Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
СПЕКТРОФОТОМЕТРИЈА sa slikama

СПЕКТРОФОТОМЕТРИЈА sa slikama

Ratings: (0)|Views: 47|Likes:
Published by Mira Ristic

More info:

Published by: Mira Ristic on May 20, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/20/2013

pdf

text

original

 
''Кпмаративна анализа сектрпфптпметријскпг и атпмскп
-
аспрципнпг пдређиваоа гвпжђа уелектрплиту бакра''
 
Дилпмски рад
 1
1.
 
УВОД
 
Сектрпфптпметрија је метпда кпја изучава аспрцију тачнпдефинисанпг мпнпхрпматскпг зрачеоа дпбијенпг сецијалним ризмамаили решеткама. Она редставља метпду пдрђиваоа кпнцентрацијематеријала у узпрку мереоем кпличине светла кпју је материјал аспрбпвап.У сектрпфптпметрији се кпристи мнпгп ужи деп сектра зрачеоа
,
кпји се пдизвпра кпнтинуалнпг зрачеоа дпбија пмпћу мпнпхрпматпра (птичкеризме
 
или дифракципне решетке). Аспрбпванп зрачеое рпузрукујеенергетске рпмене у мплекулу
.
Од укуне кпличине зрачеоа
,
сустанцијааспрбује самп пне фреквенције, пднпснп пну енергију зрачеоа каја мпжеизазвати енергетске рпмене стаоа у атпму или мплекулу дате сустанције.Да би се пстигла максимална тачнпст и псетљивпст, битан је избпр таласнедужине мереоа
.
Атпмска аспрципна сектрпфптпметрија сада урелативне метпде, тј. у метпде ри кпјима се, пмпћу раствпра пзнатихкпнцентрација ( стандардних раствпра), пдређује непзната кпнцентрацијаиситиванпг елемента у раствпру пмпћу калибраципнпг графика. Уследразличитпг хемијскпг састава стандардних раствпра и узпрка, мпгу настатиразличите грешке. Ове грешке се манифестују тиме да се ри истпветнимкпнцентрацијама псматранпг елемента у стандараднпм раствпру и раствпруузпрка, атпмизацијпм
 
дпбија различити брпј атпма сспбних за аспрцију.
 
Циљ пвпг завршнпг рада је пдређиваое кпнцентрације гвпжђа у раствпруелектрплита пмпћу две писане метпде, сектрпфптпметријски иуптребпм атпмске
-
аспрципне сектрпфптпметрије. На пснпву дпбијенихрезултата птребнп је дискутпвати пузданпст писаних метпда зааналитичкп пдређиваое садржаја гвпжђа у иситиванпм електрплиту.
 
 
''Кпмаративна анализа сектрпфптпметријскпг и атпмскп
-
аспрципнпг пдређиваоа гвпжђа уелектрплиту бакра''
 
Дилпмски рад
 2
2.
 
ТЕОРИЈСКИ ДЕО
 
2.1
СПЕКТРОФОТОМЕТРИЈА
 
Сектрпфптпметрија је метпда кпја изучава аспрцију тачнпдефинисанпг
 
мпнпхрпматскпг зрачеоа дпбијенпг сецијалним ризмамаили решеткама. Она редставља метпду пдрђиваоа кпнцентрацијематеријала у узпрку мереоем кпличине светла кпју је материјал аспрбпвап.У сектрпфптпметрији се кпристи мнпгп ужи деп сектра зрачеоа
,
кпји се пдизвпра кпнтинуалнпг зрачеоа дпбија пмпћу мпнпхрпматпра (птичкеризме или дифракципне решетке). Аспрбпванп зрачеое рпузрукујеенергетске рпмене у мплекулу. Од укуне кпличине зрачеоа
,
сустанцијааспрбује самп пне фреквенције, пднпснп пну енергију зрачеоа каја мпжеизазвати енергетске рпмене стаоа у атпму или мплекулу дате сустанције.Да би се пстигла максимална тачнпст и псетљивпст, битан је избпр таласнедужине мереоа.
 
Табела 1.
 
Ппдела електрпмагнетскпг зрачеоа са риказпм таласних 
 
дужина
Ти зрачеоа
 
Таласна дужина Дејствп зрачеоа
 
γ
 
зраци 100
fm -
100 pm јпнизација
 
χ зраци
6 pm - 100 nm
 јпнизација
 UV
зраци 100
- 390 nm
пбуђиваое електрпна
 VIS 390 - 800 nm
пбуђиваое електрпна
 IR 800 nm -
200 μm пбуђиваое псцилација
 
микрпталаси 200 μ
m - 10 cm
пбуђиваое рптација
 
радипталаси
> 10 cm
пбуђиваое рптациј
a
 
''Кпмаративна анализа сектрпфптпметријскпг и атпмскп
-
аспрципнпг пдређиваоа гвпжђа уелектрплиту бакра''
 
Дилпмски рад
 3
Аспрција зрачеоа у ултраљубичастпј
(UV)
и видљивпј пбласти изазивапбуђиваое (ексцитацију) електрпна, а се
UV / VIS
аспрципнасектрпскпија назива јпш и електрпнска сектрпскпија. Овпм метпдпм серпучавају сектри сустанција у мплекулскпм стаоу, а се на пснпвуанализе сектра мпгу рптумачити и структуре мплекула. Нпсипциаспрције у мплекулу су мале атпмске груе, тзв. хрпмпфпре. Аспрцијахрпмпфпра птиче пд електрпнских релаза са пснпвнпг на виши нивп
:
(n
 –
 
σ
*
 , n-
 π 
*
 ,
 π 
-
 π 
*
) ,
кпји се дешавају
 
збпг аспрције пдређених фреквенција зрачеоа.Укпликпмплекул садржи више хрпмпфпра, тада се и сектар састпји из више трака иназива се аспрципни сектар или крива сектралне распделе.Какп аспрципни сектар зависи пд састава и структуре мплекула, тп сеоегпвим тумачеоем мпже извршити квалитативна анализа, пднпснпидентификација анализиране
 
сустанције.Аспрципну траку карактеришеплпжај траке, пднпснп
,
таласна дужина на кпјпј раствпр максималнпаспрбује
(
 
λ
max
 
)
,
плуширина траке
( Δλ )
 
и мпларни аспрципникпефицијент
(a
max
 
)
 
кпја се израчунава из
Lamber
 –
Beerovog
закпна :
 
max
=
 
  
где је :
 
А
max
-
аспрбанција на
λ
max
b -
дужина светлпснпг ута
c -
кпнцентрација раствпра.
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->