Aan Sumedo SADA JE ZNANJE

Naslov originala Ajahn Sumedho Now is the Knowing Ajahn Sumedho i Amaravati Publications, Amaravati, Great Gaddesden Hemel Hempstead HP1 3BZ, UK Zahteve za dozvolu za pretampavanje i druge informacije slati na: abmpublications@amaravati.org Copyright 2011 Amaravati Publications tampa Bolden Trade, Malezija boldentrade@yahoo.com Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad Beograd www.yu-budizam.com budizam@yahoo.com Copyright za prevod 2008 Branislav Kovaevi

Ova knjiga je namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

Aan Sumedo

SADA JE ZNANJE
drugo izdanje

Prevod Branislav Kovaevi

elimo da se zahvalimo mnogima koji su uestvovali u pripremanju ove knjige. Naroito Katauta grupi iz Malezije, Singapura i Australije, za tampanje knjige. Ova knjiga je namenjena iskljuivo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme. Molimo vas da je ne prodajete. Ako vam vie nije potrebna, poklonite je nekome ko je za nju zainteresovan ili najblioj biblioteci.

SADRAJ

Buda, Dhamma, Sagha npnasati Srea, nesrea, nibbna

9 23 37

BUDA, DHAMMA, SAGHA

Kada ljudi pitaju: ta treba uraditi da bi se postao budista?, kaemo da treba uzeti utoite u Budi, Dhammi i Saghi. A da bismo uzeli to utoite, recitujemo formulu na pali jeziku: Buddha sarana gahmi Dhamma sarana gahmi Sagha sarana gahmi Uzimam Budu za utoite Uzimam Dhammu za utoite Uzimam Saghu za utoite. to vie vebamo i kako poinjemo da shvatamo dubinu budistikog uenja, zaista postaje radost uzimati ta tri utoita i ve samo njihovo recitovanje inspirie um. Posle dvadeset dve godine kao monah jo uvek volim da recitujem Buddha sarana gahmi. U stvari, sada to volim vie nego tada, pre dvadeset dve godine jer u to vreme to mi zaista nita nije znailo. Jednostavno sam recitovao zato to je trebalo, zato to je to bio deo tradicije. Puko verbalno uzimanje utoita u Budi


Aan Sumedho

ne znai da uzimate utoite u bilo emu: papagaja moete uvebati da kae Buddha sarana gahmi i to bi verovatno bilo isto toliko smisleno papagaju kao to je to mnogim budistima. Te rei treba iskoristiti za refleksiju, za istraivanje ta one zapravo znae: ta utoite znai, ta Buda znai? Kada kaemo: Uzimam Budu za utoite, ta pod tim podrazumevamo? Kako to moemo koristiti, a da se ne radi samo o pukom ponavljanju besmislenih slogova, ve neemu to zaista pomae da nas podseti, da nam d smer i uvea predanost, nau posveenost Budinom putu? Re Buda je divna re ona znai onaj koji zna i prvo utoite je u Budi kao personifikaciji mudrosti. Nepersifikovana mudrost je suvie apstraktna za nas: ne moemo da zamislimo mudrost bez tela, bez duha, i poto nam se uvek ini da mudrost ima nekakav kvalitet linosti, upotreba Bude kao simbola je vrlo korisna. Moemo re Buda koristiti da oznaimo Gotamu, osnivaa onoga to je danas poznato kao budizam, istorijskog mudraca koji je dostigao parinibbnu (konano utrnue) u Indiji pre 2500 godina, uitelja etiri plemenite istine i osmostrukog puta, uenja od kojeg i mi danas imamo koristi. Ali kada uzimamo utoite u Budi, to ne znai da uzimamo utoite u nekakvom istorijskom proroku, ve u onome to je mudro u ovom univerzumu, u naim umovima, neemu to nije odvojeno od nas, ve je stvarnije nego bilo ta to moemo da zamislimo tim umom ili doivimo kroz ula. Bez bilo kakve Buda-mudrosti u ovom univerzumu, ivot pa makar i za najkrae vreme bio bi nemo10

Buda, Dhamma, Sagha

gu. Buda-mudrost je ta koja titi. Zovemo je Buda-mudrost, drugi ljudi mogu to zvati nekako drugaije ako to ele, to su sve samo rei. Eto mi koristimo rei iz nae tradicije. Neemo se raspravljati oko pali rei, oko sanskritskih rei, hebrejskih, grkih, latinskih, engleskih ili bilo kojih drugih, mi samo koristimo termin Buda-mudrost kao konvencionalni simbol da nam pomogne u podseanju da budemo mudriji, paljiviji, budniji. Mnogi monasi iz umske tradicije na severoistoku Tajlanda koriste re Buddho kao svoj objekat meditacije. Oni ga koriste kao neku vrstu koana. Prvo, smire svoj um tako to slede ritam udaha i izdaha ili koriste slogove Bud-dho, a onda poinju da kontempliraju: ta je Buddho, Onaj koji zna? ta je znanje? Kada sam u svoje vreme putovao severoistonim Tajlandom na tudongu, voleo sam da prenoim u manastiru Aan Fana. Aan Fan bio je veoma omiljen i duboko potovan monah, uitelj kraljevske porodice, toliko popularan da su ga neprekidno poseivali gosti. Tako bih sedeo u svojoj kuti (koliba) i sluao ga kako daje najneverovatnije vrste Dhamma govora, a svi su za temu imali Buddho koliko sam ja mogao da vidim, to je bilo sve to je on poduavao. Bio je u stanju da od toga naini zaista duboku meditaciju, bilo da je pred sobom imao nepismenog seljaka ili elegantnog, zapadnjaki obrazovanog tajlandskog aristokratu. Glavni deo njegovog uenja bio je da ne ponavljamo samo mehaniki Buddho, ve da promiljamo i istraujemo, da podstaknemo um da zaista pogleda u Buddho, onoga koji zna, da zaista istraujemo njegov poetak, njegov
11

Aan Sumedho

kraj, iznad i ispod, tako da nam je celokupna panja prikovana na to. Kada tako vebamo, Buddho postaje neto to odzvanja kroz na um. Istraujemo, posmatramo, ispitujemo pre nego to ga izgovorimo i poto smo ga izgovorili. Potom poinjemo da ga oslukujemo i ujemo izvan zvuka, sve dok na kraju ne ujemo samo tiinu. Utoite je mesto sigurnosti i tako kada bi sujeverni ljudi doli da posete mog uitelja Aan aa, oekujui da e od njega dobiti magine medaljone ili male talismane koji e ih zatiti od metaka i noeva, duhova ili ve ega god bilo, on bi rekao: ta e ti takve stvari? Jedina istinska zatita jeste uzeti utoite u Budi. Uzeti utoite u Budi je dovoljno. Ali njihova vera u Budu obino nije bila ravna njihovoj veri u te glupe medaljonie. Oni su eleli neto nainjeno od bronze i gline, sa peatom i blagoslovom. To je ono to se zove uzeti utoite u bronzi i glini, uzeti utoite u sujeverju, u onome to je istinski nesigurno i ne moe nam u sutini pomoi. Danas u Britaniji vidimo da su ljudi sofisticiraniji. Oni ne uzimaju utoite u maginim formulama, ve u stvarima kao to je Vestminsterska banka ali to je jo uvek uzimanje utoita u neemu to ne nudi sigurnost. Uzimanje Bude, mudrosti, za utoite znai da imamo mesto sigurnosti. Kada postoji mudrost, kada delamo mudro i ivimo mudro, tada smo istinski sigurni. Okolnosti oko nas se mogu promeniti. Ne moemo garantovati ta e se dogoditi sa materijalnim nivoom ivljenja ili da li e Vestminsterska banka preiveti u narednih deset godina. Budunost ostaje nepoznata i tajanstvena, ali u sadanjo12

Buda, Dhamma, Sagha

sti, uzimajui Budu za utoite, imamo tu prisutnost uma sada, koja promilja i ui od ivota u trenutku dok ga ivimo. Mudrost ne znai imati mnogo znanja o ovome svetu; ne moramo da idemo na univerzitet i gomilamo informacije o svetu da bismo bili mudri. Mudrost znai znati prirodu stanja dok ih doivljavamo. Ona znai ne biti ulovljen u reakcije ili uplitanje u stanja naeg tela i uma, po navici, iz straha, brige, sumnje, pohlepe i tako dalje. Ona je korienje toga Buddho, onog koji zna, kako bismo uoili da se ta stanja menjaju. Znanje o toj promeni jeste to to zovemo Buda i u emu uzimamo utoite. Ne smatramo Budu kao neto to je ja ili moje. Ne kaemo: Ja sam Buda, ve umesto toga: Uzimam Budu za utoite. To je nain poniznog priklanjanja toj mudrosti da budemo svesni, da budemo budni. Iako na izvestan nain mi uzimamo utoite sve vreme, pali formula koju koristimo jeste podsetnik zato to zaboravljamo, zato to po navici uzimamo utoite u brizi, sumnji, strahu, besu, pohlepi i tako dalje. Sa kipom Bude je slino; kada mu se klanjamo, ne zamiljamo da je to bilo ta drugo do bronzani kip, simbol. To je samo slika i ona nas ini malo svesnijim Bude, naeg utoita u Budi, Dhammi i Saghi. Budin kip ga predstavlja kako sedi sa velikim dostojanstvom i mirom, ne u nekakvom transu, ve potpuno budan, sa stavom paljivosti i blagosti. On nije zarobljen stalnom promenljivou stanja oko sebe. Iako je kip napravljen od bronze, a naa tela su od krvi i mesa, tako da je nama mnogo tee, ipak je taj kip podsetnik. Neki ljudi postanu vrlo probirljivi kada su u pitanju Budini
13

Aan Sumedho

kipovi, ali ovde na Zapadu nisam primetio da su ti kipovi nekakva opasnost. Pravi idoli u koje verujemo, oboavamo, i koji nas neprekidno obmanjuju jesu nae misli, gledita i stavovi, nae ljubavi i mrnje, naa samoobmana i gordost. Drugo utoite jeste u Dhammi, krajnjoj istini ili krajnjoj stvarnosti. Dhamma je impersonalna; ne pokuavamo ni na koji nain da je personifikujemo, da od nje uinimo nekakvo lino boanstvo. Kada recitujemo na paliju stih o Dhammi, kaemo da je ona sandihiko akliko ehipassiko opanayiko paatta veditabbo vihi. Poto Dhamma nema atribute linosti, ne moemo ak ni da kaemo da je dobra ili loa ili da je bilo ta to ima neki superlativ ili uporedivi kvalitet; ona je izvan dualistikih shema uma. Tako kada opisujemo Dhammu ili stvaramo neku sliku o njoj, to inimo kroz rei kao to je sandihiko, to znai neposredno, ovde i sada. To nas vraa u sadanjost; oseamo neposrednost, oseamo to sada. Moete pomisliti da je Dhamma neka vrsta stvari koja je tamo negde, neto to treba da pronaete negde drugde, ali sandihikodhamma znai da je ona neposredna, ovde i sada. Aklikadhamma znai da Dhamma nije ograniena bilo kakvim vremenskim uslovom. Re akla znai vanvremeno. Na um neprekidno barata pojmovima i ne moe da zamisli neto to je vanvremeno, jer nai pojmovi i percepcija su zasnovani na vremenu. Ali ono to moemo rei jeste da je Dhamma akla, neograniena vremenom. Ehipassikadhamma jeste doi i videti, okrenuti se ka
14

Buda, Dhamma, Sagha

ili prii Dhammi. To znai pogledati, biti svestan. To ne znai da se molimo Dhammi da doe ili da oekujemo da nas kucne po ramenu; mi smo ti koji moramo da uloimo napor. To je slino onoj Hristovoj sentenci: Kucajte i otvorie vam se. Ehipassiko znai da moramo sami da uloimo taj napor, da se okrenemo ka istini. Opanayiko znai ono to vodi ka unutra, prema miru unutar uma. Dhamma nas ne odvodi u fascinaciju, u uzbuenje, romansu ili avanturu, ve nas vodi do nibbne, do mira, do tiine. Paatta veditabbo vihi znai da Dhammu moemo saznati samo kroz direktno iskustvo. To je kao ukus meda ako ga neko drugi proba, mi jo uvek ne znamo njegov ukus. Moemo znati hemijsku formulu ili biti u stanju da recitujemo najvelianstveniju poeziju ikada napisanu o medu, ali tek kada ga sami okusimo zaista znamo kako on izgleda. Isto je sa Dhammom: moramo da je okusimo, moramo da je saznamo direktno. Uzimanje utoita u Dhammi jeste uzimanje jo jednog sigurnog utoita. To nije uzimanje utoita u filozofiji ili intelektualnim pojmovima, u teorijama, idejama, u uenjima ili verovanjima bilo koje vrste. To nije uzimanje utoita u verovanju u Dhammu, u verovanju u Boga, u neku vrstu sile u vasioni, neto izvan ili neto odvojeno od nas, neto to treba da pronaemo negde u budunosti. Opisi Dhamme dre nas u sadanjosti. U ovde-i-sada, neomeeno vremenom. Uzimanje utoita jeste jedna neposredna, imanentna refleksija u umu.
15

Aan Sumedho

To nije samo ponavljanje Dhamma sarana gahmi poput papagaja, mislei Budisti tako govore, pa treba i ja. Mi se okreemo ka Dhammi, svesni smo sada, uzimamo utoite u Dhammi, sada kao jednu direktnu akciju, kao direktan odraz toga da smo mi ta Dhamma, da smo mi ta istina. Poto na prevrtljivi um nastoji da nas obmane, on nas odvodi u nastajanje. Mislimo: Vebau meditaciju tako da postanem probuen u jednom trenutku u budunosti. Uzeu tri utoita kako bih postao budista. elim da postanem mudar. elim da umaknem patnji i neznanju i postanem neto drugo. To je taj na um, stalno neto zamilja, za neim udi, um koji nas uvek obmanjuje. Umesto da neprekidno razmiljamo o tome da neto postanemo, uzimamo utoite u tome da budemo Dhamma u sadanjosti. Impersonalnost Dhamme dovodi mnoge u nedoumicu, zato to religije koje se zasnivaju na veri obino sve personifikuju i ljudi koji dolaze iz takve jedne tradicije ne oseaju se ugodno ukoliko ne mogu da imaju neku vrstu linog odnosa sa Dhammom. Seam se da je jednom neki francuski katoliki misionar boravio u naem manastiru i praktikovao meditaciju. Oseao je da je na gubitku sa budizmom zato to mu on, kako se izrazio, deluje kao hladna operacija, nema linog odnosa sa Bogom. Ne moe se imati lian odnos sa Dhammom, ne moemo rei: Volite Dhammu! ili Dhamma me voli! Nema potrebe za tim. Nama je jedino potreban lini odnos sa neim to mi nismo, kao na primer sa svojom majkom, ocem, muem ili suprugom, neim to je odvojeno od nas. Ali mi ne moramo
16

Buda, Dhamma, Sagha

ponovo da uzimamo utoite u majci ili ocu, nekome ko e nas zatititi i voleti, nekome ko e rei: Volim te bez obzira ta god da uradi. Sve e biti u redu, i pomilovati nas po glavi. BudaDhamma jeste utoite koje nas ini zrelijima, to je religijska praksa koja je potpuna psihika zrelost ili zdravlje, u kojoj vie ne traimo majku ili oca, zato to ne treba da postanemo bilo ta vie nego to ve jesmo. Nije nam vie neophodno da budemo voljeni ili zatieni, zato to sami moemo da volimo i titimo druge i samo to jeste vano. Ne moramo vie da molimo ili traimo stvari od drugih, bilo da su to drugi ljudi ili pak neko boanstvo, sila za koju oseamo da je odvojena od nas i treba da joj se molimo i traimo od nje da nas vodi. Odustajemo od svih pokuaja da zamislimo Dhammu kao ovo ili ono, bilo ta, naputamo elju da imamo nekakav lini odnos sa istinom. Mi sami treba da budemo ta istina, ovde i sada. Biti istina, uzeti to utoite, zahteva momentalno buenje, trai da budemo mudri sada, da budemo Buda, da budemo Dhamma, u sadanjosti. Tree utoite jeste Sagha, to znai grupa. Sagha moe biti bhikkhu-sagha (to znai monaki red) ili ariya-sagha, grupa plemenitih bia, svih onih koji neguju vrlinu, ine dobro i odustali su od loih postupaka telom i govorom. Ovde uzimanje utoita u Saghi reima Sagha sarana gahmi znai da uzimam utoite u vrlini, u onome to je dobro, estito, blago, puno saoseanja i puno velikodunosti. Ne uzimamo utoite u onome u naem umu to je zlobno, zavidno, okrutno, sebino, ispunjeno mrnjom i besom iako moramo prizna17

Aan Sumedho

ti da j e upravo to ono to esto pokuavamo da uinimo iz puke nepaljivosti, usled odsustva promiljanja, zato to nismo budni, ve samo reagujemo na okolnosti. Uzimanje utoita u Saghi znai, na konvencionalnom nivou, da inimo dobro i odustajemo od loeg, ne inimo ga ni telom,ni govorom. Svi mi imamo dobre misli i namere, kao i one loe. Sa khre (uslovljeni fenomeni) jesu takve. Neke su dobre, neke nisu, neke su neutralne, neke su udesne, a neke su grozne. Okolnosti u ovom svetu se neprekidno menjaju. Ne moemo da mislimo samo najbolje, samo najrafiniranije misli, da osea mo samo najbolja i najnenija oseanja. I dobre i loe misli i oseanja dolaze i prolaze, ali pri tome mi uzimamo utoite u vrlini, a ne u mrnji. Uzimamo utoite u onome to u svakom od nas eli da ini dobro, onome to je saoseajno, blago i puno ljubavi prema sebi i drugima. Otuda je utoite u Saghi veoma praktino utoite za svakodnevni ivot u ovom ljudskom obliku, u ovom telu, a u odnosu na tela drugih bia i fiziki svet u kojem ivimo. Kada uzmemo to utoite, tada ne delujemo ni na koji nain koji bi ukljuio razdor, podelu, okrutnost, zlobu ili neljubaznost prema bilo kojem ivom biu, ukljuujui i nas same, nae telo i um. To znai biti supaipanno, onaj koji veba na pravi nain. Kada smo svesni i sabrani, kada promiljamo i posmatramo, poinjemo da uviamo da postupci izazvani impulsima okrutnosti i sebinosti donose samo tetu i patnju, kako nama, tako i drugima. Nije potrebna neka velika mo posmatranja da bi se to uvidelo. Ako ste sreli bilo kog kriminalca u ivotu,
18

Buda, Dhamma, Sagha

ljude koji su postupali sebino i loe, videete da oni ive u neprekidnom strahu, da su opsednuti, paranoidni, sumnjiavi, moraju mnogo da piju, uzimaju droge, moraju neprekidno neim da budu zaokupljeni, zato to je za njih ivot sa samima sobom uasan. Pet minuta nasamo sa samim sobom bez droge, pia ili neeg drugog njima izgleda kao veni pakao, zato to su kammike posledice loih postupaka na mentalnom planu tako uasne. ak i ako ih policija nikada ne uhvati na delu i strpa u zatvor, nemojte misliti da oni prolaze nekanjeno. U stvari nekada je za njih spas da ih stave u zatvor i kazne; od toga oseaju olakanje. Nikada nisam bio kriminalac, ali sam uspeo da izgovorim nekoliko lai, uinim nekoliko zlobnih i gnusnih stvari u ivotu. Plod toga je uvek bio neprijatan. ak i danas kada pomislim na te stvari, to nije prijatno seanje, to nije neto to bih eleo svakom da saoptim, nije neto zbog ega se radujem kada o tome razmiljam. Kada meditiramo shvatamo da moramo biti potpuno odgovorni za nain na koji ivimo. Nikako ne moemo kriviti nekog drugog za bilo ta. Pre nego to sam poeo da meditiram obino sam krivio druge ljude ili drutvo: Kada bi samo moji roditelji bili potpuni mudraci, probueni arahanti, tada bih i ja bio u redu... Kada bi Sjedinjene Amerike Drave imale zaista mudru, saoseajnu vladu, koja nikada ne bi pravila bilo kakve greke, potpuno me podravala i cenila... Kada bi samo moji prijatelji bili mudri i ohrabrivali me, a uitelji istinski posveeni, velikoduni i blagi... Kada bi svako oko mene bio savren, kada bi ovo drutvo bilo savreno. I kada
19

Aan Sumedho

bi svet bio mudar i savren, tada ne bih imao nijedan od ovih problema. Ali sve me je izneverilo. Moji roditelji su imali nekoliko mana i napravili su nekoliko greaka, ali kada se sad osvrnem, nije ih bilo previe. U vreme kada sam imao obiaj da krivim druge i kada sam grozniavo razmiljao o tome koji su bili propusti mojih roditelja, zaista sam morao da se potrudim da bi ih se setio. Moja generacija bila je veoma dobra u kritikovanju Sjedinjenih Drava zbog svega i svaega i to je zaista lako zato to Sjedinjene Drave prave mnogo greaka. Ali kada meditiramo to znai da vie ne moemo da se provlaimo sa tom vrstom laganja samih sebe. Iznenada shvatamo da bez obzira ta je neko drugi uinio, koliko je nepravedno drutvo ili kakvi su nai roditelji moda bili, ni na koji nain ne moemo provesti ostatak svog ivota krivei bilo koga drugog to je potpuno traenje vremena. Moramo da prihvatimo potpunu odgovornost za sopstveni ivot i da ga ivimo. ak i ako smo imali loe roditelje, ako smo odrastali u uasnom drutvu, bez ikakvih ansi, to i dalje nije vano. Nema nikog drugog koga bismo krivili za nau patnju sada, osim nas samih, sopstvenog neznanja, sebinosti ili obmane. U razapinjanju Isusa moemo videti briljantan primer oveka u bolu, nagog, kojem se ismevaju, potpuno ponienog i potom javno pogubljenog na najuasniji, najbolniji nain. Pa ipak, on nikoga ne osuuje: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine. To je znak mudrosti to znai da ak i ako nas ljudi razapinju na krst, prikivaju ekserima, vreaju, poniavaju nas
20

Buda, Dhamma, Sagha

na razne naine, tek naa averzija, samosaaljenje, sitniavost i sebinost jesu pravi problem, jesu patnja. ak ni taj fiziki bol nije patnja, ve mrnja. Da je Isus Hrist rekao: Da ste prokleti zato to tako prema meni postupate! bio bi samo jo jedan kriminalac, zaboravljen ve posle nekoliko dana. Razmiljajte o ovome, jer smo skloni da vrlo lako okrivljujemo druge za svoju patnju i moemo je opravdati time to nas moda drugi zlostavljaju ili eksploatiu, moda nas ne razumeju ili nam rade grozne stvari. Mi sve to ne poriemo, ali i ne pravimo od toga jo neto vie. Opratamo, naputamo ta seanja, zato to uzimanje utoita u Saghi znai, ovde i sada, initi dobro i odustati od injenja loeg telom i govorom. Dakle moete o ovome razmisliti i zaista videti Budu, Dhammu i Saghu kao utoita. Vidite ih kao prilike za promiljanje i razmatranje. Tu se ne radi o verovanju u Budu, Dhammu, Saghu ne o veri u nekakve pojmove ve korienju tih simbola za sabranost, za probuenje uma ovde i sada, za to da budemo u ovde i sada.

21

NPNASATI

Stanja su neobina, ali mir uma, neuslovljeno, toliko je obian da ga niko ak i ne primeuje. esto previdimo ono uobiajeno. Uglavnom smo svesni naeg daha kada nije normalan, recimo kada imamo astmu ili kada se zaustavimo posle tranja. Ali sa npnasati uzimamo na uobiajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokuavamo da taj dah nainimo ni duim ni kraim, niti da ga kontroliemo na bilo koji nain, ve da jednostavno pratimo uobiajeni ritam udaha i izdaha. Dah nije neto to stvaramo ili zamiljamo; to je prirodan proces u naem telu koji se nastavlja sve dok postoji ivot, bilo da se na njega koncentriemo ili ne. Dakle to je jedan objekat koji je uvek tu kraj nas; moemo mu se okrenuti u bilo kom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo kakve kvalifikacije da bismo posmatrali svoj dah. Ne moramo da budemo ni naroito inteligentni sve to nam je potrebno jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha. Mudrost ne dolazi od prouavanja velikih teorija ili filozofija, ve od posmatranja obinog. Dahu manjka bilo kakav uzbudljiv kvalitet, nema bilo
23

Aan Sumedho

ega fascinantnog u vezi sa njim, tako da posmatrajui ga moemo veoma da se uznemirimo i ak osetimo odbojnost. Naa elja je da uvek dobijemo neto, da pronaemo neto to e nas zainteresovati i apsorbovati u sebe bez bilo kakvog napora sa nae strane. Ako ujemo neku muziku, ne razmiljamo: Moram se skoncentrisati na ovu fascinantnu i uzbudljivu muziku. Jednostavno nismo u stanju da se zaustavimo, zato to je taj ritam toliko zarazan da nas prosto uvue u sebe. Ritam naeg normalnog disanja nije ni interesantan, ni zabavan. On je umirujui, a veina ljudi nije navikla na smirenost. Veina ljudi voli ideju mira, ali stvarno iskustvo tog mira im se ini razoaravajue ili frustrirajue. Oni ele stimulaciju, neto to e ih usisati u sebe. Sa npnasati boravimo kraj jednog objekta koji je neutralan nemamo bilo kakvo oseanje svianja ili nesvianja i samo registrujemo poetak udaha, njegovu sredinu i njegov kraj, a zatim poetak izdaha, njegovu sredinu i njegov kraj. Blagi ritam daha, poto je sporiji od ritma misli, dovodi nas do stanja smirenosti; prestajemo da razmiljamo. Ali mi ne pokuavamo da dobijemo bilo ta od takve meditacije, da dostignemo samdhi, nekakvo zadubljenje, zato to kada um pokuava da dobije ili dostigne neku stvar, umesto da bude jednostavno zadovoljan jednim jedinim dahom, tada se on ne usporava i ne postaje smireniji, ve upravo suprotno, postajemo frustrirani. U poetku vebanja um luta. Kada jednom postanemo svesni da smo odlutali od daha, blago vratimo panju na njega. Na stav je da smo vrlo, vrlo strpljivi i uvek spremni da pone24

npnasati

mo ispoetka. Nai umovi nisu nauili da poivaju na jednom mestu, ueni su da povezuju jednu stvar sa drugom i da formiraju miljenje o svemu. Poto smo navikli da koristimo inteligenciju i sposobnost razmiljanja na razliite mudre naine, esto postanemo vrlo napeti i uznemireni ako to ne moemo da inimo. Zato kada vebamo npnasati osetimo otpor, odbojnost prema tome. To je kao sa divljim konjem kada ga prvi put osedlaju, potpuno pobesni kada oseti da ga neto sputava. Kada um pone da luta, odjednom postanemo uznemireni i obeshrabreni, negativni i odbojni prema itavoj toj stvari. Ako, voeni tom frustracijom, pokuamo da prisilimo um da se smiri i to inimo pukom snagom volje, to emo biti u stanju samo nakratko i onda um ponovo ode na svoju stranu. Otuda je pravi stav pri vebanju npnasati da budemo vrlo, vrlo strpljivi, da sebi poklonimo onoliko vremena koliko je potrebno, da tokom ovog vremena napustimo ili odbacimo sve svakodnevne, intimne ili finansijske probleme. Nita ne treba da uinimo, izuzev da posmatramo svoj dah. Ukoliko primetimo da nam um odluta tokom udaha, tada vie napora ulaemo u udah. Ako um obino odluta tokom izdaha, tada vie napora uloimo u njega. I neprekidno ga vraamo. Uvek budite spremni da ponete ispoetka. Kao i sa poetkom svakog novog dana, na poetku svakog udaha negujte ono to se zove poetniki um, ne prenosite nita iz jednog trenutka u drugi, ne ostavljate tragove, poput velikog poara. Udahnemo i um odluta, mi ga vratimo ponovo natrag i ve to je jedan trenutak sabranosti. Vebamo um poput dobre
25

Aan Sumedho

majke koja veba svoje dete. Malo dete ne zna ta radi, ono jednostavno ide unaokolo. I ukoliko se majka zbog toga naljuti i pone da ga tue, dete postane prestraeno i neurotino. Dobra majka e jednostavno ostaviti dete da radi ono to radi, motriti ga jednim okom i ukoliko ode predaleko, vratie ga nazad. Ukoliko imamo tu vrstu strpljenja, tada ne gunamo u sebi, ne mrzimo sami sebe, ne mrzimo svoj dah, ne mrzimo sve oko nas, ne postajemo razoarani zato to nismo u stanju da se smirimo uz pomo npnasati. Ponekad smo suvie ozbiljni sa svakom stvari, i potpuno nam nedostaju radost i srea, nemamo smisao za humor, ve samo za represiju. Razvedrite svoj um, razvucite usta u blagi osmeh! Budite oputeni i spokojni, bez pritiska da morate postii bilo ta specijalno nema nikakvog dobitka, nikakve velike arolije, nieg specijalnog. I ime onda moete danas da se pohvalite da biste opravdali uloeno vreme? Samo jednim svesnim udahom? Potpuno ludo! Ali ipak to je vie od onoga to veina ljudi moe da se pohvali da je uinila tokom dananjeg dana. Mi se ne borimo sa silama zla. Ako oseate averziju prema npnasati, onda registrujte i to. Ne ponaajte se kao da je ovo neto to prisiljavate sebe da uinite, ve nainite od toga zadovoljstvo, neto u emu zaista uivate. Kada pomislite: Ja ovo ne mogu da uradim, postanite svesni i tog otpora, straha ili frustracije i onda se opustite. Ne pretvarajte vebu u nekakvu munu obavezu i teret. Kada sam se zamonaio, bio sam smrtno ozbiljan, vrlo
26

npnasati

sumoran i gord, poput nekakvog angrizavog starkelje i esto sam upadao u uasna stanja. Razmiljao sam: Ja moram ovo moram ono... U to vreme uio sam da kontempliram mir. Sumnje i nemir, nezadovoljstvo i averzija uskoro sam bio u stanju da kontempliram mir, tako to sam neprekidno u sebi ponavljao tu re i hipnotizovao sam sebe kako bih se opustio. A onda bi se sumnje u samoga sebe ponovo javile: Ovo me nigde ne vodi, ovo je beskorisno, ja hou neto da dobijem i bio sam u stanju da ostanem miran ak i sa tim. To je jedan metod koji moete i vi da iskoristite. Tako, kada ste napeti, opustite se i onda nastavljate npnasati. U poetku oseamo se beznadeno trapavim kao kada uimo da sviramo gitaru. Kada prvi put probamo da sviramo, prsti su toliko kruti da zaista izgleda da nikada nita neemo nauiti. Ali posle izvesnog vremena zadobijamo odreenu vetinu i stvari postaju znatno lake. Uimo da budemo svedoci onoga to se odigrava u naem umu, tako da znamo kada postajemo uznemireni i napeti ili kada postajemo otupeli. Prepoznajemo to. Ne pokuavamo da ubedimo sebe da je drugaije, potpuno smo svesni kako stvari zaista stoje. Odravamo napor tokom jednog udaha. Ukoliko to nismo u stanju, tada ga odravamo barem tokom pola udaha. Na taj nain ne pokuavamo da postanemo odmah savreni. Ne moramo da sve uinimo u skladu sa nekom unapred zadatom idejom kako bi to trebalo da bude, ve radimo sa problemima koji su ve tu. Ukoliko nam je um ratrkan, onda je mudrost u tome da prepoznamo um koji juri na sve strane to je uvid. Razmiljati da bi trebalo da budemo
27

Aan Sumedho

ovakvi ili onakvi, mrzeti sebe ili oseati se obeshrabrenim to smo takvi to je neznanje. Ne polazimo sa take na kojoj se nalazi savreni jogi, ne radimo puni lotos pre nego to jednostavno uspemo da se sagnemo i dodirnemo sopstvene prste na nogama. Jer to bi zapravo bio nain samo da sebi nakodimo. Moemo da posmatramo sve te asane u knjigama o jogi i vidimo velikog majstora Ijengara kako stavlja nogu za vrat, kao i sve druge neverovatne poloaje koje moe da zauzme. Ali ako i mi to pokuamo, tada smo na dobrom putu da zavrimo u bolnici. Dakle, poinjemo time to probamo da se savijemo samo malo vie, da pratimo zatezanje koje se javlja u leima, uimo da se isteemo postepeno. Isto je i sa npnasati: prepoznajemo ono to je sada i polazimo odatle, odravamo svoju panju sasvim malo due i poinjemo da razumevamo ta je koncentracija. Ne ponaajte se kao nekakav Supermen kada to niste. Kaete sebi: Sada u da sednem i posmatram svoj dah celu no, a onda kada vam to ne poe za rukom ponete da besnite na samoga sebe. Odredite vremenski period za koji znate da moete da odsedite. Eksperimentiite, radite sa umom sve dok ne znate jasno kako da uloite napor i kako da se opustite. Uimo da hodamo tako to padamo. Pogledajte malu decu: nikada nisam video nijedno koje je odmah prohodalo. Bebe ue da hodaju tako to puze, pridravaju se za stvari, padaju i onda ponovo ustaju. Isto je i sa meditacijom. Uimo se mudrosti tako to posmatramo neznanje, pravimo greke, izvlaimo pouku i nastavljamo dalje. Ako suvie o svemu tome razmiljamo, sve
28

npnasati

nam se ini beznadenim. Ako bi deca suvie razmiljala, nikada ne bi nauila da hodaju, zato to kada posmatrate malo dete koje tek treba da prohoda sve se ini beznadeno, zar ne? Kada razmiljamo o meditaciji, moe nam se uiniti potpuno beznadenom, ali mi samo nastavljamo dalje. Lako je kada smo puni entuzijazma, zaista nadahnuti nekim uiteljem ili uenjem ali entuzijazam i inspiracija su prolazna stanja, oni nas vode do razoaranosti i dosade. Kada nam je dosadno, zaista treba da uloimo napor u vebanje. Kada nam je dosadno, elimo da se okrenemo i da se preporodimo u neem fascinantnom i uzbudljivom. Ali zbog uvida i mudrosti, moramo strpljivo da istrajemo kroz sve misli o razoaranosti i depresiji. Samo na taj nain moemo da zaustavimo dalje jaanje navike i doemo do razumevanja prestanka, da doemo do tiine i praznine uma. Ako itamo u knjigama o tome da ne treba ulagati nikakav napor ve pustiti da se sve dogaa na prirodan, spontan nain, tada smo skloni razmiljanju da je jedino to treba da radimo da sedimo i ekamo pravi trenutak a onda upadnemo u stanje tuposti. Na osnovu sopstvene prakse, kada bih upao u takvo jedno stanje uvideo sam koliku vanost ima ulaganje napora u poloaj tela. Video sam da nema smisla ulagati napor samo na pasivan nain. Tada bih uspravio telo, izbacio grudi i uneo dodatnu energiju u sedei poloaj; ili bih uradio nekoliko vebi svea ili dubio na glavi. Iako u to vreme nisam imao u sebi neku preteranu koliinu energije, ipak sam uspevao da uinim
29

Aan Sumedho

neto to je zahtevalo napor. Nauio bih da ga odravam tokom nekoliko sekundi, a potom ga ponovo izgubio. Ali to je ipak bilo bolje nego da nisam uradio nita. to se vie priklanjamo lakem putu, putu najmanjeg otpora time sve vie sledimo svoje elje, um postaje sve mlitaviji, nepaljiviji i zbunjeniji. Lako je razmiljati, lake je sedeti i razmiljati sve vreme nego ne razmiljati to je jedna navika koju smo u sebi razvili. ak i misao ne bi trebalo da razmiljam jeste samo jo jedna misao. Da bismo izbegli misao, moramo je biti svesni, uloiti napor u osmatranje i oslukivanje, biti paljivi u odnosu na tok u naem umu. Umesto da razmiljamo o svom umu, posmatramo ga. Umesto da se stalno upliemo u misli, neprekidno ih prepoznajemo. Misao je pokret, to je energija, ona dolazi i odlazi, ona nije trajno stanje uma. Bez ikakvog vrednovanja ili analiziranja, kada jednostavno prepoznamo misao kao misao, ona poinje da se usporava i na kraju zaustavi. To nije ponitavanje; to je samo doputanje stvarima da nestanu. To je saoseanje. Kako navikom gonjeno opsesivno razmiljanje poinje da bledi, tad se pojavljuje veliki prostor za koji do tada nismo ni znali da postoji. Sve usporavamo, tako to ga apsorbujemo u prirodan dah. Smirujemo kammike formacije i to je ono to nazivamo samatha ili smirenje: dolazak do take mira. Um postaje prilagodljiv, gibak i fleksibilan, a dah moe postati vrlo rafiniran. Ali idemo sa samatha vebanjem samo do take koja se naziva upara samdhi (pristupna koncentracija), ne pokuavamo da budemo potpuno apsorbovani u objekat i uemo u zadubljenje (hna).
30

npnasati

Na ovoj taki jo uvek smo svesni i objekta i njegove periferije. Ekstremne vrste mentalne uznemirenosti znatno su se smanjile, ali jo uvek moemo da operiemo koristei mudrost. Poto sposobnost mudrosti jo uvek funkcionie, istraujemo i to se naziva vipassan gledanje u ili uvianje prirode onoga to doivljavamo, ta god to bilo: njegove prolaznosti, nedovoljnosti i impersonalnosti. Ania, dukkha i anatt nisu samo pojmovi u koje verujemo, ve stvari koje moemo da posmatramo. Istraujemo poetak udaha i njegov kraj. Posmatramo ta je taj poetak. Ne razmiljamo o tome ta je on, ve posmatramo, svesni uz pomo gole panje poetka udaha i njegovog kraja. Telo die samo od sebe: udah uslovljava izdah i izdah uslovljava udah; tu ne moemo bilo ta da kontroliemo. Disanje pripada prirodi, ono ne pripada nama ono je ne-ja. Kada uviamo ovo, to znai da radimo vipassanu. Znanje koje dobijamo od budistike meditacije ini nas poniznim Aan a ga naziva znanjem crva ono nas ne ini arogantnim, ono nas ne ini gordim, zbog njega ne mislimo da smo bilo ko znaajan ili da smo bilo ta postigli. Posmatrano u relacijama ovog sveta, ovakva praksa se ne ini vrlo vanom ili neophodnom. Niko nee nikada napisati naslov u novinama: U osam sati veeras potovani Sumedho je udahnuo! Za neke ljude razmiljanje o tome kako da ree sve svetske probleme moda izgleda vrlo znaajno. Kako pomoi ljudima u treem svetu, kako popraviti ovaj svet? U poreenju sa svim tim stvarima, posmatranje sopstvenog daha ini se beznaajnim i veina ljudi pomisli: Zato bih uopte traio vreme na
31

Aan Sumedho

to? Ljudi bi me ponekad prekorevali: ta uopte vi monasi radite sedei ovde? Na koji nain pomaete oveanstvu? Vi ste samo sebini, oekujete da vam ljudi daju hranu, dok vi sedite i posmatrate svoj dah. To je bekstvo od realnog sveta. Ali ta je taj realni svet? Ko zapravo bei i od ega? ta je to sa ime se treba suoiti? I onda otkrijemo da ono to ljudi nazivaju realni svet jeste svet u koji oni veruju, svet kojem su posveeni ili svet koji poznaju i blizak im je. Ali taj svet je samo jedno stanje uma. Meditacija je zapravo suoavanje sa stvarnim svetom, prepoznavanje i priznavanje kakav on zaista jeste, umesto da verujemo u njega, da ga opravdavamo ili pokuavamo da ga u svojoj glavi ponitimo. I taj stvarni svet operie po istom obrascu nastanka i prestanka kao i dah. Ne teoretiemo o prirodi stvari, ne preuzimamo nekakve filozofske ideje od drugih i pokuavamo da ih racionalizujemo. Posmatrajui svoj dah, mi zapravo posmatramo prirodu kakva ona jeste. Kada motrimo na svoj dah, u stvari motrimo na prirodu; kroz razumevanja prirode daha, moemo da razumemo prirodu svih uslovljenih pojava. Ukoliko se trudimo da razumemo sve uslovljene pojave u njihovoj beskrajnoj raznolikosti, kvalitetu, razliitim vremenskim duinama trajanja i tako dalje, to bi bilo suvie kompleksno, nai umovi ne bi bili u stanju da se sa time nose. Moramo zato da uimo od jednostavnosti. Dakle, smirenog uma postajemo svesni ciklinog obrasca, vidimo da sve to nastane mora i da nestane. Taj krug jeste ono to se naziva sasra, toak roenja i umiranja. Posmatramo
32

npnasati

krug sasre u okviru daha. Udiemo i onda izdiemo: ne moemo da imamo samo udahe ili samo izdahe; jedno uslovljava drugo. Bilo bi apsurdno razmiljati: Hou samo da udiem, neu da izdiem. Odustajem od izdisanja. Moj ivot bie samo jedan neprekidni udah to bi bilo apsolutno smeno. Ako bih vam ja to rekao, pomislili biste da sam lud; ali to je ono to veina ljudi radi. Koliko se luckasto ljudi ponaaju kada ele da sebe veu samo za uzbuenje, za zadovoljstvo, mladost, lepotu i snagu. Ja elim samo lepe stvari i neu da imam bilo ta sa runim. elim samo zadovoljstvo, ushienje i kreativnost, ali ne elim nimalo dosade, ni depresije. To je ista ona vrsta ludila kao kada biste uli od mene da kaem: Ne podnosim udahe. Neu vie napraviti nijedan. Kada primetimo da vezanost za lepotu, ulna zadovoljstva i ljubav uvek vodi do oajanja, tada zauzimamo stav nevezivanja. To ne znai ponitavanje ili ikakvu elju za razaranjem, ve jednostavno naputanje, nevezivanje. Vie ne tragamo za savrenstvom u bilo kom delu ovog kruga, ve vidimo da savrenstvo lei u celini kruga: i on u sebe ukljuuje starost, bolest i smrt. Ono to je nastalo u nestvorenom dostie svoj vrhunac i potom se vraa u to nestvoreno. I to je savrenstvo. Kako poinjemo da uviamo da sve sakhre imaju upravo ovaj obrazac nastanka i nestanka, tada se pribliavamo neuslovljenom, miru uma, tiini. Poinjemo da doivljavamo suat ili prazninu, koja ne znai zaborav ili nitavilo, ve je jedno jasno, vibrirajue mirovanje. Zapravo moemo da se okrenemo toj praznini, a onda ka stanjima daha i uma. Tada
33

Aan Sumedho

smo u stanju da sagledamo ta stanja, a ne vie samo da slepo reagujemo na njih. Postoji uslovljeno, neuslovljeno i znanje. ta je znanje? Je li to seanje? Je li to svest? Je li to ja? Nikada nisam bio u stanju da to otkrijem, ali mogu da budem svestan. Tokom budistike meditacije boravimo sa znanjem, svesni smo, budni, postajemo Buda u sadanjem trenutku, znamo da ta god da nastane neminovno nestaje i da nije sopstvo. To znanje onda primenjujemo na sve, i na uslovljeno i na neuslovljeno. To znai transcendiranje, biti budan, umesto da pokuavamo da pobegnemo ali to je ujedno i sutina svega obinog. Imamo etiri uobiajena poloaja tela: sedenje, stajanje, hodanje i leanje ne moramo da dubimo na glavi ili da pravimo salto ili bilo ta drugo. Koristimo etiri uobiajena poloaja tela i normalan dah, zato to idemo ka onome to je najuobiajenije, neuslovljeno. Razliita stanja uma su neobina, ali mir uma, neuslovljeno, jeste toliko obian, da ga niko ak ni ne primeuje. Ono je tu sve vreme, ali ga ne zapaamo zato to smo privueni tajanstvenim i fascinantnim. Upliemo se u stvari koje se pojavljuju i nestaju, stvari koje stimuliu i deprimiraju. Upliemo se u ono kako nam se stvari ini da jesu i zaboravljamo. Ali sada, u ovoj meditaciji, idemo natrag ka izvoru, ka miru, u ovom stavu znanja. Tada razumemo ovaj svet kakav jeste i on vie nije u stanju da nas obmane. Uvianje sasre jeste uslov za nibbnu. Kako prepoznajemo cikluse navike i oni nas vie ne obmanjuju, ne zavode nas njihova svojstva, tako uviamo nibbnu. Buda-znanje jeste
34

npnasati

znanje o dve stvari: o uslovljenom i neuslovljenom. To je jedno neposredno prepoznavanje stvari kakve jesu upravo sada, bez posezanja za njima ili vezivanja. U ovom trenutku moemo biti svesni stanja naeg uma, oseaja u telu, onoga to vidimo, ujemo, okusimo, dodirnemo, pomiriemo ili pomislimo i isto tako moemo biti svesni praznine uma. Uslovljeno i neuslovljeno su ono to moemo da uvidimo. Dakle, Budino uenje je veoma direktno uenje. Naa prak sa nema veze sa time da postanemo probueni, ve da bora vimo u znanju, sada.

35

SREA, NESREA I NIBBNA

Cilj budistike meditacije jeste nibbna. Teimo ka miru nibbne i to dalje od kompleksnosti sveta ula, beskrajnih ciklusa navike. Nibbna jeste cilj koji je mogue ostvariti u ovom ivotu. Nije potrebno da ekamo da umremo da bismo saznali da li ona zaista postoji. ula i ulni svet jesu podruje roenja i smrti. Uzmimo na primer gledanje. Ono zavisi od toliko mnogo faktora je li dan ili no, da li su oi zdrave i tako dalje. Pa ipak, postajemo veoma privueni bojama, oblicima i izgledom koji percipiramo oima i identifikujemo se sa svim time. Tu su zatim ui i zvuk: kada ujemo prijatne zvukove, nastojimo da ih to due zadrimo, a kada ujemo neprijatne zvukove, hoemo da se okrenemo od njih. Tako je i sa mirisima: tragamo za prijatnou miriljavih supstanci i blagih mirisa, a pokuavamo da umaknemo onim neprijatnim. Isto je i sa ukusima: trebaju nam oni prijatni i nastojimo da izbegnemo loe ukuse. Takoe i sa dodirom. Pomislimo samo koliko vremena u ivotu provedemo pokuavajui da umaknemo fizikoj neugodnosti i bolu, a da u isto vreme tragamo za ushienjem fizikih senzacija? Na kraju stiemo do misli, do diskriminativne svesti. Ona je u stanju da nam priuti mnogo zadovoljstva ili mnogo patnje.
37

Aan Sumedho

To su ula, ulni svet. To je sloeni svet roenja i smrti. Njegova sama sutina jeste dukkha, on je nesavren i nezadovoljavajui. Nikada neete pronai savrenu sreu, zadovoljenost ili mir u svetu ula; on e uvek doneti nezadovoljstvo i smrt. Svet ula jeste nezadovoljavajui i zato zbog njega patimo kada oekujemo da nas zadovolji. Patimo zbog sveta ula kada oekujemo vie nego to je u stanju da nam d: stvari kao to su trajna sigurnost i srea, trajna ljubav i zadovoljenost. Nadajmo se da e na ivot biti samo jedno neprekidno zadovoljstvo i da u njemu nee biti nikakvog bola. Kada bih samo mogao da se otarasim ove bolesti i pobedim starost. Seam se kako su ljudi u Sjedinjenim Dravama pre dvadeset godina polagali veliku nadu u savremenu nauku, koja e biti u stanju da ih potedi svake bolesti. Govorili bi: Sve mentalne bolesti nastaju usled hemijskog disbalansa. Ako bismo uspeli da pronaemo prave hemijske kombinacije i ubrizgamo ih u telo, shizofrenija e nestati. Nee vie biti glavobolja ili bolova u leima. Isto tako moemo postepeno zameniti sve nae unutranje organe novim, plastinim. ak sam itao jedan lanak u australijskom medicinskom asopisu o tome kako se nadaju da e pobediti starost! Kako e stanovnitvo na Zemljinoj kugli neprekidno rasti i niko nee nikada ostariti i umreti. Pomislite samo kakav bi to haos bio! Svet ula jeste nezadovoljavaju i on takav i treba da bude. Kada se veemo za njega, odvodi nas u oajanje zato to vezanost znai da elimo da on bude zadovoljavajui, elimo da nas zadovolji, da nas usrei, uini sigurnim. Ali posmatrajte
38

Srea, nesrea i nibbna

prirodu sree i koliko dugo ste u stanju da ostanete sreni. ta je to srea? Moete pomisliti da je to nain na koji se oseate kada dobijete ono to elite. Neko je rekao neto to elite da ujete i oseate se srenim. Neko je uinio neto sa ime se slaete i oseate se srenim. Sunce sija i oseate se srenim. Neko je spremio ukusan obrok, posluio vam ga i sreni ste. Ali koliko dugo ste u stanju da ostanete sreni? Da li zaista uvek treba da zavisimo od toga da li sunce sija? U Engleskoj vreme je vrlo promenljivo: srea nastala zbog sjaja sunca u Engleskoj je oigledno vrlo promenljiva i nezadovoljavajua. Nesrea je kada ne dobijemo ono to elimo: kada elimo da bude sunano, a zapravo je hladno, vlano i pada kia; kada ljudi ine neto to ne odobravamo; kada jedemo hranu koja nije ukusna, i tako dalje. ivot postaje dosadan i zamoran kada smo nezadovoljni njime. Otuda su srea i nesrea vrlo zavisne od toga da li dobijamo ono to elimo ili ono to ne elimo. No, sa druge strane, srea jeste cilj veine ljudi. U amerikom Ustavu, mislim, govore o pravu da se traga za sreom. Dobiti ono to elimo, ono to mislimo da zasluujemo postaje na cilj u ivotu. Ali srea uvek vodi do nesree, zato to nije trajna. Koliko dugo zaista moete da budete sreni? Pokuavati da stvorimo, kontroliemo ili manipuliemo okolnostima kako bismo uvek dobili ono to elimo, uvek uli ono to elimo da ujemo, uvek videli ono to elimo da vidimo, tako da nikada nismo prinueni da doivimo nesreu ili oajanje, to je jedan zaista beznadean posao. To je jednostavno nemogue, zar ne? Srea jeste nezadovoljavajua, ona jeste dukkha. Ona nije neto
39

Aan Sumedho

od ega bi trebalo da budemo zavisni ili da ga uinimo ciljem svog ivota. Srea e uvek biti razoaravajua, zato to traje toliko kratko i onda na njeno mesto doe nesrea. Ona uvek zavisi od toliko mnogo drugih stvari. Sreni smo kada smo zdravi, ali naa ljudska tela su podlona naglim promenama i moe se desiti da zdravlje izgubimo vrlo brzo. Tada se oseamo uasno nesrenim, zato to smo bolesni, zato to smo izgubili zadovoljstvo oseaja energinosti i vitalnosti. Otuda cilj za budistu nije srea putem ula, jer shvatamo da je ona nezadovoljavajua. Cilj lei dalje od sveta ula. Ovo ne znai odbacivanje tog sveta, ve njegovo toliko dobro razumevanje, da vie u njemu ne vidimo cilj sam po sebi. Vie ne oekujemo od sveta ula da nas zadovolji. Ne zahtevamo da svest o onome to osetimo putem ula bude bilo ta drugo do samo jo jedna postojea okolnost, koju moemo na vet nain iskoristiti u skladu sa vremenom i mestom. Vie se ne vezujemo za nju, niti zahtevamo da ulni podraaji budu uvek prijatni, ne oseamo oajanje i tugu kada su neprijatni. Nibbna nije stanje mentalne praznine, trans gde je svaki mentalni sadraj uklonjen. Ona nije nitavilo, niti nekakvo ponitavanje: ona je nalik prostoru. Ona znai odlazak u prostor svoga uma u kojem se vie ne vezujemo, gde vie nismo obmanuti prividom stvari. Vie ne zahtevamo bilo ta od sveta ula. Samo ga prepoznajemo dok nastaje i nestaje. Ve sama injenica da smo se rodili kao ljudi znai da emo neizbeno doiveti starost, bolest i smrt. Jednom je jedna mlada ena dola u na manastir u Engleskoj sa svojom bebom.
40

Srea, nesrea i nibbna

Dete je bilo zaista bolesno poslednjih nedelju dana i strano je kaljalo. Majka je izgledala potpuno deprimirana i oajna. Dok je tako sedela u prijemnoj sobi drei bebu, dete se zacrvenelo u licu i poelo da vriti i strano da kalje. Na to mi je ena rekla: O, potovani Sumedho, zato on mora ovako da pati? Nije nikoga povredio, nije nikada uinio bilo ta pogreno. Zato? ta li je uradio u nekom od prethodnih ivota da mora ovako da pati? A on je patio zato to je roen! Da se nije rodio, ne bi morao da pati. Kada se rodimo moramo oekivati takve stvari. Imati ljudsko telo znai da moramo da doivimo bolest, bol, starost i smrt. To je jedan vaan uvid. Sada moemo samo da spekuliemo da je to dete u prethodnom ivotu moda volelo da davi make i pse ili tako neto, i da sada mora da ispata zbog toga u ovom ivotu, ali to su samo spekulacije i one nam zaista ne pomau mnogo. Ono to moemo da znamo jeste da je to kammiki rezultat samog roenja. Svako od nas mora neizbeno da doivi bolest i bol, glad, e, proces starenja tela i smrt. To je zakon kamme. Ono to pone, mora da se i okona, ono to se rodi mora i da umre, ono to zajedno doe mora da se i razdvoji. Mi ovim nismo pesimistini u pogledu toga kakve stvari jesu, ve samo posmatramo, tako da onda ne oekujemo da ivot bude drugaiji nego to jeste. Na taj nain smo u stanju da se nosimo sa ivotom i istrajemo kada je teak i da se radujemo onda kada je radostan. Ako to razumemo, moemo da uivamo u ivotu, umesto da budemo njegove bespomone rtve. Ko41

Aan Sumedho

liko li samo ima patnje u ljudskom ivotu zato to oekujemo da bude drugaiji nego to jeste! Imamo te romantine ideje da emo sresti pravu osobu, zaljubiti se i sreno proiveti ostatak ivota, da se nikada neemo svaati, da emo imati prekrasnu vezu. Ali ta je sa smru!? Na to pomislite: Pa, moda emo umreti u istom trenutku. To je samo nada, zar ne? Postoji nada i onda oajanje kada vaa voljena osoba umre pre vas ili vas napusti zbog kolege na poslu ili nekog trgovakog putnika. Mnogo moete nauiti od dece, zato to se ona ne gnuaju svojih oseanja, ona samo izraavaju ono to oseaju u ovom trenutku; kada su potitena, ponu da plau i kada su srena, ona se smeju. Pre izvesnog vremena otiao sam u kuu jednog prijatelja. Kada smo stigli, njegova erka bila je veoma srena to ga vidi. Tada joj je on rekao: Moram da odvezem potovanog Sumedha na Univerzitet Saseksa da bi odrao govor. Dok smo izlazili iz kue, devojica je pocrvenela u licu i poela da vriti od besa, na ta joj je otac odgovorio: Smiri se, vratiu se za jedan sat. Ali ona jo nije bila dovoljna odrasla da bi mogla da razume to vratiu se za jedan sat. Neizbenost razdvajanja od voljenog bila je dovoljan okida za bes. Posmatrajte koliko esto se u naem ivotu javi ta tuga to moramo da se razdvojimo od neega to nam se dopada ili od nekoga koga volimo, to moramo da napustimo mesto na kojem nam se svia da budemo. Ako ste zaista sabrani, moete da uoite tu ne-elju za razdvajanjem, tu tugu. Kao odrasli, sposobni smo da je se odmah oslobodimo ukoliko znamo da emo se brzo vratiti, ali ona je ipak tu. Od novembra prole
42

Srea, nesrea i nibbna

godine do marta putovao sam oko sveta, stizao bih na aerodrom gde me je uvek neko susreo sa uobiajenim pozdravom Zdravo! a posle nekoliko dana bi usledilo Dovienja! No, uvek je postojao taj oseaj povratka, i ja bih rekao Da, vratiu se... ime sam sebe obavezao da to isto uinim i sledee godine. Ne moemo rei Zbogom zauvek nekome koga volimo? Kaemo: Videemo se ponovo, Nazvau te, Napisau ti pismo ili Do sledeeg susreta. Uvek imamo te fraze kojima pokrivamo oseaj tuge ili razdvajanja. U meditaciji registrujemo, jednostavno posmatramo ta je u sutini ta tuga. Ne kaemo da ne bi trebalo da oseamo tugu kada se razdvajamo od nekoga koga volimo; prirodno je da se oseamo na taj nain, zar ne? Ali sada, kao meditanti, poinjemo da budemo svedoci te tuge na nain da je razumemo, radije nego da pokuavamo da je potisnemo, pretvaramo da je ona neto vie nego to jeste ili da je jednostavno ignoriemo. U Engleskoj ljudi su skloni da potiskuju tugu kada neko umre. Pokuavaju da ne plau i ne budu emocionalni, ne ele da prave scenu, dre vrsto stisnute usne. A onda ponu da meditiraju i odjednom nau se u udu kada iznenada ponu da plau nad smru nekoga ko je umro pre petnaest godina. Nisu otplakali u to vreme i zato im se to deava petnaest godina kasnije. Kada neko umre, ne elimo da priznamo tugu ili da pravimo scenu, zato to smatramo da ako plaemo to znai da smo slabi i da je to neprijatno za druge. Otuda nastojimo da potisnemo i zadrimo stvari u sebi, ne prepoznajemo prirodu stvari kakve one zaista jesu, ne prepoznajemo situaciju u kojoj
43

Aan Sumedho

smo i ne uimo od nje. Sa druge strane, u meditaciji doputamo umu da se otvori i da stvari koje su bile potiskivane i gurane pod tepih osvestimo. Tek kada stvari postanu deo svesti, imaju ansu da postepeno nestanu, umesto da ih ponovo potisnemo. Doputamo stvarima da krenu putem nestanka, doputamo stvarima da odu, umesto da ih samo odgurujemo. Obino neke stvari uporno odgurujemo od sebe, odbijamo da ih prihvatimo ili priznamo. Kad god se osetimo uznemirenim ili nas neko iznervira, kada se dosaujemo ili se u nama jave neprijatni oseaji, pogledamo na lep cvet ili u nebo, ponemo da itamo knjigu, gledamo TV ili radimo neto tree. Nikada nismo potpuno svesni toga da se dosaujemo, da smo zaista besni. Ne prepoznajemo svoje oajanje ili razoarenje, zato to uvek moemo da pobegnemo u neto drugo. Uvek moemo da odemo do friidera, pojedemo kola ili neki drugi slatki ili sluamo muziku koja nam se dopada. Zaista je vrlo lako izgubiti se u muzici, to dalje od dosade ili razoaranja u neto to je uzbudljivo ili interesantno, u neto to je umirujue ili lepo. Pogledajte koliko smo samo zavisni od gledanja televizora ili itanja. Danas postoji toliko mnogo knjiga da bismo ih komotno mogli sve spaliti beskorisne knjige su svuda, svako neto pie, a da nema zaista nita vredno da kae. Dananje ne toliko atraktivne filmske zvezde piu svoje biografije i zarauju od toga dosta novca. Zatim tu su razne tra rubrike: ljudi bee iz dosade sopstvene egzistencije, iz svog nezadovoljstva njome, iz sivila, tako to itaju traeve o filmskim zvezdama ili javnim linostima.
44

Srea, nesrea i nibbna

Nikada nismo zaista prihvatili dosadu kao svesno stanje. im se ona pojavi u umu, poinjemo da tragamo za neim zanimljivim, neim prijatnim. Ali u meditaciji doputamo dosadi da bude. Doputamo sebi da se potpuno svesno dosaujemo, da budemo potpuno deprimirani, siti svega, ljubomorni, gnevni, zgaeni. Sva grozna, neprijatna iskustva ivota koja smo potiskivali iz svoje svesti i nikad nismo na njih zaista pogledali, nikada zaista prihvatili, sada poinjemo da primamo u polje svesti ne vie kao nekakve probleme linosti, ve iz saoseanja. Iz blagosti i mudrosti doputamo stvarima da krenu svojim prirodnim tokom ka prestanku, umesto da ih neprekidno vrtimo u istim starim ciklusima navike. Ukoliko nismo u stanju da dopustimo stvarima da krenu svojim prirodnim tokom, tada smo neprekidno opsednuti kontrolom, uvek zarobljeni istom dosadnom navikom uma. Kada smo iznureni i deprimirani, nismo u stanju da cenimo lepotu stvari, zato to ih nikada ne vidimo kakve one istinski jesu. Seam se jednog iskustva tokom prve godine meditacije u Tajlandu. Vei deo vremena provodio sam sm u svojoj maloj kolibi i prvih nekoliko meseci bili su zaista uasni. Razne stvari su mi padale na pamet opsesije i strahovi, potitenost i mrnja. Nikada nisam osetio toliko mnogo mrnje u sebi. Nikada o sebi nisam mislio kao o nekome ko mrzi ljude, ali tokom tih prvih nekoliko meseci meditacije inilo mi se kao da mrzim svakoga. Nisam mogao da pomislim bilo ta lepo o bilo kome, toliko je mnogo odbojnosti nahrupilo u moju svest. A onda mi se jedno popodne ukazala ta udna vizija pomislio sam zapra45

Aan Sumedho

vo da poinjem da ludim video sam ljude kako izlaze iz mog mozga. Video sam svoju majku kako je izala iz mog mozga i nestala u praznini, izgubila se u prostoru. Za njom su sledili moj otac i moja sestra. Zaista sam video te prilike koje izlaze iz moje glave. Pomislih: Poludeo sam! Potpuno sam skrenuo s uma! ali to je bilo samo jedno neprijatno iskustvo. Sledee jutro kada sam se probudio i pogledao oko sebe. Osetio sam da je sve to sam pogledao toliko lepo. Sve, ak i najneprivlaniji detalj bio je lep. Bio sam u stanju ushienja. Sama koliba u kojoj sam iveo bila je jedna sasvim gruba struktura, niko ne bi mogao da kae da je lepa, ali meni se inila kao palata. Zakrljalo drvee oko nje izgledalo mi je kao najdivnija uma. Sunevi zraci padali su kroz prozor na plastinu posudu, i ta plastina posuda mi je izgledala prekrasna! Taj oseaj lepote trajao je u meni otprilike nedelju dana i promiljajui o njemu iznenada sam shvatio da su stvari zaista takve kada je um potpuno ist. Sve do tada ja sam gledao kroz prljav prozor i tokom niza godina sam se toliko navikao na tu neistou i prljavtinu na prozoru da nisam ni shvatao da je on prljav, mislio sam da su stvari upravo takve. Kada se naviknemo da gledamo kroz prljav prozor, sve nam izgleda sivo, musavo i runo. Meditacija je nain da oistimo taj prozor da proistimo um, i da omoguimo stvarima da dopru do svesti i onda ih pustimo da nastave svojim putem. Zatim uz pomo sposobnosti mudrosti, Budine mudrosti, posmatramo stvari kakve zaista jesu. Tu se ne radi o pukom vezivanju za lepotu, za istotu uma, ve o istinskom razumevanju.
46

Srea, nesrea i nibbna

To je mudro promiljanje naina na koji priroda funkcionie, tako da vie nismo zavedeni njome, ne stvaramo vie navike u ivotu zahvaljujui neznanju. Roenje znai starost, bolest i smrt, ali to ima veze sa vaim telom, to niste vi. Vae ljudsko telo nije istinski vae. Bez obzira kako da izgledate, da li ste zdravi ili bolesni, da li ste privlani ili niste, da li ste crni, beli ili bilo ta drugo, sve to je ne-sopstvo. To je ono to podrazumevamo pod anatt, da ljudska tela pripadaju prirodi, da ona slede zakone prirode, bivaju roena, rastu, zatim stare i na kraju umru. Mi to moemo razumeti racionalno, ali emocionalno postoji jo uvek snano vezivanje za telo. U meditaciji poinjemo da uviamo tu vezanost. Pri tome ne zauzimamo stav kako ne bi trebalo da budemo vezani, niti kaemo: Problem sa mnom je u tome da sam vezan za svoje telo. Ne bi trebalo takav da budem. To je loe, zar ne? Ako bih bio mudar, ja se ne bih vezivao za njega. To je ponovo kretanje od nekakvog ideala. To je kao da pokuavamo da krenemo da se penjemo uz drvo ne od podnoja, ve od samog vrha, i kaemo: Trebalo bi da budem na vrhu drveta. Ne bi trebalo da budem u njegovom podnoju. Ali koliko god voleli da mislimo da smo na vrhu, moramo ponizno da prihvatimo injenicu da nismo. Za poetak, moramo da stojimo kraj stabla drveta, tamo gde su njegovi korenovi, da posmatramo najgrublje i najobinije stvari, pre nego to ponemo da se identifikujemo sa bilo ime to je na samom vrhu drveta. To je nain mudrog promiljanja. Ovde nije re o pukom
47

Aan Sumedho

proiavanju uma i potom povezivanju za tu istotu. Tu se ne radi samo o pokuaju da svoju svest uinimo rafiniranom, tako da smo u stanju da izazovemo visoka stanja koncentracije kada god to poelimo, jer ak i najrafiniranija stanja ulne svesti jesu nezadovoljavajua, ona zavise toliko mnogo od drugih stvari. Nibbna ne zavisi ni od kojeg drugog stanja. Stanja kakav god da je njihov kvalitet, bilo da su runa, neprijatna, lepa, rafinirana ili bilo kakva druga, nastaju i nestaju ali ona ne utiu na nibbnu, na mir uma. Ne okreemo se od ulnog sveta kroz odbojnost, jer ako pokuavamo da ponitimo ula, onda i to postaje navika koju slepo sledimo, ti pokuaji da se oslobodimo onoga to nam se ne dopada. Upravo zbog toga moramo biti veoma strpljivi. Ovaj ivot ljudskog bia jeste ivot meditacije. Sagledajte ostatak svog ivota kao vreme za meditaciju, ne ograniite ga samo na ovaj desetodnevni kurs. Moda pomiljate: Meditirao sam deset dana. Mislio sam da sam probuen, ali nekako kad sam stigao kui nisam se vie oseao probuenim. Voleo bih da odem natrag i uradim dui kurs kako bih se osetio probuenijim nego poslednji put. Zaista bi bilo divno imati vie stanje svesti. U sutini, to vie idete u sve rafiniranija stanja, to vam va svakodnevni ivot mora izgledati grublji. Uzdiete se visoko, i onda kada se vratite na obian svakodnevni nivo ivota u gradu, sve vam se ini jo gore nego ranije, zar ne? Poto ste otili tako visoko, uobiajene ivotne stvari izgledaju jo obinije, grublje i neprijatnije. Put ka mudrosti uvida ne vodi kroz razvijanje nae sklonosti ka rafiniranosti u odnosu
48

Srea, nesrea i nibbna

na grubost, ve kroz prepoznavanje da i rafinirana i gruba svest jesu prolazna stanja, da su nezadovoljavajue, da nas njihova priroda nikada nee zadovoljiti, da su one anatt, a ne ono to mi jesmo, da nam one ne pripadaju. Otuda je Budino uenje vrlo jednostavno. ta moe biti jednostavnije nego: ta god da se rodi mora da umre? Tu se ne radi o nekakvom velikom, novom filozofskom otkriu. ak i nepismeni ljudi iz nekog plemena to znaju. Ne morate da idete na univerzitet da biste to znali. Kada smo mladi, mislimo: Imam jo pred sobom toliko mnogo godina mladosti i sree. Ako smo lepi mislimo: Biu mlad i lep zauvek, zato to nam se to tako ini. Ako imamo dvadeset godina, dobro se zabavljamo, ivot je lep i onda nam neko kae: Jednog dana i ti e umreti. Moda na to pomislimo: Kakva je ovo depresivna osoba. Vie ga neu pozivati kod sebe. Ne elimo da razmiljamo o smrti, elimo da mislimo o tome kako je ivot udesan, koliko mnogo zadovoljstva moemo da izvuemo iz njega. Ali, kao meditanti, promiljamo o starenju i umiranju. Tu se ne radi o tome da smo morbidni, bolesni ili depresivni, ve samo razmatramo itav ciklus postojanja. A kada upoznamo taj ciklus, tada smo paljiviji u pogledu naina na koji ivimo. Ljudi ine uasne stvari zato to ne promiljaju o svojoj smrti. Ne promiljaju mudro i temeljno, ve samo slede svoje strasti i oseanja u tom trenutku, pokuavaju da stignu do zadovoljstva i onda oseaju bes i deprimiranost kada im ivot ne da ono to ele.
49

Aan Sumedho

Promiljajte o sopstvenom ivotu i smrti, o ciklusima u prirodi. Samo posmatrajte ta vas ushiuje i ta vas deprimira. Uvidite kako smo u stanju da se osetimo veoma pozitivnim ili veoma negativnim. Zapazite kako elimo da se veemo za lepotu, za prijatne oseaje ili za nadahnue. Zaista je lepo osetiti se nadahnutim, zar ne? Budizam je najvea meu svim religijama ili Kada sam otkrio Budu, bio sam toliko srean; to je jedno udesno otkrie! Kada postanemo malo sumnjiavi, malo deprimirani, uzmemo i proitamo neku inspirativnu knjigu i opet se osetimo odlino. Ali zapamtite, oseati se odlino je jedno prolazno stanje, to je kao kada nas neto usreuje. Morate to neprekidno da radite, da ga odravate i posle izvesnog vremena i neprekidnog ponavljanja to vas vie ne usreuje. Koliko mnogo kolaa moete da pojedete? U poetku vas oni ine srenim a onda vam od njih postane muka. Dakle, zavisnost od religijske inspiracije nije dovoljna. Ako ste vezani za inspiraciju, tada kada se zasitite budizma jednostavno ete se okrenuti i pronai neku drugu stvar koja e vas inspirisati. To je slino vezanosti za romantiku. Kada nestane u jednoj vezi, poinjete da traite nekog drugog prema kome ete je opet osetiti. Pre mnogo godina u Americi sreo sam enu koja se udavala est puta, a imala je tek trideset i tri godine. Rekao sam joj: Pomislio bih da ste nauili neto posle treeg ili etvrtog puta. Zato se i dalje udajete? Odgovorila mi je: To je tako romantino. Ne sviaju mi se druge stvari, ali volim romantiku. Ona je barem bila iskrena, ali ne preterano mudra. Romantika je stanje koje vodi do razoaranosti.
50

Srea, nesrea i nibbna

Romantika, nadahnue, uzbuenost, avantura, sve te stvari imaju svoj vrhunac i onda dolaze njihove suprotnosti, ba kao to udah uslovljava da za njim doe izdah. Pomislite kako bi bilo da stalno udiete. To je kao da imate neprekidno jednu vezu za drugom, zar ne? Koliko dugo moete da udiete? Udisanje uslovljava izdisanje, i jedno i drugo su neophodni. Roenje uslovljava smrt, nada uslovljava oajanje i nadahnue uslovljava razoaranost. Dakle, kada se veemo za nadu, sigurno emo osetiti oajanje. Kada se veemo za uzbuenje, ono e nas odvesti do dosade. Kada se veemo za romantiku ona e nas odvesti do razoaranosti i razvoda. Kada se veemo za ivot on nas odvodi do smrti. Uvidite da je upravo vezanost ta koja izaziva patnju, vezanost za stanja i onda oekivanje da e ona biti neto mnogo vie nego to zaista jesu. Za mnoge ljude dobar deo ivota ini se kao ekanje i gajenje nade da e se neto dogoditi, oekivanje i anticipiranje nekakvog uspeha ili zadovoljstva ili moda brigu i strah da neto bolno, neprijatno samo to se nije dogodilo. Moda se nadate da ete sresti nekoga u koga ete se zaista zaljubiti ili ete imati nekakvo nezaboravno iskustvo, ali vezivanje za nadu odvodi vas do oajanja. Uz pomo mudrog promiljanja poinjemo da razumemo koje stvari u naem ivotu stvaraju patnju. Shvatamo da smo zapravo mi tvorci te patnje. Zahvaljujui svom neznanju, poto nismo mudro razumeli svet ula i njegova ogranienja, identifikovali smo se sa svim to je nezadovoljavajue i prolazno, sa stvarima koje nas mogu odvesti jedino do oajanja i smrti.
51

Aan Sumedho

Tada zaista nije udo da nam je ivot toliko depresivan! On je turoban zbog vezivanja, zato to se identifikujemo i sebe traimo u svemu to je po svojoj prirodi dukkha: nezadovoljavajue i prolazno. A onda kada prestanemo to da inimo, kada pustimo te stvari, to je probuenje. Mi smo probuena bia, ne vie vezana, ne vie identifikovana sa bilo ime, ne vie obmanuta svetom ula. Razumemo taj svet, znamo kako da ivimo u njemu. Znamo kako da koristimo svet ula za postupke saoseanja, za radosno davanje. Vie ne zahtevamo da on bude tu kako bi nas zadovoljio, da nas uini sigurnijim ili bezbednijim, da nam d bilo ta, jer im zahtevamo od njega da bude po naem nahoenju, to nas odvodi do oajanja. Kada svet ula vie ne identifikujemo kao ja ili moje, ve ga vidimo kao anatt, tada smo u stanju da uivamo u ulima, a da ne traimo ulne podraaje ili da ne zavisimo od njih. Vie ne oekujemo da stanja budu bilo ta drugo nego ono to ona ve jesu, tako da kada i doe trenutak da se promene, u stanju smo da strpljivo i mirno podnesemo i neprijatnu stranu postojanja. U stanju smo da ponizno istrajemo i u bolesti, bolu, hladnoi, gladi, neuspesima ili kritici. Ako nismo vezani za ovaj svet, tada moemo da se prilagodimo promeni, kakva god da je, bilo da je na bolje ili na gore. Ako smo jo uvek vezani, tada nismo u stanju da se najbolje adaptiramo, uvek se borimo, opiremo, pokuavamo da sve kontroliemo i manipuliemo i onda se osetimo frustriranim, zaplaenim ili deprimiranim zbog toga to je ovaj svet jedno tako obmanjujue, zastraujue
52

Srea, nesrea i nibbna

mesto. Ako nikada niste zaista kontemplirali ovaj svet, nikada niste odvojili vreme da ga razumete i upoznate, onda on za vas postaje jedno zastraujue mesto, lii na dunglu: ne znate ta se krije iza narednog drveta, buna ili stene divlja ivotinja, krvoloni tigar, ljudoder, strani zmaj ili otrovna zmija. Nibbna znai izlazak iz te dungle. Kada teimo nibbni, kreemo se ka smirenju uma. Iako stanja uma moda i nisu mirna, sam um ostaje jedno mirno mesto. Ovde pravimo razliku izmeu samoga uma i stanja uma. Stanja uma mogu biti srea, tuga, ushienje, depresija, ljubav ili mrnja, briga ili strah, sumnja ili dosada. Ona dolaze i odlaze u umu, ali sam um, kao prostor u ovoj sobi, ostaje upravo takav kakav jeste. Prostor u ovoj sobi nema nikakav kvalitet da uznese ili deprimira, zar ne? On je samo takav kakav jeste. Da bismo se skoncentrisali na prostor u ovoj sobi, moramo da odvojimo panju od stvari u njoj. Ukoliko se skoncentriemo na stvari u ovoj sobi, postajemo sreni ili nesreni. Kaemo: Pogledaj ovu divnu Budinu statuu ili ako vidimo neto to nam se ini runo, kaemo: Uh, kakva uasno runa stvar. Moemo vreme iskoristiti da posmatramo ljude u ovoj sobi, da razmiljamo o tome da li nam se ova osoba svia ili nam se ona druga ne svia. Moemo formirati miljenje o ljudima da su oni ovakvi ili onakvi, seati se ta su nam uinili u prolosti, spekulisati o tome ta e uiniti u budunosti i tako videti druge kao mogue izvore bola ili zadovoljstva za nas. Meutim, ako odvojimo svoju panju, to ne znai da moramo da sve drugo izbacimo iz sobe. Ako se ne skoncentriemo ili udubimo u bilo koje od stanja, tada imamo
53

Aan Sumedho

posebnu taku gledita, zato to prostor u ovoj sobi nema kvalitet ni da nas deprimira ni da nas ushiti. Taj prostor moe sve da nas sadri, sva stanja koja dolaze i prolaze unutar njega. Idui dublje ka unutra, moemo ovo primeniti i na um. Um je poput prostora, u njemu ima mesta za sve. No, zaista nije bitno da li je on popunjen ili u njemu nema niega, zato to uvek zadravamo tu perspektivu kada jednom sagledamo prostor uma, njegovu prazninu. U um mogu umarirati armije i izai iz njega, zatim leptiri, kini oblaci ili nita od toga. Sve stvari mogu da dou i prou kroz njega, a da nas ne navedu na slepu reakciju, na otpor, kontrolu ili manipulaciju. Zato, kada boravimo u praznini svoga uma, time smo samo koraknuli jedan korak unazad ne pokuavamo da se otarasimo stvari, samo se vie ne poistoveujemo sa stanjima koja postoje u sadanjosti, niti kreiramo neka nova. To je naa praksa naputanja. Naputamo svoju identifikaciju sa stanjima, tako to uviamo da su sva prolazna i bezlina. To je ono to nazivamo vipassan meditacijom. To je istinsko gledanje, svedoenje, oslukivanje, zapaanje da ta god da doe mora i da ode. Bilo da je to grubo ili rafinirano, dobro ili loe, ta god da doe i ode nije deo nas. Mi nismo ni dobri, ni loi, nismo ni muko, niti ensko, lepi ili runi. Sve su to promenljiva stanja u prirodi, koja nisu sopstvo. Ovo je budistiki put ka probuenju: kretanje ka nibbni, priklanjanje prostranosti i praznini uma, umesto da se rodimo i onda upletemo u stanja. Sada se moete pitati: Pa ako ja nisam ta stanja uma, ako ja nisam ovek ili ena, ovo ili ono, ta sam onda ja? Da li e54

Srea, nesrea i nibbna

lite da vam ja kaem ko ste vi? Ako bih to i uinio, da li biste mi verovali? ta biste pomislili ukoliko bih se ja pojavio i poeo da vas zapitkujem ko sam ja? To je kao kada biste pokuavali da vidite sopstvene oi: ne moete da znate sebe zato to vi jeste vi. Moete da znate samo ono to nije vi i time je problem reen, zar ne? Ako znate ta nije vi, tada ne postoji pitanje ta vi jeste. Ako kaem: Ko sam ja? Pokuavam da pronaem sebe, i ponem da gledam iza ovog oltara, ispod tepiha, iza zavese, pomislili biste: Potovani Sumedho je stvarno odlepio, poludeo je, on trai samoga sebe. Tragam za sobom; gde sam ja? jeste najgluplje pitanje na svetu. Problem nije ko smo mi, ve nae verovanje i identifikacija sa onim to nismo. Upravo tu je patnja, tu se oseamo jadno, deprimirano i oajno. Dukkha je nae poistoveivanje sa svim onim to nismo. Kada se identifikujete sa onim to je nezadovoljavajue i sami ete postati nezadovoljni i nesreni to je tako oigledno, zar ne? Dakle, put budiste jeste naputanje, pre nego pokuaj da pronaemo bilo ta. Problem jeste u slepom vezivanju, slepoj identifikaciji sa prividom sveta ula. Ne treba da se upinjete da se otarasite tog sveta ula, ve da uite od njega, da ga posmatrate, da vie ne doputate sebi da vas obmanjuje. Neprekidno proniite u njega uz pomo Buda-mudrosti, koristite tu Buda-mudrost kako biste se to vie privikli na to da ste mudri, umesto da nastojite da sami sebe uinite mudrim. Samo kroz oslukivanje, posmatranje, budnost, svesnost, ta mudrost e postati oigledna. I onda ete tu mudrost koristiti u vezi sa svojim telom, u vezi sa svojim mislima, oseajima, seanjima,
55

Aan Sumedho

emocijama, svim tim stvarima. Videete ih i biti im svedok. Doputate im da prou i time ih i naputate. Tako, u ovom trenutku nije potrebno da bilo ta drugo radite osim da budete mudri, iz trenutka u trenutak.

56