Bolesti pela sa imunologijom

Sadaj:
BOLESTI ODRASLIH PELA .................................................................................................................................. 3 Bolesti pela izazvane bakterijama ................................................................................................................ 3 Septikemija (Septicaemia) ......................................................................................................................... 3 Paratifus (Paratyphus) ............................................................................................................................... 4 Majska bolest ............................................................................................................................................. 5 Dizenterija .................................................................................................................................................. 5 Ostale bakterije kod pela ......................................................................................................................... 7 Bolesti pela izazvane gljivicama ................................................................................................................... 7 Aspergiloza (Aspergillosis) ......................................................................................................................... 7 Bolesti pela izazvane virusima...................................................................................................................... 8 Paraliza pela ............................................................................................................................................. 9 Hronina paraliza pela (Crna bolest,crne pele ,umska bolest) ............................................................. 9 Ostali virusi pela ..................................................................................................................................... 13 Bolesti pela izazvane protozoama.............................................................................................................. 16 Nozemoza (Nosemosis, nozematoza) .......................................................................................................... 16 Amebna bolest (Ameboza, Amoebosis) ................................................................................................... 21 Ostale protozoe kod pela ........................................................................................................................... 23 Gregarine ................................................................................................................................................. 23 Flagelate ................................................................................................................................................... 24 Bolesti izazvane akarinama i insektima ....................................................................................................... 24 Akaroza (Acarosis).................................................................................................................................... 24 Varooza (Varoosis, varoatoza) ................................................................................................................. 27 Tropileloza................................................................................................................................................ 34 Senotenijaza (Senoteniasis, apimijaza,mijaza) ........................................................................................ 35 BOLESTI LEGLA ................................................................................................................................................. 37 Bakterijske bolesti ........................................................................................................................................ 37 Amerika kuga legla (amerika trule, opaka trule,Pestis apium) ......................................................... 37 Evropska kuga legla (Evropska trule) ..................................................................................................... 41 Lana kuga ................................................................................................................................................ 44 Kiselo leglo ............................................................................................................................................... 45

Bolesti pela sa imunologijom Meinasto leglo (Sackbrood) ................................................................................................................... 45 Kreno leglo (Calkbrood) ......................................................................................................................... 47 Kameno leglo (Stonebrood) ..................................................................................................................... 48 Neinfektivne bolesti pela ............................................................................................................................... 50 Prehlaeno leglo ...................................................................................................................................... 50 Pregrejano leglo ....................................................................................................................................... 50 Bolest umske pae .................................................................................................................................. 51 Uticaj hrane na zdravlje pela..................................................................................................................52 BOLESTI MATICE..............................................................................................................................................53 TETOINE PELA ............................................................................................................................................ 55 Voskovi moljci .......................................................................................................................................... 56 Brauloza (Braula coeca-pelinja va).......................................................................................................58 Etinioza (Aethina tumida-mala buba konice) ......................................................................................... 60 Opnokrilci- HYMENOPTERA (ose,strlljeni,pelinji vuk) ......................................................................... 62 Mravi- Mutilli (Mutilla differens,M. europea) ......................................................................................... 63 Pauci (Arachnida) ..................................................................................................................................... 63 abe (Rana spp.)....................................................................................................................................... 64 Mievi i rovica (Mus spp. Apodemus spp.) ............................................................................................ 64 Ptice (Classis Aves- senica,pelarica,detli,une,vrapci).......................................................................... 65 Medved (Ursus arctos) ............................................................................................................................. 65 tetoine meda........................................................................................................................................66 Trovanja pela .......................................................................................................................................... 66 CCD..........................................................................................................................................................68 IMUNOLOGIJA PELA I INSEKATA................................................................................................. ...........70

Bolesti pela sa imunologijom

BOLESTI ODRASLIH PELA

Bolesti pela izazvane bakterijama

Septikemija (Septicaemia)
ETIOLOGIJA: Septikemija pela predstavlja svako stanje u kojem postoji prisustvo patogenih bakterija ili njihovih toksinih produkata u hemolimfi.1928. godine za uzronika bolesti opisana je bakterija Bacillus apisepticus , poreklom iz zemljita, a 1959. preimenovana je u Pseudomonas apiseptica, koja se danas smatra sinonimom za Pseudomonas aeruginosa. Smatra se da septikemiju mogu da uzrokuju i Serratia marcescens i Hafnia alvei, i da njih prenosi Varroa destructor. Osobine uzronika: Pseudomonas apiseptica je elipsoidni, Gram negativni striktni aerob,osetljiv prema viim temperaturama. Na 73C propada za 30 minuta, a na 100 C propada za 3 minuta. Suneva svetlost i pare formaldehida unitavaju ga za 7 sati. Vrlo je pokretan, ne stvara spore i kapsule. Boji se anilinskim bojama i dobro se razmnoava na klasinim vetakim hranljivim podlogama(neutralni bujon i agar). EPIZOOTIOLOGIJA: Oboljenje se javlja kod radilica, trutova i matica, dok na leglu nema promena. U prirodnim uslovima do infekcije najverovatnije dolazi parenteralno, preko trahealnog sistema. Pojava oboljenja vezana je za izvesne stresne situacije, kao to je intenzivna prihrana ili nepovoljni klimatski uslovi za vreme perioda odgajanja legla, ali i drugi nespecifini faktori (rojenje, aktivna izgradnja saa itd.).Bolest se obino javlja od meseca maja, a slabi u oktobru. Vetaka infekcija je mogua aplikovanjem hemolimfe uzete iz zaraenih pela. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Glavni simptomi su promjena u boji hemolimfe odraslih pela, od ukasto smee do kreno bijele i intenzivna degradacija miia. Kao posljedica razgradnje vezivnih tkiva grudnog koa, nogu, krila i antena, leevi pela se raspadaju pri dodiru(krti, suvi i lako se lome). Napadnute pele su bespomone, ne uzimaju hranu i ne mogu da polete. Padaju sa poletaljke na tlo i puu rairenih krila. Uginue nastupa najkasnije za 36 sati, obino za 1 dan. Mrtve ili umirue pele imaju miris na trule. U toku infekcije mogu se nai zaraene pele koje izgledaju kao da su zdrave. Zaraena pelinja zajednica naglo slabi i brzo propada. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja u laboratoriji, izolovanjem uzronika iz hemolimfe na vetakim hranljivim podlogama,mikroskopiranjem, biohemijskim i serolokim ispitivanjima. Kao podloge mogu da se koriste hranljivi agar i bujon, krvni agar, Pseudomas agar,King B agar. Inkubacija se vri na 37C u aerobnim

Bolesti pela sa imunologijom uslovima. Na podlogama stvara uto-zelene kolonije koje fluoresciraju usled prisustva pigmenata (fluorescin,piocianin i pioveridin).Bakterijski razmaz za mikroskopski pregled moze se dobiti i odvajanjem krila pele od toraksa i njegovim potapanjem u kap vode na mikroskopskoj ploici.Materijal za laboratorijsku dijagnostiku su ive bolesne pele. TERAPIJA I PROFILAKSA: Preporuuje se unitavanje bolesnih pela i njihovih leeva (spaljivanjem), a sae s leglom i prazno sae iz konice sa bolesnim pelama najbolje je pretopiti u vosak. Med nije za ishranu pela. U kontroli bolesti upotrebljavan je streptomicin,ali je uzbaen iz upotrebe zbog njegove rezistencije kod uzronika.

Paratifus (Paratyphus)
ETIOLOGIJA: U pitanju je oboljenje akutnog toka, koje nastaje dejstvom specifinog uzronika, bakterije Bacterium (Salmonella) paratyphi alvei i uticajem nespecifinih faktora. Osobine uzronika:Bacterium (Salmonella) paratyphi alvei je vrlo pokretna, Gram negativna, fakultativno anaerobna bakterija tapiastog oblika, koja ne stvara spore. Kultivie se na uobiajenim hranljivim podlogama (neutralni agar i bujon). EPIZOOTIOLOGIJA: Pele se inficiraju per/os zaraenom hranom i vodom. Uzronik moe da se nae u organima za varenje zdravih pela kao saprofit, ali do pojave bolesti dolazi dejstvom nespecifinih faktora, kao to su loi vremenski uslovi u toku prezimlja vanja, nedostatak vode, slabe zajednice itd. Najee se javlja samo u jednoj zajednici ili u vie zajednica jednog pelinjaka. Infekciju iz konice u konicu mogu da prenose bumbari, zaraene pele ili pelar koji manipulie obolelom zajednicom. Bolest se najee javlja u rano proljee, ali moe i od aprila do septembra. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKI NALAZ: Obolele pele prvo slabe i gube sposobnost za let, skupljaju se oko leta i na poletaljci gde mogu da se uoe mrlje od tenog izmeta svetlo-smee boje. Abdomen bolesnih pela je naduven, a iz njega se blagim pritiskom lako istiskuje tean sadraj, odakle mogu da se izoluju uzronici. Bolest moe da traje jedan ili vie dana (10 do 15), a u sluaju poboljanja vremenskih uslova i uz primenu higijenskih mera bolest prestaje. Patohistoloke promene esto su na peritrofnoj membrani intestinuma. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja izolovanjem uzronika iz hemolimfe ili digestivnog trakta ivih bolesnih pela, mikroskopiranjem, biohemijskim i serolokim analizama. Diferencijalno dijagnostiki bolest treba razlikovati od nozemoze i amebijaze (nalaz spora prilikom mikroskopiranja) kao i od dizenterije pela (nalaz nesvarenih zrnca polena u izmetu). TERAPIJA I PROFILAKSA: Bolest moe da proe spontano sa poboljanjem vremenskih uslova i uz bolju ishranu, ali uglavnom je potrebno preduzeti odreenemjere: sav pribor treba dezinfikovati, zaprljane

Bolesti pela sa imunologijom ramove sa saem treba ukloniti, a pele prenijeti u nove ili dezinfikovane konice. Antibiotsku terapiju treba primijeniti na osnovu antibiograma, u eernom sirupu. Preventivne mjere podrazumjevaju unitavanje insekata i drugih tetoina u pelinjaku koji mogu da prenesu uzronika, spreavanje grabei, kvalitetnu ishranu (ukloniti med loeg kvaliteta i dati eerni sirup ukoli ko je potrebno prihranjivanje), higijenu napajalita i redovnu dezinfekciju pribora.

Majska bolest
Majska bolest je bolest metabolizma mladih pela koju karakterie opstipacija creva. ETIOLOGIJA: Majska bolest se javlja preteno u maju, po emu je i dobila naziv, a predstavlja opstipaciju (zatvor) i uginue mladih pela koje njeguju leglo. Nastanak bolesti, osim nespecifinih faktora, najee vezanih za ishranu, povezuje se i sa prisustvom bakterije Spiroplasma apis u hemolimfi pela, koje uglavnom potiu sa povrine cvetova. EPIZOOTIOLOGIJA: Bolest se javlja kod pela starih 6 do 13 dana. U toku maja u konici ima najvie legla i potrebne su velike koliine hranljivih materija i vode za proizvodnju mlea. Dok je potronja tih materija ujednaena i koliina vode dovoljna, zdravstveno stanje mladih pela nije poremeeno. U suprotnom, sadraj crijeva postaje tvrd i gust. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Bolest se naglo pojavljuje i to samo kod mladih pela i ima akutan tok. Obolele pele u velikom broju (stotine i hiljade) naputaju konicu i pred njom uginjavaju uz grevite pokrete. Za kratko vrijeme moe da ugine veliki broj pela. Mrtve pele se nalaze na poletaljci i ispred konice. Sadraj digestivnog trakta ima tvrdu konzistenciju i tamno smeu boju. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (maj mesec), klinike slike (uginue mladih pela) i patoanatomskih promena(suv i tvrd izmet). Bolest treba razlikovati od suve nozemoze i trovanja. TERAPIJA I PROFILAKSA: Preventivno i sluaju pojave bolesti preporuuje se davanje toplog vodenog rastvora meda ili eera (1:1 ili 1:2), uz dodatak kuhinjske soli (1 gram na 1 litar rastvora) u toku nekoliko dana.

Dizenterija
ETIOLOGIJA: Dizenterija (dijareja, proliv) moe da predstavlja simptom vie oboljenja. Nastaje iskljuivo delovanjem nespecifinih egzogenih i endogenih faktora. U pitanju je nakupljanje velike koliine tenog sadraja u crevu i nemogunost pela da izbace taj sadraj izvan konice, tako da su sae i ulaz u

Bolesti pela sa imunologijom konicu prekriveni izmetom. Ovo stanje se javlja u toku zime, i moe biti praeno znatnim uginuem tzv. zimskih pela. EPIZOOTIOLOGIJA: Na nastanak dizenterije utiu brojni nepovoljni faktori, prvenstveno oni koji spreavaju pele da izau na proistni let. Pojaano uzimanje hrane, npr. usled uznemiravanja od strane mieva, takoe utie na pojavu oboljenja, ali i nekvalitetna hrana (medljikovac), hrana sa puno polena,hrana sa visokim sadrajem vlage i vlaga u konici. U svakom sluaju, kod pela dolazi do poremeaja varenja i zadravanja nesvarenih estica hrane, koje poveavaju osmotski pritisak i zadrzavaju vodu u ampuli rektuma (zavrni deo zadnjeg creva), gd e je povoljna sredina za razmnoavanje kvasaca, koji su uneti hranom jo pre zazimljenja. Do dizenterije moe da doe i usled prisustva izvesnih toksina iz hrane koji remete normalni metaboliki bilans vode kod pela. Te materije mogu da potiu iz meda, vonih sokova, nerafinisanih eera itd. Do pojave bolesti moe da doe i usled greaka u apitehnici kada pelar previe suzi leto i tako onemugui normalno provetravanje konice, pa se vlaga zadrava unutar nje, i onemogui proistni let. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Dizenterija nije kontagiozno oboljenje. Kod obolele zajednice, svuda po unutranjosti konice primeuje se izmet karakteristinog mirisa, koji podsea na miris brana ili maijeg izmeta. Sve izmet je tean, i pele umazane njim ne mogu da lete, puu i veoma su osetljive na hladnou, pa ubrzo uginu. elije saa podseaju na trulo leglo. Mogu se nai mrtve pele unutar konice. Abdomen bolesnih pela je jako naduven i blagim pritiskom na njega lako se istiskuje sadraj creva, tako da je hitinska opna izmeu abdominalnih segmenata providnija nego to je normalno. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, epizootiolokih podataka, klinke slike, patoanatomskih promena i labaratorijske dijagnostike (bakterioloki pregled). Za postavljanje dijagnoze znaajno je vreme pojavljivanja, tako da se iskljuuje tzv. letnja dizenterija, koja moe da nastane za vreme kinih dana u toku leta. Laboratorijskim pregledom iskljuuju se nozemoza, paratifus, amebijaza. TERAPIJA I PROFILAKSA: Ukoliko se bolest javi u toku zime, pele (gnezdo) treba utopliti, a hranu zameniti eernim sirupom 1:1 (eventualno kvalitetnim medom). Leeve uginulih pela treba ukloniti i spaliti. Ramove i zidove konice treba mehaniki oistiti i oprati toplom vodom. Medikamentozna terapija se ne primenjuje. Preventivne mere se odnose na pripremu drutva za prezimljavanje, odnosno treba za zimiti zdrava i jaka drutva, pri emu treba voditi rauna da to bude blagovremeno i da matica nije suvie stara. U konici treba ostaviti dovoljno kvalitetne hrane (12 do 15 kg). Pele ne mogu da koriste velike kristale meda, pa im za zimu ne treba ostavljati vrste meda koje su sklone brzoj kristalizaciji. Takoe, u toku zime ne treba bez potrebe uznemiravati drutvo, ali treba redovno prov eravati aktivnost zajednice u povoljnim vremenskim uslovima. Vano je da je konica smetena na suvom terenu i da ne prokinjava.

Bolesti pela sa imunologijom

Ostale bakterije kod pela

Pored navedenih bakterija koje imaju najvee znaenje u patologiji odraslih pela,vrlo je vano napomenuti da postoje izvesne bolesti legla koje su vezane sa bakterisjkom infekcijom.To su prvenstveno uzronici amerike i evropske kuge. Ove bolesti e biti opisane u bolestima legla. Meutim vano je napomenuti jo jedan rod bakterija koje mogu se nai u organizmu odraslih pela,a to je rod Spiroplasma. Spiroplasma vrste su izolovane iz hemolimfe odraslih pela. Spiroplasme su spiralne bakterije i vrlo pokretne i vrlo je vano napomenuti da nemaju elijski zid. Kod odraslih pela mogu izazvati oboljenje koje onda nazivamo spiroplazmoza. Dijagnostika ove bolesti se vri mikroskopiranjem i kultulernim pregledom (podloga za mikoplazme GIBCO medijum).

Bolesti pela izazvane gljivicama

Aspergiloza (Aspergillosis)
ETIOLOGIJA: Aspergiloza je oboljenje koje izaziva gljivica Aspergillus flavus i druge iz roda Aspergillus (A. niger, A. fumigatus). Uzronik napada odrasle pele i leglo. Bolest kod legla naziva se kameno leglo. Osobine uzronika: Telo gljivice(micelijum) sastoji se iz konastih hifa, na ijem kraju se nalaze spore iz kojih mogu da nastanu nove kolonije. Za razmnoavanje je potrebno dovoljno vlage i odreena temperatura koja za veinu plijesni iznosi 20-30C, a za pripadnike vrsta Aspergillus i via od 37C. Ove gljivice su veoma rasprostranjene u prirodi. Spore su okrugle ili nepravilno sfernog oblika, veliine 2x3 do 5x7 m. Boja spora moe da bude beliasta, limunastouta ili tamnozelena, a boja kolonija, zavisno od vrste uzronika i starosti procesa, utosiva ili maslinasto mrka. Spore i hife su osjetljive na toplotu temperatura od 60C ubija ih za 30 minuta. Od dezinfekcionih sredstava osjetljive su na 1-ni rastvor sublimata, 5%-tni rastvor fenola ili formalina ili 2-3%-tnu karbolnu kiselinu. Aspergillus fumigatus spada u patogene aspergiluse i dovodi do pneumomikoze ljudi, ivotinja i ptica. A. flavus proizvodi veoma jak aflatoksin, koji ima kancerogeno delovanje na jetru i spada meu najjae do sada poznate toksine. Taj toksin deluje direktno na nervni sistem pele i na endokrini sistem, a vjerovatno i na odbrambene mehanizme, smanjuje otpornost pele prema gljivinim infekcijama. EPIZOOTIOLOGIJA: Glavni nespecifini faktor za nastanak bolesti je poveana vlanost u konicama i slaba drutva (za nastanak oboljenja kod sisara i ptica takoe pogoduje loa kondicija i oslabljenost

Bolesti pela sa imunologijom organizma delovanjem neke druge bolesti). S obzirom na to da se spore nalaze svuda, pele ih unose u konicu polenom i nektarom, a mogu ih imati i na nogama, dlaicama i drugim dijelovima tijela. Hranjenjem larvi pele prenose spore na leglo, gdje se obino prvo i zapaa oboljenje koje se u tom sluaju naziva kameno leglo. Inficiranje obino nastaje unoenjem spora u digestivni trakt, retko preko kutikule. irenju spora, osim preko pela, doprinose i kontaminirani dijelovi konice i pelarski pribor. Mogua je vetaka infekcija. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Bolest se obino javlja nekoliko nedelja (3 do 4) posle pojave na leglu. Kod zaraenih odraslih pela spore isklijavaju u digestivnom traktu, micelijum probija zid creva i osim abdomena zahvata i grudni deo tela. Usljed djelovanja toksina miii postaju meki i beli. Obolele pele su uznemirene, postaju trome,bezuspeno pokuavaju da polete i posle nekoliko sati uginu tako to padaju na tlo ispred konice i nepravilno pokreu noge, usni deo i abdominalne segmente. Uginule ple imaju neto savijen abdomen, tvrd kao i toraks (grudni segment). Digestivni organi su takoe otvrdnuli pa se teko prepariu. Smrt nastupa usled toksemije. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja u labaratoriji mikroskopskim pregledom i kulturelno. Za mikroskopski pregled uzimaju se delovi leeva pele potopljenih u kap 50% glicerola ili u fiziolokom rastvoru. Ovako dobijena suspenzija predstavlja nativni preparat. Izolovanje Asperilus flavus se izvodi uglavnom na Sabourand agaru. Pri radu treba biti oprezan i obavezno nositi zatitnu masku jer je aspergiloza zoonoza. TERAPIJA I PROFILAKSA: Terapija se ne sprovodi. Aspergiloza pela se retko javlja, meutim, s obzirom na to da je u pitanju zoonoza, bolest opasna po oveka, u sluaju pojave potrebno je potovati propisane veterinarsko-sanitarne mere i pristupiti unitavanje zaraene zajednice (pele, leglo, tj. okviri sa saem, utopljavajui materijal ...). Ispranjene konice treba prvo mehaniki oistiti (leeve i otpadni materijal spaliti) a zatim ih, kao i sav pribor dezinfikovati. Konice se mogu tretirati i plamenom let lampe. Poslije primene i delovanja dezinficijensa konice treba oprati toplom vodom i ostaviti da se osue. Zemljita u okolini konica takoe treba dezinfikovati (4% rastvorom formaldehida, 10 l/m i prekopati do dubine od 10 do 15cm. Med i pergu ne treba koristiti za ishranu pela; med iz plodita treba unititi, a onaj iz medita moe da se upotrebi samo u konditorskoj industriji (nepreraen nije za ishranu ljudi). Smatra se da na pelinjaku nema zaraze mesec dana posle sprovoenja svih navedenih mera i izvrene zavrne dezinfekcije. Pri radu sa sumnjivim zajednicama i zaraenim materijalom treba koristiti zatitne naoare, rukavice i povez za nos i usta, kao mere preventive.

Bolesti pela izazvane virusima

Po svojoj prirodi, virusi su jedva neto vie nego genetski materijal koji se nalazi u proteinskom omotau. Nasuprot drugim viim formama ivih bia, virusi ne poseduju mehanizme nezavisnog razvia i umnoavanja kroz metabolizam hranljivih sastojaka, kako to ine mnogi drugi mikroorganizmi (gljivice, bakterije, protozoe i drugi).

Bolesti pela sa imunologijom Virusi napadaju sve vrste ivih bia. Oni su obino specifini za pojedine vrste ivog sveta, pa i za medonosnu pelu Apis mellifera. Kod ovog insekta do sada je identifikovano oko 18 vrsta razliitih virusa. Neto ira i pouzdanija saznanja o prirodi i ulozi virusa u nastajanju pelinjih oboljenja nastala su u drugoj polovini dvadesetog veka. Ranije se samo nasluivalo da postoje neki faktori koji za razliku od bakterija prolaze kroz filtere. Sa konstrukcijom elektronskog mikroskopa postalo je mogue identifikovat i i otkriti veliinu, oblik i simetriju samih virusnih estica. Specijalnom laboratorijskom tehnikom preiavanja i serolokim testiranjima dolo se do saznanja da virusi istog oblika i veliine mogu biti sasvim razliiti kada se radi o proteinskom omotau i reakciji u odnosu na specifini antiserum. Kao najvanija virusna bolest pela navodi se paraliza pela, ali zadnjih godina na znaaju dobijaju i ostali virusi koji izazivaju patoloke promene kod pela.

Paraliza pela
Paraliza pela je virusno infektivno oboljenje pela prouzrokovana virusima koji se umnoavaju u mnogim tkivima odraslih pela,posebno u nervnom tkivu i u epitelnim elijama intestinuma tj. srednjeg creva. Paraliza pela predstavlja u sutini dve bolesti koje se razlikuju po toku i po osobinama uzronika,tako da postoji hronina paraliza pela i akutna paraliza pela.

Hronina paraliza pela (Crna bolest,crne pele ,umska bolest)

ETIOLOGIJA: Uzronik je anizometrian virus ,elipsoidnog oblika veliine 65x22 nm. Virus sadri RNK kiselinu i u in vitro uslovima se kultivie na kulturi tkiva pela. Osobine uzronika: Virus hronine paralize je otporan prema hloroformu i etru, a neotporan prema visokoj temperaturi. Na 4 C zadrava aktivnost nekoliko nedelja. U laboratorijskim uslovim a virus se vie umnoava u organizmu pela na 30 C nego ako se dre na 35 C; meutim, on bre ubija pele na vioj temperaturi. Vetako inficiranje uspeva samo aerosolom kada virus prodire u organizam pela preko traheje. Inficiranje moe nastati kada se estice virusa inokulii direktno u hemolimfu pele ili ak per/os. Simptomi nastupaju za 5-7 dana, a smrt dan kasnije. EPIZOOTIOLOGIJA: U nekim periodima vremena hronina paraliza moe biti prisutna na pelinjacima, kao to je to bio sluaj u Velikoj Britaniji 1950. godine kada je zaraenost iznosila oko 8%, da bi 1966. pala na 2%. Interesantno je da je ovo opadanje zaraenosti ilo uporedo sa smanjenjem ukupnog broja pelinjih drutava. U Francuskoj je ova vrsta virusa naena u daleko manjoj meri u pel injim drutvima koja su i pored zaraenosti varoom preivela etiri godine.

Bolesti pela sa imunologijom U naoj zemlji nije poznat intenzitet zaraenosti virusom hronine paralize, ali se pretpostavlja da je u poslednje vreme veoma nizak, to ne znai da se to ne moe promeniti pod u ticajem ovog ili onog faktora. Prisustvo pojedinano obolelih pela je evidentno, ali bez nekih veih posledica. Do infekcije u prirodnim uslovima moe da doe preko usnog aparata (pri emu je potrebno prisustvo velikog broja virusnih estica) ili preko pora na kutikuli nastalih usled slomljenih ili iupanih dlaka. Virus moe da se nae u mednom mehuru oboljelih pela, odakle ga mogu preneti zdravim jedinkama prilikom tzv. socijalne ishrane. Virus moe biti prisutan due vreme u zajednici, a da ona izgleda zdrava. Do izbijanja bolesti u takvim zajednicama dolazi delovanjem nespecifinih faktora koji primoravaju pele da prekinu svoje aktivnosti u kratkom vremenskom periodu (npr. loe vrieme) i prenatrpanou konice. Bolest se obino javlja kod nekoliko zajednica jednog pelinjaka, a vrijeme pojave je obino u proljee ili ljeto. Osjetljivost na taj virus je naslednog karaktera,tako to je primeena genetska predispozicija nekih linija pela na ovaj virus. esto se bolest javljala u umskim predelima tako da je nazvana od strane pelara i umska bolest. Da bi dolo do infekcije mora se u organizam pele uneti ogromna koliina virusnih estica.
Profesor Jovan Kulinevi I sar. se uspeli su da selekcijom dobiju linije pela koje su se statistiki znaajno razlikovale u pogledu osetljivosti i otpornosti prema hroninoj paralizi. Iz ovih i drugih istraivanja proizlazi da se osetljivost i toler antnost na ovu vrstu virusa nasleuje, to se lako moe utvrditi i na samim pelinjacima, jer se bolest najee javlja sporadino u stresnim okolnostima za pelinja drutva. To se moe eksperimentalno dokazati: Uzeti su okviri sa leglom i pelama iz pelinjeg drutv a koje nije pokazivalo simptome hronine paralize. Formirano je vie staklenih jednoramnih nukleusa koji su smeteni u neku vrstu paviljona, ali tako da su pele mogle praviti izlete samo u okviru veeg kaveza od plastine mree. Poto je veina pela ima la iskustvo slobodnog letenja u prirodi, za njih je ogranien prostor predstavljao dramatinu promenu i one su pokuavale na svaki nain da se nau u slobodnom prostoru. Neke su na mrei ostajale i propadale, ali se veina vraala u nukleuse. Nakon 1012 dana boravka pela pod gore opisanim okolnostima, pojavilo se mnogo pela sa simptomima hronine paralize ko je su uginjavale. Pretragom pod elektronskim mikroskopom naeno je obilje estica virusa, dok je kod pela iz originalnog drutva k oje nije pokazivalo bilo kakve simptome oboljenja, virusnih estica bilo vrlo malo. Na osnovu svega ovoga moe se izvesti zakljuak da neke od stresnih okolnosti ili vie njih simultano mogu izazvati pojavu oboljenja. Sve je to povezano i sa stepenom nasle ene tolerancije na ovo virusno oboljenje.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Bolest se ispoljava u dva oblika, koji mogu da se pojave istovremeno u zajednici, ali obino jedan od njih dominira. Kod prvog oblika dolazi do nenormalnog podrhtavanja krila i tijela oboljelih pela. Poto ne mogu da polete, ove pele puze po zemlji ili uz stabljike trave ispred konice, ili se n akupljaju u vidu grozda u konici, iznad saa sa medom. Abdomen im je povean usljed proirenog mednog mjehura ispunjenog tenou. Drutva koja su zahvaena u veem obimu mogu da propadnu u toku nedjelju dana, ostavljajui maticu sa aicom pela na zaputenom sau. Drugi oblik simptoma sastoji se od pojave crnih od dlaica ogoljenih pela. Ta ogoljenost je rezultat ponaanja zdravih pela istog pelinjeg drutva. Posmatranjima je utvreno da zdrave pele na neki nain prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlaica na toraksu i abdomenu. Takve pele, za razliku od simptoma prve grupe, jedno vreme mogu leteti. esto gube orijentaciju, pa pokuavaju da uu u druge konice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pela samo oboljenje na ziva i crna bolest (u Nemakoj schwarzsucht, u Francuskoj mal noir, u Italiji mal nero). U SADu hroninu paralizu nazivaju hairless black syndrome. Nije iskljueno da je jo Aristotel opisujui pele sa crnim abdomenom i nazivajui

10

Bolesti pela sa imunologijom ih lopovima, ukazao na pelinju bolest. Interesantno je napomenuti da tako obolele crne pele pokuavajui da uu u svoju i druge konice bivaju doekane od straarica na slian nain kao i tuice. Obolele crne pele za nekoliko dana izgube mo letenja, podrhtavaju krilima i abd omenom koji postaje naduven i ubrzo uginjavaju. Obolele pele poslije nekoliko dana poinju da podrhtavaju, gube sposobnost za let i uskoro uginu.Uginue nastupa 4-6 (7) dana od pojave znakova bolesti. Mrtve pele su ponekad pokrivene ljepljivom sluzi koja ima miris ribe. Zadnje crijevo je ispunjeno svijetlom vodenastom masom. Patohistoloki je mogue videti virus u modanom tkivu i u citoplazmi epitelih elija zadnjeg creva kod pela. Nalaze se u vidu bazofilnih granula. DIJAGNOZA: Pri uoavanju crnih, sjajnih pela koje podrhtavaju, i koje druge pele izbaciju iz konice, moe da se postavi sumnja na ovu bolest.Dijagnoza se postavlja samo u laboratoriji, primenom odgovarajuih metoda za dokazivanje i izolaciju virusa i nalazom bazofilnih granula u tkivu mozga, torakalnih ganglija i epitela elija zadnjeg crijeva. Detalnjije reeno dijagnoza se postavlja na osnovu: Patohistolokog pregleda-nalaz bazofilnih granula; Biolokog ogleda- kada se preieni rastvor estica hronine paralize injecira, daje sa hranom ili poprska po odraslim pelama, one obino obole posel 7 dana; Serolokim metodama-serum neutralizacioni test na kuniu: Elektronska mikroskopija; Izolovanje virusa na kulturama elija i tkiva poreklom od pele. Diferncijalno dijagnostiki se iskluuju: akutna paraliza,ostali virusi pela(vidi dole),trovanja itd. TERAPIJA I PROFILAKSA: Protiv virusnih oboljenja ne postoji specifina terapija. Primenjuje se prihranjivanje pela eernim sirupom sa dodatkom vitamina, prvenstveno vitamina C, zatim nikotin ske kiseline, oligoelemenata i proteina. Komercijalni eer, u maloj koliini, sadri enzim ribonukleazu, na koji je osjetljiv virus hronine paralize. Pored upotrebe eera preporuuje se prskanje pela u konicama vodenim rastvorom ribonukleaze. Neki pelari, da bi suzbili virus hronine paralize vre zamenu matice vidljivo obolelog pelinjeg drutva, maticom koja je odgajena na pelinjaku gde nema ove bolesti. U svakom sluaju, to je dobra praksa jer je poznato da se sparivanjem u bliskom krvnom srodstvu (inbreeding) mogu dobiti pele osetljive na paralizu. Dokazano je da u pogledu osetljivosti na virus hronine paralize postoji razlika izmeu pelinjih drutava. Na tom saznanju je baziran i nauni projekat dvosmerne selekcije na tolerantnost i osetljivost na ovo virusno oboljenje koja je vrena u SAD kod 5 selekcionih generacija.

Akutna paraliza pela (Paralysis acuta)

ETIOLOGIJA: Ovu vrstu virusa otkrili su Bailey i saradnici kao laboratorijsku pojavu prilikom istraivanja hronine paralize. Ako se preiena suspenzija ovog virusa promera 30 nm ubrizga u zdravu pelu, virus e se multiplicirati veoma brzo, pele e uginuti posle 23 dana.

11

Bolesti pela sa imunologijom Osobine uzronika: Virus akutne paralize oblikom i graom vrlo je slian virusu mjeinastog legla. Zbog oblika i grae svrstan je u rod Enterovirusa i familije Picornaviridae. U laboratoriji se bolje umnoava na 35 C nego na 30C, ali najbre ubija pele na nioj temperaturi, to je suprotno od virusa hronine paralize.Virus sadri RNK. EPIZOOTIOLOGIJA: Infekcija ob ino prolazi neprimjetno. Virus moe da se nae u pljuvanim lijezdama naizgled zdravih pela, kao i u polenu. Meutim, efekat tog virusa doveden je u vezu s prisustvom Varroa jacobsoni, a u kontinentalnoj Evropi virus akutne paralize je identifikovan kao jedan od uzroka smrtnosti odraslih pela i legla u drutvima koja su jako infestirana varoom. U skoro svim zemljama gde je prisutna varoa mrtve pele su esto sadravale estice virusa akutne paralyze. Smatra se da krpelj aktivira virus ili ga oslobaa iz tkiva gdje se obino nalazi prilikom prodiranja u telo latentno inficiranih pela, koje ubrzo bivaju sistemski inficirane i na kraju uginu. Krpelj moe da prenese virus sa zaraenih na zdrave odrasle pele i lutke. Odrasle inficirane pele, prije nego to uginu, mogu da prenesu virus preko sekrecije svojih lezda u hranu za larve i na taj nain i njih da inficiraju. Larve koje su hranom unele veliku koliinu virusa uginu prije poklapanja elije, a one koje preive mogu da postanu latentno inficirane odrasle pele. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Kod pela nastaje paraliza slina onoj koju izaziva virus hronine paralize, ali obolele pele uginu veoma brzo posLe pojave klinikih simptoma (2 -3 dana). DIJAGNOZA: Za postavljanje sumnje na paralizu mogu se uzeti u obzir kliniki simptomi kao i pojava da kliniki zdrave pele izbacuju iz konice crne i sjajne pele koje podrhtavaju kao i vreme pojave bolesti. Laboratorijska ispitivanja uginulih i bolesnih pela obuhvataju sledee metode: histoloki pregled intestinuma i mozga kada se dokazuju citoplazmatske bazofilne inkluzije; bioloki ogled sa zdravim pelama kojima se daje sterilan filtrat dobijen od bolesnih pela; serum-neutralizacioni test; indirektni ELISA-test , detekcija virusa u odraslim pelama i u Varroa destructor; Imunodifuzioni test po Mansu - u; dokazivanje virusa elektronskim mikroskopom; izolovanje i umnoavanje virusa na kulturi tkiva pele; TERAPIJA I PROFILAKSA: Kada su u pitanju virusi(akutna paraliza) i varoa, pravovremenom intervencijom protiv varoe krajem jula i poetkom avgusta, otklonie se oteenje i prevremeni gubitak zimskih dugovenih pela. Selekcijom pela koje su manje privlane za varou, smanjuje se pritisak virusne infekcije. Iako se u poslednje vreme mnogo radi na varoi i virusima, mnogi elementi nisu pouzdano objanjeni. U jednim uslovima odluujui faktori ili faktor za virusno delovanje mogu biti razliiti, ali izgleda da postoje i takvi faktori koji imaju iri znaaj. Primer za to je stradanje na stotine hiljada pelinjih drutava u itavoj Evropi 2002/2003. Postoje ozbiljne indikacije o zajednikom delovanju virusa i varoe. to se tie nae zemlje, procenjuje se da se gubici javljaju u kraim ili duim vremenskim intervalima saglasno intenzitetu razmnoavanja varoe i efikasnosti preparata koje pelari koriste za subijanje ovog pelinjeg parazita.

12

Bolesti pela sa imunologijom

Ostali virusi pela

Satelitski virus hronine paralize pela
Na elektronmikroskopskim preparatima virusa hronine paralize mogu se skoro uvek videti estice promera 12 nm koje su seroloki razliite od virusa hronine paralize. Same estice se ne multipliciraju organizmu pele,ve samo sa virusom hronine paralize. Satelitski virus deluje inhibitorno na najvee estice hronine paralize koje imaju i najvei potencijal zaraavanja. Upravo ovaj fenomen moe imati ulogu u zatiti pela protiv hronine paralize.

Spori paralitini virus pela ili SPV (Slow paralysis virus)

Virus spore paralize pela je naen kod prividno zdravih zajednica pela u Velikoj Britaniji. Vetake infekcijom pela nastaje lagana paraliza prva dva para nogu i uginue nakon 12 dana posle infekcije. Postoje radovi koji dokazuju da se SPV virus prenosi ka APV virus odnosno da Varoa destructor slui kao vektor u prenoenju ovog virusa.

Virus deformisanih krila ili DWV (Deforming wing virus)

Infekcija sa virusom deformisanih krila ili DWV (Deforming wing virus) virusom moe nastati u svakom razvojnom stadijmu (jaja,larve,lutke) medonosne pele,ali ne prouzrokuje po pravilu simptome i oteenja. Virus je ak izolovan iz neoploenih jaja, to jasno pokazuje da se moe prenositi vertikalno. Izolovan je ak iz sperme trutova,preko koje se inficiraju jaja prilikom oploenja. Meutim je dokazano da na ovaj nain dolazi do tzv. skrivene infekcije pri kojoj ne dolazi do simptoma vidljivih na pelama.Za vreme larvenog stadijuma DWV virus se moe preneti preko hrane,odnosno preko pela koje hrane larve. Meutim, najvanije je istai da se DWV virus prenosi preko pelinjog krpelja ( Varoa destructor) na lutke i odrasle pele. Opte je poznato pelarima da se kod jae zaraenosti pelinjih drutava varoom javljaju pele sa zakrljalim i deformisanim krilima i nedostacima na drugim delovima tela. Ovo se uglavnom dogaa u drugoj polovini leta i u jesen i to je siguran znak da je opstanak pelinjeg drutva veoma ugroen. Dugo se mislilo da je to rezultat iscrpljivanja parazitirajuom varoom dok je pela u stadijumu lutke. . Postepeno se dolazilo do dokaza da neki drugi faktor, povezan sa varoom, moe imati znaajno g, pa i presudnog udela u propadanju pelinjih drutava. Upravo taj drugi factor je bio DWV virus koga prenose varoe i interesantno je rei da simptomi bolesti nastaju samo kada se virus u organizam pele (stadijum lutke) unese putem varoe.Mnogi simptomi propadanja pelinjeg legla i pojava pela sa deformisanim

13

Bolesti pela sa imunologijom krilima, areno i uginulo leglo i skraen ivot pela radilica mogu se sada objasniti aktivnou ovog virusa u zajednici sa varoom. Pored navedenih injenica o prenoenju i pojavi ovog virusa kod pe la prije nekoliko godina je zabeleeno da se ovaj virus pojavio i kod bumbara bez uea varoe.

Kamirski virus pela ili KBV (Kashmir bee virus)

Prvobitno, ovaj virus je izolovan iz uzoraka odraslih pela Apis cerana koji je iz Kamira dospeo u Rothamsted.KBV je mali RNK virus veliene oko 30 nm iz familije Dicistroviridae . Ako se kamirski virus ubrizga u odraslu pelu, veoma brzo se multiplicira i pele uginu posle 3 dana. Isto to se dogodi ako se suspenzija virusa utrlja preko kutikule u odraslu pelu,to predstavlja najvaniji nain infekcije. Virus dodat hrani pela ne izazica nikakve promene. Danas postoji mnogi radovi koji pokazuju da se KBV prenosi preko varoe sa pele na pelu i na taj nain iri izmeu pelinjih zajednica. Ne postoje simptomi ko ji garantuju da je zajednica zaraena ovim virusom, ali treba posumnjati kada drutva slabe bez vidljivog prisustva bolesti legla ili varoe, kada je povean broj umiruih pela u unutranjosti ili pored i ispred konice, gde se pele trzaju uz nekoordinisane pokrete.KBV se dokazuje imunodifuzionon tehnikom.

Pelinji virus duginih boja ili AIV (Apis iridescent virus)

Apis iridescentni virus (AV) je DNK virus veliine oko 150 nm izolovan iz odraslih Apis cerana poreklom iz Kamira.Spada u familiju Iridoviridae. Naziv je dobio po boji koja se javlja kod preienog preparata u vidu kristalne mase.Gledano pod mikroskopom ova masa podsea na dugine boje. Pronaen je u Apis cerana iz Kamira i severne Indije, ali se moe umnoavati i u medonosnoj peli Apis mellifera. Razmnoava se u raznim vrstama tkiva(ovarijum,hemolimfa) odraslih pela. Obolele pele izgube mo letenja, bauljaju ispred konica Apis cerana i skupljaju se u grupe dok ne uginu. Upravo zbog ovakvih simptoma kod Apis cerana se kae da on izaziva uklupavajuu bolest. Smatra se da obolela legla propadaju za 2 meseca od pojave prvih simptoma. Predpostavlja da se prenosi preko ektoparazita, najverovatnije preko Varroa destructor.

Virus oblaastih krila ili CWV (Cloudy wing virus)

Virus oblaastih krila je naen u pelama Evrope, Egipta i Australije i verovatno je prisutan i kod nas. Virus je veliine oko 17 nm, a u prirodnim uslovima do infekcije dolazi aerogenim putem preko prvog para traheja. Inficirane jedinke vrlo brzo umiru, a moe doi do izumiranja pojedinih drutava ako je u pitanju teak oblik infekcije. Ova vrsta virusa kod zaraenih pela moe izazvati gubitak providnosti krila, posebno onda kada su pele jako inficirane. Za nastanak bolesti znaajnu ulogu igraju nespecifini faktori kao i stepen invadiranosti sa Varroa destructor.

14

Bolesti pela sa imunologijom

Egipatski pelinji virus

Ako se mlade larve pele injeciraju ovim virusom uginjavaju za 8 dana. Ova vrsta virusa je izolovana od odraslih pela iz Egipta,a kasnije je identifikovan i kod nas.

Pelinji virus Arkanzasa

Virus iz Arkanzasa izolovan je iz odraslih pela u koje je injeciran ekstrakt polena, koji je uzet od pela pri povratku u konicu. Injecirane zdrave pele uginule su posle 1525 dana.

Pelinji virus X
Virus X moe biti povezan sa protozoom Malpighamoeba mellificae koja inficira malpigijeve sudove koji imaju ulogu bubrega kod pela. Propadanje pelinjih drutava u toku zime koje je esto pripisivano malpigiozi, sasvim je verovatno da potie od virusa X koji bi u najveoj meri mogao biti presudan. Odraslim pelama u hranu doda ovaj virus, skrauje im ivotni vek. Morfoloki je slian Y virusu,ali se seroloki razlikuju.

Pelinji virus Y
Pelinji Y virus se esto javlja u odraslim pelama rano u leto. Pod eksperimentalnim uslovima umnoava se na 30 C, ali ne i na 35 C, i to u epitelijalnom tkivu debelog creva. Pojavljuje se esto sa Nosemom apis Sander i utie na tok bolesti.

Filamentozni virus pela ili F virus

Umnoava se u masnom jajnom tkivu odraslih pela, a takoe i u hemolimfi koja kod jako zaraenih jedinki postaje mleno bela. Virusna infekcija se javlja u vremenu od maja do septembra.Za filamentozni

15

Bolesti pela sa imunologijom virus se prvobitno smatralo da je neka vrsta rikecije i kao Y virus i virus crnih matinjaka pojavljuje se sa Nosemom. F virus se moe izolovati iz hemolimfe pela koja je puna virusnih estica,a zati se mikroskopira faznim-kontrast mikroskopom.

Virus crnih matinjaka ili BQCV (Black queen cell virus)

Virus crnog matinjaka manifestuje se pojavom crne skrame na zidu matinjaka u kome se nalazi mrtva predlutka ili lutka matice. U ranom stadijumu, obolela predlutka lii na meinasto leglo i ima vie bledo utu boju, a teni deo sadri mnogo estica virusa. Ovaj virus moe ugroziti one pelare koji se bave masovnom proizvodnjom matica, a ne vode dovoljno rauna o higijenskim uslovima. Pojava virusa je zabeleena sa pojavom Nosemae kao i kod prethodna dva virusa.

Bolesti pela izazvane protozoama

Nozemoza (Nosemosis, nozematoza)

Nozemozu uzrokuje protozoa, mikrosporidija Nosema apis Zander, koja napada epitelne elije zida srednjeg creva matice, radilice i trutova, dovodei do poremeaja u varenju i apsorpciji hrane. Parazit opstaje tokom cele godine u zaraenom drutvu, a maksimalan broj dostie u prolee, kada je u toku intenzivno odgajanje legla. Pored Noseme apis oboljenje moe da izazove i Nosema ceranae, koja je prvobitno izolovana iz indijske pele Apis ceranae. Ove vrste parazita u srodstvu su sa uzronikom Pebrine, Nosema bombycis Naegeli, bolesti koja se javlja kod svilenih buba. ETIOLOGIJA: Nosema apis, za koju se smatra da ivi zajedno sa svojim domainom pelama oko 60 miliona godina. Nosema apis prolazi u svom razvoju kroz nekoliko razvojnih stadijuma (spora, planont, meront, sporonti, sporoblasti). Razvoj parazita i formiranje spora zavisi od temperature. Najpovoljnija temperatura za razvoj parazita je izmeu 30 i 34C. Nosema apis razvija se iskljuivo u elijama epitela srednjeg creva odraslih pela, to je potvreno ispitivanjima medne voljke, srednjeg i tan kog creva, Malpigijevih sudova, rektuma i rektalnih papila. Infekcija nije samo tkivno, ve i elijski specifina. Ustanovljeno je in vitro da spore N. apis u mrtvim pelama dranim na 4C i pri 90-100% relativne vlanosti zadravaju svoju infektivnost najmanje 81 dan, dok spore N. apis u vodi ili osuene u posudi ostaju infektivne i posle 93 dana.

16

Bolesti pela sa imunologijom Nosema ceranae je izolovana iz azijskih medonosnih pela (Apis cerana Fabricius 1793.) u Kini. Postoji osnovana sumnja da su jo neke mikrosporidije prisutne kod pela i samo ekaju da budu takoe opisane. Mnoge vrste mikrosporidija ne mogu se razlikovati pod obinim mikroskopom. To je mogue uraditi i to uz velike tekoe jedino pomou elektronske mikroskopije. Ne moe se iskljuiti pretpostavka da su mnogi raniji nalazi pripisivani N. apis pripadali N. ceranae ili moda nekoj drugoj vrsti. Unakrsna zaraavanja dveju vrsta pela (Apis mellifera i Apis ceranae) su pokazala da Nosema apis moe inficirati Apis ceranae, ali da se parazit pri tome razmnoava manje uspeno nego kada je u pitanju evropska medonosna pela. Takoe se tvrdi da se Nosema ceranae bolje razmnoava kod Apis mellifera nego to je to sluaj sa Nosema apis kada je domain azijska medonosna pela, iako za to nisu dati detaljni podaci. Razvojni ciklus: odigrava se u digestivnom traktu pele. Unoenjem spora hranom, vodom ili izmetom (lizanjem obolelih pela koji je sladunjavog ukusa jer sadri nesvarena zrnca polena), u srednjem crevu dolazi do njihovog isklijavanja. Vano je istai da je razvojni ciklus Noseme apis dosta kompleksan, u kome poetni i zavrni stadijum ini spora. Spora ima oblik pirinanog zrna i ne moze se videti struktura spore u nativnom preparatu. Spore imaju jednu membranu ili sporocistu, unutar koje se nalazi granulozna sporoplazma. Spoljna membrana je hitinozna. Na prednjem polu spore se nalazi polarna kapsula i pet jedara ratrkana u sporoplazmi od kojih samo dva perzistiraju u toku isklijavanja. U unutranjosti spore postoji i jedan filament koji se naziva polarni filament. On se u momentu isklijavanja oslobaa u spoljanju sredinu i fiksira za epitelnu eliju ili ulazi u nju. Tako nastaje primarna ili ameboidna klica koja ima samo jedno jedro. Ameboidna klica se deli sukcesivnom deobom i daje stadijume spiralnog oblika. Posle ovih stadijuma nastaju stadijumi okruglog oblika koji se nazivaju planonti, koji imaju jedra paralelno poreana. Sledei stadijumi su tzv. meronti koji imaju vie jedara rasporeeni kao perle na ogrlici. Meronti se hrane sadrajem elija i razmnoavaju se rapidno. Kada ponestane hranljivih materija meronti sporuliu i prelaze u sporonte, koji su lancetastog oblika. Od sporonta nastaju sporoblasti koji imaju dva jedra. Daljom terminalnom transformacijom nastaju mlade spore koje imaju pravilan ovalan oblik i vakuolu u sporoplazmi. Od mladih spora konano nastaju stare spore (zrele) koje nemaju vakuolu i koje mogu da potpuno ispunjavaju sve epitelne elije srednjeg creva. Veliki broj zrelih spora u epitelnim elijama izazivaju njihovo pucanje i tako se oslobaaju u spoljanju sredinu. EPIZOOTIOLOGIJA: Nosema apis je kosmopolitska vrsta. U tropskim i subtropskim zemljama nema neku naroitu patoloku vanost. S druge strane, u zemljama sa umerenom klimom, smatra se vrlo ozbiljnom boleu. Javlja se u svim delovima Evrope, naroito u centralnoj i hladnijim delovima kontinenta, gde dovodi do ozbiljnih gubitaka odraslih pela, pa ak i celih zajednica. U Evropi je zadnjih godina dokazano i prisustvo Nosema ceranae, ak i u nekim geografski udaljenim delovima kontinenta, to ukazuje na to da ovaj pelinji parazit nije nedavno uneen, ve da je u pelinjim drutvima hronino prisutan ve dugo vremena. Patoloki podaci sa panskih pelinjaka zaraenih sa N.ceranae pokazuju da se ne radi o brzom i kratkom trajanju oboljenja, ve nasuprot tome, o nespecifinim simptomima kao to su postepeno slabljenje pelinje zajednice, vei jesenji i zimski gubici i smanjena produktivnost. Nisu zapaeni klasini simptomi nozemoze, kao to su proliv ili puzee i paralizovane pele i spred leta. Francuzi su takvo stanje nazvali suva nozemoza. Ovim se objanjava to su se poslednjih godina otkrivale spore nozemoze

17

Bolesti pela sa imunologijom u uzorcima pela bez klasinih simptoma. U mnogim zemljama sveta vrena su istraivanja koja pokazuju da nozemoza zajedno sa varozom izaziva najvee tete u pelarstvu. Pod prirodnim uslovima infekcija nastaje per/os kontaminiranom hranom i vodom, ili lizanjem izmeta,koji je sladunjavog ukusa kada postoji dijareja kod bolesnih pela. Spore iz spoljne sredine u konicu (hranu, vodu) unose pele sabiraice. Zaraene pele ive krae od zdravih, a zaraena matica uginjava u toku nekoliko nedelja. Glavni, pa i primarni izvor infekcije, je izmet zaraenih pela u kome se nalazi velika koliina spora N.apis. Kako u izmetu ima puno nesvarenih zrnaca polena, zdrave pele liu izmet bolesnih. Bolest se lako iri unutar drutva kada su pele prisiljene da defeciraju u konici i kada je zaraena matica (koja inae defecira u konici). Trutovi su jednako prijemljivi kao i radilice. Mlade pele se inficiraju kada iste elije koje su zaprljane izmetom zaraenih pela. Prenoenje iz jedne u drugu konicu vri se premetanjem okvira zaprljanih izmetom u konicu sa zdravim pelama (da se izvede leglo), spajanjem zajednica, paketnim rojevima, kontaminiranim medom i pelarskim priborom. Mogui, ali ne toliko znaajni prenosioci spora su drugi insekti koji se hrane uginulim pelama ili saem, izvori vode u okolini konice (bare itd.), bumbari, ose i drugi insekti. Od februara do aprila moe da se javi akutno oboljenje, kada procenat uginua moe biti i 100%. Osim akutnog toka,moe da se javi i subklinika forma bolesti (bez simptoma), to predstavlja hronini tok. Da li e hronini (benigni) tok prei u akutni, zavisi od delovanja nespecifinih faktora (druge infekcije, vlanost, temperatura itd.). Bolest tokom ljeta jenjava jer zaraene pele uginu izvan konice, ime se broj parazita u konici smanjuje. Meutim, u tom periodu je prisutna hronina infekcija jer izvestan broj spora opstaje, ime se ciklus nastavlja. Ako se zaraena zajednica zazimi, pele uginjavaju u velikom broju posle dva, tri meseca, gde uginua mogu biti i do 100%, pa zajednica uglavnom i ne doeka prolee. Akutni tok se objanjava pojaanim obnavljanjem epitelnih elija crijeva (najslabije je u toku zime), to pogoduje razvoju parazita. Sem toga, vie mu odgovara temperatura od 30 do 34 C nego 20 C. Bra zamena starih pela mladima i njihov krai ivot leti usporava progresiju bolesti. Subkliniki oblik bolesti moe se objasniti smanjenom brzinom izmene epitela zaraenih pela i injenicom to tzv. letnje pele ive krae (4 do 6 nedelja), i uginjavaju izvan konice. Iz ovog zakljuujemo, s obzirom na duinu ivota letnje pele, parazit ne dostie svoj finalni stadijum-sporu koja je sposobna za isklijavanje. Faktor koji pospeuje bolest je postojanje istovremene infekcije amebom Malpighoamoeba mellificae i istovremeno prisustvo virusa ( pelinji virusi X, Y i F). Specifini ritam bolesti moe se objasniti na sledei nain: im pele ponu aktivnije da se ponaaju, stvaraju se uslovi za irenje infekcije u zajednici (nastupanje ranog prolea), kada se javlja akutni tok i u to vreme invadiranost pela dostie svoj maksimum. U letnjim mesecima nastaje subkliniki oblik koji moe da potraje do poetka jeseni. Zbog sezonske varijacije pojavljivanja simptoma nozemoze neki autori nozemozu nazivaju prolenim gubitkom pela. PATOGENEZA: Nosema apis Zander je obligatorni intracelularni parazit. Njeno umnoavanje u epitelnim elijama srednjeg creva prouzrokoje inflamaciju digestivnog trakta, i posledino dijareju. Takoe dolazi do poremeaja u resorpciji nutritijenata, jer je srednje crevo naj aktivniji deo digestivnog trakta

18

Bolesti pela sa imunologijom pele. Usled prisustva parazita, epitelne elije degeneriu i u njima se formiraju razliite vakuole, depoi glikogena i slepljeni ribozomi, to dovodi do smanjene sinteze RNK i supresije enzimske sekrecije. Infekcija negativno utie i na rezerve proteina masnog tela-smanjenje nivoa proteina i masnih kiselina u hemolimfi, sastav masnih kiselina je kod inficiranih pela poremeen, a pogoene su i elije corpora allata. Mlade pele se ranije aktiviraju u sakupljanju nektara i polena, to utie na njihovo bre starenje. Metaboliki poremeaji utiu na razvitak hipofaringealnih lezda i time smanjuju sposobnost pela da stvaraju hranu za larve. S druge strane, ponekad se zapaa i konstipacija, koja nastaje usled opstrukcije creva nakupljenim sporama N.apis. Kod inficiranih matica usled metabolikih poremeaja moe doi do degeneracije ovarijuma i atrofije oocita. KLINIKA SLIKA: Simptomi nozemoze nisu naroito speicfini. Obzirom na postojanje akutnog i hroninog toka bolesti, klinika slika se moe podeliti na znake koji se javljaju na pojedinoj peli i znake koji se javljaju na pelinjoj zajednici u celini. Posledice prisustva nozeme u odraslim pelama se ogledaju u sledeim promenama. ivotni vek je skraen, naroito kod zimskih pela (umjesto 6-8 mjeseci ive svega 2-3 mjeseca). Hipofaringealne lezde mladih pela, negovateljica, gube sposobnost da proizvode matinu mle potrebnu za ishranu legla. Inficirane negovateljice prestaju s odgojem legla i preuzimaju dunost sakupljaica i straarica. Takav efekat na odrasle pele zapaen je i kod bolesti meinastog legla. Inficirane matice prestaju sa polaganjem jaja i uginu za nekoliko nedelja. Kod pela se, naroito pred uginue, zapaa uvean abdomen. Usled prekomernog nakupljanja vode dolazi do dizenterije i pojave tenog izmeta uto-smee boje i neprijatnog otrog mirisa. Bolesne pele izlaze iz konice, ne mogu da lete, uznemireno se kreu rairenih krila, sakupljaju se ispred konice u gomilice i tu ubrzo uginjavaju. Ovakva klinika slika se uoava u prolee (mart,april, maj). Mortalitet varira zavisno od razvoja bolesti. Svi po menuti simptomi nisu patognomonini, kratko traju i javljaju se neposredno pred uginue. U toku zime, kada se pele zadravaju u konici razliito dugo vreme, kod njih je abdomen zamazan, uznemirene su i uginjavaju u konici. Tada se napodu konice moe nai veliki broj mrtvih pela. U toku leta, ovih simptoma nema jer pele obino uginjavaju van konice. Inae, svi navedeni simptomi ispoljavaju se tek posle 21. dana starosti pela. to se tie simptoma koji se odnose na pelinju zajednicu, obino se u prolee, kada se javlja akutni tok bolesti, prilikom nadraajnog prihranjivanja, nalazi veliki broj mrtvih pela uprkos tome to postoje dovoljne kojiine hrane u konici. Leevi pela su na podu konice, a sae, ramovi i zalihe polena su poprskane tamno-smeim mrljama (dijareja). U ovim prilikama moe se ponekad videti i mali broj jo ivih pela, koje se vuku po podu konice ili po sau. Prilikom i najblaeg pritiska na abdomen ovakvih pela lako se istiskuje tean izmet. Primetno uginue pela usled jae rairenosti infekcije govori da je proces star najmanje 3-4 nedjelje. Efekat ove bolesti na pelinju zajednicu, osim velikog broja uginulih pela u prolee (iako je hrane i vode dovoljno), moe biti pojava nesklada izmeu veliine legla i broja pela koje ga pokrivaju (moe nastati i prehlaeno lego). Poetkom i tokom leta ne zapaaju se neke posebne promene u zajednici, iako pele mogu da budu inficirane.

19

Bolesti pela sa imunologijom PATOANATOMSKE PROMENE: Glavne promene nalaze se u srednjem crevu, a vrlo retko u epitelnim elijama Malpigijevih sudova. Nalazi se deskvamacija inficiranih elija iz kojih izlaze zrele spore, koje dalje napadaju neinficirane elije. Ekskrement je tean, uto -smee boje i u njemu se pored zrelih spora moe videti i polarni filament, kao i deskvamisani epitel ispunjen sporama. Pored toga, u izmetu se esto nalaze i estice nesvarene hrane. Zbog ovih promena intestinum, a naroito srednje crevo poprima jasno belu ili beliastu, za razliku od zdravog koje je uto ili uto-zelenkasto. Do promene boje srednjeg creva ne dolazi odmah, ve nekoliko dana od nastanka infekcije. DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Usled javljanja nespecifinih simptoma, na osnovu klinike slike postavlja se samo sumnja na bolest. Konana dijagnoza se postavlja na osnovu labaratoriskih analiza, mikroskopiranjem (dokazivanje spora Noseme) i, u novije vreme, reakcijom lanane polimeraze (PCR) kojom se moe utvrditi vrsta uzronika (N.apis ili N.ceranae). Sumnja se moe postaviti ukoliko se u proljee primijeti neuobiajeno veliki broj uginulih pela ili je razvoj drutva usporen. Za postavljanje sumnje na terenu moe se (pincetom) izvui aoka i sa njom i srednje crevo. Normalno crijevo je smee boje, sa vidljivim prstenovima. Kod inficiranih pela crijevo postaje beliasato, neto uveano i manje segmentirano. Meutim, ta pojava moe biti povezana i sa nekim drugim poremeajima u varenju, pa je tanu dijagnozu mogue postaviti samo u laboratoriji. Uzorak za pregled treba da sadri najmanje 30 pela (pojedinani uzorak mogu da budu ive bolesne pele, pele iz konice ili s poletne daske, ili svei leevi pela ispred konice). Najbolje uzorke predstavljaju pele sa leta (sakupljaice koje se vraaju u konicu) i one sa vrha nastavaka. Izmet sastrugan s okvira moe da poslui kao materijal za pregled. Diferencijalno dijagnostiki spore nozeme treba razlikovati od elija kvasaca, spora gljivica, masnih i kalcifikovanih telaaca i od cista M.mellificae koje su sfernog oblika i prenika 6-7 m. Kod amebne bolesti takoe moe da doe do dijareje, ali je sumporno ute boje i karakteristinog mirisa. U obzir dolaze i druge bolesti, kao to su dizenterija,paratifus, melanoza i gljivine infekcije. TERAPIJA I PROFILAKSA: Nozemoza je jedna od bolesti koje se obavezno prijavljuju i suzbija se po zakonu. Dijagnostikom ispitivanju, jednom godinje do kraja marta, podleu svi pelinjaci iz kojih se stavljaju u promet pelinje zajednice, pelinje zajednice za uzgoj matica, sve pelinje zajednice u oplodnim stanicama i sve pelinje zajednice sumnjive na nozemozu. U sluaju pojave bolesti s klinikim znacima zakonske mere nalau: dezinfekciju konice, okvira, saa i pribora, uklanjanje i spaljivanje izrazito slabih zajednica. Leene pele prenose se u dezinfikovane konice. Leenje se vri kod svih zajednica u pelinjaku ukoliko je dijagnostikim metodama utvreno prisustvo N. apis bez znakova karakteristinih za tu bolest. Dezinfekcija saa i konica moe uspjeno da se vri pomou pare siretne kiseline. Za fumigaciju treba poslagati nekoliko nastavaka sa praznim saem a ispod i iznad njih staviti poklopne daske koje e sprijeiti prodor vazduha (sve otvore u konici zatvoriti). Na vrh okvira treba staviti posudu s komadiem vate koja je natopljena sa 15 ml (jedna puna supena kaika) koncentrovane siretne kiseline. Nakon toga se postavlja gornja poklopna daska i ostavi da stoji 24 sata (najbolje bi bilo da je spoljna temperatura visoka, inae se vreme dezinfekcije produava). Pre ponovne upotrebe nastavci moraju dobro da se provetre. Dranje saa na 49 C i 50% relativne vlanosti tokom 24 sata u znatnoj meri smanjuje njegovu inficiranost, a pri tome ga ne oteuje.

20

Bolesti pela sa imunologijom Od svih preparata koji su ispitani jedino oni na bazi fumagilina (npr. Fumidil B) dali su dobar efekat i jo uvek nije zapaena pojava rezistencije kod uzronika nozemoze. Aplikovanje leka vri se davanjem lekovitog sirupa. Naroito je efikasan u spreavanju razvoja nozeme kod zimskih pela i paketnih rojeva. Poto fumagilin ne utie na spore parazita ve samo na razvojne stadijume, tretman s tim preparatom nee potpuno eliminisati bolest iz drutva. Infekcija e se nastaviti nakon to je lekoviti sirup utroen. Tretman fumagilinom se pokazao najboljim kada se lek daje u eernom sirupu u jesen, a moe i u rano prolee, pre premetanja pela u iste konice. Davanje leka u prolee nema tako dugotrajan efekat. Temperatura vode (sirupa) u koju se dodaje preparat nesme da bude via od 49 C. Fumagilin je antibiotik,izolovan iz gljivice Aspergilus fumigatus. Sprovoenje preventivnih mera je najbolji nain suzbijanja nozemoze. Drutvima treba omoguiti optimalne uslove za prezimljavanje, odnosno treba zazimiti jaka drutva s mladom, kvalitetnom maticom i dovoljnim koliinama hrane. Drutvu u jesen treba ostaviti dovoljne koliine polena. Konice treba da prezime na osunanim, oceditim mestima, zaklonjenim od hladnih vetrova. Propolis sa ventilacionih otvora treba ukloniti i omoguiti bolju cirkulaciju vazduha. Onemoguiti prisustvo vlage u konici i prenatrpanost, spreiti nedostatak vode. U konici u toku zime treba ostaviti minimum potrebnog prostora, da bi pele lake odravale temperaturu. Staro, potamnelo sae treba redovno uklanjati i zamijeniti ga novim. Treba obratiti panju na higijenu vode na pelinjaku. Kao jo jedna od profilaktikih mera, preporuuju se i redovni labaratorijski pregledi u prolee i u jesen.

Amebna bolest (Ameboza, Amoebosis)

Amebna bolest predstavlja parazitsko oboljenje odraslih p ela iji su osnovni znaci dijareja sa pojavom slabosti pela i pelinjih zajednica. Uzronik je protozoa Malpighamoeba mellificae Prell, eukariotski MO koji pripada klasi Sarcodina i potklasi Rhizopoda,koji parazitira lumenu Malpigijevih cevi. Amebna bolest se retko javlja samostalno. esto je meana infekcija sa nozemom. Protozou Malpighamoeba mellificae je prvi opisao MASSEN (1919), a klasifikaciju je izvrio PRELL (1927). ETIOLOGIJA: Malpighamoeba mellificae Prell se javlja u dva oblika: Vegetativni oblik koji je pokretan,hrani se i ima sposbnost umnoavanja. Vegetativni oblici su razliite veliine I oblika ,ali najei imaju flagelaran i oblik cilindra. Vegetativni oblici se jo nazivaju i puzajui flagelaran i plivajui ciindrini. Nalaze se slobodno u lumenu Malpigijevih sudova ili su prveni za sam epitel. Oblik ciste je oblik koji se ne hrani i predstavljaju otporni oblik amebe. Okruglog su oblika i neto su vee od cista nozeme. Prelamaju svetlost u nativnom preparatu i sadre 1-2 jedra. Nalaze se u

21

Bolesti pela sa imunologijom lumenu Malpigijevis sudova kao i vegetativni oblici. Meutim cistini oblici se izbacuju u spoljanu sredinu i tako predstavljaju infektivan oblik. Postoji zatitne i otporne ciste.Otporne ciste mogu da ostanu infektivne u fecesu 6 meseci. Ciklus se razvija u odrasloj peli i traje 24 -38 dana i ne razlikuje se od drugih ameba. EPIZOOTIOLOGIJA: Prevalenca bolesti je najvea u rano prolee kada oboleva vei broj pela. Infekcija nastaje per/os kada se pele hrane sa kontaminirano hranom ili liu izmet oboljelih pela.Bolest se najee javlja kod radilica.Amebna bolest je najee udruena sa nozemozom i retko se javljas samostalno. Putevi prenoenja zaraze su slini kao i kod nozemoze (preko meda,voska,pelara,pelarskog materiala,grabei itd.). Amebna bolest ima manji znaaj za patologiju pela od nozemoze. Amebna bolest pokazuje tendenciju porasta u Nemakoj,dok je u drugim zemljama prema statikim podacima zastupljena 2-3% u pelinjim drutvima. Mikroskopski pregledi mrtvih pela u Srbiji pokazali su da su ciste amebe vrlo esto prisutne u pelama bez spora nozemoze, iako je bilo i takvih uzoraka u kojima su naena oba uzronika. PATOGENEZA: Ciste unete per/os ekscistiraju u crevu zatim plivajui odlaze u Malpigijeve sudove*. Dolazi do razmoavanja amebe u lumenu Malpigijevi sudova i do degenrativnih promene u epitelnim elijam samih tubula. Amebe se uvlae u cevice preko pseudopodija, forme koja nema elijsku opnu i zahvaljujui tome ameba se moe utisnuti izmeu elijskih zidova Malpigijevih cevica crpei hranu i ponovo stvarajui ciste koje mogu dovoditi do novog zaraavanja oteujui elije, ili e dospeti u debelo crevo i sa izmetom opet doi na sae ili zidove konice. Dolazi do pormeaja sekretorne sposobnosti samig organa i M.sudovi gube sposovnost ekskrecije tenosti u creva. Ovo nastaje zbog mehanikog oteenja organa usled nagomilanih ameba u lumenu tubula. *Malpigijevi sudovi imaju ulogu bubrega kod sisara,odosno ulogu u ekskreciji i odravanju osmolariteta tenosti kod insekata. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Poto je re uglavnom o meovitoj infekciji sa nozemozom ,moemo slobodno rei da si simptomi slini simtpomima nozemoze. Prvose zapaa slabost pela i prvo uginjavaju stare pele. Gledano uopteno pelinja zajednica slabi jer smanjuj broj pela u konici. Zatim se javlja jak,profuzan,ukast i izrazito smrdljiv proliv. U konici moemo nai mrtve pele,zatim tene ekskremente i pele koje su izgubile sposobnost leta(kasni stadijum bolesti). Kod pela sa lakim tokom abdomen je blago proiren i savijen ,pele puu i imaju strahovoito grenje nogu. Malpigijevi sudovi su atrofirani,mleno bele boje i sa jasnim nekrotinim-crnkastim ognjitima na zidovima ovog organa. Na transverzalnom preseku M.sudova se zapaa potpina obstrukacija lumena sa cistama i vegetativnim oblicima amebe,ali nalazimo i veliki broj deskvamisanih elija. DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja nalazom cista u fecesu samih pela koje se razlikuju pd cista nozeme.Ciste su sferinog oblika,prelamaju svetlost i neto su vee od cista nozeme. Za mikroskopski pregled se uzima sadraj creva ivih pela i vri se mikroskopiranje. Ciste se mogu bojiti metilenskim

22

Bolesti pela sa imunologijom plavim,gencijana-violet ili karbol fuksinom. Pored ove metode moe se vriti preparisanje samih M.sudova i mikroskopiranje samog lumena organa. Nalazom cista ili veg.oblika potvujemo sum nju na amebnu bolest. Diferencijalno treba iskljuiti nozemozu (esto udruena infekcija),paratifus,dijareju i trovanja pela. TERAPIJA I PROFILAKSA: Specifina terapija za amebnu bolest ne postoji. Za razliku od nozemoze, fumagilin ne deluje na amebozu Najbolje je odravati higijenu na peinjaku i u konici ,zatim pravilno i racionalno vriti apitehnike postupke. Profilaktike mere su iste kao kod nozemoze.

Ostale protozoe kod pela

Pored Noseme apis Zander i Malpighamoeba mellificae Prell kod odraslih pela su opisane i druge vrste protozoa koje nemaju vei kliniki epizootioloki znaaj u pelarstvu. Ove protozoe uglavnom parazitiraju u intestinumu odrasle pele i najee ne izazivaju bolest. Z animljivo je naglasiti da nijedna protozoa ne izaziva bolest kod legla,iako se mogu nai kod larvi i lutki (N.apis Zander) . Protozoe koje moemo nai kod odraslih pela su: gregarine (red Gregarinidae) i neke flagelate iz roda Leptomonas.

Gregarine
etiri vrste gregarina su povezane sa medonosnom pelom:Monoica apis, Apigregarina stammeri, Acuta rousseaui i Leidyana apis. Nezreli oblici ili cefalonti su veliine 16x44 m. Cefalonti su ovalnog oblika i njihovo telo se sastoji od dva segmenta s ti to je posteriorni segment vei. Zreli oblici se naziv aju sporonti (85m) i poseduju potpuno redukovan anteriorni segment. Gregarine se nalaze u srednjom crevu odrasle pele vezane za same epitelne elije. Protozoe se mogu videti mikroskopom u nativnom preparatu napravljenom na taj nain to se odvoji srednj e crevo od ventrikulusa i zadnjeg creva. Zatim se stavi na mikroskopsku ploicu zajedno sa kapi vode ili fiziolokog preparata ,poklopi se pokrovnom ploicom i posmatra se pod mikroskopom.

23

Bolesti pela sa imunologijom

Flagelate
Flagelate uglavnom nalazimo u zadnjem crevu ili rektu mu odrasle pele i pripadaju rodu Leptomonas. Nalaze se slobodno u lumenu ili vezane za epitelne elije. Flagelate variraju u veliini od 5 -30 m. Nekada se vide kao tela slina biserima sa flagelama,a nekada kao nepravilna tela duguljastog oblika. Mogu se videti na nativnom mikroskopskom preparatu napravljenom od macerisanog zadnjeg creva ili rektuma. Posmatraju se pod velikim uveanjem.

Bolesti izazvane akarinama i insektima

Akaroza (Acarosis)
Akaroza je kontagiozno, parazitsko oboljenje respiratornog aparata odraslih pela, iji je uzronik Acarapis woodi Rennie, koji je otkriven 1919. u Velikoj Britaniji. Predstavlja kosmopolitsku bolest i u Severnoj Americi se smatra epizootskom, a u ostalim delovima sveta enzootskom boleu. ETIOLOGIJA: Acarapis woodi Rennie je striktni parazit, mikroskopski vidljiva akarina, svetlo-ute do beliaste boje, ovalnog tela bez kapituluma. U morfologiji enke i mujaka postoje znatne razlike. Oploena enka parazita duga je 120 do 180 m, a iroka76 do 100 m. Mujak je dug 85 do 115 m, a irok 57 do 85 m. Mujak nema respiratorni aparat, za razliku od enke, kod koje je on formiran u vidu stigmi, koje se nalaze sa obe strane usnog dela, odakle se rasprostiru tubularne traheje u celo telo stvarajui uvojke. Segmentacija tela nije naroito izraena, ali se ono ipak satoji od nekoliko anatomskih i funkcionalnih delova. Prednji, usni deo gnatostoma, prednji deo trupa podostoma i zadnji deo trupaopistostoma. Usni aparat graen je za bodenje i sisanje. Nemaju oi. Imaju 4 para nogu. Prvi par uglavnom slui za opipanje, drugi i trei za kretanje, a etvrti je reduciran i uglavnom slui za odupiranje prilikom okretanja u toku hoda. Noge su sastavljene od lania, a na njima kao i na telu nalaze se dlaice razliite duine i gustine. Telo je obloeno finom kutikulom. Razvojni ciklus: Acarapis woodi ceo ivotni ciklus provodi u disajnim putevima (traheji) pele. Jedini sluaj kada naputa domaina je kada oploena enka naputa domaina samo kako bi nala novog. A.woodi bez domaina uginjava jako brzo (par sati, 1 dan), a jedini domain mu je medonosna pela. Kao to je ve napomenuto, ceo ivotni ciklus odvija se u disajnim putevima pele. Postoje 4 razvojna stadijuma: jaje, larva, nimfa i adult. Oploena enka u disajne puteve pele prodire kroz prvi par

24

Bolesti pela sa imunologijom stigmatskih otvora prvog para traheja na torakalnom delu i tu polae jaja. Svaka enka polae 5 -7 jaja iz kojih za 3-4 dana izlaze pokretne, meinaste larve sa 3 para nogu. Stadijum larve traje 6-7 dana posle ega se one tranformiu u deutonimfe koje imaju 4 para nogu, a iz njih kasnije nastaju adulti. Svi stadijumi (osim jaja) se hrane hemolimfom pele. Ceo ciklus traje najmanje 21 dan, to moe da objasni zato se bolest javlja kao oboljenje zimskih pela. Letnje pele ive neto vie od mesec dana i za to vreme se odigra do 2 ciklusa, dok sa suprotne strane, kod zimskih pela koje ive i do 5,6 meseci odigra do 6 ciklusa iz kojih moe da nastane vie stotina parazita. A.woodi bolje izdrava niske nego visoke temperature, kao i vlanost. Na 15C pokreti su usporeni i neprecizbi, na 30-34C su normalni, a pri 40C pokreti su vrlo ivahni, ali se lako zamaraju i, ukoliko nemaju hrane, brzo uginjavaju. Pored A.woodi Rennie, postoji jo dve vrste iz ovog roda: A.externus i A.dorsalis. EPIZOOTIOLOGIJA: Akaroza je dijagnostikovana u Evropi, Sevornoj i Junoj Americi, Aziji i Africi. Najvee probleme stvara u Severnoj Americi. U naoj zemlji nije dokazana. Inficiranje uvek nastaje kroz stigmatske otvore prvog para traheja i to kontaktom toraks uz toraks inficirane i zdrave pele. Parazit napada mlade pele zbog pogodne anatomske grae njihovih stigmatskih otvora u to doba. Infestacija moe da nastane kod radilica, trutova i matica. Osjetljive su pele od 7-9 dana, a matica moe da se inficira do 12 dana starosti. A.woodi ese napada trutove u doba godine kada ih ima u konici. irenju krpelja u konici odgovara prisustvo mladih pela, a u toku hladnih dana injenica da su pele blie jedna drugoj. Prenoenje iz jedne konice u drugu mogue je samo ivim pelama (seljenje na pau, kupoprodaja pela, hvatanje rojeva, zaraena matica,zaletanje pela,itd.).

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Akaroza je zimski problem. Retko se uoavaju znaci bolesti kod letnjih pela.Efekat delovanja parazita na pelu zavisi od njegove brojnosti unutar traheje i vezan je za nastanak mehanikih povreda i fiziolokih poremeaja koji su posljedica opstrukcije vazdunih puteva (samim parazitom ili ugrucima hemolimfe), oteenja zida traheje i gubitka hemolimfe. Kako se populacija parazita poveava, zid traheje koji je normalno beliast i proziran, postaje neproziran sa crnim mrljama. Zbog nedovoljnog snabdevanja miia krila kiseonikom dolazi do poremeaja njihove funkcije. Zbog toga su pele nesposobne da polete, nepravilno rairenih krila koja podrhtavaju (iaenje zadnjeg para krila, fenomen poznat kao K-krila). Ovakve pele mogu se videti na tlu ispred konice.Takoe moe da doe do oteenja i otpadanja krila. Obzirom da bolesne pele ne lete, pa i ne defeciraju dalje od konice, kod njih moe doi do poveanja abdomena i eventualnog izbacivanja fecesa natlu na kome lee. Kao posledica prisustva parazita moe da doe do uginua pela manjeg ili veeg obima. Smrt pela nastupa zbog prisustva parazita i njihovih razvojnih oblika u traheji, ekskremenata parazita, ugruaka hemolimfe, pa i zbog toga to obolele pele ne lete, ne premetaju se u konici pa ostaju bez hrane i toplote. U tekim sluajevima zaraenosti klinika slika akaroze u jednoj zajednici jeste veliki broj mrtvih pela na poletaljci, ili na tlu ispred konice, kao i ive pele,nesposobne za let.

25

Bolesti pela sa imunologijom Nekad razvoj bolesti moe biti toliko usporen da pelar i ne zapaa nikakve simptome i do 4 -5 godina. Patoanatomski, posle 2-3 nedelje od iniciranja u traheji se mogu nai prve genetracije A.woodi. Obzirom da se one dalje razmnoavaju, posle oko 8 nedelja u traheji i njenim ograncima mogu da se nadju brojne akarine i njihovi razvojni oblici. U sluajevima kada je traheja prenatrpana, enk e izlaze iz nje i smetaju se na koren krila, ili prelaze na druge neinficirane pele u njihove traheje. Iako se akarine u prvom redu nalaze u prvom paru traheja pele, ponekad se mogu nai i u njenim razgranatim delovima, kao i u trahejama glave. Jako retko se mogu nai i u vazdunim mehurovima abdomena i glave. Pored parazita i njegovih razvojnih oblika, u traheji se mogu nai i njegovi ekskrementi i ugruci hemolimfe. DIJAGNOZA se postavlja samo pregledom uzoraka u laboratoriji. Najbolje vrijeme za prikupljanje uzoraka je rano proljee ili kasna jesen (od novembra do aprila), jer je tada populacija parazita brojna. Uzorak moe sadravati radilice, maticu i trutove, mada parazit preferira trutove. Potrebno je najmanje 100 ivih bolesnih pela. Diferencijalno dijagnostiki dolaze u obzir i druge vrste krpelja (Acarapis vagans, A. dorsalis) koji esto mogu da se nau na toraksu zdravih pela, ali se smatra da ne nanose tetu. TERAPIJA I PROFILAKSA:Akaroza je jedna od bolesti koja se obavezno prijavljuje i suzbija po zakonu. Dijagnostikom ispitivanju, jednom godinje, do kraja marta, podlijeu svi pelinjaci iz kojih se stavljaju u promet pelinje zajednice, pelinje zajednice za uzgoj matica, sve pelinje zajednice u oplodnim stanicama i sve pelinje zajednice sumnjive na akarozu. Ako se utvrdi akaroza u zaraenom pelinjaku se nareuje zabrana prenoenja svih pelinjih zajednica u polupreniku od 3 kilometra oko zaraenog pelinjaka, lijeenje svih pelinjih zajednica unutar zaraenog kruga odgovarajuim lijekom, kontrolno dijagnostiko ispitivanje u zaraenim pelinjacima koje se sprovodi slijedeeg proljea, zatvaranje zaraenog pelinjaka do zavretka postupkal ijeenja. Za lijeenje akaroze mogu se koristiti razliiti akaricidi u vidu dimnih preparata. Manje toksini za ljude su mentol i mravlja kiselina. Mentol moe da se primijeni u vidu kristala od 50 g za drutva u dva nastavka, koji se stavljaju u gornji dio saa i gdje trebaju ostati do 28 dana. Spoljna temperatura treba da bude iznad 18 C, a optimalna temperatura za isparavanje mentola je 27-29 C. Mentol ne treba stavljati u vrijeme glavne pae, a med za ishranu ljudi treba prethodno ukloniti. Mravlja kiselina u koncentraciji od 70% moe da se prospe po kartonu 30x20x0,15 cm, stavljenom na podnjau dalje od ulaza u konicu. Naj preporuljivije je da se tretman vri u proljee i poetkom ljeta. Rigorozan tretman je preporuljiv kada su pele jako infestirane. U preventivi treba izbjegavati postupke koji dovode do prenatrpanosti drutava na ogranienom prostoru u cilju iskoriavanja raspoloive pae, kao i spajanje zajednica nepoznatog zdravstvenog stanja. Selekcija i higijensko ponaanje u smislu izraenosti meusobnog ienja pela, imaju uticaja na otpornost prema ovom parazitu

26

Bolesti pela sa imunologijom

Varooza (Varoosis, varoatoza)

Uzronik ove bolesti pela i legla prvi put je opisan 1904. godine na ostrvi Javi, gde je ustanovljen u trutovskom leglu Apis cerana. U pitanju je krpelj, Varroa jacobsoni (destructor), koji je veoma rairen u gotovo svim delovima sveta gde se moe nai i Apis mellifera. Parazitira tokom cele godine, hranei se hemolimfom pela, larvi i lutki. esto se nalaze podaci da je V. destructor drugi naziv za V. Jacobsoni. Meutim, od 18 tipova V. Jacobsoni kojoj je domain Apis cerana samo dva tipa postala su parazit Apis mellifera . Oba tipa pripadaju V. destructor , koja se razlikuje po veliini (vea je) i reproduktivnim karakteristikama od V.jacobsoni. Ipak svi rezultati do kojih se dolo istraivanjem V. jacobsoni uglavnom mogu da se primijene i na V. destructor. ETIOLOGIJA: Varoa je vidljiva golim okom, tamno-smee do crvenkaste boje. Na pelama se nalaze samo enke, koje su vrlo pokretne i lako prelaze sa pele na pelu. Telo je ovalno, dorzo-ventralno spljoteno prekriveno vrstim kutikularnim omotaem koji obezbeuje zatitu od mehanikih oteenja ili povreda koje moe naneti domain ovog parazita, odnosno pele radilice iz kaste negovateljica. Na telu postoji est pari ekstremiteta: helicere, pedipalpi i 4 para ekstremiteta za hodanje. Ambulakr e ekstremiteta za hodanje su prilagoene za privrivanje na telo domaina. Kod mujaka, helicere imaju i ulogu u kopulaciji. Odrasla enka Varroa krpelja je duga 1.045 1.135 mm, a iroka 1.515 1.666 mm. Telo enke je ovalnog oblika, a hitinski omota je gladak, crvenkasto braon do tamno braon boje. Na prednjoj strani tela je usni aparat za bodenje i sisanje, kojim probijaju hitinski omota pela i uz pomo miia drela siu hemolimfu svog domaina. enke krpelja se privruju na odrasle pele izmeu abdominalnih segmenata ili telesnih regiona, kao i na drugim mestima koja im omoguavaju laku ishranu hemolimfom. Ovakav nain ishrane iscrpljuje pele, dok novonastale ranice poveavaju podlonost sekundarnim infekcijama. Mujaci su znatno manji od enki (duina tela je 0.752 0.928 mm, a irina 0.707 0.883 mm) i imaju okruglasto telo prekriveno slabim hitinskim omotaem belosive ili ukaste boje. Usni aparat mujaka i miii drela su slabo razvijeni, te ne mogu da siu hemolimfu pela. Zreli mujaci se ree mogu videti jer se obino nalaze samo u leglu. Varoa na adultnoj peli obino ostaje 7 dana pre ulaska u nepoklopljenu eliju sa larvom. Meutim, kada u konici nema legla, varoe na odraslim pelama mogu ostati mnogo due. Samo mali broj ovih krpelja biva uklonjen i ubijen od strane pela radilica. Prouavanja su pokazala da varoe mogu da preive odvojeno od pela i pelinjeg legla uz dohranu samo 5 1/2 dana, ali na adultnim pelama mogu da preive znatno due, obzirom da uspeno preivljavaju duge periode bez legla tokom otrih zima. Nekada se smatralo da se krpelji mogu hraniti fekalijama, lepljivim sastojcima elija saa ili larvi pela, kao i ostacima hrane larvi, ali se danas pouzdano zna da je za normalno formiranje i polno sazrevanje enki krpelja Varoa destructor neophodna hemolimfa larvi, prvenstveno trutovskog, ali i radilikog legla. Do hemolimfe dolazi probijajui hitin izmeu segmenata abdomena. im pela ugine, varoa je naputa, a

27

Bolesti pela sa imunologijom bez domaina preivi najdue 1 dan. Mada su varoe uoavane i na drugim insektima (i nekad ak na pelarima neposredno nakon rada sa konicom), reprodukcija krpelja se moe obavlja ti samo u leglu medonosne pele. Razvojni ciklus: Adultna enka varoe naputa adultnu pelu i ulazi u radilika i trutovska legla st ara 5 6 dana i to pre zaklapanja satnih elija i invadira ili radiliku eliju oko 20 sati pre njenog poklapanja ili trutovsku eliju 40 sati pre poklapanja, pri emu treba naglasiti da varoe preferiraju trutovsko leglo. Nakon ulaska u eliju, enka krpelja dopuzi do dna satne elije i potopi se u larvinu hranu. U prva 4 sata nakon poklapanja elije, varoa naputa larvinu hranu i poinje da se hrani hemolimfom protonimfe pele. Simptom koji jasno reflektuje ishranu varoe u leglu jesu bele take na zadn jem kraju protonimfe domaina. Bele take predstavljaju u stvari feces varoa koji moe da se uoi i na zidovima satnih elija nakon izlaska adultne pele iz nje. Celokupno razvie Varroa krpelja odvija se u poklopljenim elijama saa. enka krpelja prvi put polae jaja 60-70 sati nakon poklapanja elije. Najee polae 5-6 jaja u eliji, pri emu se iz prvog, obino, razvija mujak, a iz ostalih enke. Tokom daljeg razvia, od jajeta do zrele jedinke, krpelji prolaze kroz dva juvenilna stadijuma, protonimfu i deutonimfu. Najpre se iz jajeta razvija protonimfa. Protonimfe mujaka su manje od protonimfi enki, omota im je slabije sklerotizovan i imaju manji broj dlaica na titu. Pred presvlaenje, protonimfa jedno vreme miruje, a onda se presvlai i preobraava u deutonimfu, koju odlikuje izraeniji polni dimorfizam. Deutonimfa se presvlai i preobraava u mladu jedinku krpelja. Od momenta oploenja jajne elije pa do razvoja polno zrele enke proe oko 15 dana, a do formiranja polno zrelog haploidnog mujaka proe svega 5 6 dana. Nejee samo 4-5 poloenih jaja (1 mujak i 3-4 enke) ima dovoljno vremena da kompletira svoj razvie, odnosno dostigne polnu zrelost pre izlaska pele domaina iz satne elije. Polno zrele enke krpelja oplode se unutar zatvorene satne elije, nakon ega mujaci uginu. Osim mujaka, uginu i enke krpelja koji ne sazru pre otvaranja satne elije.Oploene enke krpelja izlaze iz satnih elija prilikom izleganja mladih adultnih pela na kojima parazitiraju. Uoi zimovanja, enke krpelja sa adultnih pela prelaze u leglo i razvojni ciklus se ponavlja. Veina enki varoe (80%) jaja polae samo jednom u toku svog ivotnog ciklusa, a samo 20% dva i vie puta. Reproduktivni potencijal je u veini sluajeva ogranien koliinom jaja poloenih prvi put. Verovatnoa drugog polaganja se poveava samo pri velikoj zaraenosti legla, kada u elije dospeva velika koliina enki koje nisu iscrpile svoje reproduktivne sposobnosti tokom prvog polaganja jaja. U zimskom periodu varoe su uglavnom na adultnim pelama, dok u prolee poinju ulaziti u leglo, a leti se njih 80 90% nalazi u leglu, a samo oko 10% na pelama. Razvoj Varroa krpelja je sinhronizovan sa fazama razvoja larvi, lutki i mladih jedinki radilica i trutova. Optimalna temperatura za razvoj je priblina temperaturi pelinje zajednice. Kao stenotermna vrsta razmnoava se u uskom temperaturnom opsegu (od 31 do 37.5C) i pri stabilnoj vlanosti vazduha (60 80%). Pri temperaturama do 31C i iznad 37C smrtnost dostie skoro 100%. Za svaku ispitivanu temperaturu brzina razvoja varoe je manja u radilikom leglu u odnosu na trutovsko. Takoe je uoeno da pri istim temperaturama, varoa ee polae jaja u trutovsko nego u radiliko, a razliita je i brzina razvoja, smrtnost jaja varoe, kao i plodnost enki. Temperatura trutovskog legla je pogodnija i za odlaganje jaja i za njihovo razvie. Pored temperature, na ovu pojavu utie i razliit hormonalni status hemolimfe radilica i trutova - hemolimfa radilica je loija hrana za enke varoe od hemolimfe trutova zbog drugaijeg sadraja i

28

Bolesti pela sa imunologijom odnosa hormona. U laboratorijskim uslovima bez hrane varoa moe da preivi 8 - 10 dana. Na temperaturi od 2C nastupa klinika smrt u kojoj moe da opstane d o 72 sata. Na temperaturi od 42C i vlanosti vazduha 50 60% ivi oko 6 sati, a na 47C ivi svega oko 15 minuta. Varoe koje se izlegu od marta do avgusta ive 20 45 dana, a one koje se izlegu kasnije ive od dva do deset meseci. Upravo ovi krpelji koji ive due od est meseci nanose najvee tete pelinjim dru tvima, jer dva do tri puta polau jaja koja se izvode na leglu zimskih pela . EPIZOOTIOLOGIJA: Poslednjih etrdeset godina Varroa je rasprostranjena na svim kontinentima, izuzev Australije i centralne Afrike, a njen areal se i dalje poveava zahvaljujui komercijalnom transportu pela i matica (prenoenjem pela brodovima i avionima), migratornim aktivnostima pelara i sl. Izvori infekcije su najee zaraena pelinja drutva, obolelo leglo, matice i prirodni rojevi. Drutva invadirana varoom, koja nisu tretirana, obino uginjavaju za 3-4 godine, ali u velikom broju sluajeva varoa moe biti samo sekundarni uzrok za nastala uginua pelinje zajednice. Izrazito slaba drutva propadaju znatno bre. Prenoenje krpelja vri se kontaktom zaraene i nezaraene pele. Unoenje V.destructor u zdrave pelinje zajednice najee se deava prilikom kupoprodaje zaraenih rojeva, spajanjem zajednica, putem grabei, zaletanjem infestiranih pela u druge konice, na pai (kada se nalaze na istom cvijetu), trutovima, osama itd. Brzom razvitku bolesti esto doprinose i pelari raznim nepravilnim postupcima, kao to su pojaavanje zajednice dodavanjem zaraenog legla, spajanje slabih zaraenih i nezaraenih zajednica, i neke nepravilne manipulacije kojima mogu da se stvore u slovi za nastanak grabei. Zavisno od gustine pelinjaka, parazit moe da se u roku od 3 meseca rasprostrani na podruje prenika oko 11km. To se objanjava time to rojevi i trutovi odlaze i do 5,6 km daleko iz konica iz kojih su izleteli. Utvreno je da je potrebno oko 8 godina da se parazit proiri na sve pelinje zajednice jednog podruja. enka krpelja radije polae jaja u trutovske elije. U rano prolee broj parazita je najvei u radilikom, a leti u trutovskom leglu. Kritian period za nagli tazvoj varoe je kraj jula, kada se ona prestankom razvoja trutovskog legla razvija u radilikom i direktno utie na razvoj zimske pele. Brem umnoavanju parazita u jednoj zajednici naroito pogoduje smanjenje temperature oko legla (ispod 35C), a to se deava kad zajednica oslabi iz bilo kog drugog razloga. Dok je broj parazita mali, leglo se normalno razvija, a pele normalno rade. Tek kada se nae 10-20 parazita po larvi, razvoj legla postaje poremeen. Uporedo sa tim raste i broj parazita u konici, kada se javljaju i klinike manifestacije bolesti. Veliki znaaj varoze u pelarstvu ogleda se i u tome to je V.destructor jedan od najvanijih vektora virusnih bolesti kod pela. Stepen zaraenosti pelinjeg drutva varoom je u direktnoj vezi sa pojavom bolesti virusne etiologije. Jaka invadiranost drutva dovodi do slabljenja pelinje zajednice, i praktino se moe rei da krpelji dovode do pada imuniteta pelinjeg drutva. Meu najznaajnijim virusnim bolestima pela u ijem prenoenju znaajnu ulogu ima pelinji krpelj Varroa destructor, i koje nanose velike tete pelinjim drutvima, a koje su dijagnostikovane u mnogim zemljama sveta su: paraliza pela (akutna I hronina), meinasto leglo, bolest deformisanih krila, bolest oblanih krila, bolest izazvana Kamir i Apis iredescentnim virusom.

29

Bolesti pela sa imunologijom KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Simptomi se uoavaju i na leglu i na odraslim pelama, odnosno, klinike promene su zastupljene na svim lanovima pelinje zajednice jer se varoa hrani hemolimfom pela, a razvojni oblici hemolimfom larvi i lutki. Pelinje larve napadnute varoom pokazuju znake nemira i deava se da se prevremeno isprue, a nekad su tako uznemirene da izmile iz elije i padnu na podnjau. Jako napadnuto leglo uginjava u raznim stadijumima razvoja. Na poklopcima zatvorenog legla mogu se uoiti promene u vidu ulegnutih poklopaca beliaste boje, poklopci sa uim ili irim rupicama sa pravilnim ivicama. Invadirane lutke gube u teini za oko 15-20% pa, iako se razvjiu u mladu pelu takve pele su sitne. Ukoliko je pelu u razvoju napala jedna varoa ona je za 6,6% laka, a ukoliko ih je napalo 6 ili vie varoa tada je laka za 25%. Posledica smetnji u razvoju legla je izleganje mladih pela kod kojih se uoavaju nepravilno razvijeni delovi tela, nepravilan poloaj krila, nedostatak jednog krila, patrljci umesto krila (naroito kod trutova), promene na abdomenu tako da on deluje kao iskrzan. Pele koje su zaraene varoom dosta teko poleu i pokazuju uznemirenost, pokuavaju da polete, ali ne uspevaju. Mogu se nai da puze po travi, ispred konica po pelinjaku, prevrui se na lea i posle izvesnog vremena uginjavaju. Ukoliko se blagovremeno ne pristupi unitavanju varoe, napadnuta pelinja zajednica moe biti unitena. U poetku bolest protie lagano i neprimetno, i ne odraava se na produktivnost pelinje zajednice. Prvi kliniki simptomi se uoavaju nakon dve do tri godine. im stepen infestiranosti premai 5% poinje nagli porast populacije parazita u kosnici, sa dinamikom uveanja 5 -10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnog rasta, ali manjom dinamikom. U jesen stepen infestiranosti pelinjeg drustva kr peljom varoa postepeno raste, sa jedne strane zbog poveane reprodukcije varoe, a sa druge, zbog smanjenja broja pela, zbog ega se poveava relativni broj napadnutih pela. Kod sIabijih pelinjih drustava tok bolesti je relativno krai. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe (niza temperatura) i poremeen odnos meu brojem pela i krpelja u korist parazita. Drugi inilac je smanjen a odbrambena (imunoloska) sposobnost slabih drustava zbog iscrpljenosti, prerade veih koliina eernog sirupa, eventualnog prisustva drugih uzronika bolesti i poremeene mikroekoloke ravnotee u kosnici. Najnoviji rezultati ukazuju da pelinja zajednica propada kada u njoj ima 5.000 do 6.000 krpelja varoe. Dejstvo varoe na pele, osim broja parazita i njegovih razvojnih stadijuma, povezano je s mehanikim oteenjima, gubitkom proteina hemolimfe i s toksinim efektima parazita. Osim toga, krpelj podstie razvoj virusne infekcije koja je do tada bila u latentnoj formi i prenoenje bakterijskih i gljivinih infekcija. Naroito je znaajna veza izmeu varoe i virusa akutne paralize pela, koji izaziva uginue larvi i lutaka, sa simptomima koji su bili zamjenjivani sa onima kod evropske i amerike kuge legla. Poslije uginua pele parazit je naputa i prelazi na drugu, ivu, ukoliko se nae u blizini. Kod zaraenih larvi i pela utvreno je da dolazi do promjene hemijskog sastava kutikule, to moe da bude posledica stresa i/ili nedostatka proteina hemolimfe. DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Postojanje bolesti dokazuje se identifikacijom uzronika. Da bi detektovali varou i procenili njenu populaciju u konici, vano je znati razlikovati krpelje od drugih objekata sline veliine i oblika. Varoa se nekada moe zameniti sa deliima u otpadu konice i tamno braon flekama na stranama elija starijeg saa sa leglom ili sa malim pariima propolisa. Fleke e obino biti sasvim nepravilnog oblika, dok je varoa glatka i zaobljena i ukoliko se okrene na lea i pregleda izbliza jasno e se videti ekstremiteti. U poetnom stadijumu, kada je broj parazita na pelama mali, bolest se teko otkriva (obino se manifestuje posle nekoliko godina, i to kada je u zajednici zaraeno 20-30%

30

Bolesti pela sa imunologijom pela). Pri veoj infestaciji, parazita je mogue uoiti na pelama ili podnjai, naroito posle tretmana dimnim preparatima. Za sigurnu dijagnostiku treba u laboratoriju poslati uzorak ivih pela. (u jesen) iz sredine gnezda, radiliko i trutovsko leglo (u proljee i leto) ili otpatke sa poda konice (u zimu). ive pele stavljaju se u dobro zatvorene staklene posude. Uzorkovanje pela za postavljanje dijagnoze: Prouavanja su pokazala da varoa nije ravnomerno rasprostranjena po konici i da distribucija zavisi od doba godine. Oigledno, kada nema legla u konici, svi krpelji su na adultnim pelama i metode pri kojima se uzorkuju pele mogu biti veoma precizne u predvianju ukupnog broja krpelja u konici. Kada je prisutna velika koliina legla u konici u prolee i rano leto, najvei procenat krpelja bie na leglu pre nego na adultnim pelama. Suprotno, kada koliina legla opada u kasno leto i jesen, veliki broj krpelja bie na adultnim pelama, inei da izgleda kao da je dolo do velikog poveanja populacije krpelja. Dva puta je vea verovatnoa da se varoa nae na adultnim pelama uzetih iz plodita nego na adultnim pelama uzetih iz medinih nastavaka. Da bi se dobio dobar prikaz broja krpelja rasporeenih na adultnim pelama, pele treba uzeti sa najmanje tri rama sa leglom. Terenske metode za dijagnostiku varooze: Vizuelni pregled adultnih pela, vizuelni pregled legla, metoda rolovanja sa etrom, metod ispiranja varoa sapunicom ili alkoholom napraivanje sa eerom, metod nadimljavanja duvanskim dimom, metoda primene iane podnjae i metoda primenom Apistan -a, Bayvarol-a i mravlje kiseline. Ovim metodama utvruje se prisustvo varoe i stepeni infestiranosti zajednice, na osnovu ega se kasnije utvruje odreeni tretman pelinjih zajednica. Diferencijalno dijagnostiki u obzir dolazi amerika kuga pelinjeg legla, brauloza i tropileloza. Poslednjih godina primijeena je bolest kod legla sa simptomima izmeu amerike kuge i meinastog legla. Utvreno je da je kod obolelog legla prisutna infekcija s jednim, a obino sa vie virusa. Meutim, oboljenje se javlja kod drutava koja su infestirana varoom, a u nekim sluajevima i sa A. tracheae. Primeeni su znaci slabljenja zajednica, zamena matica, pele koje puze ili potpuno nestajanje pela u ranu jesen (iako je drutvo u prolee izgledalo zdravo). Kompleks tih simptoma nazvan je sindrom parazitskog krpelja. Oboljele larve uginu u kasnom stadijumu larve ili u stadijumu prije lutke, ispruene u eliji, sa malo podignutom glavom. U ranom stadijumu infekcije one su bele boje (ali vie mutne nego sjajne) i djeluju spljotene. Kasnije larve mogu da dobiju sive ili braonkaste mrlje. Stadijum pred lutku ugine posle poklapanja, a poklopci mogu biti perforirani ili ga pele mogu potpuno ukloniti. Kada larva ostane u eliji, pri pokuaju izvlaenja sa akalicom nema rastezanja (kao kod amerike kuge,) ali su ostaci loptastog izgleda. Pelinja u, Braula coeca, ima 3 para nogu, dok varoa ima 4 para. Drugi krpelji mogu da se lako razlikuju od varoe. Parazitski krpelj, Tropilaelaps spp., izaziva sline posljedice po pelinju zajednicu kao i varoa. Crvenkasto-smee je boje, telo mu je neto izduenije nego kod varoe i mnogo bre se kree. TERAPIJA I PROFILAKSA: Varooza predstavlja veliki problem u pelarstvu. Borba protiv varoe zahteva sistematsku primenu vie metoda, ime se, uglavnom, njihov broj dri pod kontrolom. Bitno je da

31

Bolesti pela sa imunologijom se sa tretmanom pone na vreme, jer primena iskljuivo hemijskih sredstava u jesen, kada nema legla, nije dovoljna. Protiv tog krpelja mogu da se kombinuju apitehnike, fizike, hemijske, bioloke i selekcijske metode, a na izbor utie i procjena broja parazita udrutvu. Apitehnike metode su efikasne u toku letnog perioda, iako zahtevaju dodatni rad. Pozitivna strana je to te metode izbegavaju upotrebu hemijskih sredstava i posledinu kontaminaciju pelinjih proizvoda, a negativna je to remete normalan razvoj drutva, pele se izlau stresu i esto je smanjen prinos meda. Manipulativni tretmani podrazumijevaju slijedee postupke: isecanje trutovskog legla,korienje ramova graevnjaka, upotreba ramova mamaca u aktivnoj sezoni, formiranje vetakih rojeva bez legla od mladih pela koje nisu izletale i njihovo tretiranje akaricidima, odstranjivanje krpelja koji padnu na dno konice, korienje anti varoznih podnjaa. Fizike metode podrazumevaju delovanje toplote. Toplota (hipertermija): ptimalna temperatura za radilice je u rasponu od 15 do 36C, a za maticu je 26 do 34 C. V. destructor odgovara 32,6 C, to ima u trutovskom leglu (30-34 C). Meutim, kako se temperatura sredine podie sa 21 na 34,5 C, temperatura koja odgovara krpelju takoe se podie na 34,2 C. Metoda hipertermije zasniva se na injenici da krpelj pri temperaturi do 46 do 48C ne moe da opstane na peli, a da p ele mogu izvesno vreme da podnesu tu temperaturu. Za unitvanje varoe najvie se primjenjuju hemijska sredstva. Meutim od vie desetina ispitivanih i primjenjivanih preparata samo nekoliko je pokazalo visoku efikasnost. Zadimljavanje (fumigacija).Ovaj nain primene hemijskih preparata se najee koristi. U tu svrhu koristi se veliki broj preparata, od lia duhana do sintetskih preparata. Od sintetskih preparata najee su u upotrebi oni na bazi amitraza. Fumigacija moe da se vri stavljanjem 2 kapi amitraza na listi po nastavku, a spoljna temperatura ne smije da bude nia od 10 C. Tretman ne smije da se vri 14 dana pred pau ikada su okviri puni meda, pa se preporuuje tretman u jesen. Dimni listii se moraju primenjivati u vie navrata, jer je delovanje dima kratkotrajno. Doziranje se vri u skladu sa uputstvom. Listi se zapali na jednom kraju i stavi ispod poklopne daske na okvire, na podnjau ili izmeu nastavaka. Pre ubacivanja listia treba zatvoriti sve otvore na konici, koji treba da budu zatvoreni dok listi ne izgori, a sama fumigacija se vri predvee, kada je veina pela u konici. Za neke preparate, npr, na bazi malationa i tediona nije predvieno zatvaranje leta. Preparat na bazi brompropilata (Folbex VA) nalazi se u vidu gotovih traka za fumigaciju. Zapraivanje. Ova metoda se koristila u Grkoj i Rumuniji, pre i posle perioda pae. Glavni nedostatak zapraivanja je kontaminacija konice aktivnim supstancama praka (malation, naftalin, timol, hlorbenzilat itd.) koje se mijeaju sa nosaem (glukoza, kaolin, celuloza). Navedene aktivne supstance, osim timola, toksine su ili kancerogene. Timol je ekstrakt majine duice ili se dobija sintetskim putem. Nalazi se u vidu rastvorljivih kristala ili praka. Zapraivanje timolom davalo je dobre rezultate kada je posipan po ulicama pela (na svaku ulicu po 0,25 g), dva puta u razmaku od 7 dana ili 3 puta urazmaku od 4 dana, pri dnevnoj temperaturi od oko 27 C. Plastine trake sa akaricidima. Preparati u vidu plastinih traka sadre kao aktivnu supstancu sintetski piretroid flumetrin (Byvarol), fluvalinat (Apistan), amitraz (Apivar) ili kumafos (Check-Mite+). Trake

32

Bolesti pela sa imunologijom se stavljaju izmeu okvira sa leglom u periodu od 4 do 6 nedjelja. Upotreba traka rano u prolee pogodna je zbog izbegavanja kontaminacije meda, ali nije efikasna poto je leglo u razvoju i varoa nalazi zaklon ispod poklopaca. Bolji je tretman na kraju leta, van panog perioda. Posle 6 nedelja trake treba ukloniti iz kon ice jer smanjena doza aktivne supstance izaziva pojavu rezistencije kod preivjelih parazita. Trake ne treba ostavljati u konici preko zime. Rasprivanje i isparavanja akaricida. Glavna supstanca koja je predviena za rasprivanje je amitraz, ali mogu i druge, kao npr. fluvalinat. Upotreba supstanci koje polako isparavaju i djeluju u duem periodu (jedna do nekoliko nedelja) uglavnom ne uznemirava mnogo zajednicu. Problem sa isparljivim supstancama je u tome to ne moe da se kontrolie njihovo dnevno oslobaanje, s obzirom na to da ono zavisi od spoljne temperature. Osim toga, te supstance mogu da se nau u vosku privremeno ili trajno. Supstance koje se koriste su mentol, timol, mravlja kiselina itd. Sistemici su preparati koji se daju u vidu lekovitog sirupa za pele, nakon ega prelaze u hemolimfu i djeluju na krpelja, koji se njome hrani. Problem je u tome to pojedine pele mogu sirupom da unesu toksinu dozu aktivne supstance i da doe do njihovog uginua. Danas su u upotrebi preparati na bazi cimiazola (Apitol) i kumafosa (Perizin). Organske kiseline (mlena, oksalna i mravlja) nalaze se u medu u koliini koja zavisi od porijekla meda. Predstavljaju prirodne akaricide, ali se mogu dobiti i sintetskim putem. Mravlja kiselina deluje na varou u poklopljenom leglu. Koristi se u koncentracijama od 60 do 98%. Njom se obino natapaju razni apsorbujui materijali (npr. karton) koji se stavljaju preko okvira iznad plodita. Moe dase koristi i 65% mravlja kiselina (20 ml), koja se na tanjiriu ostavi u gornjem dijelu konice. Oksalna kiselina. Za suzbijanje varoe moe da se upotrijebi 3% rastvor koji se aplikuje rasprivanjem, 3-4 ml na svaku stranu saa ili u eernom sirupu (2,1 ili 3,2%) nakapanom izmeu saa. Preporuen je jedan tretman u jesen. Pri radu treba koristiti zatitne mjere kao i pri radu sa drugim kiselinama. Mlena kiselina moe da se upotrebljava kao 15 % rastvor, koji se raspri po pelama u vidu aerosola. Na svaku stranu saa ide 5-6ml rastvora, a godinje su preporuena 2-4 tretmana, najbolje u jesen, a moe i u proljee, 4 nedjelje prije pae. Biljna ulja. U laboratorijskim uslovima ispitano je vie od 150 biljnih ulja, meutim samo nekoliko se pokazalo efikasnim u praksi. Visok akaricidni efekat ima, npr, ulje origana, limuna ili timola. Bioloka kontrola. Metod kojim se populacija krpelja smanjuje dejstvom ivih agenasa predstavlja bioloku kontrolu. Brojnim istraivanjima utvreno jeda su neke vrste mikroorganizama patogene za varou . Zadnjih godina upotrebljavaju se trake impregnirane sporama gljivice Metarhizium anisopliae koje su pokazale zadovoljavajue rezultate.

33

Bolesti pela sa imunologijom

Tropileloza
Tropileloza je bolest pelinjeg legla uzrokovana krpeljima Tropilelaps clareae i Tropilelaps koenigrum. Uzronik T.clarae se endemski javlja u Aziji gde parazitira kod azijske pele Apis dorsata koja za T.clarae predstavlja prirodnog domaina. Moe da infestira i zajednice evropske pele A. mellifera, kao i druge azijske pele (Apis laboriosa, Apis cerana i Apis florae). T.clarae je veoma rairena u Aziji i zauzima areal istono, od Japana, ri Lanke ,Papue, Nove Gvineje ,zatim zapadno od Pakistana (gde je 1992.god nanela ogromne tete pelarima iz ove zemlje),Avganistana i Irana. Pored toga prijavljena je kod A.mellfere u Kamiru, ali nije jo dijagnostikovana u Evropi.Smatra se da postoji mogunost irenja T.claare i na Evr opu gde moe naneti ogromne gubitke pelinjim zajednicama A-mellifera ,slino kao to je to uradila V.destructor, koja se takoe proirila iz Azije. Tropilelaps koenigrum zauzima manji areal od vrste T.clarae. ETIOLOGIJA : Tropilelaps clareae i Tropilelaps koenigrum su krpelji koji su vidljivi golim oko ,manji od V.destructor,izduenog oblika i crveno-smee boje. T. clareae je dug oko 1mm, a T. koenigrum oko 0,7mm.Mujaci T.clarae su iste veliine kao i enke,to nije sluaj kod vrste T.koenigrum. Imaju 4 para nogu,dobro su segmentirane i vrlo brzo se kreu,po emu se razlikuju od V.destructor.. Obe vrste parazitiraju na pelinjem leglu, a isto kao i varoa preferiraju trutovsko leglo ( juvenilni hormon ).Hrane se hemolimfom pelinjih larvi i lutki, dok za odrasle pele nisu opasne, jer im svojim usnim aparatom ne mogu probiti kutikulu. Odrasle pele im slue samo kao vektori prenoenja. EPIZOOTIOLOGIJA: Razvojni ciklus im je veoma kratak kao i kod varoe ( oko 7 dana ) . Oploene enke legu jaja (uglavnom 2-3 jajeta) u elije saa s leglom, posebno trutovskim, a svi razvojni stadijumi krpelja siu hemolimfu pelinjih larvi. Pri tome teko oteuju pelinje larve i lutke. Tropilelaps redovito parazitira zajedno sa varoom , pa takva zajednica brzo propada. Za razliku od V.destructor ovi krpelji imaju mnogo bolji reproduktivni potencijal (odnos 25:1 za Tropilelaps). Na odrasloj peli moe da preivi 1 -2 (maks.10 dana) dana ,a ako ne doe do peelinjeg legla ne postoji mogunost reprodukcije . T.clarae se brzo iri meu pelama i zajednicama ,na isti nain kao i V.destructor (grabe,pele tuice,apitehnika). KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE : Tropileloza dovodi do propadanja vie od 50 % pelinjih larvi ili se legu oteene mlade pele deformisanih krila ili sa nedostatkom pojedinih nogu. Na dnu konice ili ispred poletaljke nalazimo mrtve pele sa anomalijama i to posebno pele sa deformisanim krilima i oteenim abdomenom. Zdrave pele izbacuju infestirane i bolesne pele iz konice. Ako u istoj zajednici nalazimo i V.destructor dolazi do kompeticije izmeu dva parazita gde poebedu odnosi T.clarae. A.dorsata je stvorila imunitet protiv ovog parazita. DIJAGNOZA: Sumnja na tropilelozu se postavlja na osnovu klinike slike bolesti, a potvruje nalazom uzonika u konici.Dijanoza se obavlja na isti nain kao i dijagnoza varooze. TERAPIJA I PROFILAKSA: Bolest se u veini zemalja prijavljuje po zakonu.Uglavno zakon nalaeunitenje svih bolesnih zajednica spaljivanjem i zakopavanjem, iako se tropileloza moe leiti v eoma slino kao i varooza. Dobro deluju neki akaricidi poput amitraza, fluvalinata i flumetrina, a veoma je delotvorna i mravlja kiselina. Duvanski dim ih samo omami, ali ih ne ubija, to se moe koristiti za

34

Bolesti pela sa imunologijom dijagnostiku. Svaki puta kod kontrole pada varoe ili dijagnostikog tretiranja varoe, treba gledati podloke podnice i na tropilelaps krpelje. Razlog da se tropileloza nije proirila u nae krajeve je to to ona bez pelinjeg legla propada ve za 1-2 dana, tako da u nas ne moe prezimiti. Mogu se koristi i biotehniki metode koje podrazumevaju isecanje i unitavanje infestiranog legla ,a posebno trutovskog legla gde je infestiranost ak 100%. Preporuuje se izolovanje matice da ne nosi vie jaja dok se ne redukuje broj krpelja u konici. Bolest je teoretski mogua kod nas,ali samo u primorskim krajevima

Senotenijaza (Senoteniasis, apimijaza,mijaza)

Senotenijaza se javlja kod pela radilica u toku leta. Retko se javlja kod trutova,to se objanjava njihovom slabom aktivnou. Retka je i kod matice,jer ona retko naputa konicu,sem u momentu parenja i u vreme rojenja. Senotenijazu uzrokuje larve muhe Senotaenia tricuspis Meig, koja je rairena i u Evropi i spada u grupu muvaa mesa-sarkofagida. Ova muva nije specifino vezana samo za pelu. ETIOLOGIJA: Uzronik je diptera,Senotaenia tricuspis Meig,koja predstavlja opasnog neprijatelja odraslih pela kod kojih uzrokuju mijazu. Glava S. Tricuspis je belo-ukaste boje sa prugom po sredini. Grudni i abdominalni deo su pepeljaste boje. Na bazi krila, uz sam grudni segment, smjeteni su membranozni diskovi mlenobele ili ukaste boje. Na trbunom segmentu se nalazi nekoliko mrlja tamne b oje sa sivim centrom. Duina tela muve je 5 do 8 mm. enka je viviparna, odnosno polae ive larve. Broj larvi u jednoj enki moe da bude 700 do 800. Larve prolaze kroz nekoliko stadijuma razvoja. Larve prvog stadijuma duge su 0,5 do 0,8 mm i vrlo brzo se transformiu u larve drugog stadijuma, duge 9 mm. One se hrane hemolimfom pele, koja ubrzo ugine. Larve treeg stadijuma duge su 1 cm, beliaste boje, sa izraenim segmentima na telu. One se hrane grudnim miiima i mekim tkivima abdomena. Pre nego to se preobraze u lutku larve mogu da preu u drugu mrtvu pelu i da pojedu njena tkiva. Zrela larva naputa le pele, pue po povrini tla, a zatim se zavlai u zemlju, gdje se poslije 7 do 14 dana transformie u odraslu muvu. EPIZOOTIOLOGIJA: Zapaeno je da se S.tricuspis Meig javlja esto poetkom maja,junu,julu i avgustu,to zavisi od klimatskih uslova. Muva se penje na krovove koniva ve u jutarnjim satima i na njima se zadrava u toku dana dok god postoji suneva svetlost. Vie poseuje krovove konica koje su svetle boje,kada su one postavljene na svetom mestu. Pri veoj temperaturi (od 25-30 C) muva odlazi na osenene konice. Muva napada pele sa konoce kada one poleu,tako to se obara na njih u toku leta, kada savije zadnji deo tela i poloi larvu izmeu glave i toraksa pele. Polae samo jednu larvu po peli u razmaku od 20 min.Smatra se da muve privlai tipian zvuk pele kada one izleu iz konica. Nekada,pela moe naglim promenom leta da izbegne muvu. Uglavnom se nekada mogu videti pela i muva kako su spojene u vazduhu i kako naglo padaju na tlo. Tom prilkikom muva brzo napusti pelu,dok pela ostane na zemlji i

35

Bolesti pela sa imunologijom neto kasnije se vine u vazduh ponovo.Nekada,muva napada pele sa poletaljke. Poto bela i svetle boje privlae muve one se nekada mogu zapaziti na belim mantilima i rukavicama samog pelara. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Simptomi na peli zapaaju se neposredno pred njeno uginue, kada je larva u grudnom segmentu, meu miiima za pokretanje krila i nogu.pela ne moe da leti, pada sa okvira na pod konice i pokuava da izae iz nje.Jedan od simptomatinih pokreta pela u kojima je larva je trljanje prednjim parom nogu u predjelu iza glave, na mjestu prodora larve u toraks. Takve pele se nazivaju grebaice.Kod pele koje se kreu uoava se blago naduven abdomen,neke od pela si toliko slabe da ne mogu da dopuzr do leta. Izlazak bolesnih pe la je posebno intenziviran na u veer ili rano jutro. U prva 24 sata poslije prodora larve jo nema vidljivih promjena. U naredna 24 dolazi do raspadanja miia i stvaranja upljina ugrudnom segmentu u kojem se nalaze larve. Kada larva pree u trbuni dio i pojede sva tkiva, od pele ostaje samo hitinski skelet ispunjen parazitom. Le pele ima miris na trule.Zbog slabljenja muskulature nogu pele se lako odvajaju od ramova konice i padaju na pod konice,gde se mogu nai mrtve pele. Na mestu gde larva prodire u pelu se moe nai oiljak u vidu crne takice,ovo je fenomen melanoze.Neposredno posle prodora larve se smetaju u lobule pljuvanih lezda u toraksu ili plivaju u hemolimfi izmeu njih.Posle toga larve prolaze dublje i smetaju se izmeu miia toraksa i hitinoznog pokrova pele. Rei su primarne mijaze abdomena.U miinim vlaknima se zapaa liza miofibrila koja nastaje o litikih enzima larve muve,koji bukvalno miina vlakna pretvaraju u pihtijastu masu. Raspadanje miia se nastavlja napredovanjem larve sve dok se toraks pele ne pretvori u kavernu punu larvi.Posle razora toraksa larva prelazi u cavum abdominis,gde takoe unitava sva meka tkiva,sve dosk se celo telo pele ne pretvori samo u hitinozni oklop koga ispunjavaju larve.Zrela larva u vek naputa pelu perforacijom kroz intersegmetalne otvore. DIJAGNOZA: Postavlja se na nalazu larvi u toraksu uginule pele.Lagano se uzme pela,odvoji se glava pincetom u nivou prvih traheja i lagano prstima istisne larva iz toraksa pele. Larva se stavlja na mikroskopsku ploicu i vri se analiza morfolokih karakteristika larve. (sedefasta kutikula i usni aparat koji je crn). Suve leeva pela terba macerirati u tarioniku ,pa tek onda se pod mikroskopom trai larva. Mijazu glave i abdomena je mogue utvrditi disekcijom ovih delova tela. Dif.dijagnostiki treba odvojiti: mijazu muvama iz familije Phoride i Muscide i mijaze muva iz roda Phisocephalosa. TERAPIJA I PROFILAKSA: Posroji mehaniki i hemijksi metod suzbijanja senotenijaze. Prvi podrazumeva radikalno smanjivanje parazita tako to se na krov konice stavi beli lavor pun vode na koji muve naleu i u njemu se dave. Hemijski metod podrazumeva upotrebu organofosfata,odnosno insekticida. Pre se upotrebljavao DDt i njegov uspeh je bio veoma dobar.Treba u zeti u obzir mogue trovanje pela prilikom upotrebe insekticida.

36

Bolesti pela sa imunologijom

BOLESTI LEGLA
Bakterijske bolesti

Amerika kuga legla (amerika trule, opaka trule,Pestis apium)

Amerika kuga pelingeg legla je teka i kontagiozna bolest larvenog stadijuma medonosne pele (A.melifera) i drugih podvrsta pela (Apis spp.) koja se lako iri i dugo vremena odrava u pelinjacima. Amerika kuga je enzootskog karaktera u poetku, koja kasnije svojom upornou u odravanju i laganim irenjem u pelinjaku i okolini, dostie razmere panzootije. Rairena je svuda po svetu tako da moemo rei da predstavlja globalni problem u pelarstvu. Bolest je prijavljena skoro u svakoj optini u Srbiji. Amerika kuga legla je svrstana na listu B ,naroito opasnih zaraznih bolesti ivotinja Svetske kancelarije za epizootije (OIE) I obavezno se prijavljuje po ZAKONU nadlenim organima. Bolest se prvo pojavila na amerikom kontinentu, gde je opisana od strane amerikog naunika Whitea, 1906. godine. Bolest se karakterie sa klinikim zajednicama na poklopljenom leglu, promenama na poklopcima i larvama.Odrasle pele ne oboljevaju.

ETIOLOGIJA:Uzronik amerike kuge legla je Paenibacillus larvae subs. larvae. P.larvae predstavlja G pozitivnu tapiastu bakteriju koju karakteriu posebne mikrobioloke osobine. Morfologija. Razlikujemo dve forme P. larvae: vegetativnu-pokretnu formu sporu- nepokretnu formu;

Vegetativni oblici ovog MO su tapiastog oblika ,duine 2,5 -5 m,a irine 0,8 m. Bacili su obrasli mnogobrojnim dugim,peritriho raspooreenim,vibratilnim cilijama koje omoguavaju aktivno kretanje bacila. P. larvae se nalazi u ovom vegetativnom obliku kada ima najbolje uslove za rast i razmoavanje. Nisu infektivni oblici,I nalaze se kratkotrajno u mladim larvama (prva 2-3 dana).

37

Bolesti pela sa imunologijom Spora predstavlja nepokretnu formu P.larvae. U procesu formiranja spore se nalaze najee centralno,ree subterminalno. Spore predstavljaju trajan oblik P.larvae i vrlo su otporne. Spore su infektivni oblik i nalaze se u leevima larvi tj.amorfnoj masi ,podmaklog patolokog procesa ili u starijim kulturama na vetakim hrnajivim podlogama. Otpornost. Spore su jako otporne!!! Sterilizacija okvira i saa sa uginulim larvama vri se u autoklavu na 110C utoku 30 minuta. U medu dranom na tamnom mestu ostaju sposobne za isklijavanje do jedne godine. Spore u propolisu otporne su na alkohol vie od 45 dana. U vosku propadaju tek na 120 C za 20 minuta. U tlu ostaju skoro godinu dana. U leevima larvi, starom sau i konicama zadravaju aktivnost ak preko 30 godina. Otporne su na veinu dezinficijenasa. Vegetativni oblici osjetljivi su na toplotu, isuivanje, dezinficijense, sulfopreparate i antibiotike. Kulturoloke osobine. Tiamin i neke aminokiseline su neophodne za rast P.larvae. Inae ovaj MO se razmoava na neutralnom agaru i bujonu.Postoje vei broj pogodnih podloga za razmoavanje ovog MO , a to su tzv. Bee larve agar,agar sa ekstraktom srca teleta , agar sa umancetom jaja itd. Danas se najvie koriste 10% krvni agar i 10% serum agar. Na podlozi se 24-48 sati inkubiranja na 37 C stvaraju se male is tne kolonije koje podseaju na kapljice rose. Posle one konfluiraju,postaju neravnih rubova i dobijaju vitiastu grau. Bojenja. P.larvae se boji po Gramu,ali pored ovog bojenja u dijagnostici se koristi bojenje karbolfuksinom,gencijana violet i metilensko plavo. Pod mikroskopom se vidi u vidu dugih lanaca ,ali se mogu nai i pojedinano. Spore se takoe boje,ali samo spoljani zid spore-VRLO VANO ZA DIJAGNOSTIKU. Biohemijske osobine. Od mleka stvara kiselinu za 1-2 nedelje,redukuje nitrate u nitrite,ne stvara indol,H2S stvara,ne hidrolizuje skrob,stvara kiselinu od glukoze,galaktoze i salicina,ali ne i gas.Katalaza je negativan,najbolje tolerie ph od 6,6. Molekularna biologija. Uzronika amerike kuge na osnovu razlika u patogenosti i fenotipskim karakteristikama izmeu dve bive vrste, Heyndrickx et al. (1996) predloili su podelu Paenibacillus larvae u dve podvrste: P. larvae larvae i P.larvae pulvifaciens. 2004. godine konano, opsena taksonomska prouavanja koja su pored klasinih, ukljuila i molekularne aspekte, omoguila su reklasifikaciju dve podvrste P. l. larvaei P. l. pulvifaciens u JEDNU JEDINU VRSTU-P. larvae. GENOTIPOVANJE: P.larvae putem rep-PCR finger print metode korienjem ERIC prajmera ukazalo na postojanje razlika u okviru vrste P. larvae. Do sada je opisano 4 razliita genotipa: ERIC 1,2,3 i 4 . EPIZOOTIOLOGIJA: Infekcija je iskljuivo vezana za pelinje leglo (larve) i nastaje unoenjem spora uzronika, pri emu spore Penibacillus larvae White u leglo deponuju pele negovateljice. Nain infekcije je per-os, uvek sporama, a nikada vegetativnim oblicima. Vegetativni oblici-bacili se razvijaju iz unetih spora posle poklapanja legla. Infekcija obolelog legla je veoma jaka, tako da jedna obolela larva moe da sadri i preko bilion spora P. larvae White, to je sa epizootiolokog i zdravstvenog aspekta veoma znaajno.

38

Bolesti pela sa imunologijom irenje zaraze je lanasto (kontinuirano za razliku od npr. evropske kuge, koja ima karakter eksplozivne zaraze jer nastaje naglo). Primarni izvori zaraze su bolesne i uginule larve, kraste, med, polen i unutranjost konice obolelog drutva. Pele njegovateljice prenose spore do hrane za larve, ime ih kontaminiraju. Takoe, i pele priienju elija mehaniki prenose spore. Takoe, spore ovog mikroorganizma moe mehaniki prenositi i krpelj Varroa destructor, kao i leptiri voskovog moljca.Svakako i drugi paraziti ,naroiti voska I polena,mogu imati ulogu u prenoenju amerike kuge legla. Sekundarni izvori zaraze su med iz medita zaraene konice, koji daje recidive. Kao to smo rekli disperziju (irenje) spora unutar konica obavljaju mlade pele negovateljice legla,dok zarazu izmeu pelinjaka prenosi sam pelar apitehnikim postupcima, seobom pela na pau slabih i zaraenih zajednica, kupoprodaja rojeva, grabe, p ozajmljivanje pribora, samostalna izrada satnih osnova od nesterilisanog voska. Bolest ima znaaj i za narodnu trgovinu,pa je izvoz,odnosno uvoz pelinjih proizvoda narouto opasan iz zemalja gde je rasprostranjena amerika kuga legla. Vetaka infekcija je mogua ako se stavi u zdravu konicu ram sa sporama ili sama hrana sa sporama. Vetaka infekcija sa veg.oblicima retko uspeva. PATOGENEZA: Infekcija nastaje preko spora iz hrane ili spora zaostalih sa dna saa. Kada dospiju u larvu, one isklijavaju u njenom srednjem crevu.Isklijavanje se deava neposredno posle poklapanja legla,jer se tada smanjuje koliina eera i intesinumu koji deluje inhibitorno na isklijavanje. Nastale vegetativne forme prodiru kroz tkiva ,hemolimfu larve ubrzano se umnoavaju, to ima za posledicu smrt larve.Nastaje hidroliza same larve. Osetljivost larve na tu bolest smanjuje se sa poveanjem njene starosti a najosetljivije su larve mlae od 24 sata. Odrasle pele unose spore hranom, ali to nema posledica po njih. Ekstrakt srednjeg creva odraslih pela gotovo potpuno spreava umnoavanje vegetativnih oblika i isklijavanje spora uzronika.U jednoj eliji sa uginulom larvom ima oko 2,5 milijarde spora . KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Promene su karareristine za poklopljeni leglo i to na: na poklopcima,na larvama i izgledu legla. Promene na poklopcima su prve evidentne jer je ovo bolest zatvorenog legla. Posledice promena na poklopcima su sam rezultat promena na larvama koje hidrolituju i menjaju svoj oblik i integritet.Promene na poklopcima nastaju 3 nedelje nakon infekcije.Poklopci postaju nakvaeni i na njima se uoavaju mrke mrlje koje nastaju od amorfne mase same larve u eliji. Postaju meki,lako se skidaju i blago su ulegnuti. Kasnije se na njima uoavaju rupice sa nepravilnim ivicama poreane po obodu poklopca.Kod starih procesa i nastajanjem suenja same larve poklopci se potpuno uvlae u eliju. Promena na leglu su evidentne najbolje u jesen kada ostaje samo bolesno leglo. Inae se zapaa ratrkanost poklopljenih obolelih larvi po itavom ramu sa saem.

39

Bolesti pela sa imunologijom Promene na larvama su najbolje uoljive. Po skidanju poklopaca uoavaju se promene na larvama, ija se boja menja od belo sedefaste, sivoute, tamnosmee do boje okolade. Larva, takoe, gubi jasni srpoliki oblik, te se pretvara u bezoblinu gnjecavu amorfnu masu. Ubadanjem akalice ili palidrvca u takvu larvu (Ropiness-ov test) izvlae se niti okoladne boje, duge i po etiri do pet centimetara, to je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu. Sa napredovanjem bolesti na dnu elije se formira krasta veliine glave iode koja se teko pomera sa dna elije. Proces hidrolize (raspadanje uz gubitak vode) larve i njeno razlaganje do formiranja kraste traje oko 2 meseca. Obolela zajednica sve vie slabi i na kraju postaje plen najezde voskovog moljca i grabei pela. DIJAGNOZA: Bolest se najlake primeuje u jesen, kada matica prestaje sa polaganjem jaja pa ostaje samo bolesno leglo. Sumnju na ameriku kugu postavljao na osnovu anamneze,epizootiolokih podataka,klinike slike i patoanatomije. Tano dijagnozu postavljamo u labaratoriju mikroskopiranjem i kulturolokim metodama. Mogue je raditi biohemiski niz,seroloke metode i PCR. U labaratoriju se alju larve,odnosno ceo ram sa saem i leglom ili samo iseak saa sa karakteristinim promenama veliine 10x10 ili 10x20 cm. Mikroskopski preparat se pravi od amorfne mase larve ili same kraste koja se dodaje u kap fiziolokog rastvora. Boji se karbolfuksinom. Na preparatu se vide spo re- zid je samo obojen. Spore podseaju na uice od igle. Kulturelni pregled se vri na podlogama koje su navedeni u etiologiji. U poslednje vreme u veim labaratorijama se vri PCR metoda za utvrivanje genotipa samog P.larvae. Smatra se da postoji razluke u virulenciji izmeu genotipova. Diferencijalno fijagnostiki treba iskljuiti: Evropsku kugu- eksplozivna ,benigna zaraza sa promenama na otvrenom i zatvorenom leglu. Detaljna dijagnoza se postavlja na osnovu bakteriolokog pregleda. Meinasto leglo- virusno oboljenje, gde nalazimo tzv meine . Bakterioloki pregled je negativan Varoozu- nalaz krpelja na larvama.

TERAPIJA I PROFILAKSA: TERAPIJA SE NE SPROVODI. Prema odredbama Zakona amerika kuga se prijavljuje i suzbija. Radikalna mera-spalivanje. Kontrolna ispitivanja pelinjih zajednica na prisustvo uzronika amerike kuge legla se obavlja u septembru i oktobru. Tamo gde se utvrdi postojanje zaraze, specifino leenje obolelih larvi ne postoji, ve se preduzimaju mere propisane pravilnikom o nainu suzbijanja ove bolesti, a to su: zatvaranje zaraenog pelinjaka; unitavanje svih zaraenih konica sa saem i pelama; unitavanje svih dotrajalih konica zajedno sa pelama i saem; unitavanje zaraenog saa i pela iz zaraenih konica spaljivan jem i

40

Bolesti pela sa imunologijom zakopavanjem, a pribor i konice se dezinfikuju; zabrana drzanja pelinjih zajednica bez matica i spreavanje rojenja u zaraenom pelinjaku; dezinfekcija pelinjaka i pelarskog pribora koji se koristi pri izvravanju mera nareenih u pelinjaku, odogovarajuim dezinfekcionim sredstvom (20% formaldehid 30 min. ili 6% NaOH); preventivno se dijagnostiko ispitivanje obavlja u svim pelinjacima u polupreniku od 3 km od zaraenog pelinjaka; nakon 2 meseca u zaraenom pelinjaku se ponovo radi kontrolon o dijagnostiko ispitivanje, pa ako nema zaraze smatra se da je ona nestala. Najbolja mera preveniranja ove bolesti je uzgoj jakih pelinjih zajednica, auhtohtonih ekogenotipova medonosne pele, sa izraenim higijenskim i negovateljskim ponaanjem, kao i potovanje biolokih potreba medonosne pele kao ivog bia. Na alost, poslednjih godina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranja primene alternativnih profilaktinih mera pa i profilaktine primene antibiotika (masne pogae) kod amerike kuge pelinjeg legla, kako od strane samih pelara koji samoinicijativno, na slobodnoj prodaji, kupuju razliiite antibiotike, tako i od strane poznatih strunjaka koji se ve dui niz godina bave zdravstvenom problematikom i ekonomijom u pelarstvu. Primenu antibiotika u preventivne svrhe aplikovanjem putem mednih pogaa i dr. preporuuju ne samo pojedinci (Radovi publikovani u Zbornicima radova sa Savetovanja o lekovima za uporebu u veterini i dr., Mlaan, Bandov, Kolari i dr.) ve i poznate prizvodne kue kao to su Zdravlje Leskovac, Hemovet Vrac, Veterinarski zavod Zemun i dr. Takoe, i privatni proizvoai preparata za pele ve uveliko reklamiraju i preporuuju primenu oksitetraciklina u svojim proizvodima u preventivne svrhe. Kao struno obrazloenje za primenu oksitetraciklina u pogaama uzeti su rezultati koje su dobili Vilson i saradnici kao i Kulinevi i saradnici, a koji pokazuju da eerno-uljne pogae sa oksiteraciklinom uspeno mogu da se koriste u preveniranju amerike kuge pelinjeg legla i evropske trulei ukoliko se zaraza nalazi u svom poetnom stadijumu

Evropska kuga legla (Evropska trule)

Evropska kuga legla predstavlja benigno,slabo kontagiozno oboljenje otvorenog i zatvorenog (ree) pelinjeg legla koje je rasprostranjeno po celom svetu.Bolest se pojavljuje u Srbiji i okolini.Evropska trule nije jo samo dijagnostikovana na Novom Zelandu i nekim delovima Australije. Evropska trule je nekada predstavljala pandam amerikoj trulei koja predstavlja veoma kontagiozno i malign o oboljenje legla pela. Upravo osnovi zadatak veterinara je da stekne znanje,iskustvo i da razlikuje ove dve,po klinikoj slici, veoma sline bolesti. Evropska trule legla predstavlja koje je prouzrokovano sa vie vrsta bakterija ,to znai da se radi o meovitoj infekciji. Bolest nastaje eksplozivno,sporadino ili enzotski i javlja se u perakutnom i akutnom obliku. Pri nastamku bolesti vrlo vanu ulogu imaju nespecifini faktori (vlaga,temperatura,slaba ishrana) tako da jednom reju kaemo da je etiologija evropske trulei kompleksna.

41

Bolesti pela sa imunologijom ETIOLOGIJA: Evropska trule nastaje usled delovanja vie bakterija i nespecifinih faktora. Bakterije koja uzrokuju ovo oboljenje su: 1. Melissococcus pluton koji predstavlja najvanijeg uzronika pri nastanku evropske kug e. M.pluton (plutonium) izaziva tzv.primarnu infekciju dok uee ostalih bakteija ima sekundarnu ulogu. M.pluton moe sam da izazove bolest. To je nepokretni pleomorfan MO ,okruglastog oblika koji se javlja pojedinano ili kao diplokok,a ponekad i u vidu lanca. M.pluton je G pozitivna bakterija koja ne stvara spore i raste na uobiajenim hranjivim podlogama (hranjivi bujon i agar). 2. Bacillus alvei je G pozitavan tapi koji ima sposobno da izazove sline promene kao i Penibacillus larve. B.alvei je peritrih, ima slabu motilnu sposobnost i pravi bledoute kolonije sa neravnim rubovima na uobiajenim podlogama. Stvara subterminalne spore koje su sa elipsoidnog oblika sa vegetatvnim produetkom (klijanje).Razmoava se samo u mrtvim larvama i uglavnom se uoava pod mikroskopom sa M.pluton. 3. Bacilus laterosporus je G pozitivan tapi koji gradi unilateralne spore. Pokretan je aerob ,o ijoj patogenosti su jo podeljena miljenja. 4. Enterococcus faecalis i Enterococcus feacium su G pozitivne koke koje se pojavljuju samo ako u obolelim larvama postoji M.pluton,tako da govorimo o etiolokom patognomoninom znaku za evropsku kugu. Morfoloki su veoma sline sa M. Pluton ,ali se razlikuju seroloki i bohemijski. Karakteristino je da svojim razmoavanjem stvaraju kiseo,jak i odorana mirispa je evropska kuga dobila sinonim kiselo leglo.Javljaju se pojedinano,u obliki diplokoka iki streptokoka.Nepokretni si aerobi i fakulatativni anaerobi. 5. Achromobacter eurydicae je Gram negativna,stapiasta,nepokretna bakterija koja ne stvara spore i kapsule.Striktni je aerob. ivi kao saprofit u crevu larvi,to znai da je uslovno patogena bakterija i njena uloga u razvoju bolesti zavisi od primarne infekcije sa M.pluton. Pored navedenih bakterija jo se spominje uloga Paenibacillus apiarius-a koji se moe izolovati iz mrtvih larvi. EPIZOOTILOGIJA: Bolest nastaje naglo i iznenadno (ekpslozivna zaraza) i esto je uslovljena delovanjem spoljanih faktora izvan konice (makroklimat) i samim faktorima u konici(mikroklimat). Nespecifini faktori uslovljavaju nastanak bolesti jer dolazi do opteg pada imuniteta i kondicije pelinjih zajednica. Najei faktori koji potpomau nastanku bolesti su: smanjena temperatura u konici,poveana vlaga,neizbalansiran odnos broja pela i legla,drutva bez matice,loa ishrana-deficit u proteinima,greke u apitehnici itd..... Pored toga neke bolesti (varoza) i trovanja pela pesticidima potenciraju nastanak evropske trulei legla. Bolest se javlja najeke tokom dugog i kiovitog prolea (mart) i poetkom ljeta kada pele nemaju dovoljno pae. Dugotrajna i hladna zima sa loom prihranom takoe uslovljava nastanak bolesti. Oboljevaju kako radilike i trutovske larve stare 3 -4 dana, jer tada dolazi do promene ishrane larvi (mle-polen). irenje infekcije pripisuje se mladim pelama koje instiktivno ele da uklone bolesne larve, to dovodi do toga da se infektivni agens (Melissococcus pluton) iz creva larve zadrava na njihovim delovima tela. Kasnije dok te iste pele hrane neobolele larve dolazi do infe kcije koja nastaje

42

Bolesti pela sa imunologijom per/os. Postoje podaci da su larve matice otpornije. Bolest je benigna i esto dolazi do samoozdravljenja im se poprave uslovi sredine. Pored ovih faktora jo i tetoine, zatim kontaminirani pelarski materijal i pelari mogu iriti infekciju izmeu pelinjih zajednica(kao i kod amerike kuge).

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Evropska trule se javlja perakutnom i akutnom toku. Promene se najee zapaaju na otvorenom leglu tako da se vide odmah na larvama,a ponekad na zatvorenom leglu kada se zapaaju promene na poklopcima. Perakutni oblik protie bez simptoma,dok kod akutnog oblika zapaamo promene na larvama,poklopcima i leglu uopte. Oboljenje se moe javiti u pojedinim konicama u jednom pelinjaku ili ak u vie pelinjaka na jednom podruju. U konici se pored promena na leglu zapaa slabljenje zajednice, a da bi stvari bile komplikovanije nekad pelari bolest ne primete.(slabije infekcije,jaa zajednica) Kada je u pitanje prosta infekcija sa M.pluton dolazi uglavnom do promena na otvorenom leglu, a sve to prati naglo razmoavanje M.pluton a u srednjem crevu larve. Kada larva ugine uzronik prestaje sa deljenjem. Takve larve su naduvane,postaju ukaste da bi na kraju dobili tamnu braon boju(slika).Pored promene u boji zapaamo abnormalnosti u poloaju larve u eliji.Larve su sklone topljenju i kroz hitin se vide creva i trahealni sisitem. Kada takve larve izvuemo iz elija hitinski omota se kida, a njihovo crevo je puno ukasto-beliaste tenosti i gasova. Larve na kraju (posle 3 dana) postaju tamno-mrke boje(crne) i potpuno suve tj. dobijaju izgled kraste. Mrtve larve su pastozne i granularne konzistencije.esto se osea kiselkast i odbojan miris. Kod zatvorenog legla se zapaaju ulegnua na poklopcima,to je rei sluaj.Nekad larve preive i postaju lutke,ali su zakrljale tako da ih pele izbacuju iz konice. Na leglu ne oboljevaju sve larve ,tako da se dobija slika izmeanosti izmeu zdravih,obolelih i mrtvih larvi. Ponekad kada u leglu prevladavaju sekundarci,a posebno B.alvei ,javlaju se sline promene kao i kod amerike trulei legla,odnosno larve uginjavaju vie u zatvorenom leglu,postaju mlitave i kaasto vodene konzistencije. Le larvi postaje rastegljiv u vidu smee niti. DIJAGNOZA I DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Dijagnoza se postavlja na osnovu epizootioloke situacije (eksplozivan nastanak u rano prolee),klinike slike i patolokih promena (promene na otvorenom leglu) i labaratorijske dijagnostike. Anamneza,epizotioloka situacija,klinika slika i patoloke promene nisu uglavnom dovoljne da bi dali tanu dijagnoz i samo su dovoljne da posumnjamo da se radi od ovoj bolesti .Izolovanjem uzronika iz larvi postavlja se konana dijagnoza. U labaratoriju se alju larve,odnosno ceo ram sa saem i leglom ili samo iseak saa sa karakteristinim promenama veliine 10x10 ili 10x20 cm. U labaratoriji se radi mikroskopiranje,kulturoloki pregled i ponekad seroloke metode. Preperati za mikroskopski pregled se prave od leeva i creva uginulih larvi i boje se po Gramu. Tada pod mikroskopom zapaamo istovremeno G pozitivne i G negativne bakterije,zatim bacile sa svojim sporama i koke. Pored bojenja po Gramu u literaturi se spominje boljenje negrozinom,zatim karbolfuksinom, ali samo ako se radi i prostoj infekciji. Tada vidimo pod mikroskopom kopljaste koke koje odgovaraju M.pluton.

43

Bolesti pela sa imunologijom Kulturoloki pregled se vri na uobiajenim podlogama,ali za M.pluton je karakteristina podloga koja sadri: 1 g glukoze, 1.35 g kalijum dihidrogen fosfata (KH2PO4), 1 g cisteina, 2 g agara, and destilisane vode do 100 ml.Ovu podlogu su prvi primenjivali Baley, Hornitzky i Smith. Od serolokih metoda je preporuena sendi ELISA, mogu je i PCR. Ove metode su selektivne samo za M.pluton. Diferencijalno dijagnostiki treba iskljuiti: Ameriku trule na osnovu klinike slike, patolokih promena mikroskopskog i kulturolokog pregleda; Meinasto leglo- ne nalaze se pod mikroskopom MO i nalazom tzv. meina; Prehlaeno leglo-nema bakterija i promene se javljaju na ivici saa tj.rama; Varoza nalaz na larvama Varoe destructor Trovanja-labaratorijskom dijagnostikom.

TERAPIJA I PROFILAKSA: Terapija se izvodi uz istovremeno popravljanje uslova u pelinjim zajednicama,odnosno moramo otkloniti delovanje nespecifinih faktora. Pre antibioterapije vri se samo prihrana pela eernim sirupom i pogaicama uz istovremeno dodavanje vitamina i minerala. Biranje antibiotika za terapiju se vri samo na osnovu antibiograma jer se radi najee o meovitoj infekciji. U literaturi se preporuije najee oksitetraciklin hidrohlorid koji se daje zajedno sa prihranom 10-ak dana. U nekim zemljama je zabranjena upotreba antibiotika zbog rezidua u medu . Antibiotici se ne daju za vreme medenja i skupljanja nektara. Ako se bolest pojavila potrebno je izvriti dezinfekciju. (konice,material za pelarenje) Pored terapije vano je da pelinje zajednice uvek imaju hrane,pelari moraju utopljavati leglo,suavati plodita,zatim da pelinje drutvo imaju mladu maticu i na kraju pelari ne trebaju u slabim vremenskim uslovima vriti radove na pelinjaku. Ako se bolest pojavila potrebno izvriti dezinfekciju. (konice,material za pelarenje)

Lana kuga
Zarazna bolest poklopljenog legla uzrokovana bakterijom Bacillus alvei. Kliniki znaci bolesti slini su amerikoj kugi i zbog toga treba paziti da se ove dve bolesti ne zamene. U propaloj masi pelinje larve uzronik stvara spore koje na krajevima uvijek zadravaju dio vegetativnog tela uzronika. (pogledaj evrposku kugu). Inae lana kuga predstavlja evropsku kugu,ali samo kao monoinfekcija.Ovaj termin se ipak neki pelari danas koriste,tako da treba biti jasno o emu j e re.

44

Bolesti pela sa imunologijom

Kiselo leglo
Bolest nepoklopljenog pelinjeg legla uzrokovana bakterijama iz roda Streptococcus (Streptococcus apis) ili Entercoccus faecium.Ove bakterije umnoavaju se samo u larvama koje su oslabljene nekim drugim nepovoljnim faktorima. Znaci bolesti slini su znacima Evropske kuge. Javlja se karakteristini kiseli miris, a masa propale larve je mrviasta. Kiselo leglo je takoe sinonim za evropsku kugu. Leenje lane kuge i kiselog legla je isto kao kod evropske kuge.

Meinasto leglo (Sackbrood)

Meinasto leglo je bolest poklopljenog legla i mladih pela radilica uzrokovana virusom. Ova bolest, iako blage naravi, predstavlja zarazno oboljenje pelinjeg legla, koje nanosi znatne ekonomske tete u pelinjim zajednicama, pa prema tome i u pelarstvu. Za oboljenje su karakteristini specifini simptomi bolesti koji se teko uoavaju. Osnovna karakteristika je da ne dolazi do preobraze pelinjih LARVE u LUTKE. Virus je utvren kod pelinjih zajednica zaraenih VAROOM, to ukazuje na to da Varroa moe prenijeti virus u hemolimfu pele, koje hranjenjem zaraavaju lutke. Pojava bolesti je najee sporadina, javlja se u proljee (maj, juni).. Ako su pelinje larve inficirane ovim virusom 4 dana nakon poklapanja, ne prelaze u stadijum lutke, ve ostaju opruene u eliji sa glavom prema poklopcu elije. Telo larve se puni vodnjikavom masom, tako da larva postaje slina meini. U toj vodnjikavoj masi ima mnogo estica virusa, tako da bi se teoretski moglo zaraziti 1.000 pelinjih drutava. Naravno, to se u praksi uglavnom ne dogaa. Ova vrsta virusa opstaje u toku perioda bez legla u odraslim pelama, ne nanosei im vidljive tete.

ETIOLOGIJA: Uzronik je RNK virus veliine oko 30 nm, estougaonog oblika. Virus meinastog legla prvi je identifikovao White u SAD i dokazao da se radi o filtrabilnom agensu.Slian je picorna virusima. Ovaj virus je rairen po celom svetu, a najee se sree u Istonoj Australiji, prisutan je u Velikoj Britaniji, a identifikovan je i u naoj zemlji. Interesantno je napomenuti da je ovo jedan od najranije identifikovanih virusa. Jo je White (1917) u SADu otkrio da bolest pelinjih larvi izaziva materijal koji proputaju filteri, to je znailo da nema veze sa bakterijama. Odrasle pele otkrivaju larve u ranim stadijumima bolesti i odstranjuju ih iz drutva . Tokom ove aktivnosti one u sebi ingestiraju infektivan materijal i nakon 24 asa od infekcije veliki broj virusa je prisutan u njihovim hipofaringelnim lezdama. Inficirane pele, negovateljice, verovatno ire virus prilikom hranjenja larvi. Larve uginjavaju, a tenost koja se stvara u uginulim larvama toliko je infektivna da samo jedan le larve moe da inficira preko 3000 zdravi h larvi..Virus se razmoava u epidermalnim elijama i lezdama kutikule usled ega izostaje stvaranje hitinaze neophodne za razlaganje kutikule ,tako da se lutka ne moe osloboditi ahure pa se izmeu opni nakuplja tenost. U uginulim larvama virus moe da opstane oko nedelju dana. EPIZOOTIOLOGIJA: Kao to je reeno bolest se javlja sporadino i uglavnom je benignog karaktera. Bolest se javlja na poklopljenom leglu sa retkim uginuima,jer zdrave pele otklanjaju brzo uklanjaju uginule larve tako da se bolest retko manifestuje. Naime,pele po instinktu izvlae bolesne larve ispod poklopaca,a ako je jaa infekcija onda moemo zapaziti specifine promene. Pele koje izvlae obolele larve mogu se same inficirati jer usisavaju teni infektivni sadraj larve. Po sebno su prijemljive jednodnevne radilice,kod kojih

45

Bolesti pela sa imunologijom se virus nalazi u hipofaringealnim lezdama. Ovakve pele su latentno inficirane i predstavlaju izvor infekcije.Starije pele su otporije,ali i one mogu prenositi infekciju. Ovakva situacija ima i paradok salni efekat,jer kada bi mlade pele bile otporne na virus,one bi ga ak bre irile meu larvama i na taj nain izazvale veu tetu.Uglavnom ne dolazi do propadanja cel zajednice,iako virus due vreme moe biti prisutan. Smanjenje otpotnosti pela usled nespecifinih faktora moe imati ulogu da se bolest kliniki izrazi. Pelar moe virius prenositi meu zajednicama ili pak pelarnicima,preko pelarskog materijala. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Promene na leglu- nepravilno rasporeeno poklopljeno leglo- poklopci oteeni (rupice nepravilnih rubova ili istrgnuti)- prisustvo tamnih mrlja- blaga ulegnutost poklopaca. Kada skinemo poklopce u eliji se nalaze mrtve larve koja se lako izvlai iz elije i ima oblik meine. Promjene na larvama- gube kolutiavost i postaju mlohave-izmeu koice i tela larve nakuplja se prozirna tekuina boje ilibara koja kasnije postaje zamuena i gromuljiasta- propali organi postaju kaasti- u poetnom stadijumu oboljenja prljavouta boja larve- u kasnijem toku crna boja. Promene na odraslim pelama- ne uzimaju pelud nemogunost proizvodnje matine mlei, ne dolazi do razvoja masno bjelanevinastog tkiva- neotporne na stres (niske temperature u toku zime)- ne izgrauju saeubrzano postaju sakupljaice- nestaju iz konice u dobi od tri sedmice i uginjavaju u prirodi. Specifian znak je pojava crne boje na podruju glave oboljele larve. Ponekad u ljeto dolazi do samoozdravljenja ,jer su pele brojnije u odnosu na leglo,kada bolesne larve izbaciju iz konice. Najee su ipak promene na larvama koje imaju boju ilibara,nemaju miris,i nisu viskozni ili rastegljivi,bez segmentacije su ,lako se izvlae iz elije ,jer kouljica ostaje intaktna. Kasnije usled desikacije prelaze u oblik kraste koja ima oblik una. DIJAGNOZA se postavlja laboratorijskom pretragom oboljelog legla. Na analizu se dostavlja komad promjenjenog legla veliine 10 x 20cm umotan u papirnu ambalau. NE: polivinil ambalaa i staklo.Dijagnoza podrazumeva: a) iskljuiti bakterijsku infekciju (pravljenje razmaza i bojenje po Gramu ili Giemsi); b) imunodifuzijom u gelu; c) biolokim ogledom na zdravim pelinjim zajednicama kojima se daje sterilan filtrat dobijen od uginulih larvi; d) elektronskom mikroskopijom

TERAPIJA I PROFILAKSA:Ukoliko je bolest u jaem stepenu zahvatila pelinju zajednicu preporuuje se unitavanje kompletne zajednice.Prihranjivanje eernim sirupom sa antibiotikom u maju mesecu,odnosno vri se tzv.nadraajno prehranjivanje.Radi se se dezinfekcija ramova,preseljivanje zajednica itd. ..Treba suziti leglo-plodite.

46

Bolesti pela sa imunologijom

Kreno leglo (Calkbrood)

Kreno leglo je bolest pelinjeg legla izazvana gljivicom Ascosphaera apis, a javlja se i u radilikom i trutovskom leglu i predstavlja uglavnom benigno oboljenje koje iji karakter zavisi od nespecifinih faktora. Rasprostranjena je u Evropi,Americi,Australiji,pa i kod nas.Nastanak bolesti zavisi od klimatskih faktora i pojavljuje se periodino. ETIOLOGIJA: Ascosphera apis je heterotalina askomiceta koja ima sposobnost da formira anteridije i oogonije (stvara muki i enski micelijum).Spajanjem polova stvaraju se okrugli fruktifiakcioni organi odnosno ciste koje su ispunjeni sporama. Pucanjem cista spore se oslobaaju i daju micelijumski pupoljak nakon 24 asa. Uzronik krenog legla veoma je rasprostranjen i otporan i dugo preivljava u prirodi (na tlu, u vodi), gdje ostaje zarazno sposoban vie desetina godina. Preivljava i u crevu i sadraju mednog mehura odraslih pela, a odravaju se i u zalihama peluda. EPIZOOTIOLOGIJA: Primarni izvor zaraze su uginule pelinje larve na ijoj povrini su razvijena rasplodna tijela sa sporama uzronika bolesti. Pele uglavnom iznose mumificirane liinke iz stanica saa i izvan konice nekoliko dana nakon pojave prvih znakova bolesti, dok spore jo nisu razvijene i tada se spore stvaraju na izbaenim mumijama ispred leta konica, odakle vetrom mogu biti raznesene po blioj i daljoj okolici pelinjaka. Od konice do konice spore prenosi i pelar: zamjenom saa, priborom, prihranjivanjem zaraenim medom i peludom, pojaavanjem ili pripajanjem pelinjih zajednica. Selidbe pela na pau takoe su poveale mogunost irenja bolesti. Bolest se javlja sporadino i moe se pojavljivati tokom cijelog leta (juni-avgust), a moe i od aprila do oktobra Pored postojanja Ascosphaerae apis, za izbijanje bolesti potrebno je prisustvo nepovoljnih uslova za razvoj larvi, kao to su hladnoa, poveana vlanost, nedostatak hrane, nekontrolisana upotreba antibiotika i akaricida, masovna primena pesticida i sve ve} zagaivanje ivotne sredine. Sve ovo pogoduje brzom razvoju gljivica koje larvu u rekordnom vremenu obaviju hifama, uslovljavajui njeno brzo uginue. Bolest napada larve u treem -etvrtom danu ivota, a u konicu je unose pele sa tek sakupljenim polenom i nektarom. Smrt l arvi nastupa neposredno pred ili posle poklapanja elija. Infekcija nastaje sporama Asc.apis koja u organizama larvi prodire perkutano ili preko alimentarnog trakta,odnosno peroralno.

KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Simptomi na larvama u leglu - U poetku infekcije larve su najpre bledo-ukaste boje, meke, glatke, promenljivog oblika, a zatim imaju svetlo -utu boju. Kasnije su hrapave, na dodir se osea konzistencija koe i mogu biti krte i lomljive. Oko njih se stvara beli micelijumski omota koji se naglo uveava, potpuno ih obavije da bi na kraju ceo prazan prostor u eliji legla bio ispunjen micelijumom. Micelijum tesno prianja na zadnji deo tela larve, dok glava obino ostaje slobodna, suva i ima izgled dugmeta. U kasnijem stupnju infekcije, stare mumificirane larve se smanjuju zbog dehidratacije i izgledaju kao da su pokrivene kreom otuda i naziv KRENO LEGLO. Larve na kasnijem stupnju infekcije imaju prljavo tamno-zelenu boju. Simptomi na ramu saa sa leglom- Mlade inficirane larve

47

Bolesti pela sa imunologijom koje na prvi pogled jo izgledaju zdrave, obino se nalaze ratrkane meu zdravim leglom, dok se starije, ve mumificirane larve, nalaze u poklopljenim elijama ili nekad u elijama koje su pele otvorile. Poklopci elija su uglavnom normalnog izgleda ili mogu biti posuti pegama ili blago ugnuti. Na uzdunom preseku kroz sae sa poklopljenim leglom mumificirane larve lako ispadaju iz elija. Kada micelijum gljivice proe kroz poklopce elija i prekrije spoljnu stranu poklopaca, zatvoreno leglo ima izgled kao d a je posuto branom, kreom ili sivkastom prainom. DIJAGNOZA: Na osnovu klinike slike, vremena pojavljivanja i injenice da odrasle pele radilice nisu bolesne, treba posumnjati na kreno leglo. Tana dijagnoza se postavlja u laboratoriji mikroskopskim pregledom mumificiranih larvi ili izolovanjem Ascosphaera apis na vetakim hranljivim podlogama.Mumificirane larve ili mumije se meaju sa vodom ili NaCl ,tako da se dobije suspenzija u kojoj se mogu dijagnostikovati spore ili ciste sa sporama.Nekada se gljivica kultivie na krompirovom dekstroznom ili maltoznom agaru gde gljivice veoma brzo rastu.(5-7 cm za 10 dana) Kolonije se najbolje razvijaju na temperaturi od 30C i imaju miris narane ili fermentisanog voa. Materijal za laboratorijsku dijagnostiku je ram saa sa mumificiranim trutovskim ili radilikim leglom ili iseak legla dimenzija 10 x 10 14 cm. Svaki uzorak se ponaosob pakuje u kartonsku kutiju. PCR tehnika se koristi vrlo esto u nekim zemljama kao brz i taan metod za dijagnozu krenog legla. TERAPIJA I PROFILAKSA:Kreno leglo se veoma teko suzbija i ne postoji specifian preparat koji se moe koristiti u borbo protiv krenog legla. Zato je izuzetno vano uoiti prisustvo Ascosphaera apis u samom poetku infekcije pelinjeg legla, kada je zahvaen mali deo pelinjeg drutva. Mere za suzbijanje ove bolesti su najefikasnije u periodu ranog razvitka gljivice Ascosphaera apis, pre nego to se obavi sporulacija. Meutim, bolest se najbolje suzbija biolokim merama, tj. dranjem jakih pelinjih zajednica, suavanjem plodita, utopljavanjem konica, prehranjivanjem pela i zamenom matice. Napadnuta pelinja drutva treba trokratno u razmaku od 2 dana prihranjivati eerno -mednim sirupom uz dodatak vitamina C. U koliinama od 250 ml. Na ovaj nain se podstie nagon pela za uklanjanjem uginulih larvi i poveava rezistentnost larvi na Ascosphaera apis. Od antimikotika se najee koristi nistatin. U sluaju benignog toka bolesti dovoljno je da se ramovi sa bolesnim leglom izvade iz konice, a pelinja zajednica dovede u dobro bioloko uzgojno stanje (jake zajednice, suve konice, preseljavanje pela sa leglom na suv i osunan teren). U teim sluajevima infekcije neophodno je zameniti maticu, pele preneti u novu konicu, a staru konicu temeljno oisti ti i dezinfikovati let-lampom. Sae sa bolesnim leglom spaliti ili pretopiti, a takoe spaliti i sve otpatke iz konice. U cilju podsticanja higijenskog ponaanja preporuuje se nadraajno prihranjivanje ili posipanje prah eerom. Mogue je da doe i do samoozdravljenja.

Kameno leglo (Stonebrood)

Kameno leglo predstavlja retku bolest pelinjeg legla i odraslih pela uzrokovana gljivicama iz roda Aspergillus (fumigatus i flavus), a najea je vrsta Aspergillus flavus Link.Inae, ove gljivice mogu inficirati i neke druge insekte ,a ponekad prouzrokovati respiratorne bolesti kod ivotinja kao i kod ovjeka. Larve uginule od kamenog legla mogu biti poklopljene i nepoklopljene. U poetku, oboljela larva ima belu boju dok se kasnije pretvara u sivu ili zelenkasto utu i postaje vrlo tvrda (kao kamen).

48

Bolesti pela sa imunologijom ETIOLOGIJA: Telo gljivice(micelijum) sastoji se iz konastih hifa, na ijem kraju se nalaze spore iz kojih mogu da nastanu nove kolonije. Za razmnoavanje je potrebno dovoljno vlage i odreena temperatura koja za veinu plijesni iznosi 20-30C, a za pripadnike vrsta Aspergillus i via od 37C. Ove gljivice su veoma rasprostranjene u prirodi. Spore su okrugle ili nepravilno sfernog oblika, veliine 2x3 do 5x7 m. Boja spora moe da bude beliasta, limunastouta ili tamnozelena, a boja kolonija, zavisno od vrste uzronika i starosti procesa, utosiva ili maslinasto mrka. Spore i hife su osjetljive na toplotu temperatura od 60C ubija ih za 30 minuta. EPIZOOTIOLOGIJA : Glavni nespecifini faktor za nastanak bolesti je poveana vlanost u konicama i slaba drutva (za nastanak oboljenja kod sisara i ptica takoe pogoduje loa kondicija i oslabljenost organizma delovanjem neke druge bolesti). S obzirom na to da se spore nalaze svuda, pele ih unose u konicu polenom i nektarom, a mogu ih imati i na nogama, dlaicama i drugim dijelovima tijela. Hranjenjem larvi pele prenose spore na leglo, gdje se obino prvo i zapaa oboljenje koje se u tom sluaju naziva kameno leglo. Inficiranje obino nastaje unoenjem spora u digestivni trakt, retko preko kutikule. irenju spora, osim preko pela, doprinose i kontaminirani dijelovi konice i pelarski pribor. Mogua je vetaka infekcija.Meutim, ne zna se neto odreeno o nainu irenja ove gljivice. Sigurno je da to pelari ine prenoenjem zaraenih okvira iz jedne konice u drugu. Sasvim je mogue da i prihranjivanje sa medom koji potie iz zaraenih konica moe doprinijeti irenju kamenog legla. Najvjerovatnije da pretjerana upotreba antibiotika unitava normalnu mikrofloru kod pela i doprinosi nastanku kamenog legla.Pretjerana vlaga na pelinjaku i slaba ventilacija u konicama, kao i prihranjivanje eernim sirupom koji sadri previe vode, moe doprinijeti razvoju gljivinih oboljenja KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE:Spore ovih gljivica mogu klijati na spoljnjem omotau pelinje larve, ali glavno zaraavanje ide preko organa za varenje. Unutranjiorgani se brzo pune micelijama koje probijaju kutikulu (kou) larve blizu zadnjeg dijela tela da bi potom za 2-3 dana obuhvatile cijelu povrinu larve. Gljivice mogu proklijati i u odrasloj peli i razviti se na slian nain kao u larvi. Zaraene pele gube mo letenja, postaju nemirne i hodaju iroko diui noge. Pred uginjavanje naputaju konicu, pa pelar vrlo teko opaa znakove bolesti.Larve ugiinjavaju 5 ili 6 dana ,odnosno kada se potpuno isprue. U nepoklopljenom leglu je vidljiv filc od micelijuma,koji ispunjava ceo prostor u eliji oko larve.Dolazi do fruktifikacije , a kada micelujum sazri larve podseaju na male kamenie.Kod poklopljenog legla micelijum prolazi kroz poklopce koji izgledaju kao prekriveni mahovinom. elije i larve,odnosno ove skupine sline mahovini su pune spora aspergilusa. DIJAGNOZA: : Dijagnoza se postavlja u labaratoriji mikroskopskim pregledom i kulturelno. Za mikroskopski pregled uzimaju se delovi leeva pele potopljenih u kap 50% glicerola ili u fiziolokom rastvoru. Ovako dobijena suspenzija predstavlja nativni preparat. Izolovanje Asperilus flavus se izvodi uglavnom na Sabourand agaru. Pri radu treba biti oprezan i obavezno nositi zatitnu masku jer je aspergiloza ili kreno leglo zoonoza. Diferencijalno treba odvojiti: kreno leglo, infekciju Penicilliumom i drugim aspergilusima (niger,fumigatus) koji imaju drugaije morfoloke osobine. TERAPIJA I PROFILAKSA:Nema nekog specifinog preparata za tretiranje pelinjih zajednica koja su napadnuta gljivicama ove vrste. Aspergiloza pela ili kamenno leglo se retko javlja, meutim, s obzirom na to da je u pitanju zoonoza, bolest opasna po oveka, u sluaju pojave potrebno je potovati propisane

49

Bolesti pela sa imunologijom veterinarsko-sanitarne mere i pristupiti unitavanje zaraene zajednice (pele, leglo, tj. okviri sa saem, utopljavajui materijal ...). Ispranjene konice treba prvo mehaniki oistiti (leeve i otpadni materijal spaliti) a zatim ih, kao i sav pribor dezinfikovati. Konice se mogu tretirati i plamenom let lampe. Poslije primene i delovanja dezinficijensa konice treba oprati toplom vodom i ostaviti da se osue. Zemljita u okolini konica takoe treba dezinfikovati (4% rastvorom formaldehida, 10 l/m i prekopati do dubine od 10 do 15cm. Med i pergu ne treba koristiti za ishranu pela; med iz plodita treba unititi, a onaj iz medita moe da se upotrebi samo u konditorskoj industriji (nepreraen nije za ishranu ljudi). Smatra se da na pelinjaku nema zaraze mesec dana posle sprovoenja svih navedenih mera i izvrene zavrne dezinfekcije. Pri radu sa sumnjivim zajednicama i zaraenim materijalom treba koristiti zatitne naoare, rukavice i povez za nos i usta, kao mere preventive.

Neinfektivne bolesti pela

Prehlaeno leglo
Prehlaeno leglo je nezarazna bolest pelinjeg legla uzrokovana nedovoljnim grijanjem i nedovoljnom prehranom pelinjeg legla. Najee se javlja u rano proljee pri naglom padu temperature. Pele se tada stisnu u zimsko klupko, a dio legla na krajnjim delovima saa moe ostati izvan klupka, prehladi se i uginjava. Pelinje leglo se dobro razvija samo ako ga pele griju svojim telima i proizvode temperaturu od 34 do 35C. Mlade su pelinje larve vrlo osetljive na promene temperature i nedostatak hrane, pa prve uginjavaju. Neto su otpornije starije pelinje larve i poklopljeno pelinje leglo, ali ako je due izloeno nioj temperaturi i ono uginjava. Otvaranje i dugo pregledavanje konica za hladna vremena moe izazvati uginjvanje pelinjeg legla. Leglo uginjava i u sluaju trovanja pela, kada naglo ugine znatni broj pela radilica pa preostale pele ne mogu dovoljno grijati i hraniti leglo. Uginule larve se sue i poprimaju smeu do crnu boju. Ako se u njima razmnoavaju nespecifine bakterije trulenja, tada se raspadaju u kaastu masu kiselog zadaha. Kada ugine vei broj larvi, pelinja zajednica slabi i stvaraju se povoljni uslovi za razvoj drugih bolesti kao evropske gnjiloe i krenog legla. Konice u proljee treba utopliti i ne otvarati bez velike potrebe ukoliko se eli spreiti pojava ovog oboljenja. Bolesnim zajednicama potrebno je suziti plodite i prihraniti ih eernom otopinom. Za spreavanje razvoija mikroorganizama daje se svaki drugi dan po pola litre eernog sirupa sa antibioticima,ali danas se sve vie antibiotici ele izbegavati zbog neopravdane upotrebe.

Pregrejano leglo
Pregrajano leglo je nezarazna bolest pelinjeg legla uzrokovana porastom temperature u podruju saa gdje se razvija pelinje leglo. Najee se bolest javlja prilikom zatvaranja i selenja konica na pau.

50

Bolesti pela sa imunologijom Mlado pelinje leglo jednako je osjetljivo na poveanje kao i na pad temperature. Ako se vanjska temperatura eksteremno povisi ili ako su konice izloene direktnoj sunevoj svetlosti, pele prskaju leglo vodom i ventiliraju krilima i dugo vremena mogu odravati optimalnu temperaturu za razvoj legla. Meutim, ako zatvorimo pelinje leto nastaje jako uzbuenje unutar pelinje zajednice pa se temperatura znatno povisi. Ako se pravovremeno ne otvore ventilacijske mree, te ukoliko se pele ne prskaju vodom, moe doi do tolikog poveanja temperature da pelinje leglo poinje uginjavati. Prvo uginjavaju najmlae pelinje larve, zatim starije savijene larve, pa ispruene larve i na kraju lutke i jaja.Pregrijavanje legla najee nastupa tokom seobe na pau. Kako su tada pelinje zajednice obino vrlo jake, one brzo nakon otvaranja konice odstrane uginule mlade pelinje larve, pa pelar pri pregledu zajednice nita ne primjeuje. Ako je dolo do uginjavanja poklopljenog legla, promjene se due vremena zadravaju na sau i lake se uoavaju. U suzbijanju bolesti vano je ukloniti uzroke koji dovode do pregrijavanja pelinjeg legla . Prije zatvaranja konica treba osigurati dobro prozraivanje konice i dovoljne zalihe vode.

Bolest umske pae

Bolest umske pae je nezarazna bolest odraslih pela radilica, uzrokovana uzimanjem velikih koliina slatkih supstanci uz istovremeni nedostatak belanevina, odnosno peludi. Javlja se uglavnom tokom umske pae pa odatle i naziv bolesti.Pele u svojoj hrani moraju imati sve glavne sastojke : ugljeno.hidrate, masti minerale i vitamine. Cvetovi biljaka pruaju peli sve te sastojke, nektar je izvor ugljenohidrata, a pelud svega ostalog. Pele osim hrane na cvetovima, sklupljaju i sve ostale slatke tvari koje nau u prirodi. Prvenstveno se to odnosi na slatke sokove biljaka koje izluuju nakon napada biljnih uiju. Tako nastaje medljika koja je posebno obilna u hrastovim i jelovim umama. Ako pelar smesti pelinjak u takvim gustim umama, tada pele ne mogu doi do cvetova gdje bi sakupile pelud. Jaki unos medljike zahtijeva puno enzima invertaze za pretvaranje sloenih eera u jednostavne koji se nalaze u medu. Za to pelama treba puno peludi, pa uskoro potroe sve zalihe. Stoga je u medu od medljike uvijek vei postotak saharoze. Tokom duge umske pae zbog nedostatka peludi znatno se smanji i uzgoj legla. U takvim uslovima nedostatka belanevina u hrani pele sakupljaice gube dlaice pa dolazi do izraaja temeljna boja hitinskog oklopa. Prije sa ova bolest esto meala sa pojedinim oblicima pelinjih paraliza(bolest crnih pela). Meutim, kod bolesti umske pae pele ne pokazuju znakove nekoordiniranog kretanja. Bolest umske pae moe se sprijeiti tako da se pelinje zajednice postavljaju uz rub ume u podruje gdje ima livada kako bi mogle skupljati pelud.

NEDOSTATAK KVALITETNE HRANE (PERGE, POLENA I MEDA) ,POREMEAJ EKOSISTEMSKIH ODNOSA, METODE PELARENJA I NJIHOV UTICAJ NA ZDAVLJE PELA

Globalni klimatski poremeaji, zagaenost ivotne sredine, "hemizacija" svih oblasti ljudske delatnosti, a naroito poljoprivredne proizvodnje, imaju za posledicu poremeaje u ekosistemima, smanjenu ili mnogim problemima optereenu biljnu produkciju, a samim tim i poremeaje u produkciji dovoljne koliine kvalitetne prirodne hrane za pelinje zajednice. Naime, s jedne strane, intezivna primena

51

Bolesti pela sa imunologijom pesticida utie na produkciju nedovoljne koliine kvalitetnog polena, koji je osnova za do bijenje kvalitetne perge, a perga je izvor proteina za pele. S druge strane, smanjenje stonog fonda (pre svega ovaca i koza), a samim tim i smanjena produkcija prirodnog ubriva, dovodi do znaajno manje produkcije kvalitetnog nektara i polena, jer su mnoge biljne vrste zbog slabije prihrane ili smanjile produkciju ili su nestale sa livada i panjaka. Samo na Peteru i Homolju stoni fond je smanjen 10 puta u odnosu na 1989, a samim tim i produkcija organskog ubriva po jedinici povrine je isto toliko manja. Ova raunica je jasnija ako se ima na umu da jedno grlo, npr. ovca, dnevno produkuje do 500g fecesa i mokrae zajedno, te ako je bilo 150000 slobodno ispanih grla na Peteru i neto manje na Homolju (oko 100000 grla), a sada je 10 puta manje na oba podruja, potpuno je jasno koliko je manja i produkcija organskog ubriva. Osim toga, u istom periodu je dolo do poveanja broja pelinjih zajednica, jer su mnogi na ovim prostorima u pelarstvu videli dobru dopunu kunog budeta, tim pre ako se imaju na umu svi dogaaji na podruju bive SFRJ. Pelari u pokuajima da to vie zarade, zaboravljaju na bioloke potrebe pela. Naime, pelari oduzimaju pelama ne samo "viak meda", ve i med iz plodita. Med iz plodita pripada samo pelama i taj med nije samo izvor energije, ve i izvor esencijalnih aminokiselina, mikro i makroelemenata, vitamina i drugih aktivnih supstanci, jer med u ploditu nije nektar. To je bioloki aktivna supstanca nastala preradom nektara i meanjem istog sa sekretima lezda medonosne pele, i ne samo to, med u ploditu sadri znatne koliine polena, koji stajanjem u medu, pod dejstvom kiselina iz meda, kao i pod dejstvom enzima egzokrinih lezda pela, puca (pucaju celulozni omotai, egzina i intina, koji su i za pele nesvariva preprek a kao i za ostale ivotinje), pa se sadraj polenovih zrna se mea sa medom. Tako med u ploditu predstavlja izuzetno kvalitetnu energetsku i proteinsku hranu za pele. Ova hrana je najznaajniji faktor za prezimljavanje i brzi proleni razvoj pelinjeg drutva, a peleri ga uzimaju pelama. Na taj nain pelari preve viestruke tete i sebi i pelinjim zajednicama. Uzeti med iz plodita znai uzeti i med sa reziduama raznih preparata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimiazolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, fluvalinata, dicikloheksilamina-Fumagilina) kojima je pelar tretirao pele u ploditu, pa je i med u njemu moe biti kontaminiran pesticima dospelih direktno (tokom jesenjeg i zimsko -prolenog tretmana) ili posredno iz ve ranije kontaminiranog voska. Taj med nije za ljudsku upotrebu. S druge strane, oduzimanjem meda iz plodita, pelama se oduzima najkvalitetnija hrana, sto utie na razvojne mogunosti i preivljavanje zajednice, ali i na imuni sistem kako svake pojedinane pele, tako i z ajednice kao organizma u celini. Zbog oduzimanja ovog meda umanjuje se razvojni potencijal pelinjeg drutva, naruava se uzrasna struktura pela, a dodatkom eera-"eerizacijom", kao "zamenom" za med (jer eer nikako ne moe biti adekvatna zamena za med, nego je samo nuno zlo) pele se dodatno iscrpljuju, pa drutvo nee biti spremno za glavni medober. Zbog naruavanja uzrasne strukture, smanjen je i broj sanitarnih pela (kune pele starosti od 12 do 18 dana), a samim tim i odbrambeni potencijal pel inje zajednice na sve poznate i u konici uvek prisutne uzronike bolesti , kao to su: Paenibacillus larvae, Nosema apis, Nosema ceranae, Ascosphaera apis, Varroa destructor i razni virusi. Med iz plodita zajedno sa propolisom utie na mikroklimu konice, jer regulie vlagu, temperaturu i razmenu gasova u konici. Kada je poveana vlaga u konici, to moe tetno uticati na temperaturni reim konice, prisutni med u ploditu, zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i tako potpomae pelama u regulisanju reima vlage i toplote u leglu. Kada je smanjena vlaga u konici (leti pri visokim dnevnim temperaturama), med iz plodita isputa vodu i potpomae odravanje optimalne vlage i temperature u konici. Tada su pele poteene lepezanja, donoenja i rasprivanja vode u konici radi rashlaivanja i mogu se usmeriti na medober, pa je tako i prinos po drutvu vei. Poznato je da je poveana vlaga uslov za pojavu gljivica

52

Bolesti pela sa imunologijom (izazivai krenog legla - Ascosphaera apis, nozematoze-Nosema apis i Nosema ceranae). Kasnije, kako dolazi prolee, spoljne temperature su sve vie, a raste i temperatura u konici, te postaje suvlje, a ako je drutvo slabije i nema meda dolazi do drastinog pada vlage u leglu. Leglo se isuuje, pati zbog nedostatka vlage i uginjava, stvarajui uslove za pojavu bakterijskih infekcija. Svakako, svoj danak uzima i krpelj Varroa destructor, ne samo kao ektoparazit legla i odraslih pela, ve i kao vektor meovitih virusnih infekcija. Uz sve navedeno, med sa propolisom ima jo i antimikotini i bakteriostatski efekat. Uz propolis i med, imunolokim sposobnostima pelinje zajednice doprinosi i polen, a njega je ili manje ili je slabijeg kvaliteta. Nije polen istog kvaliteta tokom cele pane sezone. Najbolji je polen ranih polinarica (efemernih cvetnica), zatim polen leske, vrbe, vonih vrsta, livadskih trava, kukuruza, sofore itd. Globalni klimatski poremeaji uticali su i na dinamiku cvetanja, ali i korienja polena pojedinih polinarica. Na primer, ove godine slabo je bilo polena efemernih cvetnica, leske i denarike, ili ako ga je bilo, teko je bio iskoristljiv zbog loeg vremena. Na kvalitet polena i nektara utiu i razni pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i voarstvu, u zadnje vreme sve se vie koriste i pesticidi na bazi imidakloprida, (GAUCHO 600-FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTIGE 290-FS, Bayer; CONFIDOR 200-SL, Bayer za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za eernu repu) ili preparati na bazi fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800-WG, BASF). Ovi insekticida su otrovni za pele (neonikotinoidi-imidakloprid i fipronili), deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i prenose provodnim sistemom u vie biljne organe: cvet (akumuliraju se u nektaru i polenu), plod, listove i seme, gde se veoma dugo zadravaju (ovljanski, 2008a,b). Neonikotinoidi (imidakloprid) deluju na receptore acetilholina (lano se predstavljajui kao primaoci impulsa), dok fipronil deluje na sporedni kanal hlornih jona, podiui propustljivost membrane nervne elije. Pele u potrazi za hranom sakupljajui nektar pamte miris cvetajuih biljaka, tako formirajui neku vrstu mirisne mape koja e im koristiti za budue letove. Meutim, navedeni insekticidi oteuju centre u mozgu odgovorne za memoriju i orjentaciju, izazivajui dezorjentaciju pela. Pele ne znaju da se vrate u konicu, lutaju i uginu od gladi. Pele su uznemirene sa nekoordiniranim ponaanjem pri sakupljanju polena i nektara. Viaju se na glavicama suncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, a zatim postaju apatine sa grevima i klonulou, to se na kraju zavrava uginuem.

BOLESTI I ANOMALIJE MATICE

Matice mogu da obole od svih bolesti od kojih boluju pele radilice i trutovi, pa se i mere koje se koriste za leenje pelinjeg drutva koriste i u leenju matica. Meutim, kod matica se javljaju i oboljenja organa za razmnoavanje, to moe da uspori noenje jaja ili dovede do njegovog potpunog prestanka.Matica najee oboleva od nozemoze i tada predstavlja opasnost za cello pelinje drutvo, jer izbacuje izmet po konici doprinosei irenju bolesti. Kod mladih matica obolelih od nozeme moe odmah

53

Bolesti pela sa imunologijom posle sparivanja da doe do zaepljenja jajovoda.Poznato je da braula moe najvie da oteti maticu,jer se matica najbolje hrani. Bolest matice koje su vane za opte znanje studenta i samog pelara su sledee: 1. Melanoza- predstavlja bolest ovarijuma koje se javlja kako kod maldih,tako i kod dtarijih matica i dovodi do steriliteta. Karakterie se promenama na ovarijum ima,koji menjaju boju od normalne beloukaste do crne boje. Melanoza je naziv za vie stanja kod matice: Bolest crnih jaja- predstavlja disproteinemiju albumina i njegove dekompenzacije u jajnicima ,kada se stvara melanin. Tada se u jajnikim tubama stvara zrnaste mase degenerisanog tkiva ute do smee boje ,ili ak crne boje. Ova masa se nalazi u zoni formiranja jaja. Melanoza H predstavlja sluajeve analogne bolesti crnih jaja. Patogeni MO je uzronik i slian je kvascima. Melanoza jajnika prouzrokovana je gljivicom Melanosella mors apis, koja se naseljava u oviduktima matice. Usled stvaranja mrkog pigmenta melanina jajnici imaju tamnosmeu boju. Obolela matica ne moe da nosi jaja, pa je treba to pre zameniti. Same pele, kada osete da je matica onesposobljena da obavlja svoje funkcije, pokuavaju da obave tihu zamenu. Infekcija nastaje najverovatnije peroralno,mogua ja vetaka vaginalna infekcija. Melanoza B stvaraju se crna nodularna arita na jajnicima. Oboljenje je esto i ispoljava se kod mlaih matica. Ima blag tok koji lagano vodi do steriliteta. Uzronik je koliformna i peritriha bakterija Aerobacterium cloacae Jordani. 2. Noenje nedozrelih jaja- deava se kada normalno oploena matica polae radiika jaja u kojima zapone razvoj embriona, ali koji pre ili kasnije ugine. Za takva jaja u pelarstvu koristio izraz da nema jaja. Ovi sluajevi se uglavnom javljaju kod mladih matica u poetku noenja. Jaja su splljotena ,brzo se sue i pele ih brzo izbaciju iz konice.Jaja mogu biti normalna,ali se tad nazivaju abortivna. Naime,poinje razvoj embriona,ali koji ubrzo ugine. Ova bolest je nasledna I maticu treba zameniti. 3. Neoploena jaja- Matica moe zbog vie razloga nositi neoploena jaja. Najee se to zbiva jer se nije parila, npr. zbog loeg vremena ili je potroila svu zalihu semena. Nekad dolazi i do uginjavnja dela spermatozoida u semenskom mehuru.. Zdravi spermatozoidi imaju dugi ispruen rep, dok se uginuli saviju u krugove. Utvreno je da je ta pojava, uzrokovana prehladom matice, nepaljivim pritiskom na trbuh ve sparene matice ili poremeajima u radu lezda koje hrane spermatozoida u semenskom mehuru,koji naglo i rano propadaju. 4. Opstrukcija ovidukta spermatozoidima- abdomen kod ovakve matice je nabrekao I povijen je prema dole. Matica ,iako normalno oploena ne moe da nosi jaja. Otvaranjem abdomena matice zapaaju se ovidukti koji su proireni u vidu voljke. Mikroskopiranjem njihovog sadraja se zapaaju semene elije slepljene u viskoznoj masi. 5. Opstrukcija genitalnih kanala ekskrementima- kod matica se tada primeuje preoiren zadnjideo tela iu koga viri ep bele ili mrke boje fecesa. Ova masa nekada moe da zatvori

54

Bolesti pela sa imunologijom I vaginu I ometa noenje jaja. Ako se zaep genotalnog otvora primeti na vreme, mogue je stvrdnutu masu paljivo izvui pincetom, pa matica ponovno poinje nositi jaja. 6. Katelepsija- oduzetost matice jeste bolest koju ne prouzrokuju ni mikroorganizmi ni paraziti, ve nastaje kada se matica uznemirava, izazivajui oduzetost i gubitak pokretljivosti - praktino, matica postaje paralizovana. Ovakvo stanje relativno brzo prolazi - za nekoliko minuta do jednog sata. Do katalepsije matice moe doi i usled dejstva statikog elektriciteta, pa se zato ne preporuuje rad sa opremom od materijala koji lako stvara statiki elektricitet. Anomalije matice su sledee: Zakrljala matica ili matica kepec- poremeaj rasta matice kada zajednica oskudeva u hrani. Matice u ovom primeru zbog nedovoljne ishrabe dostie jedva veliinu radilice,ali bez ijedne anomalije u anatomskom smislu.Takve matice su sterilne. Deformisana krila- nastaje u prolee kada naglo zahladi. PRoces deformacije poinje u stedijumu nimfe. Matica uzmesto krila ima samo patrljke. Hipoplazija ovarijuma- pojava koja dovodi do sterulliteta.Ovarijumi su mali i slabo razvijeni,iako je ostali genitalni trakt u funkciji. Nerazvijeni ovidukti predstavljaju eu pojavu koja dovodi do steriliteta,jer su dva ovidukta rudimentirani. Izmeu ovidukta I vagine ne postoji nikakva veza,to naravno dovoi do steriliteta. Promena u toku starenja- senilna atrofija koja predstavlja fizioloku pojavu. Prve promene su u otrovnoj lezdi,odnosno divertikulumima koji menjaju boju,postaju crni,kasnije degeneriu i Malpigijevi sudovi koji postaju tamnizelene boje. Najvaniji process u ovome procesu su promene na genitalnim organima koji prate sterilitet. Tada se matica menja,od strane pelara ili pak od strane pelinje zajednice.

1.

2. 3. 4. 5.

U svim sluajevima kada je matica obolela, ili ima bilo kakvu manu, najefikasnija mera zatite takvog pelinjeg drutva je hitna zamena matice mladom, zdravom i selekcionisanom maticom. Zato je veoma vano da se na vreme zapazi bolesna, ili felerina matica, a da pelinjak uvek ima na raspolaganju rezervnu, selekcionisanu i sparenu maticu. Ipak, treba imati na umu da kod oboljenja matica od iste bolesti od koje boluje i celo pelinje drutvo njena zamena nee mnogo pomoi, ako se leenju ne podvrgne i samo pelinje drutvo.

TETOINE PELA
Kao i sva druga bia tako i medonosne pele, pored bolesti i parazita, imaju i mnogo razliitih neprijatelja koji im mogu nanijeti manjeili vee tete.Ako pelar izvri odreenu preventivnu zatitu, pelinje drutvo nee imati veih problema. Neosporno je, da neke tetoine, iako se smatraju beznaajnim, dugorono mogu mnogo doprinijeti slabljenju, pa i unitenju pelinjeg drutva. Od tetoina su ugroene kako pele i leglo tako i njihovi proizvodi: med, vosak i polen. To vai i za pelinja stanita (konice) i okvire u njima.

55

Bolesti pela sa imunologijom

tetoine pela

Voskovi moljci
Najvee tetoine pelinjeg saa su veliki voskov moljac Galleria mellonella L. i mali voskov moljac Achroea grisella. Fabr. Odrasli leptirii ne nanose tete ve njihovi razvojni stadijumi kao to su larva i lutka. Ti kokoni oteuju i drvene dijelove okvira i konica. Pored ove dvije vrste moljca postoji i niz drugih tetoina koje se pojavljuju na sau i pelinjim proizvodima, ali nisu toliko destruktivni, kao to je to sluaj sa voskovim moljcima. Mnogo ljudi izvan pelarstva smatraju voskovog moljca korisnim, pa ga neki gaje i prodaju njegove larve kao mamce za sportski ribolov. Veliki voskov moljac je ipak najvea tetoina kada se radi o pelarstvu kao privrednoj grani. im pelinje drutvo previe oslabi ili ugine, moljac je tu da sve razori , jer je za njegov optimalni razvoj i enormno umnoavanje najbolja i jedina hrana sae iz koga su se izvodile pele. Rasprostranjenost Veliki voskov moljac se moe nai skoro u svakom mjestu gde se dre pele. Rasprostranjenost ove pelinje tetoine je ograniena njenom nesposobnou da podnese niske temperature. Ovaj moljac nanosi male ili nikakve tete pelinjacima i rezervnom izgraenom sau na visokim nadmorskim lokacijama i u sjevernim predjelima Evrope. Suprotno tome, u junim i vlanijim regionima veliki voskov moljac je stalna opasnost za pelare. Potrebno je samo malo nepanje pa da od lijepo izgraenog saa ostane samo pauina, kokoni i izmet prodrljivih larvi. Odrasli leptir ne pravi tetu jer se ne hrani. Biologija voskovog moljca Pun ciklus razmnoavanja voskovog moljca traje od etiri nedjelje do est mjeseci. Kada se razvie produi, neka vrsta stagniranja odvija se u predlutkinom stadijumu. Kada se iz kokona izlegu mujak i enka, imaju pepeljastu boju. enka je vea od mujaka. Sparena enka velikog voskovog moljca snese oko 300 do 600 jaja, ali pojedine enke mogu poloiti i 2.000 jaja. Mali voskov moljac zalee 200 do 300 jaja. Jaja velikog voskovog moljca su rozikasto krem bijele boje. Teko ih je vidjeti golim okom. Nalaze se poloena u grupicama od 50 do 150 komada. enka moljca obino poloi jaja u pukotinu i udubljenja odakle ih pele teko mogu ukloniti. Poto se izlegu, larve se hrane medom, voskom ili polenom ako su svi ovi proizvodi dobavljivi. U konici sa pelama, larva bui tunel do sredita osnove sata i tu se razvija zatiena, a ako je to ispod poklopljenog legla, nanosi tetu samom leglu. Larve veoma brzorastu i ako nema odbrane pela, u stanju su za 10 do 15 dana unite sve sae u konici. Kao rezultat metabolizma larvi dolazi do poveanja temperature u centru konice, to jako pospjeuje destruktivnu mo moljca. Tome doprinosi splet pauine koja se formira u procesu masovnog razmnoavanja moljca. Pauina nastaje u procesu ispredanja kokona. Na mlaem sau i satnim osnovama voskov moljac se teko odrava i ne razmnoava, ali je zato starije sae, koje sadri dosta keratinoze koja ostaje poslije presvlaenja lutki

56

Bolesti pela sa imunologijom pele, idealan substrat za voskovog moljca. Okviri sa medom u sau i tek izvrcani okviri, ako nisu zatieni, postaju brz plijen voskovog moljca. To isto vai za polen u sau i polen koji je dobijen iz hvataa.

Suzbijanje voskovog moljca Sadanje metode suzbijanja voskovog moljca mogu se podijeliti u dvije kategorije:1) naini rada sa pelama uz korienje prirodnih mogunosti za suzbijanje tetoine u konici i sau van konice i 2) primjena hemijskih sredstava. Prvi nain ukljuuje slijedee elemente pelarske prakse: a) Odravanje jakih drutava sa uvijek odgovarajuom rezervom hrane; b) Suzbijanje pelinjih bolesti ili stanja koja mogu znaajnije uticati na vitalnost drutva; c) Uklanjanje otpadaka voska sa podnjae jedanput godinje. Najbolje je to uraditi pri prvom pregledu. Ne ostavljati okvire sa saem nezatiene; d) Zamijeniti one matice ije pele pokazuju nizak stepen higijenskog ponaanja, a takva drutva su obino i najosjetljivija na napade voskovog moljca; e) Izbjegavati kad god je to mogue da pelinja drutva budu izloena trovanju pesticidima, poto takva drutva obino ostanu bezvelikog broja pela. to se tie zatite rezervnog saa i pelinjih proizvoda, pelari se najvie oslanjaju na hemijska sredstva iako se tu mogu koristiti:toplota, hladnoa, vazduno strujanje i neke vrste mikroorganizama kao to su bakterije (Bacillus turingiensis).Da bi se moljac unitio sa svim svojim stadijumima razvia, neophodno je sae ili druge pelinje proizvode izloiti na -6,7C u toku 4,5 sata ili na -12,2C za 3 sata. U toku 2 sata moljac e biti uniten na -15C.Prazno rezervno sae moe se izloiti temperaturi ne vioj nego 48-49C u toku 24 sata to e unititi moljca a i spore nozemoze.Ako se rezervno sae u nastavcima obezbijedi mreom na dnu i na vrhu i izloi strujanju vazduha moljac, se ne moe odrati pa je to dobar nain zatite. Od hemijskih sredstava kod nas se dosta primjenjuje dioksid (SO2) koji nastaje spaljivanjem sumpora u prahu ili sumpornih ipki. Tose postie ako se sumpor zapali na aru u prostoriji gdje se uva rezervno sae. Prostorija mora dobro dihtovati. Koristi se oko 50 gr sumpora na 1m3prostora. Ukoliko se sae dri u nastavcima, njih treba naslagati jedan na drugi, pa u praznom nastavku na vrhu upaliti sumpor i sve odmah zatvoriti. Mora se biti paljiv i osigurati se od izbijanja poara. Sumporni dioksid ne unitava jaja moljca pa postupak treba ponavljati svakih dvadeset dana dok vremenom ne zahladni. U posljednje vrijeme kod nas se javljaju u prodaji hemikalije u tenom stanju koje se prema uputstvu proizvoaa prilino uspjeno primjenjuju. Kad god koriste hemikalije za zatitu od moljca, potrebno je sae dobro provjetriti prije nego to se stavi u konice. To isto vai i zadruge pelinje proizvode. Ni u kom sluaju ne treba drati rezervno sae u prostoriji gdje vise tus-trake ili ima nekih drugih insekticida, jer vosak lako apsorbuje mnoge hemikalije, tako da prilikom dodavanja saa u konice moe lako doi do trovanja pelinjih drutava.

57

Bolesti pela sa imunologijom

Brauloza (Braula coeca-pelinja va)

Za razliku od ostalih oboljenja koja su opisana u dosadanjim izlaganjima imali smo sluajeve da svi parazitski uzronici ostvaruju sa pelama jednu vrstu pravog antagonistikog odnosa. Brauloza je uglavnom termin koji pokazuje da je u pelinjoj zajednici utvrena pelinja va Braula coeca Nitzsch 1818. Pelinja va pripada grupi Diptera ,familiji Braulide i u sutini ne predstavlja pravog parazita pela ,ve neku vrstu pridruenog lana pelinjeg drutva koji koristi hranu pela. Braula coeca Nitzsch se spominje ve 1740. godine u pelarskoj literaturi od strane Reaumur-a koji opisuje odnos pelinje vai sa pelom,tek kasnije Skaife (1921 )i Argo (1927) opisuju detaljan razvojni ciklus ove diptere. Brauloza je dijagnostikovana na svim kontinentima.U nekim zemljama, gde je pelarstvo veoma razvijeno(Francuska) suzbijanje brauloze je regulisano zakonom. Kod nas pelinja va ne predstavlja vei problem za pelarstvo. ETIOLOGIJA: Karakteristike Braula coeca Nitzsch su da ima zaobljeno telo,da nema krila i jezik i da ima redukovane oi. Poto pripada klasi insekata,pelinja va podlee potpunoj metamorfozi ,tako da ima sledee razvojne stadijume: 1. Stadijum jaja- gravidna enka polae jaja koja su ovalna i bele boje,veliine oko 70 nm. Jaja su lokalizovana na mnogim mestima u konici. Uglavnom se nalaze u praznim elijama,zatim na unutranjim poklopcima elija sa medom i ak na samom podu konice.Stadijum jaja traje 2-7 dana. (zavisi od temperature); 2. Stadijum larve predstavlja jedan od patogenih inilaca za samu pelinju zajednicu. Larve su prozirno bele boje sa dve karakteristine bukalne kuke. Larve se hrane medom,poleni i voskom tako to bue karakteristine tunele kroz sae i na taj nain unitavaju leglo.Stadijum traje 7 -10 dana. 3. Stadijum lutke traje oko 1-3 dana. Kremaste je boje,veliine 1,4- 1,7mm. 4. Adultni stadijum ima najvei znaaj za pelarstvo. Adult pelinje vai je skoro sferinog oblika,sa jasno krivom linijom na dorzalnoj strani,koja je ograniena i jasno je bele boje.Posle 6 sati sazrevanja braula postaje smea na poetku glave,da bi na kraju poprimila smeo-crvenu boju.Toraks i abdomen nisu jasno odvojeni,ali je telo dobro segmentisano. Celo telo je pokriveno sitnim dlaicama koje podseaju na svilu. Usta i antene su svetle boje ,glava je trouglastog oblika.Na glavi se nalaze redukovane one mrlje,ali braula nije slepa i sjajno se snalazi u tamnoj konici. Usni aparat je specijalizovan za sisanje. Poto govorimo o insektu pelinja va ima 6 nogu sa 5 segmenata. Noge su jake i svaki segment ima oblik trapeza. Zadni segment lii na ealj i ima ulogu za fiksaciju i dranje braule na peli. EPIZOOTIOLOGIJA: Reprodukcija pelinje vai poinje u prolee i zavrava se u jesen. Pelinja va moe sa prezimi u pelinjoj konici. Reprodukcija se odigrava u konici, i to uglavnom na ramovima ili ak na toraksu same pele. Parazit se veoma brzo kree i lako prelazi sa pele na pelu. Braula je rasprostr anjena po celom svetu i veoma brzo se iri izmeu pelinjih zajednica i samih pelinjaka. Transmisija se odigrava na uobiajen nain i obuhvata prvenstveno prenoenje preko infestiranih pela. (grabe, pele tuice,zdruivanje zajednica,prenoenje matice itd.).Larveni stadijum se prenosi preko ramova sa saem u

58

Bolesti pela sa imunologijom kome larve bue tunele. Pelar takoe ima ulogu u irenju brauloze. To se prvenstveno svodi na irenje brauloze preko meda,voska,pelarskog materijala, odee itd. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Pelinja va nije pravi parazit pela i veinom se smatra komensalom zajednice.tete koje nastaju u pelinjoj zajednici zavise od broja ovog insekta.Ako je broj braula veoma velik moe da doe do slabljenje same zajednice i smanjenja prinosa meda u konici.Patogeno delovanje je dvojako, i svodi se na aktivnost larvi i samih odraslih oblika koji se nalaze na pelama. Larve nakon to se izlegu iz jaja poinju intenzivno da bue tunele koji se nalaze u zidovima elija.Tuneli su razgranati i brojni, u kojima se larva pomera napred-nazad i hrani se od meda, voska i polena. U tunelima se odigrava razvoj larvi u lutku. U toku pravljenja tunela larve braule nailaze na elije sa larvama pela,izbue ih, to dovodi do potpunog unitenja legla. Med gubi na kv alitetu, jer dolazi do apsorpcije vodene pare koja utie da med postane idak ,tean i da istie iz samog saa. Odrasle pelinje vai su stacionirane na pelama,i to prvenstveno maticama, jer se ona najintenizivnije hrani. Braula caeca hranu uzima sa jezika pela u vreme kada one hrane larve. Iz tog razloga pelinja va se najee zadrava u blizini glave pele i njenog usnog aparata. Va svoje maksilarne pipke uvlai izmeu donjih mandibula pele i odreenim pokretima pipaka zaustavlja pelu da povue jezik u usta i tako sebi olakav uzimanje hrane i sekreta od pele. Najvie je infestirana matica na kojoj je jednim sluajem izbrojano ak 187 braula. Matica smanjuje polaganje jaja i sama zajednica slabi. Nekad infestacija moe da bude tolika da matica ak i ugine. Na samom sau zapaamo beliaste,razgranate tunele i med koji penua i curi iz elija saa. DIJAGNOZA: Utvrivanje stepena zaraenosti pelinjih drutava pelinjom vai vri se kontrolnim tretiranjima. Zato se koristi duvanski dim. Na pod same konice se stavi beli papir premazan sa uljem.Nakon ubacivanje mlazeva dima, papir se izvlai i vai se broje. Ako se prilikom tretiranja utvrdi da u drutvu ima 5 pelinijh vai na 100 pela radilica, smatra se da je zaraenost slaba; do 15 srednja, a preko 15 jaka. Diferencijalno dijagnostiki brauloza se mora razlikovati od varooze. Dijagnostika se vri na osnovu morfolokih razlika izmeu odraslih oblika Braula coeca i Varoa destructor. TERAPIJA I SUZBIJANJE:Istraivanja su pokazala da se pomou dimnih listia fluvalinata moe lako suzbiti pelinja va. U stvari, to se i dogaa zbog toga to se sve vie koristi ovaj piretroid za suzbijanje varoe. Dimni listii amitraza nisu pokazali efikasnost. Prije se koristio duvanski dim, koji samo paralie brau le. Dimni preparati fenotiazina i bromopropilata su se dobro pokazali,ali se danas retko koriste Dimljenje se vri pre poetka glavne pae i u jesen. Pored hemijskih i sintetskih preparata danas se sve vie koristi ulje timol za suzbijanje pelije vai. Pored ovih metoda prije su se koristile i mehanike metode koje su podrazumevale isecanje infestiranog saa i legla sa larvama braule i mehaniko skidanje odraslih oblika braule sa matice pomou drvenog tapia koji je premazan medom.

59

Bolesti pela sa imunologijom

Etinioza (Aethina tumida-mala buba konice)

Etinioza je parazitsko oboljenje pelinjih zajednica uzrokovano insektom Aethina tumida Murray 1867 iz familije Nitidulidae. Aethina tumida ili mala buba konice parazitira na pelinjem leglu gde moe da izazove velike ekonomske tete u pelarstvu. Radi se o autohtonoj i endemskoj vrsti iz predela juno od Sahare gde mnogo pelara nije ni bilo svesno prisutnosti ovog parazita. Razlog za ovu konstataciju lei u injenici da su afrike pele otporne na parazita i kada se etina nae u konicama ovih pela one je potpuno oblepe propolisom i na taj nain spreavaju razmoavaje etine. Etinioza je poela predstavljati velik problem u pelarstvu tek 1996. godine kada se proirila u Ameriku,zatim 2000. godine u Egipat ,2002. godine u Australiju i Kanadu. U svim ovim sluajevima ona je napravila ogroman pomor pelinjih zajednica medonosne pele Apis melliferae koja nije stekla mogunost odbrane protiv etine. 2004.godine etina je uveena u Portugal zajedno sa 122 matice iz Teksasa. Jaja i larve utvrene su u kavezima nakon dodavanja matica u zajednice. Radi sigurnosti sve zajednice su unitene ,a tlo je oko njih dezinfikovano i poprskano insekticidima. Te mere se moda ine suvie rigorozne u odnosu na mali broj utvrenih larvi, ali je to ipa k bilo potrebno da se onemogui njeno dalje irenje po Evropi. Da se uspela proiriti nakon dolaska u Evropu vie se ne bi moglo unititi. ETIOLOGIJA: Aethina tumida podlee potpunoj metamorfozi tako da imamo sledee stadijume razvia: 1. Jaja stadijum jaja traje 7 dana.Jaja su biserne bele boje,vrlo slina jajima same pele. Ovalna su i neto manjeg promera od pelinjih jaja (3/4 veliine pelinjim). enka polae jaja u nepoklopljene elije pored jaja pele ili bui rupu u poklopcu poklopljenog legla. Ja ja su su naslagana u obliku nepravilnih gomilica. Pored elija ,gde enka polae jaja, mogue je nai jaja etine u bilo kojoj pukotini pelinje konice. 2. Larva- stadijum traje 15-30 dana. Larva je oblik koji parazitira u pelinjoj zajednici. Ima izraeni glavu ,6 anteriorno postavljenih nogu i mnotvo protuberancija na telu ,koje je bele boje. Larve etine se esto pomeaju sa larvama voskovog moljca (Galleria melonella) koji moe biti istovremeno prisutan u zajednici. Larva moljaca ima manje noge. Ovo je n ajvaniji larveni stadijum za patologiju pele,i svi kliniki simptomi nastaju delovanjem larve etine (vidi kasnije). Posle 15 -30 dana larve naputaju konicu i prelaze u zemlju kako bi se preobrazile u lutku. Iako larva moe puzati nekoliko metara najee se ukopa u tlo neposredno ispred konice. 3. Lutka-stadijum traje nekoliko sedmica (najee 30-40 dana). Mlada lutka je mleno-bele boje koja lagano poinje da pigmentie.Pigmentacija se prvo zapaa po glavi ,zatim na vazi budueg krila i na kraju po celom telu. Period razvia lutke zavisi od vlanosi zemlje. Lutka se nalazi u zemlji kraj konice na dubini od 10 cm.Stadijum lutke je najosetljiiviji stadijum u razvoju etine. 4. Adulti-su na poetku ukasti,tokom maturacije postaju smei da bi na kraju dobili potpuno tamnu pigmentaciju. Odmah nakon preobraaja mladi adulti su vrlo aktivni,poleu sa zemlje usmereni ka izvoru svetlosti. Vremenom postaju slabije aktivni i trae utoite u pelinjim zajednicama. Hitinska kutikula im je obrasla sa finim dlaicama koje onemoguavaju da se uhvate rukom. enke se pare sa

60

Bolesti pela sa imunologijom manjim muijacima i legu jaja 6 dana nakon izlaska iz zemlje. enke mogu da preive 6 meseci i tokom svog ivota da poloe 1000 jaja. Ceo razvoj traje oko od 3 -12 sedmica (prosek 81 dan). EPIZOOTIOLOGIJA: Traei prikladnog domaina etina moe lagano ui u pelinju zajednicu bez otpora pela straarica. Kad je straarice napadnu ona pobegne ili se sklupa tako da joj pele ne mogu nita. Kad napad postane preopasan za etinu ona se jednostavno baci na pod te tako izbegne napadae. U bitki, pele radilice mogu veoma retko uhvatiti etinu i izbaciti je van konice. Meutim, uestali napadi ipak dre etine podalje od saa i spreavaju njihovu reprodukciju. Ponekad ih pele radilice propolisom zatvore unutar mesta gdje se skrivaju. Dok ih jedne pele radilice blokiraju u pukotinama druge im ne dozvoljavaju pobei iz konice. A. tumida moe da preivi izvesno vreme i van konice tako to koriste alternativne naine ishrane,npr.vone sokove i na taj nain moe da preivi nekoliko generacija. Naravno, to mogu biti i pelinji proizvodi uskladiteni kod pelara. Razvojni stadijumi etine su pronaeni u zajedncama bumbara.Etina ima dobar reprodukrivni potecijal i brzo se iri meu pelinjim zajednicama. Odrasli oblici su veoma dobri letai I mogu preleteti nekoliko kilometara da bi nali i infestarali nove pelinje zajednice. Pored ovog naina etina se moe iriti transportom,prodajom ,poklanjanjem pelinjih drutava u kome se nalaze larve ili jaja. Pored toga etina moe preiveti u starom sau i rezervama meda koje se nalaze u samom skladitu pored pelinjaka. KLINIKA SLIKA I PATOANATOMSKE PROMENE: Sve dok se etine skrivaju u unutranjosti zajednice (unutar pukotina ) veoma ih je teko primetiti. U malom broju jedinke etine ne predstavljaju veliku opasnost za zajednicu. Kod jake invazije, 5-7 mm veliki crni adulti posebno se mogu zalei na sau i podnjai. Njihove male ukasto-bele larve( duge 12 mm) u poetnoj fazi lie na larve voskovog moljca. U sluajevima jake infestacije i fermentacije meda iz otvorene konice osea se jaki miris na trule narane.Med penua i izlazi sam iz saa. Kad odlaze iz konice ( prelaze u fazu lutke) larve po ulazu u konicu raznesu fermentisani med u obliku smeaste sluzi koja se kasnije osui. Sada je zaraenu konicu lako otkriti samim pogledom na nju, ali je tada ona ve izgubljena. Larve se hrane voskom,polenom ,i kao to je reeno,medom. Larve mogu potpuno uniti pelinje leglo ,to dovodi do potpunog kolapsa zajednice. Pores toga one prave tunele u sau i na taj nain unitavaju jaja i leglo pela. Matica smanjuje noenje jaja. Preivele pele naputaju same zajednicu. DIJAGNOZA: Adulti su vidljivi golim okom,kao i larve koje se nalaze elijama legla. U laboratoriju se alju iseak saa ili ceo ram propisno pakovan. Uzorci (larve ili adulti) se mogu staviti u 70% alkohol i poslati u referentnu labaratoriju. Pre slanja izorka treba uzeti i poslati epizotioloku anamnezu da bi se lake suzbila etinioza. TERAPIJA I PROFILAKSA: Terapija ne postoji. U Americi se koriste insekticidi na bazu kumafosa protiv adulta i larvi sa razliitim uspehom. Ali etini treba jaa doza nego varoi, to dovodi do vee kontaminacije pelinjih proizvoda. Iz tih razloga kumafos nije dozvoljen u kontroli varoe u Australiji. Hemijski tretman uvek je privremeno reenje zbog brzog sticanja otpornosti na hemijske preparate. Takoe, upotreba nespecifinih pesticida za unitenje larvi i lutki u zemlji kao to se koristi u SAD -u vrlo je neadekavtno. Takvo ekoloki neprihvatljivo tretiranje tetno je za pelarstvo, pogotovo kada se prirodan proizvod, kao to je med nae na tritu.

61

Bolesti pela sa imunologijom Suzbiajnje se vri radikalni metodama,uglavnom spaljivanjem infestiranih zajednica. Vri se preoravanje zemlje u blizini konica i detaljna dezinfekcija.Kod uvoza pela mora se vriti kontrola pelinjih zajednica na prisustvo etine. Uzgoj pela tolerantnih na etinu ini se kao jedno od moguih reenja.

Opnokrilci- HYMENOPTERA (ose,strlljeni,pelinji vuk)

Od avgusta pa sve do u jesen dok su aktivne, ose (Vespa vulgaris) se pokuavaju uvui u konice da bi dole do meda. Sem toga, ubijene pele im slue za ishranu legla. Za razliku od pela, kod osa samo matice preive do sledee sezone. Ose su veliki sladokusci i ne prezaju ni od nasilnog ulaska u konicu, ali se pele straarice najee uspjeno suprostavljaju tome .Ako su drutva iz nekog razloga oslabila, ta odbrana moe biti nedovoljna tako da ose, ako se pojave u veem broju, mogu unititi pelinje drutvo. Zbog toga osinja i streljnska gnijezda, bilo da su u zemlji, ili na nekom drugom mjestu, treba unitavati im se otkriju rano u sezoni. To se najbolje izvodi sprejom, koji se takoe moe upotrebiti i protiv strljena (Vespa cincta-crabro). Samo treba imati u vidu da je ubod strljena mnogo opasniji od uboda pele i ose, pa se treba dobro zatititi prilikom unitavanja ove tetoine pela. Svi poslovi oko unitavnja moraju se obavljati nou kada su ose i strljeni u gnijezdu. Za hvatanje osa mogu se koristiti razni mamci, izmeu ostalih do polovine puna flaa piva u koje se moe kapnuti malo sireta i dodati jedna kaiica eera. Ubrzo, im doe do vrenja, ose budu privuene i one ulaze u bocu gdje se utapaju. Pele ne privlai sadrina boce, pa nema opasnosti za njih.Posebno treba naglasiti opasnost koju strljeni predstavljaju u avgustu i spetembru kad ih ima mnogo. Dolijeu na pelinjak i vjeto hvataju pele u letu odnosei ih u svoje gnijezdo. Pored hemikalija protiv strljena se uvee i u toku noi moe primijeniti plamen i uznemireni strljeni ulijeu gdje nalaze svoju smrt. Kako ose, tako i strljeni, mogu se hvatati u posebne klopkice napravljene od iane mree u vidu lijevka. Klopke se postave kasno uvee tako da se u toku slijedeeg dana u klopci nae veliki dio odraslih osa ili strljenova. U planinskim predjelima u konice se takoe uvlai i jedna vrsta bumbara, tako da se u junu ispred konice moe videti po neki bumbar koga su pele ubile. Ti bumbari pokuavaju da dou do meda iz konice. Pelinji vuk, osa kopaica (Philanthus triagulum F.) jeste predator pela izletnica, neto je manji od obine ose, ali ima veu i deblju glavu obraslu belim ekinjama.Poseduje mo}no razvijen torakalni region, vitko telo i jake mandibule.ivi na peaanim breuljcima, gde pravi duboke hodnike u kojima enka polae jaja u tela mrtvih pela, iji organizam slui tek izvedenim larvama kao hrana.Pelinji vuk hvata pele izletnice na cvetovima i, poto ih paralie, odvlai ih u svoje hodnike. Jedina mera zatite pela od ovog veoma opasnog predatora je preseljenje pelinjaka na mesta gde ih nema ili ih ima malo.

62

Bolesti pela sa imunologijom

Mravi- Mutilli (Mutilla differens,M. europea)

Ima mnogo vrsta mrava koji se vide oko konica i na konicama, a ponekad se nau i u pelinjem gnijezdu. Ako se konice ee ne otvaraju, moe se i itav mravinjak formirati ispod poklopca ili u utopljivajuem materijalu. Neke vrste mrava mogu postati pravi problem za pelinje drutvo, jer rado uzimaju med iz konice, a da bi do meda doli napadnu i same pele. Veina mrava se zadovoljava mrtvim pelama i otpacima ispred konice, ali je injenica da prisustvo mrava na pelinjaku iziritira veinu pela. Na lokacijama gdje nema mnogo mrava obino se ne preduzimaju neke posebne mjere protiv mrava koje sporadino zapaamo, ali u umskim podrujima i zaputenim pelinjacima, postolja na kojima se nalaze konice treba u vidu uske trake premazati tovatnommau. Jo je bolje stopie nogara od metala i drveta staviti u konzerve napunjene do pola upotrijebljenim motornim uljem.Da bi se mravi odvratili od pelinjaka, putanje kojima se kreu treba posuti petroleumom, a mravinjake rasturiti. Ukoliko problem samravima potraje, mravinjaci se sigurno unitavaju ugljendisulfidom. Da bi se to postiglo, u sredini mravinjaka treba napraviti dubljurupu i u nju sasuti kaiku ugljendisufida i potom rupu zatvoriti. Otrovna isparenja hemikalije ubrzo e unititi mrave. Mravi se mogu unitavati i drugim insekticidima koji se nalaze u prodaji i to esto u vidu spreja. Samo ni u kom sluaju ne treba upotrebljavati sprej na konici ili u samoj blizini konice, jer se na taj nain mogu teko otetiti i unititi pelinja drutva. Inae, treba naglastiti da su mravi korisni insekti i ako ne prave probleme, ne treba ih unitavati.

Pauci (Arachnida)
Na svakom pelinjaku, ako se dobro zagleda oko konice, lako e se otkriti paukove mree. Pauci u svojim razapetim mreama hvataju pele koje se sa punim mednim voljkama vraaju iz pae. Kada pela padne u mreu, brzo postaje plen skrivenog pauka. Neke vrste pauka napadaju pele dok one sakupljaju nektar i polen na cvetovima. Ako se hoda po polju mogue je na cvjetovima nai pauka sa umrtvljenom pelom. Jedini nain borbe protiv pauka je skidanje njihovih mrea i ubijanje samog pauka na pelinjaku.

Triunguline
Larve ovih Coleopterae su paraziti pela. Siu hemolimfu iz abdomena pele,usled ega dolazi do uginjua pela. enka polae jaja u zemlju,odnosno u rupu duboku nekoliko centimetara koju sama iskopa. Posle 23,24 ili 34 dana izlaze iz jaja larve. Larve imaju dugako telo,prekri veno hitinom i malo sploteno.Torakalni deo nosi 3 para nogu,a abdomen ima 9 segmenata. Mlade larve izvesno vreme provredu na zemlji ,a kasnije se kae na travu odakle se napadaju pele. Uz pomo svojih trostrukih kandzi one se kae na pelu,koja ih unosi u konicu gde se dalje razvijaju uz larve same pele.Dolazi do oteenja pelinjih larvi ,jer s ehrane njihovom hemolimfom.Krajem maja ili juna mogu se videti mrtve pele na letu.Na jednoj peli moe da bude 10-15 larvi ovih parazita,to dovodi do kovulzija samih pela koje se zapaaju ispred konice.Nekada, pele uzlete i eu se sa nogama i prave pokrete da se oslobode parazita.Protiv Triungulina se koriste isti insekticidi,kao i kod brauloze.

63

Bolesti pela sa imunologijom

Slaninar,Ptinus fur Link i pelomorac

Slaninar (Dermates lardarius L.) je tvrdokrilac veliine do 7,5 mm, crne boje,sa irokom poprenom prugom, koji se u razliitim razvojnim fazama moe nalaziti na sau u konici ili van nje, a tete na sau nanose larve koje se u njemu razvijaju.Slaninar,pored to razara sae prenosi i uzronike nozemoze,amerike trulei.. Slino slaninaru, tete na sau nanosi Ptinus fur Link, takoe tvrdokrilac veliine oko 4 mm, iji adulti i larve, osim saa, oteuju i druge proizvode ivotinjskog porekla.Ovaj insekt je omnivor,hrani se biljnim i ivotinjskim materijama.KAko adulti,tako I larve prodiru krzno,kou,laneno platno,vosak. Pelomorac (Trichodes apiarius L.)napada slabe pelinje zajednice. Naime, enke polau jaja na cvetove biljaka sa kojih ih pele zajedno sa polenom unose u konice. Larve po izvoenju iz jaja dospevaju do saa i razaraju ga. Hrane se pelama, larvama i kouljicama lutki koje padaju na dno konice.

abe (Rana spp.)

su tako|e predatori pela lovei ih prilikom povratka sa pae. U cilju zatite

preporuuje se nisko koenje pelinjaka, kao i uklanjanje svih gomila cigli i kamenja, gde bi se abe mogle skloniti tokom letnje ege.

Mievi i rovica (Mus spp. Apodemus spp.)

Gdje god ima mieva, a to je oko zgrada ili ako je u blizini stona hrana, mievi su potenc ijalne tetoine koje mogu naneti velike tete pelinjim drutvima i sau u konici. Mievi su za pele najopasniji zimi. Oni se najee uvlae u konice u jesen kada vrijeme zahladni i ako ih pelar ne osjeti, provedu celu zimu u konci. Tu izgrade gnijezdo, jedu med i pele, grickaju sae i, to je najgore,uznemiravaju pelinje klupko. Takvo drutvo loe zimuje i slabo izae iz zime. Sem toga, vei broj okvira bude oteen i zaprljan i miijom aktivnou.Da bi se otklonila opasnost od mieva, najbolje j e da pelinjak bude ist, bez otpadaka, travuljine, trulog lia, raznog kra i dr. Lasice i neotrovne zmije se hrane mievima, pa zbog toga ih ne treba ubijati ili progoniti sa pelinjaka.Make, miolovke i otrovne mamce treba koristiti za suzbijanje ovog nezgodnog glodara. Mievi, a jo vie pacovi, mogu napraviti velike tete gde se dri rezervno sae i ostali materijal.Da bi se mievima spreio ulazak u konice, treba na vrijeme u oktobru, postaviti eljeve na leta konica kroz koje pele mogu prolaziti, ali ne i mievi.U toku zime treba paziti da se otvori na eljevima ne zablokiraju mrtvim pelama i tako onemogui izlet pela.Ako se rovica nae na pelinjaku, moe drutvo otetiti vie nego i mievi jer se hrani pelama. Poto je njeno tijelo veoma elastino,u stanju je da se provue na otvore kroz koje mi ne moe proi. Njeno prisustvo lako se primijeti na letu konica po masi izgrickanih pela. I zbog rovice se moraju postavljati eljevi. Ako je treba unititi na pelinjaku, najbolje je gredicu ispod konice ili pare daske namazati plastinim ljepkom na koji se rovice lako uhvate.Ako mi, a posebno rovica, uu u konicu sa jakim drutvom, pogotovu onda kada su pele aktivnije, one mogu ubodima ubiti ove glodare. Poto ih ne mogu cijele izbaciti iz konice, oblijepe ih

64

Bolesti pela sa imunologijom propolisom pa ih pelar nae mumificirane ili raspadnute dijelove pele iznesu, a na podnjai ostane samo kostur.

Ptice (Classis Aves- senica,pelarica,detli,une,vrapci)

Ptice koje se hrane insketima sklone su da hvataju pele. Neke vrste ptica to ine redovno a druge kada je malo drugih izvora hrane.Od svih ptica, najopasnija je pelarica (Nerops apiasler). To je lepa ptica. Na leima ima perje zagasito-smee boje; glava trbuh i rep su joj plavozeleni, a pod vratom je zlatno uta. Nadlee pelinjak i hvata pele koje se vraaju iz pae u konicu. Vrlo esto leti u jatu,tako da se mogu videti rasporeene po liniji leta pela kako masovno unitavaju pele. Jedna ptica je u stanju za kratko vrijeme da potamani 150 do 200 pela. Pelarica je posebno opasna kada odgaja mlade, jer joj je za mlade neohodno mnogo hrane.Da bi spreili vee tete od pelarica, one se mogu ubijati iz lovake puke ili ih poplaiti pucnjevima. Poto se ove vrste ptica gnezde u strmim renim obalama preporuuje se zatvaranje hodnika koji vode u gniezdo u vrijeme gnjezdenja pelarice. Krpa natopljena ugljendisulfidom, ako se ugura kroz hodnik, pa se zatim nabije zemljom, sigurno e dovesti do unitenja ove tetoine pela.U toku zime detli moe nanijeti velike tete pelinjim drutvima zato to je sklon da svojim jakim kljunom probija zid konice, touzrokuje ne samo oteenje konice ve i teko uznemirenje pelinjeg drutva. To moe dovesti do gubitka ako je spoljna temperatura niska.Sjenica, omanja ptica, takoe je veoma aktivna u toku zime na letu konice, gdje hvata pele koje pokuavaju da izlete napolje.

Medved (Ursus arctos)

U nekim naim planinskim krajevima medvedi predstavljaju veliku opasnost za pelinjake, pogotovu ako se navade.Uniti ne samo med,ve i larve koje njemu predsravljaju dobar izvor proteina. Zatita visokimogradama od bodljikave ice mnogo ne pomae, jedino na ta se pelar moe osloniti to je elektrina ograda kako se to ini u Kanadi.Ukoliko se tete od medveda ne mogu nikako izbei, ostaje jedino da se trai odstreli ili odteta od umske uprave.

ovek (H.sapiens) sigurno predstavlja najveu tetoinu,ne samo pela nego i same prirode.Kako je
poznato, svojim uticajem na ekoloki sistem menja uslove ivote svih bia na Zemlji.

tetoine polena
U parazite polena spadau razne akarine,kao npr. Tyroglyphus farinae, Glyciphagus domesticus,Pericystis alvei. U konici se nalaze razi paraziti drvea koji se unose polenom i kao takvi hrane medom (Lepidopterae).U komensale spadaju i korpioni,neke vrste muva i vinska muica Drosophila funebris. Ove vrste su uglavnom omnivori.

65

Bolesti pela sa imunologijom

tetoine meda
Leptir - mrtvaka glava (Acherontia atropos)
Acherontia atropos- esto se sree u konicama. Veliina oko 5 sm, a raspon krila 13 cm. Ime je dobio po utoj ari na toraksu,odnosno leima koja podsjea na mrtvaku lobanju. Leptir obino nou ulazi u konice i uzima med iz otvorenih elija . Tom prilikom uznemirava pele i one ga napadaju. Posljedica tog napada su ostaci uginulog leptira kojeg pele oblepe propolisom. Na pelinjacima gdje se ovaj leptir pojavi u veem broju potrebno je suziti leto da bi se sprijeio ulazak leptira u konicu.

Mravi
Mravi (Formica sp.) su esti na pelinjacima, ali obino ne nanose velike tete,osim ako je usled neobazrivosti pelara dolo do prosipanja meda oko konice ili pak eernog sirupa, to ih privlai. Obino u masi napadaju umorne pele koje se vraaju sa pae, a nekad nadiru i u konice odnosei med, larve, lutke pa i savladane odrasle pele. Pele se u poetku brane, ali najezdom mravi mogu da savladaju i najjae pelinje drutvo.Pele se od mrava mogu lako zatititi, najpre pa`ljivim radom samog pelara, a i posipanjem karbolne kiseline, katrana ili sumpora u prahu po mravljim putanjama, dok se mravinjaci unitavaju rasturanjem ili posipanjem kljuale vode.Posebno je opasan crveni mrav drvea- Formica rufa.

Trovanja pela
1. Trovanje pela pesticidima

Pesticidi su hemijska sredstva za zatitu od tetoina. Dele se u zoocide za unitavanje tetnih ivotinja i fitocide za unitavanje tetnih biljaka. Zoocidi se dijele na insekticide, akaricide, rodenticide i limacide, a fitocidi na fungicide i herbicide. Insekticidi su sredstva za unitavanje tetnih insekata koji napadaju biljke tokom rasta, uskladitene itarice i sjemensku robu. Insekticidi su i sredstva protiv muva i komaraca te tetnih insekata u domainstvu kao i nekih vanjskih napadaa ljudi i domaih ivotinja. Akaricidi su sredstva za unitavanje tetnih grinja. U tu grupu otrova spadaju i sredstva koja se u p elarstvu koriste protiv varoe. Rodenticidi su sredstva za unitavanje mieva, takora i drugih glodara, a limacidi za unitavanje pueva. Fungicidi su sredstva za suzbijanje gljivinih bolesti, a herbicidi se dalje dijele na selektivne koji unitavaju korove i totalne koji unitavaju celokupnu vegetaciju. Za pele su najopasniji insekticidi. Trovanje pela nastaje na nekoliko naina. Kontaktni otrovi djeluju putem dodira, digestivni ulaze sa hranom, a inhalacioni udisanjem. Za pele su najopasniji insekticidi primijenjeni kao prakovi, zatim tekuine i suspenzije. Aerosol, tenost rasprena u obliku magle, primenjena na pravilan nain uzrokuje najmanje tete. Postoji nekoliko insekticida koji pravilno primijenjeni nisu opasni za pele. Dodavanjem repelenata, mirisa koji odbijaju pele, moe se znatno smanjiti opasnost od otrovanja i kod

66

Bolesti pela sa imunologijom onih insekticida koji su sami za sebe vrlo otrovni. Znaci trovanja na pelama su dosta prepoznatljivi. Prvo stradaju pele sakupljaice, a uginjavanje nastaje naglo te uginjava znatan broj pela. Zavisno o vrsti otrova pele uginjavaju daleko u prirodi, na putu prema konici, a ponekad i u samoj konici. Povoljnije je ako se pele sretnu sa estokim otrovom i uginu na mjestu trovanja. Puno je nepovoljnije ako se otrovane pele uspiju vratiti u konicu jer tad donose otrov na svom tijelu pa postoji opasnost da se otruju i kune pele, matica i leglo, to dovodi do propasti cele pelinje zajednice. Otrovane pele postaju vrlo nemirne, u velikom broju lete pred pelinjakom i vrlo su agresivne, meusobno se tuku, pa izgleda kao da je na pelinjaku grabe. Veliki broj pela puzi unaokolo po pelinjaku rairenih krila, mnoge od njih se nesigurno kreu i pokazuju znake grenja. Pojedine se prevru na lea i nemono mlataraju nogama. Jav lja se i povraanje, pa su pele lepljive i mokre. Nakon trovanja pelinje zajednice naglo slabe, a zbog gubitka pela sakupljaica javlja se nestaica vode. Pele vie ne neguju pravilno leglo i mnoge larve uginu. Iako se pelinje zajednica i oporavi, pelar trpi znatnu tetu, jer je prinos meda otrovanih pelinjih zajednica vrlo slab. Komisija za procjenu tete treba uzeti dva uzorka otrovanih pela. Jedan uzorak od 30 pela dostavlja se na uobiajeni nain u laboratoriju, kako bi se utvrdilo da pele nisu bolesne od neke pelinje bolesti, a drugi uzorak od najmanje 300 pela, zapakovanih u nepropusnu ambalau, na ledu hitno se dostavlja u hemijsko-toksikoloku laboratoriju, koja e utvrditi o kojem se otrovu radi.

2. Pana trovanja
Uglavnom to su trovanja koja se javljaju na pai od strane rraznih biljaka. Trovanje polenom nastaje u rano prolee kakda se pele hrane najvie polenom i to abnjaka ( Ronunculus puberulus), divljeg kestena(Aesculus pavia),polenom medveeg luka (Allium ursinum). U sluaju trovanja pele uginjavaju u veem broju samo ako ee poseuju ovakve vrste biljaka. Znaci bolesti se razliukuju od vrste trovanja. Trovanje abnjakom je slino kao i opstrukcija creva polenom. Pele ne mogu da lete,javljau se grevi i u umiru sa iroko postavljenim krilima i izbaenim rilom. Kada je u pitanju trovanje kestenom tada se zapaa naduven abdomen, i dlaice koje poprimaju crnu boju.Kod ovakvih sluajeva uglavnom pomae samo selidba pelinjaka. Primeeno je i uginjavanje pela u toku lipove pae,toliko velika da se mogu ugasiti i celi pelinjaci. Medljika lipe je veoma otrovna za pele i izaziva paralize i pareze. No ovoj pai pele padaju natlo i uginajvaju van konice. U SAD paralizu pela izaziva vrsta kestena Aesculus californica, dok posebnu bolest legla koje se naziva plavo leglo (eng. Blue or purple brood) izaziva polen I nectar biljke Cyrilla racemiflora.

67

Bolesti pela sa imunologijom

Colony Collapse Disorder CCD

Colony Collapse Disorder (CCD )ili sindrom nestajanja pela je naziv za fenomen koji se nedavno pojavio kao najozbiljnija bolest uginua pelinjih drutava, pri komedolazi do iznenadne smrti drutva, uz nestanak odraslih pela u konici i ispred nje. Med i perga su obino prisutni u naputenim konicama, a esto su prisutni i znaci nedavnog odgajanja legla. U nekim sluajevima, u gnezdu se mogu nai matica i mali broj preivelih pela. Takoe je karakteristino da se u konicama iz kojih su nestale pele grabe javlja sa zakanjenjem, a uobiajene tetoine (votani moljci i male konike bube) sporije invadiraju te konice. U Irskoj se 950. g. dogodio veliki pomor pela, zatim 992. g. i 1443. g. Jedan od najpoznatijih dogaaja zbio se u prolee 1906. g., kada je veina pelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja pelinja drutva. Ameriki pelari su, takoe, povremeno trpeli teke gubitke. U dolini Kae (Cache) u Juti 1903. g. uginulo je 2000 drutava usled misteriozne bolesti nestajanja praene ledenom zimom i hladnim proleem. Znatno skorije, 1995. g. dogodilo se da su u Pensilvaniji tamonji pelari izgubili 53% svojih drutavaCCD, ili sindrom nestajanja pela, pojavio se u SAD -u u jesen 2006. godine u vidu katastrofalnih gubitaka. Procenjeni gubici tokom prezimljavanja 2006/2007. iznosili su 23%, a tokom zime 2007/2008. oko 36%. Najnoviji podaci kau da je u poslednjoj zimi 2008/2009. stradalo oko 32% pelinjih drutava u SAD -u. Patogeni, kao i stresni faktori iz okoline, ukljuujui pesticide, su odmah optueni, ali bez konkretnih dokaza i utvrivanja mehanizama koji su doveli do kolapsa pelinjih drutava. Autori studije su uporeivali uzorke pela pre i posle pojave CCD-a. Poto je digestivni trakt mesto gde dolazi do susreta svih nepovoljnih faktora i same pele, kao mesto za unos i patogena i toksina, naunici su uporeivali aktivnost gena izmeu bolesnih pela i na istonoj i na zapadnoj obali SAD -a (uzorci sakupljeni 2006-2007) i zdravih pela (iz "istorijskih" uzoraka sakupljenih 2004-2005). Drugim reima, pratili su da li geni "dobro rade", laiki reeno. Digestivni trakt je mesto gde dolazi do detoksikacije pesticida, ali i predstavlja integralni deo imunog odgovora protiv patogena. Znaajne varijacije u aktivnosti gena bile su povezane sa geografskim poreklom ispitivanih pela, to je delom verovatno uzrokovano malim brojem uzoraka, a velikim brojem razliitih uticaja na pele u razliitim sredinama. Ipak, naeno je 65 specifinosti koje mogu predstavljati markere za CCD, tj. ukazivati na to da je CCD prisutan, jednostavnije reeno. Nije utvreno nenormalno ponaanje gena usled uticaja pesticida. Ni kod gena ukljuenih u imunski odgovor pela, nije zapaen jasan trend njihove aktivnosti usled poveanja prisutnosti virusa i drugih patogena kod CCD -a. Analize su jedino otkrile neuobiajene ribozomalne RNA fragmente kojih ima u izobilju kod drutava pela sa CCD-om. Prisustvo ovih fragmenata je mogua posledica infekcije virusima nalik picorna virusima, ukljuujui virus deformisanih krila i izraelski virus akutne paralize, to moe biti povezano sa zastojem u prepisivanju RNA, tj. stvaranju neophodnih proteina za ivot pela. Naime, u elijama svakog organizma nalazi se veliki broj ribozoma, struktura izuzetne vanosti, na kojima se grade proteini, tako to se ribozomi nakae na informacionu RNA, koja nosi informaciju od genetskog koda (DNA) kako treba "sagraditi" proteine. Od svih patogena koji su ispitivani, najvie prstiju istraivaa upereno je u izraelski virus akutne paralize (IAPV), virus nalik picorna virusima, iz familije Dicistroviridae, koji do tada nije naen u SAD -u. Meutim, kasnije studije utvrdile su prisutnost IAPV u SAD-u i pre pojave CCD-a, to je poremetilo teoriju direktnog

68

Bolesti pela sa imunologijom uzroka. Studije su identifikovale znaajnije prisustvo jo dva virusa nalik picorna virusima, virus deformisanih krila (DWV) i kamirski virus (KBV). Geni povezani sa citosolnim malim ribozomskim subjedinicama i procesima disanja u mitohondrijama generalno su manje aktivni u digestivnom traktu pela na zapadnoj obali SAD -a danas, u odnosu na ranije stanje. Na ribozomima citosola sintetiu se proteini citosola, kao i enzimi koji potpomau hemijske reakcije intermedijarnog metabolizma. Intermedijarni metabolizam se odvija u citosolu (deo citoplazme elije van elijskih organela), i ini ga veliki skup hemijskih reakcija kojima elija degradira neke male molekule (zadravajui najvei deo njihove energije u vidu ATP-a), a stvara druge molekule kao pretee makromolekula koji su neophodni za strukturu, funkciju i rast elije. Istraivai su pratili 8 uzronika bolesti pela. Pored virusa deformisanih krila (DWV) i kamirskog virusa (KBV), praeni su i virus crnih matinjaka (BQCV), virus akutne paralize pela, virus meinastog legla, Ascosphaera apis, Nosema apis i Paenibacillus larvae. BQCV I DWV su obilnije prisutni kod CCD pelinjih drutava. Virus deformisanih krila je blisko povezan sa Kakugo virusom i Varroa destructor virusom 1. Istraivanje je definitivno pokazalo vee optereenje virusima kod CCD drutava pela. Ispitivano je 88 gena za koje se zna da su povezani sa imunim odgovorom, i njihova aktivnost je uglavnom nepromenjena kod CCD pela. Potpuno je neoekivano, s obzirom na vezu patogena i CCD -a, da je utvren samo mali broj gena sa promenjenim delovanjem, a koji je povezan sa imunim odgovorom. U crevima insekata lue se antimikrobni peptidi (apidaecins kod pela), ali promene u aktivnosti tog procesa nisu utvrene kod CCD pela. Taj nedostatak pojaanog odgovora ne iskljuuje infekciju virusima, jer su ti peptidi neefikasni u borbi protiv virusa. I kod nekih drugih insekata je utvreno da prilikom infekcije virusima nalik picorna virusima, ne dolazi do pojaanog stvaranja antimikrobnih peptida i da raste aktivnost samo vrlo malog broja gena povezanih sa imunskim odgovorom. Ali, analize su otkrile neuobiajene ribozomalne RNA fragmente kojih ima u posebnom izobilju kod pela sa CCD-om. Prisustvo tih fragmenata je mogua posledica infekcije virusima nalik picorna virusima, to moe biti povezano sa zastojem u prepisivanju RNA, tj. blokiranju stvaranja neophodnih proteina za ivot pela. Posledica svega je razaranje ribozoma i oslobaanje ribozomske RNA, mada nema direktnih dokaza da su za to krivi virusi slini picorna virusima, ali sve ukazuje na njih. Infekcija picorna virusima kod sisara takoe smanjuje stvaranje proteina blokiranjem prenosa informacija, te su neaktivne ribozomske subjedinice podlonije degradaciji. Treba znati da se degradacija ribozoma moe javiti kod CCD pela i bez infekcije virusima, jer recimo, izgladnele bakterije mogu imati pojaanu degradaciju ribozoma. Ipak, obilje ribozomske RNA moe biti koristan dijagnostiki marker za utvrivanje CCD -a, mada sam za sebe, ovaj marker ne moe ukazivati na CCD, jer fragmenata RNA moe biti i kod zdravih pela. Smanjena mogunost gradnje proteina udruena sa bukvalnom otmicom ribozoma od strane veeg broja virusa nalik picorna virusima, dovodi pele u stanje da ne mogu adekvatno da odgovore na standardne tetne faktore, kao to su pesticidi, loa ishrana ili patogeni. Iako je svako tumaenje uzroka prisustva ribozomske RNA spekulativno, utvrene interakcije virusa nalik picorna virusima i ribozomske RNA sugeriu na mogui uzrok CCD-a. Nadzor nad drutvima u smislu odreivanja obilnosti prisustva ribozomske RNA moe predstavljati upozorenje pelaru da preduzme odgovarajue mere da bi spreio stradanja pela.

69

Bolesti pela sa imunologijom U radu se precizno opisuju svi detalji koji su utvreni oko oteenja ribozoma. Zakljuak je da je njihovim oteenjem znaajno kompromitovano stvaranje proteina neophodnih za normalan ivot pela. Ribonukleinske kiseline (RNA), nastale od dezoksiribonukleinske kiseline (DNA), direktno uestvuju u stvaranju proteina, tj. bukvalno nose informaciju o njihovoj gradnji i odreuju njihovu strukturu. Istraivai smatraju da su gore pomenuti virusi glavni krivci za oteenje ribozoma i RNA, i to arg umentuju podacima o istraivanju ak 9.867 gena. Kada su ribozomi oteeni na utvreni nain, onda organizam ne ume da odreaguje na atak pesticida, na infekcije gljivicama ili bakterijama. Takoe se loe snalazi ako je ishrana pela neadekvatna, jer su ribozomi centralni faktor za preivljavanje bilo kog organizma. Proteini koji se u njima stvaraju su zapravo klju svega. Varoa se najvie okrivljuje, kao nosa virusa nalik picorna virusima koji direktno oteuju ribozome.

Imunoloki sistem insekata i imunoloki odgovor medonosne pele (Apis mellifera)

Tokom evolucije i filogenije insekata stvoren je vrlo efektivan i uspean imuni sistem koji se u mnogim pogledima razlikuje od imunog sistema kimenjaka tj.sisara. Insekti predstavljaju najbrojniju grupu beskimenjaka koji poseduju vrlo raznolike i iroke areale ivotnih stanita (od pustinje Sahare pa do najvisih vrhova Himalaja) koji ne omoguuju uslove za ivot sisarima i mnogim drugim vrstama iz carstva ivotinja. Pored toga to insekti imaju veliki broj predatora kao i potencijalnih patogena, njihov imunoloki sistem, kao jedan od najuspenijih sistema adaptacije dananjice nainio , ih je evolutivno monom grupom ivih bia. Kod insekata temelj odbrane je upravo prepoznavanje stranog od sopstvenog ko ji ima nekoliko kljunih taaka: prepoznavanje,eliminacija, detoksikacija i ukljanjanje agensa.Sistem imunoloke odbrane nije savren kao kod sisara ali ipak funkcionie na principu dualizma sto znai da u odbrani protiv infektivni i neinfektivnih agenasa uestvuje celularni i humoralni imunitet. Naravno jos jednom je vano napomenuti da evolutivno sloen i kompleksan imuni sistem sisara vodi poreklo od imunog sistema insekata i upravo zbog toga imaju nekoliko dodirnih taaka,ali kljuna i najvanjija razlika je u tome to je imuni odgovor insekata samo uroen i nije specifian.

Imunoloka organizacija i imunoloki odgovor kod insekata

Poznato je iz biologije insekata da je kod medonosne pele krvni sistem otvorenog tipa tj. da se sastoji od mnogobrojnih lakuna koje su sastavni deo telesne duplje miksoocela i koje su meusobno odvojene mnotvom pregradama ili dijafragmama. Osnovu imunog sistema insekata upravo ini sam krv pele,koja se u ovom sluaju naziva HEMOLIMFA. Hemolimfa je teni medijum koji je sastavljen iz plazme koja je bezbojna i cirkuliuih populacija elija koje se nazivaju HEMOCITI. Plazma je sastavljena iz mnogih proteina,polipeptida ,masti i drugih organskih materiaja i njena uloga je opte reeno da odrava homeostazu organizma (transportna,metabolika,imunoloka). Krajnji produkti metabolizma iz

70

Bolesti pela sa imunologijom hemolimfe,kao i druge tetne materije, preko Malpigijevih sudova dospevaju u tanko crevo,odakle se sa fecesom izbacuju u spoljnu sredinu. Jo davne 1930-te godine je primeeno da se imuni odgovor insekata manifestuje u vidu celularnog i humoralnog imuniteta. Meutim vano je shvatiti injenicu da ove dve celine ne smemo da odvojimo jer se imunoloki sistemi dopunuju i intereaguju. Veina ovih sistema je opisana i shvaena naglim razviem molekularne biologije i genetike (PCR). Svi sistemi koji su opisani pronaeni su I najee opisani kod vrste Drosophila melanogaster .Svi sistemi koji e biti opisani vae i za medonosni pelu Apis mellifera sa pojedinim razlikama koji e biti naglaeni (razlike u AMP -ovima).

Humoralni imunoloki odgovor U humoralnoj odbrani uestvuju mnogi polipeptidi i enzimske reakcije koje deluju nespecifino i vrlo efikasno uklanjaju patogena (bakterija,virus).Za razliku od sisara kod insekata ne postoje antitela kao ni memorijski imuni odgovor.U humoralne mehanizme spadaju : 1. Melanizacija; 2. Koagulacija hemolimfe i 3. Antimikrobni peptidi tzv. AMP;

Melanizacija predstavlja stvaranje crnog pigmenta melanina,iju sintezu katabolie enzim fenoloksidaza koja se konvertuje u svoju aktivnu formu preko niza reakcija gde osnovnu ulogu imaju serin proteaze. Neaktivni proenzim profenoloksidaza se sintetie u hemocitima i nakon aktivacije koja je nastala uglavnom usled oteenja elija fenoloksidaza se transportuje u kutikulu oko oteenja kutikule ili ak u inkapsulirane parazite. Nakon toga dolazi do deponovanja melanina u patogenu podruje koji deluje antiparazitski ili stimulie sanaciju oteenja. Prilikom stvaranja melanina koji se deponuje u inkapsulat dolazi do stvaranja kvinona i superoksidnih anjona koji ubijaju patogena.(najee asfiksija parazita) Takva mesta na kutikuli izgledaju kao crne vrste kapsule. Ovaj vid humoralnog odgovora je direktno povezan sa celularnim odgovorom tj.hemocitnom inkapsulacijom kod infekcija parazitima,protozoama i gljivicama odnosno kada god dodje do inkapsulacije patogena. Koagulacija hemolimfe se zasniva na aktivnosti samih hemocita i njegovih enzima Ca-zavisne transglutaminaze koja aktivira kaskadu reakcija i aktivaciju proteina koagulacije.Koagulacija hemolimfe ima i imunoloki znaajnu ulogu jer serin proteazne kaskade kataboliu intermedijarne koagulacione faktore (faktor B i defenzinu slian prokoagulacioni protein) koji imaju antimikrobno dejstvo. Smatra se da od ovakvog sistema lananih reakcija vode poreklo dananji sitem komplemena i koagulacioni sistem sisara. Melanizacija je takoe povezana sa koagulacijom hemolimfe. Antimikrobni peptidi(AMP) su grupa raznovrsnih polipetida koji cirkuliu hemolimfom i imaju jako antimikrobno dejstvo.Sintetiu se u crevi,pljuvanoj lezdi,epidermu a najvei izvor ovih peptida ini masno telo (ima ulogu jetre kod sisara). De novo sinteza ovih polipetida predstavlja najvaniji deo humoralnog odgovara na infekciju. Kod razliitih vrsta insekata ne samo to postoje razliite koncentracije ovih molekula ve se razlikuju i po specifinosti dejstva na pojedine infektivne agense. Kod Drosophile je opisan

71

Bolesti pela sa imunologijom najvei broj ovih peptida dok medonosne pele opisan manji broj ovih molekula. Apisimin , himenoptecin,apidecini i abecini su opisani samo kod medonosne pele. Najvaniji antimikrobni peptidi insekata,pa i medonosne pele su:

1. L i z o z i m predstavlja muramidazu ,enzim koji vri hidrolizu 1,4 glikozidne veze izmeu N -acetil
glukozamina i N-acetil muraminske kiseline u elijskom zidu samih bakterija. Iz navedenog mozemo da zakljuimo da lizozim ima baktericidnu aktivnost samo protiv G+ bakterija i da deluje na taj nain to dezintegrie peptidoglukan u zidu bakterije to konano dovodi do konane bakterij ske lize. Kod medonosne pele lizozimi su zastupljeni u opsegu 5 -25 g/ml hemolimfe kod larvi i adultnih pela, odnosno 5-10 g/ml u hemolimfi lutke Aktivnost lizozoma pele drastino se poveava tokom infekcije.

2. C e k r o p i n i su familija polipeptida koja je pronaena kod mnogih insekata i koji imaju jaki
baktericidnu aktivnost protiv mnogih G+ , G- bakterija i protiv nekih gljivica . Posebno izraeno dejstvo imaju protiv G- na taj nain to reaguju sa lipidnom membranom bakterijske elije i formiraju kanale kroz koje prolazi natrijum i voda i na taj nain dolazi do osmotske lize. Imaju dobro izraeno dejstvo na: E.coli, Salmonella i druge G negativne bakterije. Sinergisti su sa lizozimom. Izolovan je veliki broj cekropina iz razliitih vrsta insekata tako da smo sve cekropine podelili u subtipove : cekropini A,B i D. Navedeni cekropini se razlikuju po hemijskoj strukturi i proteinskoj konformaciji.

3. D e f e n z i n i su vrlo efikasni protiv G pozitivni akterija kao to je S.aureus koja je izolovana iz

ljudskog organizma.Imaju slbo dejsvo protiv G negativnih bakterija. Izolovani su iz mnogih familija insekata (himenopter,lepidoptere).

4. A t a c i n i su aktivni protiv G negativnih bakterija tako to inhibiu sintezu proteina elijske

membrane bakterija. Bogati su aminokiselinom glicinom.

5. D i p t e r i c i n i su samo opisani kod diptera i deluju sami a G negativne bakterije slinim

mehanizmom kao i atacini.

Antimikrobni peptidi izolovani samo iz medonosne pele su: H i m e n o p t e c i n je izolovan iz pele i deluje litiki na G pozitivne i G negativne bakterije. A p i d e c i n i i a b e c i n predstavljaju najvanije AMP-e pele i postoje 2 klase ovih AMP-a koji se stvaraju i neaktivnom obliku- proapidecini.Deluju na G negativne bakterije (E.coli i njene mutante) i predstavljaju najvaniji faktor humoralne odbrane odrasle pele. Bogati su prolinom i deluju tako to menjaju permebilnost same membrane elije. Apidecini se aktiviraju prodiranjem bakterije u orginizam pele i ve nakon 8 asova mogu se nai u hemolimfi njihove vee koncentracije. Abecin je veliki inducibilni prolinom-bogat peptid (4.0 kDa) umerenog dejstva na Gram negativne i Gram pozitivne bakterije.

Na kraju je vano napomenuti da nije konstantna koncentracija antimikrobnih pepti da u organizmu insekta. Koncentracija zavisi od, ne samo od vrste insekta, ve i od stepena razvoja. Larve pela imaju veu koncentraciju od odraslih pela. Najvanije je rei da su oni inducibilni tj. da nastaju imunim odgovorom

72

Bolesti pela sa imunologijom koga prati mnoge kaskadne reakcije kao odgovor na infekciju ili povredu insekta. U ovim raekcijama maju ulogu hemociti i faktori koagulacije hemolimfe.Postoje teorije i miljenja da se ovi polipetidi mogu primeniti u klinike svrhe. elijski imunoloki odgovor Iako humoralni imuni odgovor insekata predstavlja nezamenjivu karikiku u uroenom imunitetu postoje neke infekcije gde oni nemaju veu ulogu u odbrani organizma. Iz prethodnog smo videli da humoralne reakcije deluju nespecifino i da imaju dobro antibakterisjko dejstvo (posebno AMP). Meutim prilikom infekcije gljivicama,parazitima AMP nemaju vei znaaj. Izuzetak je reakcija melanizacije i sistem profenol oksidaze koja ima antigljivinu i antiparazitsku ulogu. Zapaeno je da prilikom infekcije medonosne pele sa nekim vrstama gljivica: Ascosphaera apis, Aspergillus sp., Aureobasidium pullulans, Trichoderma lignorum, Mucor hiemalis, Rhizopus i Torulopsis humoralni imuni sistem nema vei znaaj, jer medonosna pela ne poseduje antifungalne polipeptide, a sistem profenoloksidaze je oito nedovoljan i specijalizovann je za parazite. U takvim sluajevima dolazi do elijskog imunog odgovora koga ine:

1. Fagocitoza 2. Inkapsulacija antigena 3. Formiranje nodula;

U elijskom imunom odgovoru najvaniju ulodu imaju razliite populacije HEMOCITA. Fagocitoza je proces gde hemociti prepoznaju ,prilaze, gutaju infektivni agens (bakteriju, gljjivicu,protozou) i spajaju je sa svojim lizozomima koji je degradiraju. Za razliku od sisara gde su jasne pojedinosti ovog procesa kod insekata to nije sluaj. Nemaju svi hemociti sposobnost fagocitoze,ve samo pojedini subtipovi hemocita odnosno granulociti i plazmociti. Prvo dolazi do hemotakse,prepoznavanja,spajanjae antigena sa hemocitom koji obuhvata antigen (bakteriju,virus) uvlai je u svoju citoplazmu i gradi fagozom. Odmah nakon toga dolazi do spajanja fagozoma i hemocitnog lizozoma gde se dobija fagolizozom. Digestivni enzimi lizozoma tj.lizozim,fosforilaza,ribonukleaza razgrauju bakteriju,gljivicu ili protozou. Neke MO su stvorili mehaniza m odbrane od hemocitnog lizozoma,tako da i u ovom sluaju se MO razmoava u lizozomi to dovodi do lize hemocita. Kako hemociti prepoznaju svoje mete? Ovo pitanje jo potpuno nije razjanjeno,poto insekti ne poseduju imunoglobuline koji vre opsonizaciju antigena. Neke studije su dokazale da fagociti insekta poseduju integralni protein membrane fagocitareceptor prepoznavanja koji internalizuje sa mnogim bakterijama i potpomae fagocitozu,ovaj transmembranski receptor je nazvan Eater receptor. Druge studije su pokazale da fagociti poseduju LPS prepoznavajui receptor (LPR) i na taj nain reaguje sa G negativnim bakterijama, odnosno njihovim lipopolisaharidom. Inkapslulacija antigena nastaje kada su antigenske partikule vee od 10 nm kada ne moe doi do fagocitoze.Ovaj sistem je specijalizovan za parazitske infekcije. Inkapsulacija predstavlja multicelularni mehanizma odbrane gde vie hemocita opkoljavaju parazita u cilju imobilizacije jaja parazita,larve i nematoda i onemogue njihovo raznoenje i razmoavanje po organizmu.Prilikom toga procesa formira se kapsula od nekoliko slojeva hemocita koji se u ovom sluaju nazivaju lamelociti. Inkapsulacija je povezana

73

Bolesti pela sa imunologijom sa sistemom profenol oksidazom i melanizacijom.U kapsuli se deponuje melanin tako da kapsula dobija crnu boju. Jo je nejasno koje enzimske reakcije indukuju formiranje kapsule i meusobnu interakciju hemocita,ali se zna da hemociti poseduju adhezivne molekule integrine koji imaju najvaniju ulogu u ovom procesu. Formiranje nodula je praeno masovnom eliskom reakcijom gde se hemociti nakupljaju i podleu agregaciji s ciljem da zarobe bakteriju. Noduli se ne mogu nalaziti u cirkulaciji,ve samo u tkivima,tako da mogu podlei i inkapsulaciji. Insektni lektin koji se naziva skoleksin (izolovan iz vrst e Manduca sexta) ima ulogu u formiranju nodula.Skoleksin lue elije epiderma insekta nakon infekcije sa MO ili same povrede.Opisani su i drugi protein koji imaju ulogu u formiranju nodula. Iz vrste Ceratitis capitata izolovan je protein koga lue hemociti I koji potpomae nodulaciju samo E.coli. Ostali faktori koji imaju ulogu u odbrambenom sistemu Pored humoralnog i eliskog imunog mehanizma postoje i drugi faktori koji utiu na tok i ishod infekcije. Opte reeno sam graa insekta ima ulogu i prua p arcijalnu odbranu od infektivnih agenasa. Konstitucionalni odbrambeni mehanizmi, kao to su hitinska kutikula (koja funkcionie kao barijera izmeu unutranje i spoljanje sredine) ili intestinalna mikroflora, kod svake pojedinane pele omoguavaju zatitu od zaraznih bolesti. Proventrikularni zalistak omoguava pelama filtriranje spora unetih hranom, tako da ima ulogu mehanizma fizioloke otpornosti prema bolestima. Ovi individualni mehanizmi, zajedno sa kratkim ivotnim ciklusom pela i brzom zamenom zdravim jedinkama, mogu ograniiti irenje infekcija meu pelama unutar samog pelinjeg drutva. U bioloke mehanizme odbrane koji ograniavaju irenje bakterijsko-glivinih infekcija i ektoparazita u pelinjim drutvima spadaju i posebni oblici ponaanja: higijensko i negovateljsko. U pelinjem drutvu veliki znaaj ima antimikrobno dejstvo meda, nektara i polena koji imaju mogunosti inhibicije razvoja mnogih saprofitnih bakterija i gljivica u uskladitenoj hrani i sposobnost da unite neke patogene mikroorganizme. Sekrecije iz egzokrinih lezda medonosne pele sadre bioloki znaajne sastojke. Produkti luenja hipofaringealnih lezda mladih radilica sadre proteine koji deluju bakteriostatski i baktericidno na veliki broj vrsta bakterija. Tako su u mle u identifikovane 10hidroksi-2-decenoina kiselina i glukozo-oksidaza sa baktericidnim dejstvom. Navedena jedinjenja mogu takoe inhibirati ili odloiti rast mnogih gljivica, na primer Ascosphaera apis. Poznati su i drugi primeri kod razliitih vrsta insekata,ali kod medonosne pele gore navedeni faktori imaju vrlo vanu ulogu.

Antiimunoloki efekat MO na organizam insekta Bakterije,virusi, paraziti tokom evolucije i meusobnim ivotom sa insektima stvorili su razliite mehanizme odbrane protiv imunog sistema domaina. Najbolje je da te primere prikaemo na primeru medonosne pele (Apis mellifera). Jedan od najboljih mehanizama odbrane same pele je sama molekularna mimikrija, zatim morfoloka diferencijacija bakterija iz S u R formu. Poznato je da neke bakterije lue ekstracelularne proteaze koje unitavaju antimikrobne peptide,zatim razmoavanje bakterija u lizozomu samih hemocita. Penibacilus larvae lui znaajnu klasu imunoinhibitora klase A (InA). Interesantan je primer da neki paraziti da bi zbegli inkapsulaciju prilikom ubacivanja larve u telo insekta istovremeno inficiraju insekta sa polidnavirusom koji vri jaku imunosupresiju.

74

Bolesti pela sa imunologijom

Za kraj.........

Ako izumru pele,ovek ima jo samo etiri godine ivota. Ako nema pela,onda nema opraivaja,nema biljaka,nema ivotinja i NEMA OVEKA.

Albert Eintajn

75

Bolesti pela sa imunologijom

76