Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Žan Roben - Kontrainicijacija po Genonu i Evoli

Žan Roben - Kontrainicijacija po Genonu i Evoli

Ratings: (0)|Views: 121|Likes:
Published by Shardan199
Žan Roben - Kontrainicijacija po Genonu i Evoli
Žan Roben - Kontrainicijacija po Genonu i Evoli

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Shardan199 on May 21, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/29/2014

pdf

text

original

 
ЕЛЕМЕНТИ
ИНИЦИЈАЦИЈЕ
ЖапРобеu
КОНТРА-ИНИЦИЈАЦИЈА
ПО
ГЕНОНУ
И
ЕВОЛИ
Једино
zoре од
Лажије фаншомски
привид
Истине.
Исшо
као
шшо
је
невидљива
револуција
конформисшичке
и Псеудодемокрашске
лажи
унишшила
више
душа
усвомбогоборачком
Походу
него
ошворена бољшевичка
револуција
са
свим
својим
крававим
шерором
и
Прогонима
(у
њојје
сшрадало,
ипак,
више
шело
него
душа
Русије),
шако
и
чишав
низ
лажних
духовних
хшења
и
акција
Предсшавља
већи
безизлаз
и
дубљи
Пад,
него
само ошворено
Порицањесмисла
и
снаге
духовносшиЈулиус Евола
и
Рене
Генон,
Пониклиу
оваквој
фаншомској
средини
коншраиницијацијског
римокатоличког
папства, (које
ће,
нажалосщ
усвом
делу
Поисшовећиваши
са
чишавим
хришћанским
учењем), а
живећu,
узшо,
у
еПохи
бујања
сваковрсног духовног
корова,
најуПорнијесуод
свих
својих
шрадицијских
сабораца,
чишавог
живоша, шрагали
за
вечном
исшином
Ови
сПасиоци
(гошово
унишшених)свеших знања одбранили
су,
овако
малобројни
(сајош неколико
ученика),
драгоцене
сПисе и
Полузаборављенаискусшва двехuљадугодишње
ЕвроазијскеИмПерије,
које је
наш
век
Покушао
да
дошуче.
Плашивши
својом
неПоПуларношћу
и
усамљеношћу
цену
своје
духовне слободе ова два
медишеранска
мудраца
и
данас,
с
правом,
шраже
своје
чишаоце.
П
ојам контра-иницијације
је
неоспорно
генон.ски,
искључиво
Генонов, ако
је
допуштено
да
се
тако,
већ
у првој
ре'lеници,
изразимо,
а
да
се
при том
не
суко
бимо фронтално
са
идејама
које
смо
од
ГеНОЈ!:!,
вели
ког метафизичара,
примили
о
не-личном
карактеру
њсговог
дела,
Како
по
њеflИМ средствима
акције, тако, и
нарочито,по
њеној
космолошкој
функцији,
таKOlItpa-иницијација
се
заиста
разликујеод
контра-Цркве
у
којој
су,
по
католичким
уве-
рењима
пре
Другог
ватиканског
концила
(1962 -1965),
биле
утеловљене
сатанске
силе
у
борбипротив намераБожанског
провиђења.
Најбољи
доказ
ОРИГИllалности
ГеllОНОВОГ
доприноса
имамо
у
честој
и,
многим
навођсњима
из
Генонових
дела
пот-
крепљеној почасти
коју
Генон
одаје
Јулијусу
Еволи,
и
сам
ве-
ома
се
залажуhи
у
раскринкавању
модерне
субверзије,
мада
се
011
од Генона релативно
разликовао,
с
једне
стране
у
гледањуна
штетност
иопасност
масонерије
и,
с
друге
стране,
нареални
карактер
хришћанства,
на
пример
...
а
да и не
говоримо
о
неуго
дном
и
трновитом проблему примата
Кшатрија,
због којих
је
Еволи било немогуће
да
се
у
потпуности
придружи
Гено
новој
тези
о
пореклу
контра-иницијације.
Ми
ћемо
се
још
вратитина
тај
проблем,
а
сада
ћемо
се
задовољити
да,
ипоред
свих
разлика,
укажемона
то да те
разлике
чине Еволино сведочење
(у
корист
Гено
на)
само
још
вреднијим.
Обузетпитањем
праксе,
Евола
је,
у
својој
студији
о
историјским манифестацијама
контра-иницијације,
нарочито
пажљиво
проучавао
револуционарну
субверзију
г.
1789,
па
се
тако доста
неочекивано
јуришнички
устремио
насвоју одабра
ну
тему:
даје-
нећемо рећи
начело,него
-
субстрат
сваке субвер
зије
уматријархату
(као
религијиженског
свештенства),
у
"деметрико
-
телуричким"
силама, како
говори Евола
у
једној
одсвојих
формула,
у
силама
којесе
супростављају
соларној(сунчаној) и
мушкој
духовности,духовности
мушког
свештен
ства,
Рецимо, успут
још
и то да
је
управо
зато
што
је
биоопседнут том
темом,
Евола
сумњичиохришћанство
-
посебнозбог
значаја
који у
хришћанствуима култ
Дјеве
Марије
(Бого
родице):
тај
култ
сматра
Евола једном
варијантом
или
проду·
женим
животом
паганске религије
омражене
Велике
Мајке.
Но
да
се
вратимо Револуцији
од
1789:
у
њој Евола
видиобновурелигијске
силе женског
пола,
матријархата,сраслогсаидејама
отаџбине
инарода, а
супротног
друштву
мушком,држави
која
је
битно
мужевна
установа.
Све
што
он
говори
о
разорним облицима револуционарногпроцеса
и
о
каснијимизвденима јересима као
што
је
либерализам
(у
којем онкао
његову
суштину
сасвим
основано,
види
ништа
друго
до
инди-
видуализам)
...
све
то,
кажемо,неводи доста далеко
у
истражи
вању првихузрока
и
порекла мистериознеконтра-револуције
чију
реалност
он,
међутим,
признаје.
Папске
осуде
19.
столећа
-
о,
парадокса!
-
ученас иобавештавају
отприлике
исто то
о
клицама
растакања
у
западнимдруштвима.
Јерсве се
то,
даопет
цитирамо
Еволу,
може
објаснити само у
оквиру
једне "метафизике
која
историју
објашњава
у
основи дуалистички": одговор
ност
за
ту
формулу
женске"
дуаJlистичке
метафизике
историје"
препуштамо
њему.
Па
ипак, тој
каТО;ЈИЧЈ(ој
историографији,
која
у
своје
излагање
уграђује
нужно
и
божански план Прови
ђењаи силе
Антихриста
које се
томе плану
супротстављају,
...
тој
католичкој
историографији Евола претпоставља
и
супростанља
визију
Антике,
мање сумњиву
визију
традиција класичнеи
индоевропске
Антике, традицију
које
је,
уосталом, и сам оннекакао оживео,
а
по којима
се
жснским
и
лунарним
силама
хаоса
супротстављају
мужевне
и
соларне
силе
ю)смоса.
Само, ту
се
јавља једна
логичка празнинаизмеђу
безо
бличног
и
неодређеногкарактератих
хаОТИЧIIИХ,
елементар
них
(стихијних) и
нељудских
(ГlOдљудских)
сила,
с
једне
стране,
и "Интелигенција"
које
с
друге
стране,
својимђанољскистрогим
и
крутим плановима представљају
отеловљење
хаоти
'IНИХ
нељудских
сила,
Упркос
својој
наглашенојбризи
да
оста-
не
реалан,
на
земљи
-
или
можда баш
због те исте
своје
бриге
која
I'a
сперчава да
се
уздиже
довољно
високо
и
далекоу
1'ра-
жен.у узрока
-
Евола
је
подбацио
у
томе
поглављу; он
је,
уоста
лом,
тога
исвестан,
пошто
нас,
као
што
смо рекли
малочас,
прећуто упућује на Генона: упућујенасдау
Гснона
потражимо
све
што
се
тиче
онтолошког
статуса контра-иницијације,
а
посебнона
капиталну
књигу
Генона
ВЛ:l,.1авЮЈа
КванТИТ~'та и
Знаци
Времена.
Па
ипак би
било
неправеднода тако брзо
напустимо
Еволу,
а
да не
кажемонешто
и
о
ХIII
поглављу
књиге
Људи
међу
jlушеВИllама:
оно
се
односи
на "тајни рат" и
у
томе
по-
глављу
се
отишло
несумњиво
најдаљеу
разоткривању
процеса
контра-иницијације, па ако не
у разоктрипању самог
/lачела,
а
оно
бар у
разоткривању
маllИфест·.щија
контра-иницијације.
Ту
Евола каже
веомаоправданои тачно:"Трећа димензија истори
је",
мисли
се
на духовну, н:щсвесну,"не смеда
се
изгубиу
маглама
апстрактних
филозофских или
социолошких
појмова:
њу
треба сагледати као
нешто
иза
кулиса, гдеделују веомапрецизне
интелигенције".
Понављајуhи
формулуомиљенуЕмануелуМалинском
и
Леону
Понсену, двојици аутора
која
су
се
између
два ратабавила
са
више
или
мање
среће
проучавањем
тајне
историје"трећедимензије"
Евола
'IИНИ
поређењеизмеђу болести
у
И/I·
дивидуаЈIIIОМ
организму,
изазваној
навалом
бактерија,
и
болестидруштвеllОГ
тела,
тј.
револуцијом
и
нередима
којине бимогли
да
се
објасне
без
присуства
и акције
невидљивих
патоге
них
чинилаца.
Евола
даје
неколико таквих примера
који
би
могли
да
се
означеједнимизразом
уобичајеним
(по
моди)
изра
зомуказивањанаконтра-иницијатичку"дезинформацију".
На
првом
месту,
ту
је
указивање
широкој
јавности на
жртвеног
јарца
чија
функција
је
да
пажњу
јавности
одврати
од
истинских одговорних
криваца,
Ту
је
исто такоитактика
замене (супституције)
која се
заснива на
истом интелектуалном
поступку.
Да
цитирамо:
"Може
се
догодити
да
дејство
неке
разорне
акције,
йошто
су
већ
постигла
материј(/Ј/ни
йлан,
постану
доста
видљива
да најзад изазовуиодбра.мбену реакцију,која
тадатражи
симболеПогодне
за
одбрану
и
обнову оног
што
је
разрушеllО
(
..
)
У
наше
дане
се
често
догађа да неканејасна избуњена
жеља
за
враћањем традицији
буде
тајно
(дејством
28----~--------------------------------------------------------------------------
H
.
AIIIE
ИДЕЈЕ
 
f11ajHe
СШlе)
lIЗ1l01lачена
1I
йробраflена,
сведена на
ЙУКlI"f11радIlЦlIонаЛllзам";
а
он
HlIje
НlIшf11а
другадо СКУЙ навика
(увежбшшх),
pyf11l1He,
йреЖllвелuх
aocf11yaaKlI,
дакле,
нuшf11а
више
до ЙУКU
феf11иш1l3l1М,
феf11l1шuсf11uчкu
односйрема
йрос
f11l1M
f11рагО811Мll
1I
осf11ацuма
ЙРOlШlOсf11и, а
да
ЙРlI
f110Me
није
схваћен
дух
f11l1X
навика
11
йосf11уйака,
f11l1x
f11рагова
некада
Жllве
f11радllЦllје
11
да
се
не уо'шва
рllЗЛllКll
измеђуоног
шf110
јеслу'taјно
1I
онога
шf110
јевечно.
"
Блиска
тим
лукавствима
-
а
садржи,
уосталом,
ради
ефи
касности, и
заслепљивање
супституцијом,
описано
млаоч(!с
-
је
итактика
"повратног шока"
која
извесне
тралиционалне
снаге
наводида
се
покрену
IJРОТИВдругих,
исто
тако
традиционал-
них
снага.
А
то
неизбежнодоводи
"агресоре"
дотле
да и
они
сами буду
изложени
нападу других
снага
идентичне
(традиционалне) природе.
Тако
би
се
данас
mhor-о
тога
моглорећи
о
оптужбама
које
једни
другима
упућују интегристички
хри
шћански
и
фундаменталистички
ислам
...
Одбијајући, веома оправдано, испадеипразноверја
која
спадају у
мит
о
дејству
ђаволских
узрока,
мит
који
доводи до
шематизованих
злоупотреба
и
опасних упрошћавања,
мит
који,
уосталом,
с
пуним
правом
бива убрајан у систем
дезинформа
ција
...
одбијајући
све
то,
Евола
се
исто тако
профилатички
дис
танцира
од
сувишеозлоглашеног
"јудео-масонскогкомплота"
(завере),
и
то
упркос томе
што
нема
симпатија
ни
за
јудејство
ни
за
масоне.
Па
ипак,
разлози
које
он наводиуприлог
својој
таштини нису
прихватљиви
са
гледишта
Генона.
И
један
од
парадок
са,
итоненајмањи,
је
кад
гледамо
како
се
у
име
генонскеидејне
доследности
одбија
и
оповргаваједан хвале вредан уступак
Еволе
тој
генонској
идејној
доследности.
О
чему
се
уствари
ради?
Како
су,
по
Еволи,
јудаизам
и
масонерија
тесно
повезании
међусобно
и
са
капитализмом
и
са
демократијом,обоје
(и
јудаизам
и
масонерија) ће
морати
и
да
ишчезну
заједно
с
капи
тализмом
и
демократијом
-
по
принципу
оне
исте "регресије
касти" у
којој
је
светиња монархије
(краљевства)
уступила
сво
је
место
ратничким
аристократијама,
а
ове
затим буржоазији.Четврта
фаза
би,
по
истој
логици,морала,
дакле,
дабуде
три
јумф
колективизма
и пролетеријата,
а
тиме
и
крај
високефинан
сијске
власти
и
филозофије
Просвећености
...
(тј.
либерализма
индивидуализма). Само, Евола заборавља да
је
то свођење
(ис
торијског збивања) на чист
квантитет.
Са
укљученим
и
подра
зумеваним,
општим
и
планетарним
колективизмом,
немогуће
свођењеи да
ће
се
по
Генону,влалавинаконтра-иницијације
манифестовати
прецизно,ито
поновним увођењем
хијерархије
усвему,у
свим
стварима, појавама и установама: наравно,
по
сувраћене,
изопачене хијерархије негативене селекције
(кон
тра-иницијације)!
...
Ту
ће
се,
дакле,
збивати
нешто
сасвим
ДРУIЋчије од
последње
етапе "регресије
касти", јер
само
ова
регресија
се,
у
својој
кона'IНОСТИ,
јавља
тек
уфази
Н_
скрутњавања"
("солидификације")и "материјализације".Контра-иницијацијски
процес
се
уствари одвија
у
две
битне
фазе:
фаза материјалистичка
и
фаза
Ilео-спиритуалистичка
(тј.
псеудо
-
спиритуалистичка);
те
фазе
су
привидно
супротне,
антагонистичке,
али
су заправо
допуна
једна
ДРУI'ој
и
понашају
се
као
супарнице
у
тежњи
истом
циљу:
компромитацији
духа
(и
вере)!
Најбоље
ће
бити
дачујемо
шта
о
томекаже
самГенон.
у
књизи
ВладавинаКвантитета
и
Знаци
Времена:
"Антитрадиционална
акција
је
на
Западу морала
нужно
дасмера
и
на
промену општег
менталитета (западњака) и на
то
да
истовременоразориили
расточи
све
традиционалне
устано-
ве
Запада, јер
прво
је
ту,
на
Западу,
и
директно,
морала
да се
изврши
антитрадиционална
акција,
да би затим
могла
ла
се
прошири
на читав
свет,
и то да
се
прошири
уз 1I0моћ и
сарадњу
самих Западљака
који
су
већ,
том
антитрадиционалном
акци
јом,
припремљени
на то да
гюслуже
као
пукиинструменти
...
"
(Ми
ћемо
овде,
узагради,да себи
допустимо кратку
напомену
како
бисмоподвукли
и
разорну
и
расточну
улогуједног
дела позападњаченог
Истока,Оријента:и то
је
значајан
пример
поменутог
"повратног шока".
А
сада
на наставимо
ци
татом
из
Генона:)
"
..
Уосталом,
чим
се
постигло
да,
компромитовањем
тралиције,
бидеизмењенменталитет
Западњака,неће
му
више
одговарати нити бити потребне ни
установе (институције)
за
падне
цивилизације, те ће
оне
већ и
самим
тим
бити лако
разо
рене: лакле,
самоделовање
на изопачењу менталитета
је
овде
Ь.
'
";;
,
",
.
.
~
-
";
'"
!r"
'
,~
'-'
ГЕНОН
истинскифундаментално
деловање,
јер
одменталитета
(који
је
жива
душа
традиције)
зависи на известан
начин
све
остало(читава цивилизација),
те,
према
томе,треба
посебну
пажњу
обратити на разарање
или
растакаље менталитета
(на
душевно
-
моралну
корпуцију)".
То
разорно
или
раста'lуће
деловање
IIрепюставља
О'!И
гледно постојање неких
"друштвених
токова
и
струјања"
који
могу бити манипулисани,
а
да
њима
манипулишу
извесне
цен
трале психичке
енергије,
централе кое
су
под
директном
режи
јом
и
управом
KOHTJJa-ИIшцијације:
контра-иницијатичке
централе.
Било
како
било,
циљ
тих централа
је
даиндивидуу
одвоје
од
заједнице
(традиционалне),да
је
сведу на
њу
саму
(ин-
дивидуу), да
јој
одузму
самосвест
или
је
доведу до
губитка
самосвести (идентитета)
-
подсећамо
овде на
хиндуистичку
терминологију!-
и да
њену
душу
и
душевну
(менталну)
актив
ност
усмере
према самим
спољашњим,чулним
и
телесним
ства-
рима
учијем
мноштву
индивидуа (измењеног
менталитета,
а
лишена
идентитета, самосвести)
може
само да
сеизгуби.
Уистину,
каже нам
још
Генон,
модерни
човек постепено,
све
више
и
више
запада у
стање погрешних, лажних,
нумеричких
једин
става
и
јединица
и
тако
се
губи у безобличноети
и
неодређенос
ти
масе,
тј.
губи
се
у појави
'!Истог
мноштва
(без
квалитета).
Само,
као
што
смо малочас
видели,
тај
процес представља
од
говарајући
пример
хетеротелије
(Довршења
индивудуе
у
су
протном
правцу). Јеркадсе
тосвођењена чист квантитет отера
до крајње
границе,
означавање
свега
'!Истом
бројНОШћу
(бро
јем),
тада
је
извршен
и
прелаз
из
континуитета
у
дисконтину
итет,
прекид
сваког тока (историјеи
свести).
Ма
о
којој
области
да
је
реч,
јавља
се
дакле,
једнатачка од
које
даље
тосвођење
(индивидуе, заједницеи културе) на
квантитативност
више
ни
не
тежи
материјализацији
или скрутњавању
(обуставитокова),него
само
распаду, који
се,
уосталом, јавља
као корелатив,
заје
дно
са
том бројчаном
испрекиданошћу
и
дисконтинуитетом.
А
то,
изгледа,
Евола
у
свом опису
регресије
касти
није схватио.
И
зато
110
генонској
историографији
материјалистичкафаза
мора
нужно
да буде праћена
нео-спиритуалистичком
фа
зом, јер
самообе
заједно
чине
процес
распадања
...
(распања
заједнице,
културе, традиције, менталитета,
цивилизације).
Ис-
тина
је,
без
сумње,да
-
ако
бацимо поглед
на нове
научне
теорије,
посебно
у
физици
-
...
да
се
у
њима
губипојам
материја.
То
доказује да
је
завршенафаза мате)lИјализма и ла
се
материјализам после
тога
јавља
још
само
као материјаJlистичка
практичност.
Једном
ре'Iју,
пошто
је
материјализам
већ
био
затворио
човека
у
неку
врсту непропусне,
херметички
затворене
шкољке
(из
које
нема
излаза
ка
трансценденцији),
шкољке
"отврднулог
материјализма"
шкољке
из
које
човеку
није
могућа никаква
везаса
духовним,
вишим
нивоима
Реалности мадаје
тај
материјали
зам,
за
узврат,
човека и
штитио
од разорних
утицаја
нижег
психизма
...
Тај
исти материјализам
препушта
садасвоју
улогу
нео
спиритуа.JIИЗМУ,
којисада
буши
ту
шкољку
одоздо,
како би
на
тај
начин било омогућено разорним
и
растачућим
силама, сим
болично приказаним
као
хорде Гога
и
Магога
(Књига
пророка
Језекиља,
г.
38-39)
да
сад
оне
изврше
свој
коначан
продор
у
наш
свет.
А
значајно
је
да
утом процесу распадањаимајуулогуиизвесне
пародије
традиција,
посебно оријенталних
традиција,
улогу
која
нипошто
не сме
бити
занемарена
(јер
управо
тепародије
задају
коначни,
смртни ударац
традицији).
Последња
фаза субверзије
ће,
по Генону, бити
не
самотријумф атеистичког
колективизма, него и
лажне
духовности
(интелектуалистичке), те зато та
последња
фаза
неизбежно
ука
зује
на само порекло, на
живу
и дејствену
реалност мрачњачке
контра-иницијације:
интелигентни
хаос
интелектуализма
(нахаос као
апсурд
одуство
смисла).
То
порекло
није
људско,
каже нам
Генон,
јер
оно
је
на
самом
јединственом,
једном извору читаве реалности.
Али
то
порекло
није
у самој
тој
изворној реалности, негоу
њеном
изопачењу,
што
и
представља сам
сатанизам.
011
је
удар
на
изворну
реалност.
Метафизички
гледано,
тај
сатанизам
се
поистовећујеи
са
самом центифугалном силом
којом
се
све
ствари постепено
удаљујуод
свогПJlаначела,
Почетка
(од
свој
Прilсти), све
дотле
лок,
тежњом
разлици
и
чистом
квантитету,
неисцрпеоне
могу-
ћностипостојања
којесу
им,
синтетички,биле
датеу
самом
почетку, наизвору. (Дакле,
сатанизам
је
разбијање
заједнине
са
Божанством, Праначелом,
а
радиафирмацијесопствене индивидуалности!).
То
је
процес
који
је
заправо
само
проширење
иуниверзализација
добро
познате
сколастичке
темеопрелазу
могућности
у стварност, потенције у
акт:
а
овде
се
та сколас
тичка
тема јавља
посебно
као прелазкоји
је
непосредно
везан
(у пару,
корелативно)
са,
такође
поступном
и све
израженијом,
деградацијом
коју
илуструје
мит
о
Пандориној
кутији: сва
зла
која
излећу
из
њене
кутије
симболизују између осталих
зала
и
ту "актуелизацију" (остварење) бића
која
се,
својом
објективи
зацијом, одвајају
од
свог
Извора
(одвајају
се
Грехопадом).
Тако
настаје
Зло
у
свету:
раскидом
заједнице
са
Извором,
Пореклом,
Богом. Јер и сви
епиритуалисти тврде
даје
нај
већи
Грех
у
самом
постојању
(које
је
одвојеност постојећег
од Извора
постојања).
Али
је,
с
друге
стране,
разумљиво
што
та
центифугална
сила
-
осим
што тежи
и
може
да западне у
неизлечиви
дуализам!
-
не
може
да
се
укључи
и
интегрише
у
божански
план, јер
њена
улогаи
јест
у
томе
да
буде
пратећа
силакосмичког
Издисаја,све
дотле док
то
разлагање
(до распадања), означавајући сам
крај
циклуса
егзистенције
(постојања
као
одвојености),
...
док
то
разлагање
не
омогући
самим
тим
истим
факторима
и
трену
тно
(Одједном)
обнављање,поновно успостављање
Реда
и
вра
ћање
Ilореклу,
Извору.Само,
та
Провиђењем
дата
сила,
на извесном стадијуму
свог
падања
(одвајања од
Извора),
налази нанеки
начин
и
преломну
тачку,
нов психички план на
којем ће
бити одведена
до
свог
самоосвешћеља,
те се
објективисати и
индивидузлизо
вати,а
на
тај
начин
се
чисто
и
једноставнопоистоветити
са
својом
космичком функцијом
о
којој
ће
она,
мада
у
свом
онто
лошком
ослепљењу
(или
слепилу),
ипак преобразити
свој
одвојени
и
жртвени
карактер
у
једну
Вољу
за
моћ
и
за
владање
овим
светом који
је
постао уједно
и
њено
царство и
њена
там
ница.
Зато
ће,
каже нам
Генон,
Антихрист
битивођен илузијама
таквим
какве није у себи гајилониједно
друго
биће.
Сасвим
је
оправдано питати
о
томе
какода
се
просторно-временски
-
другим
речима:
географскииисторијски
-
сазна
иодреди
та
та'lка
прелома
и
тренутног преображаја центифу-
НАПIЕ
ИДЕЈЕ
-----------------------------------------------------------------------------------29

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->