Visoka kola strukovnih studija za menadment i poslovne komunikacije

Sremski Karlovci

Seminarski rad iz predmeta Upravljaki informacioni sistemi

Informacioni sistem Zorka opeka

Mentor: Prof. Borislav Todorovi

Student: Marko Milakov 120/10

April 2013

Sadraj
1. Uvod..3 1.1 Naziv i sediste firme..4 1.2 Delatnost..4 1.3 Definisanje problema..5 1.4 Cilj rada.5 1.5 Projektni zadatak-snimak postojeceg stanja u firmi, tokovi informacije i analiza uocenih problema..6 2. Snimak postojecih tokova informacija..6 2.1 Organizaciona struktura..6 2.2 Tokovi informacija-graficki i opisati..................7 2.3 Definisanje problema sa organizacionog i menadzerskog aspekta .8 2.4 Procena informatizovanosti firme..9 3. Predlog novog toka informacije..10 3.1 Novi tok-graficki i tekstualno.11 3.2 Analiza predlozenog resenja.12 4. Zakljucak.13 5. Literatura.14

Uvod

Svet u kojem danas ivimo karakterie brz nauno-tehniki i tehnoloki razvoj, koji permanentno mijenja tempo privrednog i drutvenog ivota. To vrijeme oznaavamo kao vreme tzv. "informacijskog drutva". Informaciona tehnologija, informacioni sistemi i njihova primena u okviru poslovnih sistema poslednjih decenija doivljavaju snaan razvoj. Elektronski raunari pretvaraju se od ureaja za masovnu obradu podataka u ureaje za informacije. To je kljuni momenat koji menja samu sutinu informacionog sistema, a posebno mesto i ulogu informacionih sistema u poslovnim sistemima. Naroito u ekonomskoj sferi postaje sve znaajnije raspolaganje informacijama, posedovanje i koritenje informacione tehnologije. Dinamika razvoja informacionih sistema i "informacione industrije" postaje pokretaka snaga privrednog i drutvenog napretka. Svakako je teko rei da li je informaciona tehnologija presudno uticala na drutvene odnose ili je bilo obrnuto. U svakom sluaju moe se rei da postoje veoma intenzivni interaktivni odnosi.

1.1 Naziv i sedite firme

Fabrika opeke predstavlja firmu koja uspeno ve 30 godina proizvodi kvalitetnu fasadnu opeku od gline. Otpoela je sa radom 1977. godine u mestu Donje Crniljevo, optina Koceljeva. Proizvodnja se zasnivala na sirovinskoj bazi u neposrednoj blizini, pri emu se prvenstveno misli na povrinski kop "Jovanovia Brdo" koji je o d deponije fabrike udaljen nepunih 0,5 km. Lokacija fabrika fasadne opeke je u Donjem Crniljevu, 20 km od optine Koceljeva, 38 km od prvog veeg industrijskog sedita, apca, odnosno 100 -120 km od glavnih centara u Srbiji, Beograda i Novog Sada. Zorka Opeka posluje u okviru austrijske kompanije Alas Internacional i prisutna je kako na domaem tako i na tritima u okruenju. Suvlasnik kompanija je i firma Ziegelwerk Pichler- takodje iz Austrije. Vlasnik ove kompanije, gospodin Markus Pichler, tvorac je robne marke Klimabloc, koja se ve dui niz godina proizvodi u EU.

1.2 Delatnost

Fabrika opeke predstavlja firmu koja uspeno ve 30 godina proizvodi kvalitetnu fasadnu opeku od gline. Otpoela je sa radom 1977. godine u mestu Donje Crniljevo, optina Koceljeva. Proizvodnja se zasnivala na sirovinskoj bazi u neposrednoj blizini, pri emu se prvenstveno misli na povrinski kop "Jovanovia Brdo" koji je od dep onije fabrike udaljen nepunih 0,5 km. Proizvodnim programom je obuhvaena proizvodnja crvene, bele i roza fasadne opeke NF po najviim standardima to nam je omoguilo da svoju robu plasiramo kako u zemlji tako i u irem okruenju. Fabrika opeke poseduje proizvodnju raznih blokova od gline u zavisnosti od njihove namene: - blokovi od gline za nosee zidove-giter blok, - blokovi od gline za pregradne zidove i - blokovi od gline za meuspratne konstrukcije-blok ispuna.

1.3 Definisanje problema

Trenutno u preduzeu ne postoji sveobuhvatni informacioni sistem. Osnovni raunovodstveni program (ABSoft) olakava knjienje dokumenata, mada se pune mogunosti programa ne koriste jer je instaliran samo na par racunara. Veliki problemi nastaju kada nekoliko komercijalista, koji u isto vreme prodaju istu vrstu robe, pokuavaju da dobiju informaciju koje robe ima na stanju. Magacin se u potpunosti vodi na zastareli nacin, pomou magacinskih robnih kartica. Razlog tome je to se preduzee dominantno koncentrisalo na proizvodnju dva-tri proizvoda, tako da broj stavki u magacinu je bio dosta skroman. Jo jedna od posledica je i oteana mogucnost kontrole od strane direktora (koji je u ovom slucaju i vlasnik preduzea). Cesto direktor mora da lovi loe odluke svojih komericjalista, ima veoma malo mogucnosti da prati naplatu po prodatoj robi. Tako cesto nastaju problemi po pitanju koliko je kog materijala izdato iz magacina u proizvodnju, jer se jedinice kolicine komponenata ne poklapaju sa jedinicama proizvodnje gotovih proizvoda. Dodatni problem nastaje prilikom narucivanja repromaterijala, jer razliciti materijali imaju razlicite minimalne kolicine prilikom narucivanja, tako da ako menadment eli da napravi dodatnih 100 jedinica konacnog proizvoda, esto mora da izvri dodatne nabavke materijala, koji dugo vremena ostaju neiskoriceni.

1.4 Cilj rada

Cilj je da menadment ima jasan uvid u to koja roba je ula, koja roba je izala, ko ju je prodao, po kojoj ceni i koja je naplata robe prodate od strane. Cilj je da komercijalisti mogu sa lakocom da prodaju robu. Da u svakom trenutku imaju uvid koja roba je na stanju i da vide kako tee naplata robe koju su prodali. Cilj je da se izvri optimizacija nabavke robe u magacin, da se kolicina robe na stanju svede na optimalni minimum. Cilj je da se prilikom svake nabavke robe rauna marginalna profitabilnost poslovnog koraka, tako da menadment ima uvek uvid u profitabilnost preduzea. Mada program za knjienje (ABSoft) radi bez problema on nema mogunosti jednostavnih ad-hoc bilansa, kao i napredne mogucnosti planiranja visine trokova amortizacije po jedinici gotovog proizvoda.

1.5 Projektni zadatak

Zadatak ovog projekta je pronalaenje konkretnih reenja koja e doprineti boljem funkcionisanju posmatranog preduzea.

2. Snimak postojeih tokova informacija 2.1 Organizaciona struktura

Menader preduzea

Komercijala

Nabavka 2.2

Proizvodnja Tokovi informacija

Finansije i Raunovodstvo

Istraivanje i razvoja proizvoda

Kadrovi

Prodaja

2.2 Tokovi informacija

Klasino istraivanje poslovnih sistema polazi od snimanja osnovnih elemenata prostora, opreme, ljudskoga faktora i organizacijskih meuzavisnosti u radnome procesu. U primeni informacionog i organizacijskog menadmenta svi su inputi i autputi prikazani kao kvantificirane informacije, ovde navedene kao informacije u irem smislu, kao i rezultati rada u procesu. Snimaju se inputi finansija, resursa (energije i sirovina) i informacija u uem smislu (rezultat intelektualnoga rada), kao i autputi, rezultati rada i nusproizvod itd. Snimanje ukljuuje organizacijsku strukturu (prostor, opremu, ljude), organizaciju poslovanja i informacionih protoka. Uz to, potrebno je upoznati zakonsku regulativu koja odreuje temeljne funkcije i delokrug posmatrane organizacije.

Tokovi informacija u preduzeu nakon informatizacije

2.3 Definisanje problema sa organizacionog i menaderskog aspekta

Zorka opeka se se prostire u 4 zgrade ukupne velicine skoro 2500m2. U zgradi 1. je lociran magacin, kao i garaa za vozni park; u zgradi 2. se odvija sva gruba proizvodnja tu se nalazi I pec za peenje cigle. Zgrada 3. u prizemlju ima magacin, na prvom spratu je radionica gde se odvija montaa, finalna obrada kao i kontrola kvaliteta. Na drugom spratu trece zgrade su locirane kancelarije (direktor, asistent ,racunovodstvo, komercijala, sala za sastanke, dodatni pomocni prostor). Trenutno je u fazi planiranja izgradnje jo jedan objekat (montanog tipa) radi magacinskih potreba. Planirana zgrada ce se se prostirati na oko 900m 2, locirana paralelno sa zgradom 2. Savremeni rafovski sistem magacina ce zadovoljiti rastuce potrebe za slobodnim prostorom usled sve vece trgovine.

Oprema koja se koristi u proizvodnji je uglavnom nova uzeta pre 20 god, ne-digitalna oprema koja nema mogucnosti povezivanja u informacioni sistem radi nadgledanja. Par C-N-C maina ima prostor za ugradni modul koji omogucava povezivanje na PC. Od opreme koja se moe konektovati na racunarsku mreu su uglavnom merni instrumenti koji se koriste za kontrolu kvaliteta (dimenzija, teina, merenje nanosa boje, kalibrator za termostate), ali mogucnost integrisanja ovih instrumenata se ostavlja za kasnije projekte. Trenuto najveci izvor problema predstavlja sporost magacina i nekordinisanost sa komercijalom. Cilj je integrisati ove segmente preduzeca, omoguciti da informacije ravnomerno teku, kako bi se optimizovao tempo nabavki sa proizvodnjom, a komercijali omogucilo nesmetana prodaja (pre svega uvozne robe). Novi sistem mora omoguciti i visok nivo sigurnosti i mogucnosti kontrole i nadledanja.

2.4 Procena informatizovanosti firme

Struktura ERP sistema Mada razliciti proizvoai imaju dosta razlicite koncepte funkcionisanja i delovanja ERP sistema, raspoloiva literatura i praksa govore o osnovnim elemntima strukture ERP sistema, koji su zajednicki svim platformama (SAP, Baan, Oracle). Danas, ERP sisteme najcece cine kolekcije aplikacija organizovane u module ili funkcionalne oblasti. Prvobitni sistemi upravljanja resursima su bili u sutini svi isti, u tim situacijama preduzece je se prilagoavalo sistemu, a ne sistem preduzecu. Danas je situacija obrnuta. Preduzeca cesto veca od suverenih drava po svojoj ekonomskoj moci, tako da se sistem mora prilagoavati preduzecu. Kako bi se ovaj kompleksni proces to vie olakao prilagoavanje ide u etapama, jedan po jedan modul. Modularni pristup omogucava da preduzece optimizuje svoje trokove i da u pocetku implementira samo osnovne module, a kasnije sa povecenjem prihoda i ostale. Postoje razliciti moduli, cesto se oni razlicito zovu, ali postoje zajednicke karakteristike. Kao to je navedeno u nove Internet orjentisane ERP sisteme se ugrauju sistemi kao: SCM (Supply Chain Management), CSM (Customer Relationship Management), Sales Force Automation (SFA), Advanced Planning and Scheduling (APS), Business Intelligence (BI) i e-Business.

3. Predlog novog toka informacija

3.1. Predlog reenja Posebnu panju treba obratitI na vie nivoa dostupnosti podataka superuseri, razliiti nivoi pristupa radnika unutar preduzea, razliiti novoi pristupa graanima putem web aplikacije, odrediti stalne javno dostupne podatke. Neophodno je: stalno javno prezentovanje na webu aktivnosti administracije (javna web stranica firme); potrebno je odrediti podskup podataka iz informacionog sistema preduzea koji e javno biti dostupan putem web stranice, ovo je ujedno i najdiskutabilniji deo posla i mora se biti veoma oprezan; potrebno je odrediti podskup podataka iz informacionog sistema preduzea koji e biti delomicno dostupan putem web stranice; omoguciti pristup doputenim informacijama i podacima i putem info kios ka i putem LAN-a i putem Interneta. Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se najee programski jezici etvrte generacije i objektno-orijentisani programski jezici. Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan. Veliki znaaj za softver imaju komentari, primedbe, preporuke jer je samo sa njima on potpun, lako itljiv i spreman za modifikacije. Programeri mogu koristiti realne podatke iz prethodnog sistema za testiranje novog. Dok se poneka testiranja rade za vreme pisanja programa, zavrno testiranje se radi tek kad je programiranje u potpunosti zavreno. Zavrno testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa radi otkrivanja greaka. Korisnici ili kadrovi zadueni za odravanje sistema testiraju sistem unoenjem izmiljenih ili stvarnih podataka.
10

Predlog reenja

11

3.2 Analiza predlozenog resenja

Osnovna karakteristika softvera je da on bude komponentan. Komponenti softver propisuje kako se neto pravi, sa ciljem integracije. Kako se komponenta pravi propisano je na vie nivoa: arhitekturom, kroz programski jezik i operativni sistem; konceptualnom, kroz formalizme ta komponenta treba da sadri; i implementacionom, gdje se propisuje kako se pravi. Vrlo je bitno prikupljati podatke iz mnogo procesa. Tim koji radi na razvoju IS nema pravo vlasnitva nad podacima. To pravo je raspodeljeno ravnomerno isporuiocima tih podataka i uveden je pojam staratelja nad podacima. Jedan od najkritinijih aspekta IS je integritet podataka. On ne moe biti odgovornost jednog tima, to mora biti odgovornost isporuioca, koji ce, ako je potrebno, ii niz lanac informacija. Ovo bi trebala biti promena kulture organizacije. Podaci ostaju u trajnom vlasnitvu preduzea, i kada se u budunosti pojavi potreba za promenom aplikativnog softvera (vek trajanja softvera je u najboljem sluaju 15 godina), da se ve postojei podaci mogu bez veih potekoa uklopiti u razvoj novog softvera.

12

4. Zakljuak

Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u raunskom centru moraju se upoznati sa radom na novom sistemu. Svaka grupa zahteva specijalno prilagoen program obuke: rukovodstvo hoe da zna koje informacije sistem omoguava, korisnici se obuavaju za rad na sistemu, a tehniko osoblje se osposobljava da odrava sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju razliite vrste dokumentacije i prirunika za rad. Paljivom pripremom treba omoguiti da prelazak sa jednog informacionog sistema na drugi informacioni sistem protekne bez veih problema. Postoje tri standardne metode za uvoenje novog informacionog sistema: paralelno, postepeno i direktno uvoenje. Svaka od metoda ima svoje prednosti i mane, zavisno od konkretne situacije. Paralelno uvodenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i uporeuje dobijene rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamjenjuje stari. Ako rezultati ne odgovaraju, analitiar mora doraditi sistem i nastaviti testiranje. Paralelno uvoenje se koristi u sluaju kada novi sistem zamenjuje slian stari sistem. Postepeno uvoenje omoguava poslovnom sistemu da, postepeno, stari sistem zamenjuje novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifinim delovima funkcionisanja novog sistema, oni mogu napustiti odgovarajui deo starog sistema.

13

Literatura

1. www.zorkaopeka.rs 2. www.wikipedia.org 3. Upravljaki informacioni sistemi, Zoran Savi, Novi Sad, 2010

14