NUMEROLOGIJA Najvei stupanj spoznaje, temelj kosmikog i unutranjeg sklada je uspeno tumaenje brojeva.

Brojevi su vidljive spone koje okruuju svako bie i oni ne utvruju samo ovekov fiziki sklad, ivotne, vremenske i prostorne zakone, ve mogu, aktivnim tumaenjima, potpomognuti spoznaju o trenutnom i buduem u oveku i oko njega. Broj nije samo aritmetiki izraz nego i spoznaja o konanoj istini, ideji i kvalitetu. On krije nepoznatu snagu i mamac je za skriveno. Sastoji se od rei i od znaka, a zagonetka njegova je vanija i od samog znaka i rei. A broj je vor svih veza i izvor razuma i ljudske karakteristike nosi, jer svaki broj tei stvaranju veeg broja. KORENI NUMEROLOGIJE Zaetak koncepta brojeva gubi se u maglovitoj prolosti praistorije, pa se prvobitna ideja o brojevima jo jedino moe otkriti u numerologiji. U drevnoj Indiji, meu Tajnim Mudracima, roena je zamisao da se svi brojevi mogu predstaviti pomou deset simbola. Svaki od ovih deset simbola ima svoju apsolutnu vrednost, ali isto tako, u odnosu sa drugim simbolima, i svoju relativnu vrednost to naravno, zavisi od mesta i poloaja samog simbola. Na primer, 2 je simbol za broj dva i dva je njegova apsolutna vrednost; no, isti taj simbol u zapisima 4251 i 7234 nema istu vrednost. U prvom sluaju, simbol dva ima deset puta veu vrednost (200), nego li u drugom primeru (20). Ovih deset simbola i njihova univerzalna primena decimalnog sistema daju potvrdu drevnoj izreci, da je ovek mera svih stvari. Nema sumnje, da je brojanje na prste bila prva ovekova aritmetika. Sistemska upotreba najranijih brojeva see do drevnih Sumera, Egipana i Kineza. Oni su verovali da neparni brojevi predstavljaju dan, belinu, toplotu, vatru i Sunce; dok parni brojevi izraavaju no, tamu, hladnou, materiju, vodu i Zemlju. Za drevno Egipat vezan je i najstariji kalendar iz 4241. godine pre Hrista. Po ovom kalendaru, godina se sastoji od dvanaest meseci od po trideset dana, a pet preostalih dana bilo je namenjeno za svetkovine. Godina je, dakle imala 365 dana. U okultnim uenjima, kao i drevnim misterijama, neparni brojevi se dovode u vezu sa Nebom i duhom, a parni brojevi u vezu sa Zemljom i materijalnim svetom. Nadalje, neparni brojevi izraavaju muevnost, snagu, mo i kreaciju, dok parni enski princip, pasivnost, oblik, sasud. Po Hermesu Trismegistu, neparni brojevi su gore i unutra, a parni dole i napolju, pa su stoga parni brojevi zavisni od neparnih (Kako gore tako dole, kako iznutra tako napolju). I najprimitivniji ovek iz najzaostalijeg plemena, ima smisao, oseaj i predstavu o broju, mada, dodue, u sasvim malom opsegu. Zanimljivo je da i neke ptice (kao vrana, na primer), pa ak i pojedini insekti (Genus Eumenus) imaju instikt za broj; istina za vrlo male brojeve, kao to su recimo, 1, 2, 3, 4, meutim, ni savremeni ovek, na visokom stupnju intelektualnog razvoja, nema ba najjasnije predstave o veliini broja iznad 6, osim ako se ne slui vanom operacijom brojanjem i uporeivanjem. Bez uporeivanja raznovrsnih predmeta i skupova, ne moe se ni zamisliti upotreba i svesni postanak broja. U sluaju razvoja ideje o brojevima, Indija, kolevka svih docnijih kultura i civilizacija, jo jednom je bila mesto roenja algebre i dekadnog pozicionog sistema. Jo i dan-danji deca ue raun na raunaljkama sa icom i drevnim kuglicama, kojima su se sluili i drevni narodi. Na abakusu, svaki broj moe imati razne vrednosti u zavisnosti od mesta na kojem se nalazi. (Re abakus je izvedena iz semitske reci abac, sa znaenjem praina, ili od njenog grkog ekvivalenta abax, to znai tanka ploa).

Deseti simbol, nula, takode je roen u Indiji. Arapi su potom ovaj simbol preuzeli od indijanaca i nazvali ga cifr, sa znaenjem prazan, nita. Kad je ova zamisao doprla u Italiju, za nulu je upotrebljen latiniziran izraz zephirium, koji je vremenom preao u italijaniziranu re zero. U trinaestom veku, Nemci su izvornu arapsku re preinaili u cifra, a Englezi u cipher. Geometrija, najranija forma mistikog znaenja brojeva, svakom je broju pripisivala dve vrednosti: fonetsku i brojnu. Savremena numerologija danas sledi ovu ideju koja je bila poznata i tvorcima Biblije. Primer Geometrije u Starim zavetu je Avraamovo izvoenje 318 robova i spaavanje Elizara. Numerika vrednost hebrejske rei Elizar ekvivalent je broja 318. Numerika vrednost imena velikog mitskog junaka Ahila je 1276, to ga je inilo superiornim u odnosu na Patrokla i Hektora ciji su numeriki ekvivalenti bili 87, odnosno 1225. Geometrija, kao tajni jezik, ula je u hricansku teologiju, Kabalu, Alhemiju, Tarot kao i u ostala ezoterijska i mistina uenja. Najmistinije znaenje pripisano je broju 666. Suvima.. Peter Bengus, pesnik i mistik, u svom opsenom delu o numerologiji, broj 666 pridao je Martinu Luteru, koji je takoe prouavao Geometriju, dok je Luter pomenuti broj pridavao periodu papskog reima.

PITAGOREJCI Ugaoni kamen u povesti numerologije je Pitagora, jedan od najveih mislilaca, matematiara, filosofa, mistika, astrologa i astronoma Starog Sveta. Pitagorino uenje je i dan-danas jedna od najveih tajni, a posve je sigurno da su sva potonja okultna uenja na Zapadu izila iz njegove mistike. Pitagora je imao veze sa indijskim uenjima o Karmi, Darmi i reinkarnaciji, jer je i sam govorio da tei osloboenju od toka roenja, venog dolaenja i odlaenja. Ovaj je mistik izvrio veliki uticaj na Platona, Aristotela i noviju evropsku misao. Osnovna zamisao Pitagorinog uenja je da se Tajna Univerzuma jedino moe dokuiti preko brojeva i formi. etiri elemenata: vatra, voda, vazduh i zemlja ine Svetu etvorostrukost iliti Tetraktis. Pitagorejska religija?

u njoj su svi dinamiki odnosi, njihov nastanak i meusobna interakcija prikazani kroz brojeve. brojeve proivljavaju ne kao jedinice kvantitete, ve kao principe u kojima se ogleda kosmiki red

Pitagora?

Rei Kosmos i filozofija se prema predanju pripisuju Pitagori. Paradigma "Sve je ureeno na osnovu broja" odreuje Kosmos kao skladno ureen svet.

rodio se na Samosu izmeu 592. i 572. g. p.n.e. u mladosti - snaan, dugokos mladia koji na 48. Olimpijadi u akanju pojeuje u tekoj kategoriji i osvaja maslinovu granicu. odlazi na dugo putovanje i naukovanje boravi u Egiptu.

Tamo je, u Memfisu, Saisi i Heliopolisu upuen u misterije i geometriju. ini se da je u trenutku osvajanja Egipta od strane Kambisa bio zarobljen i odveden u Babilon, gde je proao obuku za svetenika. Moda je bio u Fenikiji, a vrlo verojatno u Trakiji meu poklonicima orfikih obreda. U Egiptu se susreo i sa indijskim mudracima "gimnofistima", preteama dananjih jogija, i upoznao vedska uenja.

sa 56 godina vraa se na Samos gde mu uspeh predavanja donosi mnogobrojne pristalice, ali i ljubomoru tiranina Polikrata koji ga tera u progonstvo nastanjuje se u Velikoj Grkoj, u Krotonu, oko 529. g.p.n.e. osniva pitagorejsko Drutvo ili "Bratstvo", a broj sledbenika neprestano mu se poveava

Postupno su postali tajno inicijatiko bratstvo, s trogodinjim iskuenitvom koje je prethodilo prijemu u prvi stupanj (tzv. nomoteti). Drugi stupanj (matematiari) bio je jedini koji je dozvoljavao da se vidi Majstora (Pitagoru); na prvom stupnju mogli su ga samo uti. U ritualu tajne i tiine obuhvaeno je i samo ime Majstora; bilo ga je zabranjeno izgovarati, pa su ga nazivali "Onaj, Besmrtni, Genije, Boanski, Onaj koga neu imenovati". Ubrzo su naunici i idealisti postali politiari i postepeno preuzeli vlast u veem delu Velike Grke, u formi federacije gradova nazvane "Krotonijanska liga". Majstorova smrt oko 500. g.p.n.e. oslabila je snagu drutva, u ubrzo su intrige i razmirice okonale vladavinu mudrih. Gradovi Lige pali su jedan za drugim i konano su voe Bratstva izginule u velikom pokolju oko 450.p.n.e. Spasili su se samo Lizid i Filolaj s nekoliko uenika, meu kojima e kasnije Hipokrat, Hiparh i Hipija izneti u javnost neke strogo uvane tajne - i biti e ekskomunicirani iz Bratstva obnovljenog na Siciliji. Osnove Pitagorejske religije?
o o

zamjenjuju brojeve ureenim grupama taaka, i razvijaju disciplinu figurativnih brojeva, parni brojevi nositelji enskoga naela

Monada U korenu svega lei Monada, broj Jedan. Monada nije broj ve princip, on je u dosluhu sa Jednim, sa Principom totalne indukcije. Monada ne pripada ovoj dimenziji, ona odreuje pojavnost neega, oblik, jedinstvo, identinost, jednakost, slogu. Emanirana s lica Jednog, ona se k nama sputa kao aditivni element koji uestvuje u izgradnji pojedinih individualnosti. Dijada U nau dimenziju sputamo se brojem Dva. Dva nije dvostruko vie od Jedan, ve dvostruko manje! Radi se o Iskonskom grehu, o prelamanju jedne potpune vrednosti na dva dela; na Dobro i Zlo. Dva ili Dijada je nosilac Ideje Dvojstva, Principa suprotstavljenosti, diskriminacije, nejednakosti. Suprotstavljenost Ja i Ne-Ja oznaava pojavu Oblika: da bi neto postojalo u pojavnom svetu, mora se razlikovati od neeg drugog. Tako Dijada uzrokuje raanje, pa e biti oznaena kao enski broj. Ona to i dokazuje svojom deljivou na jednake polovine. Uopteno, parni brojevi biti e nositelji enskog naela.

Trijada Prvi muki, neparni broj je Tri, ili trijada. Trijada je prvi neparan i prvi muki broj (Jedinica je vie princip nego broj), osnova trougla i sve njegove simbolike. Obliku koji se eli afirmirati Dvojka nije dovoljna; nija dostatno samo se razlikovati od okoline, potreban je i neko, trei element, da to percipira, dakle trea osoba, ili makar sama svest koja moe dobiti autonomiju kao trei element. Tu se negde krije i metafiziko itanje poruke kako je "ovek mera svih stvari", tj. bez onoga koji vidi, neto i ne postoji; dakle pojavnost je ista subjektivnost. Tri je danas impregniran simbolom Svetog Trojstva; starohrianske Crkve su koristile tri oltara u Liturgiji i mnoge crkve imaju trolisnu osnovu tlocrta, ili naglaene tri apside. Tetrada Tetrada ili Broj etiri sudeluje u karakteru Dijade iji je ona kvadrat (pa je ultra-parna, ultradeljiva). U teoriji figurativnih brojeva lei u bazi trouglastog svetog Tetrakisa. Osnova je etverougla, simbola Zemlje, stabilnosti. etiri godinja doba, etiri jahaa Apokalipse, etiri strane svieta, etiri tipa karaktera (sangvinik, kolerik, melankolik, flegmatik), i etiri osnovna elementa (voda, vatra, zemlja, vazduh).

Pentada Pentada ili Broj Pet je jedan od svetih brojeva. Produkt zbroja (spoja) enske Dijade i muke Trijade, to je za Grke broj ljubavi, Afroditin broj. Simbol mu je Pentagram, pravilna petokraka zvezda, drevni magijski simbol i tajna lozinka i geometrijski simbol pitagorejskog bratstva. Zvezda u sebi sadri savrene Zlatne rezove i u centru obrnuti peteugaonik u koji je mogue upisati novu, ali obrnutu zvezdu, a u ovu opet novu i tako u beskraj: beskrajno raanje i produenje vrste. Zvali su je jo i Pentalfa jer se sastoji od pet slova A. Pet je polovina svetog Deset, to ga i samog ini svetim, saetim odrazom. Heksada est, Heksada, je nosilac kristalografskih simetrija, i jednak je zbiru svojih delitelja: 6=1x2x3=1+2+3. Sedam je bio znamen Nevinosti, a krug se ne moe podeliti na sedam jednakih delova euklidskom konstrukcijom. Kau i da je Sedam "praprvi" broj neosporne istoe. Osam je dvostruko etiri, devet je tri puta tri, kvadratni broj. Odnos izmeu kvadrata (ili pravougaonika, etvorougla) i trougla najbolje je vidljiv ako etvorougao prepolovimo dijagonalom suprotnih stranica: tada dobijamo dva jednaka trougla iji vrhovi gledaju prema suprotnim stranama. Tu se opet veemo na poetnu priu o Monadi i Dijadi: prepolovljena celost raspala se na dve, jednake ali i suprotne polovine, ovde trijade. Dekada Deset je savren, sveti broj. U ovoj dimenziji, Dekadi su se klanjali kao sveobuhvatnom merilu. To je trouglasti figurativni broj to vidimo ovako: ako u bazu stavimo etiri take, pa iznad njih tri, pa dve, pa na vrh jednu, dobili smo piramidu, jednakostranian trougao sa

stranicama 4-4-4, zbog ega se nazivao i Tetraktis. Vidimo: 4+3+2+1=10; u stvaranju Dekade sudeluju svi relevantni brojevi do Pet, koji je ve sam napola Dekada. Kau da se "Bog, koji ureuje vetinom, rukovoen svojim Umom, posluio Dekadom kao zakonom za sve... i zato su celine i delovi svih stvari neba i Zemlje odnosi sklada, na njoj zasnovani, i po njoj ureeni." Tetraktis je sudelovao i u muzikoj harmoniji, u pitagotejskoj dijatonskoj lestvici i na tetrakordnim lirama koje su imale ice ije su duine bile proporcoinirane brojevima 1, 2, 3 i 4, i koje su doputale i oktave (odnos 4 prema 2, i 2 prema 1) i intervale kvinte (3 prema 2) i kvarte (4 prema 3). Muzika je bila veoma vana; sluila je da se usklade ritmovi due (Kosmosa) i tela. Legenda kae da je teoriju muzike zasnovao sam Pitagora kada je prolazei pokraj kovanice zauo buku, lupanje u oktavama. Uavi u kovanicu video je kako kovai koriste ekie proporcionirane prema naelu 1:2, tj. da je jedan eki dvostruko vei i tei od drugog. Doavi kui Pitagora je na svom instrumentu poeo prouavati i meriti te proporcije ( i dobio oktavu), a zatim takav sistem omera i razera proirio na sav pojavni svet. Vratimo se Tetraktisu; on je lanovima Bratstava bio toliko vaan da su ga prizivali, klanjali mu se i upuivali mu molitve kao vrhunskom uredniku Kosmosa. Tekst molitve upuene Dekadi: " Blagoslovi nas boanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude! O sveti, sveti Tetraktise, ti koji sadri koren i izvor venog toka stvaranja! Jer boanski broj poinje istim i dubokim jedinstvom i dosee sveto etiri; potom stvara majku svega, koja sve povezuje, prvoroenu, onu koja nikad ne skree, koja se nikad ne zamara, Sveto Deset, koje dri klju svih stvari." Deset je najvei broj; svi ostali brojevi dobivaju se interakcijom (sabiranjem, mnoenjem, kvadriranjem itd.) prvih deset brojeva. Brojevi se inae dele na iste ili Boanske kojima se bavi mistika broja - aritmologija, zatim na naune brojeve i na konkretne brojeve koji su predmet raunanja u uem smislu, za poslovne ljude. Nauni brojevi (prema Nikomahu, I st. n. e.) se dele na: 1. ogranieno mnotvo (danas: prebrojivo konaan skup); 2. kompozicija monada, tj. jedinica; 3. bujica, kao proticanje monada. Spomenuli smo ve egzekuciju trojice lanova Bratstva koji su izdali ljubomorno uvane tajne: te tajne su bile konstrukcija pravilnog Pentagrama, i, povezano s tim, tajna iracionalnih brojeva. "Sam Bog bavi se geometrijom" bila je poznata Platonova dosetka, a natpis na Akademiji glasio je: "Neka niko ne ulazi ko ne zna geometriju". U biti konstrukcije pentagrama lei Zlatni rez (Fi) koji se izraunava formulom: 1+koren iz 5/2=1,618... bez kraja, dakle iracionalni broj. Spomenimo i tzv. Pitagorin trougaot sa stranicama 3-4-5, koji se nalaze u krakovima zvezde (koja se dobiva iz pentagrama): hipotenuza 5 naprama baza 3 = 1, 6... Zanimljivo je kako dananja istraivanja pokazuju zapanjujuu koliinu prisutnosti Zlatnog razmera u prirodi; gotovo da bismo se sloili da je to zaista osnova ureenja svemira. Dodajmo i ovo. Osim teorije proporcija, prouavanja pet pravilnih tela (kasnije nazvanih Platonovim), geometrijskih konstrukcija, teorije figurativnih brojeva, izuavanja (i tajenja postojanja) iracionalnih brojeva i njihove upotrebe i prouavanja teorije muikih intervala,

pitagorejci su potovali i zakon uzajamnog pomaganja i kult prijateljstva (oblik privrenosti i nenog prijateljstva, u kojem je ak i rtvovanje ivota za prijatelja prirodan dogaaj). Pitagorejski obred je zahtevao potpunu istou tela i odee (toge od belog lanenog platna), svakodnevno ispitivanje savesti, upotrebu mirisa i zajedniku priest na kojoj se uzimalo samo belo meso rtvenih ivotinja: belih petlova, prasadi i kozlia. Kozli je jo povezan i sa mitom o Mlenoj stazi iza koje u zvezdanim vrtovima borave bogovi (uticaj hinduizma). Pokuajmo na kraju dozvoliti da nas prome ideja pitagorejstva: bogovi su samo pokuaj shvatanja i strukturalnog uravnoteenja naeg zbunjujueg i nepredvidivog sveta i traenje harmonije i sutine njegovog porekla u jednim transcedentalnom ureenom ishoditu. Zato je pogreno bogove atribuirati u ljudskom obliku; time se vrlo lako izgubi iz vida da govorimo o neem neizrecivom, to ne pripada naoj dimenziji. Ali: "Bestelesne veliine kao kvaliteti, oblici, jednakost, odnosi, ureenja, poloaj, vreme - u sutini su nepromenjive i uzajamno zamenjive, a mogu sluajno uestvovati u promenama tela kojima su namenjene. Od toga je sazdana istinska realnost." Dakle, Jedno nam je nepojmljivo, ali su bitne relacije i odnosi unutar njega izmerljivi i objektivno prepoznatljivi. U takvom gledanju, staviti bestelesne brojeve kao nosioce metafizikih bestelesnih kvaliteta ini se kao ingeniozan potez rastereivanja ljudskog uma od ikonografije antropomorfnih divova sa Olimpa; kako njima tada, tako i nama danas. Privlai ideja da se kroz razmere zlatnog reza moda mogu matematiki otkljuati i pomalo otkrinuti mistina vrata iza kojih iskri rajska svetlost Boje konstrukcije Univerzuma. Metafizika matematika je izmerila svoju okolicu i brojeve meusobno usaglasila. Matematiari-filozofi nisu zadovoljni miljenjem da je umetnost i lepota samo intuicija; trai se ono to nije sluajno, subjekti trae objektivno. Pitagorejske molitve tetraktisu nisu upuene broju kakav mi danas poznajemo; to je mistini princip harmonije i ljubavi, naelo stvaranja. Broj je apsolut je Bog, barem za nas u ovoj dimenziji u kojoj govorimo o neemu iz druge sfere o emu se ne moe govoriti. Ali to ne znai da ipak neemo pokuati...

Copyright Varga Astrology2007.