(y 'Z + q ) - horizontalni napon na dubini z Sv - vertikalno rastojanje izmeu slojeva aimatuFe. (U.6)

GEOSINTETICI

401

Sl.11.9 Unutranji lom izvlaenjem armature iz stabilne mase tla

11.2.2.1 Stabilnost u pogledu loma armature zatezanjem Proraun stabilnosti vri se tako to se postavlja uslov da sila u armaturi T (jednaina 11.6) mora dabude manja od dozvoljenog optereenja geosintetika u odnosu na lom zatezanjem TajB ti*
T<ZT,

(11.7)

Prema propisima Amerike dravne uprave za puteve i transport (AASHTO) sila Tafi odreuje se na sledei nain
Tf TaB = aB RFFe

geje:
T f - nosivost geosintetika na zatezanje dobijena laboratorijskim opitima RF - totalni (kumulativni) faktor redukcije, koji je jednak proizvodu parcijalnih faktora redukcije i koji ukljuuje specifine in situ uslove

402

GEOSTATIKl PRORAUNI

RFcr- faktor redukcije koji je posledica puzanja i jednak je 2.0-23 za poliestersko armiranje 4.0-5.0 za polipropilensko armiranje 2.5-5.0 za polietilensko armiranje RFid - 1.05-3.0 - faktor redukcije koji je posledica oteenja pri ugraivanju geosintetika RFd =1.10-2.0 - faktor redukcije koji je posledica degradacije sredine u kojoj se nalaze geosintetici (npr. hemijska i bioloka degradacij a) Fs ^ 1.5 - faktor sigumosti koji je posledica opte neodreenosti problema.

U odsustvu konkretnih podataka o veliini parcijalnih faktora redukcije, FHWA predlae da se - kod preliminamog projektovanja - usvoji veliina totalnog faktora redukcije RF= 7, dok se u geotehnikoj praksi esto usvaja RF= 4-6. Treba naglasiti da je, u odnosu n^ vrstou na zatezanje geosintetika, dozvoljena sila jednaka
(U.9)

Meutim, sa aspekta geotehnikog inenjerstva, ovako dobijenu silutrebapodeliti faktorom sigumosti. Ovo ukljuivanjeF, moedasevri neposredno (jednaina 11.8) ili posredno (jednaina 11.21). Vertikalno rastojanje izmeu slojeva armature Sv jednakoje
(11.10)

Ovo rastojanje ne bi trebalo dabude vee od l.Om. Time se obezbeuje da tlo iza zida deluje kao monolitni armirani blok.

GEOSINTETICI

403

11,2.2.2 Stabilnost u pogleu izviaenja armature iz stabilne mase tla

Proraun stabilnosti vri se tako to se postavlja uslov da sila u amiaturi T (jednaina 11.6) mora a bude manja od dozvoljenog optereenja geosintetika u odnosu na izvlaenje iz stabilne mase tla TST.J. (11.11)

Sila F ^ je posledica trenja izmeu tla i geosintetika i ona se, prema propisima AASHTO, definie na sledei nain: a) kod armiranja sa geotekstilom
T.r - 2 L a' ,S^ rs (11.12)

gdeje:
av - vertikalni napon na dubini z Le - duina ankerovanja geotekstila u stabilnoj masi tla < p ag - ugao trenja izmeu tla i geotekstila; u odsustvu laboratorijskih podataka usvaja se daje < p sg= 28 < p Fs z 1.5 - faktor sigumosti.

b) kod armiranja sa geomreom

2 L e a'<jvtg$

gdeje: a - koeficijent interakcije i mera efikasnosti prenosa optereenja izmeu tla i geomree Fs z 1.5 - faktor sigumosti. Propisi AASHTO, u odsustvu podataka za konkretno tlo i geomreu, preporuuju za a - kao orijentacione - vrednosti date u Tabeli 11.1.

404

GEOSTATIKIPRORAUNI

Tahela 11.1 Vrednosti koeficijenta a

% otvora povrine mree

80% i vie 51 - 79% 50% i manje

0.8 0.7 0.6

Duina Le (Sl 11.9) odreuje se kao 7 f ... (U-14)

2<rv tg<psg

odnosno 4 =
T 'F 2crv-a'tgq> (11.15)

Ovauinane bi trebalo dabude manja od l.Omkako bi se obezbedilo sigumo ankerovanje armature u stabilnom delu nasipa.

Osim navedenih uslova, u okviru ispitivanja unutraSnje stabilnosti, trebaproveriti i nosivost spoja (veze) izmeu geosintetika i lica zida. To se vri laboratorijskim ispitivanjem vrstoe ove veze.

113 Prilikom izgradnje saobraajnice unasipu, ponekadje potrebno da se vriojaanje nasutog tla geosintetikim materijalima. Ovoje ekonomski opravdano pre svega u sluajevima kada je tlo, odkoga se &adi nasip, slabijih karakteristika i/ili kod graenjavisokihnasipa.Naime,utakvimsluajevima,primenageosintetikamoe da dovede do znaajnog poveanja nagiba kosina nasipa, a samim tim i do

GEOSINTETICI

405

smanjenja nj egove irine u osnovi. To dovodi do znaajnog smanjenja zone eksproprijacije i eliminisanja potrebe za graenjem potpomih konstrukcija koje bi primale bone pritiske nasutog tla.

iS7. 11.10 Kosina nasipa ojaana geosinteticima

Geosintetci se, u toku graenja nasipa, postavljaju u horizontalnim slojevima i njima se vri stabilizacija kosina nasipa da ne bi dolo do loma klizanjem (51.11.10). Poloaj geosintetika, njihov broj i duina, treba da budu takvi da obezbede potrebnu sigumost kosina nasipa.

11,3.1 Kruna klizna povrina Zaodreivanje faktora sigumosti koriste se metode granine ravnotee koje treba daodgovaraju oblikukliznepovrine. Sobzirom dajepotencijalnakliznapovrina najee kruna, moe se uspeno koristiti Biopova uproena metoda. Onaje jednostavna za primenu, a i dovoljno tana, tako da se njeni rezuliati mogu sa pouzdanjem da pnhvate (Poglavlje 3.1.5.2.2). Po ovoj metodi faktor sigumosti Fs odreuje se iz odnosa olpomih i gurajuih momenata oko centra rotacije O (51.11.11)

F .- ^ r

< IU 6>

gdeje: Mr - momenat svih otpomih sila oko centra rotacije Md - momenat svih gurajuih sila oko centra rotacije.

406

GEOSTATIKIPRORAUNI

$1.11.11 Stabilnost kosine sa krunom kliznom povrinom Napominjemo da je jednaina (11.16) razvijenom obliku kao jednaina (3.43). u Poglavlju 3.1.5.2.2 prikazana u

Ukolikoje kosina ojaana geosinteticima,jednaina (11.16) mora da se modifikuje kako bi se ukljuili i stabilizirajui momenti od armature. Pri tom se pretpostavlja dau svakom armiranom sloju, u taki njegovogpreseka sapotencijalnom kliznom povrinom, postoji otpoma sila. Ove sile deluju horizontalno, pa ako je broj slojeva geosintetika m, dobijasedaje MR+ 'LTr y i MD
z

(11.17)

ak

Jk

ym
*

V i
3f

Sl. 11.12 Stabilnost kosine sa krunom kliznom povrinom ojaane sa m redova geosinietika

GEOSINTETICI

407

gde je:
T} - siia ii geosintetilai u sloju i y, - krak siie T{ u odnosu na centar rotacije O m - broj slojeva geosintetika.

U geotehnikoj praksi najee se usvaja daje F, ;>1.4, a FHWA predlae Fs^ 1.3. Prikazani postupak analize stabilnosti moe da se vri i sa efektivnim i sa ukupnim naponima. Ono to je pri tom bitno jeste da se proraun uvek treba da vri za kritinu kliznu povrinu. U vezi s tim treba obratiti panju na to da se kritine klizne povrine sa silama u armaturi i bez njih, po pravilu, ne poklapaju. Napominjemo da ukoliko postoji mogunost formiranja klizne povrine koja nije kruna i onda bi se primenio ve izioeni princip prorauna. Jedino to bi se tada otpome sile u armaturi ukljuile u neku od metoda koje se koriste za sloene klizne povrine (Poglavlje 3.1.5.3). Silauarmaturi T mora da bude manja od dozvoljenog optereenja u odnosu na lom geosintetika zatezanjem, kao i od dozvoljenog optereenja u odnosu na izvlaenje geosintetika iz stabilnog delanasipa. Odreivanje ovih sila prikazano je kod analize unutranje stabilnostipotpomih zidova.

Naglaavamo da, ako je tlo u nasipu koherentno, onda se jednaine (11.14) i (11.15) na osnovu kojih se odreuje duina ankerovanja proiruju kako bi ukljuile i uticaj kohezije c nasutog tla i uticaj athezije izmeu geosintetika i tla, tako da je:

408

GEOSTATIKIPRORAUNI

- ko armiranja sa geotekstilom
t -f .

(7/./5;

- kod armiranja sa geomreom

------z .= 2 -a (c + crvtg<p )

(11.19)

Za atheziju se najee usvaja daje c ^ (0.6-0.8)c (videti Zadatak 11.6.1). Duina ankerovanja Le (Sl. 11.13) ne bi trebalo da bude manja od 1.0m. Na ovaj nain tj. primenom geosintetikih materijala vri se stabilizacija kosine nasipa i spreava njen lom du potencijalne kiizne povrine. Meutim, osim toga, esto je potrebno da se vri i posebna stabilizacija lica kosine. Ovo se postie kratkim geosintetikim elementima koji se zovu sekundama armatura (S l.ll.14) i koji se postavljaju na vertikalnom rastojanju manjem od 0.6m, a duina im je izmeu 1.3m i 2.0m. Njihovo prisustvo, osim to smanjuje povrinsku eroziju, korisnoje i kod zbijanja lica kosine. Napominjemo da se utom sluaju aimatura koja spreava opti lom kosine klizanjem naziva primama armatura.

Sekundama

^v^amiatura
Primama armatura

SL 11.14 Kosina nasipa sa primamom i sekundamom armaturom

GEOSINTETICI

409

113.2 Klizanje osnove masipa

Stabilnost kosina, odnosno krajeva nasipa, treba proveriti i na klizanje osnove nasipa: - na kontaktu sa geosintetikom i - na kontaktu sa podlogom (temeljnim tlom).

Klizanje osnove izaziva bono pomeranje nasipa, odnosno njegovo irenje, a mehanizam loma analogan je klizanju potpomih zidova (Sl. 11.15). Faktor sigumosti predstavlja odnos otpomih i gurajuih sila. Kao gurajua sila javlja se sila aktivnog pritiska tla Ea, aotpom asila S jeposledica: - klizanja na kontaktu sa geosintetikom, ili - loma geosintetika i klizanja du podloge nasipa.

M -

-M
Nasip r<p,c=o

2
Podloga
<P=0. C u

Geosintetici

S l.ll. 15 Klizanje osnove nasipa na slabonosivom tlu Tako da se faktor sigumosti Fs definie na sledei nain: a) kod klizanja nasipa na kontaktu sa geosintetikom (11.20) gdeje:

410

GEOSTATIKIPRORAUNI

q > - ugao trenja izmeu tla i geosintetika; u odsustvu laboratorijskih podataka usvaja se da je q)sg=-2B < p Ka - koeficijent aktivnog pritiska tla.

b) kod klizanja nasipa na kontaktu sa podlogom

2 j b - Cad+ T )

F, = ~ K " '-r-H 3 2 gdeje:

^ 1* 5

(1L21)

cad - athezija izmeu geosintetika i podloge nasipa; u sluaju fundiranja nasipa na slabonosivom tlu esto se usvaja da je c j= 0
T T - Tattow = f RF

- sila u geosintetiku (videti zadatak 11.6.2).

U sluaju nasipa fimdiranog na slabonosivom tlu, FHWA ograniava veliinu deformacije geosintetika koja je posledica sile T. Maksimalna deformacija eg zavisi od vrste materijala od kojeg se gradi nasip i iznosi: - za nasip od ljunkovito-peskovitog tla eg =5-10 % za nasip od glinovitog tla eg=2 %.

11.4 geosintetiki ojaanim nasipima

Prilikom prelaska trupa puta preko jako stiljivih, slabo konsolidovanih tla (npr. CHgline, muljevita tla) moe dabude ugroena nosivost nasipa. Ovo sejavljakao posledica loma podloge, odnosno dostizanja njenog graninog optereenja. U takvim sluajevima: - kada se radi o manjim debljinama slabonosivog tla vri se njegovo uklanjanje i zamena materijalom pogodnih svojstava - kada se radi o veim debljinama slabonosivog tla vri se graenje nasipa rasplinutog profila sa bermama i vrlo blagim nagibom kosina.

GEOSINTETICI

411

Ovakvi postupci zahtevaju veliki utroak vremena i novca i zato znatno usporavaju i poskupljuju graenje saobraajnice. Meutim, sa pojavom geosintetikih materijala, otvam se mogunost da se navedeni probiemi ree na jedan drugi nain. Naime, postavljanjem geosintetika u noici nasipa (57. 11.16) poveava se njegova krutost. Na taj nain tj. ojaanjem nasipa, a ne podloge ispod njega, prua se mogunost da se ree problemi graenja nasipa na slabonosivom tlu. U vezi s tim poznato je da se nosivost tla ispod plitkih trakastih temelja, optereenih vertikalnim optereenjem, moe da izrazi jednainom (4.25) tj.
qf - c- Nc + y Df Nq + 0.5 y B- Nf (1L22)

Sl. 11. 16 Noica nasipa ojaana geosinteticima Kodnasipanaslabonosivom tlu,potoje <p=0 i D/=0f jednaina(11.22) se svoi na
qf = c-N c = r 5.14 cu (11.23)

gdeje: eu - nedrenirana kohezija.

Sl.11.17 Nasip ojaan geosinteticima oslonjen na slabonosivo tlo

4 12

GEOSTAllKI PRORAUNI

Kada je nasip koji se nalazi na slabonosivom t!u ojaaa geosinteticima, to dovodi do toga a on deluje na podlogu kao monolitni armirani blok. Tako da njegov uticaj na podlogu vie ne odgovara savitljivom ve je analogan kmtom temelju. Zato, u tom sluajujednaina (11.23) predstavlja konzervativno reenje problema nosivosti. U cilju tanijeg reavanja ovog problema, Rowe and Soderman (1987) su predloili po^tupak odreivanja graninog optereenja nasipa na slabonosivom tlu. Njihov posijipak se zasniva na teoriji plastinosti i uzima u obzir poveanje krutosti nasipa usled armiranja. U postupku prorauna nasip se posmatra kao kruti trakasti temelj ekvivalentne irine Be (Sl 11.17). Ova irina se odreuje postavljanjem uslova da naponi ispod ivice krutog temelja budu jednaki teini nasipa na tom mestu. U vezi s tim poznato je da je pritisak p na ivici krutog temelja oslonjenog na slabonosivo tlo jednak P =(2 + ff)-cu Q gdeje: cu o - nedrenirana kohezija slabonosivog tla neposredno ispod temelja (Sl. 11.18). Visinanasipa h koja odgovara naponu p jednakaje (11.24)

A =i 1^2r. Y n - zapreminska teina nasipa. Tako daje ekvivalentna irina krutog temelja Be jednaka Be = b+2>n( H-h) gdeje: b - irina krune nasipa H - visina nasipa n - kotangens ugla nagiba kosine nasipa.

(11.25)

(11.26)

GEOSINTETICI

413

Gramno optereenje ekvivalentiiog kratog temelja jeaako je = Nc 'C u 0 +(lo gdeje: q0 - vertikalno optereenje pored temelja. Velidine faktora nosivosti Nc za nehomogeno, slabonosivo tlo prikazane su na Sl.11.18. (11.27)

SI.1J.18 Faktor nosivosti Ne za nehomogeno, slabonosivo tlo

Zone loma ispod temelja prostiru se izvan irine Be naduini x, kojajepriblino jednaka dubini d do koje se prostiru zone loma (S l.ll.19). U svakom siuaju, ovo x ne moe da bude vee od debljine slabonosivog tla >, tj.

x = min(J,Z))

(11.28)

414

GEOSTATIKI PRORAUNI

P c B e / CuO

SL11.19 Dubina zone loma d u nehomogenom, slabonosivom tlu Kao posledicu injenice daje irina ekvivaientnog krutog temelja manja od irine osnovenasipa B, pri proraunu graninog optereenja treba uzeti u obzir i teinu nadsloja qQ . Ovu teinu ostvaruju krajevi nasipa koji se nalaze izvan irine Be {S l11.17). Kada se ona ravnomemo raspodeli po duini x dobija se

za

x>tt'h => qa = -

2'X

(11.29)

za

{2'n'h x\'Vm x<in'h => q0~ ----- - ~ 2*w

(11.30)

Dobijeno reenje za granino optereenje (jednaina 11.27) predstavlja gornju granicu za qf , jer se armiranjem nasipa najvie moe postii njegova potpuna krutost. Veliinu treba uporediti sa prosenim opetereenjem od nasipa q koje deluje nakrutitemelj

GEOSINTETICI

41 S.J

i n

b H+ n\H2 - h2 B

9=

pa je faktor sigumosti Fs jenak (11.32)

Veliina faktora signmosti treba daje Fg 2.5.

Vidimo da dobijeno reenje (jednaina 11.27) polazi od toga da se armirani nasip moe da posmatra kao kruti temelj. U postupku prorauna uzima se u obzir debljina slabonosivog tla, kao i promena njegove kohezije sa dubinom. Zato se na ovaj nain dobijaju realnija reenja nego primenom jednaine (11.23), pa je ovakav nain prorauna uao i u propise pojedinih zemalja (na primer Canadian Foundation Engineering Manual). Na kraju naglaavamo dabi, kao posledica injenice da se nasip ponaakao kruti temelj, njegova sleganjatrebalo da budu manja i ravnomemija nego u sluaju kada se ne vri armiranje, te njegovo ponaanje odgovara savitljivom temelju.

416

GEOSTATIKI PRORAUNI

11.5 ZaMjiiak Primena geosintetikih materijala omoguava poveanje kako nagiba kosina nasipa tako i graninog optereenja slabonosivih tia. Osim toga, ojaanje potpomih zidova geosinteticima ovodi do znatno ekonominijih reenja nego to je to sluaj kod klasinih potpomih zidova (Sl. 11.20). To je i razlog to se geosintetici sve vie koriste u geotehnikom inenjerstvu u svetu, a oneavno poinju da se primenjuju i u naoj zemlji.
600

100

0
3 4 5 6

Potpomziovi azmirani gcosintctikom 7 8 9 10 11

Visina zida (m)

Sl.11.20 Kotanje potpornih zidova (FHWA)

GEOSINTETICI

417

11,6

Zadacl

11.6.1 Na skici je prikazan nasip na zasienom glinovitom tiu. Nasip je visine 8.0m, Fiziko-mehaniki parametri tla su: yz=19 kN/mJ, (pu =0, c=20 kPa. Za kosinu nasipa prikazanu na skici treba odrediti: a) faktor siguraosti kosine bez poboljanja geotekstilom b) faktor sigumosti kosine poboljane geotekstilom u osnovi nasipa du povrine cd. c) faktor sigumostikosine sa 8 slojevageotekstilana svakih l.Om visine nasipa d) duinu ankerovanja geotekstila Le. Dozvoljena sila zatezanja geotekstila T,jlow= 40 kN/m.

= 5 4 1 9 = 1026 W / m = 41'19 = 779 kN / m

418

GEOSTAHKI PRORAUNI

a) Za kosinu nasipa bez geotekstila:

p _ 2 Otpornih momenata s V Gurajuih momenata p (*'"caiP a *^'acl ^pologe ' ^

W M -8.6 + W * -0 (20 10.5 + 20 17.9) 16.3 9258 tA C F = ---------------------- ------- = ------- - 1.05 1026-8.6 8824 b) Za kosinu nasipa sa geotekstilom u osnovi nasipa:

p = 9258 .+ 40-14 8824

9818 = { n 8824 -

GEGSINTETICI

419

c) Za kosinu nasipa sa 8 slojeva geotekstila na svakifa I .Om visine, od osnove do vrha nasipa:

9258 + 40 ( 14+ 13+ 12+ 11+10 + 9+8 + 7) 8824

d) Duina ankerovanja geotekstila je:

L =

TF. 2 (ca +<rv-tg<P sg)

401.5
20.7-20

= 2.14w

420

GEOSTATTKIPRORAUNI

11.6.2 Za iiasip izgraen o. ljunkovito-peskovitog rs.atenjaia koji l.ei na. siabonosivom tlu i armiran je slojem geosintetika, koji je postavljen u osnovi nasipa, treba och"editi: a) faktor sigumosti protiv klizanja nasipa na kontaktu sa geosintetikom i b) silu u armaturi koja spreava Mizanje du podloge nasipa. 6.0 m ll.O m 6.0 m -W # -m-

a) F.=

b ' g< P S g Ka H -< p= -55 = 22 ;;m4M

Usvaja se < p

>

tgl{45~ f )'2fl
b)

K ..y-H

Usvojeno: 0^=0, Fs=1.5 T = 1.5 45 ~ ^ 19kN 7 m

Usvojeno RF= 7 Tf = T R F -19*7 = 133 kN/m Ako seusvoji daje e = 10%, onda modul elastinosti (modul krutosti) geosintetika Eg treba da bude: T 19 E ^ - = = 190 kN/m
* eg 0.10

Modul elastinosti Eg odreuje se iz opita zatezanja (ASTM D 4595).

ANEKS
I Analiza stabilnosti padina i kosina metodom Fridlanda i Krena
Fridland i Kren (Fredland and Krahn, 1977) su razvili metodu za analizu stabilnosti padina i kosina koja zadovoljava sve uslove ravnotee kliznog tela i koja moe da se primeni kako kod krunih tako i kod sloenih kliznih povrina (Sl.I.l). Ova metoda u literaturi se naziva i Opta metoda granine ravnotee (GLE method) i poslednjih godina sve vie se koristi u naoj geotehnikoj praksi. Pri tom treba zapaziti da su jednaine, kojimaje definisana stabilnost kliznog tela, formulisane na istinain kao u Spenserovoj metodi (Poglavlje 3.1.5.2.3).

Sl. 1 .1 Metoda Fridlanda i Krena - klizno telo i sile koje deluju na tipinu lamelu

422

GEOSTATTKI FRORAUNI

Zavisnost izmedjn sila St i Pt efmisana jc Kulon - Morovim uslovom i glasi

St = 4 r \ ci4i + (pi - ui '

Iz uslova vertikalne ravnotee sila koje deluju na lamelu i dobija se

(11)

(7.2; Sredjivanjem ove jednaine i uvodjenjem izraza za 5J dobija se da je

w, - ( x , - X;_J) - (c,- /,. ' at - ut /t

s

Si a r f. )

m.

(1,3)

gdeje: m f co5 a.I /+ tg<Xj'tgPi Fs

Iz uslova horizontalne ravnotee sila koje deluju na lamelu i dobija se Et -E i_ i = P| sinai -S fco scci odnosno (1.5)

cosa,

centar rotacije O dobija se sledea vrednost faktora sigumosti

i ANEKS 423

k - / , + (^ .-,-/,)& <(>,]*,
F m = ~ l -------- --------------------------------------------(L 7 )

l,{W r di - P r f i)

Klizno telo na Sl. 1.1 zadovoljava sledee uslove u pogledu medjulamelaraih sila (1.8) (1.9)

t(E > ~ E i-i) = 0 i=l i-1

Na osnovu jednaina (1.5) i (1.8), dobija se sledea vrednost faktora sigumosti

Z Pi'sincii

Vidimo da autori, isto kao i Spenser, postavljaju kako uslov ravnotee momenata tako i uslov ravnotee horizontalnih sila kliznog tela. Na taj nain dobijaju dva faktora sigumosti Fm i Ff. U odnosu na Spenserovu metodu, razlika je u tome to su antori analizirali klizno telokoje ima sloenu kliznu povrinu. Ova injenica dovelaje do potrebe da seusvoji fiktivni centar rotacije O. U vezi s tim trebarei da veliinafaktora sigumosti nezavisi odpretpostavljenog poloajacentra rotacije O (Fredlundetal. 1992). D abisereilejednaineza Fm i Ff potrebnojedaseodredesile adabi se to uradilo moraju da se odrede medulamelame smiue sile X( i Xul. Poto je ovo statiki neodreden problem, treba da se usvoje odreene pretpostavke o meulamelarnim silama. Tako naprimer:

424

GEOSTATIKIPRORAUNI

- ako se pretpostavl da je nagib meulameiamih siia u ditavom kliznom te konstantaa, t

comt

(L li)

ova metoda se svodi na Spenserovu metodu, s tim to moe da se primeni ne samo kod krunih ve i kod sioenih kliznih povrina. ako se pretpostavi da meuiamelame sile zadovoljavaju uslov Morgenstem-Prajsa (Poglavlje 3.1.5.3.5) tj.

(112)

ova metoda predstavljajednu varijantu metode Morgenstem-Prajsa. U vezi s tim interesantno je to to su je, prilikom prvog objavljivanja (Fredlund and Krahn, 1977), autori i prezentirali na taj nain. Meutim, nekoliko goina kasnije (Fredlund et al, 1981), oni su je preimenovali u Optu metodu granine ravnotee, patako ostale metode lamela (Poglavlje 3.1.5) postaju samoposebni specifini sluajevi ove metode.

ANEKS

Teorija neutrslne iliiije I njeua primeoa kod stabilizacije klM its

Teorija neutralne linije (Hutchinson, J. N., 1977) omoguava a se orei uticaj promene geometrij e kliznog telam njegovu stabilnost. Ovoje, najee, posledica izgradnje useka ili nasipa na aktivnom/potencijalnom klizitu. S tim u vezi Hainson je pokazao da se na kliznoj povrini moe da definie taka koja razgraniava pozitivne od negativnih efekata nasipanja/usecanja kliznog tela. Promene intenziteta vertikalnog optereenja koje deluje u toj taki ne utiu na promenu faktora sigumosti i stoga je Hainson ovu taku nazvao neutralna taka. Njen poloaj moe da se odredi iz sledee jednaine

(II1) gdeje: a^, - nagib klizne povrine u neutralnoj taki B qf F - parametar pomog pritiska - ugao unutranjeg trenja za efektivne napone

Jednaina (0.1) pokazuje da poloaj neutralne take zavisi od uslova dreniranja koji su posledica graenja nasipa/useka. U vezi s tim, za geotehniku praksu su od posebnog interesa dva granina sluaja: a) nedrenirani uslovi

B = 1.0 <=>tga Reenje ove jednaine je

= (l-sec2aHp) -

(II. 2)

426

GEOSTAUKIPRORAUNI

b)

renirani uslovi
B = 0 => tganp = tga4 =
tg(p*

= 9\ gdeje: <pm- mobilisani ugao unutranjeg trenja za efektivne napone.

(115)

Vidimo da se za nedrenirane uslove neutralna taka (Nu) nalazi na mestu ge je klizna povrina horizontalna, a da se za drenirane uslove njen poloaj (Nd) definie mobilisanim efektivnim uglom unutranjeg trenja (Sl II. 1). U sluaju da je 0 > B > 1 , poloaj neutralne take je izmeu taaka Nu i Nd.

Vertikalni preseei u takama Nui Nddele klizno telo na trizone (A, B, C). Efekti graenja nasipa i useka, u ovim zonama, u odnosu na poetni faktor sigumosti Fs su sledei:

Nasipi
Graenje nasipa u zoni A - uvek se smanjuje Fs Graenje nasipa u zoni B - smanjuje se Fs za nedrenirane, a poveava za drenirane uslove Graenje nasipa u zoni C - uvek se poveava Fs .

ANEKS

427

Useci Izgranja useka u zoni A - nvek se poveava Fs Izgranja useka u zoni B - poveava se Fs za nedrenirane, a smanjuje za drenirane usiove Izgradnja useka u zoni C - uvek se smanjuje Fs.

Ukoliko se klizno telo posmatra prostomo tako to se analizira nekoliko karakteristinih poprenih preseka, onda se spajanjem odgovarajuih neutralnih taaka dobijaju neutralne linije. Teorija neutralne linije moe da se primeni kako kod krunih tako i kod sloenih kliznihpovrina. Pri tom je zanjenu uspenu primenu potrebno da bude definisana potencijalna/stvama klizna povrina. ^ Poznavanje neutralnih taaka/Iinija moe da bude vrlo korisno prilikom odreivanja optimalnog poloaja saobraajnice koja preseca klizno telo. Osim toga, poznavanje ove teorije moe znaajno da povea efikasnost zemljanih radova kod stabilizacije klizita. Ovo je od posebnog znaaja, jer je promena geometrije kliznog tela esto najefikasmji i najekonominiji nain njegovog saniranja. Naravno da, u svakom konkretnom sluaju, treba analizom stabilnosti proveriti opravdanostpredloenogreenja, tj. odrediti koliko je poveanje faktora sigumosti u odnosu na njegovu poetnu vrednost.

428

GEG3TATIKIPRORAUNI

Grati!i&? I dozvoljeno cipterecesje plifMb teHielja prema EVROKODU7

Ko odreivanja graninog optereenja plitkih temelja, Evropski standari za geotehniku (Eurocod 7,2004) polaze od opteg loma tla ispod temelja (Poglavlje 4.1.3) i pri tom razlikuju drenirane i nedrenirane uslove optereenja. U vezi s tim treba zapaziti da se prilikom odreivanja nosivosti temelja ne uzima u obzir uticaj dubine fundiranja, ali se vodi rauna o nagibu osnove temelja (Sl. III. 1). NPV

fo-, k
& L -

--- | B-.. --- :

Sl III. I Granino optereenje plitkih temelja prema Evrokodu 7 Procena nosivosti plitkih temelja fundiranih na steni vri se korienjem odgovarajuih dijagrama. Sa SLUI.3 vidi se da ovi dijagrami zavise od tipa stene, njene jednoaksijalne vrstoe na pritisak i razmaka pukotina u masivu.

ANE.KS

429

Napominjemo da su oznake u ovom poglavlju prilagoene oznakama koje se koriste u Poglavlju 4.1 i stoga, unekoliko, odstupaju o onih koje su date u Evrokodu 7,

III. 1

Drenirani uslovi

Granino optereenje tla u dreniranim uslovima odreuje se iz sledee jednaine

gdeje: qf - granino optereenje tla u dreniranim uslovima Qf - granina koncentrisana sila V - vertikalna komponenta rezultantne sile H - horizontalna komponenta rezultantne sile A - B x V -efektivna povrina temelja tj. onaj deo ukupne povrine osnove temelja^ (A=BxL) kojije rezultantnom silom centrino optereen (Sl III. 1) B - ukupna irina temelja L - ukupna duina temelja B ' = B - 2eB - efektivna irina temelja L '=:L - 2eL - efektivna duina temelja eB- ekscentricitet rezultantne sile u pravcu B eL - ekscentricitet rezultantne sile u pravcu L q0 = y 'x Df - najmanje efektivno vertikalno optereenje u nivou dna temelja (Sl IUJ) Df - najmanja dubina fundiranja temelja Y *- zapreminska teina potopljenog tla c - kohezija za efektivne napone <p' - ugao unutranjeg trenja za efektivne napone a - nagib osnove temelja.

430

GEOSTATIKJ PRORAUNI

Faktori nosivosti (Tabeia III1)

Mc = { N q -\)-co\<p' Nq (45 + ^12)

(III2) (III3} (III4)

8><p'!2

Nr = 2 ( N q -

Za Ny postavlja se uslov da je ugao trenja izmeu tla i temelja (rapava osnova temelja).

Tabela III. 1 Faktori nosivostiprema EVROKODU 7

K K Nr < P
/

Nc

N ivr

0 l 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

5.14 5.38 5.63 5.90 6.19 6.49 6.81 7.16 7.53 7.92 8.34 8.80 9.28 9.81 10.37 10.98 11.63 12.34 13.10 13.93 14.83 15.81 16.88 18.05 19.32 20.72

1.00 1.09 1.20 1.31 1.43 1.57 1.72 1.88 2.06 2.25 2.47 2.71 2.97 3.26 3.59 3.94 4.34 4.77 5.26 5.80 6.40 7.07 7.82 8.66 9.60 10.66

0.00 0.00 0.01 0.03 0.06 0.10 0.15 0.22 0.30 0.40 0.52 0.66 0.84 1.04 1.29 1.58 1.91 2.31 2.77 3.30 3.93 4.66 5.51 6.50 7.66 9.01

26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50

22.25 23.94 25.80 27.86 30.14 32.67 35.49 38.64 42.16 46.12 50.59 55.63 61.35 67.87 75.31 83.86 93.71 105,11 118.37 133.87 152.10 173.64 199.26 229.92 266.88

11.85 13.20 14.72 16.44 18.40 20.63 23.18 26.09 29.44 33.30 37.75 42.92 48.93 55.96 64.20 73.90 85.37 99.01 115.31 134.87 158.50 187.21 222.30 265.50 319.06

10.59 12.43 14.59 17.12 20.09 23.59 27.72 32.59 38.37 45.23 53.40 63.18 74.90 89.01 106.06 126.74 151.94 182.80 220.77 267.74 326.20 399.37 491.56 608.54 758.09

ANEKS

431

Faktori nagiba osnove temeija

be = bq - (1 -bq)/(Nc tgtp) b9 = br = ( l - a - t g < p f (III. 5)

(III.6)

Faktori oblika temelja sc = (sqNq - l ) / ( N q - l ) sq = 1+ (B'IL')sm<p' sq -1 + sin <p' sy = 1-0.3(B '/L ') sy - 0.7 - za pravougaoni, kvadratni i kruni temelj - za pravougaoni temelj - za kvadratni i kruni temelj - za pravougaoni temelj - za kvadratni i kruni temelj
(III. 7)

(III.8) (111.9) (111.10) (III. 11)

Faktori nagiba optereenja koji su posledica dejstva horizontalne sile H

ie = iq - Q - i J W t e < P ' ) i, = [1 /(F + ,4 c cot ')] " (III12) (III. 13) (111.14)

ir = [ \ - H / ( V + A'*c'cot<pt)Y*x

m = mB=[2+(B'l L*j\l[\ + (B'/ L')] m = mL = [2 + (L'/B ')]/[! + (L'/B ')]

- kada sila i/deluje u pravcu '(7 # - kaa sila H deluje u pravcu L (IIL16)

Ako horizontalna sila /f deluje upravcukoji zaklapaugao 9 sapravcem L \ onda se m moe izraunati kao

432

GEOSTATIKI PRORAUNI

m ~ m $ ~ mL cos'4$

(III17)

Za odreivaaje dozvoljenog optereenja koriste se parcijalm faktori sigumosti Fc, ~ F =1.25 tako to s e reukuju vrednosti c*i ^ f(Poglavlje 4. 1.3.7) tj.

(IIL18)

(III. 19) Kada se c / i < p a 'ukljue u jednainu (III. 1), dobija se dozvoljeno optereenje tla u dreniranim uslovima qa.

III.2

Nedrenirani uslovi

qj- granino optereenje tla u nedreniranim uslovima Qf - granina koncentrisana sila A * ~ B ' x L - efektivna povrina temelja B ' - efektivna irina temelja L ' >efektivna uina temelja q0- y xxDf - najmanje ukupno vertikalno optereenje u nivou dna temelja (Sl.III.1) Df - najmanja dubina fundiranja yz - zapreminska teina zasienog tla cu- nedrenirana kohezija a - nagib osnove temelja.

ANEKS

433

Fafctor nagiba osnove temelja bc = l ~ 2 a ! { n -f 2) Faktor oblika temelja sc = l + 0.2( B'/L') s = 1.2
- za pravougaone temelje

(111.21)

(IIL22)

- za kvadratne i krune temelje (111.23)

Faktor nagiba optereenja koji je posledica dejstva horizontalne sile H

. _

1 i + .n 2

A'-Cuj

(111.24)

uzuslov d a je /f < , A'.cu Za odreivanje dozvoljenog optereenja koristi se parcijalni faktor sigumosti F^, = 1.4 tako to se redukuje vrednost cutj.
c

c ss * F. cu Kada se cm ukljui u jednainu (111.20), dobija se dozvoljeno optereenje tla u nedreniranim uslovima qa.
* * *

1. sigumosti Fc. = F9> - 1.25 i F^, - 1.4. Meutim, ostavljenaje mogunost da se veliine ovih faktora sigumosti definiu i nacionalnim standardima. 2. Poznato je da maksimalno optereenje koje temelj prenosi na tlo zavisi ne samo od dozvoljenog optereenja s obzirom na lom tla, nego i od dozvoljenih deformacija temelja, odnosno objekta. S tim u vezi, Evrokod 7 prepomuje 1/500 - dozvoljeni uglovi rotacije 50 mm - dozvoljena ukupna sleganja pojedinanih temelja.

434

GEOSTATIKIPRORAIJNI

3.

Prilikom projektovarija temeljnih nosaa i odreivanja preseaili sila i momenata u njima, Evrokod 7 ozvoljava mogunost a se ponaanje tla ispoci temelja prikae serijom lineamo-elastidnih opmga (Sl III.2), s tim to se krutost svake oprage izraava koeficijentom vertikalne reakcije tla
*,=s gdeje: kv - koeficijent vertikalne reakcije tla q - optereenje temelja na mestu gde je sleganje s s - sleganje temelja.

(III.26)

V - vertikalna sila

Sl III. 2 Ponasanje temelja fundiranogu tlu kojeje defmisano pomou koejicijenta vertikalne reakcije tla Kada se tlo definie na ovaj nain, ugib bilo koje take, odnosno opruge, zavisi samo od optereenja u toj taki i od njenog koeficijenta ky. Pri tom, tlo koje je izvan temelja ne trpi uticaje od njega tako da ovakvo ponaSanje predstavlja vrlo iq>roenu aproksimaciju stvamog ponaanja tla. Napominjemo daono to je u Poglavlju 5.6 reeno za koeficijent kmtosti tla u horizontalnom pravcu kh vai i za koeficijent kmtosti u vertikalnom pravcu kv. Naime, njegova veliina zavisi ne samo od vrste tla nego i od oblika i veliine optereene povrine. Stoga Evrokod 7 prepomuje da se & v odreuje na osnovu prethodno izraunatog sleganja temelja. Pritom, veliina optereenjakoje deluje na opmge ne treba da bude vea od one vrednosti za koju se tlo ponaa kao lineamo eiastina sredina. Tercagi (1955) smatra da veliina tog optereenja treba dajem anjaod 1 /2 graninog optereenja tla. Na kraju treba rei da je za geotehniku praksu esto dovoijno da se zna samo red veliine koeficijenta k^, jer njegova promena ne utie bitno na presene sile u temeljnom nosau. Tako je npr. Tercagi (1955) pokazao da promena kv za 50% izaziva samo neznatne promene napona u temeljnoj ploi.

ANEKS

435

1113

Proeenm mmivmii stena

Za siabe i ispncale stene sa stisnutim pukotinama, ukljuujui i kredu ija je poroznost manja od 35%, procena nosivosti moe da se izvri na osnovu dijagrama prikazanih na SL I I I 3. Ovi dijagrami su bazirani na podeii stena datoj u Tabeti III.2 i na uslovu da dozvoijena sleganja objekta nisu vea od 0.5% od irine temelja. Pri tom se za druge veiiine dozvoljenih sleganja, procena nosivosti moe da izvede neposredno iz proporcije. Za slabe i ispucale stene, sa otvorenim ili zapunjenim pukotinama, treba da se koriste redukovane vrednosti procenjene nosivosti. U vezi s tim napominjemo da izraz procenjena nosivost stene u Evrokodu 7 odgovara dozvoljenom optereenju stenske mase u Poglavlju 4.1.7. Tipovi stena u svakoj od etiri grupe dati su u Tabeli III.2. Procena nosivosti u rafiranom podruju (Sl IIL3) odreuje se posle uvida na terenu i/ili posle ispitivanja stene (npr. BS 8004). Tabela III. 2 Grupe slabih i ispucalih stena Grupa 1 Tip stene isti krenjaci i dolomiti Karbonatni peari male poroznosti Magmatske stene Oolitski i laporoviti krenjaci vrsto vezani peari vrsti laporci Metamor&e stene, ukljuujui kriljce (sa subhorizontalnim klivaom/folijacijom) Veoma laporoviti krenjaci Siabo vezani peari Listasti kriljci (sa kosim klivaom/foiijacijom) Giinoviti iapori i glinci

3 4

436

GEOSTATIKI PRORAUNI

Apscisa: qu(MPa) - jcdnoaksijalna vrstoa na pritisak Ordinata: d, (mm) - razmak pulcotina l.Grupasteaa 1; 2. Grupa stena 2; 3. Grupa stena 3; 4. Grupa stena 4; 5. Dozvoljeno optereenje ne treba da bude vee od jednoaksijalne vrstoe na pritisak stene ako su pukotine stisnute ili od 50% te vrednosti ako su pukotine otvorene. 6. Dozvoljeno optereenje: a) vrlo slabe stene; b) slabe stene; c) umereno slabe stene; d) lunereno vrste stene; e) vrste stene Razmak: f) bliske pukotine; g) umereno razmaknute pukotine; h) jako razmaknute pukotine

SL 111.3 Procenjena nosivost temelja samaca kvadratne osnoveJundiranih na steni (za sleganja koja nisii vea od 0.5% odirine temelja)

IV

KiioIldmeiii@ ilegaBje plltklh. temelja fundfranih na prekoniMdcianj gUni

U Poglaviju 4.23.2 prikazan je proraim konsolidacionog sleganja temelja fimdiranih na glini i istaknuta je potreba da se proraun vri sa adekvatnim parametrima deformabilnosti tla. S tim u vezi javlja se problem kako da se odrede ovi parametri, u sluaju prekonsolidovanih glina, kada je zbir primamog efektivnog vertikalnog napona ( u 7 J i prirataja vertikalnog napona od dopunskog

optereenja (AcrJ vei od napona prekonsolidacije (er'p). Nastali problem je posledica injenice daje deformabilnost ovih glina znatno manja za stanje napona koje je manje od napona prekonsolidacije nego za stanje napona koje je vee od njega (SIJV1).

Sl. IV. 1 Dijagram promene koejicijenta poroznosti e sa poveanjem vertikalnog napona <j'z kod prekonsolidovanih glina U navedenom sluaju pogodno je da se sleganje odreuje iz jednaine (4.86) tj.

g d e je i

konsolidaciono sieganje debijina sloja prekonsolidovane gline inicijalni koeficijent poroznosti indeks kompresije primami efektivni vertikaini napon u sredini sioja prekonsolidovane gline A < jz - prirataj vertikalnog napona u sredini sloja prekonsolidovane gline od dopunskog optereenja.

sc H eQ Cc

U sluaju da je

or'IO + Aaz < >cr'p t jednaina (IV 1) dobija sledei oblik

Cr ' H , cr'xo+A<rt Sc=-f - --- l o g - Z - ----5 1 + e.

(IV. 2)

gdeje: Cr - indeks rekompresije. U sluaju daje cr'+ Acr, > a \p, jednaina (IV. 1) modifikuje se na sledei nain

f <j , + A .o> \ H JO i Cr log + Cc log Sc l+e v*. Cr - indeks rekompresije Cc - indeks kompresije &p - napon prekonsolidacije.

(IV. 3)

U jednaini (IV. 3) prvi sabirak predstavlja sleganje u podruju napona zakoje je stepen prekonsolidacije gline OCR > 1, a drugi u podruju napona za koje je OCR-l.

__ ANEKS

439

Korekdja ifrzisie sleganja plitkih temelja ib@g postepenog nanoenja optereenja

Proces konsolidacije o kome smo govorili, kao i odgovarajuejednaine koje smo prikazali (Poglavlje 4.2.3.2.7), pretpostavljaju da se optereenje nanosi trenutno. Meutim, u stvamosti period graenja moe da traje vie meseci, pa ak i vie godina. Kao posledica toga, stvama konsolidaciona sleganja su manja od onih koja bi nastala kada bi se optereenje nanelo trenutno. Zato su Tercagi i Frelih predloili jednu empirijsku metodu, za korigovanje trenutne krive vreme/sleganje, kojom se ukljuuje uticaj vremena graenja na veliinu konsolidacionog sleganja (57. V 1).
---------- > ------------- ----: --------------: ------------------- : -------- : --- M M

Vreme graenja

Sl. V 1 Korekcija trenutne krive sleganja zbog postepenog nanoenja optereenja

440

GEOSTATIKJ PRORAtlNl

Na (SLV.la) prikazana je zavissost izmedu opterseiija i vremena. Craa pretpostavlja lineamo poveaaje optereenja u toku graenja i pokazuje da vreme konsoliacije poiiiie tek sa nanoenjem opunskog optereenja qH~ q - y 'D f < Na (SLVlb) date su dve krive konsolidacionog sleganja: trenutna koja pretpostavlja da optereenje qn deluje o prvog trenutka u punom intenzitetu i korigovana koja pretpostavlja da se optereenje qn nanosi postupno u toku efektivnog graenja, tj. vremena t}. Sleganje na trenntnoj krivoj, zabilo koje vreme /, odreuje se na osnovu jednaina (4.99) i (4.100). Sleganje na korigovanoj krivoj, za vreme th odreuje se uz pretpostavku da je stepenkonsolidacijeu vremenu tj istikaodajeoptereenjeqn = q - y D f podelo da deluje pnnim intenzitetom u vremenu t / 2 . Z nai, vremenskom intervalu tj/2 na trenutnoj krivoj sleganja odgovara takaA Ako iz nje povuemo horizontalu, do preseka sa ordinatom za vremenski interval th dobie se takaS na korigovanoj krivoj sleganja. Na isti nain odreuje se sleganje zabilo koju taku korigovane krive, u periodu efektivnog graenja. Znai, pretpostavlja se da odgovarajue optereenje, za neko weme t, deluje punim intenzitetom u polovini tog vremena t/2. Pri tom, sleganje se prvo odreuje za optereenje q = q - y -Df , a zatim se redukuje odnosom optereenja koje deluje u tom trenutikuu odnosu na optereenje qn - q - y Df . Tako da je u postupku raa potrebno uraditi sledee: >nacrta se trenutna kriva sleganja - usvoji se neko vreme / - na trenutnoj krivoj odredi se sleganje za vreme t/2 (taka C) - iz take C povlai se horizontala do preseka sa ordinatom za vreme t, (taka D) - take O i D spoje se pravom linijom - u preseku prave OD i ordinate za vreme t nalazi se taka E koja odreuje sleganje u vremenu t na korigovanoj krivoj sleganja.

ANEKS

Ovsj postupak se ponavija za nekoliko taaka u intervalu t < t} sve ok se ne dobtje dovoijno taaka da moe da se nac-rta korigovana kriva za vreme efektivnog graenja.
Po zavretkn efektivnoggraenja(?> t}), korigovana krivaje pomerena unapred u odnosu na trenutnu krivu, za polovinu vremena efektivnog graenjatj. zadu MN. Ovo znai dase za t> t} proceskonsolidacije odvijaonako kakobi se odvijao kada bi optereenje qn poelo da deluje punim intenzitetom u vremenu t/2.

VI

Sleganje piltklli temelja fundlranlh na pesku prlmenom medlfikovaEe sietede mertmaHs

mertman i dr. (1978) su modifikovali metodu, za odreivanje sleganja temelja fimdiranih napesku, koja je prikazana u Poglavlju 4.2A.2. Pri tom, oni su zadrali postojeu jednainu 4.113 za proraun sleganja, kao i postupak rada koji je detaijno prikazan u navedenom poglavlju. U sutini, autori su samo promenili: - oblik uticajnog dijagrama Iz i - zavisnost izmeu modula elastinosti peska E i otpora vrha statikog penetrometra qc. U modifikovanoj metodi autori su daliposebne uticajne dijagrame za kvadratne temelje (Sl. VI. 1) i trakaste temelje (Sl. VI.2).

Sl VI. 1 Promena uticajnogfaktora Iz sa dubinom za kvadratne temelje

ANEKS

443

Sl VI.2 Promena uticajnogfaktora Ixsa dubinom za trakaste temelje S&Sl. VI.1 i Sl. VI.2 vidi se da se maksimalna vrednost uticajnog faktora/^ nalazi nadubini - B/2 ispod kote fundiranja za kvadratne temelje - B ispod kote fundiranja za trakaste temelje gde je: B - irina temelja. Maksimalna vrednost /9 nije konstantna ve se, za svaki konkretni sluaj, odreuje iz sleee jednaine

(V I-1)
*P

444

GEOSTATIKIPRORAUNI

gde je: qn - dopunsko optereenje & - primami efektivni vertikalni naponi na. dubini na kojoj je maksimalna vrednost uticajnog faktora Iz = I^. Zavisnost izmeu modula elastinosti peskaJ? i otpora vrha statikog penetrometra qc dataje na sledei nacin: - za kvadratne temelje E = 2.5 qc (VI-2) - za trakaste temelje E = 3.5 qc. (VI.3)

Vidimo da su autori prikazali navedene zavisnosti samo za kvadratne temelje (L/B = I) i temelje oblika trake (L/B > 10). To znai da bi, kod prorauna sieganja pravougaonih temelja, trebalo vriti njihovu interpolaciju. Nakrajutrebanaglasiti daiako jemodifikovanametodaneto sloenijaodizvome metode mertmana iz 1970, ona u praksi nije pokazala oekivana poboljanja. Tako da se danas u geotehnikoj praksi, kako kod nas tako i u svetu, koriste obe varijante mertmanove metode.

445

VII

Rotadja plitklh temelja

Rotacija krutog temelja pravougaone osnove koji je fundiran u homogenom, izotropnom, lineamo-elastinom, polubeskonanom prostoru i optereen je momentom M (Sl. VII. 1) moe da se odredi iz sledeih jednaina (Gorbunov Posadov)

1-v2M

(vn-D

(va.2)
gdeje: 0 - 0} - ugao rotacije temelja izazvan momentom Mr 0 - 0 2 - ugao rotacije temelja izazvan momentom M2 E - modul elastinosti tla v - Poasonov koeficijent tla L - duina temelja B - irina temelja M=Mj - momenat rotacije u vertikalnoj ravni paralelnoj sa stranom L M -M 2 - momenat rotacije u vertikalnoj ravni paralelnoj sa stranom B Iei,Ie2 - uticajni faktori za rotaciju temelja (Tabela VII. 1).

446____________ _______ _

GEOSTAIIKI PRORAUNI

Jednaina (VIIJ) ocinosi se na sluaj kaa momenat M~M} eluje u vertikalaoi ravni koja prolazi kroz teiste osnove temelja i paralelna je sa stranom L, a jenaina (VII.2) odnosi se na sluaj kada momenat M M2 deluje u vertikalnoj ravni koja prolazi kroz teiSte osnove temelja i paraieinaje sa stranom B.

Tabela VII. 1 Uticajnifaktori Im i Imza rotaciju temelja L/B .w 4.00 1.0 5.76 1.5 6.96 2.0 8.80 3.0 4.0 10.40 11.60 5.0 7.0 13.60 10.0 16.00
........... - ......- ........ ............

Ifl2

4.00 3.04 2.40 1.68 1.20 0.96 0.72 0.56

Rotacija krutog temelja krune osnove koji je fundiran u homogenom, izotropnom, lineamo-elastinom, polubeskonanom prostoni i optereen je momentom M (Sl. VII. 1) moe da seodredi iz sledee jednaine (Egorov)

tg g = t S l M . E D3 gdeje: D - prenik tanelja. Proraun rotacije temelja treba da se vri sa merodavnim parametrima deformabiinosti t la ^ v). Ove vrednosti zavise od uslova koji vladaju u tlu (npr. drenirani - nedrenirani), kao tojeto ve objanjeno kod sleganjaplitkih temelja (Poglavije 4.2).

LITERATURA

Atkinson, J.H., (1981). Founations and slopes (An introduction to applications o f critical state soil mechanics). Mc Graw - Hill Book Company, London. Attewell, P.B. and Farmer, J.W.} (1976). Principles o f engineering geology. Chapman and Hall, London. Attewell, P. B., and Taylor, R.K., (editors), (1984). Ground movements and their effects on structures. Surrey University Press, Glasgow. Bames, G.E., (1995). Soil mechanics. Macmillan Press LTD., London Bell, F.G., (editor), (1987). Ground engmeer*s reference book. Buttenvorths, London. Bishop, A.W. (1955). Theuse ofthe slip circle inthe stability analysis ofslopes. Geotechnique, Vol. 5, No. 1. Bishop, A.W., and Bjerrum, L., (1960). The relevance o f the triaxial test to the solution o f stability problems. Research Conference on Shear Strength of Cohesive Soils, Boulder, Colorado. Bishop, A.W. and Morgensten, N., (1960). Stability coefficients for earth slopes. Geotechnique, Vol. 10, No. 4.

448 ...........................

GBOSTATfKI PRORAilNI

Bolton, M.,(1979). A guide to soil mechanics. The Macmillan Presss London, Bowles, J.E.,(1979). Physical and geotechnical properties of soils. Mc Graw Hill Book Company, New York. Bowles, J.E., (1988). Foundation analysis and design. Mc Graw - Hill Book Company, New York. Bri, V., (1975). Otporaost materijala. Gradjevinska knjiga, Beograd.

Broms, B., (1976). Geoteknik, Kompendium del I. Inst. for jord - och bergmekanik kungl. teknisha hogskolau. Stockholin. Broms, B., (1976). Geoteknik, Kompenium el II. Inst. for jord - och bergmekanik kungl. teknisha hogskolau. Stockholm. Broms, B., (1981). Precast piling practice. Tomas Telford, London. Canadian foundation engineeringmanual., (1992). Canadian geotechnical society, Richmond. Chandler, R.J., (1977). Back analysis techniques for slope stabilisation works: a case record. Geotechnique. Vol. 27. No. 27 No. 4. Chanler, R. J., and Peiris, R.A., (1989). Further extensions to the Bishop and Morgenstem slope stability charts. Ground Engineering, Vol. 22., No. 4. Chowdhury, R. N., (1978). Slope analysis. Elsevier Scientific Publishing Company, Amsterdam. Clough, R. W. and Woodward, R. J., (1967). Analysis o f embankment stresses and deformations. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 93, No. SM 4. ori, S., (1978). Analiza stabilnosti padina i kosina principom virtuelnih pomeranja. V Simpozijum Jugoslovenskog komiteta za hidrogeologiju i inenjersku geologiju, Beograd.

LITERATURA

ori, S., (1980). Primena metode konanih eiemenata kod reavanja probiema stabilnosti terena u naselju Medakovi, Beograd. (Magistarska teza). Gradjevinski fakultet, Beograd. ori, S., (1984). Naponsko - deformacijska analiza tla primenom metode konanih elemanata. (Doktorska disertacija). Rudarsko - geoloki fakuitet, Beograd.

ori, S., Vujani, V. i Tomaevi, S., (1991). Prilog istraivanju stabilnosti padina i kosina pomou mikrokompjutera. II Medjunar. simp. - primena matematikih metoda i raunara u geologiji, rudarstvu i metalurgiji, Beograd. ori, S., Raki, D. i aki, L., (2003). Nosivost tla optereenih geosintetiki ojaanim nasipima. Simpozijum o primeni plastinih materijala u izgradnji i odravanju puteva, Subotica. ori, S., Hadi-Nikovi, G. i aki, L., (2003). Stabilnost kosina ojaanih geosintetikim materijalima. Simpozijum o primeni plastinih materijala u izgradnji i odravanju puteva, Subotica. ori, S., aki, L. i ori, S., (2003). Stabilnost potpomih zidova ojaanih geosintetikim materijalima. Simpozijum o primeni plastinih materijala u izgradnji i odravanju puteva, Subotica. Craig, R. F., (1978). Soil mechanics. Van Nostrand Reinhold Company, New York. D' Apolonia, D. J., D' Apolonia E. E. and Brissete, R. F. (1968). Settlement of spread footings on sand. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 94, No. SM 3. D Apolonia, D. J., D' Apolonia E. E. and Brissete, R F. (1970). Closure: Settlement o f spread footings on sand. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 96, No. SM 2.

450

GEOSTATIKl FEORAUM

D Apolonia, D. J, aod Lairibe, T, W., (1970). Method for preicting mitial settlement. J. Soil M eck Found. Div., ASCE, Vol 96, No. SM 4.
Das, B. M., (1984). Principles of foundation engineering. Engineering Division, Monterey. Brooks/Cole

Das, B. M., (1985). Advance soil mechanics. Mc Graw ~ Hill Book Company, New York, Das, B. M., (1985). Principles o f geotechnical engineering. PWS Publishers, Boston. Davis, E. H. and Poulos, H. G., (1968). The use of elastic theory for settlement prediction under three - dimensional condition. Geotechnique, Vol. 18, No. 1. Desai, C. S. and Abel, J. F., (1972). Introduction to the flnite element method. Van Nostrand Reinhold Company, New York. Desai, C.S. and Christian, J.T., (editors), (1977). Numerical methods in geotechnical engineering. Mc Graw-Hill Book Company, New York. Dunn, J.S., Anderson, L.R. and Kiefer, F.W., (1980). Fundamentals o f geotechnical analysis. John Wiley & Sons, New York. Duncan, J.M., (1992). Static stability and deformation analysis. State o f the art report, Specialty Conference on Stability and Paformance o f Slopes and Embankments II, Berkeley. Proc., ASCE - Geotechnical Special Publication 31,N ew York. EUROCODE 7, (2004). Geotechnical design - Part 1: General rules. Europeaa committee for standardization. Fredlund, D. G. and Krahn, J., (1977). Comparison of slope stability methods of analysis. Can. Geotech. J., Vol. 14, No. 3.

LITERATURA

...

451

Fredtund, D. G., Krahn, J, and Piifahi, D. E., (1981), The reiationship between limit equilibrium slope stability metbods. Proe. !0t!i Int. Conf. Soil Mech. Fornid. Eng., Stockhoim. Fredlund, D. G., Zhang, Z.M. and 3Lams L., (1992). Effects of the axis o f moment equlibrium in slope stability analysis. Can. Geotech. J., Vol. 29, No.4.

Geosynthetic Design and Construction Guidelines, (1998). Publication No. FHWA HI-95-038. Gibson, R. E., (1974). The analytical method in soil mechanics. Geotechnique, Vol. 24, No. 2. Goodman, R. E., (1989). Introduction to rock mechanics. John Wiley & Sons, New York. Hansen, J.B., (1961). A general formula for bearing capacity. Bulletin No. 11, Danish Geotechnical Institute, Copenhagen. Hemy, F. D. C., (1986). The design and construction o f engineering foundations. Chapman and Hall, London. Herget, G., (1988). Stresses in rock. Balkema, Rotterdam. Hock, E. and Bray, J.W., (1977). Rock slope engineering. Institution o f Mining and Metallurgy, London. Huang, Y. H., (1983). Stability analysis o f earth slopes. Van Nostrand Reinhold Company, New York. Hunt,R.E.,(1986). Geotechnicalengineeringanalysisandevaluation. McGraw - Hill Book Company, New York. Hutchinson, J. N., (1977). Assesment o f the effectiveness o f coirective mesaures in relation to geological conditions and types o f slope movement. Bull. Int. Assoc. Eng. Geol., No. 16.

452

GEOSTATIKIPRORAUNI

Hutchinson, J. N., (1979). Engineering in a lanscape. (Inaugural lecture). Imperial College of Science and Technology, London., Hutchinson, J. N., (1984). An influence line approach to the stabilization of slopes by cuts and fills. Can. Geotech. J., Vol. 21., No.2.

Hutchinson, J. N., (1988). Morphological and geotechnical parameters of landslides in relation to geology and hydrogeology. General report, Proc. 5th Int. Symp. Landslides, Laussane. Jaeger, C., (1972). Rock mechanics and engineering. Cambridge University Press, Cambridge. Jamiolkowski, M., Lancellotta, R., Pasqualini, E., Marchetti, S and Nova, R., (1979). Design parameters for soft clays. General Report Proc. 7th European Conf. Soil Mech. Found. Eng., Brighton. Janbu, N., Bjerrum, L. and Kjaemsli, B., (1956). Veiledning ved losning av fundamenteringsoppgaver, 2 opplag. Norges Geotekniske Institut, Publikasjon No. 16, Oslo. Janbu, N., (1957). Earthpressure and bearing capacity calculations by generalized procedure o f slices. Proc. 4th Int. Conf. Soil Mech. Found. Eng., Lonon. Janbu,N.,(1973). Slope stability computations. InEmbankment dam engineering - edited by Hirschfeld, R. C. and Poulos, S. J., Casagrande Volume, John Wiley & Sons, New York. Johnson, S.J., (1970). Precompression for improving foundation soils. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 96, No. SM 1. Kezdi, A., (1983). Handbook o f soil mechanics Vol. 1 (Soil physics). Elsevier, Amsterdam. Kezdi, A., (1980). Handbook of soil mechanics Vol. 2 (Soil testing). Elsevier, Amsterdam.

LITERATURA

... ... .......

453

Kezdi, A. and Rethati, L., (1988), Hanbook o f soil mechanics Vol. 3 (Soii mechanics ofearrh works, foundations and highway engineering). Elsevier, Amsterdam.

Kezdi, A. and Rethati, L,s (1990), Handbook of soil mechanics VoL 4 (Application o f soil mechanics in practice: examples and case histories). Elsevier, Amsterdam. Koemer, R.M., (1985). Construction and geotechnical methods in foundation engineering. Mc Graw - Hill Book Company, New York. Koemer, R.M., (1998). Designing with geosynthetics. Prentice Hall, New Yersey. Lambe, T.W., (1967). The stress path method. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 93, No. SM 6. Lambe, T.W. and Whitman, R.V., (1969). Soil mechanics. John Wiley & Sons, NewYork. Lazovi, M., Vukievi, M, i Lelovi, S., (1995). Zbirka zadataka iz funiranja. Gradjevinski fakultet, Beograd. Lin, C.andEvett, J.B., (1987). Soil and foundations. Prentice - Hall, Englewood Cliffs, New Yersey. Lo, K. Y. and Lee, C.F., (1973). Stress analysis and slope stability in strainsoftening materials. Geotechnique, Vol. 23, No. 1. Lokin, P. i ori, S., (1995). Metodologija istraivanja klizita. (Generalni izvetaj). II Simpozijum o istraivanju i sanaciji klizita, Donji Milanovac. Lowe, J. n i, (1967). Stability analysis o f embankments. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 93, No. SM 4.

454

GEOSTATIKl PRORA-UNI

Mateimovi, M.t (1981). Hiperbolika deskripcija ponaSanja aksijalno optereenog ipa velikog prenika. XV Savetovanje Jugoslovenskog drntva za mehaniku tla i fundiranje, Ohrid. Maksimovi, M., Otterbein, K. i Santra, P., (1989). Zbirka zadataka sa vebanjima iz osnova mehanike tla. Gradjevinski fakultet u Beogradu i Gradjevinski fakultet u Subotici. Maksimovi, M., (1995). Mehanika tla. Grosknjiga, Beograd.

Meyerhof, G. G., (1951). The ultimate bearing capacity of founations. Geotechnique, Vol. 2., No. 4. Meyerhof, G. G., (1953). The bearing capacity o f foundations under eccentric and inclined loads. 3rd Int. Conf. Soil Mech. Found. Eng., VoL 1, Zurich. Meyerhof, G. G., (1953). Reserches sur la force portante des pieux. Annales de l Institut Technique du Batiment et des Travaux Publics, Supplement, Sixieme Annee, Nos. 63 - 64. Meyerhof, G. G., (1956). Penetration tests and bearing capacity o f cohesionless soils. J. Soil. Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 82, No. SM 1. Meyerhof, G. G., (1963). Some recent research on fee bearing capacity of foundations. Can. Geotech. J., Vol. 1., No. 1. Meyerhof,G. G., (1976). Bearing capacity an settlementofpilefoundations. J. Geotech. Eng. Div., Vol. 102, No. GT 3. Milovi, D., (1974). Analiza napona i deformacija u mehanici tla. Institut za gradjevinarstvo SAP Vojvodine, Subotica. Milovi, D., (1982). Mehanika tla. Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad. Milovi, D. i ogo, M., (2005). Greke u fundiranju. Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.

LITERATURA

455

Mitrovi, P., (2004). Primena plastinih materijalapri graenju puteva. Institut za puteve, Beogra. Morgenstem, N. R. and Price, V, E., (1965). The analysis of the stability of general slip surfaces. Geotechnique, Vol. 15, No. 1. O Connor, M.J., and Mitchell, R.J., (1977). An extension r the Bishop and Morgenstem slope stability charts. Can. Geotech. J., Voi. 14., No. 1.

Najdanovi, N. i Obradovi, R., (1979). Mehanika tla u inenjerskoj praksi. Ruarski institut, Beograd. NAVFAC DM - 7.1, (1982). Alexandria. Soil mechanics. Department o f the Navy,

NAVFACDM - 7.2, (1982). Foundations and earth structures. Departmentofthe Navy, Alexandria. NAVFAC DM - 7.3, (1983). Soil dynamics, deep stabilization and special geotechnical construction. Department o f the Navy, Alexandria. Naylor, D. J., Pande, G. N., Simpson, B. and Tabb, R., (1981). Finite elements in geotechnical engineering. Pineridge Press, Swansea. Newmark, N. M., (1965). Effects o f earthquakes on dams and embankments. Geotchnique, Vol. 15, No. 2. Nonveiller, E., (1979). Mehanika tla i temeljenje gradjevina. kolska knjiga, Zagreb. Nonveiller, E., (1987). Klienje i stabilizacija kosina. kolska knjiga, Zagreb. Peck, R. B ., (1969). Deep excavations and tunneling in soft ground. Stateofthe art report, 7th Int. Conf. Soil Mech. Found. Eng., Mexico City.

456

GEOSTATIKI PRORAUNl

Peck, R .B., Hansen, W. E. and Thombum, T. H., (1974). Foundation engineering. John Wiley & Sons, New York.
Popovi, B., (1987). Tuneli. Gradjevinska knjiga, Beograd.

Poulos, H. G. and Davis, E. H., (1974). Elastic solutions for soil and rock mechanics. John Wiley & Sons, New York. Poulos, H. G. and Davis, E. H., (1980). Pile foundation analysis and design. John Wiley & Sons, New York. Pravilnik o osiguranju donjeg stroja saobraajnica i ukupne stabilnosti tla i tmpa puta, (1990). Slubeni list SFRJ, Beograd Pravilnik o tehnikim normativima za temeljenje gradjevinskih objekata, (1990). Slubeni list SFRJ, Beo^rad. Rockey, K. G., Evans, H. R., Griffiths, D. N. and Nethercot, D. A., (1975). The fmite element method. Granada, London. Rowe, R.K. and Soderman, K.L. (1987). Stabilization o f very soft soils usinghigh strength geosynthetics: the role o f finite element analyses. Geotextiles and geomembranes, Vol. 6, N o.l. Sanglerat, G., Olivari, G. and Cambou, B., (1984). Practical jHoblems in soil mechanics and foundation engineering, 1. Elsevier, Amsterdam. Sanglerat, G., Olivari, G. and Cambou, B., (1985). Practical problems in soil mechanics and foundation engineering, 2. Elsevier, Amsterdam. Schlosser, F., (1988). Elements de mecanique des sols. Presses de l' ecole nationale des ponts et chanussees, Paris.

LITERATURA

..............

457

Scinnertmann, J. H., (1970). Static cone to compute static settlement over sanL J. Soil Mech. Found Div ASCE, Vol. 96, No. SM 3.

Schmertmaim, J. H., and Hartman, J. P. and Brown, P. R., (1978), Improved strain influence factor diagrams. J. Geotech. Eng. Div., Vol. 104, No. GT 8. Scott C. R., (1975). An introduction to soil mechanics and foundations. Applied science publishers, London. Scott, C. R., (editor), (1978). Developments in soil mechanics - 1. Applied science publishers, London. Seed, H.B. and Sultan, H. A., (1967). Stability analyses for a sloping core embankment. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 93, No. SM 4. Simons, N. E. and Menzies, B. K., (1977). A short course in foundation engineering. Newnes - Butterworths, London. Simons,N. E. andMenzies, B. K., (1977). Degreeproblems in soil mechanics and foundation engineering. Newnes - Butterworths, London. Skempton, A. W., (1951). The bearing capacity o f clays. Building Research Congress, Vol. 1, London. Skempton, A. W., (1954). The pore pressure coefficients A and B. Geotechnique, Vol. 4, No. 4. Skempton, A. W. and MacDonald, D. H., (1956). The allowable settlements of buildings. Proc. Inst. o f Civ. Eng., Vol. 5, Part III. Skempton, A. W. and Bjerrum, L., (1957). A contribution to the settlement analysis of foundations on clay. Geotechnique, Vol. 7, No. 4. Skempton, A. W., (1964). Long term stability of clay slopes. Geotechnique, Vol. 14, No. 2.

458

...............

GEOSTATIKIFRORAUNI

Skempton, A, W. and Hutchinson, J., (1969), Stability o f nalurai siopes and embankment foundations. State ofthe art report, 7th Int. Conf. Soil Mech. Found. Eng., Mexico City.
Skempton, A. W.s (1985). Residual strength o f clays in landslides, folded strata and the laboratory. Geotechnique, Vol. 35, No. 1. Smith, G. N. and Pole, E. L., (1980). Elements of foundation design. Granada, London.

Smith, G. N ., (1990). Elements of soil mechanics. BSP Professional Books, Oxford. Smith, I. M .,(l982). Programming the finite elementmethod (with application to geomechanics). John Wiley & Sons, Chichester. Sowers, G.F., (1979). Introductory soil mechanics and foundations: Geotechnical engineering. Macmillan Publishing Co., New York. Spencer, E., (1967). A method o f analysis o f the stability o f embankments assuming parallel inter - slice forces. Geotechnique, Vol. 17, No. 1. Stagg, K.G. and Zienkiewicz, O.C., (editors), (1968). Rock mechanics in enginering practice. John Willy & Sons, London. Stevanovi, S. (1989). Fundiranje I. Nauna knjiga, Beograd. Stojadinovi, R., (1984). Mehanika tla I. Nauna knjiga, Beograd. Stojadinovi, R., (1986). Mehanika tla n . Nauna knjiga, Beograd. uklje, L., (1969). Rheological aspects o f soil mechanics. John W iley & Sons, London. Sultan, H. A. and Seed, H. B., (1967). Stability of sloping core earth dams. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 93, No. SM 4.

LITERATURA

459

Sutton, B. H. C., (1975). Publishing, Londoo,

Solution of problems in soil mechanics. Pitman

Taylor, D. W .,(I948). Fundamentals ofsoil mechanics. John Wiiey & Sons, New York.
Terzaghi, K., (1943). Theoretical soil mechanics. John W iley & Sons, New York.

Terzaghi, K., (1955). Evaluation of coefficients o f subgrade reaction, Geotechnique, Vol. 5. No.4. Terzaghi, K., and Peck, R. B., (1967). Soil mechanics in engineering practice. John Wiley & Sons, New Yoric. Tomlinson, M. J., (1980). Foundation design and construction. The Pitman book, London. Van der Veen, C., (1953). The bearing capacity o f a pile. 3rd Int. Conf. Soil Mech. Found. Eng., Vol. 2, Zurich. Vesi, A. S., (1973). Analysis o f ultimate loads o f shallow foundations. J. Soil Mech. Found. Div., ASCE, Vol. 99, No. SM 1. Vujii, ., (1985). Fundiranje I. Nauna knjiga, Beograd. Whitlow, R., (1983). Basic soil mechanics. Constmction Press, London. Wilun, Z, and Starzewski, K., (1972). Soil mechanics in foundation engineering VoL 1 (Properties o f soils and site investigations). John Wiley & Sons, New York. Wilun, Z. and Starzewski, K., (1972). Soil mechanics in foundation engineering Vol. 2 (Theoiy and practice). John Wiley & Sons, New York. Winterkom, H. F. and Fang, H. Y., (editors), (1975). Foundation engineering handbook. Van Nostrand Reinhold Company, New York.

460

___ GEOSTA'nKI PRORAUNI

Wittke, W.s (1990), Rock mechanics, (Theory and applications with case histories). Springen - Verlag, Berlin. Wright, S. G., Kulhawy, F. H. and Duncan, J, M., (1973). Accuracy of equilibriumslope stability analysis. J. SoilMech. Found. Eng., Vol. 99,No. SM 10. Zienkiewicz, O. C., (1982). The finite element method. Mc Graw - Hill Book Company, London.