R A UNAR STV O I I N F OR MAT IKA

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

Prof: Kesi ore

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

Funkcionalna organizacija personalnog raunara

KOMPONENTE HARDVERA PC-a

Personalni raunar sa stanovita hardvera ine 3 osnovne celine: Centralna jedinica Monitor

Tastatura

Centralna jedinica PC raunara sastoji se od sledeih komponenti: Kuite sa izvorom za napajanje strujom Osnovna (matina) ploa Procesor Memorija Grafika kartica Hard disk Jedinica disketa Optiki uredjaji i Razne dodatne kartice

CENTRALNA JEDINICA

KUITE
Postoje 2 osnovna tipa kuita: Desktop

Tower (mini tower, middle tower i big tower)

OSNOVNA PLOA
Osnovna ili matina ploa slui da objedini I povee sve delove raunara. Na osnovnoj (matinoj) ploi PC raunara nalaze se sledee komponente: Prikljuak za procesor,

Prikljuci za RAM memoriju,

Magistrale, ip set,

Prikljuci (slotovi),
Kontroleri, Portovi.

OSNOVNA PLOA

PROCESOR
Procesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom.
Karakteristike procesora su:

brzina procesora,
duina procesorske rei, radni takt i

interni ke.

Brzina procesora je broj operacija koje procesor moe da obradi u 1 sek. Izraava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS (Milion Floating Point Operations Per Second).

PROCESOR
Duina procesorske rei je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora. Danas se koriste 32-bitni i 64-bitni procesori a ranije su postojali i 8-bitni i 16-bitni procesori.. Radni takt je uestalost impulsa koji generie sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Radni takt se meri u GHz. Vei radni takt omoguava veu brzinu procesora pa se sve ee GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.

 Interni ke je ke memorija koja se nalazi u samom procesoru, vrlo je brza memorija i u njoj se dre podatci koji ce vrlo esto koriste od strane procesora.
Procesor se postavlja u odgovarajue podnoje za prikljuenje procesora na matinoj ploi, a preko procesora se stavlja hladnjak sa ventilatorom koji ga hladi. Dananji najveci proizvoai procesora su kompanije: INTEL (Celeron, Pentium) AMD (Duron, Athlon)

PROCESOR

 Za rad PC raunara neophodna je memorija poto se u njoj tokom rada smetaju programi koji se izvravaju, kao i podaci koji se tim programima obrauju.
Na matinoj ploi se nalaze tri tipa memorije: RAM, ROM i KE (cache) memorija a osim ovih u raunaru postoje jo i BAFERI i VIRTUELNA MEMORIJA..

MEMORIJA

RAM cuva programe sa kojima korisnik trenutno radi. Podatci se mogu upisivati i brisati.U sluaju nestanka napajanja ceo sadraj se brie.
Danas se koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili krae DDR moduli koji imaju 184 pina kao i novija varijanta DDR2 (sa 240 pinova) i DDR3 .

Karakterisitike RAM memorije su njen kapacitet (obino 256MB i vie) i vreme pristupa tj. vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanje podatka iz memorije (izraava se u nanosekundama i danas je obino od 5 do 10ns).
ROM ( Read Only Memory) koristi se za uvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje raunara pri ukljuivanju. ROM memorija moe samo da se ita i ona ne gubi sadraj po iskljuivanju raunara

Raunar mora da ima elektrina kola pomou kojih se razmenjuju informacije izmeu komponenata. Taj komunikacioni put naziva se magistrala (bus). Koncept magistrale je jednostavan: ili sve komponente meusobno povezati provodnicima, ili sve komponente povezati na magistralu
Postoje tri kljune magistrale: o magistrala podataka (data bus), o adresna magistrala (addres bus) i

MAGISTRALA

o kontrolna magistrala (control bus).

Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija. Adresna magistrala prenosi adrese koje generie procesor, kojima se specifikuju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa kojih se itaju podaci radi obrade. Kontrolna magistrala slui za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

 Za prikljuivanje dodatnih ureaja na matinoj ploi postoje standardizovana prikljuna mesta, slotovi, u koje se ovi dodatni ureaji (kartice) prikljuuju. Danas sa najee koriste PCI (Peripheral Component Interconnect) i PCIexpress slotovi, ali su mogui i drugi tipovi prikljuaka (slotova) u zavisnosti od aktuelne tehnologije. Na matinoj ploi obavezno postoji najmanje jedan poseban slot za prikljuenje grafike kartice i on je danas AGP i PCIexpress tipa a ranije su se koristili i drugaiji tipovi prikljuaka za grafiku karticu.

Prikljuci (slotovi)

PORTOVI
Za prikljuivanje ostalih ureaja koji imaju standardizovane prikljuke koriste se posebna prikljuna mesta koja se nazivaju portovi. Vrste porotova: ps/2 portovi, serisjki portovi,

paralalni portovi,
USB portovi, FireWire portovi, itd.

 Hard disk drive (vrsti disk) je ureaj koji slui za trajno pamenje podataka. Sastoji se od nekoliko metalnih ploa (obino od 3 do 5 ploa) koje se nalaze na zajednikom vretenu koje je povezano sa motorom koji te ploe rotira stalnom brzinom. Ploe su izraene od nemagnetnog materijala (obino od legure aluminijuma i stakla) i presvuene tankim slojem magnetnog materijala. Za svaku plou postoje po dve upisnoitajue glave (jer se podaci upisuju i itaju sa obe strane ploa), montiranih na zajedniku ruku koja je povezana sa koranim motorom, pomou kojih se podaci upisuju na hard disk ili sa njega itaju.

DISK

 Prvi hard diskovi su imali kapacitet od 5 do 10MB i vreme pristupa od 35ms ali se razvojem tehnologije kapacitet diskova poveavao a vreme pristupa smanjivalo. Danas se kapacitet hard diskova kree obino u rasponu od 160GB do 1TB a proseno vreme pristupa je 8 do 10ms. Vana karakteristika hard diskova je i brzina okretanja diskova i ona je do skora bila 5400 obrtaja u minutu, sada se diskovi izrauju sa brzinom od 7200 obrtaja u minutu a u skorije vreme se oekuju hard diskovi sa brzinom okretanja ploa od 10000 i 15000 obrtaja u minutu. Hard disk se kod PC raunara na matinu plou povezuje na PATA (Paralel ATA, zove se jo i IDE ili EIDE) ili SATA (Serial ATA) prikljuak, mada postoje i SCSI, SAS i Fibre Channel prikljuci za hard diskove. Hard diskovi se izrauju za odreeni tip prikljuka na matinoj ploi.

DISK

JEDINICA DISKETA
Ovi ureaji se danas sve manje koriste. Trenutno su jo uvek u upotrebi diskete od 3,5 ina kapaciteta 1,44MB i odgovarajue jedinice disketa. Ranije su se koristile i diskete od 5,25 ina kapaciteta 1,2MB uz odgovarajae ureaje.

 CD i DVD diskovi su spoljanje memorije. Za razliku od disketa i hard diska koji su magnetni medijumi CD i DVD su optiki medijumi. Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na tanku metalnu povrinu diska koja je naneta na plastini disk. Poto se povrina diska trajno oteuje ovi zapisi se ne mogu menjati. Standardni kapacitet CD-a je 750 MB, a DVD-a 4.7 GB. CD-ROM je ureaj koji ita CD-ove a DVD-ROM je ureaji koji ita CD-ove i DVD-ove. CD-RW iDVD-RW, osim to mogu da itaju diskove, mogu da diskove i narezuju. Postoje i diskovi koji vie puta mogu da se narezuju, s tim to se, pre nego to se izvri sledee narezivanje, prethodno narezani podaci moraju da obriu.

CD i DVD DISKOVI

 Slike na nekom grafickom uradjaju mogu da se dobiju na 2 naina :

Vektorski (u memoriji se uvaju samo podatci o elementima crtea(prava, kriva i dr.), a prilikom iscrtavanja crtaju se samo elementi slike. Rasterski (slika se predstavlja priblino, tako to se provrina uraaja na kojem se dobija slika (monitor , stampa, ploter) podeljena linijama paralelnim sa horizontalnim i vertikalnom osom u mreu kvadratica PIKSELA (pixel-picture elements). Saki od ovih kvardratica ima svoje atribute(boja, intenzitet osvetljenja) Rezolucija- broj podela po vertikali i horizontali.

PREDSTAVLJANJE SLIKA

Grafika kartica
Grafika kartica -je uraaj koji podatke uskladitene u raunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajue analogne signale koji kontroliu prikazivanje slike na monitoru.

Karakteristike grafike kartice su:

maksimalna rezolucija slike, maksimalan broj boja, tip grafikog procesora i kapacitet video memorije.

Dodatne kartice
Zvuna kartica - zvuk, uskladiten u raunaru u digitalnom obliku pretvori u analogni oblik tako da moe da se reprodukuje u zvunicima. Mrena kartica - omoguava povezivanje raunara na lokalnu raunarsku mreu (UTP kablom). TV/FM kartica - TV kartica omoguava prijam TV programa pomou raunara. FM kartica jeste radioprijemnik koji na raanaru omoguava prijem radio programa Fax Modem Voice kartica - omoguavanje povezivanje raunara sa drugim raunarima korienjem telefonske linije

IZVOR NAPAJANJA
Napajanje obezbeuje elektrinu energiju za napajanje svih komponenata u kuitu. Konverzija AC u DC napajanje

220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V
Ima sopstveno hlaenje Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Izraava se u vatima (W) (250W,300W,350W,400W,420W,450W,

500W,550W ...)
UPS u sluaju nestanka elektrine energije racunar se napaja iz baterije UPS-a