Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

PRIPREMLjENO U BIBLIOTECImilicat@hemo.net

FJODOR DOSTOJEVSKIBEDNI LJUDIIZDAVA

KO PREDUZECE »RAD«BEOGRAD 1962.O, braite, l ti naši pripoveda

i! Ne

e da ti napisu nešto korisno, prijatno, pa dase

ovek topi u slasti kad

ita, nego kapaju ispod zemlje ono najcrnje ! . . . Jabih im zabranio da pišu! Pa na Ma to li

itaš . . . i nehotice se zamisliš — ionda ti svakojake gluposti padnu na pamet. Lepo bih im zabranio da pi&u:baš bih im saavim zabranio!

Knez V. F. Odojevski

Najmilija moja Varvara Aleksejevna!Ju

e sam bio sre

an, presre

an — neizmerno sre

an! Vi ste me makar i jednom u životu po-slušali, jogunice jedna! Uve

e, oko osam sati,probudim se (vi znate, mila moja, da volim da odspavam sat-dva poslerada), uzmem svecu, spremim hartiju, zarezem pero, odjednomslu

ajno bacim pogled — verujte, srce mi zaigra!,,Zna

i, vi ste ipak razumelišta sam hteo, štamije srdašce želelo! Vidim — kraji

ak zavesice navašem prozoru je savijen i zaka

en za saksiju sa zdravcem, ta

no, ta

nokako sam vam pre pominjao; tada mi se u

ini da je i liš

e vaše promaklo po-red prozora, da ste i vi prema meni iz sobice vaše gledali, da ste i vi omeni mislili! A kako mi je bilo krivo, dušice, što milo liš

e vaše nisammogao dobro da vidim! A bilo je vreme kad smo i mi jasno videli, mila moja.Starost nije radost, ro

ena! Eto, i sad mi sve nešto igra pred o

ima;

imporadiš uve

e, napišeš nešto, ujutru ti o

i pocrvene i suze teku — tako dame

ak bude stid od sveta. Ali ipak, u mojoj je mašti zablistao vaš osmeh,an

čić

u moj, vaš blag, ljupki3osmeh; i u srcu mi je bilo isto ose

anje kao ono onda kad sam vas poljubio,Varinjka — se

ate li se, an

čić

Znate li,

dušo moja,

ak mi se u

inilo daste mi tamo prsti

em zapretili? Je li tako, vragolanko? Svakako sve topodrobnije opišite u vašem pismu.A kako vam se

ini naša dosetka u pogledu vaše zavesice, Varinjka? Divno,zar. ne? Radim li, idem li da spavam, probudim li se, i ja znam da i vi tamo namene mislite, da me se se

ate, da ste i vi zdravi i veseli. Ako spustite zavesu

— zna

i, zbogom, Makare Aleksejevi

u, vreme je da se spava! Akopodignete — zna

i, dobro jutro, Makare Aleksejevi

u, kako ste spavali, ili— kako je vaše zdravlje, Makare Aleksejevi

u? A što se mene ti

e, ja sam, hvala stvoritelju, zdrava i vesela! Vidite li, dušice moja, kako je to vesto smišljeno; tu nam ni pisma nisu potrebna? Je

te da jedosetljivo? A dosetka je moja! Pa zar nisam majstor u tim stvarima, VarvaraAleksejevna? Javjjam vam, mila moja Varvara Aleksejevna, da sam no

asdobro spavao, i protiv o

ekivanja,

ime sam veoma zadovoljan; premda ti seu novim stanovima, tek što se doseliš, nikad ne spava; sve nekakonije potaman! Ustao sam danas

io kao soko, mili mi se da živim. Kako jelepo danas jutro, ro

ena! Kod nas su otvorili prozor

e; su-našce šija, pti

icecvrku

u, vazduh odiše prole

-nim mirisima, i sva je priroda oživela— no, i sve ostalo je tome odgovaralo; sve kao što treba da bude u prole

e.Danas sam

ak i sanjario dosta prijatno, i to sve o vama, Varinjka. Uporediosam , vas sa pti

icom nebeskom, stvorenom ljudima na radost a prirodi zaukras. Smesta sam pomislio, Varinjka, da i mi, ljudi koji živimo ubrizi i silnom nemiru, moramo zavideti bezbrižnoj i nevinoj sre

i nebeskihptica — no i ostalo sve tako isto, tome sli

no; to jest, ja sam sve takva uda-ljena pore

enja pravio. Imam jednu knjigu, Varinjka, u kojoj je isto sve toveoma potanko opisano. Ja to stoga pišem, što sanjarenja bivaju4razna, mila moja. A sad je,- eto, prole

e, pa i misli dolaze sve tako prijatne,žive, zanimljive, i sanjarenja su nekako nežna: sve je ruži

asto. Zato sam tosve i napisao; a, uostalom, sve sam to uzeo iz knjige. U njoj pisac iskazujetakvu istu želju u stihovima i piše —Zašto nisam ptica, ptica grabljivica!Pa i tako dalje. Tamo ima još i drugih misli, ali neka ih! Nego, kud ste to jutrosišli, Varvara Aleksejevna? Ja se još ni u kancelariju nisam spremao, a vi ste,baš kao prava pti

ica prole

na, prhnuli iz sobe, pa preko dvorišta prošli takoveselo. Kako sam se radovao gledaju

i vas! Ah, Varinjka, Varinjka! netugujte; suzama se tuga ne može olakšati; to ja znam, mila moja — to iziskustva znam. Sad ste tako mirni, a i zdravlje vam se malo popravilo. A kakovaša Fedora? Ah, kako je to dobra žena! Vi mi, Varinjka, napišite kako sanjom sad tamo živite, jeste li potpuno zadovoljni? Fedora je, istina, malodžandr-Ijiva; ali vi se na to ne osvr

ite,, Varinjka. Neka je! Ona je tako dobra.Ja sam vam ve

pisao o našoj Terezi — i ona je dobra i pouzdana žena. Akoliko sam strahovao zbog naših pisama! Kako li

emo ih slati? Kad ono kaoda nam je sam bog na sre

u poslao Terezu. To vam je žena dobra, krotka,

utljiva. Ali naša gazdarica je prosto bezdušna. Satire je radom kao nekustaru krpu!Ali, u kakvu sam jazbinu dospeo, Varvara Aleksejevna! I to mi je stan! Presam živeo kao neki gluva

, znate i sami: — mirno, tiho; kod mene se i muvamogla

uti kad proleti. A ovde graja, vika, galama! Ta vi još i ne znate kako jeovde kod mene. Zamislite, na primer, jedan dug hodnik, potpuno mra

an iprljav. S njegove desne strane je šlep zid, a s leve sve vrata pa vrata, kao

hotelske sobe, sve se tako u redu protežu. Eto, ta odeljenja se izdaju podnajam, a u svakom5 je po jedna sobica; žive u jednoj i po dvoje, i po troje. Reda ne tražite —•pravi Nojev kov

eg! Uostalom, ljudi su, izgleda, dobri, sve neki obrazovani,školovani. Tu je jedan

inovnik (on ne-gde radi u literarnoj struci),

ovekna

itan: i0 Homeru* i o Brambeusu, i o raznim tamo njihovim piscima pri

a, o svemupri

a — pametan

ovek!1 dva oficira ovde stanuju — neprestano se kartaju. Jedan poru

nik korvetestanuje tu, i Englez u

itelj. — Nego,

ekajte, mila moja, malo

u vas zabaviti;opisa

u vam ih u idu

em pismu satiri

ki, to jest takvi su oni sami posebi, sa svim pojedinostima. Gazdarica naša, vrlo mala i prljavastarica, po ceo dan ide u papu

ama i u šlafroku, i

itav dan samo Terezugrdi. Ja stanujem u kujni ili, ta

nije re

eno, evo kako: ovde pored kujne ima jedna soba (a naša kujna je, moram vam, primetiti,

ista, svetla, veomalepa), omanja sobica, skroman jedan kutak... to jest, još bolje re

eno, kujnavelika, sa tri prozora, pa prema popre

nom zidu ima pregradu, tako da mudo

e kao još jedna soba, odeljenje prekobrojno; sve prostrano, udobno,ima i prozor, i sve; jednom re

ju, potpuno udobno. No, eto, to vam jemoj kutak. Ali zato nemojte misliti, ro

ena, da tu ima nešto drugo i dato ima nekakav tajanstven smisao; da je to, na primer, kujna! — to jest ja,istina, baš u toj istoj sobi iza pregrade stanujem, ali ništa nemari; ja od svih zasebno, skromno živim, sasvim povu

eno zivim.Namestio sam postelju, sto, orman, dve stoli

ice i ikonu sam obesio.Istina, ima i boljih stanova, možda ih ima i daleko boljih, aliudobnost vam je najglavnija stvar; jer ja to sve zbog udobnosti, i ne misliteda je to zbog ne

eg drugog. Vaše pro-zor

e je prekoputa moje sobe, prekodvorišta; a dvorište je usko, u prolazu mogu da vas vidim — ipak mi je, jadniku, prijatnije, a i jeftinije. Ovde kod nas najgora soba sa hranomstaje 25 ru-balja u asignacijama. Nije za moj džep! A moj stan staje sedamrubalja u asignacijama i hrana pet6 ,rubalja u srebru, što

ini 24 i po, a pre jam pla

ao ta

no 30, ali zato sam semorao mnogo

ega odricati:

aj nisam uvek pio, a sad sam, eto, uštedeo i za

aj i za še

er. Ono, znate, ro

ena moja, ne piti

aj — to je nekako sramota;ovde je sve imu

an svet, pa me je zato sramota. Zbog sveta ga i pijem,Varinjka, reda radi, zbog tona; a što se mene ti

e — svejedno mi je, nisamprobira

. Sad dodajte još i za džeparac — ipak