Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Slom i Vaskrs Srbije-feljton Večernjih novosti

Slom i Vaskrs Srbije-feljton Večernjih novosti

Ratings: (0)|Views: 78|Likes:
Published by Miodrag Ječmenić

More info:

Published by: Miodrag Ječmenić on May 09, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/17/2013

pdf

text

original

 
Poraţeni bez bitke!
 
Kosta Stojanović | 21. april 2013.Zapisi Koste Stojanovića, profesora Velike škole i Beogradskog univerziteta, nude po mnogo ĉemu drukĉiji pogled na
srpsku istorijuSrpska vojska
 ZAPISI Koste Stojanovića, profesora Velike škole i Beogradskog univerziteta, nude po mnogo čemu drukčiji pogled na
 srpsku istoriju. On se bavio filozofijom, politikom, ekonomijom, problemima mehanike, fizike i matematike. Kao ministar narodne privrede silno je doprineo da se umanje posledice Carinskog rata Srbije i Austrougarske.
 
 Bio je osam puta ministar, najčešće u Pašićevim vladama, sa kojim je dugo sarađivao, a onda se suprotstavio njegovojkoncepciji stvaranja Velike Srbije. Poslednji put bio je ministar finansija samo dva dana, a trećeg je preminuo
- 1. januara 1921.
 
 Knjigu "Slom i vaskrs Srbije" u izdanju Radio-televizije Srbije priredio je Slobodan Turlakov.
 NAŠA vojska je u ratovima 1912/13, do napada udruţenih Nemaca, Austrijanaca i Bugara, imala velike gubitke u ljudima
na bojnom polju i od epidemija. Praznine su popunjavane regrutima koji su na brzu ruku prolazili vojnu obuku. Dugo
ratovanje, koje je od svojih kuća odvojilo petinu našeg stanovništva, uticalo je jako na nerve, volju i karakter našegvojnika, tako da je njegov kvalitet, naroĉito zato što se Evropski rat mogao unedogled produţiti, bio lošiji od kvaliteta
vojske 1912.
Pored nedostataka naše vojske, da su izvršene promene u Vrhovnoj komandi, da su armije i divizije poverene ljudima,koji su nesporno u prošlim ratovima pokazali kvalitet, volju, energiju i sposobnost, zar se nije moglo spreĉiti ovo što nas je zadesilo. I ovde, kao i u politici, kao što je gospodin Pašić ostao na svom mestu, tako i gospodin Putnik diriguje
operacijama sa svim starim komandantima, od kojih je trebalo mnoge ukloniti.
Vrhovna komanda se još u avgustu stavlja pred pitanje zajedniĉkog udara bugarsko
-
nemaĉkog i Makedonija se daje, štogovori da je nemoguće taj udar izdrţati. Kad vlada nije prihvatila plan Vrhovne komande da se spreĉi bugarska
mobilizacija udarom
na istoĉnom frontu, došao je 22. septembra nemaĉko
-
austrijski napad sa severa, koji je oslabio našIstoĉni front.
 
 
Otpor na frontu Pirot -
 Negotin, Bugari teško i gotovo nikako savlaĊuju, dok bez ikakvog otpora ulaze u nove oblasti,zauzećem Vranja, Kumanova, Skoplja i Štipa, postajući gospodari i cele Makedonije. Presecanje veze sa Solunom isaveznicima, dovodi u pitanje odstupanje u pravilnom redu i gro naše vojske dovodi u jedan od najteţih poloţaja u kojimase jedna vojska mogla naći.
 
DogaĊaji su išli i suviše brzo. Vojska je morala vrlo brzo napuštati Pirot, Niš, pa ĉak i Leskovac, da se baci prema
Bugarima, koji su pretili da preseku put Jankova klisura - Kosovo.
Dok se ovo dogaĊalo na istoku i jugu, Prva i Treća armija bile su daleko na severu, nad Jag
odinom i Svilajncem. Oko 19.
oktobra, pali su Ĉaĉak i Niš, i vojska sa severa morala je neverovatnom brzinom da se povlaĉi. Prva armija je već imalaslobodu kretanja preko Raške od Kraljeva, i bila je nagonjena da se preko Kopaonika spasava. Treća armija i
 
Timoĉkavojska, sa Knjaţevca, Zajeĉara i Negotina, pale su sve na isti pravac, ka Kosovu, preko Jankove klisure.
 
Veze izmeĊu armija i Vrhovne komande, kao da nisu postojale, od 24. oktobra na Kosovo su stizali komandanti armija
 bez vojske, ili sa sasvim o
slabljenim svojim jedinicama. Mnogi delovi Prve i veliki deo Treće armije ostao je u Srbiji,rastrojeni i razbacani. Druga armija, ostavljena i napuštena, jedva se probila, spasavajući ostatke Treće armije, uspevši dase od Mitrovice, preko Peći i Crne Gore, gde je bilo sedam okrnjenih divizija, povuĉe u Albaniju. Timoĉka vojska,ukoliko nije oslabljena panikom i demoralisanjem, preko Mitrovice i Prizrena, otišla je ka Debru. Izgleda da je ovo povlaĉenje išlo po inicijativi samih komandanata pojedinih odeljenja, bez ikakvog nareĊivanja od strane Vrhovne
komande.
PANIKA ZBOG BUGARA
BUGARSKE neprijateljske snage, koje su se nalazile već kod Kruševca, Aleksinca i Niša,ĉiji su odredi išli ka Novom Pazaru i ugroţavali puteve preko Makedonije kod Tetova, svojom pojavom, već pri kraju
oktobra, izazvale su paniku u nas i nepopravivu situaciju.
Vrhovna komanda i vlada, svojim izborom Skadra i Albanije za povlaĉenje, povukle su spasenu vojsku i izbeglice,najgorim putevima, u zemlju jada i bede, gde je glad i nemaština desetkovala ono što se uspelo spasiti.
 Kad je sve izgubljeno, kad se bez velike bitke propalo, kad se nije mogla spasiti Vardarska dolina, kad se morao ceo ratni
materijal izgubiti, što se nije pokušalo da se ostaci naše vojske preko Albanije upute Bitolju, kuda je pošla Timoĉkavojska, koju je Vrhovna komanda, naţalost, od Debra i Struge uputila za Draĉ. Ta se vojska oĉekivala u Bitolju i umesto
da pomogne bitoljsku hrabru, ali malenu vojsku, i 30.000 regruta bitoljske vojske, dobijaju naredbu da krenu prema
Draĉu.
 
Vrhunac bede, pometnje i zabune, bio je taj, da se sva naša vojska naĊe u Albaniji, daleko od saveznika, koji su, u tovreme, bili kod Gradskoga i izlagani napadima Bugara od Elbasana. Austrijanci su od Prizrena pošli ka Skadru, u nameri
da pob
une Miridite (katoliĉko pleme) i druga albanska plemena. Naša vojska, bez hrane, bez municije i bez ikakvih vezasa svetom, bila je daleko 400 i više kilometara od saveznika, koji su se, po našem odlasku u Albaniju, morali povući ka
Solunu.Sve je ovo, ugl
avnom, posledica nemanja dobre Vrhovne komande. Izvesno je da Srbija nije mogla raĉunati na pobedu ida je najveće genije imala za komandante, ali je s pravom mogla oĉekivati da će 300.000 dobro opremljenih vojnika,umeti voditi tamo gde će brojno biti pojaĉani i opremljeni, da se sa svojim protivnikom nose. Sudbina je naša gora od belgijske. Belgija se duţe borila i bolje saĉuvala. Njena je vojska, koliko je spasena, došla u kontakt sa Francuzima. Ona je slomljena, izgubila teritoriju od brojno i tehniĉki nadmoćnijeg neprijatelja, ali je bar vojsku saĉuvala.
 
Muĉki napadi Arnauta
 
Kosta Stojanović | 22. april 2013.Od svih grešaka srpske vlade i njenog organa, Vrhovne komande, najveća je ona, koja je ravna zloĉinu, evakuacija srpske
vojske i bekstvo izbeglica za vojskom
 
 Srpski vojnici u albanskim gudurama
OD svih grešaka srpske vlade i njenog organa, Vrhovne komande, najveća je ona, koja je ravna zloĉinu, evakuacija srpskevojske i bekstvo izbeglica za vojskom, u Albaniju i Crnu Goru. Ne moţemo još taĉno
znati kad je ova odluka doneta, da li
se ovo sve sluĉajno dešavalo, da li je greška ili nesreća naša, koja je upropastila i odnela više ţivota, no austrijski,nemaĉki i bugarski kuršumi.
 
Moramo poĉeti od septembra 1915. Da vlada nije verovala u napad Austrije, vidi se najbolje po tome, što je u tokuseptembra naredila otvaranje škola po celoj zemlji. Kad je prelazak Nemaca preko severne granice u Srbiju bio fakat, oko
23-
24. septembra diskutovano je o odlasku vlade iz Niša. Prvo je govoreno da ide u Bi
tolj, i zbog toga je izdat nalog
 Narodnoj banci, koja je dotle bila u Kruševcu, da kreće za Bitolj. Uskoro je rešeno da se vlada evakuiše u Mitrovicu.Kako je 3. oktobra palo Vranje, doneta je nepromišljena odluka da se vlada sa svim nadleštvima, seli u Kr 
aljevo, i to je
izvršeno 9. oktobra.
 
 Nas nekoliko poslanika ostali smo u Nišu, gde je vlada, bez ĉinovnika, ostala sve do 15. oktobra uveĉe. Kako je stigla vesto dolasku štaba Druge armije iz Pirota u Niš, to smo uspeli da se vidimo, uoĉi polaska, sa koma
ndantom g. Stepom.
Videći da se u Nišu ne moţe ostati, i mi smo krenuli preko Aleksinca, Stalaća i Kruševca za Kraljevo, da vidimo šta ćedalje biti. U Kruševcu smo zatekli veliki deo nadleštava iz Niša, pa i Upravu fondova i Klasnu lutriju, sve što nije i
malo
vremena otići iz zemlje, sem Narodne banke, koja je jedva uspela da otidne za Solun.
 
U Kraljevu 17. i 18. oktobra bio je veliki haos. Otpuštani su svi ĉinovnici ministarstava. Ministri su 18. oktobra krenuli, s
a
 po jednim ili dva ĉinovnika, izdata je dvomeseĉna plata, do kraja 1915, i reĉeno da se svi drţavni sluţbenici i ĉinovnici,smatraju, do daljeg, da su na odsustvu. Koliko je još transportnih sredstava ostalo, upotrebljeno je za spasavanje ljudi imaterijala, da se preko Raške i Albanije, potraţi
 
spasenje u Bitolju. Vojska je 19. oktobra poĉela zakrĉivati puteve kaKosovu i prolaze iz moravske doline u ibarsku i topliĉku. Haos je nastao u najvećem stepenu.
 
MINISTRI KREĆU
U SOLUN
ZA nama je uskoro iz Mitrovice, krajem oktobra, krenuo ministar vojn
i, sa svim svojim šefovima, zajedno saministrom graĊevina, za Bitolj. A potom za Solun. Znaĉi da je vlada, sve do dolaska u Prizren, iz koga je krenula 12.novembra, upućivala nadleštva i izbeglice, i svoje ministre, putevima za Bitolj i Solun, dok je ona
sa Vrhovnom
komandom išla za Skadar, iz nepoznatih razloga.
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->