Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Oprema i Izrada Bio Peleta

Oprema i Izrada Bio Peleta

Ratings:
(0)
|Views: 32|Likes:
Published by Vladimir Stojanovic

More info:

Published by: Vladimir Stojanovic on May 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/14/2013

pdf

text

original

 
 387 
Savremena poljoprivredna tehnika
Cont. Agr. Engng. Vol. 36, No. 4, 387-396, Novi Sad, October 2010.
Biblid:
0350-2953 (2010)36:4, 387-396 Pregledni rad
UDK:
662.756.3 Review paper 
OPREMA I TEHNOLOŠKI POSTUPCI ZA PELETIRANJE BIOMASEEQUIPMENT AND PROCESSING TECHNOLOGY FOR BIOMASSPELLETING
Miladin Brki
ć
, Todor Jani
ć
 Poljorivredni fakultet, Novi Sad, Trg D. Obradovi
ć
a 8E-mail: mbrkic@polj.uns.ac.rs,
SAŽETAK  
U našoj zemlji još nije uspostavljeno tržište energetskih peleta od biomase. U radu jeistaknuto da je peletiranje biomase budu
ć
nost. Prikazan je na
č
in proizvodnje peleta oddrvne i poljoprivredne biomase. Analiziran je razvoj doma
ć
e tehnike i tehnologije peletiranja biomase. U radu su prikazani tehnološki postupci proizvodnje peleta od biomase. Posebno je dat akcenat na opremu za peletiranje biomase: prese, cilindre, matrice,alate i ostalu opremu. Prikazane su i tehnološke šeme za peletiranje biomase. Obra
đ
eni suuslovi za optimalan rad peletirki. Izneta su višegodišnja iskustva razvoja procesa peletiranja biomase u našoj zemlji. U zaklju
č
cima rada dat je pravac daljeg razvoja procesa peletiranja biomase i predlog za uspostavljanje tržišta energetskih peleta.
Klju
č
ne re
č
i:
peletiranje, biomasa, prese, oprema, tehnologija
1.UVOD
Postoje razni na
č
ini sakupljanja i pakovanja poljoprivredne i šumske biomase: bale, brikete, kobsovi i pelete (Tesi
ć
et al, 1983). Procesom peletiranja biomase smanjuje sezapremina otpreska i pove
ć
ava specifi
č
na masa sirovine. Zapreminska masa suve hrane (sadozvoljenim sadržajem vlage) iznosi 80 do 120 kg/m
3
, kod drugih vrsta sirovina i do 200kg/m
3
, dok kod peletirane zapreminska masa ili gustina iznosi 650 do 750 kg/m
3
. Time se potreban prostor za smeštaj hraniva smanjuje u odnosu 7:1 (sedam puta). Dalja prednost peletiranja jeste u mogu
ć
nosti uvre
ć
avanja peleta, pogodnijeg pakovanja, što olakšavauskladištenje i transport. Osim toga, peletiranjem se smanjuju gubici sirovine, koji nastaju pri uskladištenju i transportu (Brki
ć
i Jani
ć
, 2009).Proces peletiranja razvio se pre trideset i osam godina u oblasti pogodnog spremanjakrmnog hraniva i koncentrata. Re
č
„pellet“ na engleskom zna
č
i loptica, kuglica ili valjak.Dakle, proces peletiranja ozna
č
ava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnogmaterijala u pogodan oblik, koji ima znatno manju zapreminu u odnosu na po
č
etni materijal(sirovinu). Do danas se najviše peletiralo brašno od lucerke posle procesa dehidracije, kao ikrmne smeše (koncentrati).
 
Deleted:
2007
Deleted:
33
Deleted:
1-2
Deleted:
631
Deleted:
.55
Deleted:
1
Deleted:
REZIME
Deleted:
SUMMARY¶In our country, the market for  biomass pellets has not yet beenestablished. This paper points outthat that biomass pelleting is thefuture. The method for productionof pellets from wood andagricultural residues is reviewed,and development of domesticequipment for biomass pelleting isanalyzed. The paper also reviwestechnology for biomass pellet production. Special emphasis is placed on equipment for biomass pelleting: presses, cylinders,matrices, tools, and other equipment. technological schemesof biomass pelleting are also presented, followed by conditionsfor optimal operation of pelletingmachines. Authors’ long-standingexperience in development of  biomass pelleting process in our country are reviewed. the paper concludes with the directions for further development of biomass pelleting and suggestions for establishment of domestic marketfor fuel pellets.¶Key words: pelleting, biomass, presses, equipment, technology¶
 
 388Cilj ovog rada jeste da analizira tehnološke postupke i opremu za peletiranje biomase,radi definisanja potrebnih parametara za efikasnu proizvodnju energetskih briketa i peleta.
2.OPREMA ZA PELETIRANJE BIOMASEPrese za peletiranje biomase
Posle sušenja, usitnjavanja i kondicioniranja sirovine, obavlja se proces peletiranja na pelet presi (Obenberger and Thek, 2009). Tehnologija proizvodnje peleta izvorno proizilaziiz industrijske proizvodnje sto
č
ne hrane. Prilago
đ
avanjem tehnologije peletiranja usitnjenesirovine od drveta, radi proizvodnje energetskih peleta u obliku odgovaraju
ć
e forme,veli
č
ine otpreska i sadržaja vlage, mogu
ć
e je proizvesti homogeno biogorivo od otpadakadrveta ili poljoprivredne biomase. Oprema za proizvodnju energetskih peleta od drveta,tako
đ
e, poti
č
e od opreme za industrijsku proizvodnju sto
č
ne hrane, tj. od presa za sto
č
nuhranu,
č
iji su parametri optimalizovani i koje su napravljene od odgovaraju
ć
e
č
vrsto
ć
ematerijala. Najvažniji radni organ pelet prese je matrica sa pritisnim valjcima. Postoje dva tipamatrica: u obliku prstena i ravna matrica (sl. 1). Obe matrice su optimalizovane za proizvodnju peleta od drveta. U Austriji je najviše u upotrebi prstenasta matrica, koja je pogodna za presovanje tvrde drvenaste sirovine.Sl. 1. Vrste matrica: a) prstenasta, b) ravna (Obenberger and Thek, 2009)Fig. 1: Sorts of dies: a) ringlike, b) flat (Obenberger and Thek, 2009)Postoje konstrukcije presa sa prstenastom matricom gde se matrica okre
ć
e, a valjci nedobijaju pogon nego se okre
ć
u usled sile trenja od sirovine. Druga kombinacija jeste damatrica stoji, a valjci se okrecu po matrici. U Austriji se koristi uglavnom prvakombinacija. Sirovina se dovodi odozgo, pada preko valjaka na matricu, koji sirovinu potiskuju radijalno (bo
č
no) kroz otvore matrice. Sirovina izlazi sabijena iz otvora matriceekstruzijom (istiskivanjem). Matrica može da bude postavljena vertikalno ili horizontalno.Kod ravne matrice, tako
đ
e, postoje dve kombinacije, tj. da se valjci okrecu po matrici kojastoji ili da se pokre
ć
e matrica, a valjci se okre
ć
u usled trenja sirovine o pokretnu matricu.Sirovina pada odozgo, preko valjaka, na matricu i biva potisnuta valjcima kroz otvore umatrici izlaze
ć
i iz otvora istiskivanjem. Matrica je u oba slu
č
aja postavljena horizontalno.Dakle, za proces presovanja sirovine najvažniji alati prese su matrica i valjci. Sirovinaulazi u prostor za napajanje (presovanje) i podjednako treba da bude razdeljena po otvorimamatrice. Na matrici se stvara “tepih” (tanak sloj) od sirovine okretanjem valjaka ili matrice.Preko “tepiha” okre
ć
u se valjci pritiskiva
č
i i stvaraju sabijen, zgusnut sloj sirovine. Kod prekomernog kotrljanja valjaka stvara se snažan pritisak i dolazi do za
č
epljenja otvora u
 
 389matrici. Iz matrice izlazi beskona
č
na nit sirovine, koja se preseca nožem na željenu dužinu. Noževi mogu biti stacionarni ili pokretni u zavisnosti od toga da li se ili ne okre
ć
e matrica.Tako nastaju pelete.Važne karakteristi
č
ne veli
č
ine kod proizvodnje peleta su odnos presovanja, broj rupa umatrici i otuda upotreba otvorene unutrašnje površine matrice (bez obzira na prilike,tj.mogu
ć
nost pristupa). Kod odnosa presovanja podrazumeva se odnos izme
đ
u presekaizbušene rupe i dužine kanala za presovanje materijala. Odnos presovanja odre
đ
en je uzavisnosti od vrste sirovine za presovanje, da bi se u kanalu za presovanje stvoriloodgovaraju
ć
e trenje. Dakle, odnos presovanja zavisi od vrste sirovine, da bi se na taj na
č
in proizveo kvalitetan pelet i postigao željeni u
č
inak (proizvodnost) prese. Kod procesa peletiranja drvenaste mase (strugotine ili piljevine) odnos za presovanje obi
č
no je izme
đ
u1:3 i 1:5. Da bi presek izbušenih rupa bio u
č
vrstom odnosu sa željenim presekom peleta,može da se varira (menja) odnos za presovanje samo preko dužine kanala za presovanje (tj.debljine matrice). Sirovina sa malom snagom vezivanja (lepljenja) zahteva duže kanale za presovanje i obrnuto, sirovina sa velikom snagom vezivanja zahteva kra
ć
e kanale za presovanje. Temperatura sirovine u kanalu za presovanje penje se pove
ć
anjem dužinekanala za presovanje, pri
č
emu se pove
ć
anjem kanala za presovanje, tako
đ
e, pove
ć
avatvrdo
ć
a peleta.Po pravilu matrice su koncipirane ta
č
no za odre
đ
enu vrstu sirovine i ne može da sekoristi za drugu vrstu. Parametri presovanja za jednu odre
đ
enu vrstu sirovine su:-
 
debljina matrice,-
 
dužina kanala za presovanje (kroz protivotvor),-
 
 broj rupa (otvora), forma otvora (oblik), presek otvora,-
 
širina puta za kretanje valjaka za presovanje,-
 
 broj valjaka za presovanje, presek, širina i spoljna površina valjaka,-
 
forma (oblik) valjaka za presovanje (cilindri
č
ni ili konusni) kod prese sa ravnommatricom.Broj valjaka može da bude dva, tri ili
č
etiri. Broj rupa, a time upotreba, raspolaganje sastalnim otvorenim površinama otvora (rupa) uti
č
e stalno na u
č
inak (proizvodnost) prese.Preduslov za dobro i kvalitetno peletiranje jeste kontinuirano (stalno) hranjenje prese sahomogenom sirovinom, dovoljno usitnjenom, sa konstantnim sadržajem vlage, koja zaodre
đ
enu vrstu prese i konkretnu drvenastu sirovinu iznosi izme
đ
u 8 i 13 masenih procenata. Kod presovanja poljoprivredne biomase sadržaj vlage u sirovini može da budenešto ve
ć
i (12 do 15%), Brki
ć
i Jani
ć
, 2009a).
Prese sa prstenastom matricom
Presa za peletiranje slame „fortschrit”, tip GM 802, koja je insatlirana u Vajskoj, sastojise iz: tela mašine, osovine, glavne grupe ležajeva, radnih i pomo
ć
nih elmenata, prstenastematrice sa dva valjka, haube sa priklju
č
nim delovima, vrata s otvorom za ubacivanje mase i priklju
č
nim delom, konzole za elektromotore i motornim u
č
vrš
ć
iva
č
ima (Brki
ć
i Jani
ć
,2009a, sl. 2). Dimenzije prese su: dužina 3.550 mm, širina 1.750 i visina 1.510 mm. Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okre
ć
e (sl. 3), a valjci za potiskivanje usitnjene sirovinekroz otvore u matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora pre
č
nika 13 ili 20 mm. Dužina peleta može da iznosi 30 do 70 mm (1,5 – 3,5 d). Deklarisani u
č
inak prese je 4 t/h peletaod kompletne biljke žitarica. U praksi se postiže stvarni u
č
inak od 600 do 800 kg/h peletaod slame. Kada se matrica istroši onda ne može da se postigne ve
ć
i u
č
inak od 400 kg/h.
 
Deleted:
<sp>
... [1]

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->