• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1
Ustanova Univerziteta jedna je od najstarijihi najtrajnijih tekovina evropske kulture: jednaod retkih koja se, u suštini, nije menjala od  srednjeg veka, kada su postavljeni njeni teme-lji i utvrđena njena obrazovna svrha. Antič-ko školstvo, preuzeto u najboljim aspektima svoje podele na trivium i kvadrivium
1
 , tada je spojeno sa tendencijama nepoznatim samojantici, i uokvireno težnjom za kritičkim i ek- sperimentalnim sagledavanjem života, naro-čito razvijenim u renesansi i prosvetiteljstvu.Tada su ustanovljene i
 sloboda i autonomijauniverziteta
 , nešto umnogome preuzeto još iz prakse teoloških mislilaca Sorbone, i u vezi sa dogmatskim polemikama u Katoličkoj cr-kvi: za današnje pojmove možda pomalo ne-običan razvoj, budući da nije za očekivati datako "demokratska" stvar, kakva je autonomi- ja univerziteta, potiče iz tako "reakcionarnih" 
1 Antički sistem je obuhvatao sedam tzv.slobodnih umetnosti (artes liberales): gramatiku, retoriku,dijalektiku, geometriju, aritmetiku, astronomiju i teorijumuzike, od kojih su u srednjem veku prve tri činile tzv.trivium, a ostale četiri quadrivium.
izvora, kakve su skolastičke i teološke raspra-ve. Ali, u istoriji je obično tako; a istorija, kao što ćemo videti, ima običaj i da se ponavlja, i ponekad poništava ono "napredno" što je stvo-rila iz "nazadnih" izvora, zarad ustoličavanja još perverznijih "tortura", u novim formama, i saobrazno zahtevima novog doba.
Univerzitet je uistinu doprineo razvojunauke i intelekta: ponajviše razvijajući
kritič-ko mišljenje i empirijsku svest
, ograđujući seod metafizičkih kontura sveta koji je umirao, ikoji se nije mogao prilagoditi novim saznanji-ma. Ali, i u svojoj "pozitivnoj" istoriji, stvari sauniverzitetom nisu uvek išle glatko. Njemu je,čini se, uvek bila svojstvena, koliko snaga ori-ginalnog, toliko i
inercija zastarelog 
– onošto obično podrazumevamo kad govorimoo akademskim krugovima u pežorativnomsmislu, i što ima veze delom sa
intelektual-nim elitizmom
, a delom sa
političkim kon-formizmom
. Ljubavna povest univerziteta ipolitike ima zaista mnogo čudesnih poglav-lja, i teško ju je do kraja ispričati. No, unu-
Univerzitet u eri tržišta
broj 1, oktobar 2008.
 
2
tar te povesti, postoji još jedan, dublji razlogizvitoperenja onih temeljnih principa, koji bitrebalo da su usađeni u samu bit univerziteta:to je
dvosmislenost samog progresa
, ili, dabudemo precizniji, njegova moralna dvosmi-slenost. Kao što je još
Ruso
isticao, razvoj ci- vilizacije ne mora nužno biti u skladu sa etič-kim usavršavanjem čoveka. Naprotiv, mnogočešće su naučna, pa i čisto teorijska otkrićaslužila najnečovekoljubivijim ciljevima, bilokao instrumenti uništenja i masovnih rato- va, bilo kao
poluge represivnog poretka
, iopravdanja ropstva i potčinjavanja čoveka.Čini nam se možda paradoksalnim da na da-našnjem stepenu razvoja nauke i intelekta, još postoje, i do skoro su postojali,
filozofikoji opravdavaju davno izumrle društve-ne forme, ili pevaju hvalospeve modernojnepravdi
; zar nisu već odavno razobličenemaske zla, i proniknute njegove protejske veštine, pitaćemo? Ali, nema, nažalost, rela-tivnije stvari u svetu visokog intelekta od te
 
3
 večne podele na Dobro i Zlo, i intelektualnasavest često je podložna najbizarnijim opre-deljenjima – ponekad svesno, kad zaslužujesvaki prezir, a mnogo češće nesvesno, čemuse ne treba toliko čuditi.
Ideologija u kojoj serađamo, u kojoj živimo, čiji vazduh udiše-mo, na perfidan i neuhvatljiv način uprav-lja našim etičkim izborima
, i ni intelektualcinisu izuzetak od tog pravila.
Hajdegerovo
 koketiranje sa nacional-socijalizmom možda je najbolji i najtragičniji primer: ali ima i onihskorijih, koje nećemo pominjati jer verujemoda su većini poznati (a među ponekim od njihima i zaista izuzetnih filozofa i pesnika).Pitamo se, međutim, sada kad je ste-ga jednog otvoreno ideološkog poretka kodnas, kao i u svetu, popustila,
šta je to štointelektualce prisiljava na kolaboraciju sazvaničnim sistemom
? Nisu li politički zah-tevi za pravovernost i "podobnost" već dav-no sklopljena stranica istorije, i nije li njihovamoć danas neznatna i, takoreći, neisplativana tržištu znanja? Ali, upravo odatle vrebanovi fatalizam, nova tiranija, shodno neiscr-pnoj ironiji društvenog progresa. Ono što jediskvalifikovalo ideološku prinudu i političkuograničenost intelektualaca, samo tržište, kaoi ideologija inherentna tom tržištu, posta-lo je
novi proizvođač prinude
: ovaj put jošmračnije i bezizlaznije, budući da se čovek više ne bori protiv protivnika personifiko- vanih u nekim javnim ličnostima, već protiv
ogromne i bezlične mašinerije koja izgledautoliko nepobedivija
. Zastupnici te mašine-rije su, kod nas, jedini protiv kojih možemopodići svoj glas: na drugim stranama sveta,ti "porobljivači" savesti još su u većoj merisive eminencije, neopipljive i bezimene. Mi,naravno, znamo koji princip stoji iza svega,i koji "pravni subjekti" su odgovorni za ovaj
despotizam-bez-despota
: to su
zakoni po-nude i potražnje, nagomilavanja kapitala,profitabilnost i konkurentnost, odnosno velike korporacije, diktatura kapitala, zah-tev za ekonomskom konkurentnošću samedržave, i tako dalje, i tako dalje
. Primenjenona položaj današnjeg univerziteta, to značipre svega da
obrazovanje postaje sredstvo uslužbi tržišta
, da se stvaraju intelektualci kojisu
samo i jedino eksperti
, bez svesti o druš-tvenim i moralnim zahtevima svog poziva, dase i sam program rada univerziteta menja – očemu ćemo naročito govoriti – i da takav sta-tus univerziteta samo
produbljuje postoje-će klasne nejednakosti
, isključujući u startuone koji ne mogu finansirati sopstveno obra-zovanje. A zajednički sadržalac svih ovih uža-sa mogao bi se nazvati jednim jednostavnim i jezgrovitim imenom:
neoliberalizam
!
Neoliberalizam
Neoliberalizam je, kao što znamo, jednaodređena ideološka orijentacija, najviše po-pularizovana osamdesetih godina od strane
Margaret Tačer
i
Ronalda Regana
, otkad je i preuzela dominantnu poziciju kao neka vrsta univerzalne i "internacionalne" državnepolitike. I taj status nije zadobila bez razloga: jer ono što ova "politika" zagovara zaista jeuniverzalno i potpuno u skladu s najbitnijimmodernim principima; naime, da se svaki viddruštvenog života potčini zahtevima tržišta ida se ne proizvodi ništa što se ne može okvali-fikovati kao roba, tj. kupovno ili prodajno do-bro, koje uz to može biti i privatno vlasništvo– a u najboljem slučaju i državno. Još
MišelFuko
je pokazao transformaciju onoga što onnaziva
"državnim razlogom"
– svrhe kojojse sve aktivnosti i stremljenja države podre-đuju – od srednjevekovnih "od boga vođenih"država, preko države koja nastoji da vojnodominira nad svojim susedima, do modernihdržava, uređenih po pravilima političke eko-nomije i internacionalnim zakonima tržišta,koje opstaju u svojevrsnoj namerno održava-noj ravnoteži i neravnoteži sa susedima, a do-
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...