NOVINARSKA BIBLIOTEKA

Dubravka Vali Nedeljkovi

O NOVINARSTVU I NOVINARIMA

Novi Sad, 2007.

1

Filozofski fakultet Odsek za medijske studije Redakcija: Sekretar: prof. dr Vera Vasi, koordinatorka Kolegijuma urednica prof. dr Marija Kleut doc. dr Dubravka Vali Nedeljkovi Ivana Simovljevi

Recenzenti: dr Rade Veljanovi Dimitrije Boarov Za izdavaa: prof. dr Ljiljana Suboti, dekanica Korektura: autorka

Fotografija na koricama: Duanka Ljubojevi

tampa: Tira:

KriMel, Budisava 400

ISBN 978-86-80271-76-7

Novinarska biblioteka knj. 4 2

SADRAJ
Uvod...........................................................................................7 Novinarstvo...................................................................... 9 TA JE NOVINARSTVO?......................................................9 OSOBENOSTI I PRINCIPI SAVREMENOG NOVINARSTVA....................................................................12 Iz medijske prakse..............................................................17 ta je predmet novinarstva?................................................20 IME SE BAVE NOVINARI?..............................................20 ODBIR DOGAAJA VREDNIH MEDIJSKE PANJE......20 KONTEKSTI KOJI UTIU NA NOVINARSTVO..............31 Kako do informacije?..........................................................35 IZVORI INFORMACIJA....................................................35 PRINCIP DOSTUPNOSTI INFORMACIJA. ...................43 KAKO IZBEI GREKU...................................................46 Vrste novinarstva u kontekstu vrste medija.....................50 INFORMATIVNO NOVINARSTVO....................................50 Tok informacija u drutvu.................................................51 ZABAVNO NOVINARSTVO................................................57 KOMERCIJALNO NOVINARSTVO. ..................................61 INFOTEJMENT NOVINARSTVO. .....................................63 INFORMERAL NOVINARSTVO. .....................................65 ISTRAIVAKO NOVINARSTVO......................................66 Iz medijske prakse...........................................................70 NOVE TENDENCIJE........................................................72 Osobine pojedinih vrsta medija..........................................78 DISKURSNE OSOBENOSTI TEKSTA...............................78 OSOBINE AGENCIJSKOG NOVINARSTVA. ...................80 Iz medijske prakse...........................................................82 Zanimljivosti....................................................................84 OSOBINE TAMPE.............................................................86 Iz medijske prakse...........................................................88 Zanimljivosti....................................................................89 3

OSOBINE RADIJA...............................................................91 Tipovi savremenog radija. ..................................................92 Iz medijske prakse...........................................................95 Zanimljivosti....................................................................95 OSOBINE TELEVIZIJE.......................................................96 Iz medijske prakse...........................................................99 Zanimljivosti..................................................................102 Tipovi medija....................................................................104 TIPOVI MEDIJA U KONTEKSTU FINANSIRANJA......104 Dravnocentrini mediji...................................................105 Trinocentrini mediji....................................................107 Javni servis.......................................................................111 MEDIJSKI IMPERIJALIZAM...........................................116 Unutranja organizacija medija.....................................123 ORGANIZACIJA REDAKCIJE..........................................123 Sistem deska.....................................................................123 Sistem rubrika..................................................................124 Meoviti sistem.................................................................127 REDAKCIJSKA HIJERARHIJA. .......................................128 Iz medijske prakse.........................................................132 Medijski sektor/trite. .......................................................136 MEDIJSKI SEKTOR TRITE. ......................................137 Tehnoloki faktori i dravna regulacija..........................138 Konkurencija i globalizacija. ............................................141 Medijska koncentracija....................................................142 Mediji i lokalna samouprava...........................................145 Kulturni kod.....................................................................145 Tipovi medija u kontekstu publike......................................148 MEDIJI MARGINALIZOVANIH GRUPA.........................151 Opta pitanja....................................................................151 Mediji nacionalnih manjina: od ekspanzije do devastacije............................................155 Iz medijske prakse.........................................................160 IZVETAVANJE O MARGINALNIZOVANIM GRUPAMA..........................................................................161 4

Iz medijske prakse.........................................................162 Novinar. ................................................................................165 NOVINAR JE ................................................................165 Novinara odlikuje.............................................................169 Tipovi novinara. ................................................................170 SNAGA, SLOBODA, ODGOVORNOST I OGRANIENJA NOVINARA I NOVINARSTVA...........................181 Cenzura...........................................................................181 Zanimljivosti..................................................................184 Iskrivljavanje....................................................................185 Senzacionalizam...............................................................185 Dobar ukus. .......................................................................185 Privatnost.........................................................................186 Unutranji pritisci na novinare.......................................187 Opta i citirana literatura..................................................191

Uvod1
Knjiga O novinarstvu i novinarima ima dvostruku namenu: ona treba da popuni prazninu u strunoj literaturii da poslui prirunik za predmet Uvod u novinarstvo. Knjiga je pisana ne samo sa namerom da odrazi sadraj predmeta s kojim se studenti novinarstva kao jednim od prvih uestrunih predmeta sreu na osnovnim akademskim studijama, ve i sa namerom da prui vane, potrebne, ali i zanimljive informacije i drugima, zaniteresovanim za fenomen masovnog komuniciranja, bez kojeg je danas nezamisliva svakodnevna drutvena praksa. Zahtevnijem itaocu se nudi i popis radova domaih i stranih autora koji su o svakom ovde razmatranom pitanju pisali daleko opirnije, a koji moe posluiti kao vodilja za produbljivanje saznanja iz osnova novinarstva. Uvod u novinarstvo je akademski dodiplomski jednosemestralni predmet iji je cilj da studente upozna sa: osnovnim pojmovima, optim karakteristikama i vrstama novinarstva; novinarskom profesijom u savremenom pluralistikom drutvu; osobinama i tipovima medijia (novine, radio, TV, novi mediji); kratkom istorijom novinarstva. Najosnovniji zadatak je, ipak, da se studenti na samom poetku susretnu sa izazovom profesije, njenim mogunostima, ali i ogranienjima, kako bi bili spremni za teorijsku i praktinu nastavu iz uestrunih predmeta u semestrima koji slede.
1

Zahvaljujem se na razumevanju i dobrim namerama svima koji su me podsticali, davali uputne primedbe i savete, pomogli mi u odabiru materijala, kao i nainu njegove prezentacije, da na osnovu predavanja i vebi sa studentima prvih generacija urnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sainim, pre svega informativno i nadam se korisno tivo. Posebno se zahvaljujemo koleginicama i kolegama iz profesije koje su ovom tekstu obezbedili tu neophodnu vezu izmeu teorije i prakse; kao i recenzentima Dimitriju Boarovu i Radetu Veljanovskom koji su svojim korisnim primedbama iskusnih novinara, ali i pedagoga, doprineli definisanju pojedinih pojmova i boljem sagledavanju itave matrije. Nadasve bogato iskustvo u ureivanju naunih publikacija prof. dr Vere Vasi najvie je uticalo da ova knjiga, u obliku koji je pred itaocima, izae u ediciji Novinarske biblioteke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na emu sam joj posebno zahvalna.

Na ovakvim akademskim dodiplomskim kursevima mogu se dobiti odgovori na mnoga, ali ne i na sva, pitanja. Pre svih, na ona koja su podstakla na razmiljanje o izboru profesije, kao i na ona koja su doprinela da se profesija nerealno uzdie u odnosu na sve ostale. Takvi kursevi su ujedno i podsticaj da se u daljim studijima traga za odgovorima koji su ostali nedoreeni. Meutim, ono to se smatra mnogo znaajnijim jeste to to se na ovakvim kursevima ui da je urnalistika interdisciplinarni studij, kao to je i sama profesija interdisciplinarno utemeljena. Takoe i to da je vano uvek tragati za vie moguih odgovora i da se tek potom, meu mnogobrojnim ponudama, izabere onaj koji najpriblinije, ako ne u potpunosti, reava dilemu. Ui se, naravno, i da je bitno svaki problem sagledati iz vie perspektiva, a informacije proveravati. To je, dakako, i dobra osnova za svakodnevnu novinarsku praksu. Stoga je u tekst uveden, kada je god to bilo mogue, i odeljak Iz medijske prakse lini stav novinarke/novinara o odreenoj temi, ili neki dobar primer, koji bi ilustrovao pojedine navode. Ideja je da se pokae da je teorija utemeljena u medijskoj svakodnevici. U cilju ostvarenja osnovnih zadataka knjige na kraju svake obraene oblasti dodati su i zadaci Za razmiljanje i delovanje. U ovom tekstu primenjuje se Kodeks neseksistike upotrebe jezika, koji je formulisala prof. dr Svenke Savi kada god priroda teksta to omoguuje. Novi Sad, decembar 2007. DVN

Novinarstvo
U Prvom poglavlju, e najpre biti definisan pojam novinarstva, a potom obraene osobine savremenog novinarstva. To je ujedno i uvod u naredna poglavlja u kojima sledi razmatranje profesije u uem smislu u odnosu na kontekst medija uopte i pojedinano, potom elemenata novinarstva, modela i pojavnih oblika. Preporuena literatura2 Adam, St. (11-23); DeFleur, D. (469-472); Herman, E. R. Mekesni; Kova, B. T. Rozenstil (20-28); Korni, D. (97-99); Pavlik, V. J.; Rudin, R. T. Ibbotson; Siklos, R. (8); Srdi, M.; Vikani, T. (186-189); Zakon o radiodifuziji Republike Srbije

TA JE NOVINARSTVO? Odgovoriti na ovo, tako jednostavno, pitanje nije lako. Sama injenica da se na internetskom pretraivau za kljune rei definicija novinarstava dobije 1.070.000 ponuda ukazuje na svu problematinost poduhvata. Teoretiari i praktiari se ak ni ne slau u vezi sa samm nameriom da se novinarstvo definie. Protivnici kao osnovni kontraargumet navode da je to delatnost od izuzetnog javnog znaaja i podlona veoma brzim promenama. Svako definisanje bi je zatvorilo i konzerviralo, to je suprotno samoj sutini novinarstva. Definisanje e doprineti da ono postane otporno na promjene koje dolaze sa vremenom,
2

U popisu preporuene literature navodi se ime autora ili naslov dela, a godina izdanja samo onda ako su dva ili vie dela istog autora objavljena iste godine, odnosno ukoliko se ne navodi broj stranica referentnih za poglavlje o kojem je re; broj stranica dela teksta navodi se ako je dati deo vaan za dato poglavlja. Potpuni bibliografski podaci daju se u spisku literature.

Novinarstvo je profesija koja podrazumeva prikupljanje, proveravanje i oblikovanje informacija o dogaajima, pojavama i ljudima od javnog interesa i potom njihovo

distribuiranje do auditorijuma na veliku udaljenost putem masovnih medija.

Prva i najvanija obaveza novinarstva je obaveza prema istini (Kova Rozenstil 2006: 46). Medijska informacija mora biti istinita, kritina, tana, pravovremena, aktuelna, zasnovana na injenicama.

Dezinformacija Informacija sa potpuno lanim ili krajnje deformisanim sadrajem,

zbog ega e vjerojatno ispasti iz igre (Kova/ Rozenstil 2006: 24). Protiv definisanja onoga to rade novinari bili su esto i advokati velikih medijskih kompanija koji su savetovali medijskom menadmentu da ne definie jasno ta je za njih novinarstvo, a posebno da to ne odtampa u javnoj publikaciji, jer bi to moglo kasnije da se koristi kao dokaz na sudu protiv medijske kompanije. Pristalice definisanja svoj stav argumentuju potrebom da se jedna tako vana drutvena delatnost objasni, odnosno omei i tako naini okvir u kojem se teorijski promilja i razmatra na nivou svakodnevne medijske prakse. U domaoj medijskoj literaturi Leksikon novinarstva, jo 1979. godine, navodi da je novinarstvo Drutvena delatnost proizala iz odreenih istorijskih uslova kao nain, oblik, sredstvo komunicranja na velikim daljinama izmeu velikih zajednica. Funkcija je obavetavanje javnosti o svim bitnim injenicama stvarnosti neophodnim za saznavanje sveta u kojem ivimo, bez ega se ljudsko ponaanje ne moe efikasno ostvariti (Srdi, 1979, 184). Duan uri u Novinarskoj enciklopediji, publikaciji novijeg datuma, veoma kompleksno definie novinarstvo navodei da ono podrazumeva delatnost sakupljanja, selekcije, oblikovanja, i objavljivanja informacija u medijskim i anrovskim oblicima, posredovanje izmeu dogaaja na izvorima informacija i publike koja te informacije oekuje. Za masovnu publiku to je osnovni izvor informisanja (uri 1997: 464). U stranim publikacijama enciklopedijskog tipa insistira se da je novinarstvo, pre svega, prikupljanje, obrada i distribucija informacija.3 Dodatno svaka od citiranih publikacija
3

Navedene definicije na http://www.answers.com/topic/ journalism#top.

10

istie jo i neki od elemenata za koje smatra da su kljuni za definisanje novinarstva. U Britanici je to komentarisanje vesti. U Vikipediji je naglasak na proveravanju informacija, a u VordNetu istiu da je re o profesiji. Encikopedija Britanika (Britannica.com) pod odrednicom urnalizam navodi da je to sakupljanje, pripremanje, i distribucija vesti i komentara tih vesti kao i drutvenih pojava u medijima, ali i u pamfletima, biltenima, novinama, magazinima, na radiju, u filmovima, na televiziji, i u knjigama. Pojam se izvorno odnosio na reportae o dnevnim dogaajima u tampi, ali kasnije u 20. veku ukljuuje i elektronske medije. Nekada se ovaj termin koristi da bi se ukazalo na to da su prezentovana fakta o nekom dogaaju ili da je on samo opisan bez interpretacije. Prema Vikipediji, elektronskoj otvorenoj enciklopediji, novinarstvo je disciplina prikupljanja, analize, provere i prezentovanja vesti o dogaajima, pojavama, pitanjima i ljudima. Oni koji praktikuju novinarstvo (urnalizam), nazivaju se novinari (urnalisti). Jedan od najuglednijih elektronskih pojmovnika VordNet (WordNet) istie da je novinarstvo profesija i to za izvetavanje i fotografisanje, odnosno ureivanje vesti za jedan od medija. Stjuart Adam u knjizi koja se bavi pitanjima definisanja novinarstva (Notes Towards a Definition of Journalism) smatra da postoji najmanje pet elemenata koji se moraju ukljuiti u objanjenje ovog pojma. To su a) nain izraavanja koji je u sutini obeleje poziva/ profesije; b) izvetavanje o idejama i dogaajima; ali i c) komentarisanje tih ideja i dogaaja; kao i d) njihova javna distribucija; i na kraju e) da se sve prethodno odnosi na sadanje vre-

liena stvarne, injenike podloge, namerno krivotvoren sadraj (Leksikon novinarstva 1979: 32).

11

me i odreeni geografski prostor/u najkraem, ovde i sada (Adam 1993: 11). U ovom sistematizovanju elemenata koji ine novinarstvo valja uoiti da je autor definisao osnove i sadraj pojma, ali i da je ostavio prostora da se dodaju novi elementi ime je otklonio bojazan onih koji tvrde da bi svako definisanje novinarstva doprinelo njegovoj otpornosti na promene. OSOBENOSTI I PRINCIPI SAVREMENOG NOVINARSTVA Novinarstvo je danas kompleksna profesija koja podrazumeva kvalifikovanost za rad kako u novinama, tako i na radiju i televiziji, Prema rezultakao i poznavanje principa internetskog novitima istraivanarstva. Postala je ve i naa dnevna praksa nja Republikog da novine imaju internetsko izdanje koje nije zavoda za stasamo elektronska kopija primerka koji se protistiku 26,5% domainstava u daje na kioscima. To podrazumeva da novinari dodatno proiruju/skrauju rubrike klasine Srbiji poseduje raunar, a na tampe za internetsko izdanje. internet je priIsto vai i za elektronske medije. Vano je kljueno 18,5%. ukazati i na to da postavljanje audio i video inserta na elektronsku stranicu radio- i tv-staniVie od 1,3 ce zahteva drugaiji pristup u montai rubrika miliona graai relativizuje do sada uspostavljene tehnike na, uglavnom mukaraca, standarde. Veina radio-stanica u SAD, na prikoristi raunar mer, ima ugraene kamere u studiju za emitosvakodnevno. vanje programa koje belee sve to se deava i Poreenja radi prenose na Veb-sajt te stanice tako da auditomobilni telefon rijum sada moe i vizuelno da komunicira sa koristi 4 miliona stanovnika radijskim programom. Radio na internetu daSrbije (Vreme, kle vie nije slep, jednodimenzionalni, ve i 08.02.2007. str. vizuelni medij ime je samo potvrena davno 7). Na primer rok izreena konstatacija teoretiara komunikacija Marala Mekluana u knjizi Understanding stanica Bootleg 12

Media da je efekat radija vizuelni, to ukazuje na to da su audio i video komponenta u radijskoj prezentaciji medijskih sadraja u saglasju mnogo veem nego to se za radio uobiajeno smatra (Siklos 2007: 8). Internetski radio je medij koji ima sopstvena pravila funkcionisanja i interakcije sa auditorijumom. Podkast korisnicima omoguuje skidanje na disk sopstvenog raunara pomou odgovarajueg softvera odreenih sadraja radijskog i tv programa, ali ne u realnom vremenu. Naravno postoje i internetske radio- i tvstanice koje emituju u strimingu/realnom vremenu, koje se sluaju i gledaju onlajn pomou odreenog softvera.4 Od poetka treeg milenijuma program emituju i satelitske radio- i tvstanice. Korisnici plaaju inicijalno odreenu sumu za prijem programa, a potom i mesenu pretplatu.5 Za uzvrat mogu da primaju stotine radio- i tv-stanica koje emituju vesti, muziki program, govorne emisije, deji program, radio dramu, dakle sve vrste radijskih i televizijskih sadraja i to bez prekidanja reklamnim blokovima. Zabeleeno je da su najrevnosniji sluaoci satelitskog radija oni koji prijemnik imaju u nekom prevoznom sredstvu. Telvizija ide ka potpunoj digitalizaciji kako u pripremi tako i u emitovanju to u potpunosti menja nain rada novinara, ali i kreiranja programskih ema. Sve reeno to donose nove tehnologije danas, a jo vie i drastinije to e doneti u budunosti, namee novinarima potpuno drugaiji pristup u pripremanju i realizovanju rubrika u svakodnevnoj medijskoj praksi. To sve zahteva izmenu principa rada, to je direktno
4 5

Video, 94,7 FM u Portlandu, Oregon, prole jeseni je podelila nekim sluaocima video kamere da snimaju lokalne koncerte za Veb sajt ovog medija (Siklos, 2007: 8). Podkast Skidanje odreenih audio i video sadraja sa interneta pomou odgovarajueg softvera na disk sopstvenog raunara, ne u realnom vremenu. Ime potie od kovanice nastale od engleskih rei i POD (Eplov audio plejer) i broadCAST (emitovanje audio i vizuelnih sadraja). Prema drugim autorima podkast je zapravo skraenica od Personal On Demand narrowCASTING AUDIO NA ZAHTEV. (Vikani 2007: 186).

Najraireniji su Real audio format, Super Internet TV. Na primer, to je 2000. godine u SAD iznosilo 9.95 dolara na mesenom nivou i jo 200 dolara za prikljuak.

13

Striming Distribucija audio i video sadraja u realnom vremenu kroz Internet. Novinarski profesionalni kodeks skup etikih pravila kojima se novinari rukovode u prikupljanju, selekciji, obradi i distribuciji informacija putem medija Prvi etiki kodeksi novinarstva: 1918. Povelja francuskih novinara, revidirana 1938. godine vai i danas. 1923. vedska 1924. Finska 1936. Norveka 1938. Engleska 1923. SAD Canons of Journalism, revidiran 1973.

povezano sa sticanjem novih znanja i zadovoljavanje novih profesionalnih standarda. Mediji su industrija koja tei da ostvari profit i tako to e maksimalno tedeti na prateem kadru. Montaeri,6 kamermani, tonci, rasvetljivai, vozai, postaju zanimanja podlona restrikcijama. a od novinara se trai da preuzme sve te uloge. Principi na kojima se zasniva rad novinara danas, drugaiji su, dakle, od onih koji su vaili samo deceniju ranije. Naravno da odreeni vrednosni sistemi utkani u novinarske profesionalne kodekse vae jednako danas, kao i u trenutku donoenja prvih etikih pravila ponaanja. Sve ostalo se moe menjati7. Jedan od velikih prekretnica u nainu rada i anrovskoj orijentaciji predstavlja digitalizacija medija. Sve su sloenije anrovske strukture medijskog teksta, tona i slike. Digitalna obrada omoguila je doskora nezamisliva kreativna reenja, posebno u televizijskoj prezentaciji medijskih sadraja. Novinari nisu vie samo sakupljai vesti. Od njih se oekuje da istrauju, da budu kritini prema svetu u kojem ive, ali i proaktivni, tanije da pokreu javnu debatu o temama od opteg interesa. Mediji danas moraju biti odgovorni8 jer se bave javnim poslom. Da bi za to
6

Od novinara se ve danas trai da moe samostalno da snimi i na raunaru uradi predmontau, a za jednostavnije priloge i finalnu montau. 7 Moralna naela novinarstva: uvjek se boriti za napredak i promjene, nikada ne tolerirati nepravdu i korupciju, uvjek se boriti protiv demagoga svih stranki, stalno oponirati privilegiranima i javnim pronevjeriteljima, uvjek suosjeati sa siromanima, uvjek podupirati javno dobro, nikada ne biti zadovoljan samo objavljivanjem vjesti, uvjek biti posve neovisan, ne bojati se napasti zlo, bez obzira na to je li ga uzrokovala plutokracija ili centri moi. Joseph Pulitzer (www.jetic-tempus.net). 8 Nakon Drugog svetskog rata formirana je u SAD Hainsova komisija za slobodu tampe (predsednik komisije je bio rektor Univerziteta u ikagu Robert Mejnarda Hains) kao odgovor drutva na sve veu samovolju medija koji su sve oz-

14

bili spremni znaajno je da novinari imaju razliita i mnoga znaja. Dakle, da se permanentno obrazuju i da budu ugledni u zajednici. To e postii samo potujui balansirani i tolerantni pristup u obradi tema uz stalnu primenu pravila etikog kodeksa novinarske profesije. Medijsko zakonodavstvo je danas veoma sloeno. Zakonska regulativa titi novinare od samovolje politikih, ekonomskih i korporacijskih elita, ali ih i obavezuje prema auditorijumu. Istovremeno, publika ve desetleima svikla na medije postala je medijski pismena i od novinara oekuje da stalno rade na unapreivanju zanata eksperimentiu u oblasti medijskih anrova, iznalaze nove perspektive u medijskom oblikovanju sadraja primenjujui sve mogunosti novih tehnologija. Zadatak novinara danas nije, dakle, vie samo traganje za vestima, ve i umee atraktivne prezentacije sadraja koji se nude sve zahtevnijem auditorijumu. Istovremeno takav nain rada je skup i malo medija moe da finansira sloene, kretivne, istraivake projekbiljnije krili profesionalni kodeks, naruavali privatnost i krili moralne i etike norme. Komisija je 1947. podnela izvetaj u kojem se izmeu ostalog navode naela koje bi mediji trebalo da slede: 1. verodostojno izvetavanje ukljuuji i kontekstualne informacije koje izvetaju daju pravi smisao; 2. verno oslikavanje svih drutvenih grupa; 3. predstavljanje i razjanjavanje ciljeva i vrednosti drutva; 4. potpun pristup svim informacijama. Izvetaj Hainsonove komisije bio je podsticaj i drugim zemljama da razmiljaju o modelima za ograniavanje apsolutne slobode tampe, koju je podsticala liberalna misao, kako bi mediji poeli da potuju, pre svega, prava javnosti na slobodu izraavanja, primanja i davanja informacija. Sloboda tampe je esto, do tada, a i danas, bila samo opravdanje za senzacionalizam, prekoraivanje praga privatnosti poznatih linosti, povrnost u tretiranju pojava, dogaaja i tome slino, kao i opravdanje za uticaj reklama na stvaranje monopola, koncentracije vlasnitva i ostalih manipulativnih mogunosti i negativnih uticaja medija na javno mnjenje. U Britaniji prva Kraljevska komisija osnovana je 1947. a potom je jo dva puta u prolom veku razmatrala pitanja drutvene odgovornosti medija bez obzira na to da li su u privatnom vlasnitvu ili funkcioniu na principu javnog servisa (Prema: Korni 1999: 97-99).

Ki lana umetnost. Delo bez prave umetnike vrednosti, tvorevina koja se odlikuje odsustvom ukusa, sladunjavou, jeftinim elementima (Veliki renik stranih rei i izraza).

Trivijalan 1. neva- an, beznaajan.2. obian, banalan. Trivijalna knjievnost ablonska, zabavna knjievnost koja je tematski i stilski prihvatljiva najirem krugu italaca. (Veliki renik stranih rei). Isto vai i za medijske sadraje.

15

uvari kapija (engl. Gatekeepers) Svaka vest mora da tee odreenim kanalima, pojedina mesta du ovih kanala mogu da slue kao prolazi kroz koje data vest moe, ali ne mora, da bude proputena. O tome odluuju uvari prolaza, najee urednici, koji su pod viestrukim uticajem: vlasti i poslodavaca, normi i etike profesije.

te. Stoga mnogi tee jednostavnom, jeftinom, trivijalnom, proizvodu koji zadovoljava komunikacione potrebe i primeren je optem ukusu najniih zahteva konzumenata sadraja popularne kulture kulture kia. Moni izvori ire takve informacije na nain i u obimu koji njima odgovara. Mnogi mediji, pre svega oni koji su programirani prema modelu miks medija kulture, objavljuju informaciju bez prethodne provere, barem iz jo dva razliita izvora, nekritiki, ne vodei rauna o tome da li je celovita, tana, balansirana. Na taj nain postaju vazali politikih i ekonomskih elita, u stvari, ukrepljuju mo izvora nad medijskom scenom. Istovremeno uvari kapija, tanije ugledni urednici, koji bi trebalo da provere svaku informaciju i svojim ugledom garantuju njenu informativnu verodostojnost i vrednost, sve ee nisu vie deo upravljakog redakcijskog kolegijuma. U suprotnom, oni bi bili samo smetnja medijima koji funkcioniu po modelu miks media kulture, tanije njihovim vlasnicima, politikim i ekonomskim elitama koji uglavnom zagovaraju kulturu kia i trivijalnosti. Prvi nudi visokoprofesionalne, kvalitetne, sadraje koji od novinara trae izuzetno obrazovanje, spremnost na dugorono i kompleksno istraivanje dogaaja i pojava od javnog znaaja, njihovih uzroka i moguih posledica za drutvo; kao i kreativno eksperimentisanje sa medijskim anrovima i pridravanje normi etikog profesionalnog kodeksa. Neguju, takoe, tolerantan i nediskriminatoran odnos prema drugom i drugaijem, odnosno prema marginalizovanim drutvenim grupama. Drugi favorizuje miks medija kulturu koja evazivnim sadrajima ne doprinosi stvaranju kritikog miljenja u drutvu, niti otvara jav-

16

nu debatu o pitanjima od opteg intersa. Ovi mediji podravaju status quo u drutvu i ne predstavljaju savest zajednice. Istovremeno oni ostavruju najvei profit i belee visok procenat gledanosti i sluanosti odnosno, visoke tirae. Deluju globalno pokrivajui svojom produkcijom celu planetu, okupljajui auditorijum razliitih rasa, nacija, vera, jezika nude unificirane sadraje koji pogoduju oglaivaima multinacionalnih kompanija. Razvoj globalnog komercijalnog medijskog sistema koji korporativnu dominaciju smatra prirodnom i blagorodnom bio je i jeste logian rezultat politike slobodnog trita u oblasti komunikacija, koja je osamdesetih i devedesetih godina (20. veka, prim. autora) postala globalno dominantna. Globalni mediji su misionari naeg doba koji glasno zagovaraju vrline komercijalizma i trita kroz svoje profitno orijentisane i marketinki podrane inicijative i programe Iz medijske prakse
Od poetka formiranja civilizacija izdvojila su se tri sveta poziva: lekar, uitelj (profesor) i sudija. Prva dva su najstarija, a trei nastaje s pojavom prvih organizovanih zajednica i drava. Svi su pozivi znaajni jer zadovoljavaju ljudske potrebe i interese. Ali ovi se izdvajaju jer pripadaju primarnim i najbitnijim za odranje ivota. Zdravlje, znanje i duh su najprimarnije potrebe, interesi i vrednosti za sigurnost, stabilnost, produenje i razvoj ivota. Pravda je najznaajnija za drutveni i politiki ivot. Zbog toga je sudijski poziv dobio znaaj svetosti. Ako su ljudi u drutvu i dravi obespravljeni, oni gube dva poslednja smisla i uporita zajedni-

Evazivan Medijski oblikovana informacija tako da namerno bude nejasna, nedoreena, a poruka koja se upuuje auditorijumu zamagljena

Herman Mekesni 2004: 57

Novinarstvo sveti poziv

17

kog ivota: nadu i veru u njega. Poziv koji e verovatno postati u treem milenijumu sveti jeste novinarski. ivimo u svetu informacija i informatikom drutvu. Danas, ali i u budunosti, imati i posedovati informacije znai biti u toku razvoja. Informacija postaje najznaajnija roba od nje zavisi odranje i kvalitet ivota. Oni koji se profesionalno bave informacijama i informisanjem postaju i znaajni i bitni. Zbog toga je novinarska profesija na putu da dobije najveu ast i zaslugu da postane sveta. Svetost poziva je neto to izuzetno obavezuje. Poziv zahteva da dve moi s kojima profesionalac raspolae mo znanja (strunost) i mo savesti budu u skladu i da jedna drugu proimaju. Mo znanja (strunost) bez moi savesti moe biti i najee jeste opasna. Jer, strunjaci bez savesti su na smiljen i organizovan nain pripremali i realizovali zlo. Zbog toga novinarski poziv zahteva intelektualne, strune i moralne kvalitete. Kod takvog profesionalca podjednako su znaajni strast za obavljanje poziva, visok oseaj odgovornosti i mera u saoptavanju. Zato oni koji znaju i oseaju ta je misija poziva nedozvoljavaju da im bilo kakva naredba, zapovest, pretnja dovede u pitanje logiku poziva i savest. Oni koji to dovedu u pitanje doveli su i profesiju i sebe u pitanje. Jer, kad jedanput to prekre i prepuste se zloupotrebama od strane drugih, vie sa sobom ne raspolau. Novinari su javno oko i uho, koje sagledava i oslukuje javnost i javni duh. Oni su prenosioci, posrednici i kritiari u drutvu i dravi. Prenose poruke, posreduju kao spoljni omota izmeu vlasti i graana i kritiki prosuuju javne poruke ali i drutvene i ivotne probleme. Za novinarsku profesiju, kao slobodnu i otvorenu, potreban je: literarni dar, radoznalost, volja i strast, znanje, zanatska umea i mo zapaanja i prosuivanja stvarnosti. Tom moi prodire se u stvarnost i onu vidljivu (realnost) i onu nevidljivu

18

(skrivenu od oka i uha) ali stvarnu. U toj nevidljivoj stvarnosti najee se odigrava drama ivota ije su posledice kasnije vidljivo i javno ive. Preko poloaja i znaenja novinarske profesije u jednom drutvu moe se proceniti njegova otvorenost i demokratinost, odnosno potovanje i garantovanje slobodnog miljenja, izjanjavanja, udruivanja i uopte slobodnog ivota. Prof. dr edomir upi, Fakultet politikih nauka Univerziteta u Beogradu

Za razmiljanje i delovanje Nainite listu medija koje ste do sada itali, sluali, gledali koje biste sada eleli da itate, sluate, gledate i odgovorite sebi na pitanje u oba sluaja ZATO?

19

ta je predmet novinarstva?
Mo medija nije u tome da kau ljudima TA da misle, ve o EMU da misle. (Bernard Cohen, 1963) Drugo poglavlje se fokusira na to ta jeste predmet novinarskog rada i na koji nain bi ga trebalo sagledavati. U njemu se daju odgovari na pitanje ta je medijski dogaaj, a ta pojava. Kada novinari izvetavaju o dogaaju, a kada o akterima dogaaja koji u odreenom trenutku postaju medijske linosti. U ovom poglavlju se posebno razmatra veza izmeu novinarstva i drutveno-politikog konteksta, konteksta kulturnog koda, konteksta teme, medijskog anra, kao i mesta dogaaja, odnosno mesta novinarskog rada. Preporuena literatura Izvetaj o humanom razvoju - Snaga razliitosti; Mati, J. (5-15); Mencher, M. (548-580); Ljubojev, P. (22-40); Galtung Ru (31-39); adson, M. (1531); Vali Nedeljkovi, D. (2002b: 34-50), Vali Nedeljkovi, D. (2005)

IME SE BAVE NOVINARI? ODBIR DOGAAJA VREDNIH MEDIJSKE PANJE Novinare interesuju dogaaji, pojave i ljudi. Ugledni mediji se rukovode javnim intersom, opredeljujui se za predmet svog zanimanja. Postoje pitanja za koja e se veina sloiti da jesu javni interes. U istraivanju Transparentnost Srbija srpskog ogranka meunarodne organizacije Transparensi Internenal (Transparency In-

Javni interes predstavlja interes svih graana bez obzira na pol, etniko, versko ili socijalno poreklo.

20

ternational), obavljenom 2003. godine, vie od polovine ispitanih smatra da javni interes predstavlja interes svih graana bez obzira na njihovo etniko, versko ili socijalno poreklo. Javni interes u ovom istraivanju definisan je kao prioriteti u razvoju drutva. Meu prva tri prioriteta za koje su se graani izjasnili u ovom istraivanju su: borba protiv kriminala (77 odsto ispitanika)9, vea briga drave za socijalna pitanja (56 odsto) i vie graanskih prava (54 odsto). Drugu grupu prioriteta od javnog interesa ine: ekonomski razvoj (52 odsto ispitanika), razvoj trine privrede (36 odsto) i pridruivanje Evropskoj uniji (32 odsto ispitanika) (Vali Nedeljkovi 2005: 7). Imajui u vidi ta auditorijum od njih oekuje mediji bi, pre svega, trebalo da insistiraju na transparentnosti rada vlade, parlamenta, gradske uprave, koji bi, istovremeno, trebalo da svoju delatnost usredsredi prema graaninu i njegovim potrebama, a ne zadovoljavanju partijskih interesa. To praktino podrazumeva nepristrasno glasanje na raznim nivoima o svim pitanjima funkcionisanja zajednice, primeni zakona, zatiti javnih poslova i javnih preduzea od patronstva jedne politike stranke, ili ekonomski veoma monih pojedinaca. Znaajno pitanje je i ono koje se odnosi na privatne poslove javnih linosti angaovanih na upravljakim poslovima od opteg zna9

U pitanja od javnog interesa spada i pravo graana da budu informisani o imovini politiara. Na pitanje Kada politiari treba da prijave imovinu? 36 odsto ispitanika je odgovorilo da to treba da uine na poetku i na kraju mandata; 26 odsto na poetku, na kraju mandata i godinu dana po isteku mandata; 22 odsto na poetku i na kraju svake godine mandata i 14 odsto na poetku mandata i kada se desi promena u imovinskom stanju. Samo 2 odsto ispitanika nije odgovorilo na ovo pitanje. To znai da su praktino svi ispitanici smatrali da je jedna od tekovina demokratskog civilnog drutva kontrola javnosti nad poslovanjem politiara koji bi mogli svoj mandat iskoristiti za lino bogaenje, a ne napredak zajednice (Vali Nedeljkovi, 2005 : 7).

21

aja. Odnos pozicije i opozicije takoe je izvor medijskih sadraja koji jesu javni interes kada utiu na funkcionisanje zajednice, a ne meusobni odnos partijskih lidera u borbi za glasako telo. Pitanja od javnog interesa su i sigurnost zajednice, zatim dobre komunikacije (javni saobraaj, putna mrea i slino). Najznaajnijim se smatra stvaranje dobrih uslova za participiranje javnosti u politikim procesima. Ove aktivnosti prema Melvinu Mencheru (2003: 548-580) podrazumevaju vie sfera delovanja. Politiki akteri se mogu grupisati na sledei nain: lideri politikih partija su u fokusu panje posebno u vreme nominacija za izbore, stvaranja koalicija i naravno finansiranja kampanje; izabrani gradonaelnik/gradonaelnica i lanovi gradske uprave, odnosno poslanici u skuptini grada trebalo bi da se u upravljanju gradom rukovode optim interesom, a ne partijskim, jer im funkcija nalae da budu nezavisni u odluivanju; interesne grupe su veoma znaajne u upravljanju gradom, one su esto i grupe za pritisak koje se aktiviraju u vreme odluivanja o velikim investicijama u lokalnoj zajednici. Interesne grupe mogu lobirati i u drugim sferama od kojih je u naoj svakodnevici izuzetno atraktivna oblast urbanizma, poslovnog prostora, poreskih i inspekcijskih nadlenosti, ekologije. birokratija je nezaobilazni sivi, tanije nevidljiv, a znaajan element koji, rukovoen konkretnim povodom, moe lako da preraste u snanu grupu za pritisak. vlada (gradska uprava, pokrajinska, republika vlada) i njeni birokratski sistem 22

mogu, takoe, biti snana grupa za pritisak kada doe do primene odluka. Kako od ekonomske moi, u prvom redu od lokalne zajednice, ali i drugih drutvenopolitikih entiteta, zavise sve ostale aktivnosti, javni je interes da novinari prate nekoliko bitnih oblasti, aktuelnih u prvoj deceniji ovog veka u tranzicionim sredinama, a to su: privatizacija odnos zaposlenih i nezaposlenih (statistika) potroaka korpa (statistika) trite nekretninama i graevinarstvo poreski sistem poljoprivreda evropske integracije Javni interes se veoma dobro odslikava u elementima koji se uzimaju u obzir u izraunavanju indeksa humanog razvoja. Pratei izvetaje UNDP o humanom razvoju, novinari u stvari izvetavaju o tri relevantne dimenzije svakodnevice svakog graanina: kvalitet ivota, meren na osnovu oekivane duine ivota pri roenju; pismenost i obrazovanje; ivotni standard meren pomou BDP (bruto domaeg proizvoda) po stanovniku, zasnovanom na PPP (paritetu kupovne moi). To i jesu proseni pokazatelji indeksa koncepta koji stavlja oveka u centar razvojnog procesa, a svrhu razvoja definie kao kreiranje pogodnog okruenja u kojem bi svi mogli da vode dug, zdrav i kreativan ivot (UNDP 2005: 5). Ima li veeg javnog interesa o kojem bi novinari trebalo da informiu? Kako se istie u publikaciji UNDP od 1994. u Evropi, pa tako i u naoj zemlji, poinju da se

UNDP United Nations Development Programme Program za razvoj Ujedinjenih nacija.

BDP bruto domai proizvod po stanovniku. PPP paritet kupovne moi.

23

izrauju ovakvi izvetaji koji su odigrali izuzetno znaajnu ulogu ne samo u informisanju graana o tome u kakvoj dravi ive, odnosno da li je to drava blagostanja ili siromatva, ve i o kojem stepenu jednog ili drugog je re. Stoga nije neobino to su ovi izvetaji izazivali polemike koje su esto dovodile do izmena politikih programa i nastajanja potpuno novih koncepata razvoja. Otkud ideja o konceptu humanog razvoja? Uoeno je, naime, da visoka stopa privrednog Otkud ideja o konceptu huma- rasta uz najvii mogui BDP nije nuno i uslov nog razvoja? za blagostanje i visok ivotni standard svakog graanina odreenog drutva. Tanije visok BDP ne znai nuno da je smanjeno siromatvo, smanjen jaz izmeu bogatih i sirotinje, poveana zaposlenost i ivotni vek stanovnitva, da je ivotna sredina ouvana. Istovremeno ako nemaju svi stanovnici odgovarajui pristup politikom ivotu i kulturnim dobrima, tada visok BDP predstavlja samo dobrobit manjine, a veina nema velike mogunosti da razvije svoje potencijale i bira na koji nain e iveti. Koncept humanog razvoja stavlja, stoga, u sredite svakog pojedinca, smatrajui da istinski razvoj nije mogu ukoliko su uskraene drutvene, kulturne i druge potrebe svakog ponaosob. U redovnim izvetajima koje UNDP priprema na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou tvrdi se da je kulturna razliitost osnovna komponenta dananjeg sveta u kojem moraju da se potuju odreene norme ponaanja. Ti dokumenti, pre svega, tite oveka kao pojedinca time to predviaju minimalna prava koja se moraju nesmetano uivati i slobodno razvijati.

24

Ovi izvetaji sadre i preporuke za poveanje indeksa humanog razvoja za svaku zemlju pojedinano, kao i dugorone ciljeve razvoja. U najkraem, sve to je javni interes sadri se u konceptu humanog razvoja, a indeks ukazuje na to ta bi novinari trebalo da istrauju u svojim lokalnim sredinama i o emu bi trebalo da informiu javnost. Najznaajnije pitanje je svakako nain formiranja i upravljanje budetom optine, regiona, ire zajednice, drave. itajui budet moe se mnogo saznati o iteljima, prioritetima, raskoraku izmeu elja i mogunosti, politikim odnosima i snagama, ekonomskoj moi i potencijalima zajednice. Budet nisu bezline brojke i procenti, ve ih novinari moraju razumeti kao informacije o konkretnim stanovnicima, njihovim potrebama i mogunostima da se realizuju. Stoga je budet javni interes i njime se novinari moraju ozbiljno baviti od procedure donoenja do usvajanja izvetaja o njegovoj realizaciji. Pitanja troenja budeta su veoma osetljiva i ukljuuju i ona vezana za korupciju, korporacijski kriminal, neodgovornu administraciju, javne slube koje, kao da su u slubi sami sebi, a ne graanima. Na Globalnoj konferenciji istraivakog novinarstva u Amsterdamu (2005) istaknuto je da je za novinare koji se bave istraivakim novinarstvom jedna od najznaajnijih tema dananjice u svetu podruje socijalnog osiguranja, i to stoga to je, prema mnogim istraivanjima, ta oblast najpogodnija za korupciju, zbog postupaka neodgovorne administracije. Istovremeno u zdravstveno i socijalno osiguranje se slivaju izuzetno obimna sredstva iz dravnog budeta. Ima li, dakle, veeg javnog 25

interesa od praenja troenja sredstava za obezbeivanje zdravlja stanovnitva. Koje kriterijume dogaaj mora da zadovolji da bi uvari kapija (urednici, vlasnici medija, oglaivai), dozvolili da se o njemu u medijima izvetava? Da li vesti odraavju zaista ono to se u svakodnevici i deava? U kojoj meri mediji redizajniraju stvarne dogaaje i time utiu na dizajniranje svesti auditorijuma? Tragajui za odgovorima Galtung i Ru (1993: 32-34) sainili su na osnovu terenskih istraivanja skalu faktora na osnovu kojih urednici odabiraju dogaaje vredne medijske panje. Prvi faktor frekvencija dogaaja podudara se sa frekvencijom medija. Naa medijska praksa je da se udarne informativno-politike emisije elektronskih medija emituju u ranim popodnevnim (izmeu 15.00 i 16.00) i veernjim satima, (izmeu 19.00 i 20.00 asova). To znai da dogaaji koji su se zbili u toku prepodneva, do 14.00 asova, ili u toku celog dana, do 18.30 asova, mogu dobiti svoje mesto i vreme u medijima. Do tada se, obino, zaokruuju emisije pred emitovanje, a novine dobijaju (osim deurne strane) gotovo uoblien sadraj i formu. O navedenim vremenskim ogranienjima bilo da im je znaajno da dogaaj bude medijski praen ili ne vode rauna birokratizovani i institucionalizovani izvori informacija (sekretarijati za informacije pri najviim organima vlasti, partijski portparoli, referenti za informisanje u drutvenim organizacijama, informativni centri vojnih i policijskih formacija) koji redovno snabdevaju mas-medije informacijama, ali i sami organizuju dogaaje (na primer, konferencije za novinare, zasedanja 26

vlade i skuptine, pojedinih odbora, partijskih konferencija i kongresa, obeleavanje godinjica, otvaranje izlobi i festivala i tome slino). Drugi faktor informativni prag koji dogaaj treba da zadovolji da bi bio emitovan odnosno da bi izvetaj o njemu bio objavljen u novinama. Ovaj faktor je kontekstualno uslovljen, to znai da zavisi od tipa medija, drutveno-politikog trenutka, kulturnog odnosno civilizacijskog koda. Trei faktor nedvosmislenost dogaaja. Mediji, u bilo kom smislu zavisni, jasno profilisane ureivake politike uvek e saekati zvanino tumaenje kontroverznih dogaaja pa e tek onda zauzeti sopstveni stav i eventualno objaviti informaciju. etvrti faktor postojanje kulturne bliskosti. Dogaaji u zemljama slinog kulturno-istorijskog razvoja, jezika, belee se sa posebnom panjom. Posebno se izvetava o dogaajima ukoliko su mogue paralele sa zbivanjima na sopstvenim prostorima. Peti faktor prieljkivanje i najavljivanje dogaaja koji se oekuju. U ovom smislu, novine su starine, budui da odgovaraju onome to pojedinac oekuje da se desi i ukoliko su jako udaljene od oekivanja, sudei prema hipotezi o saglasnosti, nee ni biti registrovane (Galtung i Ru 1993: 33). Mediji ovakve dogaaje unose u svoje radne kalendare. To su sadraji za koje se zna da e najverovatnije biti objavljeni i na njih urednici unapred raunaju kao sa sigurnim rubrikama. esti faktor ono to se najmanje oekuje ima najvie anse da postane vest, posebno ako je u pitanju katastrofa. Informacije o dogaajima u kojima su ugroeni ljudski ivoti uvek imaju prednost u 27

informativnim emisijama, odnosno smetaju se na naslovne strane novina. Sedmi faktor ono to je jednom promovisano kao vest nastavie to da bude jo neko vreme bez obzira na to to nije sasvim aktuelno. U informativni program elektronskih medija i u dnevne novine dogaaj e ui u obliku vesti (esto u vrhu emisije, odnosno na naslovnu stranu kao vrua informacija), a najverovatnije je da e kroz izvesno vreme iz informativnog programa, odnosno novina izai u obliku komentara ili razgovora sa strunjacima iz date oblasti plasirano na neku od unutranjih strana novina, odnosno na kraju emisije u prostoru rezervisanom za teme, a ne aktuelnosti. Osmi faktor prioritet imaju dogaaji u blokovima koji su toga dana nedovoljno popunjeni. Dobrom praksom elektronskih informativno-politikih emisija, odnosno dnevnih novina smatra se balansirana podeljenost informacija u blokove: unutranja politika, odnos sopstvene drave sa svetom, spoljna politika, ekonomija, socijalna politika, obrazovanje, kultura, sport. Specifinost pojedinim radio-stanicama, TV kanalima, odnosno dnevnim novinama, daju inovacije u odnosu na navedeni standard ili otkloni od tog standarda. No kada se jednom usvoji programski koncept tada uredniki kolegijum tei da odnos izmeu blokova bude uvek priblino jednak. To znai da ukoliko ima mnogo informacija iz ekonomije, a gotovo nita iz kulture, tada e i neka nedovoljno atraktivna vest iz kulture imati prioritet u odnosu na vest iz ekonomije koja je, generalno posmatrano, ak i znaajnija. Deveti faktor dogaaj e postati vest ukoliko se vie tie elitnih nacija ili nacija sa kojima je odreena drava u nekom posebnom 28

odnosu. Prioritet imaju informacije iz SAD, Rusije, lanica Evropske unije, susednih zemalja. Deseti faktor ukoliko se dogaaj vie tie delatnosti elitne linosti iz politike, pre svega, a potom i drugih oblasti javnog ivota, verovatnije je da e biti objavljena vest o tome. Linosti poput predsednika vodeih svetskih sila, zatim lanova kraljevskih porodica, verski poglavari, vodee linosti sa estrade uvek su interesantne za izvetavanje. Osim deset faktora Galtunga i Rua postoji jo jedan, po adsonu najznaajniji faktor - filter kulturne i ideoloke klime. Dogaaj, pojava, ili linost nee biti predmet medijske panje, iako je veoma znaajno o tome informisati javnost, ukoliko objavljivanje informacije nije ideoloki podobno (adson 1993: 25). U analizama sadraja informativnih emisija elektronskih medija koje su raene 1995. uoena su tri tipa ponaanja medija u odabiru dogaaja uz upotrebu filtera kulturne i ideoloke klime:10 Dogaaji koji su objavljeni iskljuivo u emisijama jedne radio stanice ili TV kanala u zavisnosti od njihovog politikog kulturnog, anrovskog predloka. To znai da ono to je vano, na primer, za dravnu televiziju ili javni servis ne mora biti i za komercijalnu sklonu opoziciji i obrnuto. Dogaaji o kojima se izvetava obavezno bez obzira na ideoloke, politike i kulturne razlike: zemljotresi, poplave, nesree, tanije oni u kojima su ugroeni ljudski ivoti. Dogaaji o kojima se izvetava, ali im se ne daje odgovarajui medijski tretman. Tu spadaju oni dogaaji o kojima svi moraju da izvetavaju bez obzira na programsku orijentaciju.
10

Opirnije u Vali Nedeljkovi, D. (1996).

29

Pseudodogaaji Dogaaji koje kreiraju akteri drutvene prakse kako bi privukli medijsku panju.

Medijski inicirani dogaaji su oni koje sami mediji izdvoje i postave na drutvenu agendu prioriteta kao izuzetno vane za ostvarivanje javnog interesa.

Ureivaka politika medija e se ipak implicitno ogledati u tretmanu koji e dogaaju biti dat (mesto u emisiji, duina izvetaja, broj citiranih uesnika u dogaaju, pokrivenost slikom i reju). Mogue su i druge podele, na primer, urieva koja insistira samo na dve varijable: (a) planirane i (b) iznenadne dogaaje (uri 2000: 50). Meutim kriterijum predvidljivosti ne pomae mnogo pri odreivanju kojem e dogaaju biti posveena medijska panja, jer se na osnovu njega ne moe utvrditi znaaj dogaaja. Katkad je unapred najavljen dogaaj beznaajan i obrnuto. Odnosno iznenadan dogaaj moe se samo na prvi pogled moe uiniti medijski atraktivnim, a posle pokazati informativno beznaajnim. Postoje jo i klasifikacija na pseudodogaaje i medijski inicirane dogaaje. Pseudodogaaji se svrsishodno kreiraju samo da bi se obezbedio publicitet za organizaciju, partiju, javnu linost iz svih oblasti javnog ivota. esto se kao sinonim za pseudodogaaj upotrebljava sintagma medijski dogaaj jer se ti dogaaji i organizuju samo zato da bi ih mediji zabeleili. Stoga su kreirani tako da bi bili medijski atraktivni. Istovremeno novinari moraju oceniti njihov istinski znaaj za javnost i dati im odgovarajui, a ne prevelik znaaj. Medijski inicirani dogaaji su oni koje sami mediji izdvoje i postave na drutvenu agendu prioriteta kao izuzetno vane za ostvarivanje javnog interesa. Posebno obimnim novinarskim angamanom, istraivanjima drutvene prakse takvi dogaaji se sa margina drutvenog interesovanja postavljaju u sredte panje. Uglavnom su to ona deavanja za koja pojedini centri moi nikako ne bi eleli da se nau u medijima.

30

KONTEKSTI KOJI UTIU NA NOVINARSTVO Najosnovniji konteksti koji utiu na oblikovanje medijske rubrike su: (a) drutveno-politiki kontekst; (b) ideoloki kontekst; (c) kulturni kontekst; (d) kontekst mesta gde se rubrika priprema (na terenu ili u redakciji/studiju); (e) kontekst samog anra odreenog medija (radija, TV, agencije ili tampe); (f) kontekst teme koja se medijski obrauje. Drutveno-politiki kontekst je za svaku pojedinanu rubriku, statian. Rubrika se priprema u odreenom vremenu, oznaenom politikom situacijom uslovljenom dominantnom ideologijom. Osim toga na pripemu rubrike utie i geografski prostor, kulturna istorija tog podruja kao i tradicija. Sve reeno moe bitno da utie na nain na koji e se odreena tema medijski obraditi. Drutveno-politiki kontekst moe da bude snaan ograniavajui inilac za realizaciju rubrike. Pitanja cenzure i autocenzure su veoma relevantna za njeno planiranje i realizovanje. Autocenzura je posebno opasna jer pod njenim unutranjim pritiskom novinari napiu mnogo manje nego to im prilike doputaju. Nesigurni u pogledu posla, nedovoljno osposobljeni za poverene novinarske zadatke, slabo pripremljeni za dogaaj, loi poznavaoci oblasti iz koje bi trebalo da piu o novonastalim problemima, optereeni grekom koju su moda ranije napravili, sindikalno ili politiki obeleeni, mnogi novinari se priklanjaju uvreenim obrascima bez volje da ita menjaju u drutvu svojim tekstovima koji, budui posveeni pitanjima od javnog interesa, mogu da

Autocenzura Samoinicijativno ograniavanje u saoptavanju relevantnih injenica iz bojazni da, uprkos tome to su tane, mogu novinara dovesti u nezavidan poloaj.

31

Mizoginija Mrnja prema enama.

utiu na promene upravo u drutveno-politikoj oblasti javnog ivota. U navedenim sluajevima autocenzura je mnogo jaa nego to su zahtevi politikih, i/ili ekonomskih centara moi prema medijima. Cenzura je vidna (zakon, uredbe, saoptenja) i protiv nje se moe boriti. Autocenzura se ne vidi jasno, ona je implicitna, i stoga je mnogo pogubnija za slobodu javnog informisanja i novinarstvo. Namee je direktno nedovoljno demokratian drutveno-politiki kontekst u kojem se novinari oseaju nesigurno. Ideoloki kontekst je takoe za svaku pojedinanu rubriku, statian. Ideoloki obrazac politikog sistema, u kojem medij deluje i novinari svakodnevno rade, ne menja se lako, brzo i esto. ak i kada se promeni politiki sistem, stari ideoloki obrasci jo dugo optereuju razliite oblasti javnog ivota, a najvidljiviji su upravo u medijskoj. Kulturni kontekst je isto tako statian. On unapred odreuje vie implicitno, nego eksplicitno, konstrukciju medijske rubrike i njenu temu. Kulturni kontekst poseduju novinari i medijska publika. Ovo posebno treba imati na umu kada se izvetava sa dogaaja iz druge kulture. Da bi izvetaj bio istinit, potrebno je uiveti se (empatisati) u datu kulturu i izvetavati sa stanovita te kulture, a ne iz okvira sopstvene. Istovremeno novinari bi trebalo da imaju distancu prema sopstvenim i tuim mitovima i simbolima, posebno onima koji su politiki instrumentalizovani za proizvodnju ksenofobije, mizoginije i netolerantnog govora o drugom. Kontekst mesta gde se rubrika radi je statian sem u izuzetnim okolnostima. Ukoliko se zapone u jednom prostoru (studio, radni prostor uesnika u dogaaju, mesto medijskog dogaaja, redakcija, radni prostor novinara), u

32

tom prostoru e se uglavnom odvijati do kraja i taj e prostor bitno uticati na kreiranje rubrike. Izvetaji koji se piu na dogaaju u toku trajanja dogaaja su krai, koncizniji, manje studiozni. Sa dogaaja se ne piu komentari, ve vesti i izvetaji. Za elektronske medije novinari esto izvetavaju direktno u program i vie puta u toku trajanja dogaaja, ukljuujui, ukoliko im tehniko-tehnoloki uslovi to dozvoljavaju, i audio i video citate u izvetaj sa terena. Kontekst anra odreenog medija (radija, TV ili tampe) je dinamian i statian. Dinamina je na primer kod intervjua jer se u toku intervjuisanja neprestano menja. Uesnici u intervjuu stalno su u dinamikoj interakciji koja podrazumeva zajedniko kreiranje intervjua, menjanje teme, promenu stajalita, ruenja ili graenja imida sagovornika. Statian je kada je re o kontekstu medija u kojem je intervju ostvaren. Tada osobine medija unapred odreuju karakteristike intervjua kao to su: duina intervjua (TV i novinama ne odgovaraju dugi intervjui); predstavljanje sagovornika (u TV intervjuu ime sagovornika moe biti ispisano u dnu ekrana, a u radio intervjuu novinar s vremena na vreme mora ponoviti u okviru pitanja i ime sagovornika; u novinama nije obavezno da se u toku intervjua ponavlja ime sagovornika); duina pitanja i odgovora (radio i TV prezentaciji ne odgovaraju duga, sintaksiki i semantiki komplikovana pitanja i predugi odgovori; u novinama to nije ograniavajua okolnost jer italac moe i nekoliko puta da proita pitanje odnosno odgovor); izraajno i lepo govorenje (veoma znaajno za radio prezentaciju, a za novine potpuno irelevantno); jezik intervjua (u novinama intervju voen na stranom jeziku biva potpuno preveden i italac ne zna na kojem je jeziku 33

komunicirano; u toku radijskog intervjua ili se pitanja i odgovori odmah konsekutivno prevode, ako se intervju emituje u ivo, ili se u montai nasnimi glas spikera koji ita prevod preko sasvim utianog originala; u TV prezentaciji gledaoci imaju priliku da sluaju intervju na stranom jeziku, a prevod je titlovan u dnu ekrana); spoljni izgled, ponaanje pred mikrofonom i kamerom (izuzetno vano u TV intervju, a za novine potpuno irelevantno). Kontekst teme je dinamian. Kontekst teme utie bitno na jezike izbore. Novinari moraju svaku uskostrunu oblast o kojoj izvetavaju u svojim rubrikama jeziki pojednostaviti tako da sve reeno moe da razume prosena publika njihovih medija. Na posao je da oistimo tekst od argona, kliea, stereotipa tako da sve bude jasno, jednostavno i saeto. (BBC Bush House Newsroom Guide). Konteksti su kljuna odrednica svake rubrike, sve druge bitne odlike medijskih anrova direktno su zavisne od konteksta. Dinamiki konteksti su promenljivi i na njih novinari ne mogu bitno uticati, za statine kontekste (drutveno-politiki/ideoloki kontekst, kulturni kontekst, kontekst mesta dogaaja i kontekst teme) mogu da se pripreme unapred, to im moe olakati i ubrzati posao. Za razmiljanje i delovanje Jedan novinski lanak analizirajte sa stanovita primene faktora Galtunga i Rua. Isti tekst, zatim, analizirajte u odnosu na kontekste za koje smatrate da su direktno uticali na novinara. Uoite jezike strategije koje na to ukazuju. 34

Kako do informacije?
Tree poglavlje sadri tri teme koje su u sutini vezane zajednikim imeniteljem kako novinari uopte mogu doi do bilo kakve informacije? Koje su to adrese interesantne za kontaktiranje da bi se dolo do rubrike od javnog interesa? Kako novinari poetnici da se snau u okruenju koje svakodnevno nudi informacije, ali ne i njima? Kako da izbegnu greku? Preporuena literatura: Anderson, D.A. B.D. Itjul; Izvetaj o humanom razvoju Srbija 2000-2005. (2005); Kova, B. T. Rozenstil T. (20-28); Slavujevi, Z.; Vali Nedeljkovi, D. (2002: 42-63); Viner, N.; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004); Zakon o javnom informisanju (2003)

IZVORI INFORMACIJA Pre svega ne treba zaboraviti da dobra medijska pria moe nastati uvek onda kada je i na koji god nain ugtoen ljudski ivot. Hitna pomo, deurna hirurka klinika, vatrogasna sluba, spasilake ekipe, deurna stanica milicije, saobraajna patrola, toplana, elektrana, vodovod i kanalizacija i pogrebna sluba najvaniji su izvori informacija u sluajevima prirodnih katastrofa, ali i onih izazvanih ljudskom nepanjom, odnosno namerom da se izazove pozornost i pri tome iskae politiki stav (teroristiki napadi). Odeljenje za kriminologiju u Sekretarijatu za unutranje poslove i Odeljenje za narkotike su vredni panje u sluajevima krenja zakona. Iskustvo nas ui da sve to je izrazito dramatino medijski je atraktivno, posebno ukoliko lii na zaplet kriminalistikih romana. 35

 Lokalna, regionalna i savezna administracija odgovorne su graanima. Funkcija medija je da prati njihov rad i na taj nain omogui graanima da utiu na one koje su birali. Sekretarijati za informisanje ili ministarstva za informacije su mesta gde novinari dobijaju obavetenja o sednicama (vlade, skuptine ili odbora), dnevnom redu i materijalima, ali tu se dobijaju i saoptenja sa zatvorenih zasedanja (ukoliko redakcija automatski nije obavetena faksom ili je preuzela saoptenje od agencije). Birokratija predstavlja stalni i veoma pouzdan izvor vesti. Privredne institucije i organizacije kao to je privredna komora (pokrajinska, republika), statistiki zavodi (cena potroake korpe, porast cena na malo, prosene plate, porast/pad uvoza/izvoza i dr.); fabrike, kombinati, trgovinske kue jubileji, inovacije, godinji planovi i realizacije, potpisivanje ugovora sa stranim firmama neiscrpni su izvor informacija za novinare koji prate ekonomska kretanja. Pregled dogaaja (Najava dogaaja) sve vee medijske kue imaju prateu slubu zaduenu za prikupljanje i selekciju informacija o zbivanjima na lokalnom, regionalnom i dravnom nivou. Informacije tim slubama alju organizatori raznih dogaaja barem nekoliko dana unapred. Najave dogaaja se uglavnom dostavljaju urednicima jedan dan unapred da bi mogli da naprave raspored dogaaja na koje e sutradan poslati novinare. Najave dogaaja esto redakcijama alju i novinske agencije. Udruenja graana, drutvene organizacije, kulturno-obrazovne institucije, sindikati (najznaajniji), profesionalna udruenja, kulturno-prosvetne zajednice, humanitarne 36

slube (EHS), udruenja slepih, udruenje invalida rada i rata, udruenje zanatlija, Grupa za enska prava evropskog pokreta u Srbiji, Centar za enske studije, Savetovalite za ene rtve nasilja, Ekoloki pokret, otvoreni univerziteti izrauju godinji kalendar dogaaja koje organizuju. Trba imati na umu da su mnoge manifestacije tradicionalne i da se uvek odravaju u isto vreme. Meu njima su, na primer, festivali i sajmovi nacionalnog i meunarodnog znaaja (Sterijino pozorje, Mokranjevi dani, EXIT, NOMUS, BEMUS, BITEF; FEST; Poljoprivredni sajam u Novom Sadu, Niki filmski festival). Neprofitne, nevladine organizacije veoma su esto, na alost, potpuno neinteresantne medijima kao uglavnom nekonfliktna udruenja. One imaju tekoa da animiraju medije kako bi o njihovoj raznovrsnoj, bogatoj i veoma kreativnoj delatnosti barem neto napisali. Istovremeno kako one zadovoljavaju najosnovnije potrebe graana u lokalnim zajednicama njihova delatnost bi trebalo da bude na medijskoj agendi dogaaja od javnog interesa. Partijski portparoli i konferencije za novinare veoma su koristan izvor informacija, ali ne bi trebalo da ih novinari, osim u izuzetnim okolnostima, prate kao dogaaje. Politiko komunicirenje, prema Slavujeviu (1999), deli se na (a) politiko informisanje; (b) politiku edukaciju i socijalizaciju; (c) politiko ubeivanje. Politiko ubeivanje, kao i ostale vrste politikog komuniciranja, moe biti besplatno i plaeno. Podrazumeva spontano i neorganizovano ubeivanje, zatim politiku propagandu i PR (public relations/odnosi sa javnou). Odnose sa javnou kreira takozvani PR menader. 37

Funkcija portparola je da daje informacije o organizaciji/partiji u ije ime govori, a cilj da stvara stalno dobar utisak u javnosti. To su osobe od najveeg poverenja i visoko su situirane u hijerarhiji odreene organizacije/partije. Njihov najneposredniji zadatak je da organizuju konferncije za novinare, da kreiraju promotivne dogaaje, obezbede to vie uea lidera njihove organizacija/partije na javnim skupovima, ali i da kooptiraju novinara koji e obezbediti prohodnost poeljnih informacija u medijima i to posebno u informativnom medijskom prostoru, a ne onom rezervisanom za plaenu propagandu. PR se pri tom trudi da ima to veu kontrolu nad prostorom, slikom, sadrajem i vremenom u medijima.Pre nego to novinari dou u kontakt sa portparolima, trebalo bi da znaju odgovor na sledea pitanja: ta portparoli moraju da znaju; kako moraju da izgledaju; kako moraju da komuniciraju; kako moraju da govore; kako moraju da informiu. Tek tada e biti sposobni da postave prava pitanja i dou do informacija koju portparoli ele da sakriju. Bez obzira na to da li portparoli predstavljaju politiku stranku, dravni organ, vladinu ili nevladinu organizaciju, privrednu ili neprivrednu organizaciju, udruenje ili instituciju, novinari osim potpune prethodne obavetenosti moraju u komunikaciji sa portparolom da ocene osobu na osnovu sopstvenih odgovora na gore navedena pitanja, da bi mogli da naprave objektivan izvetaj. Konferencije za novinare (pseudodogaaji): postoje redovne i vanredne konferencije za novinare. Redovne konferencije za novinare organizuju uglavnom politike stranke, lokalna, regionalna, republika i savezna vlada, pojedina ministarstva (najee jednom sedmino uvek istog dana, u isto vreme i u istom prosto38

ru da bi novinari stekli naviku da ih poseuju). Najznaajnije su, naravno, one koje organizuje predsednik drave. Ovu praksu uveo je ameriki predsednik Teodor Ruzvelt. Veoma poseene su bile Harija Trumana na koje je dolazilo vie od 300 novinara. U vreme Dvajta Ajzenhauera radio i TV su poeli da ih prenose u celini. Ovaj ameriki predsednik je uveo praksu da novinari pre no to postave pitanje moraju da se predstave (prema Anderson Itjul 2001). Vanredne konferencije za novinare se organizuju sa povodom (npr. povratak reprezentacije sa meunarodnog takmienja, odnosno javne linosti sa vanog skupa u svetu, ili organizacija odnosno institucija, veliki privredni subjekt obeleava godinjicu rada, ili su dobijeni znaajni krediti, ili se jednostavno reaguje na znaajan dogaaj pa organizator eli da iznese svoje miljenje o tome). Uobiajeno je da se uz poziv za veinu i redovnih i vanrednih konferencija za novinare dobije saoptenje za javnost kojim se najavljuje ovaj pseudodogaaj. Izostae, to se podrazumeva, kada se konferencija organizuje iznenada povodom nekog neoekivanog dogaaja. Grupe za pritisak sindikati, ekoloki lobiji, enski lobiji veoma rado kontaktiraju sa novinarima jer su mediji jedno od osnovnih sredstava javnog zagovaranja ideja koje ele da plasiraju. Javne linosti izvetavati o njihovim potezima u javnosti je vano jer su oni osobe koje imaju mo da donose odluke od opteg interesa, ali pri tome treba izbegavati bliskost sa politikim i sindikalnim liderima ili liderima grupa za pritisak. U suprotnom gubi se kritinost ili se gube prijatelji. Praznici Nova godina, Boi, Uskrs vreme su porodinog okupljanja, puni su sim-

Dobar primer iz medijske prakse: novosadski Graanski list je pred praznik (30.12.2006, 3 strana) objavio reportau ilustrovanu sa dobro odabranim fotografijama Mesta gde Nova godina ne zalazi. Reportaa sadri 4

39

prie o beskunicima, osobama koje su, iako su teko radile u mladosti, doekale zrelo doba i starost bez stana i sredstava za ivot.

bolike i stoga medijski uvek atraktivni. Od komercijalnih informacija (gde se ta moe nabaviti za praznik), preko etnoloko, radicionalno, mitolokih rubrika o prazniku do toplih ljudskih pria iz svakodnevniog ivota, ili veoma efektnih crtica za novine (setite se Andersenove bajke Devojice sa ibicama). U praznino vreme sve ideje su dobrodole u redakcije, za praznike tradicionalno poluprazne. Ovakve prie iz ivota podseaju na to da je vreme praznika i vreme za razmiljanje o ljudskim vrednostima, a ne samo vreme potronje. Protesti i saoptenja tragom ovih informacija moe se doi do veoma atraktivnih rubrika ukoliko novinari imaju hrabrosti, volje i vremena za istraivaki poduhvat. Sama forma iskazivanja nezadovoljstva protestom i saoptenjem ukazuje na to da je problem kontroverzan, teko reiv, da se donekle izbegava direktno komuniciranje kroz dijalog sa drugom stranom iz bilo kojih razloga te razloge treba otkriti. Istovremeno sve reeno viestruko proveriti da bi se izbegla jednostranost. Stalni vezani honorarni saradnici, dopisnici sa strane i novinari bez stalnog angamana (slobodni novinari, free lancer) mogu biti koristan izvor informacija jer dobro poznaju svoje lokalne prilike. Treba meutim biti oprezan i voditi rauna da novinari bez stalnog angamana ne prodaju istu priu vie puta razliitim medijima. Tako medij gubi na aktuelnosti. Informacije medijske publike pratei pisma italaca ili telefonske ankete novinari mogu naii na veoma zanimljive informaci-

40

je. Ove informacije je potrebno proveriti iz vie razliitih izvora. Podvale kada redakciji nepoznata osoba dojavi vruu i ekskluzivnu vest bez viestruke provere (najpre identitet osobe koja je informaciju dala) ne bi je trebalo objaviti uz rizik da konkurentski medij to uini pre vas. Medijski kredibilitet se lako gubi, ali mukotrpno i dugotrajno stie. Za ovaj medijski fenomen postoji i poseban izraz novinarska patka (hoax). Ova sintagma je nastala jo u vreme Fridriha Velikog. U to vreme novine su morale sve neproverene vesti da obelee skraenicom n.t. (non testam = nije ispitano). Urbana legenda kae da su urednici u novinskom argonu to izgovarali kao ente. Uobiajeno je bilo da su urednici od saradnika traili da neki preostali mali prostor na strani ispune sa takvim vestima (ad hoc napisanim i ne do kraja proverenim). Kako se na nemakom patka kae die Ente, leksika veza je jasna, ali pojmovna ostaje nedoumica (uri 1997: 461). Agencije su od informacije stvorile robu i to visokoprofitabilnu. One predstavljaju fabriku sa pokretnom trakom za proizvodnju vesti. Praenje drugih medija svakodnevna obaveza svakog novinara/novinarke jeste da prati to vie razliitih medija od jutarnjih vesti na vie radio-stanica razliite programske politike; zatim nekoliko dnevnih novina (informativno-politikih, tabloida, lokalnih, nacionalnih) i na kraju centralnih informativno-politikih emisija na TV (posebno veernjih). Na taj nain se dobijaju ideje o moguem istraivanju teme od javnog intersa, uoavaju razliita tumaenja i prezentacije istog dogaaja (mesto u emisi-

Novinarska patka Nekad: neproverena vest; danas: izmiljotina, la. Sutina novinarstva je disciplina provjeravanja (Kova Rozenstal 2006: 88).

41

jama i novinama, obim izvetaja, citirane linosti). Programska razmena novinarska solidarnost i ispomo je veoma znaajan segment u to irem rasprostiranju informacija. Ovo je posebno znaajno kada je re o lokalnim medijima ija snaga signala nije velika pa tako ni teritorijalna pokrivenost. Internet (WWW: World Wide Web) danas je jedan od neiscrpnih izvora informacija.11 Ovaj informativni servis omoguava korisnicima da istovremeno vide tekst, fotografiju, ilustraciju, video i audio snimke i animaciju. Danas ima na stotine miliona stranica informacija, a da se i ne govori o enormnom broju dokumenata koje su prikupili prodavci komercijalnih baza podataka. Pretraivanje Interneta nije jednostavno, ali kada se shvati logika to postaje poseban izazov. Postoje pretraivai koji u tome pomau. Prvi i stoga veoma poznat je www.yahoo.com, zatim veoma informativan je i www.altavista.com, a danas se uglavnom koristi www.google.com jer je ostao nekomercijalizovan (korisnika ne zatrpava reklamama) i pomae da se veoma brzo stignete pomou kljunih rei do cilja (prosena pretraga traje manje od sekunde). Problem sa velikim pretraivaima jeste to to se veina podataka koje imaju na raspolaganju odnosi na Ameriku i Evropu. Za specijalizovane pretrage treba koristiti lokalne pretraivae. U Srbiji je to www.krstarica.co.yu i www.pretraga.co.yu . Zanimljiv je i program za pretraivanje Copernic koji eljene podatke trai istovremeno na vie od 20 specijalizovanih pretraiva11

Razvijen je u Evropskoj laboratoriji za fiziku estica (the European Laboratory for Particle Physics CERN) u vajcarskoj 1989.

42

a. Sa Internetom treba biti veoma oprezan jer podaci mogu biti nepouzdani, tanije ne postoji, za sada, nikakva kontrola podataka. Stoga bi uvek trebalo konsultovati vie razliitih izvora i uporeivati ih. Problematian je i model citiranja izvora za podatke skinute sa Interneta, za sada ne postoji standard za to, niti jasno definisana prava intelektualne svojine Anonimni izvor zatita izvora informisanja je po profesionalnom etikom kodeksu dunost novinara. Postoji nekoliko modela ponaanja. Ukoliko izvor insistira da nita od reenog nije za objavljivanje (off the record), novinari moraju to da potuju. Tada je informacija samo za njihovu orijentaciju u odnosu na dalje praenje teme ili dogaaja. Izvor eli da ostane anoniman (on background) ali dozvoljava da se informacija objavi uz opisno navoenje izvora (viskoki inovnik blizak vladi, iz najueg rukovodstva stranke saznajemo). Puna anonimnost izvora (on deep background) nalae novinarima da objave infoirmaciju ali nikada u obliku citata, ve u pasivu ili bezlino bez nagovetaja o izvoru informacije (oekuje se da e bankarski slubenici ipak odustati od daljeg protesta ve u sredu). Ime anonimnog izvora mora biti poznato redakciji, a ne samo novinaru. Informacija se moe objaviti iskljuivo onda ako novinar moe da jami pouzdanost izvora. PRINCIP DOSTUPNOSTI INFORMACIJA Pravo javnosti da zna je osnovno ljudsko pravo definisano u svim znaajnim meuna43

rodnim dokumentima i preporukama te dobrim obiajima, odnosno modelima dobre prakse. Srbija je potpisnica Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima, Evropske konvencije o ljudskim pravima, dokumenata u kojima se jasno definie (lan 10 Pakta i lan 19 Konvencije) da svako ima pravo na slobodu izraavanja. To pravo obuhvata slobodu da se trae, dobijaju i prenose informacije ili ideje bilo koje vrste, bez obzira na granice i to usmenim, pismenim ili tampanim putem u umetnikom obliku ili putem medija po slobodnom nahoenju. Evropski sud za ljudska prava naglaava da sloboda izraavanja predstavlja jedan od osnovnih temelja demokratskog drutva i uslov za njegov napredak i razvoj svakog oveka. Tanije, drutvo koje nije dobro informisano nije istinski slobodno, jer, kako istie Norbert Viner, iveti delotvorno znai biti uvek dobro informisan (Viner 1973: 32). U novembru 1999. specijalni izvestilac o slobodi miljenja i izraavanja, predstavnik OEBS-a za slobodu medija i specijalni izvestilac OAS o slobodi izraavanja usvojili su zajedniku Deklaraciju u kojoj se izmeu ostalog navodi da sloboda izraavanja obuhvata pravo graana na slobodan pristup informacijama i pravo da znaju ta vlasti u njihovo ime rade, bez ega bi istina nestala i uee naroda u vlasti bilo nepotpuno (usvojeno 26.novembra 1999, UN Doc. E/CN. 4/2000/63, Annex 1). Sloboda izraavanja nije apsolutno pravo stoga se svako ogranienje mora jasno definisati. Tako na primer Evropska konvencija o ljudskim pravima u lanu 10 navodi da uivanje prava i sloboda na javno informisanje, poto podrazumeva i prava i dunosti, moe biti ogranieno, ali samo na osnovu zakona, i to ukoliko se time tite demokratske tekovine 44

drutva, nacionalna bezbednost, teritorijalni integritet ili doprinosi spreavanju nereda ili kriminala, te ukoliko se time tite zdravlje i moral, ugled i prava drugih, spreava objavljivanje informacija dobijenih u poverenju. Pravo javnog informisanja moe biti ogranieno i radi ouvanja autoriteta i nezavisnosti pravosua. Komitet ministara Saveta Evrope 2002. usvojio je Preporuku o pristupu zvaninim dokumentima u kojoj se definie, izmeu ostalog, da sve drave lanice garantuju da svako na sopstveni zahtev ima pristup zvaninim dokumentima koje poseduju dravni organi. Naravno ogranienja su identina onima koja je definisala Evropska konvencija lanom 10. U Srbiji je 2004. donesen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja. Dokument definie ta podrazumeva pod informacijom od javnog znaaja i suava subjekte koji imaju takve informacije na organe javne vlasti. Ono to je posebno interesantno je to se prvi put u naoj praksi uspostavlja samostalni dravni organ nezavisan u obavljanju svojih nadlenosti poverenik za informacije od javnog znaaja, koji mora u roku od mesec dana da reaguje na albe graana koji smatraju da im je uskraena informacija od javnog znaaja. Prava i dunosti poverenika su Zakonom definisane. Zakonom se posebno zabranjuje diskriminacija novinara i javnih glasila u lanu 7: Organ vlasti ne sme stavljati u bolji poloaj ni jednog novinara ili javno glasilo, kada je vie njih uputilo zahtev, tako to e samo njemu ili njemu pre nego drugim novinarima ili javnim glasilima omoguiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog znaaja. U Zakonu se precizira i put kojim se dolazi do informacija od javnog znaaja te su tako iz45

begnute mogue manipulacije koje bi bile pravdane nepotovanjem procedure, na primer. Predviene su i kaznene odredbe za prekraje ovlaenih lica u organima vlasti ukoliko su postupali protiv naela jednakosti, diskriminisali novinare ili javno glasilo, nisu oznaili nosaa informacije, saoptili istinu i potpunu informaciju, stavili tuiocu na uvid dokument ili ako su odbili da prime zahtev. Ovaj dokument je znaajno orue demokratije i vaan je ne samo za novinare ve i graane uopte. Novinarima omoguuje da dobiju svaku informaciju osim onih predvienih lanom 9 koje su nedostupne. Meutim i samo postojanje pravila ve znaajno olakava novinarski rad i daje im osnovu da se bore za pravo javnosti da zna. KAKO IZBEI GREKU Novinari gotovo da nemaju pravo na greku. Greke mogu bitno da utiu na dnevnu praksu auditorijuma ali i samog medija, pa time i na poverenje koje urednici i redakcija imaju u novinara/novinarku. U Zakonu o javnom informisanju predvien je institucija ispravke, meutim medijska praksa je pokazala da ispravka nikada nije jednako uinkovita kao prethodno objavljena informcija. Stoga se sa velikom panjom proveravaju sve, a posebno kontroverzne informacije. Postoji lista uputstava koje novinari treba da slede kako bi mogunost greke sveli na minimun. 1. Treba biti skeptian prema informaciji, posebno ukoliko je izuzetno kontroverzna. Sve proveriti barem dva puta i to iz dva ili vie razliitih izvora. 46

2. Imena i pozicije uesnika u dogaaju, nazive institucija i geografskih pojmova proveriti i vie od dva puta.12 Korisno je sluati na stranim elektronskim medijima kako se izgovara dotino ime ili re. Ukoliko je to nemogue, treba konsultovati strunjaka za jezik, ukoliko i to nije mogue bolje je na neki nain izbei spominjanje imena nego pogreiti. Najea i neoprostiva greka je pogreiti ime uesnika u dogaaju i naziv mesta gde se on odigrao. To ukazuje na neozbiljnost novinara i medija za koji radi. 3. Ne bi trebalo nita objaviti pre nego to tekst pogledaju barem neko do kolega, urednik i lektor. Dobronameran savet kolega, koji pre nego to su proitali va tekst nisu bili upueni u problematiku kojom se bavite, moe ukazati na nedoreenosti i nejasnoe u vaem tekstu koje bi otkrili i itaoci/sluaoci/gledaoci; urednici bi trebalo da tekst opreme na odgovarajui nain i da ga uravnotee u odnosu na ostale rubrike koje su pripremljene toga dana, a lektori da daju sud o jeziku (pravopis, gramatika, stil) i sugeriu bolja jezika reenja ukoliko je to potrebno. 4. Posebnu panju trebalo bi posvetiti pouzdanosti izvora informacije. Koliko im se moe verovati? Znaju li zaista o emu govore? Koliko su jednostrani i upleteni u itavu stvar? Da li su u poziciji da znaju pravu istinu? Koji je njihov lini interes da informacija bude raspoloiva na uvid javnosti? Razmislite da li biste mogli od jo nekoga da traite informaciju o tome. Valjana informacija je samo ona koju potvrde barem
12

Pravila transkripcija za klasine jezike vie od 20 ivih jezika

v. u Pravopisu srpskog jezika (174-252); transkripciju engleskih linih imena i geografskih pojmova v. u T. Pri (1998) i T. Pri (2004).

47

dva izvora. Kada su teme veoma osetljive, bitno je imati potvrdu iz mnogo vie razliitih izvora. Zakon o javnom informisanju predvia lanom 32 i zatitu izvora ukoliko je to neophodno radi bezbednosti kako izvora tako i novinara, a u javnom interesu je da se informacija objavi. Identitet izvora, iako zatien, od uvida interesnih centara moi i irokog auditorijuma, trebalo bi, prema modelima dobre prakse, da bude poznat najuem krugu onih u redakciji koji procenjuju da li je informacija dovoljno pouzdana za objavljivanje. lan 32 dodatno precizira i ogranienja primene ovog prava osim ako se podaci odnose na krivino delo, odnosno uinioce krivinog dela za koje je zapreena kazna zatvora najmanje pet godina. 5. Na licu mesta bi trebalo proveriti da li ste dobro razumeli i zabeleili izjavu izvora informacije. Ukoliko ste sve snimali, odmah proverite da li je snimak razumljiv i upotrebljiv. 6. Ne dozvolite sebi da nagaate. Ne zapitkujte druge novinare za podatke koji vam nedostaju moda ni oni ne znaju tano, a toga nisu svesni. 7. Oprezno sa novinskom dokumentacijom. Lako se moe dogoditi da su i novinari koji su ranije pisali o istom problemu napravili materijalne greke. 8. Ne treba smetnuti s uma da je uvek vama koji piete za medije potrebna dobra tema (dogaaj), ali isto tako i da je onima koji proizvode dogaaje (teme) potreban publicitet. Oprezno, da se neosetno ne pretvorite u glasnogovornike svojih izvora informacija.

48

Za razmiljanje i delovanje Pretpostavite da ste se nali u situaciji da ste u vreme vikenda jedini deurni novinar/novinarka u informativnoj redakciji lokalnog radija i da se dogodio poar u oblinjem turistikom centru u jeku zimske sezone, a da su svi prilazni putevi slabo raieni. Morate da reagujete odmah, pre nego to u redakciju dou iskusnije kolege/koleginice i urednici. Sainite listu primarnih i sekundarnih izvora informacija. Rasporedite kolege i koleginice koji su se zatekli u redakciji na drugim poslovima da prikupljaju informacije. Razmotrite ponuena reenja zadatka sa ostalim studentima iz vae grupe.

49

Vrste novinarstva u kontekstu vrste medija

U etvrtom poglavlju razmatraju se naini na koje se ostvaruje predmet novinarstva. Odgovor je u vrstama novinarstva. Informativno novinarstvo Zabavno novinarstvo Komercijalno novinarstvo Infotejment novinarstvo Informeral novinarstvo Istraivako novinarstvo Internetsko novinarstvo - nove tendencije Preporuena literatura: Atanackovi, P. M. Belin (33-39); Brigs, K. (395414); Cohen, S.; DeFleur Dennis (470-472); Etnicitet i mediji (2006); Hall, J.; Pavlik, J.; Ramone, I. (72-73); Vali Nedeljkovi, D. (1987); Tomi, Z. (2003: 209-211); Tomi, Z. (2004: 190-199); Tomson, K.

INFORMATIVNO NOVINARSTVO
Samo uvek dobro informisan ovek ivi delotvorno najuinkovitija je definicija potrebe za informacijama tvorca kibernetike Norberta Vinera (1973: 32).

Danas primamo najvei broj informacija pomou sredstava masovnog komuniciranja medija. To je u skladu sa jednom od osnovnih funkcija medija oni su kontrolori javne sfere. Tanije, zadatak im je da informiu zajednicu o tome ta se deava u svim sferama javnog ivota od interesa za graane. Pravo na primanje i davanje informacija je osnovno ljudsko pravo na osnovu kojeg je u grupi medijskih zakona i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004). 50

Ovim dokumentom su obezbeene sutinske normativne pretpostavke kojima se titi pravo graana da na delotvoran nain kontroliu rad dravnog aparata. Mediji su osnovno sredstvo kojim se informacije posreduju ka graanima omoguujui im tako kvalitetnu i aktivnu participaciju u odluivanju o javnim poslovima. Tok informacija u drutvu Novinari sakupljaju, proveravaju iz vie izvora, selektuju i obrauju informacije. Zatim urednici ili medijska vlasnika struktura odobre da se one objave. Objavljujui ih mediji utiu na auditorijum, a potom auditorijum utie svojim odlukama, najvidljivije u vreme izbora, na politiku elitu da deluje u javnom interesu. To delovanje politikih elita opet mediji preispituju. Rezultat tog preispitivanja pretau u informacije. Objavljui informacije ine ih javno dostupnim publici kojoj one slue da bi jasnije prosuivala da li politiari deluju u javnom interesu, kao i o tome da li e im na narednim izborima opet dati glas. Najznaajniji je poslednji segment u kreiranju medijski relevantnih vesti odabir (agenda setting). To podrazumeva: odabir nekoliko dogaaja koje e novinari pratiti tokom dana; selekciju vesti prispelih u redakciju posredstvom agencija; izdvajanje vesti za naslovnu stranu, odnosno generalnu najavu u elektronskim medijima; odluivanje o prostoru, odnosno vremenu, koje e biti dato;

Formiranje hijerarhizovane liste prioritetnih tema Odabir dogaaja za koje mediji smatraju da mogu biti vest i time postati vredni panje javnosti.

51

 odluivanje o tome da li e akteri i na koji nain biti citirani (direktno ili indirektno, tonom, slikom, samo tonom ili samo slikom). Na kraju oni koji donose odluke daju i odreenu perspektivu svakoj vesti. Tanije, istiu jedan od segmenata vesti i daju mu primat u odnosu na ostale u zavisnosti od ureivakog koncepta medija, ideolokog faktora, ali i odnosa prema medijskim zakonima, kao i etikom kodeksu profesije. Dakle, sve vesti koje su objavljene prolaze kroz jedan veoma sloen proces koji nudi javnosti vrednovanje dogaaja. Istraivanja su pokazala da e auditorijum znaaj dogaaja definisati isto onako kako su to uinili mediji koje prati. To znai da oni koji selektuju vesti, donosioci konanih odluka, imaju i najvei uticaj na javnost, dakle, na ono ta auditorijum veruje da je znaajno. Drugim reima, mediji ne upuuju svakog pojedinog itaoca, sluaoca/gledaoca kako da misli ve o emu da razmilja i motiviu ga da pokua o tome da stvori sopstveni sud. To je upravo ono to uoavaju politiari koji ele da ostanu na vlasti ili osvoje vlast. Pitanja koja promoviu mediji, a javnost ih usvoji kao zaista znaajna za savkodnevicu odreene zajednice, postaju ujedno i osnova za kreiranje odreenog tipa zakonodavstva i politike koju formuliu politika i ekonomska elita, kako na lokalnom tako i globalnom planu. U tome je mo medija. Stoga pitanje osvajanja uticaja na medije jeste najznaajnije drutveno pitanje. U najkraem: tampani, elektronski i digitalni/novi mediji selektuju odreen broj pitanja, dogaaja, pojava iz bogate dnevne ponude drutveno-politikog okruenja da ih procesuiraju i 52

izvetavaju o njima kao o vestima znaajnim za javnost toga dana. Zbog ogranienog prostora i vremena i zbog novinarskog ubeenja ta je to vredno vesti, mnoge pojave, dogaaji i pitanja iz dnevne ponude se zanemaruju i nikada ne budu odabrani kao dnevna vest. Svaka selektovana vest dobija odreeni status tokom obrade (mesto u emisiji, poloaj i prostor na odreenoj stranici u tampanim medijima, vreme u elektronskim medijima, citatnost, anrovska obrada, broj ponavljanja tokom dana u elektronskim medijima), to se naziva formiranje hijerarhizovane liste prioritetnih tema u javnoj sferi jednog drutva (drutvene agende). Kada publika konzumira medije, ona prihvata njihov odabir dogaaja i znaaj koji im se daje u vestima. Dakle, kada politiari postanu svesni primata koji auditorij daje odreenim dogaajima, pojavama i ljudima, taj znaaj moe uticati na utvrivanje politikih prioriteta kako u dnevnopolitikoj praksi tako i u zakonodavstvu. Moderna drutva u kojima su mediji glavni izvor informacija o politici, a predizborne kampanje fokusirane na medijsku prezentaciju politikih aktera i njihovih programa, nazivaju se popularno teledemokratije ili medijske demokratije. Informativno novinarstvo je osnova profesije i ono to je ini etvrtim staleom, etvrtom odnosno sedmom silom. Sve ee je informativno novinarstvo i profitabilno jer komercijalni mediji vest tretiraju kao robu, prilagoavajui sadraje i nain prezentacije vesti onome to, prema istraivanjima trita, auditorijum eli da nae u medijskim vestima. Politika me-

Teledemokratije Moderna drutva u kojima su mediji glavni izvor informacija.

53

dija se potom kreira na osnovu toga ta e, a ta ne, prodati novine, odnosno vreme u elektronskim medijima. Medijske organizacije koje posluju na tom principu troe mnogo vremena i novca upravo na istraivanje publike, u kojima tragaju za odgovorima na pitanja ta bi to ona elela da slua i gleda, odnosno o emu da ita i na koji nain bi sve to trebalo da bude obraeno i koji su format i stil najpoeljniji. Marketinki pristup kreiranju vesti nije nov, on je primenjivan od poetka na televizijskim vestima koje su modelirane tako da privuku to vei auditorijum. tampani mediji su tek sedamdesetih godina dvadesetog veka poeli da se bave istraivanjem trita da bi na osnovu rezultata bolje dizajnirali vesti kako bi podigli tira. Trite informacijama, suprotno oekivanjima, nije dovelo do razvoja mogunosti slobodnog plasiranja razliitih uverenja niti sadraja. Zakoni ponude i potranje sa trita medija prognali su nezavisne, niskobudetne, nedotirane, uskonamenske medije i one koji informiu nacionalne manjine i marginalne grupe. Princip univerzalnosti i slobode medija pretvorio se u slobodu samo za vlasnike velikih i monih trinocentrinih medija koji sa trita eliminiu sve one koji bi mogli ponuditi neto specifino i neprofitabilno. Trinocentrini mediji nameu opti ukus, ne usluuju posebnu publiku specifinih interesovanja, pa tako ni publiku nacionalnih manjina koja posredstvom takvih medija ne moe da ostvari svoja jezika i kulturna prava. Suvie skromno medijsko trite manjinskih jezika ne obezbeuje dovoljno profita da bi se skupljale, selektovale i obraivale specifine informacije znaajne za zajednice nacionalnih manjina u multikulturnim sredinama. Trinocentrini mediji nude mnogo istog, 54

dakle samo one sadraje za koje se pokazalo da okupljaju najvei deo raspoloive medijske publike jer samo tako obezbeuje opstanak. Oglaivaima mediji ne prodaju emisiono vreme i tampani prostor, ve potencijalni auditorijum koji se moe pretvoriti u mogueg konzumenta. Najkrupniji mediji odreuju pravila ponaanja i cene informacija, kreiraju stvarnost selekcijom dogaaja odreuju formiranje hijerarhizovane liste prioritetnih tema u javnoj sferi jednog drutva i oblikuju navike publike. Mali mediji se ili prilagoavaju ili nestaju odnosno bivaju kupljeni od velikih.13 Ovo je naroito ispoljeno prilikom privatizacije medija u svim zemljama u tranziciji, pa i u naoj, koje je kupilo nekoliko monih svetskih medijskih kompanija.14 Naa praksa i u oblasti elektronskih medija potvruje navedeno. Dodelom dozvola za emitovanje radijskih i televizijskih programa
13

radio- i tv-stanicama, popularnije nazvano dobijanje frekvencija, mnogi alternativni mediji nisu proli na konkursu. Tim povodom kolumnista magazina Vreme Teofil Pani je u broju 813 od 3.avgusta napisao jo od 13. jula iz etra je netragom nestao poslednjih godina najzanimljiviji i svakako najdrugaiji beogradski FM punkt: SKC Radio (107,9, Bog da mu duu prosti), i niko tome nije posvetio ni slovceta. (...) u dananjoj je Srbiji sve to spada u, hajdmo rei, savremenu urbanu subkulturu/kontrakulturu i u najirem smislu rei alternativnu umetniku produkciju a Radio SKC bio je, ako nita drugo, jedini 24 sata raspoloivi glasnik te scene, tj. tog pluraliteta svakovrsnih Drugosti - na totalnoj margini (...) Radi se o tome da se sada, na nae oi, kreira i natura predominantni, jedino-poeljni kulturni obrazac, i sada je poslednji trenutak da buimo rupe u novonastajuem Sistemu, iji cement samo to se nije stvrdnuo. Taj Sistem nam je namenio medijsku scenu sastavljenu po najgorem, recimo italijanskom uzoru, u kojem e samo organizovana stupidnost, srednjatvo svih pojavnih oblika, hiperkomercijalnost i idiotski navalentna zabavnost opstati u etru, doim sve, ama ba sve drugo ima da uti dok idu Svete Reklame. A one idu non-stop. Ako sada neto ne uinimo, uskoro emo se i mi, sasvim iskreno, zapanjeno zapitati: otkud sunce usred bijela dana.?! 14 WAZ je kupio beogradski dnevni list Politika i novosadski dnevni list Dnevnik, kao i mnoge druge novine u regionu zapadnog Balkana.

2006. u vreme privatizacije i dodeljivanja prava na emitovanje

55

na nacionalnom nivou (prolee 2006), Srbija je dobila 5 televizijskih i 5 radijskih emitera i jednu televiziju za podruje Vojvodine. Prema programskoj orijentaciji oni zadovoljavaju komunikativne potrebe prosenog graanina pre svega za komercijalnim i zabavnim sadrajima. Svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom emituju istu vrstu medijskih proizvoda: najee uvezene niskobudetne sapunske opere, komedije situacije, policijske serije, kvizove (stranih licenci) i vesti bez ozbiljnije selekcije i promiljanja dnevne drutvene prakse od javnog interesa za graane Srbije. Republika radiodifuzna agencija dodeljujui dozvole za emitovanje rukovodila se pre svega finsijskim potencijalom emitera, a ne programskom orijentacijom, tako da su zabavno komercijalni sadraji preovlaujui. Mediji koji zadovoljavaju informativne potrebe, na primer, graana pripadnika nacionalnih manjina, ili verskih zajednica, nisu prema zakonu o radiodifuziji, mogli da konkuriu za nacionalnu dozvolu. Svrstani su u medije civilnog sektora za koje su predviene znatne olakice, ali zona pokrivanja im je samo optina.15 Jedna od ansi za preivljavanje malih emitera je njihovo umreavanje. Zakon o radiodifuziji Republike Srbije dozvoljava umreavanje najvie 3 emitera da bi se predupredila medijska koncentracija. Druga mogunost je
15

Prema uslovima za konkurisanje podruje grada Beograda je

definisano u celosti kao region, a ne kao nekoliko pojedinanih optina. Tako su mnogi mediji koji bi mogli da se definiu kao civilni sektor ostali bez prava na uestvovanje na konkursu raspisanom za grad Beograd. Meu njima je i jedna od najpopularnijih romskih radio-stanica Khrlo e Romengo. Nije naeno reenje ni za radio-stanice koje emituju verske sadraje. One mogu da konkuriu samo na lokalnom nivou, a sada emituju program za podruje cele Srbije. Tako su bez mogunosti da konkuriu za nacionalne dozvole za emitovanje ostali najsluaniji verski radio Glas Crkve abako-valjevske eparhije Srpske pravoslavne crkve i Radio Marija, stanica Rimokatolike programske orijentacije.

56

da specifine istraivake sadraje u oblasti informativnog novinarstva realizuju po principu projekata koje finansira meunarodna zajednica, nastojei da na taj nain podigne profesionalni standard u zemljama u tranziciji, ali i inicira da se mediji bave aktuelnim, kontroverznim temama koje esto ne odgovaraju politikoj i ekonomskoj eliti. Izuzetak je javni radiodifuzni servis osnovan od graana, finansiran od graana i kontrolisan od graana. Javni servis stoga nije prisiljen da vest posmatra kao robu, ve se rukovodi javnim interesom u selekciji i produkciji informacija. Budui da je stabilno finansiran ne zavisi od trita te tako ima ansu da jedini kriterijum kojim se rukovodi bude profesionalnost i visok medijski standard, da zadovoljava sve strukture auditorijuma i plasira, ne samo ono to se rado slua i gleda, ve i sadraje elitne kulture, manjinskih kultura i jezika, kao i da eksperimentie sa anrovima i osobinama medija, kako u oblasti informativnog, tako i u obrazovnom i zabavnom programu. ZABAVNO NOVINARSTVO Mediji su danas najznaajniji proizvoai i distributeri svih vrsta popularne kulture. Na primer, radio, koji je bio pre svega medij vesti, danas se uglavnom slua zbog muzike, zabavnih razgovora i sportskih prenosa. Ovakva programska ema i pretpostavljeni auditorijum uticali su na to da se oglaivai vraaju radiju tako da je on jedini medij koji belei porast ekonomsko-propagndnog programa. Televizija i film su pre svega mediji zabave s tim to je kablovska televizija i medij vesti i medij zabave, mada zabava i reklamni program preovlauju. 57

U proteklih 10 godina u Evropskoj uniji ukupna prodaja tampe opala je za milion primeraka dnevno. ak i u Japanu, iji stanovnici su najvei kupci novina u svetu, prodaja je opala za 2,2 odsto (Ramone, 2006: 73).

Zabavna tampa preovlauje na kioscima, a tira ozbiljnih dnevnih novina i nedeljnika pada i oni polako nestaju ili se redizajniraju, tako da se vie gledaju nego itaju. Knjige kao najstariji medij sve ee donose zabavne sadraje (kuvari, saveti kako uspeti u poslovnom ili drutvenom svetu, kako negovati vrt, urediti kuu, uraditi sam, enciklopedije popularnih informacija o rasama pasa, lekovitom bilju, zdravoj ishrani), a sve ree se tampa literatura visokog kvaliteta. Internet, iako oznaen kao medij koji skladiti informacije, takoe predstavlja i bezgranini prostor rezervisan za zabavu korisnika. Zabavni sadraji koji su kod auditorijuma postigli uspeh u jednom mediju bivaju veoma brzo transponovani u kodove drugog medija. Na taj nain se multiplicira profit od jednog autorskog prava. Do sada se najee transponovao sadraj knjige u film. Danas su video igre, najmasovnija vrsta zabave za mlade, visokoprofitabilan medij u koji se transponuju sadraji uglavnom akcionih romana. One se populariu u mnogim specijalizovanim radijskim, a posebno televizijskim emisijama. Dakle, jedan isti medijski sadraj biva enkodiran u raznovrsne kodove, koji su specifini za razliite medije. Na ovaj nain isti sadraji okupljaju razliitu publiku.
Medij film: Matrix knjiga/roman Gospodar prstenova Dona Ronalda i Rejela Tolkina Video igra Enter the Matrix Battle for Md- film: Gospodar lle Earth prstenova Drugi medij

58

knjiga/roman Icewind Dale Icewind Dale (dolina) Robert A. Salvatore serijal knjiga/ romana o Hari Poteru J. K. Rolinga; knjiga/leksikon o Hari Poteru Hari Poter Filmovi Vorner Bros kompanije o Hari Poteru

Knights of the Film Star Wors Old Republic (prvo) Duko Dugouko knjiga: Song of Ice and Fire crtani film i strip Duko Dugouko drutvena igra Game of Thrones

Slian ciklus ima i popularna muzika koja pretoena u spot postaje veoma gledan televizijski sadraj, znaajno prisutan i na Internetu. Sadraji masovne kulture okupljaju ogroman auditorijum koji svoj dnevni ritam prilagoava emisionom vremenu omiljenih serijala, komentarie i prepriava, uz jutarnju kafu na poslu, sadraje sinonih epizoda i ak zauzima stav o ponaanju likova. Ovi sadraji ujedno obezbeuju medijima najvei prihod. Komercijalizacija auditorijuma kroz ki i folk-kulturu obezbeuje ekstraprofit medijskim vlasnicima, reklamnim agencijama i korporacijama koje ulau novac u oglaavanje proizvoda. Bez obzira na to to medijski kritiari i komunikolozi ove sadraje definiu kao ki, oni dostiu izuzetne tirae u tampanim medijima i gledanost na televizijama od lokalnih do nacionalnih emitera. Sadraji popularne kulture

Ki banalni i plitak sadraj bez umetnike vrednosti.

59

za osnovu obino imaju zaplet, likove, okruenje uzete iz predloaka elitne kulture. Scenaristi ih transformiu, prema obrascu popularne kuluture, u kodove svojstvene kiu, koji u heroje uzdiu estradne linosti, a po strani ostavljaju one koje bi trebalo da predstavljaju uzor u jednom drutvu. Istinske vrednosti zamenjuju reprezentanti folk-kulture i redukovani likovi tv-novela, kao i nasilje u razliitim formama medijske prezentacije. ta kritiari zameraju kiu kao osnovnoj karakteristici popularne kulture? Najpre to to ki previe uniava i folkkulturu i umetniku kulturu jer, pojednostavljujui sadraje elitne kulture, upotrebljavajui ih nekritiki i stereotipno, ujedno istroi i izvorni umetniki predloak. Zatim, on liava auditorijum interesa i mogunosti da razvija ukus za sloenije umetnike forme. I na kraju, ki je sredstvo za ekonomsku eksploataciju auditorijuma.16 Teoretiari su se posebno bavili nasiljem na televiziji i uticajem takvih sadraja na ponaanje auditorijuma svih uzrasta. Istiu se tri mogue opasnosti. Najpre to da postoji mogunost da nasilje u nekim emisijama televizijskog programa podstakne isto ponaanje kod onih koji ih gledaju. Posebno zanimljiva eksperimentalna istraivanja raena su u SAD o uticaju nasilnih filmskih sadraja na decu (Vali Nedeljkovi 1987). Druga opasnost je to da e previe nasilja na televiziji smanjiti osetljivost auditorijuma na mogua nasilnika ponaanja u njihovom okruenju i time ih inhibirati da reaguju na adekvatan nain. Trea bojazan se odnosi na to da e deo auditorijuma zahvatiti panika od mogueg preslikavanja do16

Opirnije izmeu ostalog i u DeFleur and Dennis (2002: 470472).

60

gaaja u njihovu svakodnevicu, tanije da i oni mogu postati rtve masovnog ubice ili nekog manijaka, da mogu biti opljakani, unakaeni ili ucenjeni, odnosno da se mogu razboleti od tekih, retkih i neizleivih bolesti, dakle da im se moe dogoditi sve ono to se dogaa likovima iz trilera ili policijskih i bolnikih serijala (Brigs Kobli 2005: 395-414). Imajui u vidu da je uvek ono to se pojavljuje u medijima uslovljeno mnogim iniocima izvan medija (uticaj politikih, ekonomskih, kulturnih elita na medijske sadraje), ukljuujui i to da auditorijum, ili barem njegov vei deo, ipak vei deo vremena provodi van direktnog kontakta sa medijem, jasno je to su istraivanja medijskog nasilja veoma kontroverzna i da rezultati, iako polivalentni, podjednako zabrinjavaju i medijske liberale i medijske puritance. KOMERCIJALNO NOVINARSTVO Zagovornici trine privrede smatraju da su reklame energija koja omoguuje da ekonomija napreduje. Reklama se pojavila nakon industrijske revolucije u Americi i Evropi poslednjih decenija 19. veka da bi ve krajem 20. postala industrija koja belei najvee profite17 i okuplja itav niz novih zanimanja koja su, posredno i neposredno, direktno vezana za medijsku industriju i medijsko trite. Promotivna industrija je znatno ira od samog reklamiranja. To je novi oblik komunikacije. Komercijalni mediji su formatirani i programirani tako da zadovoljavaju potrebe i ukus odreenog segmenta auditorijuma, tanije formatima se ciljaju potroai.
17

Reklame su energija koja omoguuje da ekonomija napreduje.

Trokovi produkcije mogu da iznose i do milion funti za reklami

spot od 30 sekundi (izvor Advertising Statistics Yera Book).

61

Format radio Usmeravanje i specijalizacija radio programa da bi se oglaivaima obezbedila definisana grupa potroaa koja se selektovala na osnovu marketinkih istraivanja trita. Auditorijum je poistoveen sa tipom potroaa.

Formati postoje da bi se oglaivaima obezbedila definisana grupa potroaa, selektovana na osnovu marketinkih istraivanja trita. Usmeravanje i specijalizacija programa sedamdesetih godina 20. veka u medijski razvijenim zemljama nazvan je format radio. Programska ema je podrazumevala odreenu vrstu muzike (pop, evergrin,dez, hip-hop, pank, turbo-folk na naim prostorima danas), i komunalnih informacija koje se stalno ponavljaju i sadre za odreeni region vremensku prognozu, stanje na putevima, eventualno saoptavanje rezultata vanih sportskih dogaaja, ukljuivanje slualaca u program i non-stop reklame. Postojali su pokuaji u Engleskoj da se i komercijalom radiju nametne barem delimino meoviti program sa elementima javnog servisa, ali nije bilo uspeha u tome.18 Auditorijum je poistoveen sa tipom potroaa. Na naim prostorima ekspanzija komercijalnih radio-stanica belei se od srednine devedesetih godina dvadesetog veka. One funkcionie uglavnom bez dozvole za emitovanje stvarajui pravi haos na medijskom tritu pa i na tritu oglaivaa. Formula ovih radio-stanica je: muzike elje i pozdravi, ukljuivanje slualaca u ivi program za askanje uglavnom ni o emu, reklame i nagradne igre. Nasuprot radiju meoviti programi komercijalnih televizija su u usponu i bolje se pozicioniraju kod auditorijuma, nego format televizija. Meoviti programi su sa stanovita medijskog standarda mnogo prihvatljiviji jer is18

Up. Komercijalna strategija formata prividno uzdiui indi-

vidualnu autonomiju i princip potroakog izbora, u stvari po svemu sudei preuzima reduktivno, deterministiko gledite o ljudskim ponaanjima. Ona pretpostavlja da je individualno znaajno ili objanjivo jedino u terminima posebnog interesa ili preokupacije i da je slobodan izbor obino bojaljiv (Brigs Kobli 2005: 204).

62

punjavaju sve tri uloge medija, informativnu, obrazovnu i zabavnu, i tako doprinose intelektualnom obogaivanju auditorijuma. Istovremeno pruajui raznovrsne sadraje, omoguuju izbor auditorijumu prevazilazei jednostavne kategorije u koje ih smetaju marketinka istraivanja na kojima se zasnivaju komercijalni format mediji. INFOTEJMENT NOVINARSTVO Medijski sadraji i sami mediji nisu iskljuivo informativni, ili zabavni ili komercijalni. Tanije, mali broj je zaista uskospecijalizovan za vesti, zabavu ili oglaavanje. Ostali se opredeljuju da vei deo programa, odnosno prostora u tampanim medijima, posvete jednoj od reenih vrsta sadraja. Ostatak vremena i prostora rezerviu i za drugaije sadraje. Trinocentini mediji su uoili da sve to nude auditorijumu, ukljuujui i informativni programi, mora biti lepo i zabavno kako bi privuklo to vei broj gledalaca i slualaca. Tako je nastala nova vrsta medijskih sadraja infotejment (information and entertaiment). Znai, informativni program je dizajniran po principima koji vae za zabavne i komercijalne emisije.19 Infotejment je najea forma u ko19

Infotejment (information and entertaiment). Informativni program je dizajniran po principima koji vae za zabavne i komercijalne emisije.

Dobar primer je emisija Piramida televizije Pink. Re je o li-

cenciranoj produkciji. Gosti emisije su poznate linosti koje iznose svoje vienje za reavanje pitanja od javnog interesa. Publika u studiju bodri takmiare, a medijski auditorijum glasa telefonom za osobu koja je najbolje predstavila svoj program. Telefonski pozivi se obraunavaju po najvioj PTT tarifi tako da zarauje i televizija i telefonski operater. Obezeena je i nagrada (automobil) za jednog gledaoca, to dodatno podstie telefonsko glasanje. Uoeno je da, kada se takmie politiari, stranke organizuju glasanje podmlatka sa prartijskih telefona i to pomou raunarskog programa koji sam bira odgovarajui broj u televizijskom studiju. Telefonski raun pojedinih stranaka, iznosio je nakon toga, procenili su strunjaci, nekoliko desetina hiljada evra.

63

Podsetimo na primere iz nae svakodnevice. Ciklino se javlja medijska kampanja protiv malih verskih zajednica (mediji ih nazivaju sekte) kao pretnji po duhovno zdravlje, pa ak i ivot, omladine; ili protiv odreene vrste muzikih festivala, odnosno koncerata. Kod nas je, na primer, pre nekoliko godina muziki festival EXIT bio predmet negativne medijske kampanje koja je prerastala u moralnu paniku sa argumentacijom da je to leglo droge i satanistike muzike, kao i devijantnog i kriminalnog ponaanja i da se bez ikakve kontrole unitava Petrovaradinska tvrava na kojoj se festival odrava. Tek nakon toga to je festiva prihvaen u

mercijalnim evazivnim televizijama, ree na radiju, a kao infotejment moe se razumrti i model pisanja u tabloidima. U ovom formatu se, ne retko, posreduju i poruke koje izazivaju moralnu paniku.20 Kenet Tomson (2003: 16) je utvrdio ciklus stvararanja i odumiranja moralne panike u emu mediji igraju kljunu ulogu: 1. Neko ili neto definie se kao pretnja vrednostima ili interesima. 2. Ovu pretnju mediji prikazuju u lako prepoznatljivoj formi. 3. Naglo raste zabrinutost javnosti. 4. Javlja se reakcija vlasti ili onih koji utiu na stvaranje javnog mnjenja. 5. Panika se povlai ili rezultira drutvenim promenama. Moralnu paniku najee izaziva ono to predstavlja pretnju drutvenom poretku, posebno u drutvima koja su u krizi ili prolaze kroz stresni tranzicijski period. Reakcija je gotovo po pravila apel za povratak tradicionalnim vrednostima. Razliiti mediji kreiraju i distribuiraju poruke koje podstiu moralnu paniku. Ne bi trebalo iz reenog zakljuiti da uesnici u stvaranju moralne panike u stvari samo manipuliu javnou da bi ostvarili
20

Stenli Koen (1972: 9) definisao je moralnu paniku na sledei

nain: Odreeno stanje, dogaaj, pojedinac ili grupa javljaju se, a ubrzo potom bivaju oznaeni kao pretnja drutvenim vrednostima i interesima; njihovu prirodu masovni mediji predstavljaju na stilizovan i stereotipan nain; moralne zabrane uspostavljaju urednici, svetenici, politiari i ostali desniarski orijentisani ljudi; drutveno priznati strunjaci izriu svoje dijagnoze i reenja; predlau se (a jo ee im se pribegava) naini reavanja problema; to stanje potom nestaje, potiskuje se, ili se pogorava i postaje oiglednije. Ponekad je predmet moralne panike neto novo, dok je nekad neto to ve dugo postoji, ali iznenada dolazi u sredite panje. Ponekad panika prosto doe i zaboravi se sem to ostaje u narodnim predanjima i kolektivnom pamenju; ponekad, opet, ima ozbiljnije i dugotrajne posledice i prouzrokuje promene u zakonima i socijalnoj politici, ili ak u nainu na koji sebe drutvo shvata.

64

neke svoje prikrivene ciljeve. Oni, tvrdi Tomson (2003: 18) mogu iskreno verovati u ono to kau odnosno objave. esto su predmet moralne panike problemi koji samo supstituu realno nezadovoljstvo sopstvenim ivotom gubitnika u tranziciji. Stoga je prvi zadatak prilikom istraivanja i dekonstrukcije sluajeva moralne panike identifikovati uesnike i razumeti njihovo shvatanje, pri emu ne bi trebalo donositi sud o njihovim motivima i uverenjima. Zatim treba slediti razvoj moralne panike i tragati za objanjenjem uzroka koji su do nje doveli. Valja istai da mediji drutvenu pretnju koja motivie moralnu paniku podiu na nivo katastrofinosti, to je osnovna osobina senzacionalistikog novinarstva, iako najee nemaju uporite u injenicama i realnim procenama situacije i posledica. Dekonstrukciju moralne panike treba zasnivati upravo na podacima i procenama koje imaju uporite u naunim metodama. INFORMERAL NOVINARSTVO Istraivanja su pokazala da je najdelotvornija ona reklamna poruka koja je data u obliku informacije. Stoga se sve ee kompanije oglaavaju tako to zakupe prostor i vreme u medijima i o sebi plasiraju balansiranu, kritiku, medijski dobro oblikovanu informaciju, a ne klasinu reklamnu poruku informeral (inforamtion and commercial). Ovaj format je zastupljen u tampanim medijima, uglednim nedeljnicima, kao i na radiju, za sada ree na televiziji. Informeral je veoma delotvoran i u kampanjama javnog zagovaranja kao to su, na primer, borba protiv bolesti zavisnosti, nasilja

svetu i domai mediji su poeli da izvetavaju o dogaaju, a ne o konstruktu koji bi trebalo zabraniti.

Informeral (inforamtion and commercial) Reklamna poruka plasirana u formi informacije.

65

u porodici i sline drutvenokorisne akcije za koje se kreiraju posebni spotovi sa jasnim i veoma vanim informacijama, koji se distribuiraju po modelu reklamnih poruka. ISTRAIVAKO NOVINARSTVO21 Istraivaki novinari su timski radnici, uporni, hrabri, na ivici etikog kodeksa profesije. Otvaraju najznaajnije afere u javnoj sferi koje su od izrazitog javnog interesa ime esto dovode u pitanje i sopstvenu egzistenciju. Cilj ovog tipa novinarstva je temeljna promena drutvene prakse. Istraivako novinarstvo nije nastalo i definisalo se kao poseban nain rada novinara sedamdesetih godina sa Votergejt aferom kako esto teoretiari i istoriari medijske prakse navode. Podsetimo da se, na primer, reportaa kao jedan od najstarijih i najzahtevnijih medijskih anrova zasniva na istraivakom novinarstvu. Pravilnije bi moda bilo istai da je istraivako novinarstvo metoda kojom se dolazi do medijski atraktivnih sadraja, znaajnih za javnost. Istrano novinarstvo je po cilju isto, ali po metodu rada mnogo kontroverznije, jer se slui tehnikama istranih radnji slinih islednikim postupcima kao to su ispitivanja aktera i svedoka, lanog predstavljanja, skrivanja injenice da novinar prikuplja informacije za medijsko prezentovanje, tajnog snimanja i tome slino. Ono to bismo danas mogli da izdvojimo kao trend je specijalizacija novinara istraivaa na otkrivanju razliitih drutvenih devijacija, naj21

Votergejt (Watergate) je jedna od najpoznatijih politikih afera u SAD. Ova afera poznata je i pod nazivom prislukivanje. Novinari Vaington posta na osnovu dobijenih informaciji razotkrili su da je stranka predsednika Riarda Niksona prislukivala prvaka protivnike stranke. Rezultat objavljivanja viestruko proveravanih informacija je bila ostavka Niksona.

U naoj medijskoj praksi odomaio se termin istraivako no-

vinarstvo. Mada bismo prema nainu rada, slinijem detektivskom istranom postupku, nego traganju za injenicama, (ime se novinari inae bave u svom svakodnevnom radu) ovaj tip novinarstva mogli nazvati i istranim.

66

ee malverzacija, korupcije, trgovanja ljudima, drogom, orujem, izvlaenjem dobro uvanih informacija od teko dostupnih izvora. Njihov motiv je da javnost ima pravo da zna i da sve to je od javnog interesa mora biti predmet medijske panje. Istraivako novinarstvo podrazumeva dugotrajan, mukotrpan rad sa neizvesnim krajem. Pretraivanje arhiva, internet sajtova, itanje publicistike, razgovori sa drugim novinarima, strunjacima, specijalistima za datu oblast, zatim osobama koje najee nisu odmah spremne da daju vrednu informaciju, ili su jako raspoloene za razgovor, ali ubrzo se uvia da one u sutini nita znaajno nemaju da kau. Istraivako novinarstvo podrazumeva mnogo orsokaka i samo jedan pravi put do istinske informacije. Osnovna opasnost kod istraivakog novinarstva je ta da se krene tragom novinarske patke i utroi mnogo vremena da bi se dolo do saznanja da je informacija bila podmetnuta. Na alost u naem drutveno-politikom i kulturnom kontekstu teko da e se redakcija odluiti da izdvoji osobu koja e mesecima raditi na samo jednoj temi bez izvesnosti da e je i dovesti do kraja. Rad novinarima istraivaima znatno je olakalo donoenje Zakona o dostupnosti informacija od javnog znaaja 2004. Koraci u istraivakom novinarstvu: Utvrditi temu koja je od javnog znaaja. Malo se o njoj zna, a mnogo nagaa. Saznati to vie o tom problemu, ui u strunu terminologiju, obavestiti se ko se bavi tom oblau, ko su mogui javni izvori informisanja. Pregledati, pre svega, medijsku arhivu, a zatim i ostalu. Obavestiti se kako se o tom

Istraivanje i pisanje novinara o tome dovelo je do ostavke Riarda Niksona 8. avgusta 1974.

67

problemu, i da li se uopte, pisalo u nekim drugim zemljama slinog kulturnog konteksta. Pregledati statistike godinjake, ako je to potrebno i druga slubena dokumenta i publikacije. Sudska arhiva je takoe dobar izvor. Sainiti spisak osoba sa kojima bi obavezno trebalo razgovarati, a sa kojima po mogunosti. Nai osobe koje e vas sa njima povezati. Sainiti prvu skicu koja e sadravati sve za i protiv argumente teze koju u prvom razmatranju teme mislite da bi trebalo zastupati. Utvrditi ta jo nedostaje, definisati nedoumice i mogua reenja. Nastaviti traganje za novim izvorima informacija i nakon tih razgovora redefinisati prvobitnu skicu. Dileme podeliti sa kolegama novinarima u iju strunost imate veliko poverenje. Uporediti iskaze razliitih izvora, stratifikovati ih, odvojiti bitno od nebitnog. Odrediti osobe za intervju. U istraivakom novinarstvu intervjui su dugi neformalni razgovori sa informantima, to ne znai da nisu temeljno pripremljeni. Veina tih razgovora nikada nee biti objavljena, ali e oni otvoriti put ka novim informacijama i posebno drugim izvorima. Te razgovore obavezno treba snimati i posle veoma paljivo nekoliko puta presluavati. Iskustvo ui da su vane injenice esto zamaskirane u nekoj sasvim obinoj i na prvi pogled nevanoj prii. U medijskoj praksi istraivakog novinarstva uobiajeni su takozvani isledniki intervjui u kojima je sasvim legitmno postaviti pitanje Moete li mirno da spavate nakon svega? Da li vas je sramota? i to snimati ak skrivenom kamerom. Standardi klasinog novinarstva nisu otvoreni za ovakve metode, jer se sma-

68

tra da svako ima pravo da iznese svoje vienje problema, a posebno da se niko ne sme smatrati krivim dok se to ne dokae formalnim putem na sudu (pravilo je precizirano u svim novinarskim kodeksima). Anonimne izvore citirati, samo kada nema druge mogunosti. Nekada je neophodno raditi i u tajnosti. Poznate su situacije kada su se novinari zapoljavali na odreenim radnim mestima (zatvor, srednja kola za koju se smatralo da prodaje diplome, bolnica koja tajno trguje organima, duevna bolnica za koju se pria da maltretira i eksperimentie na tienicima, staraki dom koji manipulie sa imovinom svojih onemoalih stanara) da bi na kraju u prvom licu napisali izvanrednu novinarsku priu. U naem drutveno-politikom kontekstu je malo verovatno da biste mogli na taj nain da doete do dobre rubrike, ali vredi katkad pokuati.22 Najvanije pravilo ovakvog poteza je da ne smete svojim postupcima, dok radite inkognito, ugroziti niiji ivot, naravno ni svoj, niti dovesti u zabludu i navesti time moda i na krivino delo nekog ko ne zna va pravi identitet. Kada se sve viestruko proveri i utvrdi da je informacija i svi podaci tani, tada se odredi novinarski anr i pone rad na prikupljenom materijalu. Posebno treba voditi rauna o kontekstu medija, kontekstu anra i teme. U opredeljivanju fokusa prie vana je korektnost, balansiranost, jasnoa. Uvek imati na umu Etiki kodeks, ali i Krivini zakon.
22

Jedna izvanredna doktorska disertacija sa kraja 20. veka, ija

tema je bila poloaj radnica tree smene nastala je upravo tako, ba u Vojvodini. Istraivaica sociolokinja zaposlila se u fabrici i radila pola godine kao radnica tree smene, s tim da niko nije znao da je ona tu zapravo kao naunica.

69

Iz medijske prakse Dajte mi par dana da jo jednom proverim

Imamo odlinu priu, u dahu je izgovorio urednik kotskog nedeljnika Mejl on sandej. ovani di Stefano, vlasnik britanskog fudbalskog kluba Dandi, upleten je u finansijski skandal. Saznaj sve o njegovim vezama sa Arkanom, ulo se sa druge strane ice. Nita lake, o Arkanu se ve sve zna, odgovorio sam. Proelavi i onii ovani di Stefano obreo se u Beogradu poetkom devedesetih godina kada uz Arkanovu pomo postaje medijska zvezda. Gostuje u udarnom dnevniku dravne televizije, predstavlja se kao vlasnik holivudskog studija Metro Goldvin Mejer, otvara popularni Radio Pingvin... U zvaninoj Ranatovievoj biografiji stoji da njegovo prijateljstvo sa Di Stefanom datira jo sa poetka sedamdesetih kada mu ovaj pomae da organizuje spektakularno bekstvo iz holandskog zatvora. I jo stoji da mu je pravo ime - Karlo Fabijani! U intervjuu za magazin Profil Di Stefano je neodreen po pitanju svog pravog identiteta: Nisam toliko lud da priznam neto zbog ega bih posle imao mnogo, mnogo problema. To je fantastino, bio je ushien kotski urednik, On je opasan ovek i zato moramo dodatno da proverimo to sa promenom imena. Bivi zvaninik srpske tajne slube, koji je bio direktno povezan sa Arkanom i njegovim delovanjem u inostranstvu, nije imao dileme. Apsolutno, to je ista osoba. Ispriao mi je kako je Di Stefano odnosno Fabijano bio opsednut da pomogne Arkanu, da je iao na asove letenja i planirao da iz helikoptera baci konopac u krug zatvora i tako spase svog prijatelja. Italijanski novinar Alberto Nerazini, koji je u listu Diario prvi otkrio ko se krije iza pseudonima

70

Di Stefano, ispriao mi je kako je Ranatovi 1974. godine pomogao Fabijaniju da pobegne iz vedskog suda: Maskirani Arkan se pojavio u sudnici, pitoljem je zapretio sudiji, a drugi pitolj je dobacio Fabijaniju, nakon ega su obojica pobegli iskoivi kroz prozor, tvrdio je Nerazini. Odlino, dobio sam potvrdu iz dva nezavisna, dobro obavetena izvora, pomislio sam. Poruke sam poslao i na adrese vedskog tuioca i inspektora. Na odgovor detektiva Ulfa Holsta nije trebalo dugo ekati. On se lino sreo sa Fabijanijem i prisetio se da je bio proelav, sa kukastim nosem i da lii na oveka iju sam mu sliku poslao (ovani di Stefano). Dajte mi par dana da proverim, poruio je. Odgovor je stigao i od vedskog tuioca. Fabijani je proteran iz vedske krajem sedamdesetih. U dosijeu stoji da je roen 20. juna 1943. godine. Jun 1943?! To mora da je greka! Di Stefano je deset godina mlai i roden je jula 1955. godine! Naredna poruka detektiva Holsta reava konfuziju: Lie, ali Karlo nije ovani. U dosijeu stoji da je jedan od znakova prepoznavanja nedostatak dela kaiprsta na desnoj ruci. Uz poruku zakaene tri policijske fotografije Fabijanija. Zaista je proelav, zaista ima kukast nos, zaista je onii Italijan - ali to nije Di Stefano! Neto to je izgledalo jednostavno, pretvorilo se u pravu misteriju. Zvanina Arkanova biografija je plod mate to dramatino menja na pogled na dogaaje iz devedesetih. Da li je Arkan sam menjao svoju biografiju i zato? Ako nije, kome je bilo u interesu da smisli priu? Ko je onda Di Stefano i ta je traio u Beogradu? Eto moda ideje za neko novo istraivanje. Milorad Ivanovi je istraivaki novinar. Njegove tekstove moete nai na adresi www.mediafocus.latest-info.com

71

NOVE TENDENCIJE
Internet Decentralizovana otvorena komunikativna mrea koja se stalno iri.

WWW WorldWideWeb

Digitalizacija medija otvara sasvim novu perspektivu na novinarstvo, medijsku regulativu, zakonodavstvo, trite informacija, na urnalistiku kao profesiju, novinarske anrove kao formu prezentacije sadraja, etiki kodeks profesije. Avgusta 2006. obeleeno je 15 godina od kada je Englez Tim Berbers Li predstvio svetskoj javnosti posredstvom alt. hypertext diskusione grupe, svoj projekat nazvan WorldWideWeb (www). Namena mu je bila da povee razliita dokumenta metodom hiperteksta. Berbers Li je 6. avgusta 1991. prvi put povezao hipertekst sa Internetom i postavio prvi sajt http://info.cern.ch sa objanjenjima za upotrebu veb brauzera i postavljanju veb servera. Za samo 15 godina broj sajtova se popeo na vie od 92 miliona. U maju 1993. pojavile su se i prve novine na Internetu The Tech Instita za tehnologiju u Masausecu. U februaru 1995. Radio HK postao je prva veb radio stanica sa stalnim programom, a u julu lansiran je Amazon.com onlajn prodavnica knjiga. U aprilu 2003. lansiran je muziki servis kompanije Epl (Aple) Itjuns (iTunes).23 Internetska izdanja dnevnih i svih drugih novina koje se mogu pregledati (ogranieno) besplatno, a u pretplati u celosti, nude mnogo vie sadraja nego kopije koje se kupuju na kiosku. Radio stanice na Internetu globalizuju svoju programsku politiku. Neke emituju samo dok je korisnik direktno na Internetu, a druge imaju i zemaljsku frekvenciju i internetski program.
23

Izvor SEEcult.org.

72

Televizijske stanice, izdavake kue, muzike produkcije okrenute su mogunostima koje nudi Internet. Oglaavanje se prenosi velikom brzinom i tako otvara agencijama sasvim nove prspektive. Budunost elektronskih medija je, osim Interneta, i digitalno emitovanje radijskog i televizijskog programa koje e medije osloboditi konkurisanja za ogranieni broj frekvencija kojima svaka drava raspolae, a koje se dele na meunarodnom nivou, kao i plaanja skupih sati na komercijalnim satelitima. Ono to, svakako, predstoji meunarodnoj zajednici jeste medijska regulativa koja e obuhvatiti sva sredstva masovnog komuniciranja na Internetu, jer za sada ona ne podleu niti meunarodnom zakonodavstvu niti domaim zakonodavstvima. Koliko god je Internet demokratian servis informacija, zabave, trgovine, oglaavanja, razonode, on je i drutveni i anarhian medij, medij apsolutne globalizacije na kojem je imperijalizam engleskog jezika sasvim potisnuo manjinske jezike i doveo u pitanje sve ostale kulture i nacionalne identitete. Neravnopravnost bogatog i razvijenog sveta u odnosu na siromane zemlje ogleda se najoitije upravo u mogunostima pristupa i korienja Interneta kao globalnog sastajalita koji omoguuje sve vrste socijalnih kontakata i usluga. Internet je van svih uobiajenih komunikacijskih sistema. To je decentralizovana, otvorena komunikatiuvna mrea koja se stalno iri i omoguava slanje informacija u realnom vremenu, ali i njihovo pohranjivanje za kasniju upotrebu razliitih korisnika iji broj neprestano raste. Razgranienja izmeu realnog i virtuelnog, javnog i privatnog koja su za medije i 73

Distribucija sadraja koje su napravili korisnici preko sajtova kao to su YouTube, GogleVideo, MySpace, Revver i Metacafe nee vie ubrzavati zastarelost televizije. Meutim, ovi novi kanali e definitivno promeniti ekologiju medija utiui na ekonomsku strukturu moi (Van Dijk 2007: 23). Narowcasting oznaava identifikaciju gledaoca sa zajednicama koje imaju odreene interese vezane za etnika pita-

novinarsku etiku od presudnog znaaja, Internet potpuno relativizuje.24 Internet se pokazuje kao izdvojen svet univerzum koji postoji nezavisno od institucija, konvencija realnosti, jer prua iluziju anonimnosti. Poznat izvor informacija za medije je pokazatelj kredibilnosti vesti vrednog sadraja, Internet, pak, svojom logikom stavlja svaki izvor pod znak pitanja, ali istovremeno omoguuje svima da o svemu i svima imaju dostupne informacije za koje korisnik nikada nije siguran da li su tane. Nova tehnoloka revolucija kao osnovnu robu na tritu postavila je informaciju i znanje i time promenila iz osnova celokupan sistem strukturiranja moi i uticaja, a posebno nain rada medija. Takoe namee novo promiljanje kategorija: privatno /javno, javni/opti interes, opte dobro, privatna/javna komunikacija, dijalog, monolog, interakcija, javni prostor, privatni prostor. Z. Tomi istie: Ako je tehnoloka osnova medija sagledavana kao svojevrsna pretnja demokratiji, kako se moe razumeti Internet kao promoter decentralizovanih diskursa, i nije li i sama demokratinost tog medija, sa druge strane, svojevrsna pretnja sistemu (nekontrolisana konverzacija), poruga privatnom vlasnitvu (beskonana reproduktabilnost informacija) i opoziv moralu (laka dostupnost seksualnim sadrajima)? Magija Interneta sadrana je u injenici da je to tehnologija koja omoguavajui svim uesnicima korienje svih simbolikih formi, radikalno decentralizuje pozicije govora u svim njegovim formama (Tomi 2004: 198). Medijska ponuda posredovana Internetom omoguuje korisnicima da, u interakciji sa poiljaocem poruka, ako mu on to dozvoli,
24

Opirnije o internetu u Z. Tomi, Z. (2003: 209-211; 2004: 190-199).

74

kreiraju sadraj koji odgovara njihoim komunikativnim potrebama. I ne samo to, omoguava im da izdvojene sadraje pohrane u sopstvene raunare i slobodno koriste. Nekada su odloene novine bile papir za recikliranje ili su arhivirane zauzimale velik prostor u bibliotekama. Danas se njihovi sadraji pohranjeni na Internetu, uvaju u bazama podataka i lako su dostupni zaintersovanom korisniku u svakom trenutku, sa svake take na planeti na kojoj je mogua konekcija. Vie ne predstavlja prednost geografska prisutnost u medijski razvijenim sredinama da bi se itali, sluali i gledali prestini mediji. Dovoljna je samo mogunost pristupa Internetu i ponuda je neograniena. Trebalo bi naglasiti, takoe, da se u nekim zemljama ograniava pristup Internetu i to ne zbog tehniko-tehnololokih prepreka, ve zbog dravne cenzure utemeljene u rigidnom zakonodavstvu, koja u Internetu vidi pretnju vladajuoj ideologiji i javnom moralu. Istraivanja Republikog zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji 26,5 odsto domainstava poseduje raunar. Prikljuak za Internet poseduje 18,5 odsto domainstava. U svetu je oko 150 miliona personalnih raunara povezano na Internet. U Srbiji su tek 1996. godine poeli sa radom prvi domai provajderi na komercijalnoj bazi. Danas vie od 900.000 ljudi u Srbiji koristi Internet. Pristup je najee iz kue 63 odsto, sa posla 23 odsto dok internetski kafii ine tek jedan odsto. Samo oko 2.5% korisnika ima brzu ADSL vezu sa Internetom. Korienje raunara i Interneta znaajno je povezano sa starou i obrazovanjem. Uprkos oekivanjima, najaktivniji korisnici u Srbiji nisu mladi (18-29 god.), ve oni izmeu 30 i 50 godina sa viim i visokim obrazovanjem.

nja, stil ivota i slino, dotle homecasting oznaava kapitalizaciju linih izraza i formiranje identiteta pomou postavljanja kreativnog sadraja na veb(...) Ne samo da su kuni audiovideo proizvodi tokom poslednjih decenija postali integralni deo profesionalnog sveta broadcasting medija, ve konvencuionalni mediji konstantno pruaju modele ljudima kako bi uobliili svoje potrebe za izraavanjem primer su recimo video snimci tinejdera koji imitiraju svoje pop idole na YuTube (Van Dijk 2007: 23 i 24). Izvor: Blic, 22.12.2006 (5 str.) Izvor: www. sh.wikipedia. org

75

Istraivanja pokazuju da na svetu ima vie od milijardu korisnika Interneta, dok ih je u Srbiji oko milion koji barem jednom meseno upotrebljavaju Internet. blog.b92.net/ Internet u Srbiji slui uglavnom za razblog/10 - 47k - 3 Jan 2007. menu pote i etovanje, pa tek onda kao izvor informacija. Veoma malo koristi internetska izdanja tampe, kao i radijske i televizijske programe. Za razmiljanje i delovanje Sluajte odreeno vreme u toku dana program javnog servisa, a potom skalu vaeg radija prebacite na neku od komercijalnih radio-stanica i provedite isto toliko vremena sluajui program. Uporedite: programsku strukturu nain obraanja auditorijumu teme koje su u sreditu panje. Uporedite osobenosti komercijalnog radija i javnog servisa. Potkrepite svaku osobinu primerima iz programa koje ste sluali. Proitajte jedne dnevne informativne novine i jedan tabloid. Uporedite: teme koje obrauju kako formiraju naslove fotografije koje prate tekstove. Definiite na osnovu uporeenog osobenosti dnevnih informativnih novina i tabloida i potkrepite svaku osobinu primerima iz novina/tabloida koje ste proitali. Pokuajte da identifikujete infotejment i informeral i da opiete njihove osobenosti potkrepljujui svaku osobinu konkretnim primerom. 76

Potraite u video klubu ameriki film Svi predsednikovi ljudi, o aferi Votergejt. Posebnu panju obratite na deo filma u kojem glavni akteri trae potvrdu za tanost podataka koje su dobili od primarnog izvora.

77

Osobine pojedinih vrsta medija

Peto poglavlje se bavi osobenostima pojedinanih sredstava javnog komuniciranja. Agencija Novina Radija Televizija Preporuena literatura: Bauer, A. Th. (10-14); Bell, A. Peter Garrett; Branston, G. R. Stafford; Grulovi, B.; Gocini, .; Jovanovi, N. D. Lazarevi; Malovi, S. (39-43); Mek Kvin, D. (113-23); Kin, D. (11-17); Ljubojev, P.; Vali Nedeljkovi, D.; Savi, S. (23-33); ingler, M. S. Viringa (45-55)

DISKURSNE OSOBENOSTI TEKSTA Pod diskursom se podrazumevaju osobine odreenog teksta/grupe tekstova koji se interpretiraju uz uvaavanje konteksta u kojima nastaju, ukljuujui i elemente neverbalne komunikacije. Tekst ine reenice i kombinacije reenica. Diskurs je upotreba reenica i njihova kombinacija. Pod medijskim diskursom podrazumevaju se osobenosti odreenog sredstva javnog komuniciranja koje bitno utiu na prezentaciju sadraja poruke. Sadraji medijske poruke interpretiraju se uz uvaavanje konteksta u kojima se one kreiraju, ukljuujui i tipove komunikacije.25 Za analizu medijskog diskursa znaajni su drutveno-politiki kontekst, kontekst kulturnog koda, mesta, vremena, teme, medijskog
25

Prouavanjem upotrebe jezika u zavisnosti od kontekstu bavi

se analiza diskursa.

78

anra i kontekst medija. Vrstu konteksta koji e se ukljuivati u analizu odreuje sadraj diskursa. Tanije lista nije definisana unapred za sve analize, ve se konteksti menjaju od sluaja do sluaja. Neki su statiki, a drugi dinamiki, neki su znaajni za sve analize u okviru medijskog diskursa, a drugi nisu. Za analizu medijskog diskursa vano je utvrditi kriterijume po kojima se na razliite naine mogu klasifikovati mediji. Ukoliko je kriterijum za klasifikaciju vrsta medija tada kao specifine prepoznajemo osobine: knjige, medijske agencije, tampanih medija, radija, televizije, filma, interneta. Za analizu osobenosti vrste medija bitni konteksti su drutveno-politiki i tehnikotehnoloki. Kriterijum moe biti i vreme. U okviru ove podele pristup moe biti sinhronijski analiziraju se u jednom odreenom periodu osobine svih, ili samo jednog tipa medija, ili dijahronijski analiziraju se kroz dui period osobenosti jednog tipa medija, posebno njihove promene. Za analizu osobina medija prema kriterijumu vremena bitni su konteksti drutvenopolitikog, tehniko-tehnolokog, kulturnog koda. Kriterijum moe biti i medijski anr: vesti, izvetaja, intervjua. Tada su veoma znaajni konteksti drutveno-politikog i kulturnog koda i kontekst medija i teme. Mogu se razmatrati i osobine medijskih formata, na primer: sportske televizije, kanala za kulturu i umetnost, informativno-politikog kanala, muzikog radija. Za analizu formata radijskih i televizijskih emitera neophodno je uzeti u obzir i kontekst tipa ciljanog auditorijuma. 79

OSOBINE AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

Zakon o javnom informisanju omoguuje se dravi da posebnim zakonom osnuje novinsku agenciju (l. 15, stav 3).

Osnivai javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, drava i autonomna pokrajina... (l. 15, stav 3).

Agencije su primarni izvor informacija i javnog znanja. One ne sakupljaju samo podatke i informacije ve prikupljaju, odabiraju, prireuju podatke i informacije i za odreenu sumu novca distribuiraju ih medijima, organizacijama, institucijama, vladinim slubama i privatnim kompanijama. One nisu privredni subjekti iako vesti tretiraju kao robu, one su u sutini kompanije od javnog interesa, jer trguju informacijama, miljenjima o dogaajima, ali i miljenjima o miljenjima (Bauer, T. 2005: 13). Agencije uivaju poverenje javnosti jer postavljaju visok standard u odabiru dogaaja, potovanju etikih normi profesije i tehnikih standarda distribucije slike, teksta i audio signala. Agencije nisu samo organizacije koje omoguuju protok informacija, one proizvode vesti. U odnosu na ostale medije zauzimaju poziciju uvara kapija na primarnom nivou i stoga u svim drutvima imaju izazovan i privilegovan status. Osobenosti rada agencijskih novinara: Prvo, uvek su prisutni na dogaaju, izvetavaju brzo, kratko, pouzdano, sadrajno i geografski iroko rasprostranjeno (to vea pokrivenost Zemljine kugle to jaa agencija); Drugo, iznose samo injenice, navode uvek izvor informacije, najee ne potpisuju novinare, izuzetno retko komentariu dogaaje. Tree, agencijske vesti se distribuiraju putem raunarske mree korisnicima, pre svega medijima. etvrto, tehnologija agencijskih vesti razlikuje se u odnosu na druge. One se prave

80

po modelu lida (voice) pravilo opadajueg znaaja) ili AP-ova glava vesti. To znai da se u prvoj reenici nalazi odgovor na 5 kljunih pitanja (ko, ta, gde, kada, kako). Na poetku svake vesti koja korisnicima stie od agencije najpre je napisan naslov koji mora biti u slubi vesti, potom je navedeno mesto u kojem se odigrao dogaaj i skraeni naziv agencije koja vest alje, broj vesti i zatim tekst vesti. Tekst se zavrava tanim vremenom slanja vesti u korisniku mreu. To je uputstvo novinarima u medijima koliko je vest aktuelna. Peto, agencijske vesti su tako koncipirane da u svakom odeljku nakon lida misaona celina bude zaokruena. Na taj nain se medijima omoguuje da po elji skrauju vest nakon svakog odeljka, bez bojazni da e dovesti u pitanje njenu sutinu i tanost. Obavezna re u svakoj agencijskoj vesti je danas. Time se jasno sugerie da je re o neem novom, makar je ta novost bila ve neko vreme oekivana. Specifinost agencijskog novinarstva su vesti u nizu. Praenje dogaaja tokom itavog njegovog trajanja i kontinuirano izvetavanje. esto, stil rada agencijskih novinara moe se saeti u etiri take: brzina, preciznost, jasnoa i tanost. Posebno je znaajna prva brzina. Agencija mora pustiti vest korisnicima pre nego to informaciju objavi neki od medija. Kada je zaista re o ekskluzivnoj vesti koju je agencija upravo saznala, uobiajeno je da se u zaglavlju vesti nalazi oznaka hitno. Nakon prve koja je obeleena sa hitno u roku od petnaestak minuta stie i druga vest, ovoga puta proirena, koja daje detalje o dogaaju. Sedmo, agencijska vest je vest iz druge ruke i vest koju e najee u istom obliku objaviti mnogi mediji. Stoga, agencijske vesti

AP-ova glava vesti: u prvoj reenici nalaze se odgovori na 5 kljunih pitanja (ko, ta, gde, kada, kako). U nastavku vesti se reaju informacije prema opadajuem znaaju obrnuta piramida. Prvi put je ovu formu upotrebio Lorens Gobrajt novinar Asoiejted Presa 1865. VAINGTON (AP) Na predsednika je pucano u pozoritu veeras i on je,moda, smrtno ranjen. (Jovanovi Lazarevi 2005: 9)

81

Tanjugov dopisnik iz Pekinga Mihailo aranovi, zahvaljuji odlinim vezama i izvorima u samom vrhu vlasti, prvi je poslao 1975. vest u svet da je Sajgon osloboen nakon samo 25 minuta poto se raspala i kapitulirala armija reima. Izumom agencija, informacija postaje roba.

redakciji treba da budu samo pomoni izvor informacija i nadomestak za dopisniku slubu koja je izrazito skupa i sebi je mogu dopustiti samo najmoniji mediji. Osmo, agencije su nekad u prednosti nad ostalim medijima. Deava se da se saoptenja dravne administracije, kao i diplomatskih slubi alju samo, ili najpre, agencijama, a one ih zatim distribuiraju u mreu. Deveto, agencijski novinari imaju ponekad pristup dogaajima kojima ostali novinari ne mogu da prisustvuju bez obzira to Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja predvia da svi mediji imaju jednaku mogunost da dobiju informaciju. Velike i mone agencije imaju i specijalne naine i pozamane budete pomou kojih dolaze do ekskluzivnih informacija koje plasiraju u korisniku mreu esto sa naznakom iz anonimnih izvora bliskih vlasti. Takve vesti se u novinarskom argonu nazivaju ekskluziva ili skup (engleski scoop) i preuzimaju ih sve svetske agencije, a preko njih i mediji. Deseto, agencije rade za najvei mogui raspon klijenata i za njih je vest sve to bi nekoga moglo zanimati, pod uslovom da ne prelazi granice dobrog ukusa i zakonitosti (Jovanovi Lazarevi 2005: 44). Iz medijske prakse
Stie kafa Stie kafa, brujalo je sa svih radio-stanica u bivoj Jugoslaviji, a sve novine u zemlji su istu vest sutradan imale na naslovnim stranicama. Vest sam napisao ja, ali to niko nije mogao znati, jer je u zaglavlju teksta pisalo samo naziv tada jedine novinske agencije, Tanjuga, za koju sam radio.

82

Bilo je to osamdesetih godina, kada je drava kontrolisala celokupnu privredu i reime uvoza i izvoz i kada nije uspevala da obezbedi devize za kafu i sline proizvode. Nestaica kafe bila je jedan od glavnih problema nacije koja nije ni slutila kakve e se nevolje na nju sruiti za samo nekoliko godina. Jo pamtim ogromno lino i profesionalno zadovoljstvo koje sam oseao gledajui naslovne strane novina. Primer koji sam imao pred sobom mi je na krajnje ubedljiv nain pokazao mo medija u kome radim, ali i mo koju daje posedovanje vanih informacija. Tada sam definitivno znao da je agencijsko novinarstvo ono ime elim da se bavim. injenicu da na vesti koja je najmanje 24 asa bila jedna od glavnih preokupacija dvadeset dvomilionske nacije nema mog imena nisam doivljavao kao hendikep. Imati pre drugih vanu, a tanu i pouzdanu informaciju i tada je, kao i danas, bila glavna preokupacije agencija. U meuvremenu je kafa sa poetka prie postala zaista beznaajna, a preko bive Jugoslavije protutnjali ratovi i burni politiki dogaaji. Kljune vesti postale su natopljene nevoljama i smru, a vladajue strukture su vie nego ikada ranije postale zainteresovane za njihovu kontrolu. Potreba da se blagovremeno dobije i objavi vana, tana i objektivna informacija nije, meutim, prestala. Ta potreba podstakla je grupu novinara, u kojoj sam bio i ja, da osnuje nezavisnu agenciju Beta. Od prozivodnje vesti smo napravili biznis. To je bilo mogue pre svega zbog injenice da su mediji i javnost, bez obzira na nastojanje drave, i dalje imali potrebu za tanim i blagovremenim informacijama. Tokom i nakon viemesenih protetsta zbog prekrajanja izbornih rezultata 1996/97. godine jo jednom se pokazalo ta za medije i javnost uopte zaista znai agencija. Naime, drava je drala pod kontorlom najvee medije u Beogradu, ukljuujui i agenciju Tanjug, ali ne i lokalne medije. A lokalni mediji su imali na raspolaganju Betin servis koji su koristili kako bi javnosti ponudili blagovremene, tane i objektivne informacije.

83

Tako je cela Srbija, bez obzira na cenzuru koju su sprovodile vlasti, blagovremeno bila obavetavana o kljunim dogaajima u zemlji i svetu. Bez agencije koja profesionalno i odgovorno obavlja posao tako neto ne bi bilo mogue, a lokalni mediji bi morali ili da se oslanjaju na nepouzdan servis tadanje dravne agencije, ili da se ograniavaju na izvetavanje o lokalnim dogaajima kojima imaju pristup. Danas, sa prodorom digitalne tehnologije i interneta, prikupljanje vesti sa bilo koje take na planeti prestaje da bude posao koji moe da obavi samo ogranieni broj subjekata. Ali, novinske agencije ostaju nezaobilazne jer taj posao rade sistematski i organizovano u toku 24 asa, prilagoavajui svoj proizvod potrebama medija koji su njihovi glavni klijenti. Dragan Janji, u vreme pisanja teksta glavni i odgovorni urednik agencije Beta

Zanimljivosti Agencijske vesti su se decenijama distribuirale putem teleprintera. Zanimljivo je da je teleprinter posebnim zvunim signalom najavljivao veoma znaajnu vest ili ispravku. Prvu modernu novinsku agenciju (AVAS) osnovao je arl Luj Avas 1835. u Parizu. Na poetku ta agencija je vesti i prevedene lanke, namenjene pre svega prodaji diplomatama i poslovnim ljudima, slala semaforskim telegrafom, zatim golubijom potom, a od 1845. telegrafom. Prve novine koje su se pretplatile na agencijske vesti AVAS je pariski La Presse. Avas je 1846. odlikovan ordenom Legije asti. Avasov saradnik Paul Julius Reuter 1849. u Ahenu je osnovao Telegrafski institut kao etvrtu agenciju u svetu koja pod imenom Reuters Telegram Company prelazi u London 84

1851. i do danas ostaje jedna od najmonijih, najpoznatijih i najveih novinskih agencija u svetu. Prva domaa novinska agencija zvala se AVALA. Osnovana je 1919. Poetkom 20. veka u svetu je radilo oko 50 agencija, a krajem veka 250. Poetkom treeg milenijuma osnivanjem malih privatnih i specijalizovanih novinskih agencija ovaj broj je znatno povean. Samo u jugositonoj Evropi 2005. radilo ih je 12. Mega agencije: AP Asoijeted pres (SAD); AFP Agencija Frans pres; UPI Junajted pres interneenel; ITAR-TASS Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza. Agencije srednje veliine u svetu: HSINHUA Kina; PRENSA LATINA Kuba; DPA Nemaka; ANSA Italija. Nacionalne agencije: TK eka; PAP Poljska; APA Austrija; HINA Hrvatska; TANJUG Srbija, SRNA Republika Srpska; STA Slovenija; ATA Albanija; MTI Maarska. Jedan od najznaajnijih dogaaja u istoriji kosmikih istraivanja je svakako prvi korak Amerikanca Nila Amstronga na povrini Meseca. Novinar AP Don Barbur je prvi objavio vest. ovek se spustio na Mesec danas, u nedelju, 20.jula 1969. godine.

85

OSOBINE TAMPE Prvo, osnovna osobina novina je pisana re. Za razliku od usmene komunikacije, pisana zahteva savladavanje vetine itanja i pisanja i slobodno vreme. Drugo, informacija je zabeleena te se moe i odlono itati vie puta, za razliku od elektronskih medija koji traju samo u vreme emitovanja. Tree, sve to novinar u novinama objavi vidljivo je, svaka dobra misao uklopljena u valjanu reenicu, ali i svaka greka. Najee se sudu tue novinari tampanih medija za klevetu i uvredu. etvrto, distribucija, novine se kupuju na kiosku. Tira je odraz javnog vrednovanja tampe, ali i stanja duha javnosti. Peto, pojava tampe zaeta Gutembergovom tamparskom presom, razvila je i jaku privrednu granu otvarajui nova zanimanja i nova radna mesta. tampa je omoguila protok informacija to je ubrzalo razvoj drutva i U Norvekoj, drava, ali i opozicionim miljenjima omoguizemlji sa najve- la da budu dostupna javnosti. om itanou esto, tampa je, za razliku od elektronnovina u svetu skih medija, vest od jue. (na 1000 staSedmo, tampa je razvila veoma specifikonovnika / 704,6 prodatih prime- vana izdanja novine za svakoga (marginalne raka), grupe, ene, manjine, specifina interesovanja, 2002. prihod od oglaavanje). oglasa je Osmo, novine su gajile svoju nezavisnost bio 63%, a od prodajom na kioscima. Danas vei deo prihoprodaje 37%. da dolazi od oglaivaa to utie na ureivaku U vedskoj su politiku. 1.01.2007, naTokom istorije tampanih medija odnos kon 362 godine, prihoda od prodaje primeraka i od oglaivaa prestale da izlaze najstarije bio je razliit. Cena novina zavisi od tog
novine na svetu.

86

odnosa i od tiraa. Novine, ipak, opstaju, nalazei nove puteve, i predstavljaju omiljeno dnevno tivo veine. Budunost medija je u elektronskim izdanjima koje interaktivno mogu da kreiraju sami internetski korisnici. Mnogi smatraju da su i besplatni primerci za itaoce, (finansiraju ih oglaivai) budunost dnevne tampe. Novine se dele prema: kvalitetu: informativno-politike (kvalitetne) i tabloidi; meukategorije: infotejment novine (Zabavnik) i informeral novine, besplatni primerci (24 sata); frekvenciji: dnevne (informativna tampa poput (Danas, Glas, Politika), sedmine, dvonedeljne i mesenici (razne vrste njuzmagazina i specijalizovanih izdanja za razliite tipove korisnika); Ostalo su publikacije razliitog tipa (tromesenici, polugodinja i godinja izdanja): zoni distribucije: internacionalni/globalni (USA Today, The Economist), nacionalni pokrivai (Politika, Gardien u Engleskoj, Mond u Francuskoj, Newsweek u SAD, Pravda u Rusiji), regionalni (novosadski Dnevnik); lokalne novine (Kikindske novine, Subotike novine), interne novine (fabrika tampa, bilteni, njuzleteri, kolske novine); izvorima prihoda: novine koje se finansiraju direktno od italaca, na one koje se finansiraju iskljuivo od oglaivaa (besplatni primerci), meovite (i od italaca i od oglaivaa), subvencirane novine (na primer tampa nacionalnih manjina koje delimino finansira drava na osnovu principa afirmativne akcije).
Potanske domae novine (Post och Inrikes Tidningar). Ostaje samo elektronska verzija na adresi http://www. bolagsver-ket. se/poit.

87

Iz medijske prakse
O upali plua i troenju ivaca ni govora nema Kao ve prekaljenom radijskom novinaru, dogodilo mi se jednom prilikom da sam mesecima dogovarala intervju s jednim vienijim politiarem tog doba. Sve smo utanaili, emisiju najavili, ja se pripremila ko nikad u ivotu... I? ovek se nije pojavio. Zbog obaveza. Nikakvu rezervnu varijantu nisam imala, pa sam se odluila za prilino suicidalni plan: ula sam u studio, objasnila situaciju i pozvala sluaoce da postavljaju pitanja gostu koji e se jednog dana moda pojaviti. Ispalo je odlino. Ljudi su zvali, pitali, pozdravljali, ali i danas sam ubeena da mi je ta emisija skratila ivot za bar par meseci... U istom periodu, jedan sagovornik ipak se pojavio u studiju. Bolje da nije... Sve nebeske i zemaljske sile zaverile su se protiv mene, mozak mi se totalno blokirao i ve na samom poetku pogreno sam navela funkciju dotine persone. Nastavljeno je sa pogrenim citatom jedne njegove izjave, a zatim sa pogrenim tumaenjem nekog stava koji je izneo. ovek me bledo gledao, mene je oblivao znoj i greila sam sve vie i vie. Rezultat je bio jeziv, ali prolo je. Emisije se retko ko seao, urednici je nisu ni sluali, a meni se u seanju javi samo ponekad, u nonim morama... Par godina kasnije, otila sam na jug Srbije da radim dokumentarni film. Na temperaturi -17, na snegu do kolena, u selu bez struje, odjednom su mi nestali i snimatelj i asistent. Sedela sam u ledenoj koli koju je trebalo da snimimo i ekala. Posle par sati, momci su se nekako dovukli iz oblinje kafane, ali svetla za snimanje vie nije bilo, sagovornici su se razbeali i sve je moralo da bude pomereno za idui dan. Konano, film je dobro uraen, ali ja sam zavrila s blaom upalom plua i opet neto istroenijim nervnim sistemom...

88

Mislite li da sam promaila temu? Nisam. Ove tri priice zapravo su moj odgovor na pitanje zato novine... Kao prvo, nije se jo rodio takav sagovornik ili izvor zbog kojeg e umesto tvog teksta u novinama stajati reklama ili bela stranica. Koga nema, bez njega se moe. A i ako se ne moe, moi e drugi put. Do tada, pie se o neem drugom, nekom drugom ili o svemu o emu se i htelo, samo na drugi nain. Drugo, praksa mi je odavno dokazala da u novinama, ak i da se trudim, nikada ne mogu ispasti onakva kretenka kakva sam esto bivala na radio ili TV talasima. Kakvu god glupost da sam u novinama napravila, na vreme su je primetili urednici. ak i kad nisu, naknadno objavljeni ispravka ili izvinjenje uinili su svoje i none more uspeno su izbegnute. Konano, tu je trea i najvanija stvar. U novinama nema snimatelja, nema asistenata, nema tonaca, nema montaera, nema nikog bez koga ne moe da ode da radi, bez koga je sav tvoj trud uzaludan. U novinama, dodue, ima prelamaa i fotoreportera, ali je sasvim iskljuena varijanta da zbog toga to su oni zaglavili u kafani ti ostane bez teksta. O upali plua i troenju ivaca ni govora nema. Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Zanimljivosti
Prvi nedeljni list izlazi u Firenci 1597. Prvi dnevni list Daily Courant izlazi u Londonu 1702. Prve novine u Srbiji izlaze u Veneciji 1768. Slaveno Serbskij magazin. Izdava Zaharije Orfelin. Prve novine tampane na srpskom jeziku izlaze u Beu od 1792. Slaveno-Serbskaja Vjedomosti. Pokreta Stefan Novakovi.

89

Prve potpuno pozlaene novine tampane su na jugu Kine januara 2005. Prodavale su se za sumu od 69.000 juana (8300 dolara) po primerku za 500-gramsko izdanje i po ceni od 3500 dolara za 200- gramsko izdanje. Tira je 36 primeraka, naziv je Zlatno doba Kine. Izdanje su kineskog privrednog asopisa ajna ikonomik dejli. Ovim izdanjem se obeleava rezultat poslednjih deset zasedanja narodne skuptine koja okuplja 3000 poslanika samo jednom godinje i utvruje smernice koje donosi uglavnom KP Kine (TANJUG). Kina je sa prologodinjim (2006) tiraom od 96 milijardi prodatih primeraka i dalje najvee novinsko trite na svetu, sledi Indija, Japan, SAD, Nemaka (Danas, 11.01. 2007. 32). Na listi 100 najtiranijih dnevnih novina na svetu Kina je sa 23 naslova na prvom mestu, slede Japan sa 22, Indija sa 17, Engleska i SAD sa 7. Prodaja dnevnih listova je u svetu u 2006. dostigla gotovo 440 milijardi primeraka. Najvei rast prodaje novina zabeleen je u azijskim i junoevropskim zemljama, a pada u ostatku Evrope i u SAD. Najvei porast prodaje novina od 19,4% zabeleen je u Sloveniji (Danas, 11.01. 2007. 32). Prvi amandman na Ustav SAD od 15. decembra 1791. glasi Kongres ne moe donositi nikakav zakon koji ograniava slobodu govora ili tampe (Kin 1995: 12); to je najvie citiran amandman nekog ustava na svetu. Prva odbrana slobode tampe: u toku suenja Tomasu Pejnu u Londonu 1792. godine, autoru knjige Prava oveka (The Rights of Man), Tomas Erskin, dravni tuilac Princa od Velsa (Engleska), odbranio je u etvoroasovnom govoru slobodu tampe, rekavi pri tom i ovo: Svaki ovek sme da preispituje ustavna naela na kojima se vlast zasniva, ukazuje na nje90

ne greke i nedostatke, istrauje i obelodanjuje njene grehe, i upozorava sugraane na njihove pogubne posledice () svi pojedinci obavezni su da potuju prirodno pravo svojih blinjih na slobodno izraavanje. (Kin 1995: 13). OSOBINE RADIJA Prvo, radio je jednodimenzionalni medij, slep medij, okupira samo nae ulo sluha. Radio emituje: zvuk, glas, muziku i tiinu. Budui da radijski sluaoci nemaju vizuelnu komunikaciju sa tvorcima programa, novinarima, moe lake doi do nerazumevanja poruka koje radio emituje. umovi u komunikaciji se poveavaju ukoliko poiljaoci i primaoci radijskih poruka nemaju slina predznanja, odnosno ukoliko nemaju iste kontekste, pre svih kontekst kulturnog koda. Meutim ova osobina je donekle danas relativizovana jer sve vei broj radio-stanica ima i internetsko emitovanje odnosno svoj sajt na kojem se emituju snimci kamere koja je postavljena u studiju i belei sve to se dogaa dok program traje. Drugo, radio se prostire u vremenu, a ne u prostoru. Tako se na razliite naine savladava nedostatak dimenzije prostora. Stvara se zvuni okvir u kojem e se odvijati radijski sadraj. Tree, radio je medij sadanjosti (i u gramatikom i u vremenskom smislu) bez obzira na to da li se poruka emituje u ivo, ili je ranije snimljena. etvrto, radio je medij imaginacije. Svaki slualac, na osnovu emitovanog zvuka zamilja, doarava sebi kontekst poruke i izgled linosti koje govore.

Radio BBC je za vreme Drugog svetskog rata uveo program Sluajte muziku dok radite. Svakodnevno je emitovana

91

instrumentalna muzika jer je odgovarajua nenametljiva muzika podsticala radnike na rad bez zastoja, to je bilo pogotovo vano u fabrikama municije. Od tada poslodavci shvataju korist uticaja muzike kako na svoje zaposlene, tako i na klijente.

Peto, radio ne zahteva kontinuitet u sluanju. On dozvoljava svojim sluaocima da se ukljue i iskljue iz programa kad god to zaele. esto, radio se slua usput, dok se obavljaju i drugi poslovi. Na to ukazuje i podatak da su radnici na poslu (23,7%), domaice (16,1%) i penzioneri (15,5%) najverniji sluaoci radija. Sedmo, radio je sugestibilan i fleksibilan medij. U toj simbiozi lei njegova ubeivaka snaga. Osmo, radio ostvaruje tri zadatka: informie, obrazuje i zabavlja. Deveto, radio kao marketniko sredstvo u poslednje vreme doivljava renesansu. Oglaivai su razumeli da je on medij ija je efikasnost u oglaavanju mnogo vea nego na TV i u tampanim medijima jer sluaoci pruaju manje otpora porukama za koje smatraju da nee mnogo uticati na njihovo miljenje, a koje zato na direktniji nain ulaze u njihovu podsvest. To je doprinelo da devedesetih godina 20. veka radio bude jedini medij iji se udeo u oglaavanju poveava, naroito u Evropi. Deseto, radijska produkcija i postprodukcija znatno je jeftinija od televizijske. Oprema za emitovanje radijskog programa takoe je nemerljivo jednostavnija i jeftinija. Praksa je pokazala da su manje plaeni novinari oni koji rade na radiju. Radio je, bez obzira na sve to, od svog nastanka krajem 19. veka pa do danas pokazao sposobnost se menja i da se gotovo bez prestanka usavrava kako bi zadrao svoje mesto meu novim oblicima elektronskih medija. Tipovi savremenog radija Digitalni radio kreirali su strunjaci sa BBC-ja 70-ih godina prolog veka. DAB

92

(Digital Audio Broadcasting), koristi nove visokofrekventne opsege, u jednom talasnom opsegu moe da ima vie kanala koji su frenkvencijski podeljeni multipleks. Prenosi kroz isti opseg razliite sadraje zahvaljujui frekventnom multipleksu. Jedno je nosea frekvencija sa mnogo frekvencija nieg nivoa, demultiplekser ih dekodira za prijem. Od 1995. BBC je poeo digitalno emitovanje. Internetski radio omoguava sluaocima lako prelaenje sa analognog na internetsko emitovanje. On prua i dodatne informacije o programu, biografije novinara, dodatne informacije o vremenu, stanju na putevima, virtuelne posete radio-stanici, omoguava direktan link prema programskoj emi i drugim programima putem elektronske pote. Vebkasting naglo raste, ve hiljade stanica su dostupne preko kompjuterskog modema. Internetski radio ne podlee nacionalnim regulativama, ne moe se kontrolisati, sklon je pirateriji, jeftin za postavljanje. Pokazao se jako korisnim u zemljama sa represivnim reimima. Internetski radio je pokrenuo i jezike inovacije. Na primer, vie se ne kae DJ (DI-DEJ), ve EJ (I-DEJ), nisu vie sluaoci ve su strimisti. Ograniavajua okolnost je to se moe koristiti samo na jednom mestu, za raunarom. Satelitski i kablovski radio omoguava geografsku pokrivenost koja nadilazi granice zemlje, ne podlee zakonodavstvu, ne mora da konkurie za frekvenciju, ali plaa mesto na satelitu ili kablu. Prua servisne informacije, moe da se obraa veoma specifikovanom auditorijumu. Oteavajua okol-

Multipleks Jedan talasni opseg moe da ima vie kanala koji su frenkvencijski podeljeni.

Vebkasting Emitovanje radijskog i televizijskog programa na Internetu, korisnici ga primaju preko kompjuterskog modema.

93


Radio brod u Jadranskim vanteritorijalnim vodama, u vreme rata u BiH pruao je jedini informacije o dogaajima iz vie izvora.

nost je to je potrebna posebna tehnika za primanje takvih programa. Interni radio ogranien je prostorno na zgradu. Postoje kolski, bolniki, zatvorski i dr. interni radijski programi. Piratski radio moe biti politiki, muziko-komercijalni (npr. Radio Luksemburg), marginalnih grupa (npr. Greek Radio u Londonu, ili Radio brod koji je emitovao program sa broda na Crnogorskom primorju u vreme konflikta na prostoru prethodne Jugoslavije i pruao informacije koje drugi, politiki zavisni mediji, nisu). Prvi piratski radio je bio Radio Karolina, koji je emitovao sa broda kraj obala Eseksa 1964. Lokalni radio moe biti komercijalni i neprofitni medij civilnog sektora. Uglavnom se izdaje posebna licenca za neprofitne medije sa odreenim pogodnostima ali i programskim obavezama prema javnosti. U Zakonu o radiodifuziji Srbije za emitere civilnog sektora predviene su posebne olakice ali i ogranienja, naime, oni mogu konkurisati samo za dozvolu za lokalno emitovanje. Ove stanice mogu biti ujedno i trening poligon za velike komercijalne i javne servise. Lokalni radio je u usponu u Evropi. RSL (Restricted Service Licences) je dozvola ograniena na broj dana. U Britaniji do 28 dana. U Zakonu o radiodifuziji Srbije l. 60 precizira da Agencija moe izdati dozvolu za emitovanje programa sa kraim rokom vaenja povodom odravanja odreenih manifestacija. Dozvola ima privremeni karakter i vai samo dok traje manifestacija povodom ijeg odravanja je izdata.

94

Iz medijske prakse
Glavinjanje po skali Ono to je za neke vrua jutarnja kafa i gorka cigareta, za mene je radio: im izronim iz najguih slojeva sna, sveudilj ne otvarajui oi, pruim ruku ka arobnom dugmetu i pokrenem mainu za isporuku zvuka. Ako zateeni sadraj nije adekvatan mom prepodnevnom raspoloenju (...), onda glavinjam po skali dok ne pronaem zvuk koji e me svojom lepotom ubediti da ipak ima smisla i danas izai iz kreveta, jer tamo napolju jo postoje ljudi koje vredi sresti. Teofil Pani, kolumnista

Zanimljivosti 1912. u San Hozeu (SAD) radio poinje sa redovnim emitovanjem muzike i razliitih obavetenja. Prva radio stanica u svetu proradila je u Pitsburgu 1916. zvala se 8MK. Prva profesionalna radio-stanica poinje sa redovnim emitovanjem 1920. godine u Pitsburgu. Radio KDKA ukljuuje se u predizbornu predsedniku kampanju. Program je pratilo 1000 slualaca. Prva evropska radio-stanica zvala se Eifel Tour, emitovala je program iz Pariza od 1925. Prva radio stanica u Srbiji je Radio Beograd (1924). BBC (British Broadcasting Corporation) osnovana je 18.01.1923; 1927. dobila je dozvolu za rad kao BB Company (javni servis). Postoje softveri koji se nabavljaju putem Interneta i omoguuju selektovanje i primanje programa 1000 internetskih radio- i isto toli-

Na tritu se korisnicima nude razni softveri meu

95

kojima su na naim prostorima dva veoma popularna Super internet TV (i za radio i za tv); Satellite tv for PC.

ko tv-stanica. Korisnici mogu da odaberu radio koji e sluati, odnosno televizijsku stanicu gledati preko Interneta, selektujui tip programa, zemlju domaina, naziv stanice. Najveu ponudu imaju stanice koje emitiju muziki, obrazovni, informativni, verski i sportski program, kao i one koje iskljuivo emituju vremensku prognozu. OSOBINE TELEVIZIJE Televizija je nastala kombinacijom razliitih tehnolokih dostignua. Zasniva se na iskustvu radija, filma, fotografije, kamere. Televizija je danas u svetu najpopularniji vid zabave. Televiziju kao medij karakteriu: Prvo, kodovi visoke specifinosti svojstveni kinematografskom mediju (film, TV) kao to su: ikoniko-vizuelni kodovi koje televizija deli i sa drugim medijima, fotografijom, figurativnim slikarstvom, fotoromanom, stripom, filmom. kod postavljanja slike u sekvencu koji televizija deli i sa stripom, crtanim filmom, fotoromanom, filmom; kod pokretne slike koji televizija deli i sa crtanim filmom i filmom; mehaninost, pokretnost, mnogostrukost pokret slike i pokret u slici kodovi koje imaju samo televizija i film. Drugo, gledalac je vei od televizijske slike i gleda u ekran odgore iz ptiije perspektive, za razliku do bioskopa u kojem je znatno manji od filmskog platna i posmatra zbivanja iz ablje perspektive.

96

Tree, televizija se gleda najee kod kue ili u javnom prostoru koji nije prvenstveno namenjen gledanju televizijskog programa. Ovakvi uslovi ne nameu kontinuirano praenje sadraja. Tree, televizija zahteva nii stepen koncentracije od filma. etvrto, zvuk je i na televiziji veoma znaajan element u prenoenju poruka, mnogo znaajniji nego u filmu. Peto, televizijska slika je ogoljena i sa mnogo manje detalja od filmske prezentacije. Ona se slui tehnikom isticanja krupnih planova: celo lice preliva ekran, to implicitno daje utisak bliskosti, jednakosti poto je tada veliina lica na ekranu priblina prirodnoj veliini; irim krupnim planom (poprsje) ime se u informativnim emisijama implicitno ukazuje na neutralnost prenosilaca poruke. esto, tehnika brzih rezova karakterie tv prezentaciju to omoguava istovremeno snimanje dogaaja sa vie kamera hronoloki koje reditelj u toku, samog prenosa dogaaja, montira. Tanije u svakom trenutku nekoj od kamera daje prednost u odnosu na druge. Dogaaji se prikazuju u realnom vremenu sa vie razliitih uglova gledanja kamere (Mek Kvin 2000: 13-23). Sedmo, televizija se slui efektom ovde i sada, ona nainom obraanja auditorijumu simulira da sve to se zbiva na ekranu jeste direktan prenos realnosti iz studija ili sa terena, to je, naravno, samo delimino tano. Trenutnost i prisutnost odraava se u vestima. Voditelj ili spiker gleda pravo u kameru koja predstavlja u stvari oi svakog gledaoca ime se simulira interpersonalna komunikacija. Osim u informativnom programu vidljiva je

Sitkom Komedija situacije: stalni likovi, isti dekor, traje 30-40 minuta. Zasnovana je na humoristikom skeu, poreklom iz radio programa.

97

i u stalnoj televizijskoj upotrebi porodice kroz sitkome, sapunske opere i rialiti-ou programe. Neprekidna sadanjost pred auditorijuSapunska opera mom je efekat koji televiziju ini tako omilje(telenovela) Dramska serija nim medijem. Postie se izmeu ostalog i vesa nebrojeno oma vrstim rasporedom emitovanja koji se mnogo epizoda neprekidno najavljuje na razliite naine na u kojima se radnja sporo odvija, samom tv ekranu (teletekst, emisije za reklamiranje sosptvenog programa, tv program u ima nemogue dnevnim novinama, specijalne tampane puzaplete i prati ivote prototiblikacije o tv programima) ime se auditorijum pinih maloopominje da ne propusti neto to moe da vidi brojnih likova samo u odreeno vreme i to na odreenom tv u uvek istom kanalu. To je posebno naglaeno u formatu riskromnom dejaliti oua (tip emisije Veliki Brat).26 koru. Interesovanje za rijaliti anr u razvijenim Rijaliti ou medijskim zemljama polako opada, a u postkoEmisije tipa munistikim ili raste ili je stabilno. Stoga meVeliki Brat diji ne biraju sredstva da gledanost poveaju i 26 (Big Bradr), time obezbede bolje plaen reklamni prostor. u kojima je
auditorijum doslovno postao deo tue svakodnevice sa mogunou da utie na sudbinu aktera.
26

Veliki Brat je jedan od najomiljenijih oblika rijaliti televizije u

udarnim programskim terminima prikazivan na najgledanijim televizijama u gotovo 70 zemalja sveta. Nastao na samom kraju prethodnog milenijuma, prvi put je prikazan u Holandiji poev od septembra 1999. godine. Izvorna zamisao ponegde je menjana samo u nijansama pravila igre, ali je danas opstala i u sutini je dosledna onoj koju je postavio Holananin Don de Mol, i sva prava prikazivanja pripadaju uspenoj industriji njegove producentske kue Endemol. Ideja je, potpuno neskriveno, proistekla iz romana 1984 Dorda Orvela u kojem je Veliki Brat bio svevidei Voa distopijske drave Okeanije () Televizijska verzija Velikog Brata pojavila se tano pedeset godina nakon objavljivanja 1984. Futuristike vizije Orvela ovde su doivele svoj sasvim neoekivani prikaz. Ovde je sve privedeno zabavi: neposredno onih koji izolovani ivot odigravaju u strogo nadziruoj kui; posredno televizijskog gledalita koji igrokaz tumai kao zbilju i povrno i naivno iitava tu ivot kao pustu razbibrigu. (Veliki Brat, SMArtsBG, Zabavnik, br. 2856, 3.11.2006. str. 50). Prema Marceli Vokovoj (Link dodatak, broj 50, februar 2007, str. 26) rijaliti ou je nastao u Nemakoj krajem sedamdesetih godina 20. veka. Avangardna televizijska ekipa dola je na mesto saobraajne nesree, postavila nekoliko kamera, reporter je dao samo najavu koja je sadrala mesto i vreme i povukao se iz kadra. Sa lica mesta uivo se prenosilo ono to se u tom trenutku deavalo. Pred oima gledalaca je polako umirao ovek, a na kraju je stvarno i preminuo. Kontrolni organ za emitovanje tv programa u Nemakoj zabranio je ovakve programe kao neetike.

98

Kontroverznost ovog formata koji je, kako bi poveao gledanost, provocira auditorijum, doveo u pitanje potovanje etikih pravila ponaanja u emisijama britanskog Kanala 4 koji je poetkom 2007. prerastao u pravi diplomatski skandal i zaotrio, ak, odnose izmeu Engleske i Indije. Razlog je diskriminacija i otvoreni rasistiki ispadi prema mladoj Indijki Silpe Seti. Ova manekenka i glumica je jedna od uesnica serijala Kanala 4 u kojem su u kui Velikog Brata poznate linosti ili tanije, mahom linosti ija je slava poela da bledi, i koje se nadaju da e im ovaj ou pomoi da je povrate. Kanal 4 je poetkom 2007. dobijao oko 2000 pritubi dnevno na rasistika ponaanja prema Silpe Seti u kui Velikog Brata, to je postalo glavna tema svih najuglednijih njuzmagazina u Engleskoj. Oglasio se tim povod i portparol britanskog premijera, kao i gradonaelnik Londona, izvinjavajui se graanima i osuujui sve to naruava imid Britanije kao zemlje pravde i tolerancije. Istovremeno uzbunila se i idijska javnost, a mediji te zemlje emituju inserte iz serijala Kanala 4 na kojima se uju uvrede na raun rase kojoj pripada uplakana manekenka. Boravak ministra finansija Velike Britanije u Indiji stoga je ak doveden u pitanje, a u nekim gradovima su organizovane uline demonstracije protiv itelja kue Velikog Brata (prema pisanju Dnevnika, 19.01.2007). Iz medijske prakse
TEVE Lako sam se uverila u mo televizije. Krajem osamdesetih i poetkom devedestih gradski radio Studio B, posle silnih peripetija, zabrana i blokada pokree prvu alternativnu televizijsku stanicu u

99

ovom delu Evrope. U to doba kada je padao Berlinski zid i dizala se gvozdena zavesa, uruavao se i tvrdi i meki komunizam, i nicao pokret nove tranzicione demokratije, Jugoslavija je delovala spremno da bez velikih turbulencija pree u novi poredak. Slobodni mediji bili su prvi uslov osloboenog drutva. Studio B je imao najjai preduslov da irom otvori prostor za nove graanske, demokratske ideje i da sa kredibilitetom prozapadnog, modernog radija krene u osvajanje kredibilne TV stanice. Duh profesionalne konkurencije koji je negovao radio preneo se i na TV ekipu. Mi radijski ljudi osvajali smo novi medij i on nas. Bez velikog predznanja o vizuelnim pravilima uspeli smo da znanjem o profesionalnim normama stvorimo kredibilnu, mladu i otvorenu, kvalitetnu i gledanu televiziju. Njena mo je privukla i gledalite i tadanju vlast i opoziciju. Gledaoci su verovali novinarima. Vlast je shvatila vanost novog medija i pokuala da ga dri pod kontrolom, a opozicija je uoila prilku da saopti svoja gledita. Preko Studija B raala su se demokratska pravila ponaanja. Ali ba na ovoj stanici je pokazano ta znai iveti u partijskoj dravi koja svoju funkciju servisa graana menja za servis politikih opcija, saveza i interesa. Preko te prve slobodne medijske kue kao horde su pretrali partijski ealoni i komesari, stvarne i lane vojskovoe koje su i u novinarima prepoznavale neprijatelje. Redakcije su rasturane, razbijane i podeljene pa lako i osvajane. ALI I danas sa arom govorim o TV novinarstvu, koje se najvie izblamiralo i u startu izgubilo kredibilitet u tekim godinama rata i represije. Verujem da je televizija jedan demokratski medij. Obraa se najirem krugu ljudi. Centralne vesti jedne TV stanice sa podjednakom panjom gledaju obrazovani i neobrazovani, bogati i siromani, moni i zanemareni, seljaci i akademici. U ovoj, moda demagokoj injenici, lei i klju TV novinarstva. Umee da napravi priu koja e zainteresovati sve njih, koju

100

e razumeti svi, i koja je svima vana, imaju samo vrsni i ozbiljni TV novinari. Kad se u zanatska pravila ugrade i etike norme, lini integritet i kredibilitet kue za koju radi, onda sa zadovoljstvom moe da stane iza mnogih TV formata. Televeiziju nisam nikad doivljavala kao prostor za linu afirmaciju mada podravam stav da ovaj medij poiva na TV zvezdama. Vie je vidim kao mesto za ozbiljne drutvene debate, kao moan instrument u demokratskim drutvima, kao uticajni medij vaan u procesu donoenja odluka. Trka za rejtingom izbacila je iz igre neke tradicionalne novinarske kriterijume, to ne znai da od njih treba odustati. Radei sa mladim ljudima pokuavam da ih ubedim da vredi insistirati na njima, bez obzira to su danas na dnevnom redu i platnom spisku bolje pozicionirane neke druge stvari. I u PG Mrea i na Fakultetu politikih nauka, Odsek novinarstvo, u radu sa studentima pokuavam da odbranim televiziju od televizijskih autora novog doba. Pobeuje nas Svadba i Brat ali mi igramo na dugi rok. Mada se televiziji zamera povrnost, pravo je umee da slikom, jasnim i tanim tekstom, kaete sve u minut. To umee moe da savlada skoro svaki mladi novinar. Za odlinog reportera potrebno je i neto vie. Talenat za prianje prie. Sposobnost da se pree rampa i dopre do publike. Upornost i ideje. Lini integritet i svest o etikim principima i opasnostima koje po svojoj strukturi krije tako moan medij. Manipulacija slikom, injenicama i ljudima moe da izazove nesagledive posledice, mrnju i ratove. To smo nadam se proli. Za profesionalcima reafirmisanog znaenja tragaju nae brojne TV stanice. U kolovanju mladih ljudi za profesionalne TV novinare vidim veliku vanost i zadovoljno uestvujem u tom poslu. Lila Radonji, urednica PG Mree i predavaica na FPN Univerziteta u Beogradu

101

Zanimljivosti Prvi televizijski prenos emitovan je u Evropi i Americi 1925. Prva redovna televizijska emisija za javnost krenula je 1936. u Engleskoj. Prva profesionalna demonstracija televizijske tehnike odrala je u Srbiji holandska firma od 9. do 19. septembra 1938. na beogradskom sajmitu. Predstavljen je prenos i prijem slike. Televizija Beograd formirana je odlukom Saveznog izvrnog vea FNRJ 8. juna 1956. Eksperimentalni program Televizije Zagreb poeo je 9. novembra 1956. Eksperimentalni program Televizije Beograd poeo je 23. avgusta 1958. Eksperimentalni program Televizije Ljubljane poeo je 11. oktobra 1958. Prvi Zakon o radiodifuznim ustanovama na prostoru Jugoslavije donesen je 4. aprila 1965. Odluka o osnivanju Televizije Novi Sad donesena je 4. februara 1971. Televizija Novi Sad i Televizija Pritina sveanim emisijama obeleavaju poetak emitovanja programa 6. novembra 1975. U enevi na Meunarodnoj konferenciji za telekomunikacije odlueno je da Jugoslaviji pripadne osam satelitskih frekvencija 1977. Emitovanje celokupnog programa Televizije Beograd u boji poelo je 1977.

102

Za razmiljanje i delovanje Pratite na koji nain je jedan dogaaj od javnog interesa obraen u tampi, na radiju i televiziji. Uoite: ta je posebno istaknuto u dnevnim, a ta u sedminim novinama? ta je naglaeno u radijskoj, a ta u televizijskoj prezentaciji? Na koji nain su osobine svakog pojedinog tipa medija uticale na perspektivu sagledavanja dogaaja i njegove posredovanosti auditorijumu? Proitajte roman 1984 Dorda Orvela i uporedite ulogu Voe - Velikog Brata u romanu i u rialiti programima na naim televizijama.

103

Tipovi medija
Vrste novinarstva primerene su, odnosno saobraene su tipovima medija. Osnovni kriterijum za odreivanje tipa medija su: (a) model osnivanja, i (b) izvori finansiranja. Medije moe osnovati i finansirati drava, privatnici i graani. U medijskom sektoru, shodno tome, danas se prepoznaju: (a) dravnocentrini mediji, (b) trinocentrini mediji, i (c) javni servis ijm detaljnim opisom se bavi esto poglavlje. Tipovi medijskog vlasnitva utiu na pojavu dva negativna fenomena na tritu informacija to je zakonodavstvima mnogih zemalja veoma jasno definisano i ogranieno: (a) medijska koncentracija, i (b) medijski imperijalizam. To ipak nije osujetilo pet najveih svetskih grupacija da danas poseduju vie od polovine svih medija. esto poglavlje se zaokuruuje razmatranjima o drutvenim mehanizmima za spreavanje medijskog imperijalizma i monopola. Preporuena literatura: Kin, D (89-120); Mek Kvin, D. (13-23); Vali Nedeljkovi, D. (2002c); Veljanovski, R.; Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.

TIPOVI MEDIJA U KONTEKSTU FINANSIRANJA Dravnocentrini Trinocentrini Javni servis 104

Dravnocentrini mediji Javnost je, barem formalno, kontrolisala rad medija jer je svaki imao savet, glavne i odgovorne urednike birala je skuptina drutveno-politike zajednice ili Socijalistiki savez, a direktore su na osnovu javnog konkursa birali sami zaposleni. Istovremeno, drava je vodila rauna o balansiranom odnosu prema enama, osobama sa posebnim potrebama i nacionalnim manjinama i obilno podravala (politiki i finansijski) ostvarivanje njihovih kulturnih prava, pre svega u oblasti obrazovanja i informisanja. Poetkom devedesetih godina 20. veka u sklopu sveoptih promena u Istonoj Evropi i u tadanjoj Jugoslaviji postavlja se pitanje rekonstrukcije dravnog medijskog sistema. Dolazi do naglog otvaranja u oblasti javnog informisanja. Tada se u celom regionu, pa tako i u Jugoslaviji, smatralo da je dovoljno, do tada dravne medije, privatizovati, pluralizovati i komercijalizovati i zakonom propisati uslove za otvaranje privatnih. Pretpostavljalo se da e oni postati stimulatori demokratizacije drutva, kao i da e trina logika poboljati medijsku ponudu i na taj nain omoguiti graanima vei izbor u zadovoljavanju njihovih individualnih, grupnih, manjinskih, specifinih i drugih informativnih potreba. Neki dravni mediji su privatizacijom postali deoniarska drutva. Mediji na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini, preli su iz nadlenosti Socijalistikog saveza, nakon njegovog ukidanja, u nadlenost drutveno-politike zajednice Pokrajine Vojvodine, a potom su posebnom uredbom osnivaka i vlasnika prava prenesena na nacionalne savete koji predstavljaju oblik manjinske samouprave. 105

Visokotirane nacionalne i regionalne dnevne novine su se prve nale na tritu (Politika, Dnevnik) i kupile su ih strane kompanije (nemaki VAC). Danas se (2007) kao dravnocentrini mediji samtraju oni koje su osnovale skuptine optina i jo nisu privatizovani na ta ih obavezuju Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji. Vlasnika transformacija nije jo okonana u lokalnim informativnim centrima koji su najee izdavali novine i emitovali radijski program. U Vojvodini je praksa da informativni centri rade na onoliko jezika koliko ih je u slubenoj upotrebi na teritoriji optine. Prema Zakonu o javnom informisanju tampani mediji morali su biti privatizovani do kraja 2006. Prema Zakonu o radiodifuziji za elektronske medije rok je 2008. Meutim posebno teko se privatizuju upravo informativni centri jer je neophodno da se najpre razdvoje na novine i radio-stanicu, zatim da podele imovinu i registruju se kao zasebni mediji. Tek nakon toga mogu ui u proces privatizacije. To je dugotrajan i mukotrpan posao za koji mnogi mediji nemaju odgovarajui kadrovski potencijal ili volju da proces okonaju. Jedna od osnovnih zamerki na Zakon o radiodifuziji u toku javne rasprave je bilo i pitanje opstanka medija iji je osniva lokalna samouprava. U Evropi postoji praksa da mediji funkcioniu poput javnog servisa lokalne zajdenice to znai da se ne finansiraju iskljuivo trino. Takvo reenje usvojeno je i u nekim zemljama naeg okruenja. Meutim, kreatori Zakona o radiodifuziji Srbije smatrali su da je dnevnopolitika praksa pokazala da su informativni centri, odnosno lokalne radio-stanice, osnovane od skuptine 106

optine, pod velikim pritiskom partija na vlasti, tako da predstavljaju njihove portparole, a ne kredibilno sredstvo javnog informisanja. Stoga je bolje reenje bilo predloiti njihovu vlasniku transformaciju. Kritiari ovakvog reenja samtraju da e se teko privatizovati optinski mediji na jezicima nacionalnih manjina, te da e se privatizacijom veina njih ugasiti poto nemaju kapacitet za trino funkcionisanje, kao i to da novi vlasnici medija mogu takoe biti jasno partijski opredeljeni pa u tom kljuu formatirati i sopstveni medij. Zadatak drave je da na bilo koji nain projektno ili nezavisnim fondovima na osnovu principa afirmativne akcija pomogne ovim medijima da opstanu i da se razvijaju. Trinocentrini mediji U periodu od 1990. u Srbiji je osnovano mnogo trinocentrinih privatnih medija. Do konkursa za dodelu dozvola za emitovanje 2006. u Srbije je, prema procenama, bilo oko 1200 elektronskih medija, od kojih je vie od polovine trinocentrinih. Oni su ili evazivni (TV Pink) bekstvo od stvarnosti u slubi represije (ei Dragievi 1995) ili nezavisni (Radiotelevizija B92, NTV Studio B, Radio 021), a konstituiu se kao deoniarska drutva u kojima e i same redakcije imati odreen, ak znaajan broj glasova. Sa nestankom donacija za podrku medijima sve ee i ovi nezavisni, balansirani mediji moraju da prave ustupke i okreu se profitabilnijim sadrajima. Najoitiji primer je televizija B92 koja je prva emitovala licencni rialiti ou Veliki brat ime je znatno poveala gledanost. Isto107

Primeri komercijalnih licencnih kvizova: u kvizu Najslabija karika uesnici izbacuju iz igre osobu za koju smatraju da je najozbiljniji konkurent. Vetom taktikom na kraju moe da pobedi i takmiar sa slabim znanjem. U kvizu Ruski rulet osoba koja ne ostvari dovoljan broj poena za naredni krug, ne izlazi iz igre, ve na agresivan nain propada kroz pod studija.

vremeno je izazvala polemike u javnosti o tome da li ugledna informativno-politika televizija moe u programsku emu da uvrsti trivijalne sadraje i zadri ugled medija koji neguje dobar ukus. Trinocentrini mediji nude sadraje koji zadovoljavaju opti ukus. Ne usluuju posebnu publiku specijalnih interesovanja, pa tako ni publiku nacionalnih manjina, koja posredstvom takvih medija ne moe da ostvari svoja kulturna prava. Trinocentrini mediji nude mnogo istog (Van Cuilenburg, J. 1999), a ne razliitog, dakle samo ono za ta se pokazalo da okuplja najvei deo raspoloive medijske publike, jer na taj nain ekonomskom propagandom obezbeuje opstanak. Medij ne prodaje svoje vreme i prostor, ve potencijalni auditorijum koji se pretvara u mogueg konzumenta. Najkrupniji mediji odreuju pravila ponaanja i cene informacija, kreiraju stvarnost i navike publike, utvruju ta su vane drutvene teme u odreenom trenutku. Kvizovi su dobar primer kako trinocentrini mediji obrazovnu emisiju pretvaraju u komercijalizovani trivijalni sadraj. Trinocentrini mediji uglavnom otkupljuju licence modela kvizova koji daju odgovor na pitanje kako zaraditi od televizijske zabave, a ne kako neto nauiti i afirmisati mo znanja. Kviz nije promocija obrazovanja, ve borba za opstanak u bespotednom medijskom ringu. Mali mediji se ili prilagoavaju ili nestaju. Jedina mogunost da opstanu je umreavanje koje ograniava Zakon o radiodifuziji. Prve mree nezavisnih, lokalnih, niskobudetnih medija u Srbiji javljaju se kao odgovor na izrazito kontroverzno stanje na informativom planu (na primer kod nas mrea ANEM: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija).

108

Jedna od posebnih vrsta trinocentrinih medija su besplatne novine. Sutinski one su orijentisane prema komercijalnom tritu. Izdravaju se iskljuivo od reklamnih oglasa, tako da su za italaku publiku besplatne. Jedne od najpoznatiijih besplatnih dnevnih novina je vedski list Metro. Konkurentska firma Metrou je norveka kompanija 20 minuta koja je zbog zakonskih problema odustala od irenja po evropskom medijskom tritu. Sada kad su se uslovi izmenili i ona kree u ekspanziju. U Srbiji prve besplatne novine, 24 sata, izdaje medijska kua Ringier (vajcarska). Besplatni primerci se dele u javnom saobraaju i traju taman toliko koliko i put do posla i od posla do kue. Trinocentrini mediji koji su ureivaku politiku zasnovali na modelu tabloida novinarima najee nameu nekoliko sledeih pravila koja obezbeuju finansijski uspeh, ali nisu u skladu sa odredbama profesionalnog etikog kodeksa: svidi se urednikom timu; dosegni prvu stranu i ostani na prvom mestu po svaku cenu; oponaaj predrasude auditorijuma; stani na stranu one opcije koja je trenutno u modi; staraj se da za svoj medij obezbedi to vie razgolienih javnih linosti; bori se za vladavinu skandala sa to manjim zakonskim posledicama; nikada se nemoj emotivno angaovati; bez ikakvog skrupula nasrni na privatnost uz objanjenje da javnost ima pravo da zna. Tabloidi su se razlikovali od dnevnih novina najpre po manjem formatu (597mm 375mm), a potom i sadraju koji je bio vie zabavan, nego informativan, kondenzovan, jednostavan za itanje. U novije vreme se kao sinonim za tabloide upotrebljava sintagma crveni naslovi poto je to uobiajena osnovna boja najpoznatijih ta-

U 2006. godini u svetu je izlazilo 169 besplatnih novina. U Evropi 99, u Aziji i Australiji 20, u Severnoj i Junoj Americi 50. Njihov ukupan tira je dostigao 27,8 milijardi primeraka, to ini 6% ukupnog tiraa dnevnih novina u svetu (Danas, 11.01.2007, 32). Tabloidi najtiraniji trinocentrini medij. tampa pisana na senzacionalistiki nain, sa velikim naslovima i mnogo fotografija. O dogaajima, pojavama i ljudima pie banalnim jezikom, jednostavno, bez razmatranja uzroka i posledica. Najvie prostora posveuje slavnim linostima sa estrade, sportistima, kraljevskim porodicama, politikim skandalima, kriminalu.

109

Najtiraniji evropski tabloid je nemaki Bild cajtung (izlazi u 4 miliona primeraka).

Prvi tabloidi u Srbiji izlazili su izmeu dva svetska rata u Beogradu: Beogradski dnevnik i Blkan. U Novom Sadu je sedite korporacije Color Press Group koja za itavo govorno podruje srpskog / hrvatsko / bosanskog, jezika izdaje najvei broj tabloida u okviru Color media International

bloida Sana (The Sun), Dejli mirora (the Daily Mirror) i Dejli stara (the Daily Star). Tradicionalno su tabloidi koji su negovali iskljuvo senzacionalistki pristup nazivani utom tampom. uta tampa je naziv za najgoru vrstu senzacionalistike tampe koja u jeftinim visokotiranim listovima (penny-press: tampa za jedan peni, jeftina, petparaka) zgre profite po cenu najgrubljeg krenja novinarske etike i humanosti. Naziv potie od stripa uti deak (The Yellow Kid) objavljenog krajem prolog veka u Pulicerovom listu Sandi verld, a zatim je Herst zavrbovao najbolje crtae svog glavnog konkurenta i razvio celu industriju stripa, a sam Herst postaje simbol ute tampe (uri 1997: 804). U Srbiji su se prvi tabloidi pojavili odmah nakon prvog svetskog rata. U periodu izmeu dva rata. Iza najveeg broja tabloida nalazila se jedna te ista osoba, Krsta Cicvari. Koliki je njegov znaaj za ovu temu dovoljno govore sintagme cicvarievsko novinarstvo ili nai moderni novi cicvarii (...) koje se i danas upotrebljavaju za oznaavanje loeg, jeftinog, ali agresivnog i senzacionalistikog novinarstva, koje se preteno nalazi ne u slubi informisanja italaca, ve irenja dezinformacija, izrugivanja i vreanja neistomiljenika, promovisanja nekulture, pa ak i irenja govora mrnje (Atanackovi Belin 2006: 33 i 34). Trinocentrini komercijalni mediji zavise od odreene vrste sadraja, fragmentiraju publiku, gube raznolikost i to tako to se najpre liavaju obrazovnog dela programa, potom sadraja elitne i alternativne kulture i eksperimenta, kao i sadraja namenjenih manjinskim zajednicama i marginalnim grupama.

110

U eseju Traktat o tabloidima, (NIN, 8.02.2007, str. 49) knjievnik Svetislav Basara navodi da su kod nas tabloidi sredstvo komuniciranja meu zavaenim elitama. Kako inae objasniti poslovinu dobru obavetenost tabloidskih redakcija (...). Tabloidi su zapravo mera demokratizacije naeg drutva. Tanije: neuspeha demokratizacije. Po prirodi stvari, takve novine, onakve kakve su kod nas, mogu opstati iskljuivo u sredinama u kojima nema prozirnosti javnih poslova, u kojima je politika neka vrsta metafizike udna meavina mesijanstva i najvulgarnijeg utilitarizma. U sredinama, konano, koje nemaju izgraen nacionalni stil, u kojima dolazi do spajanja stvari koje bi trebalo da budu razdvojene na primer politike i estrade, politike i kriminala i razdvajanja stvari koje bi trebalo da budu zajedno (...) Otuda je fenomen tabloida usko povezan sa tabloidnou ovdanje realnosti. Javni servis Nasuprot trinocentrinim medijima su javni servisi neprofitne, nezavisne radiotelevizihjske stanice, osnovane od graana, finansirane od graana, odnosno iz javnih prihoda, i kontrolisane od graana, koje neguju programsku raznovrsnost, visok medijski standard uz potovanje etikih profesionalnih kodeksa. Zadatak javnog servisa je da ostvaruje informativnu, obrazovnu i zabavnu medijsku funkciju. Ne ograniavajui se, dakle, iskljuivo na informativni program zadatak javnog servisa je da produkuje i popularni program koji mora da zadovoljava profesionalne standarde visokog kvaliteta, ali i kvalitetne programe koji e biti

(80 razliitih izdanja, mnoga su licence svetskih tabloida) i to sa najbrojnijim tiraem (1.957.746 italaca meseno) iji je osniva Robert oban kojeg ve savremeni hroniari nazivaju Mardokom srpske medijske scene.

111

prezentovani na popularan nain.27 Elektronski mediji treba da postavljaju standard dobrog ukusa, a ne da budu samo njegov posrednik: onaj ko se hvali da daje ono to on misli da javnost eli esto stvara lanu i nerealnu potrebu za niim standardima koje je on sad u stanju da zadovolji (Mek Kvin 2000: 257). Erik Barent (prema Veljanovski 2005: 26) definie est kljunih karakteristika javnog servisa: opta geografska dostupnost, nacionalno pokrivanje signalom; briga za nacionalni identitet i kulturu; nezavisnost u odnosu na dravu i komercijalne interese; nepristrasnost; irina i raznovrsnost programa; znaajan udeo u finansiranju su sredstva dobijena naplatom od korisnika. Polemika za i protiv javnih servisa koji se finansiraju iz javnih prihoda traje i dalje u svetu. Najei argument onih koji se zalau za postojanje iskljuivo komercijalnih medija svodi se na to da je osnovni demokratski princip pravo svakoga na izbor medija bez obaveze plaanja unapred i bez obzira na to da li e se ba taj medij gledati i sluati, a time trino favorizovati jedan odreeni radio-televizijski centar. U SAD su nadvladala zalaganja da se mediji u potpunosti komercijalizuju i da uspeh na medijskom tritu bude mera vrednosti. Drugaije reeno samo je spremnost potroaa da kupi proizvod merilo kvaliteta. Rupert Mardok28 je dao jednu liberalno trinu definiciju javnog servisa svako ko, u
27

izmeu ostalog objanjava: Radio-difuzija u javnoj slubi pokuava da proizvede kvalitetne popularne emisije. Ona daje za pravo ljudskom iskustvu. Ona se ne bavi samo stereotipima. Ona poboljava kvalitet ivota ljudi. Njeni programski anrovi odraavaju sloenost ljudskih bia (Mek Kvin, 2000). 28 Mardok je stvorio News Corporation jednu od pet najveih svetskih medijskih grupacija koju i danas vodi. Mardok lino kontrolie u kljunim situacijama (izbori) ta i na koji nain e njegovi mediji objaviti. (prema Ramone 2006: 70).

Donatan Pauel, kontrolor programa BBC u intervjuu iz 1989.

112

okviru zakona date zemlje, prua uslugu koju javnost eli, po ceni koju moe sebi priutiti, prua javnu uslugu. Na ovaj nain ovaj svetski medijski magnat je pokuao da opovrgne potrebu postojanja javnih radiodifuznih ustanova. U Evropi je, nasuprot tome, preovladalo miljenje da je, upravo kao podrka demokratskim vrednostima, neophodno da postoje mediji kao javno dobro, koji e nuditi vie razliitih programa za sve drutvene grupe i zajednice, kvalitetnu zabavu i obrazovne sadraje, reju koji e funkcionisati na dobrobit cele zajednice.
U Zakonu o radiodifuziji Republike Srbije (2002) definisano je transformisanje do tada dravnocentrinog RTS u dve radiodifuzne ustanove tipa javnog servisa (lan 75): radiodifuzna ustanova Srbije i radiodifuzna ustanova Vojvodine (Poglavlje V: Javni radiodifuzni servis). Zakonom se jasno definiu i emisioni sadraji ove dve radiodifuzne ustanove. lan 76. Programi koji se proizvode i emituju u oblasti javnog radiodifuznog servisa od opteg su interesa.

Program iz stava 1. ovog lana obuhvataju programe informativnog, kulturnog, umetnikog, obrazovnog, verskog, naunog, deijeg, zabavnog, sportskog i drugih sadraja kojima se obezbeuje zadovoljavanje potreba graana i drugih subjekata i ostvarenje njihovih prava u oblasti radiodifuzije. Programima koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost (meusobna usklaenost ili usaglaenost) sadraja kojima se podravaju demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog i politikog pluralizma ideja i miljenja.

113

Ostvarivanje opteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa definie se l. 78. Nosioci javnog radiodifuznog servisa duni su da:

Posebne obaveze pri proizvodnji i emitovanju informativnog programa koje javni servis izdvajaju u odnosu na trinocentrine medije 114

obezbede da programi posebno informativni, budu zatieni od uticaja vlasti, politikih organizacija ili centara ekonomske moi; proizvode i emituju programe namenjene svim segmentima drutva, bez diskriminacije, vodei pri tom rauna o specifinim drutvenim grupama kao to su deca i omladina, manjinske i etnike grupe, hendikepirani, socijalno i zdravstveno ugroeni, gluvonemi; uvaavaju jezike i govorne standarde kako veinskog tako i pripadanika manjina; obezbede materijal koji zadovoljava kulturni identitet graana pripadnika veinskog naroda i manjina; obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadraja vezanih za delovanje udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica; u vreme predizbornih kampanja obezbede besplatno i ravnopravno emitovanje promocije politikih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju prihvaene izborne liste za savezne, republike, pokrajinske ili lokalne izbore; godinjim planovima predvide emitovanje programa nezavisnih produkcija; omogue korienje teleteksta; obezbede korienje modernih tehniko-tehnolokih standarda; uvaavaju tradicionalni duhovni, istorijski, kulturni, humani i prosvetni znaaj i ulogu crkava i verskih zajednica u drutvu; meusobno sarauju i razmenjuju sadraje koji su od interesa za graane republike Srbije.

i ine ga nezavisnim i izbalansiranim utvrene su u lan 79.

Izvori finansiranja javnog radiodifuznog servisa mogu biti razliiti, ali on najveim delom stie sredstva iz javnih prihoda to se precizira u lan 80.
Plaa se radio-televizijska pretplata. EPP. Prodaja audiovizuelnih programa. Proizvodnja drugih usluga (teletekst) Organizovanje koncerata i priredbi.

Nosioci javnog radiodifuznog servisa su duni da pri proizvodnji i emitovanju informativnih programa potuju princip nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju razliitih politikih interesa i razliitih subjekata da se zalau za slobodu i pluralizam izraavanja javnog miljenja, kao i da spree bilo kakav oblik rasne, verske, nacionalne, etnike ili druge netrpeljivosti ili mrnje, ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti.

Tomas Pejn29 (autor dela Prava oveka) napisao je jo na pragu 19. veka: Mediji komunikacije moraju biti namenjeni javnoj upotrebi i uivanju svih graana, a ne privatnoj dobiti ili profitu politikih monika i poslovnih ljudi (prema Kinu 1995: 13). Objanjavajui potrebu za postojanjem javne regulacije, Don Kin je u delu Mediji i demokratija (1995), izmeu ostalog definisao ta je rezultat i cilj javne regulacije. Ona se, po Kinu, mora truditi da stvori istinsku raznolikost medija, koja e omoguiti malim ljudima u velikim drutvima da alju i primaju raznovrsna miljenja. A cilj je slamanje medijskih monopola, skidanje ogranienja (cenzura) sa izbora koje publika ini i popularisanje gledi-

29

Tomas

Erskin je decembra 1792. odbranio Tomasa Pejna na suenju u Londonskoj gradskoj venici, a time i slobodu tampe. To je prvi sudski proces u istoriji medija u kojem je odbranjeno pravo na javno informisanje.

115

ta da su mediji javno dobro, a ne roba koja se moe privatno prisvojiti i ija je prevashodna funkcija proizvodnja i putanje u opticaj korporativnog govora da bi se uveao profit. MEDIJSKI IMPERIJALIZAM Globalizacija ujednoliava miljenje i ukus pa tako i u oblasti komunikacija. To ini pre svega izborom i unificiranjem informacija, bez udubljivanja u uzroke i posledice, kao i sluajeve koji nisu tipini. Nedozvoljena koncentarcija medija omoguuje politikim centrima moi da lake utiu na globalnom nivou na posredovanje odabranih informacija. Koristei razliite medije istovremeno (tampu, radio, televiziju, Internet), oni dizajniraju svakodnevicu na odreen nain. Medijski razvijene zemlje poseduju tehnologiju i novac za proizvodnju jeftine televizijske i filmske produkcije koje, distribuirajui se izuzetno velikom broju medija obuhvataju milionski auditorijum, mogu da smanje cenu medijskog proizvoda. Male nacionalne produkcije teko mogu da im konkuriu. Profit obezbeuje samo svetsko trite. Nekoliko bogatih zemalja ima monopol na vlasnitvo, lansiranje i kontrolu nad satelitima zahvaljujui visokim trokovima koje namee kupovina i odravanje neophodne tehnologije. Pozicije na satelitskim orbitama i frekvencije trenutno su predmet estokih meunarodnih sporova izmeu onih koji smatraju da je vasiona zajednika svojina cele Zemlje i onih drava koje smatraju da im vea ekonomska i politika mo daje vea prava. Pet najveih svetskih medijskih grupacija Velika petorka trenutno dri vie od polovine 116

svih medija na planeti. etiri od pet imaju sedite u SAD: Tajm Vorner (Time Warner), Novinska korporacija (News Corporation), Volt Dizni kompanija (The Wolt Disney Company), Viakom (Viacom), a Bertelsman AG (Bertelsmann) ima sedite u Nemakoj. Svih pet grupacija poseduju filmske, televizijske, radijske, izdavake i novinske kue i pruaju internetske usluge. To znai da pokrivaju sve vidove javnog informisanja, na svim kontinentima, i u svim zemljama sveta. Imaju izuzetno mnogo zaposelnih i utiu neposredno i posredno na ivote nekoliko milijardi ljudi na Zemlji.30 Podaci sa Interneta pokazuju da je u SAD 2006. bilo oko 1700 dnevnih novina, 11000 magazina, 9000 radio-stanica i 11000 televizijskih stanica, 2500 izdavakih kua i 7 filmskih studija. Sve ove medije poseduje samo 23 korporacije. One kontroliu informacije koje konzumira 220 miliona Amerikanaca, i jo barem polovina stanovnitva Zemlje. Smatra se da je najvea medijska grupacija na svetu, Tajm Vorner iz SAD. Prema magazinu Forbs (preneo NIN 2006) zauzima 68. mesto po veliini na svetu sa 85000 zaposlenih. Trina vrednost joj je 2006. godine bila 80 milijardi dolara. Tajm Vorner je nastao pre petnaestak godina spajanjem dve velike medijske korporacije, magazina Tajm i grupe Vorner Bros. Nakon toga ova medijska grupacija pridobila je i medijskog giganta Teda Tarnera, ukljuujui i njegovu televizijsku mreu CNN. Pre est godina dolo je do najznaajnije fuzije na medijskom tritu sveta. Tajm Vorner se spojio sa najsnanijom internetskom kuom
30

Ameriki novinar Ben Bagdikijan koji se specijalizovao ba

za oblast monopolizacije medija tvrdi da je ono to je velika petorka do sada uspela da prigrabi, do pre samo dvadeset godina kontrolisalo vie od pedeset firmi (Velika petorka vlada svetom, Nin, Beograd, 2006 : 68).

117

AOL. Tajm Vorner trenutno poseduje filmsku grupaciju Vorner Bros koja je, podsetimo, snimila, izmeu ostalog samo u poslednjih nekoliko godina, sve filmove o Hari Poteru i Betmenu. U oblasti televizije poseduje CNN i NVO kanale, kao i niz regionalnih ameriki stanica. U okviru Tajm Vornera je i 150 magazina meu kojima su u svetu najpoznatiji Tajm, Lajf, Pipl. Kada je o internetskim uslugama re poseduju AOL Instant mesinder (Instant Messenger) i AJSIKJU (ICQ), a imaju udeo i u Amazonu. Novinska korporacija (News Corporation) pripada jednom od najkontroverznijih medijskih mogul u svetu Rupertu Mardoku. Svoju medijsku imperiju gradio je od 1952. kada je od oca nasledio regionalne novine (Adelaida News) u Australiji. Danas je sedite kompanije u SAD. Korporacija ima 40000 zaposlenih na svim kontinentima, imovina joj vredi 56,65 milijardi dolara, a ostvarena zarada u 2006. iznosila je 25,33 milijarde dolara. Mardok poseduje filmski studio 20th Century Fox. Mardokova je i najgledanija amerika televizijska mrea Foks koja je dobila prava emitovanja i u Srbiji na konkursu za nacionalne emitere 2006. Osim toga ona dri pod kontrolom nekoliko desetina satelitskih, kablovskih i digitalnih kanala irom sveta. Na tritu tampe njegovi su konzervativni ameriki Njujork post, najpoznatiji tabloid na svetu engleski San, ozbiljni Tajms i Sandej Tajms i dvadesetak dnevnih i nedeljnih listova u Australiji. Od jula 2007. njegovom medijskom carstvu prikljuilo se i Volstrit dornal (VSD), koji se smatra najobjektivnijm novinama u svetu.31 Poseduje i mreu izdavakih kua, meu
31

Glavne dileme tokom tromesene debate da li Mardokovu ponudu prihvatiti ili ne, na momente sa elementima prave drame, bile su da li e novi vlasnik, ije medijsko carstvo, vredno 26 milijardi dolara, ukljuuje novine, tv stanice, kablovske operatere, filmske studije i internet portale, ouvati reputaciju glavnog proizvoda

118

najpoznatijim u svetu je Harper Kolins. Na internetu poseduje Myspace.com. Volt Dizni kompanija (The Walt Disney Company) osnovana je 1923. godine, ima vie od 130000 zaposlenih, a procenjena vrednost 2006. bila je 55 milijardi dolara. Sedite je u SAD. ini je nekoliko filmskih studija, amerika televizijska mrea Ej-Bi-Si, Dizni kanal i sportski kanal ESPN koji se gleda u 182 zemlje. U okviru Volt Dizni kompanije posluje i 50 radio-stanica u Americi, 10 dejih izdavakih kua, 5 muzikih kompanija, nekoliko internetskih sajtova. Viakom (Viacom) je amerika grupacija na ijem elu je i u 2006. bio Samner Redstoun koji kontrolie sa pravom glasa vie od 70 odsto akcija dve korporacije nastale 2005. od Viakoma Si-Bi-Es i Viakom. U okviru njih su televizijske i radio mree SI-Bi-ES, MTV, filmski studio Paramunte Picture, izdavaki gigant Sajmon i uster, poseduje i studio za video igre, kao i reklamnu agenciju. Bertelsman Ag jedini je evropski predstavnik u velikoj petorici. Sedite kompanije je u Nemakoj, a posluje u 60 zemalja sveta. Ima 70000 zaposlenih. Akcije firme nisu na tritu, veinu dri porodica Rajnharda Mona, peta generacija porodice Bertelsmana. Ova porodica
Dau Donsa, poslovni dnevnik Volstrit dornal koji izlazi jo od 1889, da li e se meati u ureivaku politiku i pokuati da i u ovo glasilo, svakodnevnu Bibliju kapitalizma, unese dozu senzacionalizma, kao i u neke druge listove koje poseduje. Mardok je izgleda uspeo da otkloni strahovanja glavnih nevernih Toma: saglasio se, izmeu ostalog, i sa osnivanjem javnog nezavisnog odbora za zatitu novinarske objektivnosti, u kojem e sedeti ugledni novinari i javne linosti, koji e biti neka vrsta tampona izmeu njega i redakcije VSD. Pa ipak protivnici ove pogodbe i dalje tvrde da je ona crni dan za novinarstvo. to se novinara tie ni oni nisu bili radi da im gazda postane Mardok. Pokuali su da obezbede i alternativnu ponudu ali ni jedan od poduhvata nije uspeo. Kupovinom Dau Donsa Mardok na ameriko trite tampe stupa na velika vrata. Do sada je tamo posedovao samo Njujork post (Mii 200: 7, 15).

119

poseduje televizijsku i radio mreu RTL koja je konkurisala ali nije dobila pravo na nacionalno emitovanje programa u Srbiji 2006. Osim toga poseduju i nekoliko produkcijskih kua, a od tampanih medija nedeljnik tern i u 20 zemalja vie od 258 novina i magazina. Izdavaka kua Rendom haus (Random House) takoe pripada porodici Bertelsman koja sa Sonijem dri i drugu najveu muziku izdavaku kuu na svetu Sony BMG. Deremi Tanstal i Majkl Palmer32 u knjizi Medijski moguli (Media Moguls) navode da je mogul: osoba koja poseduje i upravlja glavnim medijskim kompanijama, koja preuzima rizik interpretacije i koja upravlja medijskim biznisom u linom i ekscentrinom stilu. One su same izgradile svoj imperij. Veina mogula je u sreditu medijske panje, oni ne samo to proizvode vesti, ve i jesu vesti. Oni vole publicitet i vole da ga stvaraju. Veoma su uticajni, neki se i sami bave politikom (Berluskoni, bivi italijanski premijer), ili utiu na politiku iz senke kao Rupert Mardok i Samner Redstoun. Veoma su moni. Na primer Berluskoni kontrolie ak 3 najvea televizijska kanala u Italiji, na koja je stekao vlasnitvo nakon duge zakonske, pravne i ekonomske borbe. Osim toga poseduje i najveu izdavaku kuu, a preko roaka dri i nekoliko dnevnih listova. U Italiji Zakon ograniava jednog vlasnika da kontrolie vie od 20 odsto prodatog tiraa tampe. Rupert Mardok je osmadesetih godina dvadesetog veka protivzakonito ujedinio 40 televizijskih stanica u SAD i napravio mreu Foks koja je najgledanija televizija u Americi.
32

Media Moguls, By: Jeremy Tunstall and Michael Palme; Mi-

crosoft Reader; http://www.ebookmall.com/ebook/72047-ebook.htm

120

Mnoge zemlje su donele zakone protiv medijskog monopola. Na primer ograniava se i RTV auditorijum, a posebno se vodi rauna da isti vlasnik ne moe posedovati vie medija razliitog tipa. Da se ovi zakoni slabo primenju dokaz je velika petorka. Zakon o radiodifuziji Srbije u poglavlju VI ureuje Spreavanje nedozvoljene medijske koncentracije. lan 97.

Medijska koncentracija, u smislu ovog zakona, postoji kada emiter: uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera; uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine, ili obrnuto; uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje obavlja delatnost novinske agencije ili obrnuto; istovremeno poseduje vie dozvola za emitovanje programa; istovremeno emituje i radijski i televizijski program; istovremeno emituje i radijski i televizijski program i distribuira novine; istovremeno emituje i radijski i televizijski program i bavi se delatnou novinske agencije. Medijska koncentracija postoji kada se kao osnivai emitera pojavljuju fizika ili pravna lica koja su istovremeno: osnivai drugog emitera; osnivai preduzea koje izdaje novine; osnivai preduzea ili radnje koja se bavi delatnou novinske agencije; brani drug ili srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodnosti. lan 99. istog Zakona predvia da nedozvoljena medijska koncentracija, odnosno preovlaujui uticaj na javno mnjenje, u sredstvima javnog informisanja, uvek postoji kada emiter: ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja uestvuje u osnivakom ka-

121

U ovom odeljku je bilo rei pre svega o vlasnitvu i nedozvoljenoj koncentraciji, a o svim ostalim elementima medijskog sektora koji ukljuuje i medijsko trite opirnije u poglavlju osam. Za razmiljanje i delovanje Potraite na internetu informaciju o vlasnikoj strukturi za najgledanije televizijske kanale i najtiranije novine i magazine koji emituju i izlaze u Srbiji. Uporedite podatke iz nekoliko izvora.

pitalu drugog emitera koji ima istu takvu dozvolu, sa vie od 5 odsto; na istom podruju emituje vie od jednog televizijskog i jednog radijskog programa; ima dozvolu za emitovanje programa na nacionalnom nivou pokrivanja; uestvuje u osnivakom kapitalu preduzea koje izdaje dnevne novine koje se tampaju u tirau veem od 30000 primeraka, sa vie od 5 odsto i obratno. Ovo isto vai i za novinske agencije. Kada radio- i televizijska stanica lokalnog ili regionalnog nivoa pokrivanja uestvuje u osnivakom kapitalu drugog emitera regionalnog ili lokalnog nivoa pokrivanja na istom podruju sa vie od 30 odsto.

122

Unutranja organizacija medija

U sedmom poglavlju, upoznajemo se sa unutranjim ureenjem redakcija u kontekstu razliitih pristupa organizaciji rada. Razmatrae se prednosti i mane sistema deska, sistema rubrika, meovitog sistema a poglavlje e biti zaokrueno odgovorom na pitanje ko za ta odgovara, odnosno kako se formira medijska hijerarhija. Preporuena literatura Durman, R.; uri, D.; Kova, B. T. Rozenstil (87114); Malovi, S.; Srdi, M.; ingler, M. S. Viringa

ORGANIZACIJA REDAKCIJE Postoje tri modela organizacije redakcija: sistem deska, sistem rubrika i meoviti sistem.33 Sistem deska Sistem deska podrazumeva da postoje operativni urednici i novinari koji svi rade sve, tanije gde nije uobiajena specijalizacija na sektore. Ovako organizovana redakcija podrzumeva esto da svi novinari sede u jednoj velikoj prostoriji kako bi bili to efikasniji. ef deska rasporeuje novinare na dnevne zadatke, planira rad redakcije, prati realizaciju dogovorenog. Sve tekstove pregleda ef deska i daje dozvolu za tampu ili emito33

Prema uriu (1997: 577) re redakcija se upotrebljava kao

naziv za urednike, saradnike i pomono osoblje koji rade u izdavakim kuama i radio- i televizijskim stanicama (izmeu dva rata u Jugoslaviji se u ovom znaenju upotrebljavao izraz urednitvo); i kao naziv za prostorije u kojima rade.

123

vanje. ef deska je obino najiskusnija osoba u redakciji koja poseduje i lini i profesionalni autoritet. To je univerzalni novinar/novinarka izrastao u redakciji deska, koji je proao sve znaajne profesionalne izazove i pratio dogaaje od unutranje, preko spoljne i privredne politike, pa sve do kulture, tako da razume sve vane oblasti javnog ivota za teritoriju koju pokriva odreeni medij. Ovaj model obezbeuje jedinstvo stila i pristupa. esto se koristi u dnevnim informativnim medijima, koji su fokusirani uglavnom na vesti i izvetavanje. Primenjuje se u manjim redakcijama koje nemaju dovoljno novinara da bi mogle da se organizuju po sistemu rubrika, u kojima novinari nisu usmereni samo na odreene oblasti. Nedostatak novinara specijalista (sektorskih novinara) utie na to da redakcije organizovane samo na principu deska ne mogu da odgovore na sve izazove drutvene prakse. One ostaju ograniene na dnevno izvetavanje, jer od obilja dogaaja i reznovrsnosti tema ne mogu da se bave onim to jeste pojedinano i specifino i to trai vreme za realizaciju. Problem je i to to bez uzornog efa deska ovaj sistem ne moe da funkcionie. Sistem rubrika Sistem rubrika podrazumeva postojanje novinara specijalista za odreene oblasti. Svaka rubrika ima urednika/urednicu i novinare. Uobiajene rubrike su: unutranja, spoljnopolitika, privredna, obrazovanje, nauka, kultura, gradska hronika, dopisnika mrea, sportska, kao i zabavna i muzika, dokumentarna i filmska (u elektronskim medijima). 124

Unutar rubrika novinari imaju svoje sektore koje prate. U okviru unutranjopolitike rubrike postoje novinari koji su skuptinski izvetai, oni koji prate rad vlade, partijski ivot, odnosno vojsku i poliliciju. U okviru spoljnopolitike rubrike uobiajeno je da se novinari dodatno specijalizuju za sektor koji je u odreenom periodu izuzetno znaajan, na primer za Evropsku uniju, ili prekograninu saradnju. Privredna rubrika ima novinare zaduene za poljoprivredu, industriju, finansije, esto i zdravstvo. Obrazovanje, nauka i kultura je rubrika koja okuplja izuzetno mnogo novinara jer podrazumeva praenje sektora obrazovanja na svim nivoima od predkolskog do univerziteta, te obrazovne politike; potom nauku i dravnu politiku u oblasti naunoistraivakog rada. Sektor kulture, u okviru ove rubrike, deli se, obino, na izdavatvo, likovnu umetnost, pozorite i film. Gradska hronika je rubrika koju formiraju redakcije najmanje regionalnog geografskog pokrivanja, pokrajinskog i nacionalnog, ije sedite je u veim gradovima. Samo funkcionisanje grada kao politiko-drutvenog, ekonomskog i obrazovno-kulturnog sredita je tema od javnog interesa, tako da mediji gradu posveuju posebnu panju. Gradska rubrika je uobiajeno i prva organizaciona jedinica za novinare poetnike. To su redakcije sa najveim brojem mladih novinara i one koji dnevno prate i po nekoliko dogaaja i pune medij vestima i izvetajima. U gradskoj rubrici ponekad rade i sektorski novinari. Najee svi rade sve i obezbeuju mediju dnevnu aktuelnost. Put novinara, uobiajeno je, ide od poetnika u grad125

skoj, preko sektorskog u gradskoj, do novinara specijaliste u nekoj od rubrika. Zabavna rubrika (ili redakcija) ee se nalazi u elektronskim medijima, nego u tampi. Zaduena je da kreira emisije rekreativnokomercijalnog karaktera. Muzika rubrika organizuje se u velikim medijima na nivou posebne redakcije; u elektronskim medijima ima supspecijalizacije koje se odnose na umetniku muziku, narodnu muziku, dez, zabavnu i sektor muzikih savetnika. Muziki savetnici opremaju govorno-muzike, odnosno kola emisije. Dokumenterna rubrika ili dokumentarnofilmska rubrika takoe ima novinare i urednike i bavi se produkcijom reportaa i drugih sloenih formi. U televizijskom argonu esto ih zovu KUP (kulturnoumetniki program) i DOP (dokumentarnoobrazovni program). Sportska rubrika u dnevnim, tampanim i elektronskim medijima, veoma je popularna, posebno kod mlaih novinara. U velikim redakcijama i u okviru sportske rubrike postoje sektori. To podrazumeva da se pojedini novinari specijalizuju za timske ili pojedinane sportove ili iskljuivo prate najpopularnije sportove u svom regionu, na primer, fudbal ili koarku, odnosno odbojku ili vaterpolo, ree atletiku ili neki drugi sport. Sve je ree u sportskoj rubrici da se prati politika sporta ili obrauju drutvene teme u sportu kao to je, na primer, vandalizam navijaa ili korupcija, dopinzi i tome slino. Sportska rubrika najee samo prati sportske dogaaje, ne ulazei dublje u sport kao drutveni fenomen. O lokalnom sportu i malim sportovima u naim medijima gotovo da nema tekstova. Dopisnika mrea je vana za svaku redakciju od regionalne do nacionalne. Stoga 126

nije neobino da i dopisnika mrea ima svoju strukturu, ali ne i sektorske novinare, jer dopisnici pokrivaju u celosti ivot mesta iz kojeg se redovno, ili po pozivu, javljaju matinom mediju. Preko dopisnike rubrike i druge rubrike mogu da narue prilog od novinara sa terena. Organizacijska sloenost zavisi od veliine medija i medijskog formata. Ukoliko je broj novinara manji, utoliko je organizacija medija jednostavnija. Na vrstu rubrika, tj. na unutranju organizaciju redakcije utiu i same osobenosti medija Dnevne novine imaju i rubriku nedeljnog izdanja, kulturnog dodatke, zabavnog magazina, kao i rtv dodatka. U medijskom argonu njihovi proizvodi se nazivaju dodatak jer se kao poseban deo u novinama tampaju i distribuiraju odreenog dana u sedmici. Radio ima veoma sloenu strukturu. U javnom servisu postoji nekoliko redakcija meu kojima je redakcija vesti i muzikog programa sa svojim odgovornim urednikom i urednicima pojedinih sektora (umetnika muzika, narodna, zabavna), zatim redakcija umetnike produkcije, ekonomsko-propagandnog programa (EPP), radio drame. Televizija za razliku od ostalih medija moe da ima i filmsku redakciju, redakciju direktnih prenosa. Meoviti sistem Meoviti sistem se pokazao kao veoma koristan u velikim redakcijama jer omoguuje da se zadovolje sve specifinosti, a ujedno ostvari i programsko jedinstvo. Tanije, pojedini delovi 127

redakcije su organizovani po principu deska, a drugi po principu rubrika. U elektronskim medijima, na primer, postoji u okviru redakcije organizaciona forma desk vesti kao dnevne operativne skupine koja prati sve dogaaje i daje smenske urednike za centralne informativne emisije i za kratke vesti. Novinari deska su obino izvetai bez sektora. Kada i prate neki dogaaj iz obrazovanja ili kulture onda je, pre svega, re o kulturnoj politici ili obrazovnoj politici, a ne nekoj izlobi slika ili pozorinom festivalu. U istoj redakciji postoji i organizaciona forma rubrika iji se sektorski novinari bave sloenijim medijskim anrovima i proizvode emisije i itave programske blokove. Kada se ukae potreba, oni kreiraju i priloge za centralne informativno-politike emisije i izvetavaju sa dogaaja koji su specifini, kao, na primer, muziki, pozorini i filmski festivali, nauni kongresi, sajmovi knjiga i tome slino. Dakle, iz svog sektora pokrivaju sve ono to ne rade novinari deska. Ovako ureena redakcija uspeva da zadovolji sve uloge medija, dakle da informie, obrazuje i zabavi, i to primenom veoma razliitih novinarskih anrova od onih najjednostavnijih i najuobiajenijih do veoma sloenih formi medijskog izraavanja koje se granie sa umetnikim stilom. REDAKCIJSKA HIJERARHIJA Unutranja organizacija, prema kojoj se utvruje i hijerarhija, odnosno sistem odgovornosti za objavljene sadraje, zavisi od tipa i veliine medija, programske strukture, formata i geografskog podruja koje pokriva. 128

Pojedinani modeli utvruju se prema konkretnim potrebama. Ono to je jedinstveno za sve jeste da glavni i odgovorni urednici donose konane odluke za koje snose i veoma konkretnu odgovarnost prema redakciji, prema vlasnicima medija, odnosno menaderskoj i upravljakoj strukturi, prema auditorijumu i, naravno, prema zakonu. Ukoliko neko tui medij zbog objavljene informacije, tada se na sudu pojavljuje glavni i odgovorni urednik i novinar iji prilog je izazvao tubu. Zakon o javnom informisanju (2003) u poglavlju VI u l. 30 odreuje poziciju urednika: Javno glasilo mora imati odgovornog urednika. Glavni urednik jednog glasila ima svojstvo odgovornog urednika tog javnog glasila. Javno glasilo moe imati i odgovorne urednike za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu. Odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadraj koji ureuje. Odgovorni urednik ne moe biti lice koje uiva imunitet od odgovornosti. Za odgovornog urednika moe biti imenovano lice koje ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije. esto se u medijskoj praksi glavni i odgovorni urednici nazivaju uvari kapija ili prolaza (engl. gatekeepers). Termin je prvi upotrebio K. Levin 1947. godine uz objanjenje da svaka vest mora da tee odreenim kanalima, i da pojedina mesta du ovih kanala mogu da slue kao prolazi kroz koje data vest moe, ali ne mora, da bude proputena. O tome odluuje uvar prolaza koji je pod viestrukim uticajem: vlasti i poslodavaca, normi i etike profesije, line vrednosti i drutvena pozadina pojedinca; neformalni uticaj kolega; zahtevi, pritisci spoljne zajednice i drutvene strukture; druge

Cilj skeptikog ureivanja u listu Oregonian je da se stvori atmosfera u kojoj ljudi mogu da dovedu u pitanje neku priu bez dovoenja u pitanje integriteta izvjetaa. To postaje dio atmosfere otvorenog dijaloga u novinskoj redakciji koji se kree navie kao i nanie (Kova Rozenstal 2006: 109).

129

grupe koje ponekad ukljuuju izvore informacija (uri 1997: 137). Kako je nemogue sve dogaaje koji su dnevno aktuelni objaviti, odabir se obavlja na nivou urednikog kolegijuma, a konanu re ima glavni i odgovorni urednik/urednica ukoliko doe do nedoumica. Glavni i odgovorni urednik/urednica odabira pomonike i/ili efa deska ukoliko je redakcija organizovana po sistemu deska. Ukoliko je redakcija izdeljena na rubrike, ili ima meovit organizacioni oblik, tada glavni i odgovorni urednik bira i urednike rubrika. Na redakcijskom kolegijumu, koji je struno operativno ureivako telo, planira se medijska strategija, utvruju konkretne redakcijske obaveze, kao i zadaci pojedinanih novinara. lanovi kolegijuma su glavni i odgovorni urednik i njegovi pomonici, ef deska i urednici rubrika, ukoliko je medijska kua organizovana po sistemu deska, odnosno rubrika, a ukoliko nije onda su u sastavu kolegijuma najiskusniji novinari. Redakcijski kolegijum utvruje godinje, polugodinje, tromesene, mesene, sedmine i dnevne planove pokrivanja dogaaja, obrada tema i drutvenih pojava, inicira medijske dogaaje i akcije, kao i saradnju sa drugima. Poseban zadatak redakcijskog kolegijuma je da analizira objavljeno, prati odziv auditorijuma i shodno tome donosi zakljuke za naredni period. Zakljuke kolegijuma prenosi ef deska ostalim lanovima redakcije na sedminom redakcijskom sastanku ako je organizacija po sistemu deska. Ukoliko je forma rada podela redakcije na rubrike, tada urednici rubrika na sastancima svojim sektorskim novinarima prenose zakljuke kolegijuma. Tanije, to je 130

Inicijativa ta bi medij mogao pratiti kree od novinara:

NOVINARI ef deska/urednici rubrika redakcijski kolegijum pomonici glavnog i odgovornog urednika GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Obratan je put odluivanja o tome ta e i na koji nain biti objavljeno: GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK pomonici glavnog i odgovornog urednika redakcijski kolegijum ef deska/urednici rubrika NOVINARI

nos, umanjiti se zarada, ni pogorati se poloaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome je zaposlen, ili zbog odbijanja da izvri nalog kojim bi krio pravna i etika pravila novinarske profesije, ili zbog odbijanja da izvri nalog koji protivrei ureivakoj koncepciji javnog glasila, kao ni zbog miljenja koje je van javnog glasila izraeno kao lini stav (l. 31).

prilika da se raspravlja o planovima, podele zadaci za narednu sedmicu, analizira uinjeno i pripreme predlozi i materijal za naredni sastanak redakcijskog kolegijuma. Ceo ciklus se moe posmatrati i obrnuto. Inicijativa novinara je presudna za rad cele redakcije, bez nje nema dobrog planiranja. Tek na predlog samih novinara o tome ta smatraju da treba pratiti, istraiti, objaviti, raspravlja rubrika. Stavove rubrike urednik prenosi redakcijskom kolegijumu koji donosi konanu odluku. Novinari mogu u posebnim okolnostima da odbiju radni zadatak i za to ne mogu da budu sankcionisani. Prema Zakonu o javnom informisanju Novinaru ne moe prestati radni od-

Dvosmerna komunikacija u redakciji od izuzetnog je znaaja bez obzira na organizacijsku formu. 131

U svim redakcijama je jasno precizirano u kojoj situaciji ko kome, odgovara odnosno ko donosi konanu odluku o tome ta e biti objavljeno. Posebno je to znaajno u elektronskim medijima koji emituju ivi program 24 sata. Jasno je da glavni i odgovorni urednik, kao i ureivaki kolegijum, nisu ceo dan i no u redakciji da bi neprestano donosili odluke. Istovremeno svaki novinar na deurstvu mora biti obuen i sposoban da neprestano, posebno kada priprema vesti, donosi odluke i odabira ta treba i u kojoj meri, na koji nain objaviti. Tano je da nakon odreenog vremena pripremanje vesti u okviru deurstva postaje rutinski posao sve do kriznog trenutka kada od odluke deurnog novinara zavisi pozicija medija na tritu informacija. Zbog takvih situacija svaka redakcija bi trebalo da izradi pravila ponaanja pre svega u vreme deurstava. Iz medijske prakse Pravila ponaanja u radiju koji emituje program po principu javnog servisa tano su utvrena. Grupu novinara koji su obueni da deuraju na vestima formira glavni i odgovorni urednik sa pomonicima. Raspored deurstava utvruje pomonik glavnog i odgovornog urednika za informativni program. Deurstva na vestima podrazumevaju timski rad: deurnog novinara, lektora, daktilografa i spikera. Deurni novinar u navedenoj ekipi donosi odluke o selekciji, obradi i nainu emitovanja vesti. 132

Ukoliko deurni novinar ima nedoumicu u nainu prezentovanja pristiglih informacija, konsultuje se najpre sa pomonikom urednika za informativni program. Ukoliko nedoumica i dalje postoji, konsultuje se sa glavnim i odgovornim urednikom, a potom i sa samim direktorom, ukoliko na prethodnim nivoima nije postignut konsenzus o (ne)objavljivanju. Ukoliko deurni novinar uoi greku u vesti pristigloj od agencije (ili na osnovu sopstvenih saznanja posumnja da informacija nije korektna) duan je da informaciju proveri kod deurnog urednika agencije koja je vest poslala. Uobiajeno je da agencija u generalnom servisu alje imena deurnih urednika i deurne telefone za takve potrebe. Deurstvo deurnom novinaru poinje 60 minuta pre prvih vesti koje priprema. Deurni novinar pre i u toku deurstva mora paralelno pratiti ta i na koji nain u vestima objavljuju drugi mediji. Ukoliko u toku deurstva stigne vana informacija o dogaaju interesantnom za nekog od sektorskih novinara, deurni ga na to upozorava. Vesti na program nosi deurni novinar ili spiker najmanje 5 minuta pre poetka kratkih vesti. Na program se ide iskljuivo peke (nikada liftom). Deurni novinar predaje smenu sledeem deurnom, lino informiui o tome: ta je do tada pristiglo od informacija; na ta treba posebno obratiti panju: da li se oekuje neka posebno znaajna informacija; da li oekuje nastavak neke informacija; da li je stigla ispravka za neku vest;

Embargo zabrana objavljivanja informacije do odreenog vremena.

133

 postoji li upozorenje o embargu za objavljivanje neke informacije; koliko puta je neka informacija do tog momenta emitovana i da li je treba jo ponavljati; postoji li izmena u reimu emitovanja vesti uslovljena izmenama u programu (direktni prenosi, ukljuivanje u program neke druge radio-stanice, snimljena emisija koja due traje od uobiajenog). Deurni novinar ne moe zavriti svoju Kouljica detaljna specifika- smenu pre nego to doe naredna ekipa. cija objavljenog Deurni novinar na zavretku smene prematerijala. daje sekretarijatu redakcije kouljicu sa specifikacijom vesti koje su objavljene u toku njegovog deurstva (za svaku kratku vest sainjava se specifikacija i navodi trajanje). Ukoliko je spreen da doe na deurstvo, deurni novinar to mora blagovremeno javiti redakciji (dan ranije ili najkasnije u toku smene koja prethodi njegovoj). Svaka medijska kua je izuzetno sloena struktura koja osim novinarske, ima jo mnogo paralelnih, isto tako sloenih hijerarhija, koje tek sve zajedno mogu javnosti isporuiti valjan medijski proizvod: agencijsku vest, neki drugi sadraj, novine, radijski ili televizijski program. Te paralelne hijerarhije uslovljene su tipom medija pa je tako za novine veoma vaan nain organizovanja tehnike pripreme, tampe i distribucije novina, a za radio i televizuju organizacija snimanja na terenu, montae tona i slike, studijsko emitovanje sadraja, kako onih pripremljenih unapred tako i onih koji se emituju uivo. Pratee slube medija su takoe mnogobrojne i ine znaajnu podrku u radu novinarima i tehnikoj slubi. Samo zajednikim radom moe se savladati tako sloen proces proizvodnje medijskih sadraja. 134

Na vrhu lestivice je generalni direktor sa upravnim odborom koji objedinjavaju sve strukture i snose najveu odgovornost za uinkovitost medija na tritu informacija, reklame i zabave.

Za razmiljanje i delovanje Gotovo sve znaajnije medijske kue na svojoj internetskoj stranici navode ime i e-mail osobe odreene za kontakt sa auditorijumom. Iskoristite tu mogunost i zatraite da vam objasni put odluivanja i hijerarhisku strukturu. To su informacije od javnog znaaja, tako da ne postoji zakonsko ogranienje da ih dobijete. Na ovaj nain ete testirati otvorenost medija prema auditorijumu, ali i uoiti kako navedeni opti model izgleda primenjen u praksi na konkretnom mediju.

135

Medijski sektor/trite
Osmo poglavlje predstavlja u odrenom smislu saetak prethodnih sa stanovita odrivosti medija na tritu, njihove uinkovitosti i funkcionalnosti. Sadri, pre svega, promiljanja o dnevnoj medijskoj praksi na teritoriji Srbije, a potom i zemalja iz susedstva koje dele iste tranzicijske tekoe u ureenju tako znaajnog i ujedno komplikovanog fenomenana, kakva je trina regulacija medijske ponude i potranje. Poglavlje se bavi periodom do 2006. godine. U vremenu tranzicije medijska praksa je podlona izrazito brzim promenama, posebno u elektronskim medijima, gde koincidiraju sa velikim napretkom informacionih tehnologija. Neke promene moemo predviati na osnovu razvoja medija u svetu, ali mnoge ne, jer su specifine za neko drutvo. Medijski zakoni, usaglaeni sa evropskim dokumentima ne primenjuju se na odgovarajui nain. Regulativa koja je prola uzornu evaluaciju u svetu u naoj se sueljava sa ogranienjima proizalim iz drugaijeg kulturnog koda, drugaije svakodnevne prakse i naravno neureenih odnosa u drutvu. Stoga ovo poglavlje treba itati sa uverenjem da e vremenom postati prevazieno, odnosno da e se dogaanja na medijskom tritu, u smislu medijskog sektora, usaglasiti sa modelima i standardima koji su potvreni u meunarodnim okvirima, i da e se istovremeno potovati i specifinosti ove sredine. Istovremeno ono nije nita manje znaajno od prethodnih, jer one koji se upuuju da postanu uzorni predstavnici profesije obavetava o drutvenom kontekstu u okviru medijskog sektora u kojem e sticati svoja prva profesionalna znanja i iskustva. Ove informacije e im biti vodilja u sagledavanju okruenja u kojem e raditi. Preporuena literatura: Habermas, Jirgen (VI), Popunjavanje okvira (2004), Report on Media diversity in Europe (2002). Zakon

136

o radiodifuziji, Zakon o javnom informisanju, Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja .

MEDIJSKI SEKTOR TRITE Medijsko trite u najuem smislu ine sva sredstva javnog informisanja na teritoriji koju obuhvata odreena zona distribucije i pokrivanja. Drugaije reeno trite u ovom sluaju moemo smatrati sektorom koji obuhvata kreiranje, obradu (menadment) i distribuciju medijskih sadraja preko odreenih kanala u cilju njihove masovne potronje (konzumiranja). Medijski sektor podrazumeva proces u kome se neki plod ljudske aktivnosti i kreativnosti pretvarau odreeni medijski sadraj, zatim se distribuira do publike, koja nije direktno ukljuena u proces njegovog stvaranja. Istorijski, glavne industrije u medijskom sektoru su bile televizijska i radio difuzija, filmska i muzika industrija, kao i tampa. Reklamna industrija je povezana sa svim medijskim kanalima. Najnoviji kanal za distribuciju medijskih sadraja je Internet. U irem smislu medijski sektor obuhvata, osim sredstava javnog informisanja, i sve faktore koji neposredno utiu na njihovo funkcionisanje, pre svih oglaivae i medijsku regulativu sa prateim iniocima. inioci doprinose kvalitetnijem delovanju medijskog sektora, a to su, na primer, donatori, medijsko obrazovanje, alternativno i institucionalno, medijska podrka (agencije za istraivanje auditorijuma, medija centri, medijski instituti, medijska/novinarska udruenja, interesne grupe i asocijacije), meunarodne organizacije koje se bave unapreenjem medija i svi ostali koji utiu na strukturu medijskog okruenja. 137

Na strukturu medijskog trita utiu tehnoloki faktori (opti dostignuti stepen tehnolokog razvoja i (tele)komunikacione infrastrukture kao preduslovi za distribuciju sadraja; iskoritenost ogranienih resursa (frekventnog spektra), gustina kablovske i internetske mree, stepena digitalizacije, dostupnost satelitske distribucije; dravna regulacija (dozvole za emitovanje i/ili distribuciju); konkurencija; globalizacija (integracija trita); uticaj lokalne samouprave; kulturni kod. Tehnoloki faktori i dravna regulacija
RRA Repubika radiodifuzna agencija RRA je nezavisno regulatorno telo.

U naoj zemlji javnosti nisu poznate namene delova frekvencijskog spektra to umnogome oteava definisanje i ureenje medijskog trita.34 Na osnovu Zakona o radiodifuziji (donesenog 2002) do kraja 2006. dozvole za emitovanje dodeljivala je Republika radiodifuzna agencija za nacionalno, regionalno i lokalno pokrivanje za radijske i televizijske stanice i pokrivanje podruja grada Beograda. 35 Radijske dozvole za emitovanje programa na teritoriji Vojvodine nisu dodeljene u prvom konkursnom periodu. to se tie kablovske i satelitske distribucije nisu raspisani tenderi ni standardizovani tehniki uslovi, niti regulisan sadraj odnosno programska pravila to
34

dije u okviru koje je i frekventni plan koji je donesen ali nije javno dostupan pa stoga postoji konflikt medija sa RATElom (Republikom agencijom za telekomunikacije), jer pri izradi frekventnog plana nije uvaen socio-ekonomski i demografski faktor. 35 U javnosti se ovaj proces definie kao dodela frekvencija.

Plan namene frekvencijskog opsega, definicija opsega za me-

138

bi trebalo da urede RATEL i RRA. to se tie digitalnog terestrikog emitovanja ne postoji regulativa, niti je najavljeno da e uskoro neto biti u tom pravcu definisano. Istovremeno maja 2006. u enevi je utvrena koordinacija za evropsku zonu digitalnog emitovanja.36 Kod nas se ureuje samo analogno emitovanje. O digitalnom emitovanju raspravlja se samo na meunarodnom nivou. Monopol Telekoma Srbija, koji je samo formalno prestao juna 2005. godine, jo ograniava i oteava pristup Internetu i mreama naredne generacije (NGN). Za graane Internet je i dalje spor i skup. To medijima suava potencijalno trite, ali i oteava prikupljanje i distribuciju sadraja. Medijsko trite regulie se zakonima koji tite trinu utakmicu kao i posebnim zakonodavstvom zasnovanim na meunarodnim dokumentima koje je za zatitu medijskog pluralizma ratifikovala i naa zemlja. Njihov osnovni cilj je osiguravanje slobode izraavanja i infomisanja. Kod nas se medijski sektor ureuje i Opte obavezujuim uputstvom o ponaanju emitera (kodeks ponaanja emitera), koji je na osnovu Zakona o radiodifuziji (l. 8 st. 1 t. 5 i l. 12 st. 5) doneo Savet Republike radiodifuzne agencije (26. juna 2007), kao i novinarskim profesionalnim kodeksima osnovnim iniocima samoregulacije u medijima. Opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera RRA sadri uputstva koja se odnose na opte obaveze emitera (potovanje uslova iz dozvole za emitovanje, obavezna identifikacije,
36

RATEL Republika agencija za telekomunikaciju DTT Digitalna terestika televizija DTT je emitovanje sa predajnika na visokim kotama, a signal se prenosi digitalnim putem. NGN (Next Generation Network) Digitalne komunikacione mree koje obuhvataju pored glasa i razmenu podataka i videa.

Druga sesija Regionalne konferencije o radio-komunikacijama

za planiranje digitalne terestrike radiodifuzne slube u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz, Meunarodne unije za telekomunikacije odrana je u enevi od 15. maja do16. juna 2006. Uestvovalo je vie od 1000 delegata iz 104 zemlje Evrope, Afrike i dela Azije. Opirnije u asopisu LINK septembar 2006.

139

kvote obavezne produkcije, zabrana partijske pripadnosti), zatim uputstvo koje se tie optih programskih standarda u informativnom programu i programu politikih aktuelnosti (potovanje obaveza proisteklih iz dokumentacije predate na konkursu, objektivnost, nepristrasnost, blagovremenost, tanost, sloboda objavljivanja komentara, zabrana diskriminacije, pravilo druge strane, obaveza prenoenja saoptenja hitne prirode, obaveza posebnog najavljivanja programa koji sadri scene nasilja i katastrofe, obaveza objavljivanja ispravke i odgovora); uputstvo koje se odnosi na zatitu dece i omladine; uputstvo koje se odnosi na prikazivanje poroka, kriminala i uznemirujuih pojava; uputstvo koje se odnosi na praenje istrage; uputstvo koje se odnosi na tretman religije i verske programe; uputstvo koje se odnosi na prikazivanje programa koji se odnose na okultizam, paranormalne pojave i magiju; uputstvo koje se odnosi na prikazivanje pornografije, seksa i golotinje, uputstvo koje se odnosi na zatitu privatnosti; uputstvo koje se odnosi na upotrebu jezika; uputstvo koje se odnosi na audio i vizuelni aspekt sadraja i programa; uputstvo koje se odnosi na praenje izbora i referenduma; uputstvo koje se odnosi na autorska i srodna prava, reklame, sponzorstvo i plaene termine. Veoma tura i kratka javna rasprava o ovom obavezujuem dokumentu uglavnom je osporavala pravo RRA da saini Kodeks ponaanja emitera navodei kao argument injenicu da je ovaj tip dokumenta prema sadraju imanentniji novinarskim cehovskim udruenjima kao vid samoregulacije unutar same profesije nego kao administrativno nametnuti skup pravila ponaanja. U Srbiji vai nekoliko novinarskih kodeksa koji uglavnom reguliu iste oblasti kao i uputstvo RRA, na primer, odnos prema injenicama, odnos prema javnom intersu, vlastima, 140

kriminalu, terorizmu, oruanim sukobima, drutvenim grupama, vrednostima, linoj etici. Meutim oni ne definiu dovoljno precizno odnos prema privatnosti javnih linosti. Konkurencija i globalizacija Medijsko trite kod nas obeleeno je istim trendovima kao i u svetu, to podrazumeva: koncentraciju, posebno vertikalnu integraciju/konglomeraciju medijskog vlasnitva; tehnoloku konvergenciju koja podrazumeva proimanje i pribliavanje naina distribucije sadraja: Internet, kablovi, raunarske mree, razni prenosni putevi koriste se za distribuciju audio i video sadraja i podataka; stalni napredak komunikacionih tehnologija kao preduslov za razvoj novih ili inoviranih medija (digitalni radio /HD radio, drm/, mobilna televizija); digitalizaciju svih medija i oblika komunikacije; fragmentaciju trita kao polsedicu ogromnog broja dostupnih kanala i njihove specijalizacije; liberalizaciju komunikacijskih politika, to omoguuje pristup stranom medijskom kapitalu.37 hiperkomercijalizaciju medijskih industrija i smanjenje sadraja koji su javna usluga.38
37

mogu imati najvie do 49 odsto ukupnog kapitala osim ako meunarodnim ugovorima koje je ratifikovala SRJ nije drugaije predvieno (l. 41 Zakona o radiodifuziji). 38 Termin pinkovizija oznaava hiperkomercijalizaciju svih televizijskih kanala i svoenje informativne, obrazovne i zabavne funkcije medija na komercijalnu po modelu koji je nametnula u naem medijskom sektoru TV Pink.

Po naim medijskim zakonima stranci (fizika i pravna lica)

141

Medijska koncentracija Pod medijskom koncentracijom podrazumeva se kontrola nad proizvodnjom, zapoljavanjem, distribucijom i publikom. Postoji nekoliko vrsta medijske koncentracije: industrijska koncentracija podrazumeva ukrupnjavanje izdavaa; koncentracija tiraa odnosi se na dominantnu poziciju medija na tritu; ureivaka koncentracija je smanjivanje broja razliitih urednikih jedinica u mediju, manje osoba donosi odluke o celokupnoj proizvodnji medijskih sadraja; Oligopol: centar horizontalna koncentracija predstavlja istu moi sa vie suvrstu medija monopol ili oligopol. bjekata. vertikalna koncentracija/integracija obuhvata ceo proces proizvodnje i distribucije, Oligar je osoba ime se obezbeuje smanjenje transakcijkoja pripada oligopolu. Nasuskih trokova, vea kontrola nad okrueprot monopolu njem, bolji pristup celom tritu za svoje koji je jedan medijske proizvode. subjekt moi. medijska koncentracija u uem znaenju podrazumeva vie razliitih elektronskih i/ili tampanih medija pod jednim krovom, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, kao i koncentraciju filmske odnosno muzike produkcije i distribucije i elektronskih i tampanih medija; dijagonalna koncentracija/integracija je Mobilna radna jedinica ureaj diverzifikacija u drugu vrstu medija (npr. koji prima teletelekomunikacije i televizija ili novine); fonski, radio, tv tehnoloke mogunosti ukazuju na to da je signal. novi oblik digitalne koncentracije ulazak operatera fiksne i mobilne telefonije u sektor elektronskih medija. transnacionalna koncentracija predstavlja konglomeraciju. 142

Regulisanje medijskog vlasnitva od presudnog je znaaja za utvivanje koncentracije i osiguravanje raznolikosti u privatnom sektoru. Neke zemlje koriste samo opte zakone o zatiti konkurencije, a u nekima postoji i posebna sektorska regulacija (monomedijska i krosmedijska). Postoje kriterijumi za odreivanje nedozvoljene koncentracije na osnovu kojih deluju preventivno, ali i naknadno, nezavisna regulatiorna tela. Prati se udeo u publici, udeo u vlasnitvu, glasaka prava, ukupni promet. Uoeno je da su neka strana pravna lica potovala nae zakone i poseduju u mediju do 49 odsto ukupnog kapitala, ali je posebnim, internim, aktima regulisano da imaju vie od 70 odsto glasakih prava, to ukazuje na disbalans i na to ko ima sutinsku mo u medijskoj kui. Do kraja 2006. nije bilo javnih reakcija na ovakvu medijsku praksu. Regulisanje medijskog vlasnitva u Evropi tie se: digitalizacije i konvergencije (proimanje i pribliavanje naina distribucije sadraja: Internet, kablovske i raunarske mree, razni prenosni putevi); digitalne platforme;39 fleksibilni modeli ogranienja vlasnitva radi osiguravanja raznovrsnosti i slobode izraavanja. Javni radiodifuzni servis suprotstavlja se medijskoj koncentraciji i obezbeuje medijsku raznolikost poto trite ne moe samo da garantuje pluralizam medijskog sektora. Komercijalni mediji ne garantuju automatski i visok profesionalni nivo, niti nude sadraje koji su
39

DTT podrazumeva emitovanje sa predajnika na visokim kotama, putem digitalnog signala. Umesto jednog analognog mogue je emitovati 4 do 6 digitalnih kanala. Ovaj nain emitovanja zahteva nove modele zakonskog regulisanja, iako se u veini zemalja na njih primjenjuju postojee zakonske odredbe.

143

od javnog interesa i osiguravaju drutvenu koheziju i demokratske integracije. Istovremeno javni servis ne bi trebalo po svaku cenu da se po gledanosti i sluanosti takmii sa komercijalnim emiterima. On mora da nudi sadraje najviih standarda, namenjene ne samo zadovoljenju informativnih potreba najveeg dela auditorijuma, ve i marginalnih grupa, kao i one namenjene promovisanju novih trendova, na primer, u kulturi i umetnosti. Jaki javni radiodifuzni operateri osiguravaju raznovrsnost informacija i stavova. Bez njih je medijsko trite mnogo siromanije. dan od danas najpoznatijih teoretiara javnog mnjenja Jirgen Habermas, branei pravo auditorijuma na javni servis, istie sluatelji i gledatelji nisu samo konzumenti, dakle sudionici trita, nego istovremeno i graani s pravom na sudjelovanje u kulturnom ivotu, opaanju politikih deavanja i u formiranju javnog mnjenja. Na osnovu ovog pravnog razumjevanja ne smiju programi, koji osiguravaju odgovarajuu temeljnu opskrbu stanovnitva, biti ovisnim od promidbene uinkovitosti i sponzorske podrke (.) Uzmimo na primjer da neke od ovih redakcija dospiju pod pritisak financijskih investitora koji planiraju brze profite u neprimjerno kratkom vremenu. Ako bi tada reorganizacija i utede u samoj jezgri ugroavale uobiajene urnalistike standarde, bila bi time pogoena u sr i politika javnost. Jer javna komunikacija bi ispatala na diskurzivnoj vitalnosti bez dotoka informacija, koje se imaju zahvaliti iscrpnim istraivanjima, kao i bez oivljavanja diskursa putem argumenata. Bez njih ne bi mogla javnost pruiti otpor populistikim tendencijama i ne bi vie mogla ispuniti funkciju koju mora ispuniti u 144

okvirima demokratske pravne drave (Habermas 2007: VI). Mediji i lokalna samouprava Posebnu ulogu na lokalnom nivou igraju mediji koji se ponaaju kao javni servis. Na Zakon o radiodifuziji precizira da se mediji iji je osniva optina moraju privatizovati do 2008. i nakon toga nije predvieno postojanje medija lokalne zajednice. Istovremeno data je mogunost civilnom sektoru da osnuje elektronske medije te da se na taj nain omogui zadovoljavanje specifinih komunikativnih potreba stanovnitva. Zakonodavstva drugih zemalja, pa i onih iz naeg okruenja, nasuprot ovom reenju, definiu medije koje osniva, ili samo finasira, barem delimino, lokalna samouprava da bi funkcionisali kao javni servis u optini i na tom medijskom tritu predstavljali faktor javnog informisanja u slubi graana. U nekim zemljama (Slovenija) je praksa da lokalni mediji koji imaju sopstvenu produkciju i neguju pluralizam imaju pravo da konkuriu za sredstva iz dravnog budeta. Kulturni kod Liberalizacija trgovine i audiovizualnih usluga na razliite naine izrazito utie na medijsko trite. Pre svega meunarodna trgovinska politika utie na raznovrsnost i pluralizam medija. Negativna liberalizacija doprinosi guenju malih i specifinih medijskih industrija i ekspanziji velikih, globalnih medijskih industrija koje nude mnogo istog po veoma niskim 145

produkcionim cenama. Mnoge zemlje tite domae trite uvoenjem posebnih kvota za strane filmove i televizijske produkcije. Savet Evrope je doneo uputstvo o obavezi emitovanja odreenog procenta evropske produkcije kako bi se podralo uvanje evropskog kulturnog koda. Evropske drave bi trebalo aktivnije da deluju na ogranienju koncentracija koje mogu negativno utiati na politiki ili kulturni pluralizam.40 Nezavisna regulatorna tela, poput RRA u Srbiji, imaju mehanizme za sankcije nad onima koji kre odredbe Zakona o radiodifuziji u poglavlju VI Spreavanje nedozvoljene medijske koncentracije tako to prema l. 102 mogu da oduzmu dozvolu za emitovanje. Postoji i niz podsticajnih mera za spreavanje medijske koncentracije, kao to su, na primer, davanje prostora nezavisnim producentima, nezavisnim produkcijama, podrka osnivanju nezavisnih programskih saveta. Najvanije je utvrivanje pravog vlasnitva nad medijima. Kako je uloga medija informativna, obrazovna i zabavna, bitno je u sve tri oblasti medijskog delovanja ukljuiti sadraje koji afirmiu kulturni kod sredine, njene vrednosti i obeleja po kojima se izdvaja od drugih, ali i one koji je ukljuuju u sveopte prihvaene modele. To ne podrazumeva nekritiko odbacivanje svega to se ne uklapa u potpunosti u kulturu i tradiciju odreene zajednice, ve promiljanje sa multikulturnog stanovita drugog i drugaijeg i traganje za proimanjima kultura u svetu koji jeste obeleen multikulturalizmom.
40

Francuska je jo u vreme ministra za kulturu aka Langa pred

kraj 20. veka otvorila pitanje kulturnog imperijalizma SAD izazvanog medijskom globalizacijom i koncentracijom.

146

Za razmiljanje i delovanje Potraite primere u naem medijskom sektoru: koji bi jasno ilustrovao princip medijske koncentracije i globalizacije horizontalnu koncentraciju hiperkomercijalizaciju

147

Tipovi medija u kontekstu publike

Deveto poglavlje posveeno je onim medijima koji su usmereni ka specifinijim ciljnim grupama te tako svoj format veoma precizno grade. To ne znai da je njihov auditorijum iskljuiv, ve da preferiraju odreenu ciljnu grupu. Re je u ovom poglavlju o uglavnom niskotiranim tampanim i elektronskim medijima sa nedovoljno velikim auditorijumom za samoodrivo poslovanje. Danas na medijskom tritu ovih prostora mediji marginalizovanih grupa teko preivljavaju sve udare koje donosi, s jedne strane, zahtev da svi moraju biti samoodrivi, a sa druge, imperativ trine ekonomije koja namee opti ukus. Za specifine malo je prostora. Ipak, upravo mediji marginalizovanih grupa ine znaajan segment javnog informisanja, jer doprinose ostvarivanju osnovnog ljudskog prava, pravo na primanje i odailjanje informacija, odnosno prava na zadovoljenje komunikacionih potreba svih graana jednog drutva, bilo da pripadaju veini ili manjini u razliitim oblastima ivota. 41 U ovom poglavlju od svih medija marginalizovanih grupa bie temeljnije obraen fenomen me41

elimir Keetovi (2006), definiui ta je to normalno/ veinsko u Srbiji u tekstu Raznolikosti/Razliitosti, CDR, OSCE, navodi sledee statistike podatke: U Srbiji 1.300.000 osoba nisu Srbi; vie od 110.000 nisu belci jer pripadaju romskoj zajednici; 3.524.000 stanovnika nije iskljuivo heteroseksualno; 2.625.000 stanovnika nije pravoslavne vere; 800.000 stanovnika su osobe sa invaliditetom. Ukupno prema bilo kom od osnova koji po stereotipnom miljenju nisu osobenosti koje pripadaju veini/prosenim graanima/ normalnim u Srbiji ivi 8.359.000 stanovnika, dakle 859.000 vie od ukupnog broja stanovnika! Trebalo bi imati u vidu da se pojedini skupovi iz navedene statistike preklapaju (na primer deo skupa stanovnika koji nije pravoslavne vere ulazi i u skup osoba sa invaliditetom, i u skup onih koji se ne izjanjavaju kao Srbi). Ipak navedeni primer veoma jasno ilustruje koliko je drugi i drugaiji u stvari deo svakodnevice svakog drutva, pa i Srbije. Iskljuiti marginalne grupe iz medija, odnosno ne omoguiti im da zadovolje svoje komunikacione potrebe, znai da se zajednica ogluuje o prava velikog broja graana, kao i da medijski sektor zanemaruje jedno veliko trite.

148

dija nacionalnih manjina s obzirom na model dobre prakse koji u ovoj oblasti nudi Vojvodina. U medije marginalizovanih grupa spadaju jo i mediji namenjeni enskom auditorijumu, zatim oni koje su osnovale verske zajednice, osobe sa invaliditetom i drugi. Iako svi pomenuti pripadaju skupini medija marginalizovanih grupa ipak su, kada se analiziraju, potpuno razliiti odgovori na kljuna pitanja. KO je kreator i poiljalac poruka? TA i na koji nain saoptava auditorijumu? Kojim KANALOM to ini? KOME su poruke namenjne? S KOJIM UINKOM poruka deluje na primaoce, odnosno ta se sa njom dogaa u procesu komunikacije? Ukoliko odgovorimo na navedena pitanja, uoiemo da su samo tabloidi, enu kao jednu od marginalizovanih grupa, prepoznali kao mogu veoma dobar/profitabilan auditorijum. Kvalitetni dnevni listovi i nedeljnici kao i elektronski mediji o ovoj populaciji informiu samo u ekscesnim situacijama. Marginalizovane grupe, osim ena i osoba drugaije seksualne orijentacije, nisu zanimljiv auditorijum medijima koji na tritu ostvaruju profit. Tabloidi su veoma rano shvatali da ene mogu biti dobri potroai. Prvi asopis za ene (The Ladies Mercury) objavljen je 1693. veoma brzo nakon pojave tampe. U uvodniku je napisano da eli da odgovori na sva najlepa i najradoznalija pitanja koja se tiu ljubavi, braka, ponaanja, oblaenja i naravi enskog pola, bilo da su u pitanju device, supruge ili udovice (Brigs Kobli 2005: 173). I danas asopisi za ene slede ureivaku politiku koja je utemeljena pre vie od tri veka i imaju izuzetno visoke tirae.42 Tabloidi za ene prvi su razumeli da e im prodaja porasti ukoliko licencu ustupe domaim izdavaima tako da se danas mnogi od njih objavljuju i
42

Ladies Home Journal Tira oko 4 i po miliona primeraka. 42 Womens Day Tira oko 4 miliona primeraka. Cosmopolitain oko 3 miliona primeraka.

Tirai su navedeni za 2005/2006. godinu. Trebalo bi imati u

vidu da feministike publikacije izlaze neredovno i da tira nije uvek naveden.

149

enske studije asopis za feministiku teoriju, Beograd. Tira 500 primeraka.

Profemina asopis za ensku knjievnost i kulturu, Beograd Izdava B92.

Labris Izdaje Grupa za lejzbejska ljudska prava, Beograd.

na srpskom odnosno hrvatskom jeziku. Kvalitetni magazini i emisije u elektronskim medijima koje se bave enskim pitanjem, poloajem ene u drutvu, enskim pismom, enskom knjievnou ili, na primer, teolokim feminiznom, veoma su retki. Opstaju na medijskom tritu samo dok se finansiraju iz donacija i uglavnom veoma brzo prestaju da postoje. Kvalitetni magazini i emisije u elektronskim medijima koje se bave enskim pitanjem, poloajem ene u drutvu, enskim pismom, enskom knjievnou ili na primer teolokim feminiznom, veoma su retki. Opstaju na medijskom tritu samo dok se finansiraju iz donacija i uglavnom veoma brzo prestaju da postoje. Slina situacija je i sa medijima namenjenim osobama drugaije seksualne orijentacije (LGB populacija). Elektronski mediji, osim javnog servisa koji je po zakonu u obavezi da saoptava informacije i o ovoj populaciji, nisu usmereni na LGB kao ciljnu grupu vrednu medijske panje. Ostale marginalizovane grupe su trinocentrinim medijima potpuno neinteresantne. Njima se bavi tampa koju finansijski pomau donatori i drava, kao i javni servis u obimu koji je propisan zakonom. Preporuena literatura Vali Nedjkovi, D. (2004: 41-52), Vali Nedjkovi, D. (2006a:502-506, 518-519), Vali Nedjkovi, D. (2006b: 540-544), Winston, B. (2003).

150

MEDIJI MARGINALIZOVANIH GRUPA Opta pitanja Teorija medija i medijska legislativa nisu jasno definisali da li se pod pojmom mediji nacionalnih manjina podrazumevaju: (a) mediji koji su u potpunosti formatirani i programirani na jeziku nacionalne manjine i u kojima se ceo novinarski, upravljaki i administrativno-tehnoloki kadar regrutuje iz te manjinske zajednice (u Vojvodini, na primer, Hlas Ludu, Magyar Sz, Ruske Slovo, Libertatea); (b) mediji koji samo jedan deo svog prostora, odnosno vremena odvajaju za sadraje prezentovane na jeziku nacionalnih manjina i za to imaju angaovane novinare iz manjinskih zajednica organizovane u autonomnim redakcijama (npr. Radio-televizija Vojvodine ima 6 redakcija na jezicima nacionalnih manjina i redakciju, kao i celu administraciju na veinskom jeziku; Zrenjaniske novine imaju stranicu na maarskom i rumunskom jeziku, Kikindske stranicu na maarskom jeziku koju pripremaju novinari maarske nacionanosti); (c) mediji na jeziku veine koji samo neke sopstveno proizvedene sadraje prevode na jezike nacionalnih manjina (servis BETA na jezicima nacionalnih manjina); (d) mediji koji su formirani kao multietnike redakcije koje proizvode sadraje na razliitim jezicima, ali ih uklapaju u jedan jedinstven program (tip Multiradio Radija 021 NS); (e) oni koji nisu markirani iskljuivo jeziki i etniki ve i/ili verski.43 Pristupi realizacije prava na informisanje na sopstvenom jeziku su veoma razliiti. Preduslov za ostvarivanje svih kulturnih prava jeste pravo na uee u kulturnom ivotu, koje se
43

Pravo na informisanje na maternjem jeziku je osnovno ljudsko pravo.

Pobrojane

karakteristike mogu se istovremeno ispoljiti, npr. neki medij na osnovu kriterijuma (e) moe biti verski, a na osnovu (d) multietniki (npr. Radio Marija).

151

svrstava u red osnovnih prava nacionalnih manjina kao prava na zatitu njihovog grupnog kulturnog identiteta istie Vojin Dimitrijevi (1999: 126). Ovo pravo tesno je povezano sa pravom na slobodu izraavanja koje podrazumeva da se, bez obzira na granice, trae, primaju, koriste i ire informacije i ideje bilo kojim sredstvima pa tako i mas-medijima. Svako ugroavanje slobode izraavanja na maternjem jeziku, bilo implicitno ili eksplicitno, direktno utie na neostvarivanje kulturnih prava. Meunarodna i domaa pravna akta reguliu pre svega pravo na informisanje na jezicima nacionalnih manjina, i u vezi s njim pravo osnivanja medija na maternjem jeziku. Srbija ima tri pravno obavezujua akta u ovoj oblasti: Meunarodni pakt o politikim slobodama i pravima Ujedinjenih nacija, Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope. U ovim meunarodnim aktima uspostavljeni su standardi. Prvi standard: nacionalne manjine moraju imati pristup svim medijima, bez diskriminacije; nacionalne manjine mogu slobodno i bez ikakvih ogranienja primati i slati informacije, bez obzira na granice i aktuelne politike vlasti. Drugi standard koji je utvren i naim domaim zakonodavstvom (pre svega u Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina Republike Srbije, i u medijskim zakonima Republike Srbije44): nacionalne manjine imaju
44

Zakon o radiodifuziji (2002, redefinisan 2005), Zakon o jav-

152

nom informisanju (2003), Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004), Odluka Skuptine APV o prenosu osnivakih i vlasnikih prava za medije na jezicima nacionalnih manjina na nacionalne savete (2004). Centar za istraivanje etniciteta stavio je u martu 2006. na javnu raspravu novi predlog Zakona o zatiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji u kojem su jasno definisane nadlenosti Nacionalnih saveta/manjinskih samouprava u oblasti javnog informisanja i na optinskom i na republikom nivou. Do 2007. o njemu se nije raspravljalo u skuptinskim telima.

pravo da same osnivaju svoje medije i da njima samostalno upravljaju. Tree pravo koje okvirna konvencija utvruje zapravo je obaveza drave da olaka pristup predstavnicima nacionalnih manjina sredstvima javnog informisanja, odnosno javnim radiodifuznim servisima. Intencija ove odredbe je da manjine budu ukljuene u ureivaku politiku i izradu programa u javnim radiodifuznim servisima. Zakon o radiodifuziji (2002) Radiodifuzna ustanova Vojvodine je nosilac javnog radiodifuznog servisa u Pokrajini (lan 76).

lan 77 stav 1: Programi koji se proizvode i emituju u okviru javnog radiodifuznog servisa su od opteg interesa. lan 77 stav 3: mora da se obezbedi raznovrsnost i izbalansiranost sadraja kojima se podravaju demokratske vrednosti savremenog drutva, a naroito potovanje ljudskih prava i kulturnog, nacionalnog, etnikog, politikog pluralizma ideja i miljenja. lan 78: nosioci radiodifuznog servisa su duni da (3) uvaavaju jezike i govorne standarde, kako veinskog stanovnitva, tako, u odgovarajuoj srazmeri i nacionalnih manjina odnosno etnikih grupa, na podruju na kom se program emituje; (4) obezbede zadovoljavanje potreba graana za programskim sadrajima koji izraavaju kulturni identitet, kako naroda, tako i nacionalnih manjina, odnosno etnikih grupa, kroz mogunost da odreene programe ili programske celine, na podrujima na kojima ive i rade, prate na svom maternjem jeziku i pismu.

U l. 5 direktno prati odredbe meunarodnih dokumenata po kojima se drave upuuju ne samo

Zakon o javnom informisanju (2003)

153

da podravaju i dozvoljavaju medije na jezicima nacionalnih manjina, ve i da im omogue finansiranje. Prema l. 5 radi ostvarivanja prava nacionalnih manjina i etnikih zajednica u informisanju na sopstvenom jeziku i negovanju sopstvene kulture i identiteta, Republika, Autonomna pokrajina, odnosno lokalna samouprava obezbeuju deo sredstava ili drugih uslova za rad javnih glasila na jezicima nacionalnih manjina i etnikih zajednica, dok se u l. 14 izriito navodi da osnivai javnih glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, drava i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda. Stoga je (2004) Skuptine APV donela Odluku o prenosu osnivakih i vlasnikih prava za medije na jezicima nacionalnih manjina na nacionalne savete koji su nakon toga preuzeli osnivaka, vlasnika i upravljaka prava nad novinsko-izdavakim kuama na jezicima nacionalnih manjina.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004) U Zakonu se precizira, izmeu ostalog, da organ vlasti ne sme davati informacije odreenim medijima pre drugih, niti samo odreenim medijima. U saradnji sa Fondom za otvoreno drutvo u oktobru 2005. tampan je Vodi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama na maarskom, rumunskom, slovakom, bugarskom i albanskom jeziku. Vodi slui kao obavezno uputstvo svim institucijama koje imaju javna ovlaenja i koje su obavezne da zainteresovanima stave na raspolaganje traene informacije. Vodi se koristi i kao nastavno sredstvo u kolama u nastavi Graanskog obrazovanja.

154

Mediji nacionalnih manjina: od ekspanzije do devastacije Multinacionalna i multijezika Vojvodina nametala je drugaije medijske standarde u odnosu na druge delove Srbije, shodno svojim multikulturnim potrebama. U razliitim periodima, zavisno od drutveno-politikih kretanja, ti standardi su bili neuobiajeno visoki, ak i za evropska reenja, ili neopravdano niski. Mediji u Vojvodini, prema statistikim podacima, odraavaju nacionalnu i jeziku strukturu stanovnika ovih prostora najaroilikijih po nacionalnoj, jezikoj i verskoj strukturi na celoj teritoriji Srbije. U odnosu na drutveni i politiki kontekst, broj stanovnika, preovlaujue jezike u lokalnim zajednicama, menjao se i odnos prema medijima na jezicima nacionalnih manjina. Najznaajnije i najdinaminije promene dogodile su se u periodu od 1974. do danas. U tom periodu uoene su 4 osnovne faze: 1. Prvi period karakterie ekspanzija medija na jezicima nacionalnih manjina (1974-1989). Izrazitit razvoj medija na jezicima nacionalnih manjina bio je posledica demokratizacije drutva i pozitivnog odnosa prema multikulturalizmu, nakon donoenja Ustava SR Srbije 1974. kojim je Vojvodina dobila iroku autonomiju i pravo da donese sopstveni Ustav, na osnovu koga su status jezika u slubenoj upotrebi osim srpskohrvatskog imali i maarski, slovaki, rusinski, rumunski jezik. U ovom periodu najrazvijeniji elektronski medij sa statusom matine jugoslovenske radiotelevizije sa seditem u Novom Sadu emitovao je program na 6 jezika. U skladu sa strukturom stanovnitva i lokalne radio-stanice 155

emitovale su program na dva ili i vie jezika. Od 25 lokalnih i regionalnih radio-stanica 4 su pripremale program na 4 jezika (Baka Topola, Vrbas, Kovaica i Zrenjanin), 6 stanica na 3 jezika, 8 stanica na 2 jezika, a samo 4 su bile jednojezine. Postojali su i mnogobrojni tampani mediji na jezicima nacionalnih manjina koji su po ureivakoj politici pratili, uzrasno i sadrajno, potencijalne itaoce (deji, omladinski, porodini; dnevnopolitiki, edeljnici, kulturni magazani). Na romskom jeziku, takoe od poetka devedesetih, emisije emituje Radio-televizija Novi Sad i lokalna radio-stanica VAP. Periodino su se na romskom izdavali i specijalizovani asopisi (Romologija i Alav e Romengo). Podataka o njihovoj sluanosti i itanosti nema. Podaci o itanosti dnevnih i nedeljnih listova iz 1984, dakle vremena kada su mediji na jezicima nacionalnih manjina bili u punom razvoju, pokazuju da je izlaenje tampe bilo sasvim opravdano i dobro primljeno u manjinskim sredinama, kao element ostvarivanja kulturnih prava. Nakon toga vremena statistika je ostala ista, a stvarnost postala sasvim drugaija. 2. U drugom periodu (1989-1999) eksplicito su statistiki znaajno zadovoljeni najvii standardi u informisanju, ali je tada zapravo dolo do guenja kulturnih prava nacionalnih manjina u oblasti informisanja. Spitavanje medija na jezicima nacionalnih manjina bilo je posledica smanjivanja autonomije Pokrajine Vojvodine nakon suspenzije Ustava iz 1974. godine i centralizacije vlasti u Srbiji. Ustavom iz 1990. godine autonomna pokrajina gubi sopstveni Ustav i umesto njega donosi Statut. 156

Pokrajina je od Socijalistikog saveza Vojvodine, nakon njegovog ukidanja, preuzela osnivaku ulogu za medije na jezicima nacionalnih manjina, na osnovu ega je postavljala direktore i glavne i odgovorne urednike. Ovi mediji finansirali su se iz budeta republike Srbije. Jedan od dobrih primera primenjivanih strategija u guenju medija na jezicima nacionalnih manjina jeste obaranje kvaliteta signala. U tom periodu praktikovana je esta promena talasnih duina,45 tanije svaki program na jezicima nacionalnih manjina imao je vie talasnih duina sa iscepkanim vremenima emitovanja preko predajnika koji su, ponekad se ini, bili okrenuti u suprotnom smeru od manjinskih centara. Druga strategija je obaranje kvaliteta sadraja izazvaa neobnavljanjem novinarskog kadra. U tampanim medijima situacija je bila jo loija. tampa na jezicima nacionalnih manjina imala je osim tekoa sa kojima su se susretali izdavai na srpskom jeziku (nedostatak hartije), jo i pojaan problem distribucije i malu italaku publiku.
45

Na program moete kontinuirano da pratite na ultrakratkim

talasima od 90,5 i na 92,5 megaherca, a na srednjim talasima na 1107 kiloherca od ponedeljka do petka ujutro i tokom prepodneva od 5 do 6, zatim od 7 do 8 i od 9 do 12 asova i 30 minuta, posle podne od 14 do 16 i 30, a uvee od 18 i 30 do 22 asa, te od 23 asa do kraja pononih vesti. Subotom ujutro i tokom prepodneva od 5 do 6, zatim od 7 do 8 i od 10 do 13 asova, a posle podne od 14 do 16 i 30, i uvee od 18 i 30 do kraja pononih vesti. Nedeljom, pak, ujutro od 5 do 6, te od pola sedam do pola osam, pa od 10 do 13 asova i posle podne od 14 do 19 sati i 21 i 30 do kraja pononih vesti. Ovu najavu talasnih duina na kojima se moe tokom dana pratiti program na maarskom jziku koji priprema redakcija u Radio Novom Sadu itao je spiker u navedenom periodu (do 24.03.1999) 3 puta dnevno kako bi sluaoci upamtili raspored. Tanije, kada skalu svog radio aparata treba da pomere da bi uli nastavak programa. Trebalo bi takoe napomenuti da se na srednjim talasima program ove redakcije nije uo katkada ni do Subotice, koja je centar kulture Vojvoanskih Maara.

157

Sa ovako realno devastiranim, a statistiki veoma visoko zadovoljavajuim medijima na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini 24. marta 1999. zavrava se drugi i poinje trei period. 3. Trei period se deli na dva dela: (a) delovanje medija u toku vazdunih udara (24.03.1999. 9.06.1999), i (b) delovanje medija nakon prestanka vazdunih udara (1999-2000). Nakon fizikog unitavanja predajnika i prostora za rad (bombardovanjem zgrade Televizije Novi Sad) elektronski mediji na jezicima nacionalnih manjina su jedno vreme potpuno prestali sa emitovanjem programa, da bi kasnije nastavili u znatno smanjenom obimu. Od prestanka vazdunih udara do 5. oktobra 2000. zapaa se veoma spora rekonstrukcija redakcija i medija. Poseban problem je novinarski kadar koji je napustio medije ili otiao iz Srbije tokom NATO udara na Jugoslaviju, kao i totalno unitenje najjaih predajnika koji se teko mogu brzo rekonstruisati. 4. etvrti period obuhvata vreme od dolaska na vlast demokratskih snaga pa do danas, odnosno do perioda definisanog u Zakonu o radiodifuziji 2000-2008. Statistiki posmatrano i dalje je u Vojvodini u potpunosti zadovoljeno pravo nacionalnih manjina na informisanje na sopstvenom jeziku i ono odgovara demografskoj slici Pokrajine. Meutim, programsko svoenje RTNS na jezicima nacionalnih manjina, ali i manjinskih tampanih medija, na folklor dovelo je do njihove potpune marginalizacije, a kroz procese transformacije i privatizacije prema odredbama Zakona o informisanju i Zakona o radiodifuziji (2002-2008) gotovo i do njihovog ukidanja zbog za sada jo nedovoljnog potovanja principa pozitivne diskriminacije i principa jednakih mogunosti ko158

jim bi se ovi mediji na drugaiji nain usaglasili sa osnovnim idejama u medijskim zakonima. Mediji nacionalnih manjina su znaajan element demokratizacije drutva i uspostavljanja tolerantnih i balansiranih odnosa u okruenju i regionu. Budunost ovih medija je u umreavanju i razvijanju svesti zajednice da razliitost jeste vaan element evropskih vrednosti, to znai da ti mediji moraju biti sistemski podravani na osnovu principa pozitivne diskriminacije, odnosno jednakih mogunosti. Preporke OEBS-a za medije nacionalnih manjina u Srbiji iz 2003. godine: treba osnovati javne fondove za finansiranje medija manjinskih zajednica; izdavake kue i mediji na jezicima nacionalnih manjina treba da se transformiu i da funkcioniu nezavisno od svih dravnih i politikih struktura; svi mediji javnog, privatnog i graanskog sektora treba da imaju jednake mogunosti i uslove za odriv rad; razmena programa, koprodukcije i umreavanje medija na manjinskim jezicima mogu poboljati kvalitet; treba uvesti princip pozitivne diskriminacije za dobijanje dozvola za medije nacionalnih manjina; treba pomoi medijima na jezicima manjina tako to e se poboljavati infrastruktura, profesionalnost i dodeljivati sredstva za razvijanje programa; treba posebno pomoi razvoj romskih elektronskih medija; znaajnu ulogu u podrci i profesionalizaciji medija na jezicima nacionalnih manjina mogu imati nevladine organizacije; u proizvodnji programa na razliitim jezicima kod viejeziih medija potrebno je

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

159

osnovati multietnike ureivake odbore i osnaiti dvo- i viejezine emisije; treba podrati uenje jezika drutvene sredine. Iz medijske prakse
Bitisanje u uskom medijskom prostoru Bezmalo 27 godina radim u elektronskom mediju da se politiki to korektnije izrazim manjinskog jezikog izraza, mada sam novinarstvom poeo da se bavim desetak godina ranije, u tampanom mediju veinskog jezikog izraza. Malo nas je novinara koji se oseaju kod kue i u jednom, i u drugom jezikom izrazu, mada bi to ovde, u Vojvodini, bilo sasvim prirodno. I bilo je prirodno u neko doba, kojeg se sad, posve neopravdano, seamo pristrasno, selektivno, s neskrivenim prezirom kao doba bratstva i jedinstva - ali ne i sad, u doba odozgo generisanog multikulturalizma koje, prema cilju projekta, treba da preraste u interkulturalizam. Jer u neko zlo meudoba, kad je nacionalno pitanje a na ovim prostorima ono je oduvek bilo fatalno postalo jedino priznato i jedino vaee merilo svih drugih pitanja i pojava, nametnuti su i veoma vrsti nacionalno-etniki okviri u kojima je moj, i ne samo moj, viespratni identitet najednom ozbiljno poremeen. Jedan moj deo nikako ne moe da se uklopi u ovaj (na), a drugi u onaj (njihov) okvir. Pa tako nisam ist, ni u jednom, ni u drugom jezikom izrazu hajde da upotrebim opet ovu sintagmu. Ali ostao je zato neokrnjen moj lini pogled na svet, onaj o kojem na jednom mestu govori er Konrad, koji je neophodan svakom misleem biu, da apne kad treba doneti odluku, da dri u pripravnosti moju otpornost na agresivne gluposti sveta i da, u krajnjoj liniji, preivim opasnosti. Budui da nisam ukorenjen ni u ovu, ni u onu veliku istorijsku narativu, ni u jedan, ni u dru-

160

gi kolektiv, preostalo mi je samo bitisanje u uskom meuprostoru, ta posmatrako-pamtilaka atituda na niijoj zemlji. Zato ve odavno nisam uesnik, nego samo svedok. A ta atituda je, moda, sa stanovita profesije (ali ne samo nje), najprobitanija, jer garantuje linu autonomiju. Naravno, ne po malu cenu, po cenu traumatinog gubitka zajednice. A u ovom sluaju to podrazumeva oseanje dvostruke iskljuenosti. Ali ta atituda je jedino mogua. Ako bi nas vie bilo na toj niijoj zemlji, ako bi se taj uski pojas niije zemlje sve vie proirivao, ako bismo, dakle, vie itali, vie sluali jedni druge, moda veina mladih i pismenih ljudi u ovoj zemlji nee postati duhovni zarobljenici konfuznog diskursa raznih ksenofobinih narativa. Vicko Arpad, urednik u redakciji na maarskom jeziku Radio Novog Sada Radiodifuzne ustanove Vojvodine, jedan od najpoznatijih knjievnih prevodilaca sa maarskog na srpski jezik u celom regionu jugoistone Evrope

IZVETAVANJE O MARGINALNIZOVANIM GRUPAMA Istovremeno sa negovanjem medija marginalnih grupa veoma je znaajno da se uspostave visoki standardi za praenje pitanja od znaaja za marginalne grupe u medijima veine kako bi se javnost senzibilisala na drugog i drugaijeg.46 Na taj nain se neguje tolerantna i balansirana atmosfera u drutvu i omoguuje primena principa afirmacije razliitosti kao
46

Regionalno

istraivanje dnevnih novina koje je u Albaniji, BiH, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji uradio Medija centar u Sarajevu pokazalo je da mediji podstiu drutvenu nejednakost izmeu mukaraca i ena. Neravnopravnost je najdominantnija u Srbiji, gde su ene u medijima nekorektno predstavljene u ak 24,9% sluajeva, u Hrvatskoj u 20,9%, a u BiH u 20,2% sluaja.

161

znaajnog elementa demokratske drutvene prakse. Iz medijske prakse

Moj Ubuntu est miliona (od ukupno 8) Britanaca glasalo je za Pete Bennetta, nezaposlenog lidera nepoznatog rock-banda, koji, kad se prvi put pojavao, nije uhodao, nego se ukotrljao u kuu Velikog brata, psujui i tada, a i kroz itavu seriju gotovo bez prestanka, no ne i bez kontrole. Pa ta drugo rade nezaposleni lideri nepoznatih rok-bendova nego se ukotrljavaju umesto da hodaju, neprestano psuju, tetoviraju se, blajhaju kosu i kombinuju najnemoguije odevne stilove i boje. Tako mi, ne-rokeri, zamiljamo rokere. Pete se zapravo savreno uklapa u na stereotip o rokerima. I jo jedna informacija: Pete je beskrajno armantan, topao i svoj. Ovo poslednje i/ili sve pobrojano uinilo ga je najpopularnijim i meu gledaocima, a i meu uesnicima Velikog brata. I jedni i drugi su otili iza onog pojavnog, iza stereotipa. Pobedila je individualnost, da citiram najee ovdanje komentare. Jedan od razloga zato ve 14 godina guram svoje izvetavanje o drugom (Reporting Diversity) jeste moja gria savesti to sam dok sam traila pravo na sopstvenu individualnost, to isto pravo previala kod drugih. to mi nikad nije palo na pamet da ole iz uvenog beogradskog SKC-a, gde je originalnost inae bila glavni programski kriterijum, ole, koga smo u najboljem sluaju ignorisali, nije moda bio ni lud, ni nenormalan, nego je samo patio od Turetovog sindroma. to se i posle 14 godina hrvem sa sopstvenim predrasudama, od kojih poinjem i kojima zavravam svaki svoj kurs izvetavanja o drugom, svaki svoj as anatomije kolektivne i line kratkovidosti. to treba da vidim Peta pa da shvatim da i sam glagol patiti

162

treba koristiti oprezno, ili ogranieno, jer Pete je sve samo ne paenik. I jer terminologija koju koristimo nije samo politika korektnost, nego vidljiv pokazatelj naeg istinskog odnosa prema nekom i neem. to 12 godina posle ratova balkanskih u kojima smo izgubili toliko toga, jo masovno verujemo da samo naa etnika grupa, naa politika opcija, naa veroispovest, imaju pravo na ivot. to i dalje uivamo da naa televizija voli samo nas, da se moje novine obraaju samo meni, i da oni drugi i drugojaiji treba da budu strpani u svoja (medijska geta), jer mi nemamo nita sa njima i jer smo im ve dovoljno dali. Guram svoj kurs izvetavanje o drugom i ne mislim da u promeniti svet. Nadam se samo da e moji aci bar jednom kad zagrebu svojim novinarskim perom po onom drugom, pomisliti: ubuntu. Ovu sam troslonu re nauila u Africi. Sublimira itav afriki pogled na svet i znai Ja jesam jer ti jesi. Ponavljam je kao papagaj svim svojim acima, jer ta drugo rade uitelji nego to ponavljaju kao papagaji!? Stereotip!? Zakljuite sami. Milica Pei, novinarka i medijski trener Media Diversity Institute (Institut za medije i razliitosti), London

163

Za razmiljanje i delovanje Pokuajte da na kioscima pronaete novine namenjene marginalnim grupama: nekoliko nedeljnika na jezicima nacionalnih manjina; magazine koji tretiraju poloaj ene u drutvu, ali ne modna ili slina tabloidna izdanja; novine specijalizovane za potrebe osoba sa invaliditetom; magazine koji zadovoljavaju komunikacione potrebe osoba drugaije seksualne opredeljenosti, ali ne pornografska izdanja ili ona na granici dobrog ukusa. Da li je va trud bio uzaludan? U nekoliko najuticajnijih dnevnih informativno-politikih novina prebrojte lanke koji kao temu tretiraju poloaj neke od marginalnih grupa. Utvrdite: da li takvih tekstova uopte ima; koja je marginalna grupa najee predmet interesovanja medija namenjenih veini; na koji nain se pie o manjini: pozitivno, negativno, neutralno, ekscesno, senzacionalistiki; koji su stereotipi i predrasude najuoljiviji u novinarskim tekstovima?

164

Novinar
Poslednje, deseto, poglavlje zaokruuje celinu ove knjige, najavljenu jo u naslovu O novinarstvu i novinarima. Knjiga poinje raspravom o profesiji novinarstvo i njenim pojavnim oblicima, a zavrava se sa pojedincem, sa novinarem koji je glavni akter te profesije. Preporuena literatura: Baki, H.; Gocini, . (9-20); uri, D. (10-34); Miljani, P. M. (31-36); Novinarski kodeksi NUNS, ANEM, (2002, 2004); Slavkovi, D.

NOVINAR JE Veoma malo osoba ima direktno iskustvo sa dogaajima iz svakodnevne drutvene prakse bilo da su njihovi uesnici ili samo posmatrai. to je jo znaajnije, veini je bitno da zna ta se nije dogodilo, odnosno da li je svet ostao isti onakav kakvim su ga sino ostavili odlazei na poinak. Novinari kreiraju ta su pitanja od javnog interesa kako na lokalnom tako i na globalnom nivou i nameu ih putem medija. Osim toga novinari imaju znaajan uticaj na to o emu e se razgovarati uz prvu jutarnju kafu (odabir tema o kojima javnost razmilja), ali e isto tako uticati i na formiranje stavova javnosti o dogaajima, pojavama i ljudima. Mediji su za veinu dominirajui izvor informacija danas u svetu. Vreme provedeno uz medije se svakodnevno poveava kako u razvijenim tako i u nerazvijenim zemljama. Raste i broj medija uprkos esto restriktivnom zakonodavstvu. Njihova raznolikost po sadraju, frekvenciji i geografskom pokrivanju sve
Novinari su kreativni posrednici izmeu dogaaja i publike putem sredstava masovnog komuniciranja (tampe, radija, televizije, filma, novih medija).

165

Novinar? Odista primamljiv poziv. Re, koja je inae kod nas tako jevtina, koja se ne tedi, baca se, rastura, rasipa, ti pretvara utrgovakiartikal i prodaje je po skupe novce. Ne mora nita znati, pa ipak vai za oveka koji sve zna: ne mora biti mudriji od onih koji ute, pa ipak, ti govori u njihovo ime. I koliko arobnjatva u tom pozivu. Dotakne se samo tajne, ona prestaje biti tajna; dotakne se samo ijeg ugleda, to prestaje biti ugled; dotakne li se samo ijeg mira, taj prestaje biti miran. Pretvara vino u vodu i vodu u vino; crno razmazuje belim, a belo crnim; die mrtve Lazare iz groba, a

je vea. Medijski sadraj proizvode novinari, a urnalistika je profesija u najsnanijoj ekspanziji danas. Istovremeno novinarstvo je i najvie osporavana profesija, novinari su izloeni svakodnevno sudu javnosti, ali i pritiscima politikih i ekonomskih centara moi. Novinarstvo je, meutim, i veoma mona profesija, jednakim arom uzdizana kao garant demokratije jednog drutva i, isto tako, osporavana kao kontroverzni instrument manipulacije. Novinarstvo je i struka veoma otre i nemilosrdne konkurencije i to ne samo izmeu medija ve esto i izmeu novinara unutar jedne medijske kue. Trebalo bi imati na umu, smatra Baki (2002: 101) da je informisanje drugih, ljudska osobina, koja je nekima postala profesija. Najznaajniji akteri javnog komuniciranja su novinari. Zbog moi koju imaju obavljajui javnu delatnost i sami su esto bili predmet prosuivanja ne samo teoretiara i medijskih praktiara, ve i mnogih drugih javnih linosti iz razliitih podruja svakodnevne drutvene prakse. O novinarstvu i novinarima govore gotovo svi itaoci, sluaoci i gledaoci, pisci i politiari, teoretiari medija i sami novinari. Branislav Nui u Autobiografiji kae o novinarima i novinarstvu sledee:

166

ive Lazare sahranjuje. Kadar si izmiti bez sapuna, obrijati bez brijaa i oprati ve bez cea. 47 A pisac Bernard o: Naunik zna sve vie o sve manje stvari (on produbljuje znanja), novinar zna sve manje o sve vie stvari (on proiruje znanja). I jedan i drugi ne znaju nita (Mljani 2001: 35). Maksim Gorki, ruski pisac novinar pie tako da mu je reima tijesno, a mislima iroko (Mljani 2001: 34). Vladimir Bulatovi Vib, novinar i knjievnik: Novinarska no je najkraa na svetu, jer Tanjug u 02 asa poeli laku no svim deurnim ekipama, a ve u 04 ponovo vam neto eli ovaj put: dobro jutro! (uri 2000: 17). an vebel urednik, najpoznatijih francuskih novina Mond: Mi novinari smo instruktori XX veka (Mljani 2001: 35). Duan uri, medijski teoretiar i novinar: Novinar je dar plus rad (Mljani 2001: 35). Jovan Hadi Kosti, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih novinara 20. veka, ija je rubrika TRN (Tako rei nezvanino) u Veernjim novostima imala izuzetnu itanost: Novinari su iskreno ubeeni da lau u interesu istine (Mljani 2001: 35). Hamza Baki, (2002: 9) komentator sarajevskog dnevnog lista Osloboenje i radija Slobodna Evropa: Novinar, dakle, trguje sa nepoznatim ljudima. Nastoji im ponuditi to bolju i to bolje upakovanu robu. Nemaki dravnik Oto fon Bizmark: Novinar je ovjek koji je promaio karijeru (uri 2000: 16). Vinston eril, engleski dravnik koji je u mladosti bio novinar: Novinarski poziv je najbolji ukoliko se blagovremeno napusti (uri 2000: 23). Moe Pijade, novinar, slikar i politiar: Novinar je univerzalna neznalica (uri 2000: 15). Ameriki predsednik Lindon Donson: Novinari su kao ptice koje sede na jednoj telefonskoj ici. Kad jedna odleti, sve ostale je slede i sleu na sledeu icu (uri 2000: 32). Mihajlo Miljani, medijski teoretiar, definiui zadatak novinara navodi da moraju novost da zapi47

Nui, B. (1982). Autobiografija. Beograd: Prosveta. (267-268)

167

Ve u 18. veku definisana je medijska mo. Tomas Deferson 1787. (Kin 1995: 11) poruuje: Kada bih morao da odluim da li je bolje imati vladu bez novina, ili novine bez vlade, ni trenutak ne bih oklevao da odaberem ono drugo. Dakle, jo na samom nastanku profesije bilo je jasno da je re o veoma sloenom, uticajnom, osetljivom zanatu, stoga su novinari metaforino nazivani etvrtim staleom, odnosno etvrtom, ili po drugima, sedmom silom. U Engleskoj novinari su dobili naziv etvrti stale jer se smatralo da su nakon plemstva, svetenstva i graanstva oni posebno mona skupina uticajnih ljudi. U engleskom parlamentu galerija na kojoj su sedeli novinari bila je etvrta pa su stoga novinari nazvani etvrtom silom u dravi za odbranu javne slobode pored parlamenta, vlade i sudstva. Tomas Karlajl 1840. proglaava novinare za sedmu silu (kruna, gornji dom, donji dom, sudstvo, policija, vojska). U Kraljevini Jugoslaviji izrazom sedma sila definisana je mo tampe. Nastao je tridesetih godina 20. veka kada je Novinarska zadruga u Beogradu nazvana Sedma sila. Prvih pet sila su tada, pred Drugi svetski rat, bile Engleska, Francuska, SSSR, Nemaka i Italija, esta sila je bila vojni savez Mala Antanta, (Kraljevina Jugoslvija, ehoslovaka i Rumunija), a sedma 168

u, protumae i prenesu, plus da je nau (Mljani 2001: 35). Stjepan Malovi, teoretiar urnalistike, istie da je novinar snana individua, osoba sa jasno izraenim pogledom na svijet, koji to javno iskazuje. Novinar je izveban obrazovan zanatlija, i dodaje da su novinari stalno i iznova ocenjivani, vrednovani, napadani, hvaljeni, reju, neprekidno izloeni sudu javnosti (2003: 12).

sila je bila tampa; kasnije se pojavila i 8 sila televizija (Mljani 2001: 32). Bavei se istorijom novinarstva, ovani Gocini (2001: 9-20) postavio je tri osnovna pitanja, a za odgovorima na njih novinari tragaju od samog nastanka profesije: Da li su novinari gazdinske sluge ili kritiki protivnici, promatrai vlasti? Da li manipuliu stvarnou ili garantuju njeno spoznavanje? Da li zadiru u privatnost graana ili predstavljaju inioce potenja i demokratije? Novinara odlikuje... Dobrog novinara odlikuje darovitost, opte obrazovanje, govorna kultura i pismenost, brzo shvatanje sutine, brzo i tano reagovanje, poznavanje drutva, pouzdan pogled na svet, svestrana zainteresovanost, stalna inicijativnost, nepresuna energija, razumevanje ljudi, sadrajna radoznalost, nepotkupljivost, postojana etika. Novinar je, po Duanu uriu (2000: 16), ovek svog vremena, ukorenjen u sadanjost, zagledan u budunost. Novinar treba da bude uvek svestrano radoznao, dobro obaveten, predusretljivo paljiv, ispravno upuen, neiscrpno uporan, odmereno razloan, nepristrasan, dolino pronicljiv, ivog duha, sa zdravim sumnjama, brz ali ne brzoplet, oprezan ali ne plaljiv, nenametljivo komunikativan, prirodan ali ne grub, strpljiv ali efikasan. Od novinara se oekuje da stvori vlastitu projekciju tuih oekivanja. Od njega se trai da ume da ispria priu tako da zainteresuje javnost za problem i aktere, i to tako da sposobnou ubeivanja i dokazivanja auditorijumu 169

prui dovoljno argumenata i injenica da moe da donosi kvalitetne zakljuke. Novinari prosuuju, ali ne osuuju. Istraujui nude injenice i procenjuju, a ne sude, oni odabiraju ta e biti medijska vest i u tom kontekstu su savest oveanstva. Novinari imaju ansu da dospeju tamo gde neko drugi nikada ne bi mogao. Meutim postoje ogranienja koje nameu drutveno-politiki, ekonomski, kulturni konteksti u kojima mediji rade. Stoga je vano nemati iluzija da novinari mogu promeniti svet, njihov zadatak je da otvaraju, upuuju, iznose, pokreu raspravu o pitanjima od javnog interesa i time zajednicu ine demokratinijom, a javne linosti odgovornijim prema drutvu. Tipovi novinara
Profesionalna novinarska udruenja Udruenje novinara Srbije osnovano 22.decembra 1881. kao Srpsko novinarsko drutvo. Nezavisno udruenje novinara Srbije Drutvo novinara Vojvodine Nezavisno drutvo novinara Vojvodine

Novinar specijalista ili opte prakse vena je redakcijska dilema. Urednika iskustva ukazuju na to da su i jedni i drugi veoma znaajni u redakciji. Specijalisti imaju uskostruna znanja, zasnovana na temeljnom izuavanju odreene oblasti, kao i na iskustvu i kontinuiranom praenju dogaaja iz te oblasti. Poseduju, uobiajeno je, veoma bogatu linu dokumentaciju i imaju kontakte sa pouzdanim izvorima i mogu lake da provere nove podatke i informacije koje se pojave na kuloarskom medijskom tritu. Njima je tee podmetnuti novinarsku patku.48 Novinari specijalisti mogu na osnovu argumenata i novih podataka lake od drugih, u oblasti koju prate, predvideti tok dogaaja, uoiti kon48

Deava se, ne tako retko, da se namerno pusti kao glasina infor-

macija koju nepromiljeni novinari, posebno ako im se uini da je re o vesti za naslovnu stranu, bez dodatnih provera objave. Nekada novinari namerno objave poluistinitu informaciju da bi tako senzacionalistikim vestima privlaili medijski auditorijum (uri 1997: 461).

170

troverze i sainiti odabir vanog od nevanog. Manje redakcije nemaju kapaciteta da formiraju novinare specijaliste, ve ih honorarno angauju s vremena na vreme. Novinari opte prakse ine veinu redakcijskog personala, bez koje svaki medij ne moe operativno da funkcionie. Oni pokrivaju dnevne dogaaje, prikupljaju informacije, deuraju u smenama na prireivanju vesti, pune stranice i program elektronskih medija. To je ujedno i prva stepenica u karijeri svakog novinara/novinarke, svojevrsna novinarska kola kroz praktian rad. U redakcijama koje sistemski izgrauju svoj kadar uobiajeno je da se najiskusniji novinari koji ne odlaze vie svakodnevno na dogaaje, bave poetnicima i upuuju ih u novinarski zanat. Nakon odreenog vremena oni se polako usmeravaju u odnosu na oblasti koje bolje poznaju i postaju sektorski novinari. Neki, pak vie cene slobodu izbora i raznorodnost mogunosti koje nudi opta praksa i ostaju novinari van sektorskih redakcija . Postoji jo jedan tip novinara koji je kod nas u zaetku jer medijsko trite nije dovoljno ekonomski osnaeno da bi moglo finansijski da ih podri. Re je o slobodnim novinarima ili frilenserima (freelance) koji nemaju matinu redakciju (nisu stalno zaposleni, niti su stalno honorarno angaovani u nekom mediju), ve samostalno odabiraju dogaaje, pojave, teme, obrauju ih i nude, kao ekskluzivnu vest razliitim novinama, radijskim i televizijskim stanicama. Redakcije ih esto angauju i kao dopisnike sa podruja koja su u odreenom tre nutku medijski atraktivna, jer im se to vie isplati nego da alju sopstvenog novinara na teren. Slobodni novinari se ee od drugih bave istraivakim novinarstvom, jer ih ne 171

Nezavisna produkcija Proizvodnja radijskih i televizijskih sadraja za medijsko trite.

sputava redakcijski ritam. Ukoliko su zaista visokoprofesionalni, ali i veoma hrabri da se upuste u avanturu istraivakog novinarstva u najkontroverznijim oblastima ekonomskog i politikog kriminala, trgovine orujem, drogom, ljudima, organima za transplantaciju, korupcijom, ili jednostavno praenjem i fotografisanjem poznatih linosti u privatnim situacijama redakcije rado plaaju njihove ekskluzivne prie, fotografije i televizijske reportae. Istovremeno im status slobodnog novinara namee potrebu da odabiraju teme koje e lake nai kupca na medijskom tritu. Oteavajua okolnost im je finansijska nesigurnost, posebno na naem medijskom tritu koje nema jaka profesionalna udruenja, niti sindikate koji bi mogli da zatite slobodnog novinara. Da bi opstali na nesigurnom medijskom tritu moraju ve biti poznati novinari. Poetnicima je gotovo nemogue da budu slobodni novinari, prvo stoga to jo nisu savladali zanat u potpunosti, zatim to nemaju dobre kontakte i proverene, ekskluzivne, izvore informacija i teko mogu da izdre veliku konkurenciju starijih kolega i koleginica. Od slobodnih novinara se oekuje da imaju sopstvenu medijsku opremu to predstavlja dodatno finansijsko optereenje osobi bez stalnog izvora prihoda. Mogue je i iznajmiti kameru odnosno profesionalni snima tona, kao i kamermana i tonca. Meutim sve je to u ovom trenutku na tranzicijskom podruju veoma skupo, posebno ako se priprema prilog za nepoznatog kupca, to jest za plasiranje na otvorenom medijskom tritu. Slobodni novinari se stoga esto udruuju oko nekog veeg projekta i formiraju, kada je o ponudi za elektronske medije re, nezavisnu produkciju, koja moe biti i zvanino registro-

172

vana ili delovati samo onoliko dugo, koliko je potrebno da se odreeni projekat realizuje. Slobodni novinari ne bi trebalo da se oslone samo na nekoliko redakcija kojima nude svoje usluge, ve da uvek imaju mnogo razliitih komitenata (agnecije, novine, radijske i televizijske stanice). Treba da se uvaju sopstvene hiperprodukcije, jer e ih urednici, prezasieni ponudama, odbijati ma koliko njihovi tekstovi bili primamljivi. Posebnu grupu slobodnih novinara ine fotoreporteri koji se nadmeu u ekskluzivnosti fotografija koje nude medijskom tritu. Prema podacima koje iznosi Baki (2002: 98) ameriki fotoreporteri rade proseno godinje samo 150 dana, jer je trite zasieno podjednako dobrim i visokoprofesionalnim novinskim fotografima. Iz ove struke izdvojila se posebna grupacija kojima je eksluznivnost fotografije, a time i njena trina vrednost, primarnija od etikog kodeksa paparaci. Specijalizovali su se za snimanje strogo uvane privatnosti poznatih linosti. Tabloidi su uvek spremni da takve fotografije izuzetno dobro plate, jer im to podie tira u tolikoj meri da im se isplati ak da, ukoliko budu tueni, plate odetu i opet budu u dobitku. Postoje etiri osnovne kategorije slobodnih novinara: slobodni novinari opte prakse koji rade za sve vrste medija, prate sve vrste dogaaja, koji su spremni da odu bilo gde i izvetavaju o svemu to smatraju da je vredno vesti; slobodni novinari koje na due vreme angauju mediji kao honorarne saradnike za rad u smenama i to ne samo kao novinare izvetae, ve i kao zamenike urednika u medijima koji imaju nedovoljno stalno za-

Paparaci Fotoreporteri kojima je eksluznivnost fotografije, a time i njena trina vrednost, primarnija od etikog kodeksa profesije. Specijalizovali su se za snimanje strogo uvane privatnosti poznatih linosti.

173

poslenih da bi uspeno obezbedili dnevnu programsku produkciju; slobodni novinari koji se bave postprodukcijom, istrauju pojedine teme/pojave, prave serijale za radio i televiziju, odnosno feljtone za novine (neki svoj rad due vreme vezuju za nekoliko stalnih komitenata koji ih angauju da istrae specifinije teme, ili, to je na prostoru zemalja u tranziciji ea pojava, rade na principu projekata koje podnose fondacijama za podrku medijima). povremeni slobodni novinari su oni koji su zaposleni puno radno vreme u nekoj redakciji, a s vremena na vreme osim redovnog posla urade neto posebno i izazovno, uglavnom za neki sasvim drugi medij. Na primer, ako su radijski novinari, naprave novinsku ili televizijsku dokumentarnu reportau. Oni uglavnom rade za unapred poznat medij koji ih angauje honorarno za odreeni posao. Novinarstvo vie nije posveena profesija i privilegija odabranih, ve vie izazov da se istrauju opasne pojave. Danas, na alost, medijsko trite vie vrednuje o emu se, nego kako se pie. Profesionalni standardi su osrednji ili niski. Redakcije nemaju vremena, sredstava, ali, na alost, ni potrebu, niti naviku da neguju dobar stil i jezik, anrovsku raznovrsnost, medijske performanse u istraivanjima novih izraajnih sredstava, da podstiu eksperimentisanje u oblasti slike i zvuka. Nekada je bilo uobiajeno da se veoma poznati knjievnici oprobaju i u novinarstvu kao slobodni novinari odnosno dopisnici, negujui izuzetno dobar stil i jezik, kao to su bili Egon Ervin Ki, Don Rid, Ilja Erenburg, Ernest Hemingvej Erih Marija Remark, Borislav Peki. 174

Njihovi medijski tekstovi su kasnije objavljivani u formatu knjige i smatraju se uzornom feljtonistikom literaturom. Takoe su i vrsni reditelji poput elimira ilnika, na primer, eksperimentisali u oblasti autorske televizijske reportae ili televizijskog dokumentarnog filma, odnosno Harisa Paovia u oblasti radio drame i radio dokumentarne reportae. Mnogi od njih su ostvarivali vrhunske rezultate i nagraivani su na medijskim festivalima, ne samo kod nas, ve i u svetu. Kako su ove umetnike medijske forme veoma zahtevne i skupe nae siromano trite se sve ree odluuje da finansira takve poduhvate. Oni su svedeni na line ili grupne inicijative nezavisnih malih niskobudetnih producentskih kua i/ili zaljubljenika u istraivanje novih formi medijskog izraza iji produkt vole da sluaju ili gledaju ljubitelji sloenih umetnikih medijskih sadraja, pre nego veinski auditorijum koji medijima obezbeuje samoodrivost. Stoga je primat opteg ukusa imperativ u kreiranju programske politike koja ove umetnike i eksperimentalne medijske sadraje retko finansira, a ako ih uopte plasira, kao zakonski obaveznu nezavisnu produkciju, to ini u najmanje gledanim i sluanim terminima. Dopisnici su novinari koji izvetavaju sa odreenog geografskog podruja za redakciju u kojoj su stalno zaposleni ili su dugorono honorarno angaovani. Dopisnici samostalno, iz svih oblasti ivota, odabiraju dogaaje o kojima izvetavaju. Dopisnici mogu biti: novinari poslani iz redakcije da rade due vreme na terenu u sopstvenoj ili stranoj zemlji; 175

 novinari iz date sredine angaovani da izvetavaju za odreeni medij due vreme. Obe navedene mogunosti imaju i prednosti i mane. Prednosti se odnose uglavnom na izuzetno visok profesionalni standard koji redakcija postavlja. Lokalni novinari esto nisu u stanju da ga dostignu, stoga medij na teren alje sopstveni kadar. U odluivanju moe prevagnuti i drugi argument, naime to da su lokalni novinari ipak upueniji u domae prilke, nego oni koji dolaze sa strane. Dopisnici se alju ili angauju u sredinama za koje redakcija ima trajniji interes. Uobiajeno je da dopisnici ukazuju matinoj redakciji na teme, dogaaje, pojave o kojima bi valjalo izvetavati, ali i matina redakcija, veoma esto, naruuje rubriku odreenog sadraja od dopisnika. Komunikacija izmeu matine redakcije i dopisnika mora biti veoma iva i dvosmerna da bi se na odgovarajui nain informisla javnost. Pokrivenost odreene ire teritorije dopiDopisnika mrea snicima naziva se dopisnika mrea. DopisniPokrivenost ku mreu formiraju novinske agencije i jaki odreene, ire, tampani i elektronski mediji tee da imaju teritorije novinarima dopisni- mnogo pojedinanih novinara ili cele dopisnike redakcije u svim znaajnijim svetskim cencima. trima u kojima se kreiraju i donose politike i finansijske odluke za region, ili ceo svet, odnosno da u svim regionima i veim gradovima na nacionalnom nivou imaju sopstveni kadar. Uobiajeno je da u matinoj redakciji postoji urednik/urednica dopisnike mree. Ta osoba komunicira sa dopisnicima, od njih prima informacije, pravi selekciju dogaaja koje e pratiti, odnosno tema koje e obraivati iz njihove ponude i naruuje ono to posebno zanima matinu redakciju, a nije bilo sadrano u ponudi dopisnika. 176

Matine redakcije kreiraju i uredniku politiku dopisnike mree, staraju se o podizanju profesionalnog standarda u dopisnitvima, obezbeuju dopisnitva odgovarajuom teh ni kom i to je veoma znaajno esto su upravo dopisnitva izvor novih kadrova za matinu redakciju. Fikseri su domai vodii/organizatori, prevodioci, a u novije vreme neretko i snimatelji, stranim novinarima koji dolaze na krae vreme da bi pratili neke izuzetne, najee konfliktne, dogaaje. Najpoeljniji fikseri su domai novinari jer poznaju profesionalne potrebe izvetaa, zatim drutveno-politiki-kulturni kontekst zemlje, veoma esto imaju i dobre kontakte u politikim i ekonomskim centrima moi kako pozicionim tako i opozicionim. Fikseri moraju biti veoma pouzdane osobe, u suprotnom novinari izvetai nikada ne mogu biti sigurni da je informacija koju su od njih dobili tana i na korektan nain prevedena. Opasnast rada na terenu uz pomo fiksera je to to osobe koje se time bave mogu interpretirati dogaaje iz sopstvene perspektive, odnosno jednostrano, pa e tako i novinari reporteri izvestiti auditorijum sopstvene zemlje. Reporteri na terenu se brane od jednostranog izvetavanja tako to meusobno razmenjuju informacije, proveravajui da li su fikseri dovoljno pouzdani. Fikseri su veoma dragoceni posebno onda kada je re o izvetavanju sa ratnih podruja jer konfliktna situacija iziskuje znatno dublje poznavanje istorijskog konteksta i dnevnopolitike prakse da bi se spoznali uzroci sukoba. Na permanetnim, ali i tek otvorenim, aritima u svetu fikseri su postali veoma cenjena profesija, ujedno i profesija visokog rizika, poto novinari reporteri, kada su ve doli u konfliktno

Fikseri su domai vodii, organizatori, prevodioci, a u novije vreme neretko i snimatelji stranim novinarima koji dolaze na krae vreme da bi pratili neke izuzetne, najee konfliktne, dogaaje.

177

podruje, moraju svom auditorijumu da prue informacije, neretko snimke, iz samog sredita zbivanja. Nije retkost da u ratom zahvaenim podrujima i novinari i njihovi fikseri budu kidnapovani ili ubijeni, odnosno da stradaju u oruanom sukobu koji su eleli da zabelee. Od 1997. do Prvim novinarem koji je stradao na zadatdanas stradalo ku smatra se ratnik izveta Filipid koji je je 30 zaposlenih 490. godine p.n.e. doneo poruku Atinjanima o u medijima u pobedi grke vojske kod Maratona. Pretrao je Srbiji, obavljajui novinarske 42 kilometra od sela Maraton u Heladi do Atizadatke (Blic, ne, da bi javio da su Grci pobedili deset puta 4.maj 2007, str. brojniju vojsku Persijanca. Javio i od napora 6). umro na zadatku. Od tada novinari neprestano gube ivote da bi objavili informaciju.
Iz medijske prakse Tirai rastu u vreme ratova. Na primer u vreme rata Severa i Juga u SAD, novina Herald tribune 1861. dostie tira od do tada nezamislivih 100000 primeraka, a u ratnoj zoni je ak 30 do 40 dopisnika (Gocini 2001: 209). U 2004. godine na zadatku je stradalo 126 novinara, mnogi kao ratni izvetai, ak 25 u sukobima u Iraku. Organizacija Novinari bez granica saoptila je da je 2005. godine na poslu ivot izgubilo 63 novinara i pet prevodilaca, a 807 novinara je zavrilo u zatvoru, njih 1.308 je bilo izloeno psiholokom muenju preneo je Tanjug pisanje slovenakog Dela. U 2004. ubijeno je 53 novinara, 15 prevodilaca, 907 novinara je uhapeno, a 1.146 novinara napadnuto. Tri godine zaredom Irak je najopasnije mesto za obavljanje novinarskog posla jer su u toj zemlji tokom 2005. ivot izgubili 24 novinara i 5 prevodilaca. Od poetka invazije na Irak, u martu 2003, u Iraku je poginulo 75 novinara i drugih radnika iz

178

oblasti medija. Na drugom mestu su Filipini sa 7 rtava meu novinarima. Na Filipinima novinare ugroavaju politiari, privrednici i preprodavci droge, za B92 prenela je Jelica Greganovi. Komitet za zatitu novinara (Committee to Protect Journalist) objavio je u septembru 2006. do sada najtemeljniji izvetaj u kojem se izmeu ostalog navodi da je u poslednjih 15 godina ivote izgubilo ak 580 novinara. Nasilja su izvrena po naredbi vlasti ili politikih i ekonomskih centara moi, odnosno u zonama konflikta od vojnih ili paravojnih jedinica i milicija. 2006. je najcrnja za novinare od 1994, kada su 103 novinara izgubila ivot zbog posla kojim se bave, a od tog broja polovina ih je izvetavala iz Ruande, navodi se u godinjem izvetaju organizacije Reporteri bez granica (RSF). U izvetaju se navodi i da su 90 posto rtava iz Iraka bili iraki novinari i da su istrage o njihovim pogibijama bile retke ili uopte nisu pokretane. RSF je naveo i da je drugo najopasnije mesto za novinare te godine bio Meksiko, gde je 2006. devet novinara ubijeno dok su izvetavali o trgovini drogom ili o nasilju u drutvu. Na treem mestu su Filipini, gde je ubijeno est novinara. Rusija je, prema tom izvetaju, takoe opasno mesto za novinarsku profesiju. Ove godine u toj zemlji je ubijeno troje novinara, ukljuujui Anu Politkovskaju, koja je bila jedna od javnih kritiara predsednika Vladimira Putina, a ubijena je u centru Moskve u oktobru 2006. Ukupno je 21 novinar ubijen u Rusiji od dolaska Vladimira Putina u martu 2000, naveo je RSF, dodajui da je Kremlj naredio timu od 150 istrailaca da ispitaju okolnosti ubistva Politkovskaje. RSF je naveo i da je velik broj pretnji upuenih novinarima delimino posledica i brojnih predizbornih kampanja irom sveta. Novinarima je preeno u Peruu,

179

Brazilu, Demokratskoj Republici Kongo, Belorusiji, Ugandi i Etiopiji. Ta organizacija je navela i da je situacija bila posebno loa u Bangladeu, pred izbore. RSF je naveo i da je broj registrovanih cenzura 2006. godine pao na 912, u odnosu na 2005. kada je bilo 1.006, i da se po tom pitanju situacija posebno popravila u Nepalu. Navodi se takoe da se u mnogim zemljama Internet strogo kontrolie. Najvei neprijatelji Interneta su, prema ovom izvetaju, Saudijska Arabija, Belorusija, Mjanmar, Kina, Severna Koreja, Kuba, Egipat, Iran, Uzbekistan, Sirija, Tunis i Vijetnam. 2006. smrtonosna za novinare 10:37 | izvor:Beta adresa http://www.b92.net/info/vesti/naslovi. php?dd=1&mm=1&yyyy=2007

Za razmiljanje i delovanje Pokuajte da nainite listu novinara koji su na vas svojim tekstom ili radijskom, odnosno televizijskom reportaom, ostavili snaan utisak. Zato? Svrstajte ih u neku od grupa ponuenih u ovom poglavlju.

180

SNAGA, SLOBODA, ODGOVORNOST I OGRANIENJA NOVINARA I NOVINARSTVA

Ovaj odeljak poslednjeg poglavlja odnosi se na pojave koje ugroavaju mo i slobodu medija, odnosno ograniavaju novinarski rada i sputavaju novinare da obavljaju svoj svakodnevni posao. Istovremeno ovde se razmatraju i ogranienja koja se moraju postaviti medijima da bi se ponaali prema pravilima etikog kodeksa profesije. Cenzura, senzacionalizam, dobar ukus, unutranji pritisci na novinare pojave su koje se medijima nameu spolja (cenzura) ili ih mediji, odnosno njihova vlasnika i upravljaka struktura, sami proizvode kako bi novinarima nametnuli samo jednu vodilju u radu, a to je bolji plasman glasila na tritu u cilju ostvarivanja profita. Preporuena literatura Bjelica, M. (13-38); Bojd, A. (1994); uri, D.; Keetovi, .; Mek Kvejl, D.; Korni, D.; Srdi, M.; Zakona o javnom informisanju Republike Srbije, osnovni tekst (1998)

Cenzura Dord Orvel ukazuje na razloge i posledice cenzure i autocenzure osledeim reima: Cenzura moe da odjekuje unutar nas, da se naseli u naem ja, da nas uhodi, kao privatni sekretar koji nas stalno podsea da ne smemo otii predaleko. Unutranji cenzor nas upozorava da je previe toga u igri na ugled, naa porodica, naa karijera, na posao, zakonski postupak protiv nae kompanije. Zbog njega utimo kao zaliveni, drhtimo, uvek dva puta promislimo i sve to uz osmeh (Keetovi 1998: 21).
Cenzura institucionalni mehanizam zabrane javno upotrebljene pisane i izgovorene rei.

181

Cenzura predstavlja, naizgled jednostavan institucionalni mehanizam zabrane javno pisane i izgovorene rei. U sutini u sebi sadri veoma kompleksne mehanizme funkcionisanja vlasti i odnosa vlasti prema okruenju. CenU Francuskoj zura eksplicitno ukazuje na stepen otvorenosti je Krljevskim jednog drutva za postojanje i javno iznoenje ukazom 1764. razliitih miljenja. U razliitim prirunicima zabranjeno ova re se razliito definie,49 tampanje puPrema Leksikonu novinarsta (1979: 24) blikacija koje se cenzuru vre dravni organi, a u nekim zebave finansijama, a 1767, one mljama i crkva, politike organizacije, vojni koje razmtraju organi. verska pitanja. Cenzura moe biti preventivna i suspen1763. radilo je zivna. Preventivna podrazumeva pregledanje vie od 120 centampanog materijala pre objavljivanja, a suszora. (Gocini 2001: penzivna reagovanje cenzora i stavljanje auto90) ra pod udar zakona nakon to je neto objavEngleska je ljeno (praksa Zakona o javnom informisanju iz prva zemlja u 1998). svetu koja je Cenzura podrazumeva administrativnu ukinula prevenkontrolu celokupnog komunikacionog prostotivnu cenzuru 1695. u vreme ra. Pod njenim pritiskom, meutim, moe doi slavne revoludo podsvesnog reagovanja osoba koje uestvucije (Bjelica ju u javnoj komunikaciji i ograniavanja, sa1995: 37). mocenzurisanja sopstvenog delovanja. Teoretiari i praktiari su se oduvek sporili oko razloga za cenzuru, odnosno razloga protiv nje. Najee se navodi da je cilj cenzure zatite prava i slobode drugih ljudi. S tim u vezi je i odluka Evropskog suda za ljudska prava (jul 1986) na osnovu koje javne linosti moraju biti vie tolerantne od drugih kada je
Bernard o: Poslednji oblik cenzure je atentat (Keetovi, 1998, 21).
49

U Oksfordskom reniku, na primer, cenzorom se u skladu sa

dijahronim principom u obradi znaenja rei naziva 1. Jedan od dvojice sudija u starom Rimu koji je vodio nadzor nad javnim moralom; 2. zvaninik koji je imao dunost da pregleda knjige, asopise, drame, pre objavljivanja, da utvrdi da ne sadre nita nemoralno, jeretino ili uvredljivo ili tetno za dravu; osoba koja u vreme rata pregleda linu korespondenciju i iz nje izbacuje delove koji su vojna tajna (Keetovi, 1998, 17).

182

re o javnim komentarima njihovih aktivnosti (Keetovi 1998: 26). Sloboda informisanja suava se najee zbog javnog interesa, te se kao razlozi za cenzuru navode: bezbednost drave, naruavanje javnog reda i mira, uvredljivi, nepristojni i pornografski sadraji, irenje nacionalne i rasne diskriminacije, razni vidovi politike propagande, pre svega one koja se kosi sa zvaninim politikim i ideolokim stavovima, predrasude i dezinformacije, kao i dravne, vojne, slubene i poslovne tajne, posebna drutvena situacija (oruani sukob). Nekoliko kljunih pitanja bitno odreuje problem cenzure: Da li vlada pokazuje paternalistiki odnos prema svojim graanima potcenjujui ih? Da li vlada koristi prihvatljiva i pozitivna sredstva za kontrolu moi medija u ime drutvene kontrole, nacionalnog napretka i opteg dobra? Da li je, moda, politika cenzura jednostavan, cinian nain kojim vlada eli da sauva mo, guei u medijima glas opozicije? (Bojd 1994: 169) Iz medijske prakse Vlada Republike Srbije donela je, pozivajui se na Zakljuke Savezne i Republike Skuptine, Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oruanim napadima NATO pakta naoj zemlji. Donesena je 9.10.98. a prestala je da vai 22.10.98. godine. Na osnovu Uredbe 13.10.98. zabranjeni su dnevni listovi Danas i Dnevni telegraf; 15.10.98. dnevni list Naa borba. U l. 8 Uredbe propisana je zabrana sredstvima javnog informisanja da preuzimaju ili emituju delove programa, odnosno programe ili tekstove stranih sredstava

Ja sam vam i pre kazao, i sad vam opet kaem, ne stavljajte u Novine ni rjeice dok vam ja na to dozvolenije ne dam. Knez Milo Dimitriju Davidoviu, 14.03.1835. (Bjelica 1995: 16)

183

informisanja kojima se deluje protiv nae zemlje, iri strah, panika i defetizam ili kojima se negativno utie na spremnost graana na ouvanje integriteta Republike Srbije i SR Jugoslavije, zabranjuje im se da slino ine i u svojim programima. Uredba je, dakle, trebalo da titi javni interes. Kritiari Uredbe su navodili da ona ne titi javni interes ve da je l. 8 Uredbe direktno u suprotnosti sa l. 3 i l. 46 tadanjeg Ustava Republike Srbije u kojima se zabranjuje cenzura. Zanimljivosti Cenzura se u sferi filma pojavila veoma rano. U Americi je 1909. godine osnovan Nacionalni bord cenzure za film. Osnovao ga je Narodni institut grada Njujorka, samoimenovani uvar javnog morala. Filmska industrija je dobrovoljno prihvatala njihove usluge i ak su plaali 3,5 dolara po jednoj stopi pregledane filmske trake. Filmovi nisu klasifikovani u kategorije, kao u Velikoj Britaniji od 1913. godine, ve je film proao ili nije proao cenzuru, s tim da su sporne scene mogle biti izbaene i film zatim prihvaen kao moralan. Na teritoriji koja e biti Jugoslavija, postojala je kontrola filmova iz vremena Austrougarske. Jugoslovenskim Zakonom o filmu iz 1932. godine postojala je institucija pregleda stranih i domaih filmova, koja u novim uslovima i novim zakonima regulie pregled filmova u socijalizmu posle Drugog svetskog rata. Do 1962. godine postojala je Savezna komisija za pregled filmova, dakle, postojala je cenzura (irilov 2006: 9).

184

Iskrivljavanje Iskrivljavanje slike o dogaajima uvek se radi pod pritiskom na autore izvetaja ili reportae. Ti pritisci mogu biti spoljni i unutar samog medija (urednici, direktori, uvari kapija). Iskrivljavanje je esto produkt i autocenzure. Poznati britanski komunikolog Denis Mek Kvejl (1994) uoio je u medijskim izvetajima 4 naina iskrivljavanja slike o dogaajima: akcenat je na akciji, konfliktu i pojedincu; odabira se jedan segment dogaaja, a ostali zanemaruju; upotrebljavaju se stereotipi i imenovanja (etiketiranja) za strane u konfliktu, najee manjinske i marginalizovane grupe i ene; stvara se efekat staklenog zvona za dogaaje koje su pokrivali mediji; to su uglavnom dogaaji koje su mediji produkovali. Senzacionalizam Odlike senzacionalizma su medijsko preuveliavanje dogaaja, tanije davanje veeg prostora, a to znai znaaja, nekom dogaaju, neprimerena oprema medijske prezentacije (naslovi sa velikim slovima preko cele prve strane, fotografije, uestalost emitovanja vesti o dogaaju). Senzacionalizam osuuju svi etiki kodeksi. Dobar ukus Ne bi trebalo zaboraviti da svaka tragedija, a mediji najvie vole da izvetavaju ba o 185

tragedijama, ima uesnike koji su deo medijskog auditorijuma. Reporteri smatraju da tragedije treba opisati do tanina, posebno ukoliko se time podie tira ili poveava sluanost i gledanost, nasuprot njima osobe koje su neposredno doivele tu tragediju smatraju da je to direktno meanje u njihovu privatnost. Kljuno je pitanje koliko daleko reporteri smeju da idu, a da ipak ostanu medijski atraktivni, a da zadre dobar ukus? Mnogi etiki kodeksi, kao i Opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera (Kodeks ponaanja emitera) koje je doneo Savet Republike radiodifuzne agencije Srbije juna 2007. zabranjuju, na primer, detaljno opisivanje saobraajnih nesrea ili kriminalnih nasilja, ubistava, silovanja. Posebno se vodi rauna o tome da se porodice rtava zatite i potede medijske kampanje. Na alost, ne uvek uspeno. Privatnost Stalna je dilema novinara i urednika kako pomiriti privatnost i legitimni javni interes da se dogaaj zabelei i prezentuje auditorijumu, a da se pri tome ne padne u zamku voajerizma. Jedna od kljunih dilema je da li treba objavljivati fotografije paparaca (fotoreportera koji su na nelegalan nain snimili poznate linosti van njihovog javnog pojavljivanja). Jasno da one podiu tira tabloida, to jest da se ovaj tip takozvane ute tampe zasniva upravo na takvim fotografijama. Dokle god postoji trie spremno da plati visoku cenu za takve fotografije i eventualno sudsku nadoknadu linosti koja se smatra oteenom zbog objavljivanja fotografija, dotle e paparaci i opstajati. Ovom tipu fotoreportera nije nakodila ni afera oko 186

pogibije ledi Di, niti mnoge druge. Kod nas se uglavnom ovakvi sadraji prenose iz strane tampe. Malo je domaih reportera koji se bave ovim tipom fotografije, a na naem tritu nema ni novina koje bi mogle platiti pravu, atraktivnu paparaco fotografiju. I sami tekstovi su esto na ivici uljudnosti i dobrog ukusa. Protiv takvih medijskih natpisa postoje institucionalizovani mehanizmi za zatitu privatnosti, kao to su Krivini zakon i Zakon o javnom informisanju, i naravno etiki novinarski kodeksi, kao i od nedavno Opte obavezujue uputstvo o ponaanju emitera (Kodeks ponaanja emitera), koje je doneo Savet Republike radiodifuzne agencije Srbije juna 2007. Unutranji pritisci na novinare Duina rubrike novinari su najee ogranieni duinom teksta ili trajanjem rubrike. Pitanje selekcije materijala predstavlja ozbiljan zadatak i mukotrpan posao. Deava se da nakon urednikog skraivanja autor ne moe ni da prepozna sopstveni tekst. Tada treba odluiti da li e dati dozvolu za objavljivanje. ta se gubi, a ta dobija objavljivanjem ili neobjavljivanjem? Postavlja se pitanje i kompetencije. Ima li pravo novinar da titi svoje autorstvo ili je uredniki zadatak i odgovornost da pripremi konanu verziju i opremu teksta? Sve navedeno su pitanja koja novinari esto postavljaju sami sebi, odgovor na njih kontekstualno je uslovljen, pre svega drutvenopolitikim i ideolokim kontekstom i kontekstom teme. Ukoliko smo ubeeni da je rubrika veoma znaajna, tada emo se boriti za njeno medijsko vreme i prostor. Ukoliko uspemo da 187

ubedimo urednike, verovatno emo to uspeti i sa auditorijumom. Vreme za pripremu novinari, posebno reporteri elektronskih medija uvek su u stisci sa vremenom. Rubrike moraju biti pripremljene za emitovanje barem pola sata pred poetak emisije (prema pravilima nekih medijskih kua i vie). Kada se dogaaj prati u kontinuitetu i izvetaji objavljuju u vie informativnih emisija u elektronskim medijima, tada se odrede segmenti dogaaja koji e se za koju emisiju obraditi. Novinari koji izvetavaju za dnevne listove imaju odreeno vreme kada se zakljuuje broj do kojeg tekstovi moraju biti predati urednicima. Samo izuzetni dogaaji, koji imaju prioritet za objavljivanje, mogu stizati na uredniki sto u poslednjim trenucima pred emitovanje, pa ak i u toku trajanja emisije. Nije dobro dozvoliti da se doe u veliku stisku sa vremenom jer tada i najstabilnije linosti rade pod velikim optereenjem i u kontinuiranom su stresu. Lake se grei, kada se radi pod pritiskom. Greke ne moraju biti novinarske, mogu biti i tehnike, to ne umanjuje odgovornost novinara. U kontekstu rada pod stalnim steresom i esto u neadekvatnim terenskim uslovima moe se razumeti i podatak da novinari dele tree mesto na listi najugroenijih zanimanja (uri, 1997: 461). Selekcija je uslovljena kontekstom medija. Na televiziji e urednik pre pustiti u program priu o karnevalu u Riju, nego priu o starim osobama koje ive u prihvatilitu i kojima nedostaju lekovi i bolja nega. to je rubrika za elektronske medije bolje vizuelno opremljena i radiofoninija, ima vie anse da ue u emisiju. to je novinski tekst atraktivniji, pa i 188

vie senzacionalistiki, ima vie anse da bude objavljen. To ne znai da uvek treba ii linijom manjeg otpora. Vano je medijskoj publici ponuditi istinsku temu koja je od javnog interesa, a ne samo atraktivnu. Rejting ispitivanja itanosti, sluanosti i gledanosti koliko god da su stimulativna, toliko mogu biti i kontraproduktivna. Utiu na ureivaki kolegijum da radi profita snizi kriterijume informativnosti i prilagoavaju medij ukusu auditorijuma koji nije uvek pravo merilo kvaliteta. Posebno za medije koji informaciju iznose na trite kao robu i od ijeg plasmana zavise, pre svega, ekonomski. Robovanje rejtingu moe da bude pogubno jer e esto morati da kre temeljne novinarske principe. Istovremeno samozadovoljstvo dobrim plasmanom moe isto tako pogubno da deluje na kreativnost i traganje za novim. Jedan od kliea je da tim koji pobeuje ne treba menjati, u medijima uvek treba tragati za novim. Reklama veliki oglaivai ele da utiu na ureivaku politiku. Tome se novinari moraju suprotstaviti, jer to utie na medijsku nezavisnost. Novinari i spikeri u elektronskim medijima prema svim profesionalnim etikim kodeksima ne bi trebalo da saoptavaju informacije i itaju reklamne poruke, ili vode zabavne emisije, jer time gube kredibilitet u informativnom programu i obrnuto. Ukoliko ele da budu voditelji zabavnih emisija, voenje informativnog programa samo moe da im oduzme popularnost. Takvim urednikim zahtevima treba se suprotstaviti na poetku novinarske karijere. Svaki autor mora izgraditi sopstveni medijski imid. Ukoliko je jednog dana na reklamama, a sutra u vestima od personalnosti nee ostati nita. Ukoliko je to mogue, mada

Novinari moraju da sauvaju nezavisnost u odnosu na one o kojima izvetavaju. (Kova, Rozenstil, 2006: 118).

189

u malim lokalnim medijima sigurno da nije, valjalo bi se izgraivati u jednoj oblasti koju e novinari pratiti kontinuirano. Tada se polako ulazi u sutinu i stie poverenje kod auditorijuma, a nakon toga i kod urednika. To znai da rubrike takvih autora retko mogu biti uredniki preraivane, a time i sami novinari stiu samostalnost. Specijalisti za pojedine oblasti (skuptinski izvetai, strunjaci za bankarstvo, privredu, poljoprivredu, spoljnu politiku) uvek su rado vieni u redakciji, ali, na alost, redakcije su retko spremne da izgrauju takvu individualnost. U novinare specijaliste, autore izgraenog stila, treba mnogo uloiti, njima se ne moe manipulisati. Za razmiljanje i delovanje I na kraju odgovorite iskreno sami sebi na samo jedno pitanje: Zato elim da budem novinar/novinarka? Kovertirajte odgovor. Onoga dana kada zavrite studije urnalistike otvorite koverat. Tada ponovo sebi postavite isto pitanje i uporedite odgovore. Ukoliko ste ve u profesiji, podsetite se na razloge zato ste poeli da se bavite ovim zanatom i preispitajte sebe da li jo mislite na isti nain.

190

Opta i citirana literatura

Adam, G. Stuart and Roy Peter Clark (2006). Journalism The Democratic Craft. Oxford New York: Oxford University Press. Bal, Fransis (1996). Mo medija. Beograd: Clio. Bikup, J. (1981). Osnove javnog komuniciranja. Zagreb: kolska knjiga Zagreb. Bojd, Endrju (2002). Novinarstvo u elektronskim medijima. Beograd: Clio. Boyd, A. (1995). Broadcast Journalism/Techniques of Radio and TV News. Oxford: Focal Press. Brigs Asa, Piter Berk (2006). Drutvena istorija medija. Beograd: Clio. Brigs, Kobli (2005). Uvod u studije medija. Beograd: Clio. Burnss, L.SH. (2002). Understanding Journalism. London: Sage. Curran, James, (2005). Media and Power. London and New York: Routledge. De Berg, Hugo (2007). Istraivako novinarstvo. Beograd: Clio. Dej, Luis Alvin (2004). Etika u medijima. Beograd: Medija centar. Dimitrijevi, Vojin i saradnici (1999). Kulturna prava. Beograd: Beogradski centar za ljudska prava. okovi, Dragan; priredio (2004), Vlasnitvo medija i njihov uticaj na nezavisnost i pluralizam medija u Srbiji i regionu, istraivanje. Beograd: Medija centar. uri Duan (2000). Novinarska radionica. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. uri, Duan (2003). Novinarski leksikon. Beograd: YU marketing press, Novosti. Gocini, ovani (2001). Istorija novinarstva. Beograd: Clio. Fidler, Roder (2004). Mediamorphosis. Beograd: Clio. Grundy, Bruce (2007). So you want to be a journalist? Cambridge University Press Habermas, Jirgen (2007). Javno dobro koje drava treba da titi. U Danas, Beograd, 16-17. jun 2007, VI. Hall, Jim (2001). Online Journalism, A Critical Prime. London-Sterling Virginia: Pluto Press. Internet kao izvor informacija o medijima i nacionalnim manjinama: http://www.mediachannel.org/ownership/front.shtml#world; www.reckon.co.uk/open/Market_definition_in_the_media_sector

191

Isakov, Sinia (2006). Konferencija o radio-komunikacijama, Novi Sad: Link-asopis za profesionalce u elektronskim medijima, godina V, broj 45, str 38-39. Janji, Dragan, Kovaevi B. ur. (1993) Demokratija i manjinske zajednice. Subotica: Evropski graanski centar za reavanje konflikata. Kin, Don (1995). Mediji i demokratija. Beograd: Filip Vinji. Malovi, Stjepan (2003). Novine... Zagreb: Sveuilina knjiara. Niki, Stevan i Ana Davio, ur. (2004). Etika novinarstva. Prirunik za profesionalne novinare. Beograd: CPM. Novinarski kodeks sa osnovnim smernicama za redakcijski rad, (2002). Beograd: Nemaki savet za tampu, KAS. Novinarski kodeksi NUNS, ANEM (2002, 2004). Beograd: NUNS. Miljani, P.M. (2001). Novinarske poduke i douke. Podgorica: Radio Crne Gore i Inpropex. Pregled evropskih zakona o nacionalnim manjinama; Zakon o radiodifuziji; Zakon o javnom informisanju, Mediji u viejezinim drutvima(2005). Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Popunjavanje okvira, pet godina monitoringa Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina, (2004). Novi Sad : Savet Evrope, Vojvoanski centar za ljudska prava. Pri, Tvrtko (1998). Novi transkripcijski renik engleskih linih imena. Novi Sad: Prometej. Pri, Tvrtko (2004). Englesko-srpski renik geografskih imena. Novi Sad : Zmaj. Radojkovi, M. i Crnobrnja, S. (1995). Sredstva masovnih komunikacija. Beograd: Agena Struna knjiga. Ramone, Ignasio (2006). Kriza medija. Feljton u NIN 1.06.2006. Beiograd, 72-73. Randall, David (2000). The Univerzal Journalism. London.Sterling, Virginia: Pluto Press. Report on Media diversityin Europe, by Peter A. Bruck, Institute for Information Economy and New Media, Salzburg; Dieter Drr, Professor for Public Law, Johannes Gutenberg-Universitt, Mainz; Jacques Favre, Competition Commission, Berne; Sigve Gramstad, Director General, Norwegian Media Ownership Authority, Oslo; Rosaria Monaco, Head of Legal Advice Department, RAI, Rome; Zrinjka Peruko ulek, Head of Department for Culture and Communication, IMO, Zagreb.Assisted by the Secretariat of the Media Division of the Council of

192

Europe Media Division, Directorate General of Human Rights. Strasbourg : December 2002. Ricchiardi Sherry and Stjepan Malovi ur. (1996). Uvod u novinarstvo. Zagreb : Nacionalna i sveuilina biblioteka. Rudin, R.& T. Ibbotson, (2003), Introduction to Journalism, Essential techniques and background knowledge. Amstendarm, Boston, Heidelberg, London, New York, Oxford, Paris, San Diego, San Francisco, Singapore, Sidney, Tokyo: Focal Press. Slavkovi, Duan (1975). Osnovi novinarstva i informisanja. Beograd: Savremena praksa. Slavkovi, Duan (1988). Biti novinar. Beograd: Nauna knjiga. Soloski, Don (1993). Novinarski profesionalizam mehanizmi kontrole. Gledita 1-6; 75-87. Beograd: Beogradski univerzitet, Narodna omladina Srbije, Savez studenata. unji, . (1984). Ribari ljudskih dua, ideja manipulacije i manipulacija idejama. Drugo izdanje. Beograd: Velika edicija Ideja Mladost. Vali Nedeljkovi, D. (2002). Praktikum novinarstva. Beograd: Privredni pregled. Vali Nedjkovi, D. (2004), Education and mass media in the languages of ethnic communities in Vojvodina, in Language in the Former Yugoslavia Lands, ed. Ranko Bugarski and Celia Hawkesworth, Slavica, Bloomington, Indiana, 41-52. Vali Nedjkovi, D. (2006a), Minorities in Serbia, Media and minorites in South east Europe, eds Thomas A. Bauer and Oliver Vujovic, SEEMO, Vienna, 502-506; 518-519. Vali Nedjkovi, D. (2006b), Minorities in Serbia focus on Vojvodina, Media and minorites in South east Europe, (eds Thomas A. Bauer and Oliver Vujovic). SEEMO: Vienna, 540-554. Vali Nedeljkovi, Dubravka (2007). Multikulturalnost u programima javnog servisa Vojvodine. Zbornik radova Javni servis Vojvodine (ur. D.V. Nedeljkovi). I/1 101-128. Novi Sad: Novosadska novinarska kola. Vali Nedeljkovi, Dubravka i Vinja Baanovi (2007). Monitoring and analysis of TV news programmes in Serbia RTS, RUV and B92: from an emotional approach to the fate of Kosovo to progressive civil activism. In Indicator of public interest monitoring and analysis of TV news programs in 10 SEENPM countries (ed. Radenko Udovii). Sarajevo: Media plan institut. 197-230. Van Dijk, Hose (2007). Homecasting u ekologiji digitalnih medija. Link dodatak. VI/59. 23-26. Novi Sad: Media Art International.

193

Van Cuilenburg, J. (1999). On competition, access and diversity in media, old and new. New media and society. London : Sage, 2:183-207. Winston, B. (2003), Reporting Diversity. London: A Media Diversity Institute publication with the support of the Europena Commission. Tomi, Zorica (2003). Komunikologija. Beograd: igoja, 209-211. Tomi, Zorica (2004). Komunikacija i javnost.Beograd: igoja, 190199. Tomson, Kenet (2003). Moralna panika. Beograd: Clio. Zakon o radiodifuziji (2002); Zakon o javnom informisanju (2003), Zakon o dostupnosti informacija od javnog znaaja (2004). http://www.info.gov.yu

194

CIP ,
070(075.8) -, novinarstvu i novinarima / Dubravka Vali-Nedeljkovi. Novi Sad : Filozofski fakultet, Odsek za medijske studije, 2007 (Budisava : KriMel). 195 str. ; 21 cm. (Novinarska biblioteka ; knj. 4) Tira 400. - Bibliografija. ISBN 978-86-80271-76-7 I. , - . -, ) COBISS.SR-ID 227701255

195