BUIDO

KODEKS SAMURAJA

Sadraj:
Uvod .................................................................................................................................. - 3 PRVI DEO......................................................................................................................... - 8 Opte razmatranje .......................................................................................................... - 8 Obrazovanje................................................................................................................. - 10 Porodine dunosti ...................................................................................................... - 10 Naela ratnika .............................................................................................................. - 12 Ne zaboravljaj bitku..................................................................................................... - 13 Monasi ratnici .............................................................................................................. - 13 Ispravno i pogreno ..................................................................................................... - 16 Hrabri........................................................................................................................... - 17 Utivost i potovanje ................................................................................................... - 19 Vetina jahanja ............................................................................................................ - 21 Vojna i borbena naela ................................................................................................ - 23 DRUGI DEO ................................................................................................................... - 24 Upravljanje domom ..................................................................................................... - 24 Roaci.......................................................................................................................... - 25 tedljivost .................................................................................................................... - 26 Gradnja kue................................................................................................................ - 27 Vojna oprema .............................................................................................................. - 27 Opremanje potinjenih ................................................................................................ - 29 Ratnici.......................................................................................................................... - 30 Skromnost.................................................................................................................... - 31 Izbor prijatelja.............................................................................................................. - 32 Prijateljska prednost .................................................................................................... - 32 Prekid odnosa .............................................................................................................. - 33 Slava ............................................................................................................................ - 35 Hvalisanje i kritike ...................................................................................................... - 35 Putovanje ..................................................................................................................... - 36 Upozorenje protiv klevete ........................................................................................... - 37 Starateljstvo ................................................................................................................. - 38 Suoavanje sa smru.................................................................................................... - 39 TREI DEO .................................................................................................................... - 41 Sluba .......................................................................................................................... - 41 Vazalstvo ..................................................................................................................... - 42 Vojna sluba ................................................................................................................ - 44 Neupadljivost............................................................................................................... - 46 Izraavanje................................................................................................................... - 47 Porodine istorije......................................................................................................... - 47 Pratnja.......................................................................................................................... - 48 Slubenici .................................................................................................................... - 48 Pozajmljeni i ukradeni autoritet................................................................................... - 49 Iznuivanje .................................................................................................................. - 51 Nadglednici i nadzornici.............................................................................................. - 52 Lenjost ......................................................................................................................... - 53 Postupanje u vanrednim okolnostima.......................................................................... - 53 Ispoljavanje svojih stavova.......................................................................................... - 54 Umreti odano ............................................................................................................... - 55 Uglaenost ................................................................................................................... - 58 -

-2-

Uvod

Japanska kultura se, kako meu samim Japancima, tako i meu stranim posetiocima i posmatraima, skoro uvek smatrala jedinstvenom. Ova jedinstvenost se ponekad pripisuje geografskom poloaju Japana kao ostrvske zemlje, koja je od azijskog kontinenta odvojena neobino opasnim vodama. Sakoku kurs, ili nacionalna izolacija, politika koju su usvojili oguni u periodu od 1639. do 1854. godine, takoe je, u celini gledano, doprinela japanskoj kulturnoj izolaciji; to takoe objanjava naroit stav Japana prema strancima. Moe se rei da je, bilo da govorimo o samoj zemlji ili o odnosima sa strancima, jedan od najsnanijih tragova na japansku kulturu i mentalitet, koji se oseaju sve do dananjih dana, ostavila izuzetno duga vojna vladavina. Utemeljenje samuraja kao vladajue klase izvrilo je dubok uticaj na kulturu i psihologiju japanskog naroda. Taj uticaj se ogledao u snanim drutvenim promenama nastalim upravo usled delovanja vojne vlade kao vie sile koja je, vrei neprekidnu indoktrinaciju drutva, nametala svoju ideologiju kako bi ozakonila svoju vladavinu. Samurajska klasa ponikla je kao naroiti izdanak aristokratije. Uopteno govorei, poligamna via klasa obino raa mnogo vie dece nego to je taj isti sloj drutva kadar da apsorbuje. ta vie, pravilo prvorodstva znailo je da samo jedan sin mooe naslediti sve privilegije svoga oca. Ovi inioci su izvrili prirodan pritisak u pravcu diferencijacije zanimanja potomaka vie klase.. U Japanu, kao u Evropi i drugim zemljama, sinovi aristokrata koji nisu mogli da naslede oevinu, obino su postajali ratnici ili monasi. U Japanu, oba ova zvanja su isprva zamiljena u cilju zatite drave; drevni ratnici su najpre nazivani samuraji ili "pratioci", budui da su bili naoruani uvari aristokrata. Kada su samuraji, kao nezavisna klasa, najzad preuzeli od aristokratije dizgine vladanja, jedan od naina na koji su potvrivali svoj status i dostojanstvo bio je da odustanu od naziva samuraj "pratilac" i daju sebi naziv bui "ratnici" ili "vitezovi". Utemeljenje i snaenje ratnike klase u Japanu i njen postepeni uspon nagoveten je ve za vreme ekspanzionistikih ratova protiv naroda Ainu koji su naseljavali Honu, glavno ostrvo japanske drave, pre nego to su se dananji Japanci naselili na njemu. Raniji itelji Kjuua, junog japanskog ostrva, koje se izgleda nalo ba na putu japansko-korejanskog

-3-

zauzimanja ostrvlja, bili su desetkovani i rano asimilovani od strane Japanaca. Ali, narod sa glavnog ostrva, Ainu, lovci na medvede, dugo i srano su odolevali japanskoj ekspanziji. I tako je od japanskih ratnikih klanova koji su napadali narod Ainu i uspeli da prodru i nasele istone granice nastala jedna nova rasa nadasve okrutnih i otpornih ljudi. Napokon je narod Ainu potisnut na Hokaido, najsevernije od glavnih ostrva dananjeg Japana, preputajui prevlast japanskim ratnikim klanovima u istonom Japanu. Meutim, oni su i dalje vrili vlast u ime centralne vlade, kao to su to inili i ratnici u drugim delovima Japana koji su upravljali udaljenim posedima gradske aristokratije koja je doivljavala svoj procvat. Kada je narod Ainu nestao sa glavnog ostrva i kada je stepen nacionalne bezbednosti u dobroj meri bio ostvaren, okupatorska ratnika klasa i aristokratija su se, svako u svom pravcu, sve vie razvijali, pri emu je aristokratija bila usmerena na kulturni razvoj, dok su ratnici mogli da se posvete vojnim i administrativnim poslovima. Vremenom je raskalanost u redovima aristokratije, dobro oslikana u aljivim priicama iz tog vremena, dovela u izvesnom stepenu do njenog slabljenja. Istovremeno, silina odgovornosti koja je leala na ratnicima dala im je za pravo da zatrae vei udeo u poreskim prihodima od poseda kojima su upravljali u ime gradske aristokratije. Ovakve okolnosti napokon su dovele do cepanja aristokratskih poseda iji su delovi dodeljivani ratnikim klanovima, kao vid najneposrednijeg uea u zajednikom ubiranju poreskih prihoda. Napokon su posednitvo zemlje i vlast koju su drali ratnici u provincijama uinili moguim uspostavljanje nacionalne vojne vlade, koja je, dodue, delovala paralelno sa civilnom vladom, ali je sada bila monija i dominantnija od potonje, budui da je zadrala i upravu nad carskim i aristokratskim posedima. Prva vojna vlada Japana, Bakufu, ili atorska vlada, bila je uspostavljena 1186. u Kamakuri, planinskoj tvravi nedaleko od dananjeg Tokija, u istonom Japanu. Ovo je bila prva od tri atorske vlade koje su vladale Japanom od tog doba pa sve do 1868., u razdoblju od skoro sedam stotina godina. Postojanost reima Kamakure bila je odsudno poljuljana mongolskim upadima 1274. i 1281. godine. Mada su dostojan otpor i sranost samuraja zaustavili najezdu Mongola, cena ovih ratova bila je slabljenje japanske vojne vlade. U feudalnom sistemu kakav je vladao Japanom nagrade za vojnu slubu dodeljivane su u vidu zemaljskih poseda od delova zauzetih teritorija. Meutim, prilikom odbrane od tuinskih upada nije dolazilo do zauzimanja novih teritorija, te prema tome nije bilo ni ratnog plena, tako da u ovakvim borbama ratnici nisu mogli biti plaeni za svoju slubu. Rastue nezadovoljstvo meu vitekim klanovima koji su odbranili Japan od mongolskih zavojevaa presudno je uticalo na destabilizaciju reima atorske vlade Kamakure, koja je napokon pala 1333. godine. -4-

Nakon razdoblja graanskog rata, nova vojna vlada bila je uspostavljena 1336. godine pod vostvom Aikage Takauija. Nova atorska vlada bila je uspostavljena u oblasti Muromai, u Kjotou, drevnoj carskoj prestonici i bila je vie naklonjena kulturi i politici stare aristokratije. Tokom pedesetogodinje vladavine novog vojnog reima carska kua bila je podeljena u rivalske tabore, a ovako stvorena napetost i politika nestabilnost rasli su zbog nesposobnosti Aikage da posreduje u uspostavljanju saveznikih odnosa izmeu ratnikih klanova. Stolee japanske istorije koje je usledilo nakon ovog graanskog rata nazvano je Doba zaraenih drava i bilo je manje ili vie odlikovano stalnim borbama za prevlast meu zaraenim stranama. Poslednji ogun Aikage je svrgnut sa vlasti 1574. godine, a zbacio ga je Oda Nobunaga, prvi u nizu od tri vojskovoe koje su napokon ujedinili Japan pod vojnom vladom. Nakon Ode, sledio je Tojotomi Hidejoi, a nakon njega Tokugava Iejasu, koji je uspostavio treu atorsku vladu 1603. godine. Uspostavljen u novom gradu Edo, koji je dananji Tokijo, nedaleko od stare vojne prestonice Kamakure, Tokugavin reim je vodio politiku zatvaranja Japana prema ostatku sveta, zadravajui sopstveni sistem samurajskog vladanja vie od 250 godina, sve do 1867. godine. Tokugavin reim je, u poreenju sa prethodnim vojnim vladama, imao vru organizaciju drei do vee politike i drutvene kontrole. Stolee graanskih ratova je od strane japanskih istoriara oznaeno kao doba gekokuo, ili doslovno "oni odozdo svrgavaju one odozgo". Mnoge vojskovoe koje su se pojavile tokom ovog razdoblja bili su skorojevii, budui da su izbili na povrinu iz niih klasa, ak i iz seljake. Sam Tokugava Iejasu bio je neuglednog porekla, i kada se proglasio za prvog oguna nove atorske vlade u Edou, njegova vlada preduzela je mere radi spreavanja ma kojih daljih drutvenih promena ili neeljenih kretanja. Jedan od najznaajnijih poteza tokugavinog reima bio je preobraanje klasnog u kastinski sistem. Japansko drutvo oduvek je bilo hijerarhijski ustrojeno, ali je lino i porodino naslee kroz generacije bilo podlono rastu i opadanju. U novom sistemu, etiri glavne klase ratnika, zemljoradnika, zanatlija i trgovaca bile su zakonski odreene kao nasledne klase, a nain ivota svake od njih je bio odreen posebnim zakonima koji su suzbijali rasko i rastronost. Ispod ove etiri klase bile su dve klase otpadnika, nazvane neisti i neljudi. Mada su bogati trgovci imali pravo da uspostave brana saveznitva sa ratnikim porodicama, i mada su slobodni ljudi mogli da budu odbaeni iz klasa zbog zlodela, etiri klase su uglavnom bile jasno razdvojene. Jo jedan veliki novitet Tokugavinog vonjog reima bilo je odstranjivanje samuraja sa zemlje. U ranijim feudalnim sistemima, gospodar je plaao svoje vazale tako to im je -5-

odobravao upravu nad svojim zemaljskim posedima. Tokugavin sistem bio je osmiljen tako da potkopa mogunost obrazovanja nezavisnih ratnikih pojaseva u provincijama nagonei samuraje da ive odreenim podrujima utvrenih gradova svojih gospodara i primaju svoju platu u pirinu, umesto da neposredno ive na zemlji u provincijama. Ovakva organizacija pruala je veu mogunost nadzora ratnike kaste u celini od strane centralne vojne vlade, a takoe i nainila samuraje u najveoj moguoj meri administrativnom klasom. Da bi urbanizacija i birokratizacija ratnike klase imala kompenzaciju, baremm na psiholokom planu, borilake vetine razvijane su u visoko teatralne, filozofski usavrene sisteme umnog i moralnog treninga. Samuraji su, takoe, postajali uenjaci i lekari. Oni skromniji, koji nisu radili za bogate kue, malo po malo, poeli su da zarauju za ivot poduavajui decu u osnovnim kolama konfucijanskim klasicima ili radei kao tutori. Veliki broj sinova iz siromanijih samurajskih porodica odlazili su u religiozne redove, poglavito u red Rinzai, ogranak zen budizma. Neki novi uenjaci iz doba Tokugave ak su poeli da daju nova tumaenja intoa, drevne religije, postavljajui tako temelje japanskog imperijalizma. Prema tome, samurajska ratnika klasa izvrila je veliki uticaj na itavo japansko drutvo, ne samo kroz svoju vladajuu i zakonodavnu, ve i kroz pokroviteljsku ulogu koja se ogledala u kulturnim delatnostima usmerenim ka prosveivanju neratnikih sledbenika. Budui da je potrajao vie stotina godina, ovaj element japanske civilizacije dobio je neobian zamah i snagu, kako na politikom tako i na psiholokom planu. ak i danas konvencionalna japanska kultura i mentalitet ne mogu se shvatiti bez prepoznavanja uticaja koji su zaostali iz ovih samurajskih stolea. Poslednji izazov za tokugavin reim bila je hrianska pobuna koja je uguena 1636. Nakon toga, hrianstvo je odbaeno i Japan izolovan od dodira sa strancima, sa izuzetkom jednog trgovakog broda koji je jednom godinje dolazio iz Kine i jednog iz Holandije. Sa izmakom graanskog rata i progonom zapadnjakog imperijalizma, Japan je napredovao unutar krutih struktura sopstvenog feudalnog naina ivota, doseui nivo nacionalne discipline koji e ga prilagoditi savremenom svetu bre od ostalih azijskih naroda. Ali, za samurajsku klasu ironija Tokugavine vladavine ogledala se u tome to je sa krajem neprekidnih ratova koji su donosili i materijalno blagostanje dolo do primetnog slabljenja ratnikog duha. Poto su nasledili ratniku tradiciju u kojoj su i sami vladari bili ratnici, stareine su kopnjenje vitetva mogle da protumae samo kao pretnju moralnom i drutvenom poretku. Zbog toga su, shvatajui to kao deo svoje kulturne misije, u razdoblju Tokugave stareine nastojale da ozakone tradicionalne praktine filozofije.

-6-

Kodeks samuraja, knjiga iji je japanski naziv "Buido oinu" i koja se moe prevesti kao "Buido za poetnike" bila je napisana za vitezove poetnike novog doba. Njen autor, Tajra igesuke, konfucijanski uenjak i ratni ekspert, bio je roen 1639. godine, godinu dana nakon implementacije nacionalne izolacionistike politike, a umro je 1730., to znai da je iveo u zenitu Tokugavinog perioda. Ovaj prirunik, napisan nakon pet stotina godina vojne vlade u Japanu, sainjen je tako da prui praktina i moralna uputstva za ratnike, ispravljajui ratoborne tenje i ocrtavajui line, drutvene i profesionalne uzore ponaanja svojstvene buidou, ili stazi ratnika, japanskoj vitekoj tradiciji. U dananje vreme, pojava kulturne izolacije irom sveta nastaje dugujui pogrenom informisanju i nerazumevanju. U tom smislu, Kodeks samuraja predstavlja izuzetno verno ogledalo mnogih odlika i navika savremene japanske civilizacije, predstavljajui sr tradicije dugogodinjeg prestia i moi. Line odgovornosti, porodini odnosi, javne dunosti, obrazovanje, finansije, etika idt. - svi ovi aspekti ivota razmotreni su u ovom tekstu sa stajalita ratnikog duha japanskog vitetva. ak i oblici profesionalne i politike nesposobnosti i korupcije, sa kojima se Japan danas bori, opisani su sa nepogreivom preciznou u ovoj knjizi staroj 300 godina, pokazujui koliko duboko su u Japanu ukorenjeni feudalni i ratniki naini vladanja. Prema tome, ovaj prirunik je glavni izvor za sve one koji ele da steknu realnu sliku o Japanu i japanskom narodu.

-7-

PRVI DEO

Opte razmatranje

Onaj koji bi hteo da bude ratnik, iznad svega bi trebalo da tei da u svakom trenutku ima na umu smrt, svakog dana i noi, od osvita novogodinjeg jutra do sutona uoi naredne Nove godine. Ukoliko u svakom trenutku mislite na smrt, uspeete i da budete odani i da ispunite porodine dunosti. Takoe, uspeete da izbegnete bezbroj zala i nedaa, da budete fiziki snani i zdravi i doivite duboku starost. I, to je jo bitnije, karakter e vam se poboljati, a vrline uveati. Evo i zato. itav ljudski ivot je poput veernje rose i jutarnjeg mraza, dakle neto krajnje krhko i prolazno. A, ako ovo vai za ivote obinih ljudi, koliko tek vai za ivot ratnika? Ukoliko ljudi sebe tee milju da e dugo iveti, stvari mogu krenuti neeljenim tokom. Mislei da e itavu venost morati da rade svoj posao i brinu se o svojim roditeljima - oni mogu propustiti da ugode svojim poslodavcima, a onda i poeti da se nepromiljeno ophode prema svojim roditeljima. Ali, ako imate na umu da ivot koji je danas tu nije izvestan sutra, kada dobijete zadatak od pretpostavljenog, ili kada se starate o roditeljima, vi ete imati oseaj da moda to inite poslednji put - i onda sigurno neete propustiti priliku da budete do kraja revnosni i prema poslodavcu i prema roditeljima. Zbog toga kaem da ete, ukoliko imate na umu smrt, istovremeno ispuniti dunosti svog posla kao i porodinu dunost. U svakom sluaju, kada zaboravite na smrt vi postajete nepaljivi i u svemu neobazrivi.Tada moe da vam se desi da nekom kaete neto uvredljivo i uletite u nepotrebnu prepirku. Moete se suprotstaviti neemu preko ega biste s lakoom mogli i da preete, i tako upadnete u svau. Ili ete moda lutati po mestima gde nemate ta da traite pa ete se, ne klonei se gomile, sluajno sudariti sa nekim klipanom i tako upasti u neoekivanu guvu. Moete izgubiti ivot, izneti svog poslodavca na lo glas, doneti nevolje svojim roditeljima i potomcima.

-8-

Svi ovi problemi proizilaze iz nepanje, onda kada zaboravite da sve vreme drite smrt na umu. Kada vam je smrt stalno na umu, dok govorite i dok odgovarate drugima, kao ratnik po zanimanju vi razumete teinu i znaaj svake izgovorene rei, i ne uputate se u uzaludne prepirke. Naravno da neete odlaziti na sumnjiva meste ak i ako vas ljudi tamo pozivaju i zato je mogunost da se naete u neoekivanom i neprijatnom poloaju za vas iskljuena. Zato tvrdim da ete, ukoliko imate smrt na umu, izbei bezbroj zala i nedaa. Ljudi svih drutvenih slojeva, viih ili niih, neprekidno se prejedaju, previe piju, preputaju se prekomernim uivanjima, samo zato to zaboravljaju na smrt. To optereuje njihove unutranje organe, tako da neki umiru veoma mladi, dok drugi oboljevaju ili postaju invalidi. Kada vam je smrt stalno na umu, ak i kada ste mladi i zdravi, vi ve znate kako da vodite rauna o sebi. Tada se umereno hranite i pijete, izbegavate zavisnost od seksa i ponaate se mudro. Usled toga ste fiziki krepki. Poto ste zdravi, iveete dugo. Meutim, ako polazite od pretpostavke da ete dugo ostati na ovom svetu, javljaju vam se razliite elje i vi postajete gramzivi. elite ono to drugi imaju, vezujete se za sopstvene posede razvijajui narav raundije. Kada vam je smrt stalno na umu, samim tim i gramzivost prirodno slabi i, srazmerno tome, ne dolazi do pojave grabeljivosti i pohlepnih poriva. Zato kaem da vam se karakter poboljava. Ipak, pitanje je, kako imati smrt na umu? Monakoj disciplini moda i pristoji mirno sedenje sve vreme i iekivanje smrti dvadeset etiri asa dnevno, kao to je sluaj sa monahom inkaijem o kome je Joida No Kenko pisao svom delu "Tsurezuregusa", ali to ne odgovara ciljevima ratnikog treninga. Ako se suoite sa smru na taj nain, vi ete zapostaviti odanost prema poslodavcu i porodine dunosti prema roditeljima, a vae profesionalne ratnike vetine e se razviti u pogrenom pravcu. Takav pristup, dakle, nee biti ni od kakve pomoi. Ideja je da i danju i nou izvravate svoje javne i privatne obaveze, a da pritom, kad god imate makar malo slobodnog vremena i kada vam um nije zaokupljen drugim stvarima, mislite na smrt, pazei da je ne smetnete s uma. Pria se da je veliki junak Kusunoki Masaige, obuavajui svoga sina Masajukija, govorio: "Uvek budi spreman na mogunost smrti". Ovo treba da razumeju vitezovi-poetnici.

-9-

Obrazovanje

Ratnici su po poloaju u drutvu iznad ostale tri kaste, te im tako njihovo znanje nalae da budu upravitelji, pa zato moraju da ue i steknu iroko razumevanje kako bi shvatili naela na osnovu kojih se deavaju stvari. Ali, isto tako, tokom ratova ratnici poinju da uestvuju u borbama ve u uzrastu od petnaest ili esnaest godina, obavljajui svoju dunost kao vitezovi, tako da vebaju borilake vetine ve od dvanaeste ili trinaeste godine. Zato nemaju vremena za uenje, pa ostaju nepismeni. Za vreme graanskih ratova nije bilo ni jednog ratnika koji bi bio u stanju ak i da pronae neku re u reniku. Tada to i nije bilo neophodno, a razlog za to nije bio njihova nemarnost ili to to im roditelji nisu pruali dobar odgoj, nego to je njihov neposredni zadatak bio da se usredsrede na vojne vetine. to se tie ratnika roenih u nae mirnodopsko doba, ne bih rekao da odobravam zanemarivanje ratnih vetina, no budui da ne ive u svetu u kome neizostavno moraju da idu u borbu u dobu od petnaest ili esnaest godina, smatram da bi takoe trebalo da ue itanje, pisanje i klasinu knjievnost, i to ve u uzrastu od sedam ili osam godina. Potom, tek kad napune petnaest ili esnaest godina, valja da dobiju poduku u streljatvu, jahanju i ostalim vojnim vetinama. To treba da bude osnovni cilj obrazovanja dece ratnika u mirnim vremenima. Nepismenost ratnika u vreme stalnih ratovanja ima opravdanja. U doba mira nema opravdanog razloga da ratnici budu nepismeni. Decu ne treba kriviti za to; radi se samo o nemaru i neodgovornosti roditelja. Konano, to je zato to roditelji ne znaju ta znai ispravno voleti svoju decu.

Porodine dunosti

Za ratnike je od sutinske vanosti da se valjano brinu o roditeljima. Ljudi koji ne vode rauna o svojim roditeljima nisu dobri, ak i ako su izuzetno razboriti, reiti i zgodni. Objasniu vam. Na putu ratnika, sutina je da se sve radi poev od korena pa prema granama. Ako ne shvatate ta predstavlja koren a ra granu, nema naina da uvidite ta vam je dunost. a onaj koji ne zna svoje dunosti teko da se moe nazvati ratnikom. Shvatiti koren i grane znai razumeti da su nai roditelji korenovi naih tela, a da su naa tela grane krvi i mesa naih roditelja. Kada mi, koji smo grane, imamo elju da se

- 10 -

dokaemo, to dovodi do toga da zanemarimo nae roditelje, koji su korenovi. to se deava zato to ne uspevamo da razumemo ta predstavlja koren, a ta grane. Sad, postoje dva naina kako moemo pravilno voditi rauna o svojim roditeljima. Pretpostavimo da imamo roditelje blage naravi koji svoju decu poduavaju sa puno dobrote i nenosti, nesebino ih izdravaju, dobro ih oene, a onda se povuku, ostavljajui ih dobro obezbeene, sa odgovarajuim imanjem. Deca ovakvih roditelja ne smatraju da je zbog neega hvale vredno, niti pak izuzetno, to to se valjano brinu o svojima. ak i kada se radi o nepoznatim ljudima, ukoliko se prema nama ponaaju blago i pomau nam savetima ili materijalno, mi to ne zaboravljamo - ako su u nevolji, ak smo spremni da zapostavimo sopstvene potrebe zbog njih. I kako onda uopte moemo da pomislimo da smo uinili dovoljno za svoje roditelje, ako imamo u vidu ogromnu ljubav koju su nam na sve mogue naine pruili. Zato kaem da uobiajene porodine dunosti nisu nita izuzetno. Sad, pretpostavimo da imamo roditelje koji su svojeglavi, udljivi i svadljivi, koji zahtevaju da budu gazde u kui i odbijaju da prepuste drugom bilo ta, koji su nametljivi, bezobzirni, zahtevni i povrh svega se drugima ale kako su unesreeni loim postupanjem svojih sinova, ime tete ugledu svoje dece. Potovati ak i ovako nerazumne roditelje, truditi se da ih razgalimo, aliti ih to stare i propadaju, brinuti se o njima sa potovanjem, bez imalo nemara - to je cilj savesne i predane dece. Kada ratnik koji poseduje ovakav duh preuzme neki upraviteljski poloaj u neijoj slubi, on razume zahteve odanosti i dunosti. Kada njegov gazda napreduje, to je prirodna stvar, ali ak i ako se njegovom gazdi neto neoekivano dogodi i on zapadne u svakakve nevolje, ratnik mu je i estoko odan i ne naputa njegovu stranu ak ni kada broj saveznika spadne sa sto na deset, ak ni kada sa deset spadne na samo jednog; toliko je on postojano veran u boju da se ne obazire na sopstveni ivot. Roditelji i poslodavci, dunost i odanost - ovi pojmovi se razlikuju samo po imenu, ali u iskrenosti naeg srca nema razlike. Pria se da je jedan stari pisac rekao "Traite odane ministre u domovima u kojima deca potuju roditelje". Nije mogue da neko ne potuje svoje roditelje, a ipak bude veran svome poslodavcu. Ako je neko toliko nezreo da se nebriljivo odnosi prema roditeljima u porodici, teko da e ga ljubaznost poslodavca, koji mu nije "ni rod ni pomozi bog", do te mere dirnuti da mu bude do kraja odan. Ako ovek koji u svome domu ne vodi rauna o roditeljima dobije slubu kod nekog vlastelina, on e pratiti poslodavev zavrni obraun pa e, im vidi makar i mali pad prihoda, promeniti svoj stav; u nevolji e pobei ili postati izdajica. Bilo je takvih sluajeva u prolosti i u sadanjosti; to je neto ega se treba stideti, neto ega se treba uvati. - 11 -

Naela ratnika

U Zakoniku ratnika postoje dve vrste naela koje se dele u etiri podvrste ili etiri ravni. Te dve vrste su uobiajena naela i vanredna naela. Uobiajena naela su naelo vitetva i naelo oruja.Vanredna naela obuhvataju vojna naela i borbena naela. Naelo vitetva podrazumeva pranje ruku i nogu i kupanje ujutro i uvee, odravanje tela istim, brijanje i eljanje kose svakog jutra, uobiajeno oblaenje prema godinjem dobu i prilici, stalno noenje lepeze za pojasom, da i ne spominjem dugi i kratki ma. Kada imate goste, ponaajte se prema njima uljudno, shodno njihovom poloaju, izbegavajte prazne razgovore, ak i dok jedete iniju pirina ili pijete olju aja, uvek pazite da ne budete aljkavi. Ako ste u javnoj slubi, kada niste na dunosti ne treba da lenstvujete; itajte, vebajte kaligrafiju, razmiljajte o drevnim priama ili o zakonu drevnih ratnika. Bez obzira da li etate, stojite, sedite ili ste oputeno zavaljeni, ponaajte se i drite kao uzor istinskog ratnika. Naelo oruja nalae da se prvo naui maevanje, zatim baratanje kopljem, jahanje, streljatvo, pucanje u metu i sve ostale ratnike vetine. Duni ste da uite, vebate i ovladate ratnikim vetinama, da biste uvek bili spremni da ih primenite. Kada savladate ove dve ravni, naelo vitetva i naelo oruja, nee vam nedostajati nita u pogledu uobiajenih naela. U oima obinih ljudi izgledaete kao dobar ratnik, dostojan svog zanimanja. Meutim, ratnici su u biti ljudi koji deluju u vanrednim okolnostima. Kada doe do graanskih nemira, ratnici na kratko ostavljaju po strani svoje viteke manire, prelaze na vojni renik sa svojim nadreenima, drugovima i potinjenima, skidaju graansko odelo i oblae uniformu, uzimaju oruje i kreu ka neprijateljskoj teritoriji. Postoje mnogi naini i oblici izvoenja ovih postupaka, a zajedniki naziv im je vojna naela. Neophodno je da se znaju. Sledea su borbena naela. Kada se sukobe vai neprijatelji i saveznici, ako va borbeni poredak i kretanje teku po zamisli, vi pobeujete; u suprotnom, gubite prednost i doivljavate poraz. Postoje tradicionalne tajne raznih vrsta manevrisanja i borbenih poredaka; one se zovu borbena naela. Neophodno je znati ih. Vojna naela i borbena naela su dve podvrste vanrednih naela. ratnik koji je usavrio etiri ravni uobiajenih i vanrednih naela i doveo ih do savrenstva smatra se vitezom najvieg reda. Ako ste ovladali dvema ravnima uobiajenih naela, podobni ste da sluite kao vitez, ali, ako niste savladali dve ravni vanrednih naela, ne moete postati zapovednik samuraja, voa grupe, poglavar ili bilo ta slino.

- 12 -

Prema tome, u svetlu ove razlike, da bi neko postao svestrani ratnik, neophodno je da savlada zakone vitetva i oruja, kao i unutranje tajne vojnih i borbenih naela, te da bude reen da nipoto ne odustane dok ne postane vitez najvieg reda.

Ne zaboravljaj bitku

Ratnik mora dvadeset i etiri asa dnevno da ima na umu dug bitke - ne zaboravljajui ga nikad, bez obzira da li eta, stoji mirno, ili oputeno sedi. Japanski obiaji se razlikuju od onih u drugim zemljama po tome to ak i pripadnici niih klasa, kao na primer seljaci, trgovci i zanatlije poseduju zarali kratki ma. To je japanski obiaj, ali, uprkos tome, predstavnici ove tri nie klase ne postaju profesionalni vojnici. U kuama ratnika, ak i podreeni i paevi uvek nose kratki ma, po pravilu; a koliko je tek neophodno za samostalnog viteza da ni jednog trenutka ne bude bez maeva o boku. Zato zaista ozbiljni ratnici nose tupi ili drveni ma ak i u kupatilo. Ako ste toliko obazrivi ak i kod kue, koliko tek morate da budete kad izaete. Nije nemogue da usput ili na mestu na koje ste poli naletite na nekog pripitog, razjarenog oveka ili na neku budalu i iznenada upadnete u dvoboj. Jedna stara izreka kae: "Kada izae iz svog doma, to je kao da si ugledao neprijatelja". S obzirom da ste profesionalni ratnici i nosite maeve o pojasu, ni jednog trenutka ne smete da zaboravite duh bitke. Kad ne zaboravite duh bitke, vi se istovremeno spontano ponaate kao da neprekidno imate smrt na umu. Ratnik koji nosi dva maa o pojasu, ali nije uneo duh bitke u svoje srce, samo je obian seljak ili trgovac u odei ratnika.

Monasi ratnici

Jo od starodrevnih vremena postoji u Japanu tradicija monaha-ratnika, tako da monasi i ratnici zaista imaju dosta toga zajednikog. Na primer, u zen kolama, oni koje nazivaju bibliotekarima i voama skupova jesu obini monasi, po statusu slini vojnicima u sporednim slubama. Na sledeoj ravni monakog reda su inovnici i pomonici uitelja, koji po poloaju odgovaraju vojnim oficirima kao to su kapetani, koji predvode vitezove jednog podruja ili peadiju.

- 13 -

Sad, iako su se odrekli sveta, kada obuku versku odoru i ponesu u rukama simbole autoriteta predvodei velike skupine ljudi, oni se nazivaju stareine ili gospodari. To odgovara ratnicima koji nose sopstvene zastave, irite i zapovednike palice, zapovednicima konjanika ili peadije, koji predvode trupe i zapovedaju armijama, ili zapovednicima strelaca. Meutim, kada se radi o uenju, nain na koji mu ratnici pristupaju izgleda mnogo podreeniji u odnosu na nain budistike brae. da objasnimo u tanine: budistiki nain je da monah, dok je jo iskuenik, naputa svog uitelja i poseuje mnoge manastire i planine da bi sreo brojne uitelje i prosvetljene voe kako bi ostvario uspeh u prouavanju zena; ak i kada se popne u hijerarhiji i postane pomonik uitelja, ili pak postane stareina ili uitelj, ak i kad prihvati stareinstvo nad glavnim hramom ili manastirom, on i dalje nastavlja da ui do krajnjih granica, a da se toga uopte ne stidi, ekajui da doe trenutak kada e postati narodni uitelj. Bilo bi poeljno da tako bude i meu ratnicima, ali i obini ratnici bez poloaja, koji su u spoljnoj slubi, plaeni su ak i kada ne rade. S obzirom da imaju dovoljno hrane, odee, da imaju smetaj, ak i najmlai meu njima su oenjeni i imaju decu. Posao im je da odremaju ujutro i popodne, oni ne ue ili ne usavravaju vojne vetine koje su obavezne za ratnike, a jo manje se usredsreuju na dublje sadraje vojnih i borbenih naela. U takvom traenju vremena, kako prolaze meseci i godine, kosa im sedi i poinju da elave. S obzirom da su ve zali u godine, stiu status poasnog penzionera. Ako, na primer, postanu izaslanici, oni odmah kreu i nekako privode posao kraju uz pomo svojih kolega, ali ako dobiju neku neobinu misiju u udaljenoj oblasti, zbune se i uznemire. Jo dok se pripremaju za put, dobijaju profesionalne savete od prethodnika i pozajmljuju tradicionalnu knjigu protokola; a ako uspeju da obave misiju, moe se rei da su dobro proli. Ne moemo rei da bi stvari trebalo da se tako odvijaju u ovoj profesiji. Da pojasnimo ovo malo bolje: zvanine dunosti kaste ratnika su uopteno odreene, pa bi trebalo da ih nauite dok jo niste u slubi. Kad god se naete u situaciji da na nekom skupu sretnete nekog sposobnog i iskusnog slubenika, prekinite prazne razgovore i raspitajte se o onome to vam izgleda da bi moglo da vam koristi u budunosti. Pitajte po nekoliko puta, sluajte paljivo, pamtite sve. Pozajmite stare prirunike procedura i protokola, ak i ilustracije, i napravite kopije da biste kasnije mogli da ih koristite. tako, ukoliko usvojite u optim crtama znanje o dunosti razliitih slubi, ma koju slubu da dobijete u bilo kom trenutku, trebalo bi da vam bude lako da je obavite. ta vie, uenje kako se obavljaju poslovi od pretpostavljenih i od kolega, zavravanje poslova uz njihovu pomo, karakteristino je za mirna vremena. Nasuprot tome, u odsudnim

- 14 -

zbivanjima, niste u prilici da dobijete pomo i vostvo drugih, pa nema drugog naina nego da reavate probleme po sopstvenoj proceni, na dobro ili na zlo. Na primer, vojni inspektor treba da zna broj neprijateljskih trupa, nivo njihovog vojnog obrazovanja i spremnost, sigurnost utvrenja, prednosti terena i izglede za pobedu u boju. Zato se dunost vojnog inspektora tradicionalno smatra tekom. Meutim, ako neko kao vojni inspektor pogrei u proceni, to moemo smatrati grekom pojedinca. Kada se radi o zapovedniku peadije ili viem inu, koji ima autoritet da zapoveda, ivot i smrt trupa zavise od njih; a osramotiti ratnu zastavu usled nesposobnog i osionog zapovednitva predstavlja najvei zloin. To je kao kada zen monah zapostavi uenje o religiji dok je jo obian monah, ali na kraju postane stareina ili gospodar samo zato to je ostario i oelavio, oblai arenu mantiju, uzima znamenja vlasti i predvodi veliku grupu. Meutim, kada takav arlatan uini neto neoprostivo pred ozbiljnim sluaocima, on postaje predmet ismevanja cele gomile; posramljen je jedino on i preostaje mu samo da se povue - nema opasnosti za zajednicu. Nasuprot ovome, kada ratnik na poloaju komandanta pogrei u komandovanju, on ugroava ivote svojih trupa i izaziva veliku tetu. Veoma je vano da ovo razumete i shodno tome, iskoristite svoje slobodno vreme, kada niste na dunosti, za usavravanje i negovanje vojnih i borbenih naela. Trebalo bi da toliko uite i vebate da ne ostane ni jedan zadatak koji ne biste mogli da obavite, ukljuujui i dunost zapovednika.

- 15 -

Ispravno i pogreno

Sve dok se shvata i prihvata da ratnici moraju da razumeju ta je ispravno a ta pogreno, da nastoje da rade ispravno a izbegavaju pogreno, put ratnika ivi. Ispravno i pogreno znai dobro i zlo. Ispravno je dobro, pogreno je zlo. Obini ljudi nisu sasvim lieni razumevanja dobra i zla, ispravnog i pogrenog, ali oni jednostavno nalaze da je zamorno i dosadno delovati ispravno i teiti dobroti. Pogreno jdelovati i loe se ponaati je zabavno i poznato, pa oni skreu ka pogrenom i loem i postaje im zamorno da rade ispravno i podstiu dobro. Nije vredno truda ak ni da govorimo o potpunim bezumnicima koji nisu u stanju da razlue dobro od zla ili ispravno od pogrenog. Kada jednom zakljuite da je neto pogreno i loe, izbegavanje ispravnih zahteva i pravde i loe postupanje nikako ne prilie vitezu. To je primer nezrelosti modernih vremena. Moda se moe rei da je ona nastala usled nedostatka istrajnosti kod ljudi. Nedostatak istrajnosti zvui dobro, ali ete videti da je on posledica kukaviluka. Zbog toga ratnici smatraju da je neophodno da se uvek uvaju pogrenog i slede ispravno. Dakle, postoje tri naina ispravnog delovanja. Pretpostavimo da treba negde da idete sa jednim poznanikom koji poseduje tri kilograma zlata i eli da ih ostavi u vaoj kui dok se ne vratite, umesto da se gnjavi da ga nosi sa sobom. Pretpostavimo da uzmete to zlato i sakrijete ga u svojoj kui tako da ga niko ne moe nai. Sada pretpostavimo da va poznanik umire tokom putovanja, moda od trovanja hranom ili od modanog udara. Niko ne zna da je on ostavio zlato u vaoj kui, niko ne zna da ga vi imate. Ako u ovakvim okolnostima vi jedino alite zbog nesree i izvestite o tom zlatu roake preminulog, aljui im ga to pre je mogue, onda se zaista moe rei da ste postupili ispravno. Sada pretpostavimo da je ovek sa zlatom bio vie poznanik nego bliski prijatelj. Niko ne zna za zlato koje je ostavio kod vas, niko se nee raspitivati o njemu. U ovom trenutku se nalazite u pogodnim okolnostima, to je prava srea; zato da to ne preutite? Ako vas je stid to vam ovakve ideje padaju na pamet, i ako se predomislite i vratite zlato zakonskim naslednicima, moglo bi se rei da ste ispravno postupili zbog oseaja stida. Sada pretpostavimo da neko u vaoj kui - moda supruga, dca ili neko od posluge zna za to zlato.

- 16 -

Pretpostavimo da ste vratili zlato zakonskim naslednicima, zbog stida od neeg to bi neko iz vaeg domainstva mogao pomisliti i iz straha od zakonskih posledica. Tada se moe rei da ste delovali ispravno zbog stida u odnosu prema drugima. Ali, ta bi ste uradili ako niko ne bi znao za zlato? ak i u tom sluaju, jo uvek bi teko bilo rei da vi niste ovek koji zna ta je ispravno i shodno tome postupa. Tok usavravanja staze ispravnog postupanja poinje od straha da e vas prezreti vai blinji, poevi od vae porodice i posluge, a zatim se iri na uzdravanje od pogrenih postupaka i promiljeno ispravno postupanje iz straha da se ne osramotite i izloite poruzi itavog drutva. Ako postupate na ovaj nain, prirodno je da e to postati navika, pa ete na kraju razviti narav koja vie voli da sledi ono to je ispravno, a prezire pogreno. ta vie, to se tie ratnike sranosti, one koji su roeni hrabri ne mogu pomesti strele ili pucnjava na bojnom polju, bez obzira koliko je jaka; oni su svoja tela pretvorili u mete razapete izmeu odanosti i dunosti. Hrabrost njihovog duha koji stupa napred pokazuje se i fiziki, pa ne treba posebno naglaavati da su sjajni u boju. Postoje i oni koji su kolebljivi u opasnosti, srce im lupa a kolena klecaju, pa ipak idu napred, rame uz rame sa hrabrima, shvatajui da e njihovi saborci primetiti ako ne budu ili, odluni da se ne izlau kasnijem podsmehu. Iako su daleko ispod onih koji su po prirodi hrabri, kada vie puta prou kroz okraje, borei se iz bitke u bitku, sve dok se ne naviknu na to, njihov um se na kraju ustali i oni postaju hvalevredni vitezovi, snani i vrsti, ne mnogo drugaiji od onih koji su hrabri po prirodi. Prema tome, kada je u pitanju ispravno delovanje i hrabrost, nema nieg na ta se moete osloniti osim na oseaj stida. Ako radite pogreno i nije vas briga to e drugi rei da je to pogreno, ako ste kukavice i ne marite to e se ljudi smejati vaem beskimenjatvu, onda vas niko ne moe nauiti niemu.

Hrabri

Na putu ratnika, postoje samo tri stvari koje se smatraju sutinskim: odanost, dunost i hrabrost. Govorimo o vitezovima koji su odani, vitezovima koji su posveeni dunosti i vitezovima koji su odvani i snani. Ratnici koji u sebi objedinjuju ove tri vrline - odanost, dunoost i hrabrost - smatraju se vitezovima najvieg reda.

- 17 -

Vitezovi najvieg reda su retki, ak i meu stotinama ili hiljadama ratnika. to se tie vitezova koji su odani radnici i vitezovi koji su posveeni dunosti, ta razlika se stalno pokazuje u njihovom ponaanju i lako je razaznati je. Moda emo se upitati da li je uopte mogue znati kakva je dunost hrabrog oveka u dobu mira u kome danas ivimo, kada se ne odvija nikakav rat. Mogue je, kao to e se videti iz mog objanjenja. Uopteno govorei, hrabrost nije neto to se vidi kada se obue oklop, uzme oruje i bori u bici. Razlika izmeu hrabrog oveka i kukavice moe se videti u svakodnevnom ivotu. Onaj koji je hrabar po prirodi, ispoljava odanonst i posveenost poslodavcu i roditeljima, a ako ima makar malo slobodnog vremena on prouava literaturu i nastavlja da veba borilake vetine. On izbegava linu rasko, ne eli da protrai ak ni novi. To ne znai da je krtica, nego da novac slobodno troi samo kada je to potrebno. Ako mu pravila njegovog zanimanja zabranjuju da ide negde, ili ako to njegovi roditelji ne vole, izbegavae da ide tamo ak i kad to eli. Odrei e se ak i onih stvari koji je teko odrei se, samoda bi izbegao da ozlovolji poslodavca i svoje roditelje. On uvek odrava kondiciju, a poto eli da postigne neto vrlo znaajno u ivotu, uvek vodi rauna o svom zdravlju, umereno se hrani i izbegava pie. Takoe se dri suzdrano u odnosu na seksualna oseanja, koja su glavni uzrok pometnje ljudskog roda, i ima strpljiv, trpeljiv stav prema svemu drugom. Sve ovo odrava mentalitet hrabrog oveka. to se tie kukavica, oni se samo povrno pretvaraju da potuju poslodavce i roditelje, a u stvari ne mare za njih. Oni ne izbegavaju stvari koje poslodavac zabranjuje ili one koje roditelji ne odobravaju; ak esto poseuju mesta koja ne bi trebalo da poseuju i rade ono to ne bi trebalo da rade. Radei kako im je volja, po navici dremaju ujutro i popodne. Oni ne vole da izuavaju literaturu, a ako i vebaju borilake vetine, ni jednom od njih se ne bave ozbiljno. Oni samo hvalisavo priaju o vetinama koje nisu u stanju da zaista izvedu. Oni su rasipni u troenju na prazne ludorije i mondenske veere, ali izuzetno krti za ono to im je neophodno. Ne misle na ouvanje nasledstva koje su dobili od roditelja, a jo manje o obnavljanju vojne opreme. Ako su boleljivi, oni ne mogu da se aktivno ukljue u javne slube; ne marei za brige koje stvaraju roditeljima, prejedaju se, piju previe i postaju zavisni od seksa. Ovakvo ponaanje i nain ivota proizilaze iz slabosti i nezrelog uma nesposobnog da podnese i otrpi dogaaje. Ovo se u celini odnosi na mentalitet viteza kukavice. Zbog svega ovoga tvrdim da se hrabrost i kukaviluk mogu jasno razlikovati u svakodnevnom ivotu. - 18 -

Utivost i potovanje

Ova dva puta odanosti i porodine dunosti nisu obavezni samo za ratnike; to vai i za zemljoradnike, zanatlije i trgovce. I pored toga, kada se mladi ljudi ili sluge nevaspitano ophode prema svojim poslodavcima ili roditeljima, a na to im se ipak gleda kroz prste sve dok su iskreni u svojoj brizi prema poslodavcu i roditeljima, to moe da proe kao odanost i posveenost porodici samo kod najnie tri klase. Na putu ratnika pak, ma koliko odanosti i posveenosti prema porodici nosite u svom srcu, ako nemate utivo ponaanje i potovanje prema svojim poslodavcima i roditeljima, ne moe se rei da ste u skladu sa tim putem. Meutim, bilo da se radi o odnosu prema poslodavcu - to ne treba ni spominjati - ili o odnosu prema sopstvenim roditeljima, ni jedan astan ratnik nikad nee biti grub ili nemaran u njihovom prisustvu. Ali, prava odanost i porodina dunost ratnika podrazumeva da uopte niste nemarni ak ni kada im niste na oku, kada vai poslodavci ili roditelji ne znaju ta radite. Vae ponaanje u mrkloj noi ne treba da se razlikuje od onog po danu. Gde god da spavate, ne pruajte noge u pravcu poslodavca. Kada pripremate naramke slame za vebanje streljatva, ne smete da dopustite da strele padaju u blizini poslodavca, a kada odlaete svoja koplja i maeve na police, ne okreite vrhove prema njemu. Pored toga, sedite uspravno kad sluate ili govorite neto od vanosti za poslodavca. Nije dobar znak kad se neko nemarno izleava i ogovara poslodavca, ili suvie povrno ita pismo svojih roditelja, a potom ga baci ili iscepa kako bi od njega napravio ista za lulu ili lampu. Kada se ljudi ovakvog ponaanja nau sa pripadnicima neke druge skupine na nekom drugom mestu, oni nairoko raspredaju o ravim stranama skupine svog sopstvenog poslodavca. Ili, ako naiu na nekog ko im laska, oni spremno ogovaraju svoje roditelje i brau, ismevajui ih i kleveui. Zbog ovakvog ponaanja, jednog dana e ih poslodavac ili roditelji kazniti, ili e se nai u ozbiljnoj nevolji, ili e umreti smru ratnika koga je srea napustila; ukoliko preive, nee biti sposobni ni za ta, ili u najmanju ruku nikada nee voditi pristojan ivot. Tokom Keio ere (1596. - 1615.), iveo je hrabri vitez po imenu Kani Saizo, koji je bio zapovednik peadije pod vostvom Fukuime Masanorija, zapovednika levog krila Carske garde. Bio je uvar eline kapije dvorca Hiroima u Akiju. Poto je straario dan i no i poto je ve bio vrlo star, povremeno je dremao kako bi se odmorio.

- 19 -

Jednom je jedan sluga koji je sluio lino Masanoriju doao kod Saizoa ba kad je ovaj dremao i doneo prepelicu koju je uhvatio soko. Pomonik je objavio da je Saizou prepelicu poslao lino Gospodar Masanori, iji soko ju je uhvatio. uvi ovo, Saizo je odmah skoio, navukao na sebe ceremonijalno odelo koje je bio skinuo da bi dremnuo, i okrenuo se u pravcu taba da bi primio poklon, rekavi da e odmah poi tamo da izrazi svoju zahvalnost. Zatim je izgrdio pomonika: "Iako si jo skoro deak, prava si budala! Ukoliko je ovo poruka od gospodara, prvo je trebalo da mi to najavi, zatim da saeka da se spremim i tek onda da mi saopti poruku. Umesto toga, drznuo si se da mi prenese poruku gospodara dok sam leao! Da nisi samo dete, trebalo bi da bude kanjen za to, ali poto vidim da si jo dete, oprostiu ti." Potresen, sluga je pourio nazad i ispriao paevima to je doiveo. To je uo i Masanori, pozvao ga k sebi i pitao ta se desilo. sluga je ispriao ceo dogaaj. Pria se da je na to Masanori uzvratio: "Razumljivo je da je tvoja neutivost razljutila Saizoa. Voleo bih da svi ratnici pokrajina Aki i Bizen imaju Saizoovo srce. Tada bi sve bilo mogue."

- 20 -

Vetina jahanja

U starodrevna vremena, govori predanje, ratnici svih zvanja smatrali su streliarstvo i jahanje najvanijim borilakim vetinama. Ratnici su u dananje vreme usmereni na vebanje maevanja, baratanje kopljem i jahanje, kao osnovne vetine. to se tie ostalih borilakih vetina, poput streliarstva, pucanja iz vatrenog oruja, brzog potezanja maa i diudice (jujutsu), podrazumeva se da ih mladi ratnici redovnno vebaju ujutro i uvee. Kada ovek ostari, ta god da eli da ui, to i onako ne ide kako treba. Za ratnike nieg zvanja, osobito je poeljno da naue dobro da jau, tako da mogu da uzjau svakog konja, ak i one estoke ili jogunaste. Da objasnim. retki su posluni konji koje je lako jahati; ak i kada ih ima, oni su rezervisani za velike ratnike, ne dre se u talama ratnika nieg zvanja. Ali, ako usavrite vetinu jahanja, moete da uzjaete konja koji je dobar, mada suvie divalj, vatren ili jogunast, i kupite ga po niskoj ceni; tako ete uvek imati boljeg konja nego to biste inae mogli da priutite. Uopteno gledano, biranje konja prema boji i dlaci vai samo za ratnika vieg ranga. Kada govorimo o ratniku nieg ranga, naravno da nee odbaciti konja samo zbog boje i dlake; ukoliko je dobar jaha, razumno je da ga kupi. Nekad davno iveo je ratnik po imenu Kakugandi, koji je radio na tome da se klan Murakami uvrsti u provinciji in; bio je zapovednik oko tri stotine konjanika, a meu njima je bilo i vrsnih strelaca. Imao je obiaj da za svoje jahae odabere one konje koje obini ljudi uglavnom odbacuju zbog loe dlake. Umesto da svoje ratnike uvebava u dvoritu za trening, vodio ih je u polja izvan tvrave, po pedeset ili ak stotinu konjanika odjednom, a predvodio ih je lino on. Oni bi galopirali irom ravnice u svim pravcima, as pravei se da padaju sa konja samo da bi hitro opet uzjahali, as jaui samo da bi hitro sjahali, manevriui tako lako da su postali uveni kao izvrsni jahai. Zbog svega ovoga, u to vreme ak su i pripadnici Takedo klana u provinciji Kai zazirali od tako stranog protivnika kakav je bio Kakugandi iz provincije in. To je u velikoj meri doprinosilo Kakugandijevom ugledu. Uopteno gledano, prema tradiciji, ratni konj bi trebalo da bude neto vii od osrednjeg u srednjem delu tela, sa glavom srednje veliine i stranjicom srednje veliine. Za ratnike niih zvanja, meutim, koji nemaju rezervnog konja, poeljno je da konj ima veliko telo, da bude visok, sa to viom glavom i sa to irom zadnjicom. Ali, elja da se konj neprirodno preobrazi, istezanjem tetive na nogama da bi imao dui korak, ili seenjem repne tetive kako ne bi podizao rep, predstavlja nastranost koja je posledica nepoznavanja puta ratnika. - 21 -

Da objasnim. Konj kome su istegnute tetive na sve etiri noge lako se zamara kada ide uzbrdo, na duim putovanjima, ili dok prelazi reku; tako da postaje beskoristan. Konj sa ispruenom repnom tetivom e se okliznuti zadnjim nogama kada preskae jarak ili kanal, a predanje kae da je konj sa izuzetno irokom stranjicom nepogodan za jahanje po uskom putu. Postoje dve vrste zanimanja za konje, dobro i loe. Zanimanje drevnih ratnika u pogledu konja odnosilo se na mogunost upravljanja njima dok su pod tekim naoruanjem. Za njih su konji bili zamena za sopstvene noge. I jo bitnije, u zavisnosti od okolnosti, njihovi konji su takoe mogli biti ranjeni ili ubijeni. Iako su konji samo ivotinje, ratnici su ih saaljevali i uvek brinuli o tome da ih nahrane i istimare. Zanimanje za konje u dananje vreme svodi se na to da ljudi misle da treba kupiti neukrotivog konja po povoljnoj ceni i ukrotiti ga, ili uzeti neko seosko drebe i uvebati ga, saekati kupca i prodati ga po mnogo veoj ceni. To je mentalitet trgovaca; to je jo gore i od potpune nezainteresovanosti za konje.

- 22 -

Vojna i borbena naela

Oni koji se smatraju ratnicima, ak iako pripadaju niem redu, treba da izaberu odgovarajueg uitelja koji e ih obuavati vetini ratovanja, kako bi podrobno razumeli vojna i borbena naela, ukljuujui i unutranje tajne. Neko e pomisliti da nije prikladno da ratnik nieg reda ui vojna naela, ali to je pogrean stav. Objasniu. Tokom istorije, meu ljudima koji su zadobili potovanje kao zatitnici pokrajina i prefektura, ili su se proslavili kao dobri generali, mnogi su se izdigli iz skromnih okolnosti, bez pomoi svog klana, da bi izvrili velika dela. ak i danas, ukoliko imate nie zvanje, a namerite da se dokaete, nije nemogue da postanete ak i oblasni zapovednik. Povrh toga, ukoliko izuavaju vojnu nauku, oni koji su prirodno razboriti postae jo bistriji, dok e oni koji su po prirodi malo zaostali dostii nivo razvoja na kome vie nee priati gluposti. Zbog toga ratnici ne smeju da izostave izuavanje vojnih nauka. Ali, ukoliko se na pogrean nain ue vetini ratovanja, oni postaju sujetni na svoje znanje, gledajui sa visine na one oko sebe. Sipanjem visokoumnih, ali netanih teorija, oni obmanjuju mlade i upropauju njihov talenat. Iako koriste fraze koje prevazilaze njihove sposobnosti, a koje mogu delovati ispravno i istinito, u svom srcu oni su vrlo pohlepni, uvek preraunavajui dobitke i gubitke. Njihov karakter se postepeno kvari i oni ak potpuno gube narav ratnika. To je greka do koje dolazi prilikom polovine obuke iz ratnih nauka. Ako hoete da uite vojnu nauku, ne smete odustati na pola puta. Morate vebati sve dok ne stignete do unutranjih tajni, da bi ste se najzad vratili izvornoj jednostavnosti i iveli u miru. Ukoliko, meutim, troite dane povrno uei vojne nauke, pa zato niste u stanju da dosegnete unutranja naela, zbog ega gubite mogunosti da se vratite izvornoj jednostavnosti, ostajete osujeeni i obeshrabreni, to je krajnje alosno. U tom kontekstu, povratak jednostavnosti odnosi se na stanje vaeg uma kakvo je bilo pre nego to ste poeli da izuavate vojne nauke. Uopteno govorei, kao u sluaju testa od pasulja, koje zaudara na testo od pasulja, jo od drevnih vremena postoji izreka: kad sretne vojnog strunjaka koji zaudara na vojne nauke, taj smrad je nepodnoljiv.

- 23 -

DRUGI DEO

Upravljanje domom

Ukoliko ratnikova ena svojim ponaanjem izazove njegovu ljutnju, on treba da joj objasni razloge svoje ljutnje i posavetuje je tako da ona to razume. Ukoliko je to neka sitnica, razumno je da oprosti i trpeljivo pree preko toga. Meutim, ako ona sve vreme ima lo stav i na kraju se pokae kao loa, on se naprosto razvodi i vraa je njenim roditeljima. To je, meutim, izuzetak. U svakom sluaju, ukoliko ratnik ne slua ovaj savet, nego vie na svoju enu, koju bi trebalo potovati kao gospodaricu doma, grdei je nepristojnim reima, to moda prilii radnicima iz zabaenih sokaka poslovnog dela grada, ali svakako ne prilii ponaanju jednog viteza ratnika. Jo mnogo vie je za osudu pretiti maem ili je udariti pesnicom - to je uasno ponaanje, karakteristino za ratnika kukavicu. Da objasnim. ena koja je roena u porodici ratnika i stasala je za udaju nipoto ne bi otrpela udarac da je mukarac, ali zbog svog nieg poloaja kao ena nema izbora nego da to plaui trpi. Zlostavljati nekog ko ne moe da uzvrati udarac je neto to hrabar ratnik naprosto ne ini. Onog ko uzima ono to hrabar ratnik odbacuje nazivamo kukavicom.

- 24 -

Roaci

U svakodnevnom ivotu, sinovi vae starije brae kao i sinovi mlae brae se svi zajedno nazivaju roacima (bratancima). Sinovi sestara udatih u druge porodice se takoe nazivaju roacima (sestriima). Meutim, misliti o njima kao da meu njima nema razlike mogu samo seljaci ili graani; drugaije je kod ratnika. Na primer, sin najstarijeg brata koji je imenovan za naslednika moe biti va bratanac, ali s obzirom da e on naslediti vae roditelje i vaeg brata, on se mora smatrati glavom porodice. Iako je on kao va bratanac mlai od vas, prema njemu postupate sa istim potovanjem kakvo ukazujete roditeljima i starijem bratu. vi se ne ponaate prema njemu kao prema bratancu, nego sa istim potovanjem kakvo bi ste ukazali precima klana. to se tie drugog i treeg sina starijeg brata, kao i dece vae mlae brae, vai uobiajeni odnos stric - bratanci. to se tie sinova vaih sestara, iako su i oni vai roaci, s obzirom da imaju razliita prezimena, razumno je da budete svesno uzdrani u svom uobiajenom ophoenju sa njima kao i u pismima koje im piete. Kada jednom poaljete svog bratanca, mlaeg brata ili ak svog sina u drugu porodicu na usvajanje, treba da zauzmete isti stav. Bez obzira na to kakav nain govora koristite na domaim sastancima i skupovima, kada stupite u kontakt sa pripadnicima drugih porodica ili iz drugih krajeva, razumno je da se ponaate uzdrano. Ukoliko elite da se ponaate prema svome sinu ili mlaem bratu kao da su jo uvek va sin ili mlai brat, iako ste ih dali na usvojenje u drugu porodicu, neete izbei kritiku roaka i slugu njihovih pooima. Rei e vam da bi, ukoliko elite da zadrite takav stav, bilo bolje da ih povedete nazad sa sobom. Ako, meutim, pooim nema bliskih roaka, njegovim domainstvom se ne upravlja kako treba, a usvojeni sin teko da moe neto naslediti, u tom sluaju, ukoliko se radi o vaem sinu ili mlaem bratu, teko to moete da prenebregnete. U toj situaciji, morate brinuti o njemu, iz nunosti. Zatim, pretpostavimo da ste udali svoju ker, a njen mu umire poto ona rodi sina. U tom sluaju je va unuk tehniki glava svoje kue; u pogledu naslea, u svemu o emu bi trebalo porazgovarati sa roacima kerkinog pokojnog mua, osamdeset do devedeset procenata odluka bi trebalo prepustiti njima. Meutim, ukoliko dete postane tienik tih roaka kao naslednik osiromaenog oca, tada je, na kraju krajeva, razumno da se pobrinete o svojoj kerki u nevolji, pa morate da se brinete o oboma.

- 25 -

Ukoliko je imanje pokojnog mua dovoljno, ili ako on poseduje neku uteevinu, ipak se oekuje da enina rodbina to ne dira. ak i ako je unuk jo uvek dete, ako preuzimate birgu o njemu, u dogovoru sa svojom kerkom, ako ne dobijete potpunu saglasnost, biete podloni kritici drugih. Sada, pretpostavimo da u familiji direktnog potomka vaeg klana, ili u direktnoj liniji vaih predaka, ili meu vaim stegonoama, doe do opadanja bogatstva i osipanja ugleda u svetu. Kao vitez, ne bi bilo ispravno da se distancirate od njih, ve bi trebalo da zadrite dobre odnose i viate se sa njima s vremena na vreme. Biti oportunista i prijatelj samo u dobru, potujui nedostojne dok gledate kako se penju lestvicom uspeha, a prezirui dostojne kad vidite da padaju, to je narav seljaka ili trgovca; nikako ne prilii ratniku.

tedljivost

Ratnici u javnoj slubi, bez obzira na nivo svog zvanja, moraju uvek biti tedljivi i paziti da ne troe previe. U sluaju plaenih vitezova, meutim, ak i ako u odreenom trenutku ostanu bez prebijene pare, ukoliko brzo izmene nain miljenja i utede kad god je to mogue, pedantno kreui svoje izdatke, oni mogu brzo oporaviti svoje prihode. To je zato to imaju viak. Ukoliko vitezovi nieg zvanja podraavaju one vieg zvanja, previe troei na razne beskorisne sitnice, poto nemaju nikakav viak, a sem toga su im udnje nezasite, ma koliko da tede, ne mogu nadoknaditi potroeno. Oni e na kraju propasti, do potpunog bankrotstva. Lini izdaci su privatna stvar, ali oni koji su u javnoj slubi, moraju da ive na ravnoj nozi sa svojim kolegama, pa je neizbeno da se izloe odreenim trokovima. Pod takvim uslovima, ukoliko je neko na gubitku, pa se zato upusti u spletkarenje, govorei ono to nikad ne bi trebalo da kae i radei ono to ne bi smeo da radi, stiui tako lo ugled, to je greka koja u osnovi proizilazi iz finansijskih nevolja. Otuda, poev od toga to ovoga morate da budete potpuno svesni, trebalo bi da ivite u skladu sa svojim primanjima, da vodite rauna da ne troite na beskorisne stvari, ak ni sitnice, i da troite novac samo na neophodne potrebe. To je put tedljivosti. Ipak, postoji neto o tedljivosti to mora da se razume. Dok ste opsednuti tednjom, ne volite da troite novac, usmereni samo na krtarenje i uvanje - mada brzo obnavljate svoj imetak i postajete moda i bogatiji nego to ste bili, ako pri tome postanete gramzivi i krti, i na kraju zanemarite obaveze i dunosti jer je jedino o emu mislite kako da sauvate novac, to se onda pretvara u tvrdiluk.

- 26 -

Ma kako da se na to gleda meu seljacima i graanima, ali vitez tvrdica zaista zasluuje prezir. To je zato to onaj koji mrzi da troi novac - a takvih ima mnogo u svetu nee ak ni za dostojan cilj rtvovati svoj jedan i jedini ivot. Zbog toga su nai stari govorili da je tvrdica drugo ime za kukavicu.

Gradnja kue

Kada ratnik u javnoj slubi nameri da gradi kuu, logino je da povede rauna o njenom spoljanjem izgledu - kapija, kua za uvara, predsoblje i dnevna soba treba da budu onoliko lepi koliko prilii zvanju ratnika. Da objasnim. U svim gradovima sa zamkovima posetioci iz drugih gradova i drugih provincija mogu prii samo do spoljanjeg kruga i odatle razgledati. Ukoliko su kue ratnika lepe i deluju skladno, izgledae da je to zasluga i gospodara zamka. Po strani toga, kada se grade unutranji stanovi za enu i decu i slino, razumno je da se gradi bilo kojim materijalom koji titi od kie, bez obzira koliko je ruan, da bi se to manje potroilo na izgradnju. Da objasnim. U vreme ratovanja, ak i velmou koji je gospodar zamka uvek brine mogunost da bude opkoljen i opsednut u svojoj tvravi, pa se zbog toga kue ratnika u drugom i treem krugu po pravilu grade tako da budu niske, skuene i lagane konstrukcije. Posebno ratnici iz spoljanjeg kruga, koji spaljuju svoje sopstvene kue tokom krize, nemaju anse da izgrade kue koje bi bile trajne. Zato se kua tako slabe izrade opisuje kao koliba za spavanje. Sa te take gledita, ak i u sadanje mirnodopsko vreme, vitezovi koji neguju put ratnika ne treba da grade savremene kue kao da e zauvek iveti u njima. Povrh toga, za sluaj poara, neophodno je izgraditi jednu dovoljno udaljenu kolibu. Ukoliko ovo ne uzmete u obzir i previe potroite na izgradnju, svesno ulazei u dugove, to se moe nazvati jedino nastranou.

Vojna oprema

Vitezovi u javnoj slubi moraju propisno uvati vojnu opremu i oruje, ba kako i prilii njihovom zvanju. Tu spadaju stvari koje po vojnim pravilima spadaju u svaku kuu kao i one koje odreuje poslodavac, kao to su na primer: lina znamenja, kacige sa perjanicama,

- 27 -

znamenja na kopljima, znamenja za rukav, znamenja za glasnike - jednom reju znamenja za raspoznavanje koja moraju uvek biti obezbeena za celu kuu. Ukoliko pokuate da nabavite ove stvari na vrat na nos, u trenutnku neke opasnosti, bie oigledno da ste to sve vreme zanemarivali, pa ne treba ni rei koliko e vas ljudi prezirati. U drevnim pravilnicima ratnikih porodica kae se da su oni koje su ubili sopstveni saveznici jer nisu posedovali raspoznatljiva znamenja umrli ni za ta. Zato nema mesta za nemar. Na primer, pretpostavimo da ste dali da se otrice maeva vaih slugu izrade od drveta ili bambusa, jer pretpostavljate da oni nee morati da ubiju nikog; ili pretpostavimo da ima nemarnih ljudi koji hodaju okolo bez tkanine oko bedara, pretpostavljajui da to nije nuno, a vi im dozvolite da hodaju tako neodeveni. To je neoprostivo. To jo mnogo vie vai za vitezove u slubi. Bez obzira koliko je odreeno doba mirno, a opet ne uzima u obzir mogunost da do rata zaista doe i ne opremi se u potpunosti neophodnom vojnom opremom i naoruanjem, on je sto puta nemarniji od onih koji imaju maeve sa drvenim ili bambusovim seivom ili mladih i pratilaca koji ne nose tkaninu oko bedara.

Zbog svega ovoga, kada je u pitanju vojna oprema, treba svesno izbei aljkavost. U tom smislu, ima nekih stvari koje valja shvatiti. - 28 -

Pretpostavimo da ratnik nieg zvanja poe da nabavi skroz novu opremu i namerava, na primer, da potroi tri zlatnika za itavu opremu. On bi trebalo da planira da potroi dve treine na oklop i kacigu, a ostalo na donji ve, pantalone, koulje, kaput, titnik za lice, pancir, bi, lepezu, garnituru za jelo, torbu za opremu, porcije za kantinu i ostalo. Neophodno je pripremiti svu neophodnu opremu kao i oklop. ak i ako je neko mlad i jak, tavie, razumno je da ne kupi teak oklop od debelog metala, velike zastave, kao ni velike perjanice za lem. Oklop nainjen prema snazi oveka u cvetu mladosti postaje beskoristan kada ovek ostari. Pored toga, bez obzira koliko ste mladi, ukoliko klonete ili budete ranjeni na bojnom polju, ak i oklop od laganog metala e vas sigurno vui ka zemlji i izmoriti vas. Zbog toga kaem da nije poeljno uzeti teak oklop. A to se tie velikih zastava i velike perjanice na lemu, ako ste ih koristili u svim bitkama jo od mladosti i ako za njih zna ceo svet, teko je odbaciti ih naprosto zato to vam postaju optereenje kad ostarite.

Opremanje potinjenih

Ratnik nieg zvanja ne moe zapovedati velikom broju ratnika, ak ni u vanrednim okolnostima, pa ih ne moe ni naoruati niim osim kopljem. Ako se to koplje slomi, bie jedno koplje manje, tako da je logino pripremiti rezervi vrh koplja, koji pristaje svakoj drci, makar to bio i tap od bambusa. Takoe, obavezno nabavite potinjenima duge maeve ilave grae, ak i ako su donekle oteeni. Obezbedite oklop sa elinom kacigom za mlade vojnike, naprsnike, kape i eline eire za lakeje i paeve; ak i ako ste ratnik nieg reda, treba da se postarate da im obezbedite osnovnu telesnu zatitu. ta vie, s obzirom da u dvoboju ma moe da udari o oklop ili kacigu, on moe i da se oteti. Zato je neophodno za svaki sluaj posedovati dodatni ma. Zato, kad vodite svoje potinjene, razumno je da pa nosi va dodatni ma, dok e paev ma nositi nosa sandala ili konjuar.

- 29 -

Ratnici

Ratnici slubenici ija dunost upravo jeste da kanjavaju zloince to remete javni red i mir i da na taj nain obezbeuju sigurnost lanovima ostale tri klase. Prema tome, ak i ako ste nieg zvanja, kao ratnik ne bi trebalo da zlostavljate ostale tri klase, niti da loe postupate prema njima. Preterano oporezovati zemljoradnike i izrabljivati ih svim vrstama kuluka ili uzimati od zanatlija robu na veresiju, a ne plaati im, ili kupovati od trgovaca na kredit, a ne izravnati raun, ili pozajmiti od nekog novac pa ne vratiti dug - sve su to velike nepravde. Ako ovo razumete, treba da se postarate da postupate sa razumevanjem prema zemljoradnicima u vaoj oblasti; da povedete rauna da zanatlije ne propadnu; da vraate zajmove trgovcima, na rate, ukoliko nije mogue isplatiti itavu sumu odjednom, tako da ih ne dovedete do gubitaka. Dunost ratnika je da spree hajduiju, te tako ne prilii da se i sami hajduki ponaaju.

- 30 -

Skromnost

Sve do pre nekih pedesetak ili ezdeset godina, kada se govorilo o ratniku bez gospodara i njegovom putu, izraz "traiti bar dodatnog konja", znaio je traiti platu od bar 500 kokua pirina (jedna koku je 5.119 buela - buel je 36 litara). Izraz "traiti bar jednog iznurenog konja" znaio je traiti 300 kokua, a da to ne kaete izravno. Izraz "zaraditi bar za zaralo koplje" znaio je dobiti slubu za 100 kokua. Taj stari nain ratnika odrao se i do dan-danas, a ti izrazi potekli su usled ustezanja da se jasno izrazi eljena plata. U to vreme, postojala je poslovica "soko, ak i kad je gladan, ne jede ito; ratnik, ak i ako nije jeo, zabavlja se akalicom". Mladi ljudi nisu govorili o stvarima kao to je prihod i o tome kako da se domognu udobnog ivota, a pocrveneli bi kada uju da se razgovara o seksu. Za one koji se smatraju ratnicima, poeljno je da nastoje da oponaaju stare ratnike, ak i ako to ne mogu u potpunosti da postignu. Ako smatrate da je "nos, ak i ako je kriv, dovoljno dobar sve dok moe da die na njega", onda tu vie nema ta da se doda.

- 31 -

Izbor prijatelja

Ratnik u javnoj slubi moe imati mnogo saradnika, ali je prirodno da stekne prijatelje meu ratnicima koji su hrabri, uticajni, poteni i razboriti. Nema mnogo takvih ratnika, pa ako meu vaim brojnim prijateljima ima bar jedan takav, on vam moe biti od velike pomoi u nudi. Uopteno gledano, ratniku prilii da bude probirljiv kada su u pitanju prijateljstva, da se n zbliava sa bilo kim, da ne jede i ne pije u drutvu i ne pravi este posete. Evo da objasnim. Ratnici mogu da se sprijatelje tek poto jedan drugom zavire u srce. Ratnici ne treba da se drue sa nekim sluajno, samo radi ugoaja ili prisnog razgovora. Ukoliko potpuno izgube oseaj za pristojnost, ponaaju se familijarno, noi provode u pevanju, ukoliko osete da su sa nekim u toliko dobrim odnosima da ne moraju da paze ta priaju, moe se dogoditi da se na kraju posvaaju i prestanu da govore. Ukoliko nemaju nekog ko e da ih pomiri, moe im se desiti da se na kraju okanu prijateljstva, ne trudei se da isprave stvari. Otuda, njihov spoljanji izgled moe biti nalik pravom ratniku, ali njihova psihologija ista kao kod obinih ratnika. Toga se treba uvati.

Prijateljska prednost

Ispravno je da se ratnik ponosi time to je pouzdan, to i jeste u skladu sa vitekim zakonima. Meutim, ako se bezrazlono razmeete pouzdanou, pojavljujui se tamo gde nemate posla, preuzimajui na sebe teret kojim ne bi valjalo da se optereujete, nazvae vas nametljivcem, trkaralom; to uopte nije dobro. ak i ako okolnosti izgledaju tako da vas se tiu, najbolje je da se ne meate, ukoliko to niko od vas ne trai. Da objasnim. Ako ste ratnik, kada se prihvatite da nekom uinite uslugu, morate da uzmete na sebe to da uinite, ma koliko to bilo teko. Zavisno od okolnosti, nije nemogue da stvari krenu takvim tokom da budete prinueni da rtvujete svoj ivot za poslodavca, svoje roditelje ili svoju brau. Zato savetujem da se ne razmeete pouzdanou bez pravog razloga. Kada bi drevne ratnike zamolili za uslugu, oni bi razmotrili mogunost da to uine, pa ako bi zakljuili da je to neizvodljivo, odbili bi i da ponu sa tim. ak i kada ni im neto izgledalo izvodljivo, oni bi se sloili da se u to upuste tek nakon paljivog razmatranja; zato sve sa ime bi se oni zbilja sloili, bilo bi sprovedeno bez greke. Zbog toga su neki ak i izali na glas kao strunjaci za reavanje pitanja.

- 32 -

Ako, meutim, bez odgovarajueg razmatranja smesta pristanete na sve to ljudi od vas trae, a nije vas briga ako u tome ne uspete, postaete poznati kao beskorisna osoba. A sad, takoe bi trebalo da dobro razmislite pre negoto izloite svoje miljenje drugima ili prigovorite njihovom stavu. Iako nije mnogo bitno ako ljudi previe iznose svoje stavove, bez obzira kakvi su, kada se obraaju svojim roditeljima, uiteljima, brai, roacima, deci, uenicima ili neacima, ipak ono to ratnik govori mora biti izreeno sa taktom i panjom. A toga se treba drati u jo mnogo veoj meri kada se razgovara sa prijateljima i kolegama; u tom sluaju je taktinost jo potrebnija. A opet, nije uobiajeno da potpuno odbijete da posavetujete nekog ko vam zatrai savet zato to je to van vae nadlenosti. Kad jednom postanete neiji poverenik, vau pouzdanost u odreenoj meri pokazuje to to ete slediti istinu i slobodno izraziti svoje miljenje ak i ako se onom drugom ne svia to to govorite. Meutim, ako ste maloduni i plaite se da kaete istinu, iz straha da nekog ne uvredite ili uznemirite, pa zato priate ono to je pogodno umesto onog to je ispravno, podstiui tako druge da kau ono to ne bi trebalo, ili ih navodite da pogree na njihovu tetu, tada ste beskorisni kao savetnik. A opet, ako se radi o oljudima koji u toj meri nemaju pameti da odbacuju va savet i prave greke zbog sopstvene nemarnosti, nastojei uporno da rade po svom, sa njima ne moete da odravate prijateljske odnose.

Prekid odnosa

Ratnik u javnoj slubi meu svojim saradnicima moe imati nekog sa kime je iz nekog razloga prekinuo vezu. U sluaju da im poslodavac naredi da rade zajedno, on bi trebalo da ode pravo k njemu i kae mu: "Odreen sam da radim u istoj kancelariji sa tobom i ja sam prihvatio nalog. Iako vie ne razgovaram sa tobom, sada kada smo odreeni da delimo kancelariju, hajde da se bez ustezanja meusobno dogovaramo, kako bi zvanini posao mogao da se odvija bez smetnji. S obzirom da si moj prethodnik i stariji kolega u ovoj kancelariji, molim te da me vodi u svemu. Meutim, ukoliko ti i ja budemo odreeni u razliite kancelarije koliko sutra, i ne budemo vie saradnici, tada ponovo neemo imati nita jedan sa drugim. Do tada, neka u naem uzajamnom obraanju ne bude nikakvih prepreka." Razjasniti stvari na taj nain i raditi zajedniki je ono pravo to ratnik treba da radi. Jo pre je to sluaj sa saradnicima sa kojima niste imali nikakvih problema - ako radite u istoj kancelariji, trebalo bi da budete u stanju da se nesmetano savetujete. - 33 -

Sada, pretpostavimo da neko nema dovoljno dobrote da se pobrine da jedan neiskusni novi radnik obavi svoj posao, pa uiva kada vidi kako taj grei. To je loe i podlo, ne, to je nedopustivo. Ratnici takve naravi e sigurno uraditi neto kukaviki u vreme rata, na primer, prigrabie zasluge drugih u boju, ili e ubijati ljude na svojoj strani. To je neto od ega se treba dobro uvati.

- 34 -

Slava

Ratnik bi morao redovno da ita stare spise kako bi se oeliio. U slavnim knjigama kao to su Kojoj Gunkan, Nobunaga-ki, Taiko-ki i sline, i u zapisima o bitkama, pomenuta su imena onih koji su se istakli svojim delima, a zapisan je i ukupan broj poginulih. Meu tolikim hiljadama ili stotinama mrtvih mora da ima mnogo njih koji su vitezovi najvieg reda, a ija imena nisu zabeleena, jer nisu uradili nita posebno ime bi to zasluili. Imena ratnika koji su se istakli u bitkama su zabeleena, ak i ako su nieg reda. Bol onih koji su umrli sramno, i onih koji su umrli slavno kada im je neprijatelj skinuo glavu, bio je isti. Kada to uvidite, ispravan stav ratnika ogleda se u odluci da, ako ve treba da poginete, moete bar da poginete junaki, zadivivi podjednako i neprijatelje i saveznike, budui oaljeni od poslodavca i zapovednika, te slavljeni od novih narataja za sva vremena. Nasuprot tome, zaostajati za drugima u napadu, a starati se da uvek budete prvi u povlaenju, ili se saginjati iza saboraca u gustoj vatri tokom opsade neprijateljskog zamka, koristei ih kao tit, a onda biti oboren nekom zalutalom strelom, pregaen stopama svojih saveznika, umreti kao pseto, izgubiti ivot, najdragocenije to postoji - to je najvee ponienje, situacija za aljenje, nema gore gluposti za ratnika. Kontemplirajte dobro o ovome, nastojte da se udubite u ovo, primenjujui to i danju i nou.

Hvalisanje i kritike

Meu ratnicima svakako postoje i hvalisavci i kritiari; oni naizgled lie, ali treba shvatiti da su oni vrlo razliiti. Da objasnim. Meu ratnicima iz davnine bio je prilian broj vitezova koji su izali na glas kao hvalisavci. ak i meu barjaktarima oguna bilo je nekoliko hvalisavaca. U njihovo vreme, u svakoj provinciji u upravama velikakih kua, postojala je nekolicina ratnika poznatih kao hvalisavci. Svi ovi hvalisavci stalno su se isticali u vojnoj slubi, a i u pogledu potovanja zakona ratnika nita im nije falilo; pa ipak ih je u drutvenom i profesionalnom smislu unazaivala injenica da su ponekad mogli da budu toliko tvrdoglavi da ih niko ne bi prihvatao za savetnike. Njihova primanja i poloaji nisu odgovarali njihovom ugledu, pa su otuda razvili nehajan stav, govorei sve to bi hteli, kad god im se prohte. A ipak njihovi

- 35 -

vlastelini sa svojim glavnim savetnicima uopte nisu obraali panju na njih, pa su oni postajali sve slobodniji, iznosei vrline i poroke ljudi bez ogranienja ili izvinjenja, ostajui hvalisavci do kraja svog ivota. to se tie dananjih hvalisavaca, oni nikad nisu ni obukli oklop; a ipak, kada se nau sa svojim pajtaima, oni kritikuju nain rada svojih poslodavaca ili linu politiku saveta upravnika; a pored toga, do mile volje ogovaraju svoje poznanike i kolege. Ljudi slini ovima, slaboumnici koji misle da su samo oni pametni, veoma se razlikuju od hvalisavaca iz drevnih vremena. Ono to oni govore pre bi se moglo nazvati razglabanjem ili truanjem.

Putovanje

Kada vitezovi u javnoj slubi putuju, oni nieg zvanja e moda morati da jau tovarne konje. U tom sluaju, treba da osiguraju svoje duge i kratke maeve, da im sluajno ne iskoe iz korica ako moda padnu s konja. Pa ipak ne bi trebalo da zavijate balake u pekire ili neto slino da bi ste ih obezbedili. Isto se odnosi na omotavanje koplja konopcem da bi bilo bezbedno. To nije stvar samo linog nemara - prtljag je obeleen, nosi ime vaeg poslodavca pa e se zbog takvih stvari sami maniri i pravila ustanove vaeg poslodavca ukazati u loem svetlu. Sad, u dananje vreme postoji obiaj da se konji menjaju, to je u nadlenosti konjuara. Ako je jaha ispred vas vitez, saekajte da vidite da je on sjahao na konjuarevu molbu; onda i vi moete da sjaete. Razlog za ovo je sledei: ukoliko vi sjaete im konjuar kae i stanete pored konja ekajui, ako prethodni jaha kae da ne eli da menja jahae konje, vi ne moete traiti zamenu. U tom sluaju, iako ste ve sjahali, moraete ponovo da uzjaete istog konja, iz potovanja prema drugom oveku. Na putu, na rekama koje se mogu pregaziti, postarajte se da iznajmite nosae koji e vas preneti na drugu obalu. Ukoliko prelazite sami, samo da biste izbegli taj mali troak, ili zato to smatrate da ste strunjak u vodi, a onda se konj spotakne i prtljag se nakvasi, ili se neki va potinjeni povredi, to je velika greka. to se tie onih koji se ukrcaju na skele u Jokaiiju ili uzmu brod u Avazuu mislei da idu preicom, oni su krajnje budalasti. Ukoliko pone nevreme dok ste na brodu na Kuvani, kuda svi idu, tada imate opravdanje. Ali, ako upadnete u nevolju zbog sopstvene odluke da krenete sporednim putem i neto poe naopako, tada nemate opravdanja.

- 36 -

Zbog toga jedna stara pesma kae: ak i ako prelazak Mosta strela Predstavlja preicu za ratnika, I kad uri, najbolje je da poe zaobilaznim putem Dugim mostom na Seti.

Ovaj savet ne vai samo za putovanje; ovakav stav treba imati u odnosu na sve.

Upozorenje protiv klevete

Za vitezove zaposlene u javnoj slubi, neophodno je da se uvek klone ogovaranja, ak i kada vide ili uju neto loe o svojim saradnicima. Razlog za ovo je to nikad ne znate kakvu bi greku ili nesporazum vi sami mogli da izazovete. ta vie, starije izvritelje i inovnike je postavio vrhovni vlastelin koji je zaposlio i vas, u skladu sa svojim nazorima; prema tome, govoriti loe o njima isto je to i klevetati svoga poslodavca. - 37 -

ta vie, moda ete zbog neega morati da te ljude molite za neto, i tada ete morati da motrite kada su dobre volje i da ih molite sklopljenih ruku i na kolenima, zatvarajui svoja usta koja su sve do tog trenutka klevetala i kritikovala. Bez obzira o emu se radi, to nisu rei koje bi trebalo da izau iz usta nekog ko se smatra ratnikom.

Starateljstvo

Ako bi vitez tokom ratnog perioda pao u boju poto se dobro boriom, ili bio smrtno ranjen pa na kraju umro, iz posebnog uvaavanja vlastelin ili zapovednik bi dozvolio vitezovom sinu - ako ga je imao - da nasledi njegov poloaj bez konkurencije, ak i ako je deak tek roen te iste godine. U tom sluaju, s obzirom da je dete suvie mlado za vojne akcije, ukoliko mlai brat njegovog oca nije bio u slubi, gospodar je mogao da ga naimenuje da privremeno nasledi svog starijeg brata i brine o mladom nasledniku do punoletstva. Ovo se nazivalo starateljstvom. Postoji drevni zakon starateljstva. Ako nasledite svog starijeg brata pod pomenutim okolnostima, razumno je da mislite o svom bratancu kao o sopstvenom sinu i odgajate ga sa iskrenim saoseanjem. Zatim, ako ste nasledili svog starijeg brata, neophodno je da skupite svu vojnu opremu, opremu za konje i ostala raznovrsna orua, detaljno ih pregledate i napravite popis svega toga unutar porodice, u prisustvu jednog ili dva svedoka sa strane. Kada deak napuni petnaest godina, treba da napiete pismo kojim zahtevate da mu se poloaj koji ste mu uvali sada vrati, i da mu se dopusti da stupi u slubu dogodine, kada puni esnaest i moe da prihvati dunosti viteza, premda je jo mlad. U tom trenutku, u zavisnosti od zvanja, nije nemogue da vam kau kako je va zahtev prihvatljiv, ali bi valjalo da nastavite sa svojim poslom jo dve ili tri godine, poto je va bratanac jo mlad. Ma koliko da nastoje na tome, odbijte: zatim, kada odobre va zahtev, predajte sve to je pokojni otac posedovao, prema popisu koji ste napravili na poetku starateljstva. Ukoliko su jo neke stvari nabavljene tokom vaeg starateljstva, a trebalo bi ih predati, popiite ih i takoe predajte. I onda, ako vam je, kako je napomenuto, odreeno da ostanete kao glava porodice, moglo bi se predloiti da od prvobitne plate od 500 kokua, vaem bratancu bude dato 300, a 200 da zadrite vi, ukoliko nastavljate starateljstvo tokom nekoliko godina. U tom sluaju, pokaite zahvalnost, ali i zabrinutost da e prihod glavne kue biti umanjen. Treba da

- 38 -

zahtevate da celokupni iznos plate vaeg pokojnog brata ide njegovom sinu kada se vi povuete. Cilj viteza koji slui kao tutor trebalo bi da bude ba ovakav kako smo opisali. U suprotnom, ako odbijete da ustupite svom bratancu upravljanje porodicom kada dospe u uzrast da zapone vojnu slubu, pa i ako ga ustupite, ako protraite porodino nasledstvo tokom starateljstva, ostavite kuu u neredu, ne izvrite popravke, ostavite zajmove i dugove koje va brat nije napravio, pa ak moljakate svog mladog bratanca za hranu i novac, moe se rei da ste sasvim beskrupulozni.

Suoavanje sa smru

Glavna briga ratnika, bez obzira na to kog je reda, jeste kako da se ponaa u trenutku svoje smrti. Bez obzira koliko ste reiti i razboriti u uobiajenim okolnostima, ukoliko izgubite pribranost na pragu smrti i umrete na nedolian nain, svo vae preanje dobro ponaanje bie uzaludno, a ozbiljni ljudi e vas prezirati. To je vrlo sramno. Ratnik se istie vojnikim podvizima na bojnom polju i stie najvie poasti tek poto se pomiri sa injenicom da e umreti. Zato, ukoliko nekom nesreom izgubi u dvoboju, kada ga neprijatelj upita kako se zove tik pre no to e mu odsei glavu, on se razgovetno predstavlja i predaje svoju glavu sa osmehom, bez i najmanje kolebanja. Ili, ukoliko je toliko teko ranjen da mu hirurzi e mogu pomoi, ratniku prilii da otvoreno razgovara sa svojim oficirima i kolegama i da se pobrine za svoje rane dok je svestan, odlazei mirno sa ovog sveta. Ako razmotrimo smrt u ovom svetlu, ak i u mirnodopsko vreme, ak i mladi ratnik, da ne pominjemo starijeg, treba da se u mislima pripremi za sluaj ozbiljne bolesti, postaravi se da moe da napusti ovaj ivot bez aljenja. Naravno, ovo vai ukoliko je ratnik vii po inu u dravnoj slubi, ali ak i ako je nii inovnik treba da pozove svog nadreenog dok jo uvek moe da govori, da mu ponudi zahvalnost i izvinjenje i obavesti ga o svojoj predstojeoj i neumitnoj smrti. Poto to obavi, takoe treba da se oprosti od porodice i prijatelja, pozove decu k sebi i kae im: "Umreti usled bolesti, ak iako sam dugo bio tienik vlastelina, nije pravi cilj ratnika, ali tu ne moemo nita. Dok ste mladi, nastavite mojim stopama; i sve dok postoje opravdani razlozi, na sve naine budite spremni da sluite vlastelinu, uvek budite odani i posveeni dunosti, trudite se u javnoj slubi. Ako prekrite ovaj zavet i ponesete se nelojalno ili nepravedno, budite sigurni da u vas se odrei, ak i ako me tada ve bude pokrivala zemlja." - 39 -

Dunost istinskog ratnika jeste da jasno izrazi poslednju volju. Kao to je, pria se, rekao jedan mudrac: "Kada ljudima kucne smrtni as, neka njihove rei budu dubre." Ono to je do sada opisao moe se nazvati ispravnim nainom na koji ratnik umire. Nasuprot ovome, ukoliko se opirete smrti, odbijajui da priznate da je bolest fatalna, radujete se kad vam neko govori da ta bolest nije tako ozbiljna, a mrzite kada neko drugi kae da je ozbiljna, zakerate lekarima, onemoguavate molitve i zavete, mislite zbrkano, ne izraavate poslednju volju iako vam se bolest postepeno pogorava, to je smrt koja lii na smrt psa ili make. Upropastiti svoj jedini, poslednji as na ovakav nain je nedostojan put u smrt, a proizilazi iz toga to ste zaboravili da vam smrt bude uvek na umu - kao to je preporueno na poetku ove knjige - to mrzite da ujete da je neko umro, ivite kao da ete zauvek biti na ovom svetu, poudni ste i pohlepni prema ivotu. Ako izaete na bojno polje sa ovako kukavikim stavom, nema anse da umrete velianstvenom smru iz odanosti i oseanja dunosti.

- 40 -

TREI DEO

Sluba

Ako ste vitez u neijoj slubi, a va vlastelin oskudeva u novcu zbog prevelikih izdataka, on moda nee imati drugi izlaz nego da vas zamoli za zajam u obliku vae redovne plate i to tokom nekoliko godina. Bez obzira na sumu, veliku ili malu, kada se jednom sloite, znajte da ratniku ne prilii da se vajka bilo kome u vezi takve muke i nevolje, ak ni svojoj eni i deci u neobaveznom razgovoru. Da objasnim. U ratnikim porodicama jo od starodrevnih vremena vai pravilo, koje se zadralo i do dananjih dana, da vazali slono priskau u pomo vlastelinu kada ovaj zapadne u nevolju, a da vlastelin upotrebljava svoju mo da pomogne svojim vazalima kada se nau u neprilici. Kada jedan vlastelin pone da oskudeva u novcu, to se odraava i na njegovu javnu slubu. ak i one stvari koje treba da obavlja, a koje prilie njegovom staleu, u celini se otkazuju; za vazale, nevolja je i alost da vide kako njihov gospodar jedva sastavlja kraj s krajem. ivot tee svojim tokom, ali ako doe do neoekivanih nemira na granici - to se moe dogoditi svakog dana - i stignu nareenja da se tamo krene u uobiajenu vojnu slubu, da bi ste se pripremili, prva stvar koja je potrebna je novac. Kad va mladi vlastelin zapadne u kripac i nema naina da skaupi novac bez obzira koliko je pametan, dok se ostale velmoe pripremaju za neizbeno postavljanje trupa zakazano za odreeni dan, ak i ako je va odred nedoboljno opremljen, vi morate da se pojavite. U mirnodopsko vreme, vojna parada koju gledaju svi stalei smatra se lepom predstavom. Poto je to predstava, ukoliko su ukrasi vaih ljudi i konja loiji od drugih, to e biti nedolino i sramotno i za vlastelina i za zapovednika. Imajui u vidu koliko je to ozbiljno, vitezovi klana, i vieg i nieg zvanja, novopridoli, kao i stariji lanovi na isti nain, obavezni su da priloe deo svojih zarada prema mogunostima. Prema tome, tokom razdoblja u kome vam je prihod umanjen, morate promiljeno da tedite na sve naine, smanjujui broj osoblja i konja, nosei odeu od papira i pamuka zimi, a od kudelje tokom leta, da jedete neglazirani pirina i miso supu sa mekinjama ujutro i uvee. Sami donosite vodu i cepajte drva za loenje vatre; neka vaa ena kuva. Istrajati u ovoj

- 41 -

oskudici na najbolji mogui nain, usredsredivi se na to da se gospodarevo finansijsko stanje nekako sredi - to je sutinski smisao slube. I jo, u vremenu oskudice, moe se dogoditi da dobijete vanredne dunosti i samim tim ukae se nepredvieni troak za opremanje. Te trokove treba sami da snosite, ne traei pozajmice, ak i ako morate da zaloite svoj dodatni ma i kutiju za nakit svoje supruge. To e spreiti bilo kakva govorkanja i izlaganje preziru starijih inovnika, koji sada ne mogu pomiljati da postajete bezobrazni i vladate se na nain nedostojan viteza, samo zato to vam je plata umanjena.

Vazalstvo

Ratnik koji prihvati platu od gospodara da bi mu sluio kao vitez ne moe da ispunjava svoje obaveze sve dok svoje telo i svoj ivot smatra samo svojim. Da objasnim. Postoje dve vrste ljudi koji slue u ratnikim kuama. Oni sa niim zvanjem, lakeji i paevi, zaposleni su i danju i nou, rade naporno, ali ne postoji sporazum da treba da rtvuju svoje ivote za ciljeve svog gospodara. Prema tome, ako se ponaaju neodluno na bojnom polju, to za njih ne predstavlja neku posebnu sramotu. Zato se oni mogu nazvati zaposlenima koji prodaju samo svoja tela.

- 42 -

Nasuprot tome, jedan vitez je posvetio slubi sam svoj ivot. Poto je gospodarstvo vlastelina pre svega vojno nadletvo, u sluaju vanrednog stanja gospodar je duan da obezbedi vojsku srazmerno svome statusu. Evo primera: gospodar sa feudom od 100.000 kokua trebalo bi da obezbedi vojsku od 170 konjanika, 60 peadijskih strelaca, 350 peadijskih musketara, 150 kopljanika i 20 barjaktara. Broj vanrednog ljudstva koje prati zvanine zahteve zavisie od mogunosti i volje zapovednika. Sada, kada se ovakva vojska izvede na bojno polje, u pozadini mora ostati dovoljan roj ljudi radi bezbednosti zamka i odbrane od mogue opsade. Stoga, iako to nije uvek potrebno, vlastelin obavezno dri veliki broj ratnika. Meu mnogim ratnicima jednog feuda, neki su moda roeni sa fizikom manom, a neki moda izgledaju neodluno, ali i na njih se gleda trpeljivo i odobravaju im se nasledna ovlaenja. Dakle, kada je neko vazal, mora da prihvati poseban odnos jedino sa svojim vlastelinom, bez obzira na ostale vlasteline u provinciji i lokalne vlasteline u Japanu. ak i ako ima mali prihod od samo 100 kokua, za deset godina to e biti 1000 kokua pirina. Pa ako sakupite sav pirina koji je vaa porodica dobijala godinama od vremena vaih predaka pa do vaeg doba, koliko e to biti? Kada doe vreme da vlastelinu uzvratite ovu uslugu, ukoliko obavljate jednostavne poslove kao to je straarenje, pratnja ili izaslanstvo - poslove u mirnodopskom dobu poznate kao gluvarenje i besposliarenje - to je obina osrednjost; to se teko moe nazvati isticanjem u slubi. Ali svakog trenutka moe nastati vanredno stanje; sutina vitekog sluenja je da se u osami reite, pozivajui Boga rata za svedoka, da neete terati druge da ine ono to bi trebalo da uinite sami, bilo da se radi o tome da predvodite juri kao prvi kopljanik, ili opsadu kao prvi voza bojnih kola, ili da predvodite zatitnicu prilikom povlaenja kada vaa strana krene u povlaenje, ili, u zavisnosti od zvanja, da se izloite kii neprijateljskih strela umesto svog gospodara ili zapovednika, ili da vrsto stojite da bi ste herojski poginuli u boju. Bez obzira o emu se radi, kada ste ovim sutinski ovladali, vae telo i va ivot vie nisu vani. S obzirom da nikad ne znate kada ete biti potrebni svome vlastelinu, mnogo paljivije ete brinuti o sebi, izbegavajui nezdrave navike kao to su prejedanje, opijanje i razvrat. Nemojte misliti da je cilj ivota umreti kod kue u krevetu, a da i ne govorimo opogibiji usled svae u kojoj ete ubijati svoje drugove pa i sami stradati - morate se okanuti takve vrste nelojalnog i neodgovornog ponaanja.

- 43 -

Da bi se to izbeglo, najbolje je biti krajnje obazriv u razgovoru. Svae poinju od razgovora, a kada jednom izbije svaa, neizbeno dolazi do uvreda. Kada dva ratnika dou dotle da ponu da razmenjuju uvrede, to se moe zavriti jedino nesreom. Zato vitez koji je odan i posveen dunosti, ili onaj za koga se moe rei da je razborit, razume ovo i obuzdava se i na sam nagovetaj svae, drei na umu da je ve posvetio svoje telo i svoj ivot svom vlastelinu.

Vojna sluba

Ako gledamo uopteno, slubene dunosti jednog ratnika su dvostruke: borba i izgradnja. Kada je drava u ratu, svakodnevno se negde vode bitke, negde se pukara - i ratnik ne moe da se odmori ni jedan dan. Izgradnja se odvija uporedo sa vojnim operacijama - ovde tvrava, tamo anac, barikade, utvrenja, predstrae. Rad na ubrzanoj izgradnji od koga pucaju lea, u koji moraju da se ukljue ratnici svih inova, koji moe trajati no i dan, zbilja je naporan.

- 44 -

U mirnodopsko vreme nema borbi, pa nema izgradnje u tom smislu. Zbog toga vitezovima pod vojnim zapovednikom, i onima nieg i onima vieg reda, dodeljuju raznovrsne dunosti, kao to su straa, pratnja, poslanstvo i slino. Ako ljudi misle da su ove graanske dunosti pravi posao za viteza, oni zaboravljaju bitku i izgradnju, sutinske dunosti ratnika. Kada oguni od vojskovoa zahtevaju da se ukljue u javne radove, ak i ako se to retko deava, pa se trokovi ukoliko su veliki, rasporede na vitezove i njihova domainstva, tako da svako priloi po malo, ozlojeenost i gunanje zbog tog navodno neopravdanog izdatka nastaje iskljuivo usled nerazumevanja injenice da su borba i izgradnja osnovne dunosti vitezova. Sada, kada doe do uobiajenih poslova kao to su straa, pratnja, izaslanstvo, ako mislite da je uasno dosadnno obavljati svoj svakodnevni posao, pa glumite bolest, da bi ste taj posao prebacili na svoje saradnike, ne razmislivi dublje o tome; ili u sluaju izaslanike obaveze, kada je potrebno da putujete, ukoliko se opirete da sakupite sredstva za svoje putne trokove i podnesete nevolje putovanja, pa zbog toga glumite bolest da bi ste trokove i gnjavau prebacili na druge, a ne plai vas prezir vaih kolega; ili ak ako ste upueni u misiju negde u blizini, ukoliko se upustite u nepotrebno gunanje u pola glasa (u nameri da vas saborci ipak uju) kako treba da izlazite dva puta za jedan dan ili kako izlazite a napolju pada kia, radei taj posao sa loim stavom, kao da dirinite, onda ste vi samo kao neki lakej ili pratilac koji jedino nosi ime vitez. Kada su vitezovi roeni u doba ratova ili u borbu, u leto je sunce prilo njih i njihove oklope, dok je zimi hladan vetar duvao kroz oklop. Kvasio ih je pljusak, prekrivao sneg. Na poljima i u planinama jastuk im je bio rukav od oklopa, a hranili su se samo neglaziranim pirinem i slanom supom. Bilo u direktnoj borbi, bilo u opkoljenim zamkovima ili u odbrani tvrave, oni su se muili i dirinili; jedino to nisu doiveli bila je jednostavnost ivljenja. Kada se o tome razmilja sa ove take gledita, velika je srea biti roen u mirnodopskim uslovima, kada okaimo mreice protiv komaraca u leto, obuemo none koulje i pokrijemo se jorganom, hranimo se onim to volimo ujutro i uvee, ivimo udobno u miru. Zbog toga nema razloga misliti o dunosti straara ili pratioca ili o izaslanikim poslovima kao o neem dosadnom i neprijatnom. Pria se da je uveni ratnik, poznat pod imenom Majstor Strelac, na zidu imao znak sastavljen od etiri rei koje je primenjivao u svakodnevnom ivotu: "Uvek na bojnom polju." Ovo napominjem da bih prosvetio ratnike poetnike.

- 45 -

Neupadljivost

Ukoliko neko dobije jaknu ili odelo sa znakom svog vlastelina, kada obue jaknu treba da obue odelo sa sopstvenim znakom; a kada nosi odelo sa znakom svog vlastelina, treba da obue jaknu sa sopstvenim znakom. Bilo bi neuljudno prema vlastelinu ukoliko bi nosio istovremeno i jaknu i odelo sa njegovim znakom, jer se tako oblae vlastelinovi roaci. Kada jakna ili odelo postanu stari i nisu vie za oblaenje, vlastelinov znak treba da se odsee sa njih i zatim spali. To se radi da se ne bi okaljala znamenja vlastelina. Potom, kada se desi ozbiljna bolest ili tragian dogaaj u domu kolege iz komiluka, ak i ako niste bliski s njim, treba da povedete rauna da izbegavate glasno smejanje, pevanje i sline stvari. Takoe, treba da uputite enu, decu i poslugu da postupaju na isti nain. To nije samo zbog toga ao bi ta osoba mogla da pomisli; to je stvar neupadljivosti. Treba se stideti da vas parnjaci preziru kao nepromiljenog i nevaspitanog pojedinca.

- 46 -

Izraavanje

Kada vitezu koji je u slubi njegov vlastelin izda zapovest da izvri vaan zadatak, da pogubi nekog kako zna i ume, on mora obavezno da odgovori: "Imenovanje na ovakav zadatak, od svih ljudi u slubi, za mene predstavlja stvar koja prilii ratniku, za ta sam zahvalan; prihvatiu bez trunke oklevanja." Mlako prihvatanje, naprotiv, nikako nije dobro. Da objasnim. ak i ako ste hrabro odluili da na hvale vredan nain izvrite pogubljenje za svog vlastelina, s obzirom da pobeda u dvoboju delimino zavisi i od sree, moe se desiti da ne obavite pogubljenje, nego da i vi budete ubijeni, ako ovek koji je trebalo da bude ubijen bude vetiji od vas u borbi. U svakom sluaju vai saborci e vas kasnije procenjivati, na dobro ili na loe. Ukoliko stvari okrenu na dobro, ljudi e vas hvaliti, govorei da ste bez sumnje bili ispravno odabrani za dati posao i da ste ga zbilja obavili izvanredno dobro. Ukoliko ga, pak, ne obavite kako treba i umesto toga budete ubijeni, ljudi e spominjati kako ste se odluno prihvatili zadatka izraavajui svoje aljenje, govorei kako nije izgledalo da ete loe obaviti zadatak, udei se ta je polo naopako. Sad, ukoliko ste pristali makar i sa neznatnim oklevanjem, ak i ako obavite zadatak vrlo uspeno, niko vas nee mnogo hvaliti; ljudi e rei da je to bila srea. A ako ga ne obavite kako valja, ljudi e vas klevetati, govorei da je va uspeh bio pod sumnjom nekako jo od trenutka kada ste prihvatili zadatak - i stvarno ga niste izveli kako treba. Zbog toga morate da prihvatite izazov sa poletom, bez oklevanja. Prva briga za sve vitezove je da se nikad ne prevare ili pokleknu na bilo koji nain, iz bilo kog razloga. Na primer, ukoliko vas neko zamoli za pomo, paljivo razmislite o tome, razmotrivi da li je to izvodljivo ili ne. Ukoliko zakljuite da je neizvodljivo, to je druga stvar, ali ako ste spremni da se sloite, tada prihvatite bez ikakvog oklevanja. Kao to sam ve rekao, ak i ako vam taj zahtev izgleda preteran, ukoliko oklevate i izgledate kao da pristajete preko volje, druga osoba e biti postepeno obeshrabrena i mislie ozlojeeno i sa gorinom da nikako nije trebalo vas da pita za uslugu pored toliko ljudi oko sebe. Biti takav znai biti beskimenjak i oklevalo; to je greka nad grekama.

Porodine istorije

Vitez u slubi, ak i novajlija, a da ne govorim o onim prekaljenim, treba da se raspita kod starijih kako bi se upoznao sa poreklom porodice svog vlastelina, njegovim precima,

- 47 -

krvnim srodnicima, roacima, pa ak i istaknutim ratnicima u domainstvu koji nisu iroko poznati. To je potrebno zato to vas ljudi iz drugih domainstava, ak i ako u celini izgledate kao dobar ratnik, nee uzeti za ozbiljno ukoliko pri susretu i razgovoru sa njima, kada vas upitaju neto o porodici vlastelina, kaete da niste uli ili da ne znate.

Pratnja

Kada neki vitez u slubi prati svog vlastelina na putovanju, kada stignu do usputne stanice, on bi trebalo da razgovara sa lokalnim stanovnitvom, sazna koji su glavni putni pravci prema planinama, hramovima, ili crkvama vidljivim u blizini, u kakvom su stanju putevi. Neophodno je da se ispita teren i sa sigurnou odrede te stvari pre zalaska sunca. Razlog je sledei: ukoliko usred noi izbije poar i vlastelin mora da bei, vitez moe da preuzme vostvo i pokae put. Potom, ako ste pratilac peak, postarajte se da idete ispred svog vlastelina kada se penjete uzbrdo, a iza njega kada silazite nizbrdo. Ovo moda izgleda beznaajno, ali je deo slube. Uzmite ove primere kao putokaz za razmiljanje o tome ta moete da uradite u slubi kada ste se ve prihvatili sluenja. Osnovna namera viteza treba da bude da se usredsredi na ovo i marljivo radi na tome dan i no.

Slubenici

Postoji jedna jednostavna izreka da su bela jakna i inovnik najbolji kad su novi. Iako je ovo samo puka ala, bie da u njoj ima i zbilje. Dok je jakna nova, veoma je lepa, ali kada se dugo nosi, isprlja se na okovratniku i manetnama; ubrzo postaje toliko siva da deluje runo i prljavo. Ovo takoe vai i za inovnike. Dok su novi na poslu, u svakom pogledu su bezazleni, strogo i savesno sprovode naloge vlastelina, posveuju veliku panju ak i sitnim stvarima. Pri tome, oni paze da ne prekre zavete slube, tako da izvravaju svoje obaveze bez zamerke. Pa ipak, ak i ljudi koji su zasluili pohvale domainstva kao nesebini, estiti, odlini inovnici, poto su proveli na poslu dugo vremena i nauili sve pojedinosti, mogu da vremenom postanu samo povrno delotvorni. Tada oni prave greke kakve nikada ne bi napravili dok su bili novi na poslu.

- 48 -

ta vie, novi slubenici istog trenutka vraaju sve poklone koje dobiju, u saglasnosti sa zavetom slube. Ili, ako moraju da prihvate poklon, oni naknadno uzvraaju poklonom jednake vrednosti. U svakom sluaju, oni obavljaju posao isto. Ali potom, pre nego to toga postanu svesni, njihov oseaj za vrednosti se menja. Kad ve obavljaju taj posao, oni ele da imaju od njega neke koristi. Oni razmiljaju da, ukoliko odmah vrate poklon samo zato to ga nikad ranije nisu prihvatili, moda nee dobiti sledeu priliku. Ovi skriveni motivi ogledaju se u izrazu njihovog lica i nainu na koji govore, a drugi su dovoljno pametni da se dosete. Spolja se oni prave da to ne primeuju, ali uspevaju da ih "podmite" koliko ele preko veze ili na sline naine. Zauzvrat, pomenuti inovnici uspevaju da zaobiu zakon i prue odgovarajuu uslugu. Ovo podmiivanje lii na belu jaknu koja se pretvara u pacovsku sivu. Meutim, poto se jakna prlja od ulja, praine i prljavtine, sve to vlasnik treba da uradi jeste da uzme dobar sapun i opere je i ona postaje ista. Kad ljudsko srce zahvate razne stvari koje ga prljaju, naprotiv, jednostavno pranje i ispiranje, da tako kaemo, nee ga uiniti istim. Dalje, belu jaknu je dovoljno oprati jednom ili dva puta godinje, ali ljudsko srce, ak i ako se neprekidno pere dvadeset etiri asa dnevno, ma ta da inite u bilo kojoj situaciji, opet se lako zaprlja. Postoje mnoge vrste sredstava za pranje koja se mogu upotrebiti za pranje belih jakni. Slino tome, postoje brojne vebe koje su kao sapun za proienje ratnikih srca. Koje su to vebe? To su odanost, dunost i hrabrost. Postoji prljavtina koja se uklanja sapunom lojalnosti i odanosti, a postoji i prljavtina koja se uklanja posveenou dunosti. Ako mrlje tvrdoglavo opstaju ak i posle pranja odanou i ispiranja dunou, tada upotrebite sapun hrabrost i vrsto reite da je oistite. To je najvea ratnika tajna proienja srca.

Pozajmljeni i ukradeni autoritet

Vitez u slubi moe da pozajmi autoritet od vlastelina, a moe i da ukrade autoritet od vlastelina. I vlastelin, takoe, moe da pozajmi autoritet potinjeno, a takoe, potinjeni moe da mu ukrade autoritet. Pretpostavimo da e vitezu koji je mlad ili nieg reda biti poveren veoma vaan posao i da e, zavisno od obiaja koji vladaju u domainstvu i od okolnosti koje vladaju u tom razdoblju, moda morati da radi pod okriljem autoriteta svog vlastelina. S obzirom da posao zapoinje za vlastelinov raun, potinjeni privremeno pozajmljuje autoritet svog vlastelina da bi obavio taj posao. To se naziva pozajmljivanjem autoriteta od vlastelina. - 49 -

Kada vitez, poto je pozajmio autoritet od vlastelina, ispuni potrebe ljudi i zavri sve to je trebalo za gospodara, treba odmah da vrati autoritet gospodaru i uviavno se vrati svom uobiajenom poslu sa onoliko vlasti koliko i odgovara njegovom poloaju. Ukoliko ga, meutim, dodir sa poastima i mo koja stoji iza njega uine pohlepnim, on na kraju zadrava za sebe pozajmljeni autoritet. To se zove ukrasti vlast svog vlastelina. E sada, pozajmljivanje vlasti od strane vlastelina potinjenom, da bi uveao njegovu mo, uzor je koji su ustanovili mnogi prosvetljeni lideri i mudri zapovednici. To se naziva pozajmljivanje vlasti potinjenom. Problem nastaje kada vlastelin ne opozove svoj autoritet odmah nakon to je cilj ispunjen, ve vlast ostavlja pozajmljenom na neodreeno vreme. Na kraju postaje teko da se ona povrati; posledica je nasilno prisvajanje vlasti. To se zove kraa vlasti od strane potinjenog. Ovo nije samo velika lina i profesionalna sramota za jednog vlastelina, ve i izvor mnogih nepravdi i gubitaka za njega. Ukoliko potinjeni pridobije preveliki uticaj, autoritet i dostojanstvo vlastelina e, sasvim prirodno, biti poljuljani. Gotovo sve e zavisiti od potinjenog i svi vitezovi jednog domainstva e smatrati da je potrebna jedino saglasnost potinjenog da bi se dobilo zvanino odobrenje za bilo koji posao. Zato e vitezovi zakljuiti da je neophodno da steknu njegovu naklonost i malo e misliti na vlastelina. Tako e gospodar i njegovi sledbenici postati otueni, i samim tim nee biti mogue da u takvom domainstvu lojalni i pouzdani vitezovi izbiju u prvi plan. Ukoliko doe do pobune, nee biti dobrih ljudi koji joj se mogu suprotstaviti. Sada, kada se desi da ak i inovnike koji su blisko povezani sa vlastelinom, kao i vitezove u graanskoj slubi, a da ne pominjem vitezove na mnogo manje vanim poloajima, potisne autoritet tog jednog oveka, pa ak i kada znaju da to nije dobro za vlastelina, i svi zaziru da kau bilo ta o tome, i kada niko od njih ne eli da istupi i stavi do znanja vlastelinu, iako su uvreeni i zapravo apatom gunaju protiv toga kada su u drutvu sa svojim najbliim prijateljima - tada nema anse da vlastelin sazna bilo ta o samovolji, pristrasnosti i samovelianju tog oveka. Zbog ovog neznanja, vlastelin misli da je sve to taj ovek radi ispravno. I tako e vlastelin neizbeno postati predmet drutvene kritike, jer je doveo sebe u nevolju nemarnou i nesposobnou da proceni ljude kako treba - a to je ponaanje koje ne pristoji nekome ko je na poloaju vlastelina i vrhovnog zapovednika. Povrh svega, s obzirom da se takav ovek ne boji ak ni oiju i uiju gospodara, a jo manje obraa panju na oseanja ili miljenja svojih kolega, on e podmititi sitne inovnike, iskoristiti gazdine zalihe da bi davao poklone svojim pajtaima, a poklone koje oni uzvrate prisvojiti za sebe, uveseljavajui goste poslasticama iz vlastelinove ostave. S obzirom da se - 50 -

ponaa kao da sve to pripada vlastelinu pripada njemu, a sve to je njegovo pripada opet njemu, na kraju e vlastelinovo finansijsko stanje oslabiti. To je jo jedan u nizu gubitaka kome se izlae vlastelin koji je dozvolio da mu se vlast uzurpira. Ako sve ovo jasno razumemo, s obzirom da nas na vlastelin obasipa iskrenim, mudrim razumevanjem, neophodno je da budemo puni potovanja, mudro obuzdavamo prekomerni ponos i sluimo na takav nain da u svakom pogledu istaknemo autoritet i dostojanstvo vlastelina. Ne kae se uzalud "odani potinjeni zna da ima vlastelina; ne zna da ima svoje ja".

Iznuivanje

Za vitezove koji su u javnoj slubi, obaveze vezane za slubu u dravnoj blagajni su veoma teke. To je zato to je oveku prosene razboritosti i sposobnosti teko da pokrije vlastelinove izdatke a da ne stvori tekoe niim i viim funkcionerima klana, graanima koji ive oko zamka i zemljoradnicima u selima. Kada mislite samo o dobiti svog gospodara, to postaje nevolja za potinjene, a opet, ukoliko pokuate da zadovoljite samo potinjene, trpee vlastelinovi prihodi. I jedna i druga krajnost predstavljaju problem. A povrh toga, bez obzira koliko je ratnik bistar i sposoban po prirodi, njegov um se lako moe zaraziti boleu pohlepe. Tako, ukoliko neko dobije odreene ruke u plaanju trokova vlastelina, obezbeenju osoblja klana i rasporeivanju novca, vremenom moe postati uobraen i poeleti da prida sebi mnogo vei znaaj. Onda on vrlo lukavo potkrada vlastelina, gradi velelepnu kuu, oprema je stilskim nametajem, rasipno se zabavlja. Takva osoba se naziva ministrom kradljivcem. Sad, pretpostavimo da neko donese novi zakon, sasvim drugaiji od onog koji postoji ve pokolenjima, tvrdei da je to za dobrobit vlastelina, ne priznavajui da to stvara tekoe itavom klanu, nameui prevelike obaveze gradskom stanovnitvu, optereujui seosko stanovnitvo visokim porezima. I pretpostavimo da on uz to donosi i propise koje e moda omesti budue mere, ne razmiljajui da li e i koliko to uticati loe na poljoprivrednike, mislei samo o trenutnom ostvarivanju zarade nagovorivi na prevaru manje mudre starije lanove i inovnike klana da se sa tim sloe obezbeujui neopravdane poviice i nagrade preko njihovih kancelarija. Ukoliko je novi zakon neprobitaan i nedelotvoran, on e neuspeh pripisati pogrenoj proceni pomenutih starijih i inovnika, krijui se iza njih kako bi izbegao i najmanje optube, pobrinuvi se da sam ne doivi neugodnosti. - 51 -

Takva osoba se naziva ministrom iznuivaem. Kada se radi o ministru kradljivcu, iako on krade od svog vlastelina i ponaa se na nain nedolian jednog viteza, kada ga nebo kazni i on bude otkriven, on gubi ivot. Kad jednom takva osoba padne, problem je reen - ne moe prouzrokovati nove nevolje i dalje neugodnosti i vie nee praviti smetnje u administraciji ili nevolje narodu. to se tie ministra iznuivaa, on stvara probleme svima. Poto on poinje da vodi nepopravljivu politiku koja zaista ometa vladanje narodom, ak i ako ne izvri proneveru za svoj raun ili iz line elje, njegov zloin je svakako jo vei. Zato su stari mudraci rekli: "Bolje je imati ministra kradljivca nego ministra iznuivaa." Moe izgledati da za jednog viteza nita ne moe biti gore nego da stekne reputaciju ministra kradljivca, ali ako uzmemo u obzir izreku koju smo upravo citirali, najvei zloin je biti ministar iznuiva. Prema tome, ukoliko je kazna za ministra kradljivca odsecanje glave, onda bi kazna za jednog ministra iznuivaa obavezno morala biti razapinjanje na krst. Meutim, u stara vremena su govorili da je ministar kradljivac bolji od ministra iznuivaa zato to su se oni razlikovali. U dananje vreme, ministri iznuivai se ponaaju kao kradljivci, spolja se pretvarajui kao da brinu o interesima gospodara, dok iznutra smeraju da javne prihode usmere u linu korist. Oni su kradljivci i iznuivai u jednoj osobi: to su razbojnici. Kakvu kaznu zasluuju kriminalci tog profila? Teko je rei.

Nadglednici i nadzornici

Vitezovi nieg reda u slubi nadglednika i nadzornika shvataju da su lino odgovorni za raspoloenje svojih nadreenih kao i dobra i loa obeleja svoje grupe. Ukoliko imaju sreu da budu postavljeni za vou grupe, ispravno bi bilo da se prema svakom lanu grupe ponaaju saoseajno, jer oni izvravaju zvanine dunosti. Naravno, svi shvataju da ne bi trebalo da bude pristrasnosti niti naklonosti. Kako ljudi postepeno napreduju na lestvici i postaju nadglednici i nadzornici, vremenom se njihovi stavovi menjaju. Bilo je ljudi koji su bili sasvim dobri vitezovi dok su bili na niem poloaju, ali koji su postali nerazumni kada su stekli vie zvanje, pa su izgubili naklonost svojih vlastelina i propali. Mislim da je ovo dobar primer ta se sve moe dogoditi.

- 52 -

Lenjost

Kao to smo ve pomenuli u prvom poglavlju, za viteza u slubi nekog vlastelina ivot je danas tu, a sutra moda ne. Zato on svakog dana uvia da ima samo taj jedan dan slube, pa mu nije dosadno i ne zanemaruje ni jednu od svojih dunosti.Poto svaki zadatak obavi tog istog dana, logino je da nikad ne previdi i ne zaboravi nita. Nasuprot ovome, kada mislite da ete imati posao zauvek, poinju neprilike. Postaje vam dosadno, pa postajete nepaljivi i lenji. Poinjete da zapostavljate ak i hitne obaveze da i ne govorimo o sporednim dunostima, ostavljajui ih po strani za sutra ili tvrdei da su ve obavljene, ili nagovarate kolege ili lakeje da ih preuzmu. S obzirom da niko ne preuzima linu odgovornost da se pobrine o njima, zadaci se gomilaju i samo dolazi do zbrke. To su sve greke koje proizilaze iz toga to se oslanjate na to da ima vremena u budunosti. Ovoga bi trebalo da se jako uvate. Na primer, ukoliko vam je odreeno da izvestan broj dana u mesecu provedete na strai, treba da se pobrinete da proraunate put od kue do poloaja, da izmerite koliko vam vremena treba da stignete tamo, pa da krenete malo ranije da bi ste stigli na vreme za promenu straara. Ukoliko besposliite uz previe aja, duvana i porodinih razgovora, kasno kreui od kue, pa zato i kasnite na slubu koju po svaku cenu morate da obavite, iznenada poinjete ludaki da jurite, trei do posla u znoju. Dok se hladite lepezom ak i ako je zima, moete se izgovoriti da ste zakasnili zbog nekog dosadnog posla. To je idiotski. Straa je za ratnika bezbednosna dunost; niko ne bi trebalo da zakasni na poloaj ni iz kakvog linog razloga. Zatim, ima onih koji ovo dobro razumeju i uvek sami rano dolaze na posao, vrpolje se i cupkaju i mrsko im je da ostanu u zapovednikovom domu makar i malo due, poto ure da idu kui. To su nedoline stvari u dananje vreme.

Postupanje u vanrednim okolnostima

Kada se dva vlastelina nau na mostu preko reke tokom svog putovanja, ukoliko njihovi potinjeni ponu da se prepiru i to pree u sukob, onda, u zavisnosti od toga kako se odvijaju stvari u tom trenutku, i sami vlastelini mogu zapoeti meusobni dvoboj. Ukoliko dvojica gospodara zaponu dvoboj, ne moemo rei kako e se sve to zavriti. Zbog toga je neophodno ustanoviti da "neprilike proizilaze odozdo" i biti oprezan kad pratite vlastelina na put. Ne samo da vi morate biti na oprezu, ve morate upozoriti i vae

- 53 -

kolege. Neophodno je da se pobrinete da upozorite sve ispod sebe, ak i one najnieg zvanja, da ne rade nita budalasto. ta vie, kada pratite svog vlastelina u prestonicu i prolazite pored pratnje drugog vlastelina na ulici, ukoliko mladi, neustraivi momci iz prethodnice obe skupine ponu da se prepiru i posvaaju se, smesta to uzmite u obzir, uzmite gospodarevo koplje od orunika i donesite ga do gospodara. Posmatrajte stanje, pa ako vam izgleda da se ono nee smiriti, a svi vitezovi su potegli maeve, dovedite gospodarevog konja do njegove nosiljke, pomozite mu da uzjae, zatim odmotajte njegovo koplje i uruite mu ga. I vi takoe izvucite svoj ma i budite pripravni za delovanje. Zatim, pratite svog vlastelina nazabavu, ukoliko neto neoekivano pone da se dogaa tokom proslave i izgleda vam da e doi do nereda, otiite do foajea sa maem u ruci i objavite osobi koja radi na prijemu: "Ja sam taj i taj, radim za tog i tog. Izgleda da ovde moe doi do nereda i ja sam zabrinut za svog gospodara. Molim vas, prenesite mu da sam ovde." Osoba moe odgovoriti ovako: "Iako se nita ozbiljno nije dogodilo, vaa zabrinutost je razumljiva. Va gospodar je dobro, budite bez brige i prenesite to svojim saradnicima." U tom sluaju, prvo izrazite zahvalnost ali nastojte na tome da va gospodar bude pozvan u hol tako da moete da ga vidite sopstvenim oima pre nego to se povuete.

Ispoljavanje svojih stavova

Kao vitez u slubi, moda ete neki put uiniti tako sjajnu stvar za svog gospodara da ete u srcu oseati kako ste uradili odlinu stvar, a i drugi e vas hvaliti zbog toga, a ipak e izgledati da gospodar ne razmilja mnogo o tome. Ili, ak i ako on misli tako, delovae naizgled uzdrano, jer nema nekog posebnog priznanja na vidiku, pa se ini kao da ste se uzalud trudili. Ukoliko se razljutite i gunate o nezahvalnosti vlastelina, obavljajui posao preko volje, rasuujete pogreno. Vitezovi zaraenih drava su u svom ivotu proli kroz nebrojene borbe, rtvujui svoje ivote za svoje gospodare i zapovednike; oni se sigurno ne bi hvalili da nisu stekli veliku slavu zbog svojih dostignua. to se tie mirnodopske slube, pitanje je smao u tome koliko dobro puete unaokolo po tatami prostirkama, trljajui ruke i borei se na reima - ne morate da se borite za ivot. Naravno, kada se radi o odanosti i dunosti, nema razlike da li je ratno ili mirnodopsko vreme; to su zvanine dunosti jednog viteza u slubi. Vlastelin odluuje da li on zasluuje bilo kakvu posebnu pohvalu zato to je uinio neto zbilja posebno - vi samo treba da se

- 54 -

postarate da obavljate svoju profesionalnu dunost i nema razloga da pokazujete nezadovoljstvo.

Umreti odano

Kod vlastelina vitezovi u slubi su toliko omiljeni da nema naina da im ovi to uzvrate. Oni mogu poeleti da prate svog gospodara u smrt tako to e izvriti harakiri kada on umre, ali taj postupak vie nije dozvoljen. Pa ipak, za njih je muenje da ceo ivot provedu u dvorcu, obavljajui uobiajene poslove. Ako se bilo ko rei da obavlja zadatke koji prevazilaze sposobnosti njegovih kolega, ak i po cenu svog ivota, to je sto puta bolje nego slediti svoga vlastelina u smrt. Ne samo da je to dobro za vlastelina, to je takoe od pomoi svim lanovima domainstva, velikim i malim. Takav vitez je vitez najvieg reda i ima sve to je potrebno da bi bio primer za one koji tek treba da postanu ratnici - odanost, dunost i hrabrost. Kuu osobe na visokom poloaju stalno poseuje osvetoljubivi duh. Postoje dva naina na koje osvetoljubivi duh izaziva nevolje. Prvi je prevremena smrt, u nesrenom sluaju ili od bolesti, nakon hvale vrednog i mladog ratnika koji obeava, lana porodica starijih i pretpostavljenih u domainstvu, mladia koji ima sve tri viteke osobine: odanost, dunost i hrabrost, i za koga je bilo izvesno da e stupiti u vlastelinovu slubu i stalno donositi dobro itavom feudu. To je gubitak za gospodara. Primer za ovo je i sluaj jednog velikog zapovednika ratnika koji je poginuo mlad tako to je pao sa konja; to se tumailo kao delo osvetoljubivog duha koji je jo odavno zaposeo kuu njegovog gospodara. Drugi nain na koji osvetoljubivi duh izaziva nevolje je sledei: on zaposedne um viteza koji je posebno omiljen kod vlastelina, tako da ovaj obmane gospodara i navede ga na zlo. Prema tome, uopteno, postoji est naina na koje jedan vitez moe da obmane svoga gospodara. Jedan od njih je da pronae nain da zaepi oi i ui vlastelina, tako da ni jedan drugi inovnik kao ni bilo ko drugi ne mogu da iznesu svoje miljenje; ili, ak i ako uspeju neto da kau, on to miljenje prenese gospodaru na takav nain da ga ovaj nikako ne smatra ozbiljnim. Tako svi poslovi u domainstvu, veliki i mali, idu preko tog jednog oveka, navodei vlastelina da stekne utisak da je taj nezamenljiv.

- 55 -

Drugi nain na koji vitez moe da obmane vlastelina jeste da organizuje premetaj svih vitezova iz zamka za koje izgleda da imaju kurai i koji bi bili od pomoi gospodaru. Udaljavajui takve vitezove od gospodar, zaposednuti vitez postavlja samo svoje line veze u nadletvima bliskim gospodaru, ulizice i laskavce koji e raditi po njegovom, vodei rauna da gospodar nikad ne sazna kako on sebe velia. Trei nain na koji vitez moe da obmane svog vlastelina jeste da zarobi gospodarev um enama, tvrdei da su dobre za brak i da nema nieg vanijeg nego da gospodar dobije naslednika. Zaposednuti vitez okuplja sluavke, ne marei za njihovo poreklo, samo ako su privlane, ako su muziki obrazovane i pleu, ubeujui gospodara da su mu potrebni odmor i razonoda. ak i prirodno razborit vlastelin e lako biti zaveden ljubavnim nagovetajima, a da ne govorim nita o vlastelinima koji su zaostali po prirodi . Vrlo brzo on postaje neobazriv i misli da je zabavno igrati se. Neizbeno, ovo se postepeno pogorava, sve dok na kraju gazda ne pone po ceo dan i no da se samo zabavlja, ostajui u svom haremu i zanemarujui poslove svog domainstva i imanja. Ukoliko ostali stariji ili pretpostavljeni u domainstvu ele da se sretnu sa njim, on se opire i sve preputa onom jednom, zaposednutom vitezu. S obzirom da taj jedna ovek upravlja stvarima, njegova mo raste iz dana u dan, tako da ostali stariji po slubi i pretpostavljeni u domainstvu bivaju udaljeni u tamu tiine. Na ovaj nain voenje domainstva postaje izopaeno na sve mogue naine. etvrti nain na koji vitez moe da zavede svog vlastelina je na pomou kada se pomenutim okolnostima pojave mnogi tajni trokovi, do stepena kada vie nema naina da se plate, pa se stvaraju nova pravila, suprotna pravilima prethodnih pokoljenja. Ovde se zaposednuti vitez mea tako to zadrava ono to bi trebalo da se da lanovima domainstva, ne uviajui bedu u koju zapadaju oni na niim poloajima. Poto vlastelin sada sve troi na rasko, ak i ako ne kau otvoreno, inovnici itavog domainstva, vii i nii, oseaju nezadovoljstvo u srcu, pa ni jedan od njih nije iskreno odan i posveen dunosti. Peti nain na koji vitez moe da obmane svoga vlastelina je sledei: kada on sam ne mari za ratnike vetine u jednom povoljnom mirnodopskom vremenu kao to je dananje, uprkos injenici da jedan vlastelin mora da bude dobro obuen ratnikim vetinama, on ubeuje vlastelina da nema potrebe za vojnim pripremama. Oni lanovi domainstva koji nisu uvebani, u poetku to smatraju dobrim, pa ni sami ne vabaju ratnike vetine, pa se ak i ne opremaju oklopom i orujem. S obzirom da su navikli da misle da je sve u najboljem redu sve dok su im sve potrebe odmah zadovoljene, njihovo domainstvo nema ni jednu osobinu kue koja vodi poreklo od uvenih generala. Ukoliko se neto iznenadno dogodi sledeeg dana, oni e samo trati unaokolo u strahu, krajnje nesposobni, potpuno nepouzdani. - 56 -

esti nain na koji vitez moe da zavede svog vlastelina je sledei: kada vlastelin previe pijani, pije i razvratan je. Poto se postepeno sve vie i vie odaje tim porocima, ak i do take kada razara sopstveno zdravlje, vitezovi u domainstvu se obeshrabruju i ive svaki dan kako naie, bez i trunke prave estitosti. Tako se javni poslovi i naredbe centralne vlade ne izvravaju kako bi trebalo. Na kraju, ugled vlastelina moe opasti i to bi bila stvarno loa srea. Sad, ak i da celo domainstvo mrzi viteza koji je u pitanju, koji odluuje o poreskim listama, ak i da ga javno optuuju da je avo u kui i neprijatelj vlastelina, sa devet od deset njih koji e svedoiti da je on veliko zlo, ne videi ni jedan drugi put do da ga predaju sudu i iznesu sluaj u javnost, ne prljajui ruke, problem teko da e biti reen privatno - moda e centralna vlast ispitati celu vlastelinovu organizaciju, pa ako se stvari pogoraju, moe doi do javnog skandala, to e izazvati intervenciju vlade. U istoriji jo nije bio sluaj da se pojavi velmoa koji u toj meri nije bio sposoban da upravlja svojim domainstvom da je zbog toga morao da pribegne centralnoj vladi u reavanju problema i ouvanju svoga poloaja. Ba kao i u metafori o ubijanju bika da bi mu se ispravili rogovi, ili spaljivanju hrama da bi uhvatili mia, ako vlastelin izgubi svoj poloaj, svo osoblje celog domainstva, na niim i na viim poloajima, bie obespravljeno. U tom sluaju, logino bi bilo zgrabiti nitkova, tog avola kue, neprijatelja vlastelina, i svriti s njim kako vam drago - probosti ga ili mu odrubiti glavu - a kada to obavite na zadovoljavajui nain, vi odma izvrite harakiri. Tada nee biti istraivanja od strane vlasti i poloaj vlastelina nee biti poljuljan. Tako e lanovi domainstva biti sigurni a zemlja u miru. Na ovaj nain postajete uzor vitezovima buduih pokoljenja - odani, posveeni dunosti i hrabri - sto puta bolji od onih koji se ubijaju da bi sledili svog gospodara i u smrti.

- 57 -

Uglaenost

Premda nema sumnje da se stav vrstine i snage smatra najvanijim na putu ratnika, ukoliko je snaga sve to imate, izgledaete kao seljak koji se pretvorio u samuraja, a to nikako nee valjati. Podrazumeva se da treba da budete obrazovani, i poeljno je da malo po malo, u svoje slobodno vreme, uite predmete poput poezije i ajne ceremonije. Ukoliko, ipak, niste obrazovani, nema naina da shvatite zato su stvari bile kakve su bile i zato su ovakve danas. Ma koliko da ste pametni ili lukavi, kada stvarno pokuate da izaete na kraj sa svime to se deava, naleteete na brojne prepreke. Ako imate bar neko znanje o stranim zemljama i Japanu, pa paljivo razmotrite injenicu vremena, mesta i poloaja da bi ste stvari uredili na celishodan nain, neete napraviti mnogo krupnih greaka. Zbog toga kaem da se podrazumeva da bi trebalo da steknete obrazovanje. Meutim, ukoliko steknete pogrean stav o obrazovanju, on se obino pretvara u sujetu. Preziraete neobrazovane i nepismene, a povrh toga ete razviti sklonost ka egzotinim stvarima. Misliete da je sve to dolazi iz inostranstva dobro, insistiraete na svojim predrasudama, a neete shvatati da su takve stvari neprimenljive u dananjem Japanu, ak i kad su teorijski dobre. To je uasno stanje stvari. Sad, kada se radi o uenju poezije, po japanskoj tradiciji, kroz istoriju je bilo uvenih generala i hrabrih vitezova koji su ovladali vetinom pisanja poezije. Zato, ak i ako ste ratnik nieg ranga, poeljno je da se zainteresujete za poeziju, pa ak i da budete u stanju da i sami s vremena na vreme sastavite neki stih. Pa ipak, ukoliko odbacujete sve drugo da bi ste se usredsredili samo na poeziju, pre nego to primetite, lice i srce e vam omekati, a vi ete poprimiti izgled samuraja aristokrate, izgubivi dranje ratnika. A posebno, ukoliko postane previe oduevljen savremenim oblikom haikua, tada ete moda, ak i kad se druite sa kolegama, teiti da se istaknete dosetkama, pristalim frazama i dovitljivim reenicama. To ponekad moe biti zabavno, ali ratnik bi trebalo da izbegava tako neto. to se tie ajne ceremonije, ona je bila zabava za vitezove jo od vremena Kjoto oguna, pa ak i ako vas ona lino ne interesuje, moda ete morati da u njoj uestvujete kao gost u neijoj kui ili kao pratilac plemia visokog zvanja. U takvim prilikama, morate da znate svakakve stvari, na primer, i kako da priete i kako da uete u prostoriju za aj, kako da posmatrate ureenje, kako da jedete i kako da pijete

- 58 -

aj. Zato morate da dobijete bar neka uputstva u pogledu ajne ceremonije i da nauite bar neto o tome. to se tie sobe za aj, osim toga, poenta je da se uiva u carstvu nevezanosti i spokojstva, daleko od zemaljskog blaga, drutvenog statusa i slave; zato, bez obzira koliko su ljudi bogati, pa ak i ako su slubenici centralne vlade, u svojim dvoritima oni oslikavaju prizore iz planina, uma, potoka i dolina. Sa krovnim gredama od bambusa, potpornim stubovima od drveta sa korom, slamnatim strehama, golim prozorskim ramovima, aluzinama od bambusa, kapijom od upletenih grana, krajnja askeza u dekoru je bila osnovno pravilo. ak ni pribor za aj ni nametaj ne bi trebalo da budu lepi; ideja je preziranje materijalnog sveta i uivanje u istoj, slobodnoj prirodnosti. Zato izgleda da ovo moe pomoi da se put ratnika ublai. Zato, ak i ako pripremite prostor za aj, nije loe da uivate u jednostavnom, oskudnom aju, makar i uz savremene ukrase na zidovima i pribor savremene izrade. Ali, uprkos svemu, sve to je lako brzo postaje teko. Pre nego to to shvatite, moda ete zavoleti rasko; videvi nekog drugog sa finim ajnikom, vi ete moda postati nezadovoljni svojim. Isto se deava i sa svim ostalim delovima pribora za aj; postepeno poinjete da elite fino posue. Vrlo brzo poinjete da se cenjkate, uei da spustite cenu starinama i da nabavite dobar pribor po niskoj ceni. Desie se da vidite neto lepo u tuoj kui i da odmah pitate za cenu. A, ako trgujete priborom, gledate da posao ispadne u vau korist, a va stav postaje nalik stavu trgovca u sred grada koji o svemu govori renikom trgovine. Tako ete izgubiti pravi smisao vitetva na ratnikom putu, postajui osoba loeg karaktera. Bolje je da ne znate nita o aju nego da se zaputite u tom pravcu. ak i ako ste toliko neotesani da ni ne znate kako da pijete ovaj "osnovni aj", to vas nee spreiti da idete putem ratnika.

- 59 -