AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

179

14. OPTA TEORIJA ELEKTROAKUSTIKIH PRETVARAA

14.1 Uvod
Elektroakustiki pretvarai su ureaji koji se nalaze na poetku i na kraju svakog elektroakustikog lanca. Pod elektroakustikim lancem se podrazumeva tehniki sistem u kome se zvuna informacija prenosi u elektrinom domenu. Takva okolnost se u praksi u najveoj meri pojavljuje u audio sistemima, gde se zvuna informacija koju generiu neki zvuni izvori prenosi udaljenim sluaocima. Takoe znaajna primena elektroakustikih pretvaraa je u oblasti akustikih merenja, gde se iz akustikog signala odreuju razni relevantni pokazatelji, kao i u oblasti infrazvuka i ultrazvuka gde se zvuni signal koristi za razliite inenjerske ciljeve. injenica je da se analiza stanja u zvunom polju uvek obavlja u elektrinom domenu, a na osnovu elektrinog signala koji reprezentuje neki fiziki pokazatelj polja. Pretvaranje tog pokazatelja polja u elektrini signal vre elektroakustiki pretvarai. Kada se analizira zvuno polje u vazduhu ili drugim fluidima parametar koji se posmatra kao pokazatelj stanja je zvuni pritisak, pa je za analizu potrebno da se dobije elektrini signal koji e biti ekvivalent pritiska. Kada se analizira zvuno polje u vrstim telima elektrini signal moe biti ekvivalent brzine, pomeraja ili ubrzanja. S druge strane postoji potreba da se registrovan zvuni signal iz elektrinog ponovo vrati u akustiki domen, odnosno da se generie zvune polje. Za to je potreban kontrolisani zvuni izvor koji e na osnovu pobude iz elektrinog domena generisati akustiki protok, i koji e dalje na svojoj impedansi zraenja razvijati zvunu snagu. Tako u mediju gde se taj izvor nalazi nastaje zvuno polje. Funkciju kontrolisanog zvunog izvora u takvim okolnostima takoe vri jedna vrsta elektroakustikih pretvaraa. Bez obzira na to da li je u pitanju pretvaranje akustike pobude u elektrini signal ili generisanje zvunog polja na osnovu elektrine pobude, konstrukcije koje se danas koriste za te funkcije u vazduhu kao mediju imaju izvesne zajednike osobine. U ovom poglavlju su te zajednike osobine detaljnije izloene.

14.2 Vrste i struktura elektroakustikih pretvaraa

Opta principijelna ema jednog elektroakustikog lanca prikazana je na slici 14.1. Vidi se da postoje dve vrste elektroakustikih pretvaraa: na ulazu i na izlazu sistema. Zato se pretvarai po svojoj koncepciji dele na ulazne i izlazne. Ulazni pretvara se nalazi na ulazu elektroakustikog lanca i on posreduje izmeu zvunog polja i elektrinog domena. Izlazni pretvara se nalazi na kraju elektroakustikog lanca, i

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

180

on na osnovu elektrinog signala sa izlaza sistema generie zvunu snagu kojom se stvara zvuno polje u mediju.

elektricni signal

elektricni signal izlazni pretvarac

pul

ulazni pretvarac

elektroakusticki sistem

Paizl

Slika 14.1 - Elektroakustiki lanac sa pretvaraima na ulazu i izlazu

Obe vrste elektroakustikih pretvaraa mogu se posmatrati kao sistemi prenosa za sebe. Njihova specifinost u odnosu na druge sisteme prenosa u elektrotehnici je u tome to su im ulazna i izlazna veliina u razliitim fizikim domenima. Ako je ulazna veliina akustika, izlazna je elektrini signal i obrnuto. To znai da se u njima vri konverzija energije izmeu dva razliita fizika domena. Elektroakustiki pretvara kao prenosni sistem Elektroakustiki pretvarai su sistemi prenosa koji se mogu definisati preko svojih ulaznih i izlaznih veliina. Ako je prilagoen za rad u vazduhu ili vodi, ulazna veliina ulaznog pretvaraa je zvuni pritisak. Ako je predvien da se koristi za zvuno polje u vrstim telima ulazna veliina je neki pokazatelj zvunog polja u vrstim materijalima (pomeraj, brzina, ubrzanje). Izlazni signal ulaznih pretvaraa je neka elektrina veliina, po pravilu napon. Ulazni elektroakustiki pretvara za vazdunu sredinu sa pritiskom na ulazu i naponom na izlazu principijelno je prikazan na slici 14.2.

ulazni pretvarac

Slika 14.2 Ulazni elektroakustiki pretvara sa oznaenom ulaznom i izlaznom veliinom

U zavisnosti od medija za koji je pretvara prilagoen, odnosno od ulazne fizike veliine koju pretvara u napon, ulazni pretvarai mogu biti: mikrofoni, kontaktni mikrofoni i hidrofoni. Pojam mikrofona esto se koristi kao opti naziv za ulazne pretvarae, mada je to uobiajeni pojam kojim se oznaajavu pretvarai za rad u vazduhu. Kontaktni mikrofon je pretvara predvien za rad sa zvukom u vrstim telima. Pojam kontaktni podrazumeva da se za njegov rad mora obezbediti fiziki kontakt sa telom u kome se registruje zvuk, to se obezbeuje adekvatnim privrivanjem za povrinu tela. Zbog injenice da se u ovakvim pretvaraima za konverziju kretanja u napon najee koristi sklop sa piezo efektom (izlazni signal je proporcionalan ubrzanju povrine na mestu kontakta) oni se uobiajeno nazivaju akcelerometri. Integracijom signala iz akcelerometra moe se dobiti signal ekvivalentan brzini ili pomeraju. Jedna specifina vrsta kontaktnog mikrofona je laringofon. To je pretvara koji se koristi u sistemima za govornu komunikaciju u veoma bunim ambijentima. Zbog toga se uobiajeno koristio u komunikacionim sistemima tenkova. Laringofon se postavlja na

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

181

vrat govornika, priblino u zoni glasnica i registruje vibracije tkiva pri govoru. Njegova osetljivost na pobudu iz vazduha veoma je mala, ime se postie imunost na buku u okruenju. Ulazni pretvara prilagoen za rad u vodi, odnosno u tenostima, naziva se hidrofon. Izlazni pretvarai su po svojoj funkciji elektrinim signalom kontrolisani izvori zvuka. Zbog toga je kao njihova izlazna veliina definisana zvuna snaga, odnosno akustiki protok koji generie snagu na impedansi zraenja. Izlazna snaga nastaje na osnovu elektrine snage koja se dovodi na ulaz u pretvara. Zbog toga izlazni pretvarai predstavljaju konvertore snage iz elektrinog u akustiki domen, kao to je prikazano na slici 14.3. Snaga zraenja izlaznog pretvaraa je, po definiciji:

Pa = q Z az

(14.1)

to je opta osobina zvunih izvora. Kao posledica generisanja akustike snage u okruenju nastaje zvuno polje. Prema tome, rad pretvaraa ne zavisi samo od njegove konstrukcije, ve i od fizikih okolnosti u okruenju koje se preslikavaju u impedansu zraenja. Zbog toga se u radu izlaznih elektroakustikih pretvaraa postavlja pitanje prilagoenja na impedansu u okruenju.

izlazni pretvarac

Pa

Slika 14.3 Izlazni elektroakustiki pretvara sa oznaenim ulaznim i izlaznim veliinama

U zavisnosti od medija za koji su prilagoeni, izlazni pretvarai korieni u praksi su zvunici i slualice, vibracioni pobuivai strukturnog zvuka i hidrofoni. Zvunici i slualice prilagoeni su radu u vazduhu, to znai maloj vrednosti impedanse vazdune sredine. Pri tome, zvunik je pretvara namenjen zraenju zvuka u ire okruenje, a slualice su prilagoene zraenju u malu vazdunu komoru koja se formira izmeu njih i bubne opne sluaoca. Vibracioni pobuivai, najee nazivani kratko vibratori ili ejkeri, slue za generisanje zvuka u vrstim telima. Takav je, na primer, kotani vibrator koji se koristi pri audiometrijskom ispitivanju ula sluha. Njime se zvuk generie direktno u mastoidnoj kosti iza une koljke. Izlazni pretvarai koji su prilagoeni za rad u vodi nazivaju se hidrofoni, isto kao i ulazni pretvarai namenji vodi kao mediju. Kod njih ne postoji terminoloko razdvajanje ulaznih i izlaznih pretvaraa. Dvostepenost pretvaranja U svim elektroakustikim pretvaraima koji su danas u upotrebi proces pretvaranja izmeu akustikog i elektrinog domena je dvostepen. U njima su prisutna dva procesa konverzije. Izmeu akustikog i elektrinog domena nalazi se membrana kao posrednik, ije se oscilovanje pojavljuje kao meufaza u tom procesu konverzije. Dvostepenost pretvaranja u ulaznim pretvaraima ilustrovana je na slici 14.4. U prvoj fazi pretvaranja pobuda iz zvunog polja izaziva kretanje membrane. Zbog toga je ta faza pretvaranja oznaena kao akustiko-mehaniko pretvaranje. Ona se moe posmatrati kao nezavistan blok kome je ulazna veliina zvuni pritisak, a izlazna

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

182

veliina je brzina oscilovanja membrane. U procesu rada pretvaraa membrana je izloena zvunom polju i praktino je njegov sastavni deo, jer je i kretanje membrane oblik zvuka. Od naina kako je membrana izloena delovanju zvunog polja zavisi usmerenost mikrofona, to je detaljnije objanjeno kasnije u poglavlju o mikrofonima. Zbog toga je granica izmeu akustikog domena i elektrinog domena na membrani, to znai unutar konstrukcije pretvaraa.

brzina membrane

akusticko mehanicko pretvaranje

mehanicko elektricno pretvaranje

u
elektricni signal

Slika 14.4 - Dva stepena pretvaranja u ulaznom pretvarau

U drugoj fazi pretvaranja kretanje membrane se na neki pogodan nain oitava i konvertuje u elektrini signal. Ta faza je oznaena kao mehaniko-elektrino pretvaranje. Taj proces se obavlja u posebnom bloku kome je ulazna veliina brzina kretanja membrane (eventualno njen pomeraj, to zavisi od principa na kome se vri pretvaranje), a izlazna veliina je napon. Dvostepenost pretvaranja u izlaznim pretvaraima ilustrovana je na slici 14.5. U prvoj fazi pretvaranja pobuda iz elektrinog domena pokree jedan linearni motor koji je povezan sa membranom i pokree je. Ta faza pretvaranja oznaena je kao elektrinomehaniko pretvaranje u kojoj je ulazna veliina elektrina snaga, odnosno struja, kojom se pokree linearni motor, a izlazna veliina je brzina oscilovanja membrane.

brzina membrane

i
elektricna snaga

elektricno mehanicko pretvaranje

mehanicko q akusticko pretvaranje akusticka snaga

Slika 14.5 - Dva stepena pretvaranja u izaznom pretvarau

Membrana izlaznih pretvaraa pravi se tako da se ponaa kao kruti klip. Svojim kretanjem ona generie akustiki protok, odnosno zvunu snagu i tako vri mehanikoakustiko pretvaranje. Prema tome, to je proces u kome je ulazna veliina brzina membrane, a izlazna veliina je akustiki protok. Kao i kod mikrofona, i kod izlaznih pretvaraa fiziki odnos membrane i okruenja utie na rezultat rada pretvaraa. Moe se rei da je granica izmeu elektrinog i akustikog domena unutar pretvaraa na granici izmeu dva stepena pretvaranja. Zajednika karakteristika svih pretvaraa, ulaznih i izlaznih, je prisustvo membrane. Membrana je jedan mehaniki sistem sa svojim specifinostima koje odreuju kvalitet pretvaranja u celini. Karakteristike membrane kao sistema prenosa opisane su u nastavku. Kroz istoriju razvoja mikrofona bilo je pokuaja da se napravi pretvara koji bi kretanje molekula vazduha u zvunom polju na neki nain direktno pretvarao u elektrini signal, to jest bez posredovanja membrane. Meutim, do danas takav alternativni nain pretvaranja, a koji bi svojim performansama mogao da

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

183

konkurie postojeim mikrofonima, jo nije razvijen. Bilo je takoe pokuaja da se izlazni pretvarai napravi na nain koji bi omoguio direktno pretvaranje, bez posredstva membrane. Ali, kao i kod mikrofona, ni jedan predloeni sistem do sada nije mogao da nadmai performanse postojeih zvunika. Zbog toga ta mogunost i dalje ostaje stvar budunosti.

14.3 Membrana kao mehaniki sistem

Membrana je jedan mehaniki sistem ije se karakteristike u analizi pretvaraa moraju posmatrati u mehanikom domenu. Svaka membrana, bez obzira na njenu veliinu i detalje izrade ima neku svoju masu m koja moe da se pokree u zadatim okvirima pomeraja du jedne ose. Veliina maksimalnog pomeraja membrane ograniena je njenim konstruktivnim detaljima. Drugi parametar membrane je elastinost Cm koja u procesu kretanja masu tei da vrati u poetni poloaj. U materijalu membrane uvek postoje i neki gubici zbog toga to se mehanika energija kretanja usled unutranjeg trenja u materijalu pretvara u toplotu. Ti gubici se opisuju mehanikom otpornou Rm. Ta tri mehanika, m, Cm i Rm prikazana su na slici 14.6.

Rm Cm

m F v
Slika 14.6 - Skica izgleda membrane sa oznaenim mehanikim elementima od kojih se sastoji

Modelovanja membrane bazirano je na primeni elektro-mehanikih analogija. To je pristup u kome se ponaanje jednostavnih mehanikih sistema opisuje takozvanim ekvivalentnim elektrinim kolima. Metoda se zasniva na formalnoj analogiji koja postoji izmeu pojava u mehanikim sistemima, gde spada i membrana, i pojava u elektrinim kolima. Analogija se ogleda u injenici da se procesi u mehanikim sistemima i u elektrinim kolima deavaju na nain koji se opisuje istim matematikim zakonitostima. To znai da meu fizikim veliinama koje se mogu definisati u jednom i drugom sistemu postoje identine zavisnosti koje se zbog toga opisuju identinim matematikim relacijama.

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

184

Princip mehaniko - elektrinih analogija Da bi se detaljnije objasnio princip modelovanja mehanikih sistema pomou ekvivalentnih elektrinih kola, na slici 14.7 prikazan je najjednostavniji mehaniki sistem. On se sastoji od sam dva elementa: mase m i opruge ija je mehanika elastinost Cm. Ta dva elementa su meusobno povezana. Elastinost je dimenziono pomeraj po jedinici sile (opruga se moe karakterisati i njenom krutou, koja je jednaka recipronoj vrednosti elastinosti). Prikazani mehaniki sistem ima samo jedan stepen slobode, pa je njegovo kretanje mogue samo du jedne, u ovom sluaju horizontalne. U prikazanom mehanikom sistemu zanemaruje se nain na koji je obezbeeno da masa stoji u prostoru. Takoe je za poetak zanemareno trenje, odnosno smatra se da su energetski gubici usled trenja jednaki nuli.

Cm m v

Slika 14.7 - Slika najjednostavnijeg mehanikog sistema s jednim stepenom slobode.

Za prikazanu masu pretpostavlja se da se svi njeni delovi kreu jedinstveno, odnosno da se sve njene take kreu istom brzinom v. Takvo telo naziva se takasta masa, jer se kretanje i sila koja iz toga proizilazi nee promeniti ako se zadata vrednost mase dodeli taki smetenoj u teitu nacrtanog tela, bez obzira na njegove realne dimenzije. Uticaj opruge u sistemu nastaje njenim deformacijama, sabijanjem i rastezanjem. Deformacija je funkcija relativnog kretanja njenih krajeva. U prikazanom sistemu jedan kraj opruge je fiksiran za nepominu taku (levi kraj na slici), a drugi kraj se kree zajedno sa masom brzinom v. Zbog toga je brzina kretanja opruge jednaka brzini kretanja mase. U sistemu sa slike 14.7 javljaju se dve sile: inercijalna sila mase u kretanju i sila usled deformacije opruge. Njutnov zakon za takast masu je:

d 2x dv F =m =m 2 dt dt
Ako je kretanje mase harmonijsko, pomeraj se moe predstaviti kao x = xe

(14.2)

jt

, pa je:

dx = jx xt dv a= = jv dt v=

(14.3)

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

185 (14.4)

Inercijalna sila je:

F = jmv
Za oprugu vai Hukov zakon po kome je sila usled deformacije opruge:

F=

x Cm

(14.5)

Za prostoperiodino kretanje pomeraj je x = v / j. Zamenom u izraz (14.5) dobija se da je sila pri prostoperiodinom kretanju u sistemu:

F=

v jCm

(14.6)

Uporejui dobijene izraze za sile u ovom mehanikom sistemu sa elementarnim izrazima za elektrina kola vidi se da u mehanikom domenu sila ima isto formalno mesto kao napon u elektrinim kolima, a da je brzina kretanja formalno na istim mestima u izrazima kao struja u elektrinim kolima. U tim izrazima umesto induktivnosti i kapacitivnosti figuriu masa i elastinost. Na osnovu toga moe se zakljuiti da su relacije izmeu osnovnih fizikih veliina u mehanikom sistemu sa slike 14.7 identine relacijama izmeu osnovnih veina u elektrinim kolima, ako se pri tome naponi zamene silama, struje zamene brzinama, induktivnosti zamene masama i kapacitivnosti zamene elastinostima. Na osnovu toga, ponaanje mehanikog sistema sa slike 14.7 identino je ponaanju ekvivalentnog kola ija je ema prikazana na slici 14.8.

m F v

Cm
Slika 14.8 - Ekvivalentna elektrina ema jednostavnog mehanikog sistema sa slike 14.7

U mehanikim sistemima takoe se javlja i sila koenja, koja nastaje kao posledica trenja. Ona u sistem unosi pojavu disipacije, to jest dolazi do pretvaranja energije mehanikog kretanja u toplotu. Gubici se predstavljaju odgovarajuom vrednou mehanike otpornosti Rm. Sila koenja je proporcionalna brzini v, pa je:

F = Rm v

(14.7)

Na osnovu ovog izraza i ustanovljenih analogija vidi se da je mehanika otpornost analogna elektrinoj otpornosti.

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

186

Sledei princip analogija, u ekvivalentnim elektrinim kolima kojima se modeluje rad mehanikih sistema moe se definisati impedansa. Ona je po svojoj prirodi, odnosno dimenziono, mehanika veliina. Impedansa je, po definiciji, odnos pobude i odziva, to u ovom sluaju znai odnos sile i brzine, pa je mehanika impedansa:

Zm =

F v

(14.8)

U mehanikom sistemu delovanju sile koja stvara kretanje brzinom v suprotstavlja se mehanika impedansa Zm. Ekvivalentna elektrina ema membrane Sledei princip predstavljanja prostih mehanikih sistema elementima kao na slici 14.7, moe se na istim principima nacrtati pojednostavljen mehaniki sistem koji odgovara mehanikim svojstvima membrane sa slike 14.6. Ovaj mehaniki sistem je prikazan na levom delu slike 14.9. Svi elementi u sistemu, masa m, elastinost Cm i mehanika otpornost Rm, kreu se istom brzinom v. Na osnovu toga moe se nacrtati ekvivalentna elektrina ema membrane koja moe pomoi da se razumeju pojave pri njenoj pobudi. Ova ema prikazana je na desnoj strani slike 14.9. Vidi se da se mehanika impedansa membrane sastoji od redne veze njenih mehanikih elemenata i kroz sve te elemente tee ista brzina v. Sa ekvivalentne elektrine eme jasno je da membrana predstavlja rezonantni mehaniki sistem.

Cm Rm

v m

m v F

Cm

Rm

Slika 14.9 - Skica mehanikog sistema membrane (levo) i njenog ekvivalentnog elektrinog kola (desno).

Na osnovu prikazane ekvivalentne elektrine eme sa slike 14.9 moe se odrediti mehanika impedansa kojom se membrana suprotstavlja dejstvu spoljanje sile:

Z m = Rm + jm +

1 jCm

(14.9)

Zamenom ovog izraza za impedansku u izraz (14.8) moe se odrediti brzina kretanja membrane:

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

187 (14.10)

v=

F F = Z m R + jm + m

1 jCm

Na osnovu analogije izmeu elektrinih i mehanikih sistema, frekvencija rezonance membrane definisana je vrednostima njenih mehanikih elemenata:

f0 =

1 2 mCm

(14.11)

Za membranu kao rezonantni sistem moe se definisati Q faktor, koji je:

Q=

0 m
Rm

(14.12)

Na frekvenciji rezonance brzina membrane srazmerna je samo mehanikim otporima u njoj, odnosno zavisi od Q faktora. Promena brzine membrane u funkciji frekvencije, sa Q faktorom kao parametrom, prikazana je na slici 14.10. Brzina je na ordinati predstavljane u logaritamskoj razmeri, to jest u decibelima, relativno u odnosu na brzinu na rezonanci kada je Q = 1.

25 20 15 10 5

Q=10

Q=1

v [dB]

0 -5 -10 -15 -20 -25 -30 0.1 1 10

Q=0.1

log(f/f0)

Slika 14.10 - Promene brzine membrane oko rezonance u funkciji frekvencije.

Sa slike 14.10 vidi se da je odziv membrane kao rezonantnog sistema u osnovi nelinearan po frekvencijama. Bez obzira na vrednost Q faktora, brzina se pri

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

188

konstantnoj pobudnoj sili znaajno menja sa frekvencijom. Pri velikim vrednostima Q faktora u odzivu postoji izraeno pojaanje na rezonanci. Jasno je da takva osobina predstavlja stanoviti problem kada se membrana koristi u pretvarau kod koga se tei da mu odziv bude maksimalno linearan u itavom radnom opsegu frekvencija. Zbog toga je nuno da se na neki nain postigne linearizacija rezonantnog odziva membrane. Linearizacija odziva membrane u opsegu frekvencija koji odgovara ujnom opsegu mogua je na tri naina. 1. Kada je pobudna frekvencija mnogo via od frekvencije rezonance, onda vai:

jm >> Rm +

1 j C m

(14.13)

Iz izraza (14.10) sledi da je u takvim uslovima brzina membrane:

v=

(14.14)

Prema tome, na frekvencijama mnogo viim od rezonance brzina je s konstantnim nagibom, obrnuto srazmerna frekvenciji i masi. Brzina membrane pri konstantnoj pobudi opada s nagibom 6 dB/oktavi, odnosno 20 dB/dekadi. Ovakav reim rada membrane naziva se reim inercijalnog koenja, jer njeno kretanje zavisi samo od mase, odnosno inercije membrane. Pravei membranu ija je mehanika rezonanca ispod radnog opsega frekvencija, to znai na dovoljno niskim frekvencijama, odziv membrane je ravan, ali sa konstantnim padom prema viim frekvencijama. Linearizacija pretvaraa sa takvom membranom mogua je ako se na neki pogodan nain iskompenzuje nagib 6 dB/oktavi. Ovakav pristup linearizaciji koristi se kod zvunika. 2. Kada je pobudna frekvencija mnogo nia od frekvencije rezonance, onda vai:

jm << Rm + jCm
Iz izraza (14.10) sledi da je tada brzina membrane:

(14.15)

v = F C m

(14.16)

Prema tome, na frekvencijama mnogo niim od rezonance membrane brzina je direktno srazmerna frekvenciji i elastinosti. Ovo znai da ispod rezonance brzina membrane pri konstantnoj pobudi raste po frekvencijama sa nagibom 6 dB/oktavi, odnosno 20 dB/dekadi. Ovakav reim rada membrane naziva se reim elastinog koenja, jer od svih njenih parametara brzina zavisi samo od elastinosti. Prema tome, pravei membranu ija je mehanika rezonanca iznad radnog opsega frekvencija, to jest na dovoljno visokim frekvencijama, odziv membrane je ravan ali sa konstantnim porastom. To omoguava da se postigne linearizacija rada pretvaraa uz neki pogodan nain kompenzacije nagiba 6 dB/oktavi. Ovakav pristip se koristi u jednoj vrsti mikrofona (elektrostatiki mikrofoni).

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

189

3. Sa slike 14.10 vidi se da se izvesna linearizacija odziva membrane postie i kada je vrednost Q faktora veoma mala. Sa dovoljnim kvarenjem Q faktora moe se postii da odziv bude linearan u dovoljno irokom opsegu frekvencija. Nedostatak ovakvog pristupa je u tome to se time smanjuje veliina odziva, to znai njena osetljivost na spoljanju pobudu. Ovakav pristup se primenjuje u jednoj vrsti mikrofona (elektrodinamiki mikrofoni). Oblast primenjivosti modela membrane sa ekvivalentnom emom Modelovanje rada membrane pomou ekvivalentnog elektrinog kola primenjivo je samo dok se membrana u svom kretanju ponaa kao takasta masa. To znai da ona mora biti dovoljno kruta tako da se kree kao klip. Da bi to bilo zadovoljeno potrebno je da u materijalu od koga je napravljena membrana nema efekta prostiranje zvuka, odnosno da talasna duina zvuka u materijalu bude mnogo vea od dimenzija membrane. Pod tim uslovima sve take membrane kretae se jedinstveno, s istom brzinom. Ovaj uslov je identian sa uslovom koji je definisan u opisu modelovanja akustikih kola ekvivalentnim emama, to je prikazano u poglavlju 8. U realnim membranama postoji neka frekvencija iznad koje se u materijalu postaje primetan efekat prostiranja zvuka. Tada se u pojedinim takama po povrini membrane javljaju fazne razlike, to vodi ka situaciji koja je uproeno prikazanana slici 14.11. Na dovoljno visokim frekvencijama brzina oscilovanja po povrini membrane postaje razliita. U materijalu membrane takoe se pojavljuju rezonance koje se manifestuju stojeim talasima.

v1 v2
Slika 14.11 Talasne pojave u membrani kada prestaje da vai model sa ekvivalentnom emom

Prema tome, model koji se zasniva na ekvivalenstoj emi vai za dovoljno niske frekvencije. Kada nastupe pojave prostiranja u membrani, njen rad se vie ne moe modelovati ekvivalentnom emom, a interakcija sa zvunim poljem tada postaje sloenija. Tada se membrana mora posmatrati kao distribuirana masa, pri emu svaki

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

190

element mase ima drugaije kretanje. U takvim okolnostima za modelovanje membrane moraju se koristiti sofisticiraniji matematiki modeli.

14.4 Sprega membrane sa akustikim okruenjem

U svim pretvaraima, ulaznim i izlaznim, rad se zasniva na razmeni energije izmeu membrane kao mehanikog sklopa i njenog okruenja u kome postoji zvuno polje. Zbog toga se membrana i okruenje moraju posmatrati kao dva elementa jednog dinamikog sistema, u smislu kako je to ranije objanjeno u poglavlju 2 (koncept impedansi). U procesu razmene energije izmeu zvunog polja i membrane postoji interakcija koja zavisi od zdruenog uticaja parametara iz mehanikog i akustikog domena. Da bi se mogao modelovati rad nekog pretvaraa neophodno je na neki nain formirati jedinstven model koji e ukljuiti relevantne veliine i membrane i akustikog okruenja. Model veze izmeu mehanikog i akustikog domena Ukljuivanje interakcije membrane i okruenja u jedinstven model mogue je na osnovu osnovih fizikih zakona. Neke veze izmeu fizikih parametara kojim se opisuje rad membrane i akustikih veliina ve su ranije definisane. Kada na membranu deluje zvuno polje, onda je mehanike sila koja deluje na nju

F=S p

(14.17)

Impedansa koja se suprotstavlja dejstvu mehanike sile je po definiciji odnos pobude i odziva:

Zm =

F v

(14.18)

Ako se membrana neim pobudi na kretanje, onda je protok koji svojim oscilovanjem stvara u okolnom vazduhu:

q=Sv
Zamenom iz (14.17) i (14.19) u izraz za impedansu (14.18) dobija se da je:

(14.19)

Zm =

Sp p = S 2 = S 2Za q q S

(14.20)

Vidi se da na dejstvo sile koja spolja deluje na membranu i pokree je utie akustika impedansa Za koja se preslikava iz akustikog u mehaniki domen. Iz izraza (14.20) vidi 2 se da je fakor preslikavanja akustike veliine u mehaniki domen S . Ta injenica

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

191

omoguava da se analogije mehanikih sistema i elektrinih kola za sluaj mehanikog kola membrane proire uticajem akustikog okruenja. Kod idealnog transformatora u elektrotehnici vae relacije izmeu primara i sekundara:

U1 = nU 2 ; I1 =

I2 ; Z1 = n2 Z2 n

(14.21)

gde je n prenosni odnos transformatora. Uporeujui izraz (14.20) sa relacijama u elektrotehnici definsiane sa (14.21) moe se zakljuiti da se veza membrane kao mehanikog sistema i akustikog okruenja moe opisati ekvivalentim idealnim transformatorom prenosnog odnosa S. Ovo je prikazano na slici 14.12. Koristei poznate formule iz elektrotehnike odatle se mogu definisati i relacije izmeu drugih akustikih i mehanikih veliina u primarnom i sekundarnom kolu ovog ekvivalentnog transformatora, to jest u mehanikom kolu membrane i zvunom polju oko nje.

v F

S:1

q Za
Slika 14.12 - Ekvivalentni idealni transformator koji vezuje akustiki i mehaniki domen

Primeri realne membrane i njihovih ekvivalentnih ema Na osnovu prikazanog principa kojim se opsuje sprega membrane sa okruenjem mogue je odrediti ekvivalentna elektrina kola za neke jednostavne primere. U prethodno razmatranoj sprezi membrane sa zvunim poljem zanemarene su njene realne osobine: masa elastinost i mehanika otpornost. Ako se ti parametri uzmu u obzir dobija se ekvivalentna ema koja je prikazana na slici 14.13.

m v F

Cm

Rm

S:1 Za
Slika 14.13 - Ekvivalentna ema membrane sa spregnutim akustikim okruenjem

Vidi se da je akustika impedansa kojom je optereena membrana u kolu pojavljuje u rednoj vezi sa njenim mehanikim elementima. Preslikavanjem akustike impedanse sa sekundara transformatora na primar dobija se ekvivalentno redno kolo u

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

192

kome e akustiki elementi impedanse promeniti vrednosti parametara membrane. Jasno je da e eventualna reaktivnost akustike impedanse uticati na vrednosti frekvencije rezonance membrane. Drugi primer uticaja akustikog okruenja na membranu prikazan je sluaj kada je ona sa jedne strane zatvorena kutijom. Ovaj sluaj je prikazan na slici 14.14. na frekvencijama na kojima je ovaj sistem dovoljno manji od talasne duine kutiju karakterie njena akustika kapacitivnost Ca. Membrana stvara jednak akustiki protok s obe svoje strane. S njene prednje strane taj protok ide u akustiku impedansu kojom se modeluje zraenje. Sa zadnje strane membrane isti protok ide u akustiki kapacitet kutije. Zbog te jednakosti protoka ukupna impedansa koju vidi membrana predstavlja rednu vezu akustike kapacitivnosti kutije i impedanse s prednje strane koje se nalaze u sekundaru transformatora.

Rm Cm

m Zaz

m v F

Cm

Rm

S:1 Ca Za

Ca
Slika 14.14 - Membrana koja je sa jedne strane zatvorena kutijom i njena ekvialentna elektrina ema

Prikazani sluaj membrane zatvorene s jedne strane kutijom odgovara u realnosti okolnostima kada se zvunik na uobiajen nain ugradi u kutiju. Ekvivalentna ema sa slike 14.14 pokazuje da je akustiki kapacitet kutije redno vezan u kolu sa elastinou membrane. Ako ta kapacitivnosti nije dovoljno velika promenie se rezultantna vrednost elastinosti u kolu, a to znai da e se povisiti rezonantna frekvencija. Slian problem postoji i u mikrofonima gde iza membrane uvek postoji neka mala komora iji uticaj moe biti nezanemarljiv.

14.5 Elektrino-mehaniko pretvaranje kao etvoropol

Sklop u kome se vri elektrino-mehaniko ili mehaniko-elektrino pretvaranje moe se shvatiti kao jedan specifian etvoropol. Varijanta takvog etvoropola za sluaj

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

193

pretvaranja izmeu elektrinog u mehaniki domen prikazana je na slici 14.15. Uobiajeni sistem jednaina koji definie rad etvrotpola u ovom sluaju ima oblik:

V = Z E ( v= 0 ) I + TEM v F = TME I + Z M ( I = 0 ) v

(14.22)

U prvoj jednaini ZE je elektrina impedansa u elektrinom delu etvoropola. Sluaj kada je v = 0 oznaava da je mehaniki sistem na izlazu nepokretan, to jest da je membrana zakoena. U drugoj jednaini ZM je impedansa mehanikog kola u izlazu etvoropola. Sluaj kada je I = 0 podrazumeva okolnost otvorenog elektrinog kola na ulazu. Parametri oznaeni sa T su koeficijenti pretvaranja. Slova u indeksu oznaavaju smer pretvaranja na koji se koeficijent odnosi. Kada je pretvara reverzibilni, to znai da moe vriti pretvaranje u oba smera, onda je TEM = TME.

I U

v F

Slika 14.15 - Varijante elektromehanikih etvoropola u kome se pobuda iz elektrinog domena pretvara u mehaniko kretanje.

Tokom dugog razvoja elektroakustikih pretvaraa za proces elektrinomehanikog i mehaniko-elektrinog pretvaranja korieni su razni sistemi. Danas su ostale samo dve vrste pretvaranja: elektrodinamiki i elektrostatiki. Ostali prinicipi pretvaranja nisu omoguavali postizanje kvaliteta koji se danas zahteva, pa su vremenom naputeni. Elektrodinamiki pretvara Princip rada elektrodinamikog pretvaraa (esto se kratko naziva dinamiki) prikazan je ematski na slici 14.16. To je pricip na kome rade svi elektrini motori i generatori. Pretvara se sastoji od jednog provodnika duine l koji se nalazi u magnetskom polju indukcije B.

N
U I F v B

Slika 14.16 ematski prikaz funksionisanja elektrodinamikog pretvaraa

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

194

Ako se na provodnik deluje nekom spoljanjom silom tako da se pokree brzinom v normalno na linije polja, u njemu e se indukovati elektromotorna sila. Ona u kolu u koji bi se taj provodnik povezao moe stvoriti struju. Ako kroz taj isti provodnik protie struja koja nastaje delovanjem nekog spoljanjeg generatora elektromotorne slie, pojavie se sila F koja deluje na provodnik u pravcu normalno na pravac polja. Prema tome, sklop sa slike moe vriti pretvaranje elektrine pobude u kretanje provodnika ili pretvaranje mehanike pobude u elektromotornu silu. Veza izmeu osnovnih veliina u elektrodinamikom sistemu sa slike 14.16 definisana je optim izrazom iz elektrotehnike koji povezuje silu, struju i magnetsko polje:

r r dF = i dl B

(14.23)

Konstrukcija pretvaraa u kome se koristi elektrodinamiki sistem uvek je takva da provodnih bude prod pravim uglom prema linijama magnetskog polja, pa je sila koja deluje na provodnik kroz koga protie struja:

F =Bl I

(14.24)

Ovaj izraz definie rad izlaznog elektroakustikog pretvaraa, to jest zvunika. Kod njega se linearno kretanje stvara proticanjem pobudne struje kroz provodnik za koji je na pogodan nain povezana membrana. Faktor preslikavanja struje u mehaniku silu je Bl. Ako je provodnik pokretan nekom spoljanjom silom tako da se kree brzinom v, u provodniku nastaje elektromotorna sila:

E = Bl v

(14.26)

Ovaj izraz definie rad mikrofona. Kretanje provodnika nastaje delovanjem zvunog polja posredstvom membrane. Vidi se da je i u ovom sluaju faktor koji odreuje vezu brzine u elektromotorne sile Bl. Prema tome, elektrodinamiki pretvara je reverzibilan, i pri tome su koeficijenti pretvaranja u jednainama (14.22) TEM = TME = Bl Kao i u sluaju veze izmeu membrane i akustikog okruenja, i ovde se vidi da veze elektrinih i mehanikih veliina u elektrodinamikoj transformaciji mogu da se modeluju idealnim transformatorima. Izgledi transformatora za koje vae ove jednaine prikazani su na slici 14.17.

I U

Bl:1

F v
F

Bl:1 U I

Slika 14.17 - Dve verzije idealnih transformatora kojim se modeluje elektrodinamiko pretvaranje: pretvaranje u zvuniku (levo) i u mikrofonu (desno)

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

195

Da bi se dobilo to efikasnije pretvaranje, u oba sluaja potrebno je da proizvod Bl bude to vei. Da bi se vrednost ovog proizvoda maksimizirala, u elektrodinamikim pretvaraima se koristi specifina konfiguracija magneta i provodnika koja je ematski prikazana na slici 14.18. Magnet ima prstenasti oblik a posebnim komadima gvoa, takozvanim polnim nastavcima, stvoren je uzak procep u kome se nalazi namotaj ice.

Slika 14.18 ematski prikaz konstrukcije elektrodinamikog pretvaraa: konstrukcija magneta sa polnim nastavcima (levo), struktura pretvaraa u preseku gde se vidi poloaj kalema u magnetskom procepu (desno).

Elektrostatiki pretvara Princip rada elektrostatikog pretvaraa prikazan je ematski na slici 14.19. Ovaj pretvara esto se naziva kondenzatorski. To je kondenzator kod koga je jedna obloga napravljena u vidu tanke folije i koja ima funkciju membrane. Ovakva membrana se pravi od metalne folije ili od neke sintetike materije koja na sebi ima tanak sloj metalizacije da bi bila provodna. Druga obloga kondenzatora je napravljena kao masivna ploa. Takve dve obloge kondenzatora nalaze se na veoma malom rastojanju b, koje je u praksi reda veliine desetina mikrona. Izolator je vazduh.

F v b E I R
Slika 12.19 ematski prikaz funksionisanja elektrostatikog pretvaraa

Eo

AKUSTIKA TEMA 14 - Opta teorija elektroakustikih pretvaraa

196

Kondenzator takvog pretvaraa vezuje se u kolo u kome postoji generator jednosmerne elektromotorne sile E0. Zbog prisustva generatora, na oblogama kondenzatora postojae neka koliina naelektrisanja Q0 koja se naziva predpolarizacija. Zbog toga izmeu obloga postoji stalna sila:

Fo =

Qo2 2Cob

(14.27)

gde je C0 kapacitet kondenzatora kad membrana miruje. Kao i kod elektrodinamikog sistema, i ovde se za opisivanje rada pretvaraa posmatra ta se deava kada na membranu deluje spoljanja sila i kada deluje spoljanji napon. Za te sluajeve treba odrediti koeficijente pretvaranja TEM i TME u jednainama (14.22). Ako na membranu pretvaraa deluje neka spoljna prostorperiodina sila F, onda e se ona kretati nekom brzonim v. Zbog oscilovanja membrane menjae se rastojanje izmeu obloga kondenzatora, pa e se u istom ritmu menjati i koliina nalektrisanja na oblogama. To rezultuje pojavom struje u kolu I. Veza izmeu nje i sile je:

F=

Eo I jb

(14.28)

Ovaj izraz definie rad mikrofona, kod koga kretanje membrane, to jest obloge kondenzatora, nastaje delovanjem zvunog pritiska. Vidi se da je u ovom sluaju faktor koji odreuje vezu sile i struje u kolu je E0 / jb. Kada se u kolo povee neki spoljanji generatora elektromotorne sile E koji predstavlja signal, onda e se membrana kretati u ritmu tog signala kao posledica promena naelektrisanja na kondenzatoru. Veza izmeu prikljuene elektromotorne sile i brzine kojom e se kretati membrana je:

E=

E0 v jb

(14.29)

Ovaj izraz definie rad izlaznog elektroakustikog pretvaraa, to jest elektrostatikog zvunika. Faktor preslikavanja naponske pobude u brzinu kretanja membrane v je i ovde E0 / jb. Vidi se da u oba smera faktor pretvaranja zavisi od veliine jednosmernog napona i razmaka izmeu membrane i masivne ploe. U mikrofonima koji rade na elektrostatikom principu uobiajeno je napon pretpolarizacije 200 V, a rastojanja izmeu obloga su reda veliine 50 m.