Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 36, No. 4, 387-396, Novi Sad, October 2010.

Biblid: 0350-2953 (2010) 36: 4, 387-396 UDK: 662.756.3 Pregledni rad Review paper
Deleted: 2007 Deleted: 33 Deleted: 1-2 Deleted: 631 Deleted: .55

OPREMA I TEHNOLOKI POSTUPCI ZA PELETIRANJE BIOMASE EQUIPMENT AND PROCESSING TECHNOLOGY FOR BIOMASS PELLETING
Miladin Brki, Todor Jani Poljorivredni fakultet, Novi Sad, Trg D. Obradovia 8 E-mail: mbrkic@polj.uns.ac.rs, SAETAK U naoj zemlji jo nije uspostavljeno trite energetskih peleta od biomase. U radu je istaknuto da je peletiranje biomase budunost. Prikazan je nain proizvodnje peleta od drvne i poljoprivredne biomase. Analiziran je razvoj domae tehnike i tehnologije peletiranja biomase. U radu su prikazani tehnoloki postupci proizvodnje peleta od biomase. Posebno je dat akcenat na opremu za peletiranje biomase: prese, cilindre, matrice, alate i ostalu opremu. Prikazane su i tehnoloke eme za peletiranje biomase. Obraeni su uslovi za optimalan rad peletirki. Izneta su viegodinja iskustva razvoja procesa peletiranja biomase u naoj zemlji. U zakljucima rada dat je pravac daljeg razvoja procesa peletiranja biomase i predlog za uspostavljanje trita energetskih peleta. Kljune rei: peletiranje, biomasa, prese, oprema, tehnologija 1. UVOD Postoje razni naini sakupljanja i pakovanja poljoprivredne i umske biomase: bale, brikete, kobsovi i pelete (Tesi et al, 1983). Procesom peletiranja biomase smanjuje se zapremina otpreska i poveava specifina masa sirovine. Zapreminska masa suve hrane (sa dozvoljenim sadrajem vlage) iznosi 80 do 120 kg/m3, kod drugih vrsta sirovina i do 200 kg/m3, dok kod peletirane zapreminska masa ili gustina iznosi 650 do 750 kg/m3. Time se potreban prostor za smetaj hraniva smanjuje u odnosu 7:1 (sedam puta). Dalja prednost peletiranja jeste u mogunosti uvreavanja peleta, pogodnijeg pakovanja, to olakava uskladitenje i transport. Osim toga, peletiranjem se smanjuju gubici sirovine, koji nastaju pri uskladitenju i transportu (Brki i Jani, 2009). Proces peletiranja razvio se pre trideset i osam godina u oblasti pogodnog spremanja krmnog hraniva i koncentrata. Re pellet na engleskom znai loptica, kuglica ili valjak. Dakle, proces peletiranja oznaava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnog materijala u pogodan oblik, koji ima znatno manju zapreminu u odnosu na poetni materijal (sirovinu). Do danas se najvie peletiralo brano od lucerke posle procesa dehidracije, kao i krmne smee (koncentrati).

Deleted:

Deleted: REZIME

Deleted: SUMMARY In our country, the market for biomass pellets has not yet been established. This paper points out that that biomass pelleting is the future. The method for production of pellets from wood and agricultural residues is reviewed, and development of domestic equipment for biomass pelleting is analyzed. The paper also reviwes technology for biomass pellet production. Special emphasis is placed on equipment for biomass pelleting: presses, cylinders, matrices, tools, and other equipment. technological schemes of biomass pelleting are also presented, followed by conditions for optimal operation of pelleting machines. Authors long-standing experience in development of biomass pelleting process in our country are reviewed. the paper concludes with the directions for further development of biomass pelleting and suggestions for establishment of domestic market for fuel pellets. Key words: pelleting, biomass, presses, equipment, technology

387

Cilj ovog rada jeste da analizira tehnoloke postupke i opremu za peletiranje biomase, radi definisanja potrebnih parametara za efikasnu proizvodnju energetskih briketa i peleta. 2. OPREMA ZA PELETIRANJE BIOMASE Prese za peletiranje biomase Posle suenja, usitnjavanja i kondicioniranja sirovine, obavlja se proces peletiranja na pelet presi (Obenberger and Thek, 2009). Tehnologija proizvodnje peleta izvorno proizilazi iz industrijske proizvodnje stone hrane. Prilagoavanjem tehnologije peletiranja usitnjene sirovine od drveta, radi proizvodnje energetskih peleta u obliku odgovarajue forme, veliine otpreska i sadraja vlage, mogue je proizvesti homogeno biogorivo od otpadaka drveta ili poljoprivredne biomase. Oprema za proizvodnju energetskih peleta od drveta, takoe, potie od opreme za industrijsku proizvodnju stone hrane, tj. od presa za stonu hranu, iji su parametri optimalizovani i koje su napravljene od odgovarajue vrstoe materijala. Najvaniji radni organ pelet prese je matrica sa pritisnim valjcima. Postoje dva tipa matrica: u obliku prstena i ravna matrica (sl. 1). Obe matrice su optimalizovane za proizvodnju peleta od drveta. U Austriji je najvie u upotrebi prstenasta matrica, koja je pogodna za presovanje tvrde drvenaste sirovine.

Sl. 1. Vrste matrica: a) prstenasta, b) ravna (Obenberger and Thek, 2009) Fig. 1: Sorts of dies: a) ringlike, b) flat (Obenberger and Thek, 2009) Postoje konstrukcije presa sa prstenastom matricom gde se matrica okree, a valjci ne dobijaju pogon nego se okreu usled sile trenja od sirovine. Druga kombinacija jeste da matrica stoji, a valjci se okrecu po matrici. U Austriji se koristi uglavnom prva kombinacija. Sirovina se dovodi odozgo, pada preko valjaka na matricu, koji sirovinu potiskuju radijalno (bono) kroz otvore matrice. Sirovina izlazi sabijena iz otvora matrice ekstruzijom (istiskivanjem). Matrica moe da bude postavljena vertikalno ili horizontalno. Kod ravne matrice, takoe, postoje dve kombinacije, tj. da se valjci okrecu po matrici koja stoji ili da se pokree matrica, a valjci se okreu usled trenja sirovine o pokretnu matricu. Sirovina pada odozgo, preko valjaka, na matricu i biva potisnuta valjcima kroz otvore u matrici izlazei iz otvora istiskivanjem. Matrica je u oba sluaja postavljena horizontalno. Dakle, za proces presovanja sirovine najvaniji alati prese su matrica i valjci. Sirovina ulazi u prostor za napajanje (presovanje) i podjednako treba da bude razdeljena po otvorima matrice. Na matrici se stvara tepih (tanak sloj) od sirovine okretanjem valjaka ili matrice. Preko tepiha okreu se valjci pritiskivai i stvaraju sabijen, zgusnut sloj sirovine. Kod prekomernog kotrljanja valjaka stvara se snaan pritisak i dolazi do zaepljenja otvora u 388

matrici. Iz matrice izlazi beskonana nit sirovine, koja se preseca noem na eljenu duinu. Noevi mogu biti stacionarni ili pokretni u zavisnosti od toga da li se ili ne okree matrica. Tako nastaju pelete. Vane karakteristine veliine kod proizvodnje peleta su odnos presovanja, broj rupa u matrici i otuda upotreba otvorene unutranje povrine matrice (bez obzira na prilike, tj.mogunost pristupa). Kod odnosa presovanja podrazumeva se odnos izmeu preseka izbuene rupe i duine kanala za presovanje materijala. Odnos presovanja odreen je u zavisnosti od vrste sirovine za presovanje, da bi se u kanalu za presovanje stvorilo odgovarajue trenje. Dakle, odnos presovanja zavisi od vrste sirovine, da bi se na taj nain proizveo kvalitetan pelet i postigao eljeni uinak (proizvodnost) prese. Kod procesa peletiranja drvenaste mase (strugotine ili piljevine) odnos za presovanje obino je izmeu 1:3 i 1:5. Da bi presek izbuenih rupa bio u vrstom odnosu sa eljenim presekom peleta, moe da se varira (menja) odnos za presovanje samo preko duine kanala za presovanje (tj. debljine matrice). Sirovina sa malom snagom vezivanja (lepljenja) zahteva due kanale za presovanje i obrnuto, sirovina sa velikom snagom vezivanja zahteva krae kanale za presovanje. Temperatura sirovine u kanalu za presovanje penje se poveanjem duine kanala za presovanje, pri emu se poveanjem kanala za presovanje, takoe, poveava tvrdoa peleta. Po pravilu matrice su koncipirane tano za odreenu vrstu sirovine i ne moe da se koristi za drugu vrstu. Parametri presovanja za jednu odreenu vrstu sirovine su: - debljina matrice, - duina kanala za presovanje (kroz protivotvor), - broj rupa (otvora), forma otvora (oblik), presek otvora, - irina puta za kretanje valjaka za presovanje, - broj valjaka za presovanje, presek, irina i spoljna povrina valjaka, - forma (oblik) valjaka za presovanje (cilindrini ili konusni) kod prese sa ravnom matricom. Broj valjaka moe da bude dva, tri ili etiri. Broj rupa, a time upotreba, raspolaganje sa stalnim otvorenim povrinama otvora (rupa) utie stalno na uinak (proizvodnost) prese. Preduslov za dobro i kvalitetno peletiranje jeste kontinuirano (stalno) hranjenje prese sa homogenom sirovinom, dovoljno usitnjenom, sa konstantnim sadrajem vlage, koja za odreenu vrstu prese i konkretnu drvenastu sirovinu iznosi izmeu 8 i 13 masenih procenata. Kod presovanja poljoprivredne biomase sadraj vlage u sirovini moe da bude neto vei (12 do 15%), Brki i Jani, 2009a). Prese sa prstenastom matricom Presa za peletiranje slame fortschrit, tip GM 802, koja je insatlirana u Vajskoj, sastoji se iz: tela maine, osovine, glavne grupe leajeva, radnih i pomonih elmenata, prstenaste matrice sa dva valjka, haube sa prikljunim delovima, vrata s otvorom za ubacivanje mase i prikljunim delom, konzole za elektromotore i motornim uvrivaima (Brki i Jani, 2009a, sl. 2). Dimenzije prese su: duina 3.550 mm, irina 1.750 i visina 1.510 mm. Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okree (sl. 3), a valjci za potiskivanje usitnjene sirovine kroz otvore u matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prenika 13 ili 20 mm. Duina peleta moe da iznosi 30 do 70 mm (1,5 3,5 d). Deklarisani uinak prese je 4 t/h peleta od kompletne biljke itarica. U praksi se postie stvarni uinak od 600 do 800 kg/h peleta od slame. Kada se matrica istroi onda ne moe da se postigne vei uinak od 400 kg/h. 389

Deleted: <sp>

... [1]

Matrica dobija pogon od dva snana elektromotora preko masivnog reduktora. Centralna osovina, na koju su sa jedne strane postavljeni valjci, ukljetena je sa druge strane o reduktor, te se ne okree. Broj obrtaja matrice je 680 obr/min. Valjci se okreu putem trenja o usitnjeni materijal, koji se nalazi izmeu valjaka i matrice. Procep, tj. rastojanje izmeu matrice i valjaka za presovanje treba da bude od 0,5 do 0,1 mm. Broj obrtaja elektromotora za pogon reduktora je 985 obr/min.

Fig. 2. Press for pelleting Sl. 2. Presa za peletiranje

Sl. 3. Prstenasta matrica Fig. 3. Ringlike die

Ukoliko je presuena slama (ispod 13%) neophodno je da se dodaje voda da bi se poveao sadraj vlage na ravnotenu, tj. optimalnu vlagu za peletiranje. Ako je sadraj vlage u slami znatno vei, tj. preko 18%, (Brki i Jani, 2007 i 2008b), onda se ne mogu dobiti kompaktni peleti (raspadaju se). injeni su pokuaji da se peletira kukuruzovina, ali nije uspelo da se dobro usitni kukuruzovina na seki. Zbog toga je povoljnije izabrati otvore veeg prenika na matrici za peletiranje kukuruzovine. Takoe, nije uspelo ni peletiranje ljuske suncokreta. Piljevina moe da se peletira. Poto je piljevina dobro usitnjena, moe da se peletira s otvorima na matrici manjeg prenika. Inae, laki je rad presom s otvorima manjeg prenika na matrici. U usitnjenu slamu stavlja se negaeni kre (CaO3) da bi se razorio ligninski kompleks, omekala organska masa (konast oblik celuloze), da bi se bolje slepila organska masa i da bi se smanjila vlaga. Koliina krea iznosi 2 do 5%, zavisno od sadraja vlage u slami. Pelete mogu da dostignu temperaturu u presi 70 do 80oC. Zbog toga pelete moraju da se hlade. Koliina vazduha za hlaenje je 6 m3/min. Pritisak vazduha iznosi 200 Pa. Brzina trake za hlaenje peleta je 1,25 m/min. Pri dodavanju raznih sirovina i aditiva za peletiranje dobro bi posluila priprema materijala posredstvom dovoenja toplotne energije i vlage (proces kondicioniranja materijala). Na sl. 4. prikazana je ema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal u horizontalno postavljenoj fiksnoj prstenastoj matrici (Stankovi, et al, 1995).

390

Sl. 4. Presa za peletiranje biomase sa horizontalno postavljenom matricom (1 - matrica, 2 - sitno ljebasti valjak, 3 - pelet, 4 vratilo (osovina), 5 - rotirajui noevi) Fig. 4. Press for pelleting of biomass with horizontal put die (1 - die, 2 - small-gutter roller, 3 - pellet, 4 beam (shaft), 5 - rotate knifes)

Sl. 5. Uzduni preseci otvora Fig. 5. Along cross section hole

Danas su najvie zastupljene prese za peletiranje sa prstenastim matricama, mada je izrada tih matrica izuzetno teka, posebno termika obrada, jer nastaju dodatne deformacije prstena, usled unutranjih naprezanja materijala. Stoga se radije koriste diskosne (ravne) matrice sa elinim valjcima na njoj, posebno kada su u pitanju pelete prenika do 20 mm i duine 30 do 50 mm (Tei, 1977b). Na sl. 5, 6 i 7 prikazani su u preseku mogui uzduni preseci otvora na prstenastim matricama, pri peletiranju biomase (cilindrini, konusni i zaobljeni ulazni ili izlazni deo otvora). Ulazni ili izlazni deo otvora se proiruje da bi se smanjio otpor sabijanju biomase.

Sl. 6. Otvor sa konusnim proirenjem Fig. 6. Hole with cone broaden

Sl. 7. Zaobljen ulazni otvor Fig. 7. Round off entrance hole

Da bi se postojanost briketa (peleta) ouvala, materijal treba da ima sadraj vlage do 15%. Pri presovanju pojedinih vrsta hrane, kao vezivno sredstvo dodaje se melasa. Osim peletiranja repinih rezanaca prelo se i na peletiranje sena, slame i lucerkinog brana. Pored stacionarnih ureaja konstruisani su i pokretni ureaji (Stankovi, 1995). Peletiranje sirovine od tvrdog drveta sa presom sa prstenastom matricom obavlja se u pogonu Bioenergy pointa u Boljevcu i to sa presama CPM velikog uinka. Deklarisani uinak dve prese je 5 t/h. One proizvode 120 t peleta za 24 sata rada. 391

Prese sa ravnom horizontalnom matricom Prese za peletiranje suvih rezanaca eerne repe i druge stone hrane su drugaije konstrukcije. Princip rada jedne od tih presa prikazan je na sl. 8 (Stankovi, 1964). Pomou obrtnog valjka (sl. 8, poz. 2) usitnjen materijal (poz. 4) se presuje sabijanjem u otvore matrice (poz. 1). Ispod matrice je postavljen no (poz. 3), koji odseca pelete, (poz. 5). Otvori na matrici mogu da budu manji ili vei, u zavisnosti od zahtevane veliine peleta. Za goveda su najpodesnije kockice, ije stranice iznose 18 x 20 mm. Takve pelete se pri ishrani stoke ne sitne.

Sl. 8. Presa sa ravnom matricom (1 - ravna matrica, 2 - obrtni valjak, 3 no za odsecanje, 4 usitnjena sirovina, 5 pelete) Fig. 8. Press with flat dies (1- flat dies, 2 - rotete roller, 3 knife, 4 chop up raw material, 5 pellet)

Sl. 9. Presa sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje (1 ravna matrica, 2 sitno lebasti valjak, 3 pelete, 4 vratilo (osovina), 5 obrtni noevi) Fig. 9. Press with flat fix die for pelleting (1 flat die, 2 - small-gutter roller, 3 pellet, 4 beam (shaft), 5 - rotate knifes)

Na sl. 9 prikazana je ema rada prese sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal. U tab. 1 prikazani su tehniki podaci presa sa ravnom fiksnom matricom. Tabela 1. Osnovni tehniki podaci presa sa ravnom fiksnom matricom Table 1. Basic technical data of presses with flat fix die R.br./ No. 1. 2. 3. 4. 5. Parametri prese / Parameters of press Snaga za meanje / Power for mixing Snaga za presovanje / Power for presing Uinak prese: - kockaste pelete / Capacity Uinak prese: - granule prenika 4,5 mm / Capacity Vezivno sredstvo / Binder means: Disperse of molasses Podaci / Data* 2,2 kW 30 kW 4.000 kg/h 2.000 kg/h Rasprena melasa

Napomena:*Prema tehnikim podacima firmi: CPM (SAD), Welger (SAD) i Tempelewood (V. Britanija) - Toward technical data of firms: CPM (USA), Welger (USA) i Tempelewood (GB) Kod peletiranja sirovina od drveta postie se izvesni stepen prednosti, ukoliko se koristi horizontalna matrica (Amandus Kahl, 2009). Sve sirovine, kod kojih je nasipna masa niska 392

(trava, slama, suvi repini rezanci, gradski otpad, drveni ostaci, itd.), sa nasipnom masom manjom od 0,3 t/m3, preteno se peletiraju horizontalnom matricom. Glavni razlozi za ovu konstataciju su: - veliki prostor u delu prese za peletiranje omoguava da svaki valjak odmah moe da peletira sirovinu, - veliki prenos snage (sirovinu sa 0,14 t/m3 treba stisnuti sa nekoliko puta veom silom, faktor x 4 ili 5, da bi se dobio pelet od 0,65 t/m3), - sirovine koje imaju veliku nasipnu masu, veu od 0,5 t/m3 preteno se peletiraju prstenastom matricom (stona hrana, otpadni materijal prehrambene industrije i dr.) iz razloga to materijal treba staviti samo u tzv. formu, tj. oblik, koji zahteva malu upotrebu snage. - kod peletiranja prstenastom matricom prvi valjak radi predzbijanje sirovine za drugi valjak, a to znai da prvi valjak nije u punom optereenju. Drugi valjak peletira sirovinu (ako toga ne bi bilo, onda bi drugi valjak stalno radio na prazno). Zbog toga na presama za stonu hranu ima tri valjka. Drvo je vlaknasti materijal sa niskom nasipnom masom, a to znai da je to pogodna sirovina za peletiranje na horizontalnoj matrici. Kod presa sa horizontalnom matricom sirovina se dovodi gravitacijom. Mala brzina valjaka od 2,5 m/s osigurava dobar kvalitet gotovog proizvoda. Kao rezultat male brzine obrtanja valjaka buka koja se stvara pri presovanju je ispod 70 dBA. Tanak sloj sirovine u prostoru za peletiranje omoguava veliku propusnu mo. Zazor izmeu valjaka i matrice se podeava (to se radi sa hidraulinom glavom koja nosi valjke), pa se na taj nain moe da kontrolie kvalitet istisnutih peleta. Vek trajanja ove matrice je dui. 3. TEHNOLOKI POSTUPAK PELETIRANJA BIOMASE Na zbijenost i vrstou peleta, proizvedenih od sena ili slame, utie, osim pritiska prese, jo sadraj vlage, usitnjenost i homogenost (dobra izmeanost) sirovine. Ako je sadraj vlage u sirovini vei od 15% ili je manji od 10%, zbijenost peleta se smanjuje, pri istom pritisku i istom poprenom preseku peleta. Poveavanjem sadraja vlage u sirovini potrebna je vea sila presovanja da bi se meusobno zbliile i povezale estice materijala. To je poznato, poto se zna da je voda nestiljiva, odnosno za istiskivanje suvine vode iz sirovine potrebno je obezbediti dodatnu silu ili energiju. Kod manjeg sadraja vlage u sirovini, ona je dovoljno elastina i teko je sabiti i pri prestanku pritiska sabijena sirovina se iri i puca (Stankovi, 1964). Usitnjena sirovina poveava sabijenost peleta. Najvea sabijenost postie se pri peletiranju lucerkinog brana. Gustina peleta moe da iznosi 720 do 750 kg/m3. Prema amerikim ispitivanjima gustina peleta iznosi 400 do 450 kg/m3, pri sadraju vlanosti sena do 25% i slame do 20%. Pelete proizvedene od sirovine duine 50 do 70 mm mogu da imaju dovoljnu sabijenost, ali im je vrstoa mala. U takvim sluajevima je potrebno poveati pritisak prese iznad 450 bara ili upotrebiti melasu, kao vezivno sredstvo. Upotrebom melase mora da se povea pritisak prese i do 1.000 bara, poto melasa znatno poveava trenje sirovine (zbog lepljivosti). Iz ovoga se vidi da ponekad sirovinu nije potrebno mnogo usitnjavati, jer se troi mnogo energije za usitnjavanje. Veliina pritiska prese odreuje se na osnovu fizikih svojstava sirovine. Poveanom pritisku odgovara vea zbijenost sirovine (gustina) i obrnuto. Ispitivanjima je dokazano da optimalan pritisak za peletiranje sena iznosi od 350 do 450 bara. Dalje poveanje pritiska 393

neznatno poveava zbijenost sirovine za konstantnu duinu sirovine. Vreme trajanja pritiska prema Dobiju (cit. Stankovi, 1964) treba da bude 5 do 10 sekundi, kako bi zbijenost sirovine praktino bila konstantna. Procesu peletiranja prethodi termika priprema branaste hrane vodenom parom u specijalnom kondicioneru. Dejstvom pare na skrob ovaj postaje lepljiv i pomae u procesu formiranja peleta. Tu ulogu ima i melasa, kao i neke druge materije, koje se kao tena komponenta dodaju u kondicioner. Celuloza oteava proces peletiranja i zbog toga su potrebne velike snage motora na presama za kabastu hranu za preivare, kao i za peletiranje brana od lucerke. Na sl. 10 prikazana je ema procesa peletiranja stone hrane (Gaji, 1975). Peletiranje. Radi smanjenja gubitaka karotina i drugih labilnih sastojaka, utede ambalae, skladinog prostora, trokova transporta i dr. primenjuje se peletiranje, pomou specijalnih presa peletirki. Pelete su u obliku valjka, dimenzija: prenik 4,7 do 19 mm, duine cca 2 x d (prenik), Vlahovi, 1975. Vezivno sredstvo za lucerku pri peletiranju nije potrebno, izuzev kod poveanog sadraja vlage u materijalu. Za peletiranje drugih sirovina postoji niz vezivnih sredstava, meu njima je najvanija melasa, sredstva na bazi lignosulfonata, itd. U zavisnosti od vezivnog sredstva, dodata koliina varira od 0,5 do 5% u odnosu na ukupnu masu sirovine.

Sl. 10. ema procesa peletiranja branaste sirovine (Gaji, 1975) (1 - puni kondicioner, 2 presa, 3 - hladnjak, 4 drobilica, 5 rotaciono sito, 6 ciklon, 7 ventilator) Fig. 10. Sheme of process pelleting of flour raw material (1 auger conditioner, 2 press, 3 cooler, 4 crusher, 5 rotate sieve, 6 cyclone, 7 fan) 394

Brano se iz mlina transportuje u bin i ciklon (sl. 11) i preko regulacionog dozatora isputa u kondicioner (poz. 1), gde se prethodno obavlja meanje s antioksidantima, parom ili vodom. Tako pripremljena masa dolazi u puni potiskiva, a zatim pod rotacione valjke, koji masu potiskuju kroz matricu (kalup-poz. 2). Matrica na svom obodu (prstenu) ima otvore u kojima se formiraju pelete debljine otvora matrice. Iz prese, preko elevatora, pelete odlaze u hladnjak gde se hlade (poz. 3). Iz hladnjaka pelete odlaze u drobilicu (poz. 4) ili sito (poz. 5), gde se obavlja prosejavanje. Cele pelete se transportuju na automatsku vagu i uvreavanje automatsko ili runo. Oteene pelete propale kroz sito ponovo se vraaju u proces (u kondicioner). Skladitenje. Pakovanje peleta od lucerkinog brana obavlja se obino u troslojne papirne vree dimenzija 60 x 120 cm. U jednu takvu vreu stane 45 50 kg peleta. Transport vrea moe da se obavlja putem paleta ili trakastih transportera. Da bi se pelete mogle izvoziti u inostrano trite potrebno je da se proizvedu po standardima zemlje koja ih kupuje (Brki i Jani, 2008a i 2009b). 4. ZAKLJUCI Tehnoloko-tehniki postupci za proizvodnju energetskih peleta iz biomase je u svetu i kod nas praktino reen, pa je pitanje njegove ekonominosti i konkurentnosti u odnosu na druge energetske izvore sve manje diskutabilno. Najvie se peletira piljevina. Postupci peletiranja poljoprivredne biomase nalaze se jo uvek u fazi probnih pogona. Neophodno je prilagoditi konstruktivne parametre presa za peletiranje osobinama (specifinim karakteristikama) poljoprivredne biomase. U Evropi se sve vie razvija trite peleta, zbog automatskog hranjenja loita pei i kotlova. I naa privreda treba da se razvija u tom pravcu. LITERATURA [1] Amandus Kahl (2009). Prospektni materijal, Amandus Kahl GmbH, Hamburg, Nemaka. [2] Blagojevi M. (1979). Maine za briketiranje sena, udbenik: Maine, ureaji i oprema u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, s. 89-91 [3] Brki M, Jani T. (2007): Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 17(5):36-39, [4] Brki M, Jani T. (2008a): Evropski standard za peletirana i briketirana goriva, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 18(4):14-15, [5] Brki M, Jani T. (2008b): Briketiranje i peletiranje biomase, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 34(1-2):78-86, [6] Brki M, Jani T. (2009a). Briketiranje i peletiranje biomase, monografoija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, s. 277. [7] Brki M, Jani T. (2009b): Standards for pelleted and briquetted biofules , asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, JNDPT, Novi Sad, 35(4):260-267, [8] Gaji V. (1975). Industrijska proizvodnja krmnih smea, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, s. 45 102, [9] Stankovi L. (1964). Maine i ureaji u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, s. 363, 395

[10]Stankovi L, Bugarin, R, Zagorac R, Samardija M. (1995). Presovanje otpadaka biomase radi zatite ivotne sredine i stvaranje kvalitetnih goriva, Zbornik radova ''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, s. 169-175. [11]Tei M, Martinov M, Veselinov V, Topalov S, Lien H, Simi L, Horti J. (1983). Studija o mogunostima mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih prizvoda ratarstva, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, s. 385, [12]Tei M. (1977a). Das Verdichten unter Nahrstoffaufschluss von Futterplanzen in Matrizenpressen, Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Landwirtschaftlichen Fakultat der Georg-August. Universitat zu Gottingen, Gottingen, s. 181. [13]Tei M. (1977b). Podobnost presa sa valjcima, sa prstenastom i diskosnom matricom, za presovanje kobsova od slame, In Proceed. II jugoslovenski simpozijum: Maine i mehanizmi. Univerzitetska istraivanja i primena u industriji (IFTOMM jugoslovenski nacionalni komitet), Ni, s. 435 445. [14]Vlahovi M. (1975). Peletiranje, briketiranje i skladitenje, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, s. 31 32, SUMMARY In our country, the market for biomass pellets has not yet been established. This paper points out that that biomass pelleting is the future. The method for production of pellets from wood and agricultural residues is reviewed, and development of domestic equipment for biomass pelleting is analyzed. The paper also reviwes technology for biomass pellet production. Special emphasis is placed on equipment for biomass pelleting: presses, cylinders, matrices, tools, and other equipment. technological schemes of biomass pelleting are also presented, followed by conditions for optimal operation of pelleting machines. Authors long-standing experience in development of biomass pelleting process in our country are reviewed. the paper concludes with the directions for further development of biomass pelleting and suggestions for establishment of domestic market for fuel pellets. Key words: pelleting, biomass, presses, equipment, technology Primljeno: 30.9.2010. Prihvaeno: 11.10.2010.

Deleted: Primljeno: 5.10.2010. Predato:

396

Page 389: [1] Deleted

Mile

10/16/2010 9:04:00 AM