Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Neuro endokrino imunologija

Neuro endokrino imunologija

Ratings: (0)|Views: 3,027|Likes:
Published by Ivan Bubanovic
NEUROENDOKRINO-IMUNOLOGIJA REPRODUKTIVNOG SISTEMA
Pored anatomske povezanosti nervnog, endokrinog, imunskog i reproduktivnog sistema, nosioci najveceg broja regulatornih mehanizama izedju ova cetiri sistema predstavljaju molekuli kao sto su hormoni, neuropeptidi i citokini. Uzimajuci u obzir da se radi o strogo izbalansiranim mehanizmima, promene koje zahvataju bilo koji od pomenutih sistema po pravilu se odrazavaju na rad i funkcionisanje drugih sistema. Priroda veze izmedju nevnog, endokrinog, imunskog i reproduktivnog sistema predstavlja osnovu mnogih patoloskih procesa sa posledicnom gonadalnom disfunkcijom i reproduktivnom neefikasnoscu.
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST MUSKARACA
Veliki broj istrazivanja je potvrdio povezanost akutnog i hronicnog psihosocijlanog stresa sa infertilitetom muskaraca (1,2,3). Rivier i sar. (4) navode anksioznost i sklonost prema potiskivanju jakih osecanja kao uobicajeni nalaz kod infertilnih muskaraca (4). Testikularna atrofija sa potpunim izostankom spermatogeneze potvrdjena je kod osudjenika koji ocekuju izvrsenje smrtne kazne dok je oligospermija najcsci nalaz kod osudjenika na zatvorsku kaznu zbog silovanja, cak i onda kada je kod zrtvi silovanja dijagnostikovana trudnoca kao posledica nasilja (5).
Vecina autora se slaze sa misljenjem da je negativni uticaj profesionalnog, porodicnog i uopste socijalnog stresa udruzen sa losim parametrima spermograma (zapremina ejakulata, broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida) (3,6). Hronicni stres i ekscitacija simpatickog nervnog sistema su veoma cesto odgovorni za snizeni nivo serumskog testosterona, smanjenu zapreminu ejakulata i smanjen broj spermatozoida sa normalnom morfologijom (6,7).
Postoje pretpostavke da kateholamini i serotonin igraju kljucnu ulogu u ostvarivanju nepovoljnih psihogenih uticaja na reproduktivnu funkciju kod muskaraca. Naime, dokazano je da adrenalin i noradrenalin mogu znacajno umanjiti protok krvi kroz testise i na taj nacin bitno uticati na spermatogenezu (8). Serotonin takodje moze indukovati vazokonstrikciju testikularnih krvnih sudova i dovesti do znacjnih promena u endokrinoj funkciji testisa. Segal i sar. (9) su potvrdili znacajno vece sermske koncentracije serotonina kod infertilnih u odnosu na fertilne muskarce, kao i da je nivo serotonina obrnuto proporcionalan koncentraciji spermatozoida u spermi (9).
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST ZENA
Na osnovu istrazivanja sprovedenih u toku zadnje dekade definisan je psiholoski profil zena sa reproduktivnim disfunkcijima. Vecina autora je potvrdila znacajno vecu ucestalost psihoza kod infertilnih zena u odnosu na kontrolnu grupu zena koje imaju potomstvo, dok je incidenca neuroloskih dijagnoza kod ove dve grupe ispitanica potpuno identicna. Postoje istrazivanja koja svedoce o znacajnoj incidenci neuroza, depresivnih stanja, anksioznosti, osecaja bezvrednosti, defeminizacije i introvertnosti kod infertilnih zena (10,11,12). Psihicki poremecaji se kod ovih pacijentkinja neminovno odrazavaju i na njihovo psihosomatsko zdravlje. Sanders i sar. (13) navode veliku ucestalost menstrualnih tegoba, pojavu akni, dispesija i disfagija, gastritisa. duodenalnog ulkusa i dijabetesa kod infertilnih zena (13).
Komparativna studija na velikom broju infertilnih ispitanica je pokazala da zene sa neobjasnjivim uzrokom infertiliteta pokazuju znacajno vecu ucestalost psihogenih disfunkcija u odnosu na grupu ispitanica sa anatomskim ili hormonskim poremecajem uzrokovanim infertilitetom (12,14). Takodje je poznato da u osnovi psihogenog infertiliteta moze lezati odbrana od nezeljene trudnoce (12,14). Socijalna adaptacija ili razresenje vaznih zivotnih problema, kod psihogeno infertilnih pacijentkinja vrlo cesto dovode do zeljene trudnoce (14,15).
UTICAJ PSIHOGENOG STRESA NA RANI GUBITAK TRUDNOCE
Psihogeni stres je skoro uvek udruzen sa pobacajem, bilo da se radi o stresu kao inicijalnom faktoru, potencirajucem ili pratecem faktoru pobacaja. Snazan psihogen
NEUROENDOKRINO-IMUNOLOGIJA REPRODUKTIVNOG SISTEMA
Pored anatomske povezanosti nervnog, endokrinog, imunskog i reproduktivnog sistema, nosioci najveceg broja regulatornih mehanizama izedju ova cetiri sistema predstavljaju molekuli kao sto su hormoni, neuropeptidi i citokini. Uzimajuci u obzir da se radi o strogo izbalansiranim mehanizmima, promene koje zahvataju bilo koji od pomenutih sistema po pravilu se odrazavaju na rad i funkcionisanje drugih sistema. Priroda veze izmedju nevnog, endokrinog, imunskog i reproduktivnog sistema predstavlja osnovu mnogih patoloskih procesa sa posledicnom gonadalnom disfunkcijom i reproduktivnom neefikasnoscu.
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST MUSKARACA
Veliki broj istrazivanja je potvrdio povezanost akutnog i hronicnog psihosocijlanog stresa sa infertilitetom muskaraca (1,2,3). Rivier i sar. (4) navode anksioznost i sklonost prema potiskivanju jakih osecanja kao uobicajeni nalaz kod infertilnih muskaraca (4). Testikularna atrofija sa potpunim izostankom spermatogeneze potvrdjena je kod osudjenika koji ocekuju izvrsenje smrtne kazne dok je oligospermija najcsci nalaz kod osudjenika na zatvorsku kaznu zbog silovanja, cak i onda kada je kod zrtvi silovanja dijagnostikovana trudnoca kao posledica nasilja (5).
Vecina autora se slaze sa misljenjem da je negativni uticaj profesionalnog, porodicnog i uopste socijalnog stresa udruzen sa losim parametrima spermograma (zapremina ejakulata, broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida) (3,6). Hronicni stres i ekscitacija simpatickog nervnog sistema su veoma cesto odgovorni za snizeni nivo serumskog testosterona, smanjenu zapreminu ejakulata i smanjen broj spermatozoida sa normalnom morfologijom (6,7).
Postoje pretpostavke da kateholamini i serotonin igraju kljucnu ulogu u ostvarivanju nepovoljnih psihogenih uticaja na reproduktivnu funkciju kod muskaraca. Naime, dokazano je da adrenalin i noradrenalin mogu znacajno umanjiti protok krvi kroz testise i na taj nacin bitno uticati na spermatogenezu (8). Serotonin takodje moze indukovati vazokonstrikciju testikularnih krvnih sudova i dovesti do znacjnih promena u endokrinoj funkciji testisa. Segal i sar. (9) su potvrdili znacajno vece sermske koncentracije serotonina kod infertilnih u odnosu na fertilne muskarce, kao i da je nivo serotonina obrnuto proporcionalan koncentraciji spermatozoida u spermi (9).
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST ZENA
Na osnovu istrazivanja sprovedenih u toku zadnje dekade definisan je psiholoski profil zena sa reproduktivnim disfunkcijima. Vecina autora je potvrdila znacajno vecu ucestalost psihoza kod infertilnih zena u odnosu na kontrolnu grupu zena koje imaju potomstvo, dok je incidenca neuroloskih dijagnoza kod ove dve grupe ispitanica potpuno identicna. Postoje istrazivanja koja svedoce o znacajnoj incidenci neuroza, depresivnih stanja, anksioznosti, osecaja bezvrednosti, defeminizacije i introvertnosti kod infertilnih zena (10,11,12). Psihicki poremecaji se kod ovih pacijentkinja neminovno odrazavaju i na njihovo psihosomatsko zdravlje. Sanders i sar. (13) navode veliku ucestalost menstrualnih tegoba, pojavu akni, dispesija i disfagija, gastritisa. duodenalnog ulkusa i dijabetesa kod infertilnih zena (13).
Komparativna studija na velikom broju infertilnih ispitanica je pokazala da zene sa neobjasnjivim uzrokom infertiliteta pokazuju znacajno vecu ucestalost psihogenih disfunkcija u odnosu na grupu ispitanica sa anatomskim ili hormonskim poremecajem uzrokovanim infertilitetom (12,14). Takodje je poznato da u osnovi psihogenog infertiliteta moze lezati odbrana od nezeljene trudnoce (12,14). Socijalna adaptacija ili razresenje vaznih zivotnih problema, kod psihogeno infertilnih pacijentkinja vrlo cesto dovode do zeljene trudnoce (14,15).
UTICAJ PSIHOGENOG STRESA NA RANI GUBITAK TRUDNOCE
Psihogeni stres je skoro uvek udruzen sa pobacajem, bilo da se radi o stresu kao inicijalnom faktoru, potencirajucem ili pratecem faktoru pobacaja. Snazan psihogen

More info:

Published by: Ivan Bubanovic on Apr 14, 2009
Copyright:Public Domain

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/13/2012

pdf

text

original

 
www.medicacentar.info www.medicacentar.info1
http://www.medicacentar.info/Neuro_endokrino_imunologija.htm 
NEUROENDOKRINO-IMUNOLOGIJAREPRODUKTIVNOG SISTEMA
 Pored anatomske povezanosti nervnog, endokrinog, imunskog i reproduktivnogsistema, nosioci najveceg broja regulatornih mehanizama izedju ova cetirisistema predstavljaju molekuli kao sto su hormoni, neuropeptidi i citokini.Uzimajuci u obzir da se radi o strogo izbalansiranim mehanizmima, promenekoje zahvataju bilo koji od pomenutih sistema po pravilu se odrazavaju na rad ifunkcionisanje drugih sistema. Priroda veze izmedju nevnog, endokrinog,imunskog i reproduktivnog sistema predstavlja osnovu mnogih patoloskihprocesa sa posledicnom gonadalnom disfunkcijom i reproduktivnomneefikasnoscu.
 
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST MUSKARACA
 
Veliki broj istrazivanja je potvrdio povezanost akutnog i hronicnogpsihosocijlanog stresa sa infertilitetom muskaraca (1,2,3). Rivier i sar. (4)navode anksioznost i sklonost prema potiskivanju jakih osecanja kao uobicajeninalaz kod infertilnih muskaraca (4). Testikularna atrofija sa potpunimizostankom spermatogeneze potvrdjena je kod osudjenika koji ocekuju izvrsenjesmrtne kazne dok je oligospermija najcsci nalaz kod osudjenika na zatvorsku
 
Medica Centar 
privatna ginekolosko-akuserska ordinacija
Novosadska 1/c, Nis, Srbija
tel: 018-249-178; 064-295-1004 
 
www.medicacentar.info www.medicacentar.info2
kaznu zbog silovanja, cak i onda kada je kod zrtvi silovanja dijagnostikovanatrudnoca kao posledica nasilja (5).
 
Vecina autora se slaze sa misljenjem da je negativni uticaj profesionalnog,porodicnog i uopste socijalnog stresa udruzen sa losim parametrimaspermograma (zapremina ejakulata, broj, pokretljivost i morfologijaspermatozoida) (3,6). Hronicni stres i ekscitacija simpatickog nervnog sistemasu veoma cesto odgovorni za snizeni nivo serumskog testosterona, smanjenuzapreminu ejakulata i smanjen broj spermatozoida sa normalnom morfologijom(6,7).
 
Postoje pretpostavke da kateholamini i serotonin igraju kljucnu ulogu uostvarivanju nepovoljnih psihogenih uticaja na reproduktivnu funkciju kodmuskaraca. Naime, dokazano je da adrenalin i noradrenalin mogu znacajnoumanjiti protok krvi kroz testise i na taj nacin bitno uticati na spermatogenezu(8). Serotonin takodje moze indukovati vazokonstrikciju testikularnih krvnihsudova i dovesti do znacjnih promena u endokrinoj funkciji testisa. Segal i sar.(9) su potvrdili znacajno vece sermske koncentracije serotonina kod infertilnih uodnosu na fertilne muskarce, kao i da je nivo serotonina obrnuto proporcionalankoncentraciji spermatozoida u spermi (9).
 
PSIHOGENI FAKTORI I REPRODUKTIVNA SPOSOBNOST ZENA
 
Na osnovu istrazivanja sprovedenih u toku zadnje dekade definisan je psiholoskiprofil zena sa reproduktivnim disfunkcijima. Vecina autora je potvrdila znacajnovecu ucestalost psihoza kod infertilnih zena u odnosu na kontrolnu grupu zenakoje imaju potomstvo, dok je incidenca neuroloskih dijagnoza kod ove dve grupeispitanica potpuno identicna. Postoje istrazivanja koja svedoce o znacajnojincidenci neuroza, depresivnih stanja, anksioznosti, osecaja bezvrednosti,defeminizacije i introvertnosti kod infertilnih zena (10,11,12). Psihicki poremecajise kod ovih pacijentkinja neminovno odrazavaju i na njihovo psihosomatskozdravlje. Sanders i sar. (13) navode veliku ucestalost menstrualnih tegoba,pojavu akni, dispesija i disfagija, gastritisa. duodenalnog ulkusa i dijabetesa kodinfertilnih zena (13).
 
Komparativna studija na velikom broju infertilnih ispitanica je pokazala da zenesa neobjasnjivim uzrokom infertiliteta pokazuju znacajno vecu ucestalostpsihogenih disfunkcija u odnosu na grupu ispitanica sa anatomskim ilihormonskim poremecajem uzrokovanim infertilitetom (12,14). Takodje je poznatoda u osnovi psihogenog infertiliteta moze lezati odbrana od nezeljene trudnoce(12,14). Socijalna adaptacija ili razresenje vaznih zivotnih problema, kodpsihogeno infertilnih pacijentkinja vrlo cesto dovode do zeljene trudnoce (14,15).
 
 
www.medicacentar.info www.medicacentar.info3
UTICAJ PSIHOGENOG STRESA NA RANI GUBITAK TRUDNOCE
 
Psihogeni stres je skoro uvek udruzen sa pobacajem, bilo da se radi o stresu kaoinicijalnom faktoru, potencirajucem ili pratecem faktoru pobacaja. Snazanpsihogeni stres, poput gubitka clana porodice ili velike nacinalne katastrofe mozedovesti do pobacaja cak i kod dotada naizgled psihicki, emocionalno i fizickistabilnih i zdravih osoba. Osim toga, drugi faktori pobacaja mogu biti visestrukopotencirani psihogenim stresom bez obzira na to da li je on vezan za strah odgubitka trudnoce ili potice iz drugih izvora (16,17).
 
Psihotestovi zena sa rekurentnim spontanim pobacajima su pokazali slabuemocionalnu kontrolu, jak osecaj krivice i prenaglasenu potrebu za zastitom.Nagonski poremecaji ili poremecaji misljenja u smislu postojanja ideja o vezimaterinstva i trudnoce sa "prljavim radnjma" takodje mogu znacajno generisatistres i strah od ishoda trudnoce (16,18). Janerich i sar. (19) navode rezultatesvoje studeje o incidenci spontanih pobacaja u regionima pogodjenimpoplavama. Njihova studija je pokazala da je ucesce spontanih pobacaja u godinipoplava bilo za 30% vece u odnosu na godine pre i posle poplava (19).
 
Molekularno-bioloska istrazivanja su dokazala vezu izmedju stresa, slobodnihradikala i pobacaja. Naime, kod pacijentkinja kod kojih se trudnoca zavrsilapobacajem zbog inicijalnih stresogenih faktora, ili se jak stres javio kao posledicapobacaja, ustanovljene su neobicno visoke koncentracije slobodnih radikala ukrvi (20). Podaci o slobodnim radikalima kao znacajnim abortogenim agensimapruzaju sanaznu podrsku autorima koji se zalazu za primenu preventivneantioksidnsne terapije kao sto je vitamin E u slucajevima preteceg pobacaja.
 
PSIHO-NEURO-ENDOKRINO-IMUNSKE INTERAKCIJE I REPRODUKCIJA
 
Vec je napomenuto da psihogeni i fizicki stres predstavljaju vaznu komponentureproduktivnih disfunkcija. Glavne posrednike u ovoj kaskadi predstavljajuneuropeptidi, hormoni i citokini. Mnogi autori stres definisu kao kompleksno idinimacno stanje poremecene medijatorsko-hormonske homeostaze. Ovo stanjese vrlo cesto definise i kao proces adaptacionog odgovora ili stresnog odgovorana novonastale uslove. Sam proces prilagodjavanja stresogenoj situacijapodrazumeva angazovanje gotovo svih organa i organskih sistema a narocitocentralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, endokrinog sistema iimunskog sistema. Ovakvo stanje unosi kvalitativno i kvantitativno novi obrazacfunkcionisanja organa i njihovih medjusobnih odnosa. Kao rezultanta citavekaskade homeostatskih poremecaja (prilagodjavanja) razvija se reproduktivnadisfunkcija u cijoj osnovi je vrlo cesto akutni ili hronicni, psihogeni ili fizicki stres(3,4,7,16).
 
Aktivnost hipotalamo-hipofizne (H-H) osovine je veoma prijemciva za stresogenefaktore. Pod uticajem stresa dolazi do poremecaja regulatornih mehanizama stose ocitava kao poremecaj lucenja hipotalamusnih i hipofiznih hormona kao i

Activity (3)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads
Minemamo Love liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->