Uvod u filozofiju
Jun, 2005.
1.Može li se filozofija odrediti kao ljubav prema mudrosti?
Pojam filozofije uveli su neki od prvih filozofa i iz samog imena možemozaključiti da je filozofija ljubav, težnja prema mudrosti. Ne zna se tačno ko je prviupotrebio ovaj termin, neki misle da je to bio
Pitagora
, neki da je to bio
Heraklit
ali usvakom slučaju ovaj pojam će bliže odrediti tek
Platon i Aristotel
. Među velikim brojemfilozofa koji su postojali tokom njene duge tradicije teško je naći dvojcu koji će je jednako definisati. Tako je ona
,
za
Aristotela
na primer
, nauka o prvim principima i prvim uzrocima stvarnosti
dok je za
Rasela
razmišljanje o stvarima o kojima egzaktno znanje još nije moguće; nauka se odnosi na ono što pouzdano znamo a filozofija na ono što još ne znamo.
No zadržimo se za sada na onome sto proističe iz samog imena a to jeda je filozofija ljubav prema mudrosti. Treba najpre odrediti šta je to mudrost? Da li jesvako znanje mudrost?Mudrost pretstavlja istinito znanje i ispravan dobar stav. Dakle mudrost pretstavlja jedinstvo istinitog i dobrog. A sto je to
filozofsko znanje
?Aristotel je podelio znanje na dve vrste: sposobnost saznanja i sposobnost prosuđivanja.
Prva vrsta
je važnija za filozofiju i
obuhvata
:-intuitivni um kojim neposredno shvatamo prve principe saznanja i sveta-sposobnost dokazivanja i izvođenja zaključaka iz prvih principa
Jedinstvo intuitivnog uma i sposobnosti dokazivanja pretstavlja mudrost
,najviše teorijsko znanje. Druga vrsta znanja je sposobnost prosuđivanja i odnosi se naveštinu proizvođenja, tehne i praktičnu, političku razboritost. Ova vrsta znanja je odmanjeg značaja za samo definisanje filozofije ali može biti predmet njenog proučavanja.Kada kažemo da je filozofija ljubav prema mudrosti ovo može zazvučati čudno jer je filozofija odraz racionalnosti uma a reč ljubav opisuje emociju, nešto što nijeracionalno. Ipak sasvim je na mestu upotrebiti reč ljubav jer je svaka filozofija emfatička – njen zanos je usmeren prema istinitom i dobrom.Filozofija traga za istinitim i dobrim. I ne samo da traga već to i pronalazi. Istinitoi dobro možda nisu jedninstveni, mozda su nedostižni ili ne postoje ali svako traganje irazmišljanje o njima je filozofija.Filozofije se međusobno prevashodno razlikuju po kriterijumima utvrđivanjaistinitog i dobrog. Tu dolazimo do
ironije u samoj filozofiji
–
svaka filozofija zapravoveć zna za čime traga
. Ona prvo konstituiše to istinito i dobro i zatim za njim traga.Kada filozofija tvrdi da ne zna t-o je samo poziv na razmišljanje, poziv da zajednodođemo do istine.Filozofija se suprotstavlja mitu – metaforičnoj višeznačnosti mita suprotstavlja jednoznačnost misaone argumentacije. Filozofija sve dovodi u pitanje i živi od sopstvenenesigurnosti.Sa stanovišta dobrog i istinitog svaka filozofoja ima
dva lica – sistem i atitudu
.Filozof konstituiše dobro i istinito i u skladu sa time konstituiše svoj svet. Drugolice pretstavlja sistematsko navođenje svog misaonog sagovornika ka vrhuncu jer svako biće treba da je sposobno da samo dosegne istinito i dobro.
2.Odnos filozofije prema mitu, religiji, umetnosti
Istorija filozofije je u bliskom srodstvu sa istorijom ostalih ljudkih delatnosti – nauke, umetnosti ali i sa istorijom religije. Sve ove delimične istorije zajedno čine
istoriju razvoja ljudske misli.
~filozofija i mit~Mit pretstavlja preteču filozofije.
I mit se
kao i filozofija
bavi istinitim i dobrim,suštinskim problemima i opštim pojmovima
. Ali
mit se
, za razliku od filozofije,
bazira na mašti
a ne na razumu. Mit je
pun emocija
i
daje potpuna, konačnaobjašnjenja
u kojima nema mesta za dalje razmišljanje. Medjutim
često se brkajuuzrok i posledica, predmet i svest
i pribegava se
personifikaciji
.Filozofija, pak, pretstavlja diskurzivno mišljenje – mišljenje koje rasčlanjava, pojmovno objasnjeno, postupno od argumenta ka argumentu, od uzroka ka posledici. Ufilozofiji neka konačne istine,
sve se dovodi u pitanje
.I u filozofiji se nekada, pogotovo u prvim stadijumima razvoja, pribegavalo
lažnom mitu
– priči koja je smišljena da bi se postojeće pojmovno mišljenje lakšeobjasnilo. Ovome je pogotovo pribegavao Platon koji se pre filozofije bavio pesništvom i bio književno talentovan ( npr. Mit o pećini). Ovo su činili i neki predsokratovci ali saAristotelom ovo definitivno nestaje – ako se mišljenje toliko osnažilo da samom sebi dasvoje određeno biće onda mu mit više nije potreban.~filozofija i religija~I religija pokusava da zahvati večnu suštinu stvari, ali na različit način odfilozofije. U religiji se do istine ne dolazi mišljenjem. Istina se u religiji objavljuje.Čovek nije sposoban da do istine dođe sam pa mu ona biva saopštena odozgo i to putem proroka – lika koji otkriva istinu. U religiji nema diskurzivnog mišljenja. Religija se bazira na drugom veoma važnom duhovnom procesu a to je vera.Još u doba antičke grčke javljaju se kritičari religije. Xenofan kritikujeantropomorfni politeizam. Ipak treba uvek razlikovati religiju od crkve. Hegel je rekao da je religija bila, jeste i biće jedna od suštinskih ljudskih duhovnih potreba.~filozofija i umetnost~Filozofija pokušava da do apsoluta dođe razmišljanjem dok nam umetnost pokušava dati čulni prikaz apsoluta – umetnost je pokušaj saznavanja apsoluta kroz čula.Definicija umetnosti kakva je danas je slična još od Hegelovog doba. Ali pre toga,u antičko vreme i posle nije bila takva. U antičkoj grčkoj se pod terminom umetnosti više podrazumevala veština – zanat. Umetnosti su se delile na proste i slobodne. Proste su bileone koje su zahtevale fizički napor( vajarstvo, arhitektura) a slobodne su bile oslobodjenefizičkog napora( muzika, astronomija, gramatika). Plutarh i Lukijan na ovu temu kažu:Koliko se god mi divili Fidiji, niko od mladih neće pozeleti da postane Fidija.
Poezija je stajala odvojeno od umetosti i bliže filozofiji
. I filozofi i pesnici poznavali su moć reči, imaju sposobnost govora. Reči imaju moć da zavedu – to je psihagoška funkcija reči o čemu govori Gorgija u svom delu ‘Pohvala Heleni’.I poezija i filozofija imaju metafizičku funkciju, zadiru u ono što je sa one stranefizike. Aristotel je na primer smatrao da je poezija na neki način značajnija od istorije jer
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
