Korporacija i principi korporativnog upravljanja

Preduzetnici odgovaraju privatnom imovinom za poslovne obaveze. Partnerstvo - odgovaraju privatnom imovinom za poslovne obaveze. Drutvo sa ogranienom odgovornou odgovara imovinom firme (LLC, GmbH) Korporacija akcionarsko drutvo - odgovara imovinom firme (Inc, AG) Akcije = Deonice A.D. = Deoniarsko drutvo

Vlasnitvo i kontrola korporacije

Akcionari imaju prava nemaju obaveze Moe biti vie klasa akcija Primer: Preferencijalne akcije nemaju pravo glasa Klasa A - 1 akcija = 1 glas (u SAD) Klasa B 1 akcija = 10 glasova (u Evropi, Japanu) to su tzv. porodine akcije Kontrola kroz javnost rada korporacije (bilansi se objavljuju kvartalno) Kontrolni paket 25%

Skuptina akcionara
Imenuje bord direktora (UO) Usvaja zavrni raun Odluuje o statusnim promenama Sastaje se najmanje jedanput godinje

Bord direktora-Upravni odbor (UO)

Bira predsednika (CEO) i lanove izvrnog odbora Donosi odluke izvan nadlenosti izvrnog odbora Zaposleni mogu imati svog predstavnika Svi lanovi UO-predstavnici firmi koje imaju udeo u kapitalu korporacije, nezavisni lanovi UO-strunjaci.

Izvrni odbor (IO)

Organizuje i rukovodi podlovanjem korporacije esto je predsednok izvrnog odbora i glavni akcionar Konflikt interesa (agency conflict): 1. akcionari-menadment (gotovo uvek postoji) 2. akcionari-poverioci (A.D. odgovara svojom imovinom za preuzete obaveze) 3. insajderska trgovina (korienje poverljivih informacija za pribavljanje line koristi Martha Stewart Living)

Korporativna politika kompenzacije

Plata - najei oblik kompenzacije Bonusi Beneficije Akcije Opcije finansijski derivati, terminski ugovori (ikago je centar zbivanja) 1 ugovor call IBM 100$ Dec.07. (Imam pravo da kupim 100 akcija IBM-a po 100$ i to mogu da realizujem do decembra 07.)

Prava akcionara
Regulisana zakonom Aktivizam u sluaju ugroavanja prava 51% vlasnitva = 100% kontrole Piramidalna struktura nain da se sa polovinim udelima doe do velike vrednosti i da se formira firma u kojoj neko ima 51% vlasnitva. Ta firma onda kontrolie drugu firmu u kojoj ima 51% vlasnitva, pa treu, itd. Tunneling u sluaju kada postoji struktura da neko sa 51% vlasnitva kontrolie imovinu cele orporacije. Ovo je obrnut proces, gde se svi prihodi korporacije 2 koja je u vlasnitvu korporacije 1, usmeravaju ka onom ko kontrolie situaciju, tj. korporaciji 1. Vauerska privatizacija akcije firmi koje se privatizuju idu u dravne fondove, a akcije tih investicionih fondova idu stanovnitvu-pravedniji nain privatizacije.

Korporacije i berze
Berza obezbeuje odreivanje trine cene korporacije. Obezbeuje likvidnost-ukoliko elimo, svakog trenutka moemo prodati HOV. to je likvidnija, berza je kvalitetnija. Berze rade za profit. Obezbeuju likvidnost trgovine akcija Postavljaju uslove za primanje na listing: 1. redovno finansijsko izvetavanje (kvartalno) 2. duina postojanja korporacije (nekoliko godina) 3. vrednost kapitalizacije 4. obim trgovine koji je do tada postojao Prednosti za korporaciju Mane za korporaciju (poveano administriranje, trokovi, revizija finansijskih izvetaja..) Redosled berzi po veliini. NYSE Tokyo NASDAQ _____________________________________ _____________ _________

London Frankfurt

______ _____

Finansijsko izvetavanje
- Cilejvi fin. izvetaja: propisani su zakonom, vri se revizija (struna kontrola fin. izvetaja, tek kad re vizor potpie izvetaj on postaje zvanian). Ostali ciljevi su zbog poreskog bilansa, zavrnog bilansa (rauna) zbog prava vlasnika akcija (investitora), zbog uslova listinga (ispunjavanje obaveza prema berzi akcija). - Obavetavanje investitora: postojei vlasnici akcija (na skuptini) potencijalni investitori to ima vie informacija, vie e ljudi hteti da uloi novac. - Analiza poslovanja od strane menadera: unapreenje uslova poslovanja (na osnovu kvantifikovanih podataka) donoenje strateki bitnih odluka - Vrste fin. izvetaja: po periodu koji obuhvataju: godinji (uobiajeni), polugodinji i kvartalni po sadraju:- bilans stanja (obaveza firme da ga izradi) - bilans uspeha (obaveza firme da ga izradi) - novani tokovi - ostali fin.izvetaji

Bilans stanja (balance sheet) govori o imovini i obavezama. Mora biti uravnoteen, tj.
AKTIVA=PASIVA. Aktiva-duguje (debit) Pasiva-potrauje (credit) Aktiva-imovina (assets) Pasiva-obaveze (lialabilities)+kapital (capital) - Aktiva i pasiva se prema ronosti dele na: kratkoronu (do 1 god.) i dugoronu (preko 1 god.) - Sem aktive i pasive postoje i vanbalansne stavke (garancije i obaveze iz ugovora). To su stavke koje se ne knjie (nema ih u bilansu stanja i bilansu uspeha), ali mogu da iziskuju znaajne finansijske obaveze za firmu. - Imovina: kratkorona - gotovina ili gotovinski ekvivalenti (niskorizine HOV) - potraivanja od kupaca - inventar (zalihe gotove robe, sirovina i poluproizvoda) - ostalo (unapred plaeni razni trokovi) dugorona - zemljite i objekti, oprema (depreciation) - amortizacija (goodwill, knjigovodstvena kategorija (vrsta amortizacije)). Razlika izmeu knjigovodstvene i trine vrednosti imovine prilikom akvizicije (druga vrsta amortizacije) - ostalo (robne marke, patenti, plasmani) - Obaveze: kratkorone - obaveze prema dobavljaima - obaveze iz kratkoronog finansiranja - dospele obaveze iz dugoronog finansiranja - ostalo (dospele a neisplaene plate, porezi...) 3

dugorone - dugoroni dug (kredit, obveznice) - obaveze iz lizing ugovora - odloene poreske obaveze - Kapital: - akcijski kapital (br.akcija x nominalna vrednost) - neisplaena dobit (retained earnings) - gubitak (uobiajeno je da se negativne vrednosti stavljaju u zagradu) - Knjigovodstvena vrednost kapitala (book value) vrednost iz bilansa stanja. Market value / book value 1 (trebala bi da bude) - Trina vrednost kapitala (broj akcija x trina vrednost) - Kapital moe biti negativan (Amazon 2005.) - Vrednost biznisa (enterprise value) koristi se kod preuzimanja - Vrednost biznisa = trina kapitalizacija + dug gotovina - Likvidaciona vrednost se izraunava iz bilansa stanja kada dolazi do gaenja firme. To je vrednost koja ostaje posle likvidacije.

Bilans uspeha (income statement)

- prihod (revenue) iz delatnosti ukupan prihod - bruto dobit = prihod varijabilni trokovi (direktno linearno povezani sa poslovanjem; to su sirovine, ambalaa, roba za prodaju) - poslovna dobit = bruto dobit fiksni trokovi (svi indirektni trokovi poslovanja, plate, struja...) - dobit = poslovna dobit + (-) ostali prihodi (rashodi) (ostal iprihodi su: izdavnje poslovnog prostora, iznajmljivanje amortizacije...) - neto dobit = dobit porez na dobit (u Srbiji 10%) EBIT (Earnings before interest and taxes) EBITDA (Earnings before interest, taxes, depreciation and amortization) Novani tokovi (statement of cash flow) - izvodi se iz bilansa stanja i bilansa uspeha - dopunjuje bilans uspeha: troak amortizacije je iskljuivo knjigovodstveni; nekih transakcija nema u bilansu uspeha, a podrazumevaju znaajan odliv novca (kupovina zgrade, ulaganje u zalihe, uzimanje kredita...) - Cash flow ima 3 dela: 1. poslovne aktivnosti 2. investicione aktivnosti 3. finansijske aktivnosti - Novani tokovi iz poslovne aktivnosti (porede se proli i sadanji bilans stanja) neto dobit na nju dodati + trokove amortizacije + smanjenje inventara + poveanje obaveza prema dobavljaima od nje oduzeti - poveanje u potraivanjima od kupaca - poveanje unapred plaenim trokovima - smanjenje u dospelim a neisplaenim obavezama (porez, plate...) 4

- dobit od prodaje investicija (HOV) - Na novane tokove se dodaju: + novani tokovi iz poslovnih aktivnosti + prihodi od prodaje investicija oduzimaju se - kupovina nove opreme - kupovina novih investicija - akvizicije - Novani tokovi iz fin.aktivnosti: + poveanje kratkoronog duga dodati + poveanje dugoronog duga + prihode od prodaje sopstvenih akcija oduzeti - rashode za otkup sopstvenih akcija - isplaene dividende - Ostali finansijski izvetaji (nisu obavezni ali su korisni da se javno objave): analiza poslovanja od strane menadmenta (opravdanja i gledanje unapred) prikaz vanbilansnih pozicija (jako bitne za korporaciju) prikaz knjige akcionara (nije tako bitna) prikaz trinih oekivanja i projekcija (analiza za budunost)

Finansijski koeficijenti
- korisni za potpuno sagledavanje finansijske pozicije i donoenje investicionih odluka - prema oblastima, dele se na koeficijente - likvidnosti - finansijskog leverida - aktivnosti - profitabilnosti Koeficijent likvidnosti: - neto operativni kapital = kratkorona imovina kratkorone obaveze - opta likividnost = kratkorona imovina / kratkorone obaveze - rigorozni racio = kratkorona imovina inventar / kratkorone obaveze - rigorozni racio bolje pokazuje likvidnost i treba da bude 1 - likvidnost ne bi trebala ni da bude suvie velika Koeficijent finansijskog leverida (fin. struktura kapitala) - dug/imovina = ukupne obaveze / ukupna imovina - dugoroni dug / kapital = dugorone obaveze / kapital Koeficijent aktivnosti - obrt imovine = ukupan prihod / ukupna imovina - obrt trajne imovine = ukupan prihod / dugorona imovina

- obrt inventara = ukupan prihod / inventar - obrt potraivanja = ukupan prihod / potraivanja od kupaca - period naplate = 360/ obrt potraivanja ( u finansijama se rauna da godina ima 12 meseci, a svaki mesec po 30 dana) Koeficijent profitabilnosti - stopa dobiti (profit margin) = dobit / prihodi - rentabilnost imovine (return on assets) = dobit / imovina - rentabilnost kapitala (return on equity) = dobit / kapital - dobit po akciji (aerning per share (EPS)) = dobit / broj akcija - P/E (price-earnings) = trina cena akcije / EPS Manipulacija knjigovodstvenih izvetaja Enron 2000.: - 96% prihoda reziltat manipulacija - prikazivanje novih zaduivanja kao prihoda - prodaja imovina erka-firmama po nerealnim cenama uz buy back klauzulu (ne vidi se u bilansu) World com 2002.: - $3,85 milijardi poslovnih trokova prikazano kao dugorona investicija (vremenom se odbija od prihoda) - dobri prihodi - lo cash-flow Otvoreni investicioni fond - treba shvatiti kao bankovni raun. U njega se direktno uplauje novac koji se investirra u HOV. Postoji ogranien broj investicionih jedinica koje posedujemo. Zatvoreni investicioni fond ve prilikom formiranja se izdeli na akcije i imamo odreeni broj investicionih jedinica. Postajemo vlasnik akcija koje kupujemo i kasnije ih prodajemo na berzi. Ne postoji ogranienje za broj investicionih jedinica koje posedujemo. Ovim fondovima upravlja drutvo za upravljanje. Prihodi koje ubira kod otvorenih inv. fondova: prihodi kod uplaivanja inv. jedinica, godinje naknade, isplate, prebacivanja. Kod uplata postoji odreen iznos trokova koji se uplauje (npr. na iznos od 1000, 5%, godinja naknada 2-3%, isplata 3%). Raireniji su zatvoreni inv. fondovi koji uzimaju proviziju 0,18%. Investicioni fondovi mogu biti i mali (do 500 miliona $), srednji (500 miliona-5 milijardi$) i veliki (preko 5B%). Income fondovi - orijentisani na stabilne prihode. Growth fondovi oekuju znaajniji godinji prirast. Agressive growth ine ih manje kompanije koje imaju agresivan rast. Hedge fondovi privatni, neregulisani inv. fondovi. Ne moe bilo ko da investira u njih. Sredstva se vezuju za dui vremenski period. Hedovanje znai smanjenje rizika kroz fjuerse i opcije. Nema nikakve veze sa Hedge fondovima!

Kapitalno budetiranje
Vremenska vrednost novca osnovna karakteristika koju ima novac. To je razlika izmeu vrednosti novca danas i vrednosti u budunosti. - 3 vremenska pravila: vrednost se moe porediti samo u istom vremenu (isti datumi u razliitim godinama) kada pomeramo vrednost u budunost kamata kada vrednost iz budunosti vraamo u sadanjost diskontovanje - Mera vremenske vrednosti novca (cena novca) - kamata - Kamatna stopa = risk-free kamatna stopa + premija rizika - Risk-free kamatna stopa je stopa koja ne nosi rizik. Ona ima najmanju vrednost na tritu (npr. zapisi narodne banke). - Premija rizika S&P rejting rizika koji je najpoznatiji (AAA; AA; A; BBB; BB; B; CCC; C). Granice do kojih se prihvata rizik (tunk bonds high yields) su posle BBB i posle BB). Premija rizika se odreuje sagledavanjel likvidnosti i solventnosti. - Obina kamatna stopa (simple interest rate) je najjednostavnija. - Komforna kamatna stopa (compound interest rate) se formira kao kamata na kamatu se najee koristi, pogotovo kod duih perioda. Rauna se po formuli : R = (1+r) n 1, gde je r kamatna stopa za period a n broj perioda. Pri tome se uzima da godina ima 360 dana, a mesec 30 dana, to je bitno kada se rauna kamata za period krai od godine. - Efektivna kamatna stopa se rauna na sledei nain: npr. 100din sa 7% godinje - 2% za trokove obrade, tako da realno dobijemo 98, a onda na tu vrednost primenjujemo kamatu od 7%. - Neto trenutna vrednost je neka vrednost u budunosti izraena u dananjoj vrednosti diskontovanje (operacija suprotna kamatnom raunu). - Izraunavanje plana otplate kredita (diskontovanje) izrauna se obaveza za ceo period, pa se vri diskontovanje do 1 meseca. P C= 1 1 (1 ) r (1 + r ) n gde je: C vrednost mesene rate r mesena kamata n broj meseci

Osnove kapitalnog budetiranja i analize projekta

- Predvianje rezultata projekta na osnovu projekcija rashoda/prihoda (budet) - Uticaj sprovoenja projekta na postojee aktivnosti: troak alternative (opportunity cost) kanibalizam (ne moe se sagledati; to je kada novi proizvod pojede stari, npr. CocaCola i Cola-light) dosadanji trokovi projekta (pre poetka)

dodatni fiksni trokovi)

- Analiza projekta: 1. neto trenutna vrednost (NTV) projektovanih novanih tokova (projektuju se bilansi stanja, pa bilansi uspeha, pa na osnovu tih projekcija se radi projekcija cash-flow-a). 2. break-even analiza zasniva se na odreivanju prelomne take (take rentabilnosti). 3. sensitivity analiza (1 parametar se menja) i onda se radi NTV novanih tokova; npr. promeni se parametar prodaje i vidi se kako se menjaju rezultati (koja je osetljivost na tu promenu). Menjaju se nepoznati (projektovani) parametri. 4. scenario analiza (vie parametara) isprobavaju se razliite mogunosti uz korienje NTV novanih tokova; npr. menja se koliina prodaje i kamatna stopa na tritu), pa je onda sve isto kao kod analize osetljivosti. - Hipoteza efikasnog trita trine trenutne cene objedinjavaju u sebi i sadre sve poznate informacije (tj. diskontuje sve). Podrazumeva da svi investitori inf. dobijaju istovremeno i da ih tumae na isti (racionalan) nain.. Najvie se primenjuje pri odreivanju cene akcija. Zakon jedne cene i arbitraa: jedna roba e imati istu cenu na razliitim tritima. Pretpostavka je da nema barijera. - Arbitraa je proces ispravljanja dispariteta cene jedne robe na razliitim tritima.

Kapitalno budetiranje -II deoOdreivanje vrednosti obveznice

- Obveznice su instrumenti duga - Podela: Prema nainu isplate kamate zero coupon bonds bez kupona kuponske Sve obveznice u Srbiji su bez kupona. Kuponske kupimo obveznicu koja vredi 1000 i ona vai 5 godina. Ona 5 puta isplauje 8% kupon. Na kraju se isplati i glavnica. Nekada su bile u tampanom obliku, a danas su u elektronskom. Bezkuponske nemaju posebnu kamatu. Kroz diskont kupovne cene se obezbeuje kamatni iznos. Prema trajanju (dospeu glavnice): sa fiksnim trajanjem obveznice koje se mogu povui prevremeno a. Konvertibilne b. Opozive Konvertibilne mogu se konvertovati u akcije u svakom trenutku. Opozive obveznice koje korporacija koja ih emituje moe da opozove (tj. skloni sa trita) ako se uslovi na tritu promene. Prema ronosti (vremenu trajanja ugovora) 8

 kratkorone ( do 1 godine) srednjerone (1-5 godina) dugorone (due od 5 godina) Prema izdavaocu dravne ( u SAD min. vrednost dravne obveznice je 100.000$, a kod korporacija 1000$) municipalne (munis; npr. optinske koje nose poreska olakanja) korporativne (najee) podgrupe: a. finansijske b. industrijske

Zero coupon bonds

- obveznice bez kupona koje prinos isplauju kroz razliku izmeu kupovne cene i mominalne cene (dospee) - prinos (kamata) YIELD - trina cena = nominalna cena x diskont - diskont = kamata perioda x duina perioda Cena i kamata su obrnuto proporcionalne! Primer Nominalna vrednost = 1 Kamatna stopa = 6% Period = 1 godina Cena = 1/1,06 = 0,9434 Period = 5 godina Cena = 1/(1,06)5 = 0,7473 - Trokovi transakcije u Srbiji su 1%. Ne uzimaju se u obzir pri odreivanju cene (na zapadu su jako mali) 1 godina = 12 meseci = 360 dana Diskontna stopa: Mesena kamata: godinja kamata 1/12 Dnevna kamata: godinja kamata1/360 5-dnevna kamata: godinja kamata 5/360

Kuponske obveznice
- Nominalni iznos - prinos kupona - Kupon moe biti : - godinji - polugodinji (najei) - kvartalni - meseni - Trenutni prinos meri trenutni prihod 9

- trenutni prinos = godinji nom. kupon/?

Primer Korporativne obveznice 5 god 8% Nominalna vrednost (par value) 1000$ Kupon polugodinji (2x40$) Trina vrednost obveznica 1050$ Trenutni prinos = 80$/1050$ = 0,07619= 7,619% Trina cena vea od nominalne PREMIUM Trina cena manja od nominalne DISKONT

Prinos do dospea Yield to maturity YTM

- to je prinos koji oekujemo kada kupimo obveznice po trinoj ceni i drimo je do dopea Promised yield to maturity - trokovi transakcije se ne uzimaju u obzir - koristi se model trenutne vrednosti - postoji skraena matoda Aproximate promised yield
APY = C + ( Pp Pm) / n ( Pp + Pm) / 2

gde su: C godinji kupon obveznice Pp nominalna vrednost (par value) Pm trina cena obveznica (market) n broj godina dospea uz reinvestiranje Raunanje prinosa do dospea (polugodinji kupon) interpolacija uz reinvestiranje.

Pm =
t =1

2n

C/2 Pp + t (1 + i / 2) (1 + i / 2) 2 n

gde su: C godinji kupon obveznice Pp nominalna vrednost (par value) n broj godina do dospea i prinos (interest) Prinos do opoziva priblini
AYC = C + ( Pc Pm) / nc ( Pc + Pm) / 2

10

gde su: C godinji kupon obveznice Pc vrednost opoziva (uobiajeno je da to bude nominalna vrednost i kamata za 1 godinu) Pm trina cena obveznica (market) Ppn broj godina do opoziva obveznice Kriva prinosa Yield curve Prinos

Ronost Bullish postoji optimizam kod investitiora Bearish pesimizam kod investitora

Kratkorone obveznice mala ponuda, velika tranja (cenjenije od dugoronih obveznica). Kupci su investitori. Dugorone obveznice mala tranja Fundamentalna analiza cena akcija: Makroanaliza (cele ekonomije) Analiza industrije (grane)

11

Analiza kompanije

EPS earning per share Oekuje se da uvek postoji rast neto dobiti po akciji, jer ako je nema neto u vezi kompanije nije u redu. g growth rate Procentualna veliina po kojoj se poveava neto dobit po akciji ili ukupan prihod, i poeljno je da i jedan i drugi rast imaju istu tendenciju. k oekivani prinos (zavisi od rizika) P/E price per earning Svi ovi pokazatelji ne posmatraju se izolovano ve se porede sa pokazateljima drugih kompanija, berzanskih indeksa... da bi se uoila pozicija (precenjena/potcenjena) kompanije u okolini.

Makroekonomija i kurs
Makroekonomski pokazatelji najvie utiu na cenu akcija. Bruto nacinalni proizvod (BNP, GNP, GDP) govori o stanju ekonomije i izraava se kao $/glavi stanovnika. BNP je trina vrednost svih roba i usluga koje odreena ekonomija proizvede tokom godine, a ukljuuje samo robu i usluge finalne potronje. Roba i usluge finalne potronje odreuju dodatnu vrednost. Dodatna vrednost je razlika izmeu nabavne i prodajne vrednosti, a sainjavaju je plate, kamate, zakupi i profit svih faktora procesa. Dodatna vrednost ne rauna se 2 puta ve samo na kraju, tj. za finalnu potronju. BNP se moe posmatrati sa prihodne i sa rashodne strane (trokovi). Rashodna strana BNP-a: BNP = C + I + G + X C - lina potronja (nova trajna i potrona dobra) I bruto privatne domae investicije ( nova oprema za proizvodnju i promene u inventaru, gde se poveanja inventara dodaju) G javna potronja (svi nivoi vlasti pri kupovini novih roba i usluga, obrazovanje, zdravstvo) X neto izvoz = izvoz uvoz (jer je uvoz ukljuen u C) Ukoliko je javna potronja poveana, tj. ako je ekonomija pregrejanato doprinosi rastu BNP-a i izaziva inflaciju. U tom sluaju centralne banke poveavaju kamatne stope da bi ohladile ekonomiju obuzdale inflaciju. Prihodna strana BNP-a sadri: plaanja vlasnicima inputa koji doprinose proizvodnji indirektne poreze (osim na dobit) 12

amortizaciju (konzumiranje opreme) plate (bruto+benificije) kamate (na korienje kapitala) zakupi profit ( vlasniki, tj. preduzetniki i korporativni)

RASHODNA STERANA = PRIHODNA STRANA Analize koje se vre pri odreivanju cene akcija MAKROANALIZA ANALIZA GRANE (INDUSTRIJE) ANALIZA KOMPANIJE

Cena pojedinane akcije najee prati

cenu berzanskog indeksa (S&P 500 Dow Jones NASDAQ FTSE Nikei) To znai da na cenu akcija najvie utiu makroekonomski pokazatelji. Ako kamatne stope rastu cene akcija padaju. Ako se smanji nezaposlenost cene akcija padaju (jer e se u tom sluaju radna snag vie plaati, ekonomija se pregreva, a to ne odgovara berzi, pa cene akcija padaju). Trendovi su najvaniji pri analizi kretanja cena akcija. Moe se desiti da kompanija pravi gubitak, ali se taj gubitak tokom vremena smanjuje, tako da onda i cena akcija u tom periodu raste). dobitak trend

0 gubitak

gubitak Poeljno je da cena akcija u koje elimo da uloimo raste bre od rasta trita.

13

Postoje sigurnije i manje sigurne industrije u koje se moe investirati. One sigurnije imaju manju stopu rasta, dok one manje sigurne imaju veu stopu rasta. Privredne grane mogu biti: cikline (npr. automobilska industrija, telekomunikacije) necikline (zdravstvo, osiguranje, komunalne delatnosti, prehrambena industrija i konglomerati imaju veliku horizontalnu diversifikaciju kao npr. General Electric) Kada se analizira industrija odreuju se odnosi za celokupnu granu, pa se sa tim racio odnosima porede racio brojevi pojedinanih kompanija iz grane, da bi se utvrdilo da li kompanija posluje bolje od proseka grane. Analizira se i da li e se industrijska grana razvijati i kojim tempom. Kod analize poslovanja kompanije polazi se od trenda neto dobiti, koji utie na cenu akcija. Rast neto dobiti moe se postii smanjenjem trokova i/ili proirenjem trita. Postoje 3 stlia investiranja: INCOME prihod investiranje koje je najsigurnije (Investiranje u akcije radi ostvarenja stabilnog prihoda, a tu spadaju kompanije koje isplauju dividende, i za njih se vri analiza EPS-a). GROWTH rast investiranje (Male akcije koje imaju agresivan rast, a tu spadaju korporacije koje imaju novi proizvod kao npr. satelitski radio. Kod ovog stila nisu bitne finansijske analize, ve trend). VALUE vrednost investiranje koje je najrizinije (investiranje u vrednost). Primer: Racio Warren-a Buffett-a PEG = g
PEG = 20 = 1 stabilno 20(%) 10 = 0,5 isplati se kupiti akciju jer e cena da joj raste bar do neke 20(%)
P/E

( u sledeoj oblasi detaljno je objanjen)

PEG =

stabilne vrednosti, tj. kada PEG bude oko 1

14

BERZANSKI INDEKSI Najpoznatiji berzanski indeksi su: Dow Jones 30 (blue chips) Dow Jones Transportation average S&P 500 S&P 100 NasDaq ( indeks kod sistema elektronske trgovine koji ine tehnoloki napredne kompanije) Svi prethodni indeksi su globalni, tj. na makro nivou, to znai da ne tretiraju pojedinane industrije. To ine specijalizovani indeksi. Formiranje indeksa (na primeru Belex 15): U indeksu su akcije 15 kompanija. Uraena je procena koliko cena svake od akcija utie na dnevnu trgovinu ( to zavisi od obima trgovine svake od 15 akcija). Svaki indeks je uravnoteen ( weight) daje procenat koliko promena cene utie na promenu vrednosti indeksa u celini. Zatita od rizika: Pasivno upravljanje rizikom, gde se zatita od rizika ostvaruje diversifikacijom portfolija ( u potrfoliju ima vei broj akcija u odreenom odnosu, to je slian sluaj kao kod indeksa ili kod investicionog fonda) Aktivno upravljanje rizikom se vri operacijama hedovanja putem fjuersa i opcija (na taj nain zaraujemo i na padu sene akcija koje posedujemo, ali hedovanje kota jer se odriemo dela zarade). Nakon makroanalize i analize grane analizira se cena akcije pojedinane kompanije. Rast cene akcije je posledica dobrog poslovanja kompanije i ulaganja vika dobiti u firmu, tako da ne raste samo cena akcija ve raste i sama firma. Analiza kompanije esto ukljuuje i analizu CV-a menadmenta. Flight to guality- izvalaenje novca iz hartija od vrednosti i ulaganje u kvalitete (stabilne strane valute, dravne obveznice i plemenite metale).

15

Kapitalno budetiranje -III deoOdreivanje vrednosti akcija

1. Makro-ekonomska analiza 2. Analiza industrije 3. Analiza pojedinane akcije III stepen analize Analiza pojedinane akcije (isplativost ulaganja sa aspekta 1 godine) ( Div + P1 ) P0 = (1 + re ) P0 - cena na poetku perioda Div - godinja dividenda P1 cena na kreju perioda re oekivani prinos (u apsolutnoj vrednosti) II nain: Div P1 P0 Re = + P0 P prinos kapitalna dividende dobit (dividend (capital yield) gain) Dividenda pokazuje stabilnost poslovanja jedne kompanije i zbog toga je bitna. Model diskontovanja dividende Primenjuje se formula jednogodinjeg investiranja na razliite periode N, tj. produava se period. _____ ______ ______ _____ _____ _____ _____ _____ _____ _____ _____ ____ _____ P0 PN

Div N PN + N (1 + re ) N n =1 (1 + re ) Aproksimacija: ako se akcija dri u posedu trajno, ostaje samo prvi deo formule, oji se odnosi na dividendu, tj. trina cena postaje irelevantna. Po =
N

P Div + 1 1+ r 1+ r P2 Div Div + + 2 1 + r (1 + r ) (1 + r ) 2 Po =

Ova dva izraza predstavljaju primer za izvoenje formule za diskontovenje dividende date iznad.

16

Model konstantnog rasta dividende 0 1 2 3 ____________ ____________ ____________ P0 Div1 Div1(1+g) Div1(1+g)2 Gde g predstavlja stopu konstantnog rasta. Raunajui trenutnu vrednost niza dobijamo: Div1 P0 = gde je takoe irelevantna trina cena akcije. ( re g ) Dividend payout rate vs. Retenion rate Dividend payout rate (DPR) pokazuje koji deo profita se rasporeuje za isplatu dividendi i obino iznosi oko 1%. Div = EPS x DPR Retenion rate (RR) pokazuje koji deo profita se reinvestira, tj. kolika je nerasporeena dobit. Nova investicija = Dobit x RR Total payout model U ovom sluaju korporacija koristi viak sredstava da tezaurie akcije (kupi sopstvene akcije na tritu sa ciljem da ih poniti), to se naziva jo i repurchase ili povlaenje akcija od strane korporacije. Reotkupom se smanjuje broj akcija i poveava se EPS. P0 = Budue dividende + (Reotkup/Broj akcija) U ovom modelu analizira se vrednost kapitala, a ne vrednost pojedinanih akcija. U anglosaksonskom modelu akcenat je na interesima vlasnika akcija, a u kontinentalnom javljaju se sem vlasnika akcija i poverioci i zaposleni kao znaajni faktori. Treba istai da je anglosaksonski model efikasniji. Model diskontovanja cash flow-a U ovom modelu analizira se vrednost cele korporacije enterprise value. EV = Kapital (V0) + Dug Gotovina EV vrednost korporacije pri preuzimanju V0 Budui cash flow kompanije P0 = V0 / broj akcija PEG racio Osmislio ga je Warren Buffett i jedina je od svih prethodno navedenih formula za izbor investicija koja je primenljiva u praksi. Po njemu sutina investiranja je u prirastu g.

17

PEG =

P/E g

g predstavlja procentualni prirast EPS-a Ukoliko je PEG > 1 investicija je neisplativa sell PEG < 1 investicija je isplativa buy Peg se moe prikazati i na sledei nain:
trina.cena.akcije P / EPS neto.dobit PEG = = g g

Primer: Cena = 20$ Neto dobit 1$ P/E = 20 (P/E se iroko koristi kod poreenja razliitih kompanija, i to nii P/E, to bolje) EPS 2006. = 1,25 25% g se moe izraunati kao npr. EPS 2005.

20 PEG = 1 25

g koji je dobijen kao 25% se u racio unosi kao apsolutna vrednost

Alternativne metode Alternative metode koriste se jer sve prethodne metode na osnovu prolosti predviaju budunost. Koristi se analiza buduih prihoda na osnovu: Trendova Novih proizvoda CV-a rukovodilaca Cash flow analize (forenziko knjigovodstvo)

Tehnika analiza Sve prethodne metode spadaju u grupu fundamentalnih. Sem njih postoje i tehnike metode analize koje se zasnivaju na Dow teoriji (zaetnik je Charles Dow), ali one nisu previe prihvaene.

18