PROIZVODNJA I CENA KOTANJA

-DEFINISANA NAM JE PROGRAMSKA STRUKTURA PROIZVODNJE Mogue su manje promene u asortimanskoj strukturi i osobinama proizvoda -DEFINISANI SU NAM PROIZVODNI KAPACITETI: Fiziki kapital; Intelektualni kapital; Zaposleni

-Kako biti dobar domain? -Kako obezbediti prostu reprodukciju? -Kako obezbediti proirenu reprodukciju?

-Koju prodajnu cenu traiti? -Da li ii na maksimalnu proizvodnju? -Da li poveavati proizvodni kapacitet? Za prodaju dodatnih 20 jedinica, treba novi kapacitet od 100 jedinica -Do kog nivoa moemo da sputamo prodajnu cenu? Kolike cenovne bonuse odobravati kupcima? -Koji je min stepen korienja kapaciteta? -Kada privremeno prekinuti proizvodnju? -Kada se seliti iz oblasti proizvodnje? -Koji je nivo rentabilne proizvodnje? ..................................................................

EKONOMSKE ANALIZE - KALKULACIJE

NAA PRODAJNA CENA : Cena kotanja + Oekivana zarada

Kalkulacije

Tekue trine cene slinih proizvoda

Individualna proizvoaka cena datog proizvoda

Trina ravnotena cena datog proizvoda

Tekua trina cena datog proizvoda

Kalkulacija ekonomska analiza cene kotanja Struktura trokova -Energija -Sirovina A -Sirovina B -Repromaterijal -Mainski rad -Ljudski rad .................. Ukupno po jedinici proizvoda: XXXXXXX Utroak 0,01 KW Jed. cena xxxxxxxx Troak xxxxxx

Osnovne metode definisanja cene kotanja i prodajne cene proizvoda /usluga/

METODA STVARNE CENE KOTANJA (Svi trokovi) DIRECT COSTING METODA (Cena kotanja obuhvata direktne trokove; Iz bruto finansijskog rezultata pokrivaju se trokovi neangaovanih kapaciteta i ostatak predstavlja zaradu vlasnika kapitala

ta znamo o korelacijama u kretanju pojedinih vrsta trokova i promenama u nivou proizvodnje? Nivo proizvodnje 0............50.................100.............150.................200....... -Ukupan fiksni troak konstanta -Ukupan varijabilni troak raste, ali neto brze od rasta proizvodnje -Ukupan troak raste -rast zavisi od rasta fiksnih trokova -Proseni fiksni troak po jedinici proizvoda pada -Prosean varijabilni troak po jedinici proizvoda raste -Prosean ukupan troak po jedinici proizvoda prvo pada, pa onda raste

nastavak odgovora na pitanje: ta znamo o korelacijama u kretanju pojedinih vrsta trokova i ukupnog nivoa proizvodnje?

Nivo proizvodnje: 0...........50..........100...............150..............200.............. Marginalni troak: ukupan troak jedinice t+1 ukupan troak jedinice t Marginalni troak raste, sa rastom nivoa proizvodnje raste Prosean marginalni troak: poveavanje ukupnog troak na nivo t+1 broj poveanih proizvodnih jedinica u t+1 Prosean marginalni troak sa rastom nivoa proizvodnje prvo, pada, pa onda, raste

Promene u nivou proizvodnje

-Razliita kretanja ukupnih, prosenih fiksnih trokova i fiksnih trokova po jedinici proizvoda -Razliito kretanje ukupnih, prosenih varijabilnih trokova i varijabilnih trokova po jedinici proizvoda -Razliito kretanje marginalnih i prosenih marginalnih trokova na razliitim nivoima proizvodnje

Moram da sainim raunici, da bi video koju prodajnu cenu traiti i koji obim proizvodnje i prodaje forsirati

Baze podataka /normativi, raunovodstvo, komercijala, finansije.../

Tabelarna i grafika obrada podataka o kretanju pojedinih vrsta trokova sa promenama nivoa proizvodnje

Zakljuak o tome koji je nivo proizvodnje optimalni nivo proizvodnje sa aspekta trokova

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA TROKOVA

Proizvodni kapacitet -Tehniki max kapacitet -Eksploatacioni kapacitet

ta znamo o kretanju trokova zavisno od obima proizvodnje? -Do odreenog nivoa proizvodnje, fiksni trokovi padaju po jedinici proizvoda, preko toga, fiksni trokovi rastu, da bi na nekim daljim, viim nivoima proizvodnje padali -Varijabilni trokovi po jedinici proizvoda su konstanta na odreenim nivoima proizvodnje.Ovi trokovi na viim nivoima proizvodnje su vii po jedinici proizvoda

-Da li su kod max proizvodnje najmanji trokovi? Da li se zalatagi za max proizvodnju? -ta je optimalna proizvodnja sa aspekta trokova? -Koje mogunosti nam pruaju proizvodi sa najmanjim trokovima?

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA TROKOVA

Q OBIM PROIZVODNJE KOD KOGA JE PUT = PMT

Podsetimo se: PUT = Fiksni troak + (varijabilni troak x broj jedinica proizvoda) Broj jedinica proizvoda

PMT = Poveavanje ukupnog troka ili marginalni troak Poveavanje broja proizvedenih jedinica

Optimalni nivo proizvodnje izraunavamo: -Tabelarno -Grafiki

Optimalni nivo proizvodnje sa aspekta trokova

Koncepti

EKONOMIJA OBIMA DISEKONOMIJA OBIMA

EKONOMIJA OBLASTI

EKONOMIJA I DISEKONOMIJA OBIMA -Do odreenog nivoa proizvodnje, rast proizvodnje prati smanjivanje prosenih i marginalnih trokova ekonomija proizvodnje /U rastu proizvodnje i kapaciteta bitno je definisati ekonomski optimum/ -Preko odreenog nivoa proizvodnje, rast proizvodnje prati rast prosenih i marginalnih trokova disekonomija proizvodnje *kretanje fiksnih trokova po jedinici proizvoda sa rastom proizvodnje; kretanje varijabilnih trokova sa rastom proizvodnje, kretanje marginalnih trokova

Granice rast proizvodnog kapaciteta i proizvodnje preduzea -Veliki instalisani kapiciteti i nii stepeni iskorienosti -Problemi trokova upravljanja i rukovoenja -Iskustvena kriva -Motivisanje zaposlenih

EKONOMIJA OBLASTI -Proizvodnja proizvoda A i proizvoda B u datom obimu ne mogu da samostalno obezbeuju ekonomiju obima, jer postoje tehniki kapaciteti i kritine mase pretpostavki -Zajedniki IR na razvoju tehnologija, obradama i prodajama, zajedniko korienje nekih proizvodnih kapaciteta obezbeuje ekonomiju obima
*Ekonomija oblasti u okviru stratekih partnerstava

Velike kompanije TK

Podaci o optimalnoj proizvodnji sa aspekta trokova

Projektovanje proizvodnih kapaciteta i planiranje proizvodnje i prodaje

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA DOBITKA

Poznata nam je prodajna cena

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA DOBITKA JE NIVO KOD KOGA JE: PRODAJNA CENA = PROSENIM MARGINALNIM TROKOM

Podsetimo se Prosean marginalni troak PMT PMT=Troak proizvodnje dodatnih jedinica/MT/ Broj dodatnih jedinica
Primer: -poveavamo proizvodnju sa 100 na 110 i to povlai dodatni troak od 200 dinara PMT= 200/10 = 20 dinara

Optimalna proizvodnja /prodaja/ sa aspekta dobitka dobija se: - Tabelarno - Grafiki

Optimalna proizvodnja sa aspekta trokova nije jednaka optimalnoj proizvodnji sa aspekta dobitka

Nivo proizvodnje

Prosean ukupan troak

Prosean marginalni troak

100 200 300 400 500 .......

1,50 1,35 1,30 1,05 1,15 .........

0,70 0,90 1,10 1,05 1,10 .........

Prodajna cena je 1,10 din

Da li bi ste se opredelili za projektovanje optimalne proizvodnje sa aspekta trokova ili aspekta dobitka po jedinici proizvoda? Proizvoae manje interesuje dobitak po jedinici proizvoda, njih vie interesuje masa dobitka

ZONA RENTABILNE PROIZVODNJE

Interesuje nas rentabilna proizvodnja rentabilno poslovanje Prihod > Rashoda /trokova/ i ostvarivanje dobitka - zarade

Za koju prodajnu cenu se opredeliti? Ispod koje cene ne ii na prodaju? Za koji obim proizvodnje se opredeliti sa datim nivoom cena?

Odgovori na ova pitanja zahtevaju: - Tabelarne analize - Grafike analize Izvori podataka: -komercijala -raunovodstvo -statistika preduzea

Podaci za analizu -Fiksni troak do kapaciteta od 599 jedinica proizvodnje je 2.000 din -Fisni troak kapaciteta od 600 do 1.100 jedinica proizvodnje je 3.000 din -Varijabilni troak po jedinici za nivo proizvodnje od 1 do 399 jedinica je 4 din -Varijabilni troak po jedinici za nivo proizvodnje od 400 do 599 jedinica je 5 din -Varijabilni troak po jedinici za nivo proizvodnje od 600 do 799 jedinica je 6 dinara *Prodajna cena je 10 dinara po jedinici proizvoda

Kako izraunavamo? *Ukupan prihod = Koliina x Cena po jedinici proizvoda *Ukupan troak = Fiksni troak + Ukupan varijabilni troak

Tabelarni prikaz izraunavanja zone rentabilne proizvodnje

KOLIINA PROIZVODA UKUPAN TROAK UKUPAN PRIHOD DOBITAK

0 100 200 300 400 500 600 700

2.000 2.400 2.800 3.200 4.000 4.500 6.600 7.200

1.000 2.000 3.000 4.000 5.000 6.000 7.000

-2.000 -1.400 -800 -200 0 500 -600 -200

Din.

Ukupan troak Zona rentabilnosti

Ukupan prihod

400

600

Koliine

1.Postoje neki nivoi proizvodnje kod kojih su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda i gde ostvarujemo dobitak /zaradu/ 2.Nivo zarade unutar ove zone rentabilnosti nije isti ukupno i po jedinici proizvoda

Ekonomisti, preduzetnici, biznismeni i menaderi

Formula za utvrivanja prelomne take ili take rentabilnosti: -cene -ili obima proizvodnje iznad-ispod kojih se poinje ostvarivati dobitak

Formula za utvrivanje prelomne take take rentabilnosti ili: - nivoa cene koja za dati nivo obezbeuje dobitak - nivoa proizvodnje koja za dati nivo cene obezbeuje dobitak

C X Q = UFT + (PVT X Q)
C-prodajna cena Q-obim proizvodnje UFT-ukupni fiksni trokovi PVT-proseni varijabilni trokovi

Na kom obimu proizvodnje i prodaje poinjemo ostvarivati zaradu? C=20 din UFT= 1.600 din VT po jedinici proizvoda je 12 din 20Q=1.600 + (12 x Q) Q (20 -12) = 1.600 Q = 200 kom Kod 200 jedinicia ne ostvarujemo zaradu. Zarada se poinje ostvarivati kod proizvodnje i prodaje 201 jedinice proizvoda

Na kom nivou cene poinjemo da ostvarujemo zaradu? Q = 2000 kom UFT = 800 din VT = 5 din 2000 x C = 800 + (5 x 2000) 2000C = 10.800 C= 10.800/2000= 5,4 din Na nivou od 5,4 din ne ostvarujemo zaradu, na nivou preko 5,4 din poinjemo da ostvarujemo zaradu