POJAM ARBITRAŽE

Arbitraža je način rešavanja sporova izmedju lica u pravnom odnosu.

Arbitraža je način rešavanja sporova koje stranke dogovore, od strane lica koje
ugovorne strane odrede sporazumom o arbitaži. Arbitražom se i naziva organ ili
telo ne državnog karaktera koje rešava spor.

Osnovna karakteristika arbitraže je privatno rešavanje spora.

Arbitaža je konkurent državnom sudu, jer je arbitražna odluka izjednačena sa
sudskom.
Da li arbitraža može rešavati spor zavisi od svake države.

Arbitražno pravo je disciplina koja je u stalnoj evoluciji, jer država ne reguliše

detaljno arbitražu, već je stvara praksa.
Postoje različite tendencije u Svetu- da arbitraža sve više liči na državni sud i
zbog toga je u stalnoj evoluciji.

Arbitraža se smatra privatnom sudskom juresdikcijom, kvazi sudom i teži se da

ona ima snagu suda.
Za arbitriranje se plaća naknada.

ELEMENTI ARBITRAŽE

1* Sporazum stranaka – bez njega nema arbitraže

Po pravilu su to ugovorne strane, ugovor može biti o bilo kom konfliktu
izmedju dva lica.

2* Dozvoljenost od strane države – Dozvoljenost se predvidja u zakonu.

Zakonom o arbitaži regulisana su odredjena pitanja vezana za arbitražno
rešavanje sporova. Ovaj zakon uredjuje arbitražno rešavanje sporova
unutar jedne zemljebez stranog elementa. Zakon se primenjuje kada je mesto
arbitraže na teritoriji Srbije. Zakon se može primeniti i u inostranstvu ako će
odluka biti izvršena na teritoriji Srbije.

3* Arbitrabilnost - Podobnost spora za arbitražu.

4* Da su arbitri koji rešavaju spor privatna fizička lica.

To su profesionalci i u Svetu ne moraju biti pravnici.

5* Da postoji arbitražna odluka koja obavezuje stranke.

Ovo je razlikuje od medijacije
Arbitražna odluka ima snagu pravosnažne sudske odluke
Stranke uglavnom dobrovoljno izvršavaju odluku.
Ako je domaća odluka stranka može uložiti tužbu za poništenje.
6* Naknada za rad arbitara.
Naknadu odredjuje arbitraža, ne rešava spor dok se ne uplati naknada.

PRIMENA ARBITRAŽE

Najčešće se primenjuje u privrednim i poslovnim odnosima.

U radnim sporovima.
U gradjanskim odnosima.
U profesionalnim udruženjima – izmedju članova.
U oblasti sporta – klubovi i igrači.

PODELA ARBITRAŽE PREMA IZVORIMA

• DRŽAVNA – Zasniva se na zakonu.

• MEDJUNARODNA – Proizilazi iz medjunarodnih dokumenata.
• AUTONOMNA – Pravo koje nije stvorila država. Najvažniji izvor pravilnik o
arbitraži i pravila o arbitraži.

PRAVILA:

Opšte arbitražno pravo.

Specijalizovano arbitražno pravo – sportsko , trgovinsko.

U sporovima o arbitraži često stoji da će stranke mirnim načinom rešiti spor a

ako ne onda arbitražom.
Postoje dva odgovora: Zastaje se sa arbitražom dok se ne reši mirno.
Ne zastaje se sa arbitražom.
Abitar ne može biti onaj koji je učestvovao u postupku mirenja.

ISTORIJAT ARBITRAŽE

Stara Grčka institucija.

Vrlo razvijena u srednjem veku naročito u privrednim sporovima.
Arbitraža je starija od sudova kao način rešavanja sporova.
Stranke polaze od toga da su delimično u pravu
Da bi se rešavalo po pravičnosti to mora biti izričito navedeno u sporazumu.
Kolevka arbitraže je Francuska
1857 Formirana je Trgovačka Komora Srbije, a u okviru nje izabrani sud.
 PREDNOSTI I NEDOSTACI ARBITRAŽE

Prednosti:

• Profesionalnost arbitara – o tome vode računa same stranke

• Izbor arbitra – vrši se u ugovoru i u skladu sa njim. U ugovoru može biti
odredjeno lice koje će biti arbitar ako dodje do spora. Spor može rešavati
arbitar pojedinac a stranke su dužne da ga izaberu, ako ne imenuje ga
organ imenovanja. Ako je predvidjeno da spor rešavaju 3 arbitra svaka
stranka imenuje svog arbitra a sporazumno biraju trećeg. Ako stranka ne
imenuje svog arbitra onda to čini organ imenovanja. Postoje 3 situacije
kada imenuje organ imenovanja: Kod ogranizovanih institucija, ako je
organizovan organ imenovanja i ako je organ imenovanja državni sud.
• Jednostepenost i brzina.
• Neformalnost postupka – moguće je produžiti rokove, nema presude zbog
izostanaka, arbitraža dovodi svedoka i fleksibilnost samog postupka.
• Jeftinija je od sudskog postupka – relativno. Kod nas se naknada
obračunava po vrednosti spora. Postoje 3 sistema naknade troškova:
Onaj ko izgubi snosi sve troškove. Slobodna ocena arbitra. Tužilac snosi u
meri u kojoj je uspeo a drugi u meri u kojoj je izgubio.
• Tajnost postupka.
• Samostalnost u odnosu na državu.
• Neutralnost arbitara.
• Arbitraža po pravičnosti.

Nedostaci:

• Nema kontrole više instance – nema žalbe ako je odluka nepravedna.

• Korumpiranost arbitara.
• Skupe i dugotrajne medjunarodne arbitraže.

PRAVNA PRIRODA ARBITRAŽE

Ugovorna teorija – Zastupljena u Francuskoj. Smatra arbitražu ugovornom

institucijom. Ugovor je osnov arbitraže.

Jurisdikciona teorija – Zastupljena u Nemačkoj. Smatra arbitražu privatnim

sudom.

Mešovita teorija – Sadrži elemente prethodne dve. Nastanak i konstituisanje ima

ugovorni karakter, ali delovanje i dejstvo ima procesni karakter.
 ARBITRABILNOST

Arbitrabilnost je podobnost spora da se rešava putem arbitraže.

Arbitrabilnost može odrediti država zakonom, a može biti odredjena i od
specijalizovanih arbitražnih institucija.

Arbitrabilnost može biti:

• Subjektivna – vezuje se za sposobnost za zaključenje sporazuma o

arbitraži. Sporazum može zaključiti svako poslovno sposobno lice, dok za
pravno lice je potrebno da se radi o licu koje je ovlašćeno da preduzima
odredjene radnje. Dugo se smatralo da država i njeni organi ne mogu
ugovoriti arbitražu, ali je danas opšte prihvaćeno da je to moguće.
Zaključivanjem sporazuma o arbitraži smatra se da se strana država i
njeni organi odrekli mogućnosti pozivanja na imunitet.
• Objektivna – vezuje se za vrste sporova koji se mogu rešavati putem
arbitraže. To su sporovi koji se mogu rešiti poravnanjem, sporovi o
pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati. Iz arbitraže su
isključeni sporovi iz statusnih odnosa fizičkih lica, sporovi regulisani
antimonopolskim zakonodavstvom, sporovi nelojalne konkurencije, propisi
o hartijama od vrednosti.

U našem pravu:

• Objektivna arbitrabilnost – arbitraža se može ugovoriti za rešavanje

imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim
sporova za koje je odredjena isključiva nadležnost suda.
• Subjektivna arbitrabilnost – arbitražu može ugovoriti svako fizičko i pravno
lice, država i njeni organi, ustanove i preduzeća u kojima ona ima
svojinsko učešće, svako ko ima sposobnost da bude stranka u postupku.
 VRSTE ARBITRAŽE

Sa aspekta trajnosti razlikujemo:

• Stalne INSTITUCIONALNE arbitraže – Osnovane su da pružaju usluge

rešavanja sporova. Najčešće ih osnivaju privredne komore. One imaju :
AKT O OSNIVANJU, SEDIŠTE, ORGAN ARBITRAŽE i PRAVILNIK ZA
REŠAVANJE SPOROVA. Mora se ugovoriti nadležnost odredjene stalne
arbitraže i to: po imenu arbitraže ili po pravilima odgovarajuće arbitraže.
Stalne arbitraže: Spoljnotrgovinska arbitraža pri privrednoj komori
Jugoslavije, arbitraža medjunarodne trgovačke komore u Parizu.
• Privremene arbitraže AD HOC – Formiraju se za rešavanje odredjenog
spora i kad reše spor prestaju da postoje. Mora biti izričito ugovorena kao i
način kako će se ona konstituisati. AD HOC arbitraža nema svoj pravilnik
ni organe. Naročito se ugovara kod velikih institucionalnih sporova, kad je
stranka u ugovoru država i kod sporova o koncesijama. Ranije je kod nas
mogla da se koristi kod medjunarodnih sporova a ne kod unutrašnjih, a
sada je dozvoljena u svim situacijama.
• Medjunarodne arbitraže – One koje su osnovale medjunarodne institucije.
• Nacionalne arbitraže – One koje su formirane na nacionalnom planu.
Osnivaju ih privredne komore i preduzeća, pri čemu se jedne osnivaju za
sporove iz medjunarodnih odnosa, druge za unutrašnje odnose a ima i
onih za mešovite.
• Unutrašnje arbitraže – Rešavaju sporove unutar jedne zemlje.
• Medjunarodne arbitraže – Rešavaju sporove iz medjunarodnih odnosa bilo
da su medjunarodni ili nacionalni po svom osnivaču.
• Opšte arbitraže – Nadležne su za rešavanje svih vrsta trgovačkih sporova.
• Specijalizovane arbitraže – Nadležne su za rešavanje posebnih vrsta
sporova.
• Arbitraža otvorenog tipa – Kada bilo koje stranke mogu ugovoriti
nadležnost te arbitraže.
• Arbitraža zatvorenog tipa – Ona čiju nadležnost mogu ugovoriti članice
odredjene asocijacije čija je to arbitraža.
• Arbitraža mešovitog karaktera – Kada jedna stranka mora imati odredjeno
svojstvo a druga ne mora.
• Arbitraža kod kojih spor rešava 1 arbitar – Postoje kad se stranke tako
dogovore, bilo da jne stalna ili ad hoc arbitraža. Arbitar se može
sporazumno odrediti
• Abitraža kod kojih spor rešava više arbitara – Mora biti neparan broj
arbitara zbog donošenja odluke, po pravilu 3. Broj arbitara odredjuje se
sporazumno. Stalna arbitraža slobodno odlučuje, predvidja mehanizam
 izbora koji je različit – do 70.000$ jedan arbitar, a prek 70.000$ 3 arbitra.
Ad hoc arbitraža ostavlja imenovanje organu imenovanja, one imaju svoje
tarife usluga koje se zasnivaju na vrednosti spora. Neke tarife imaju višu ili
nižu stopu za istu vrednost spora zavisi od složenosti spora. Troškovi se
plaćaju unapred, instituciji. Kod ad hoc arbitri odredjuju troškove tek kad
su imenovani. Moguće je i odredjivanje troškova po satu rada a ne
unapred. Da bi arbitraža bila sigurna postoji avansiranje.

STALNE ARBITRAŽE

ARBITRAŽA PRI MEDJUNARODNOJ TRGOVINSKOJ KOMORI U PARIZU

Osnovana je 1923 godine. Njenu organizaciju sačinjavaju: predsednik,

podpredsednici i članovi suda.
Svaka država članica medjunarodne trgovinske komore ima 1 člana suda koji
ima zamenika. Sud ima oko 70 članova.
Ova arbitraža ne sudi, ona potvrdjuje imenovanje arbitara, organizuje imenovanje
arbitara kad ga stranke ne imenuju, odlučuje da li postoji arbitražni sporazum,
odredjuje troškove na predlog sekretarijata, odlučuje o izuzeću arbitara, daje
saglasnost na nacrt arbitražne odluke, stavlja klauzulu arbitražnosti na arbitražnu
odluku i odredjuje naknadu za rad arbitara.

• Arbitra odredjuju stranke a ne sud. Ako stranke nisu imenovale arbitra sud
se obraća nacionalnim odborima medjunarodne trgovinske komore i od
njega traži da imenuje arbitre .
• Izuzeće arbitra stranka može tražiti zbog pristrasnosti, novootkrivene veze
izmedju stranke i arbitra, opstrukcije postupka i nesposobnosti rada.
Odluka o izuzeću je bez obrazloženja bilo da se odbija ili prihvata zahtev.
Nepisano pravilo je da arbitraža zaustavlja postupak dok sud ne odlući o
zahtevu za izuzeće.
• Davanje saglasnosti na nacrt arbitražne odluke. Nacrt dolazi pred
predsednika, o njemu se izjašnjava administrativni tim suda koji je pratio
predmet. Gleda se da li postoje svi elementi odluke, da li je dobro
obrazložena, jasna, da li se u meritumu odluke nalaze elementi zbog kojih
može doći do poništenja ili neizvršenja odluke. Ako odluka ima nedostatke
vraća se arbitrima. Arbitri mogu biti izuzeti u sledećem sporu od strane
suda i to bez obrazloženja.
 TRGOVINSKA ARBITRAŽA U BEOGRADU

Osnovana je 1948 pri Privrednoj Komori Jugoslavije. Institucionalna, nacionalna,

medjunarodna arbitraža, opšta i otvorenog tipa. Kao stalna arbitraža vezana je
za Privrednu Komoru ali je samostalna u svom radu. Njene organe bira Privredna
komora: predsednik, podpredsednik i članovi predstavništva. Postoji lista
arbitara. Ranije su liste bile isključive, samo arbitri sa liste su se mogli imenovati.
Danas postoji lista domaćih i stranih stručnjaka i lista nije isključiva. Kada su tri
arbitra, predsednik arbitražnog veća mora biti sa liste. Ako je 1 arbitar onda mora
postojati sporazum o imenovanju arbitrara sa liste. Lista se preispituje svake 4
godine. Ova arbitraža vrši kontrolu odluke. Predsednik prvi čita i stavlja
primedbe. Sve primedbe treba da skrenu pažnju arbitru gde je pogrešio da ne bi
došlo do poništaja odluke. Troškove arbitraže odredjuje predsednik, primenom
tarife koja je vezana za vrednost spora. Troškovi se odredjuju jednokratno sem
ako ne dodje do povećanja tužbenog zahteva . SVAKA ARBITRAŽNA ODLUKA
NA KRAJU NOSI KLAUZULU DA IMA SNAGU PRAVOSNAŽNE SUDSKE
ODLUKE DOMAĆEG SUDA. Ovu klauzulu stavlja sekretar arbitraže. Odluka
mora biti na srpskom jeziku. Ako se stranke dogovore može biti i na stranom
jeziku, ali mora biti obezbedjeno prevodjenje zbog zapisnika. Naša arbitraža
može odbiti da rešava spor zbog ponašanja stranaka. Ako jedna stranka ne
dodje na rapravu druga predlaže odlaganja. Ako opet ne dodje arbitraža donosi
odluku ceneći sve dokaze. Ako arbitraža NIJE donela odluku moguće je
OBRATITI SE SUDU.

IZVORI ARBITRAŽNOG PRAVA

• ZAKON
• MEDJUNARODNA KONVENCIJA
• PRAVILNIK ARBITRAŽE

PODELA IZVORA:

• DRŽAVNI – zakon i medjudržavna konvencija

• AUTONOMNI - pravilnik
• NACIONALNI – zakon, pravilnik i prava nacionalnih arbitraža
• MEDJUNARODNI – medjudržavni sporazum i medj. Drž. Arb. Pravila
ZAKON

Zakonsko regulisanje arbitraže.

Država priznaje i prihvata arbitražno rešavanje spora, odriče se nadležnosti
svojih sudova. U zakonu se utvrdjuju uslovi i okviri za arbitražno rešavanje spora,
posebno imperativne norme.
U zakonu se reguliše obaveznost arbitražne odluke, kontrola arbitraže kroz
tužbu, zahtev za poništenje, priznanje i izvršenje stranih arbitražnih odluka.

Postoje:
Arbitraže regulisane u zakonima o parničnom postupku zakonu o arbitraži.

Jedne zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitraži koji obuhvataju

domaću i medjunarodnu arbitražu.

Dok druge zemlje imaju posebne zakone o trgovinskoj arbitraži a posebne o

arbitraži.

Treće regulišu arbitražu van zakona u posebnim propisima.

MEDJUNARODNA KONVENCIJA

Može biti:

Bilateralna (dvostrana) – retke u arbitraži.

Mi imamo bilateralnu konvenciju zaključenu sa Švajcarskom i arbitraža se
predvidja u konvencijama: o pravnoj pomoći i zaštiti stranih investicija.

Multilateralne (višestrane)
Države su preko ovih konvencija radile na prihvatanju arbitraža, ćak i kad nisu
bile dovoljno prihvaćene u nacionalnim okvirima.

To su :
• Ženevski protokol o arbitražnim klauzulama.
• Ženevska konvencija o izvršenju stranih arbitražnih odluka.
• Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka.
• Evropska konvencija o medjunarodnoj trgovinskoj arbitraži.
• Vašingtonska konvencija o rešavanju investicionih sporova izmedju država
i gradjana drugih država .
• Postoje i regionalne multilateralne konvencije.
 MEDJUNARODNE MULTILATELARNE KONVENCIJE

Ženevski sporazum o arbitražnim klauzulama 1923

Države su sporazumno prihvatale arbitražu na medjunarodnom planu.

Konvencija obavezuje države da njihovi sudovi prepuste spor arbitraži ako to 1
stranka zahteva ili tako predvidja sporazum. Konvencija predvidja da je za
formiranje arbitraže važna volja stranaka i sedište zemlje u kojoj se vrši arbitraža.
Reguliše izvršenje arbitražne odluke koja je doneta u zemlji potpisnici.
Kod nas je ratifikovana 1958 godine.

Ženevska konvencija o izvršenju stranih arbitražnih odluka 1927

Reguliše izvršenje i utvrdjuje uslove za izvršenje.

Sadrži 6 meritornih i 5 protokolarnih članova. Njom se dopunjuje protokol iz 1923
godine.
1958 godine je ratifikovana kod nas.

Njujorška konvencija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka 1958

Ratifikovalo ju je oko 130 država, kod nas je ratifikovana 1981 godine.

Predvidja uslove za osporavanje priznanja i izvršenja – stranka koja osporava
mora dokazati nedostatke...Konstitucija zahteva da arbitražni sporazum bude
pismen. Primenjuje se na odluke ad hoc arbitraža. Ovu konvenciju prati
UNCITRAL.

Vašingtonska konvencija o rešavanju investicionih sporova 1906.

Cilj je arbitražno rešavanje sporova. Formiran je Medjunarodni centar za

rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, kome se invstitor obraća tužeći
državu.
Pred arbitražom se mogu pojaviti i države koje nisu potpisnice konvencije.
Svetska banka za razvoj zahteva da onaj kome daje kredit predvidi ovu vrstu
arbitraže.

Evropska konvencija o medjunarodnoj trgovinskoj arbitraži 1961.

Utvrdila ju je Evropska ekonomska komisija. Odredila je pojam medjunarodne

trgovinske arbitraže. Stranke su pravna i fizička lica iz različitih zemalja. Reguliše
organizaciju arbitraže, arbitražni sporazum i arbitražni postupak.
Ne predvidja priznanje i izvršenje odluka.
 ZAKON O ARBITRAŽI

Odredbe zakona o arbitraži su dispozitivnog karaktera, malo je inperativnih.

• OSNOVNE ODREDBE ZAKONA regulišu:

-Predmet zakona, oblast primene, pojam medjunarodne arbitraže, osnov
arbitraže, arbitrabilnost, organizovanje arbitraže, uloga suda i primena
medjunarodnog ugovora.
-Zakonom se uredjuje arbitražno rešavanje sporova bez stranog
elementa.
-Odredbe se primenjuju kada je mesto arbitraže u Srbiji, ali ne isključuje
mogućnost primene od strane druge države.
-Temelj arbitraže je sporazum o arbitraži.
-Mogu biti stalne i ad hoc arbitraže.
-Državni sud može povodom arbitraže preduzimati radnje koje su izričito
odredjene ovim zakonom.
-Primena zakona ne utiče na primenu medjunarodnog ratifikovanog
ugovora.

• REGULIŠE SPORAZUM O ARBITRAŽI

- Pojam, ništavost, forma, prenos, tužba sudu, privremene mere.

• REGULIŠE ARBITRAŽNI SUD

Sastav, imenovanje arbitara, troškovi arbitraže.

• O ARBITRIMA

Ko može biti arbitar, prihvatanje dužnosti arbitra, dužnost arbitra da obavestui

stranke o bitnim činjenicama.

• NADLEŽNOST ARBITRAŽNOG SUDA

• POSTUPAK PRED ARBITRAŽNIM SUDOM
• ARBITRAŽNA ODLUKA
• PONIŠTAJ ARBITRAŽNE ODLUKE
• PRIZNANJE I IZVRŠENJE ARBITRAŽNIH ODLUKA
 PRAVILNICI STALNIH ARBITRAŽA

Pravilnici stalnih arbitraža su autonomni izvor, jer ga propisuju druge organizacije

a ne država.

Jedan od kreatora autonomnog prava je UNCITRAL (Komisija UN za

medjunarodno trgovinsko pravo).

Do primene pravilnika dolazi kada stranke ugovore institucionalnu arbitražu.

Pravilnik je, po pravilu, donose osnivači institucionlne arbitraže – Privredne

Komore.

Pravilnici se razlikuju po sadržini i obimu materije.

Struktura pravilnika: Organizacija arbitraže (organi)

Vrste sporova koje će arbitraža rešavati.
Uslovi pružanja arbitražnih usluga.
Način konstituisanja arbitražnog veća.
Imenovanje arbitra.
Arbitražni postupak.
Odredbe o arbitrima.
Većanje i donošenje odluke, sama odluka.

Stranke mogu ugovoriti odredjenu institucionalnu arbitražu, ali i odredjeni

pravilnik čime odredjuju i institucionalnu arbitražu.

Postoje različita rešenja kad stranke ugovora odredjenu institucionalnu arbitražu

ali predvide primenu pravilnika druge arbitraže: Nema arbitraže
Primena pravilnika inst. Arbitraže
Primena pravila koja nisu suprotna pravilima institucionalne arbitraže koja je
ugovorena.

Stranke mogu utvrditi neka posebna pravila koja će biti primenjena ako to ne
dovodi u pitanje sistem arbitraže koja je ugovorena.
 ARBITRAŽNI SPORAZUM
Videti formu u zakonu. Uloga sporazuma: Da se izadje iz sudske jurizdikcije i da se udje u svet
privatne jurizdikcije a na dozvolu države.

Bez sporazuma o arbitraži nema arbitraže.

Sporazum o arbitraži je ugovor koji je:

Dvostran i višestran – zaključuju ga minimum dve stranke

Formalan – za punovažnost se traže formalni uslovi.
Aleatoran i pod odložnim uslovom – do njegovog izvršenja može a ne mora doći.

Arbitražnim sporazumom stranke se obavezuju da nastupeli spor ili spor koji

može nastati u budućnosti iz njihovog pravnog odnosa, reše putem arbitraže.

Arbitražni sporazum se može zaključiti u vidu posebnog ugovora ili vidu

arbitražne klauzule.

Klauzule su vrlo kratke, a nekad ima odredbi, postoje standardne arbitražne

klauzule.

ELEMENTI ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

Saglasna izjava volja da se spor poveri odredjenoj arbitraži na raspravljanje.

Označenje spora koji arbitraža treba da reši.
Forma – pismena

FAKULTATIVNI – kada ih stranke predvide

Način formiranja arbitraže, organ imenovanja kod ad hoc arbitraže

Svojstva arbitara, Sedište i jezik arbitraže.
Merodavno materijalno i procesno pravo.
Vreme trajanja arbitraže.
Način opozivanja arbitara.
- Iako su stranke rekle da je odluka obavezujuća NE MOGU isključiti da se
tužbom obrate sudu.
- Stranke uvek mogu mirno rešiti spor u toku arbitraže.
 ZAKLJUČIVANJE ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

Važe opšta pravila o zaključivanju ugovora.

Zakon o arbitraži: arbitražu može ugovoriti svako fizičko i pravno lice
Za fizičko lice zahteva se poslovna sposobnost
Što se tiče pravnog lica sporazum može zaključiti: direktor i druga lica sa
specijalnim punomoćjem za zaključivanje.
Zakon je izričit kad govori o pravnim licima: Država,njeni organi, ustanove i
preduzeća u kojima država ima svojinsko učešće.
Zakon dodaje: Sporazum može zaključiti svakako u skladu sa odredbama ZPP-a
ima sposobnost da bude stranka u sporu.

Arbitražni sporazum je samostalan u odnosu na glavni ugovor koji se odnosi.

Nevaljanost glavnog ugovora ne znači i nevaljanost sporazuma o arbitraži.
Arbitražni sporazum ima nezavisnu pravnu sudbinu od glavnog ugovora.
Glavni ugovor predvidja:
- Komercijalne obaveze
- Kolateralnu obavezu – obaveza da ako dodje do spora, taj spor reši
arbitraža.

SPORAZUM O ARBITRAŽI JE NIŠTAV:

Kad vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitražu.

Kad nije zaključen u formi propisanoj zakonom.
Kad stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje.
Kad je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.

PRAVNA DEJSTVA ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

• Uža dejstva – poveravanje spora arbitraži, isključenje nadležnosti

državnog suda i formiranje arbitraže koja treba da reši spor.
• Šira dejstva: izbor materijalnog prava i pravila koja će se primenjivati,
izbor procesnih pravila, arbitražne odluke koje treba da budu donete.
– Arbitražni sporazum se može zaključiti i kad je nastali spor već iznet na
rešavanju sudu. – Arbitraža ne rešava pitanje zastarelosti potraživanja.
Zastarelost se prekida donošenjem tužbe, bez obzira što će se kasnije
podneti arbitraži.
• Prava i obaveze stranaka iz arbitražnog sporazuma: Pravo da se pokrene
spor (tužba)- tužilac, protiv tužba –tuženi, prigovor o konpenzaciji.
• Obaveza da se odazovu zahtevu za arbitražu, da zajednički formiraju
arbitražu, da plate troškove, da učestvuju u postupku i izvrše arbitražnu
odluku.
 • Obaveze su relativnog karaktera, stranke ne mogu bit prinudjene da izvrše
obaveze.

• II
• Pozitivna dejstva: da poveže spor arbitraži, da je kauza ugovor arbitražna
odluka.
• Negativna dejstva: Sud države ne pazi ex officio da li postoji sporazum o
arbitraži, već ako se ne istakne prigovor sud će suditi.
• Ako sud ustanovi da je sporazum o arbitraži ništav, može se upustiti u
ocenu ugovora pre nego što sebe proglasi nadležnim.

PRENOS ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

Cesija: Prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog.

- Smatra se da cesijom arbitraža prati sudbinu glavnoga ugovora i nije
potrebna saglasnost dužnika obaveze.
- Smatra se da novi poverilac mora obavestiti dužnika da je on novi
poverilac jer ako dužnik ispuni obavezu starom poveriocu, ne znajući za
novog obaveza je ispunjena i potraživanje novog poverioca se gasi. Što
se tiče arbitraže to obaveštenje nije potrebno.

Ustupanje spora
- Arbitražna klauzula prelazi na sticaoca.

Ustupanje ugovora
- Potrebna je obostrana saglasnost.
- Arbitražna klauzula se prenosi.
- Preuzimanje duga: Nema jedinstvenog mišljenja
Jedni smatraju da arbiztražna klauzula prelazi kao kod cesija.
Većina smatra da arbitražna klauzula ne prelazi, osim ako se sva tri učesnika
u preuzimanju duga ne saglase

Subrogacija – ulaz u pravo drugih

- Najčešće u oblasti osiguranja osigurač se subrogira u pravo osiguranika
- Prihvata se prlaz arbitražne klauzule, jemac prati dug dužnika
-. Član 13 zakona o arbitraži predvidja da sporazum ostaje na snazi u
slučaju cesije ugovora, ustupanja potraživanja i subrogacije ako drugačije nije
ugovoreno.

Univerzalna sukcesija – prenos svih prava i obaveza.

- Pravna lica – preuzimanjem jednog pravnog lica, prenosi se i arbitražna
klauzula
 - Podela pravnoga lica na više preduzeća, smatra se da je arbitražna
klauzula prešla na ono lice koje je preuzelo ugovor na koji se odnosi
arbitražna klauzula.
- Fuzija: Kada od dva ili više preduzeća nastaje novo pravno lice, preuzima
se i arbitražna klauzula.

Uticaj stečaja na arbitražnu klauzulu i arbitražni spor

- Pravi se razlika da li je tužilac ili tuženi u stečaju.
- Ako je stečaj otvoren nad tužiocem arbitražni postupak se može pokrenuti
i produžiti, jer lice koje sprovodi slučaj teži da poveća imovinu onog u
stečaju.
- Ako je stečaj otvoren nad tuženim, nema jedinstvenog stava. Stečajni
upravnik može prihvatiti arbitražu. Da se obustavlja arbitražni postupak
ako stečajni upravnik ne prihvati da dejstvuje.

IZVRŠENJE SPORAZUMA O ARBITRAŽI

Izvršenje zavisi od toga kako je sporazum zaključen:

1. Ako je zaključen kao arbitražni kompromis, arbitražni sporazum treba da

se izvrši (kauza je nastli spor), svaki sporazum se zaključuje da bi bio
izvršen!
2. Ako je zaključen kao arbitražna klauzula, stranke zaključuju sporazum NE
verujući da će se izvršiti, pod uslovom da dodje do spora.

Sporazum o arbitraži je prorogacioni sporazum sui generis i odredjuje koja će

institucionalna arbitraža biti nadležna.

Sporazumom se stranke OBAVEZUJU na njegovo izvršenje: da se ne obraćaju

državnim sudovima za rešavanje, da saradjuju sa arbitrima u izvršenju ugovora
o arbitraži, da plate rad arbitraži, da se podvrgnu donetoj arbitražnoj odluci.

U izvršenju sporazuma učestvuje više strana:

1. Strane koje su zaključile sporazum

2. Institucionalna arbitraža kad je ugovorena
3. Arbitri koji rešavaju spor
4. Sudovi, kad imamo intervenciju sudova u arbitražnom postupku.

SPORAZUM PO PRAVILU TREBA DA IZVRŠE STRANKE KOJE SU

ZAKLJUČILE SPORAZUM I LICA NA KOJA JE PRENET SPORAZUM.
Danas se u praksi javlja tendencija da u izvršenje budu involvirana lica koja nisu
potpisala sporazum, a da se kao stranka tretira banka koja je dala bankarsku
garanciju za tuženog.

Kod grupacije društava javlja se problem:

Jedno preduzeće zaključuje sporazum ali tužilac traži i ostala preduzeća da bi

postojalo više strana od kojih se može zahtevati izvršenje odluke (odgovaraju
solidarno, a kasnije se REGRESIRAJU). Onaj ko nije potpisao ne može biti
primoran da izvršava ugovor.

Postoje 4 faze izvršenja sporazuma.

1. Organizovanje arbitraže koja treba da reši spor
2. Arbitražni postupak
3. Donošenje arbitražne odluke
4. Izvršenje arbitražne odluke

PRESTANAK SPORAZUMA

Arbitražni sporazum prestaje kada je u potpunosti izvršen glavni ugovor, u vezi

koga se predvidja mogućnost arbitraže (u potpunosti, nema nikakve mogućnosti
spora).

Raskid glavnog sporazuma ne utiče na prestanak arbitražnog sporazuma, jer

arbitražni sporazum tad stupa u funkciju.

Moguće je da se stranke sporazumeju da raskinu sporazum o arbitraži, ali to

mora biti pismeno uradjeno.

Ako se ne istakne prigovor ne nadležnosti suda, odrekli smo se arbitražnog

sporazuma.

Arbitražni sporazum prestaje donošenjem abitražne odluke:

Ako je arbitražni sporazum zaključen u formi arbitražnog kompromisa onda
donošenjem arbitražne odluke taj sporazum prestaje da postoji.
Ako je zaključen u formi arbitražne klauzule da će sve sporove rešavati arbitraža,
onda donošenjem arbitražne odluke taj sporzum ne prestaje da postoji.

Arbitražni sporazum prestaje njegovim poništajem.

Arbitražni sporazum prestaje poništajem arbitražne odluke, ali u tom slučaju

razlikujemo dve situacije:
1.Ako je arbitražna odluka poništena zbog nepostojanja i ne punovažnosti
sporazuma o arbitraži prestaje arbitražni sporazum.
2.Ako je arbitražna odluka poništena iz drugih razloga, prekoračenja arbitra,
arbitražni sporazum ostaje na snazi i stranke se mogu ponovo obratiti arbitraži na
osnovu tog sporazuma.Dva su stava o tome da li arbitar koji je doneo poništenu
odluku treba ponovo da sudi: Treba, mora ostati u granicama svojih ovlašćenja;
Ne treba i tada treba konstituisati novi tribunal.

ARBITRI

Arbitri su lica kojima stranke poveravaju rešavanje njihovog spora, to su lica u

koja stranke imaju poverenja u pogledu ne pristrasnosti, savesnosti i
profesionalnosti!!! Ovo važi kad stranke sporazumno biraju arbitre.

Stranka snosi posledice rada arbitara dok organ imenovanja ne snosi!

Profesionalnost arbitara je važna za stranke, a one često u sporazumu
predvidjaju stručnost arbitara.

Arbitri ne moraju biti samo pravnici, postoje arbitraže koje nisu pravne –
finansije...

Neutralnost i nepristrasnost su objektivne kategorije, moraju postojati i kad

arbitra bira organ imenovanja.

Neutralnost i nepristrasnost podrazumeva da nema direktne i posebne veze sa

strankom; ukoliko postoji veza arbitar treba obavestiti stranku.
Arbitar ne sme biti u direktnim kontaktima sa strankom i njenim zatupnicima, ali
se smatra da je legitimno da arbitar posredno vodi računa o zaštiti stranke u
postupku.

Arbitar, advokat stranke, kada arbitar saradjuje sa strankom ili njenim

advokatom.
Postoje nevidljive veze izmedju stranke i arbitra – kulturološke, civilizacijske (više
simpatija za stranku iz Švajcarske nego iz Avganistana).

Što se tiče nacionalne pripadnosti arbitara kod medjunarodne arbitraže postoje tri
nepisana pravila:
1. Arbitri su iz različitih zemalja.
2. Arbitri su iz zemalja iz kojih su stranke
3. Predsednik tribunala mora biti iz zemlje iz koje nisu stranke.

Kod medjunarodne trgovinske arbitraže kao arbitri se sve češće pojavljuju

advokati, pa se postavlja pitanje da li je stranka imala odnose sa tom
korporacijom iz koje je imenovani advokat ako je imenovala, onda taj advokat
nije podoban za arbitražu.
Naš Zakon o arbitraži kaže ko može biti arbitar:
Svako fizičko lice koje je poslovno sposobno bez obzira na državljanstvo.
Mora imati svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora.
Ne može biti lice osudjeno na bezuslovnu kaznu zatvora dok traju posledice.
U nekim pravima se izričito kaže da sudija državnog suda ne može biti arbitar, a
razlozi su: Paralelno pravosudje, institucija državnih sudova na arbitražne
odluke, u postupku za poništaj arbitražne odluke može učestvovati sudija koji je
učestvovao u donošenju te odluke.

Dužnosti arbitra:

1. Da strankama omogući nesmetano iznošenje činjenica i pravnih

shvatanja.
2. Da ispoštuje rok u kome treba izvršiti zadatak.
3. Ne sme se povući iz arbitraže bez dobrog razloga.
4. Da čuva kao tajnu sve poverljive informacije koje je saznao u arbitražnom
postupku. Dužan je da savesno i efikasno obavlja svoju dužnost. Naš
zakon ne govori o odgovornosti arbitra. Odnos arbitra i stranke je
ugovorni. Protiv odluke državnog suda kojom je utvrdjen prestanak
dužnosti arbitra ne može se podneti žalba, isto je i za izuzeće, odluka ne
mora biti obrazložena.

POKRETANJE ARBITRAŽNOG SPORA

Vrši jedna od stranaka, to je zahtev za arbitražu ili tužba.

Arbitražni sporazum je aleatoran – do njegove primene dolazi ako stranka
pokrene spor.
Spor se pokreće ZAHTEVOM ZA ARBITRAŽU, koji ne mora biti detaljan i mora
sadržati dokaze.
Zahtev za arbitražu obuhvata 3 elementa.
Da se kaže zbog čega je spor.
Da se navede pravni odnos (ugovor) na osnovu koga je druga strana bila dužna
da postupi.
Da se kao dokaz priloži sporazum o arbitraži.
Imenovanje arbitra – nije stalno.

Ako je ugovorena stalna arbitraža – Zahtev za arbitražu se dostavlja njoj. Ona

sama ispituje da li postoji sporazum o arbitraži. Neke arbitraže zahtevaju da se
plate troškovi pre nego što se zahtev dostavi drugoj strani. Ako su ispunjeni
uslovi, zahtev se dotavlja drugoj strani na odgovor.
Ako je ugovorena ad hoc arbitraža – zahtev za arbitražu se dostavlja drugoj
strani i navodi razlog.
Pokretanjem arbitraže ulazi se u I fazu : FORMIRANJE ARBITRAŽE koja treba
da reši spor. Ova faza prethodi postupku. Razlikujemo:
INSTITUCIONALNU ARBITRAŽU
• Ako je predvidjeno da spor rešava 1 arbitar. U arbitražnom sporazumu
može biti odredjeno ko će biti arbitar. Moguće je da stranke u zahtevu za
arbitražu imenuje arbitra i to je predlog za arbitra. Arbitar daje izjavu i
biografiju, šalje se strankama i ako nema prigovora, izbor je konačan.
• Ako je predvidjeno da spor rešavaju 3 arbitra onda na osnovu arbitražnog
sporazuma, u zahtevu za arbitražu stranka može imenovati svog arbitra.
Kada se zahtev dostavi drugoj strani, tuženi može imenovati svog arbitra u
odgovoru, a ako to ne uradi biće pozvan ada imenuje.
• Ako imenovanje prepusti STALNOJ ARBITRAŽI, ona to radi u skladu sa
svojim pravilnikom.
• Ako je više tuženih i oni se ne mogu složiti oko arbitra – imenovanje vrši
stalna arbitraža.
• Imenovani arbitri dostavljaju izjavu da su nepristrasni i svoju biografiju, to
se šalje drugoj strani i ostavlja se rok za izjašnjavanje.
• Kad se stranke izjasne pristupa se izboru trećeg arbitra.
• Ako nije odredjeno da li će spor rešavati 1 ili 3 arbitra. Pravilnici
predvidjaju kriterijum kada će spor rešavati 1 a kada 3 arbitra.
• Ako u pravilniku nije ništa odredjeno, postoji diskreciona volja arbitraže da
odluči.

AD HOC ARBITRAŽA
• Zahtev za arbitražu direktno se dostavljna drugoj strani
• Ako u sporazumu ima elemenata za konstituisanje arbitraže oni se
primenjuju, da li će spor rešavati 1 ili 3 arbitra.
• Ako u sporazumu nema elemenata za konstituisanje arbitraže, u zahtevu
za arbitražu se može tražiti da spor reši 1 ili 3 arbitra, a druga strana se
može složiti ili protiviti.
• Ako su stranke predvidele organ imenovanja one se obraćaju njemu da
odredi broj arbitara, a ako nisu onda broj arbitara odredjuje državni sud.
• Ako jedna stranka odbija da se izjasni o arbitru, onda to čini organ
imenovanja, a ako on nije predvidjen onda državni sud .
• Protiv odluke državnog suda nije dozvoljena žalba.

TROŠKOVI ARBITRAŽE
Kod stalnih arbitraža pitanje troškova regulisano je u pravilniku.
Stranka koja podnese zahtev za arbitražu mora uplatiti registracione troškove.
Iznos registracionih troškova se ne vraća ako ne dodje do arbitraže, a ako dodje
onda se uračunava u troškove koji se plaćaju za arbitražu.
Troškovi se različito odredjuju u pravilnicima.
-Visina troškova zavisi od vrednosti spora.
-Visina troškova zavisi od toga da li će spor biti komplikovan.
Ukoliko stranka koja je dužna da plati troškove to ne učini smartaće se da je
tužba povučena. Ako se poveća zahtev povećava se i akontacija.
Jedni pravnici smatraju da AVANS plaća tužilac, ili 50-50 ali se često dešava da
tuženi neće da plati. Ako ne plati postupak se nastavlja dok ne plati 100 %

SEDIŠTE ARBITRAŽE

Sedište arbitraže može biti predvidjeno u arbitražnom sporazumu, bilo da je

ugovorena stalna ili ad hoc arbitraža.
Ako arbitražnim sporazumom nije predvidjeno sedište arbitraže:

Za stalnu – odredjuje se mesto u kome je stalna arbitraža.

Za AD HOC arbitražu – kad se konstituiše tribinal, arbitri odredjuju sedište.
Stranke mogu naknadno promeniti sedište arbitraže.

ZNAČAJ SEDIŠTA:

Sedište odredjuje nacionalnu pripadnost arbitražne odluke u postupku njenog

priznanja i izvršenja.

Postupak za poništenje arbitražne odluke. Trazi se u zemlji u kojoj je sedište.

Arbitri moraju voditi računa o procesnim pravilima zemlje u kojoj je sedište

arbitraže.

Za izuzeće arbitra nadležan je sud zemlje u kojoj je sedište arbitraže.

NADLEŽNOST ARBITRAŽE

Kada se rešava spor sama arbitraža oganizuje svoju nadležnost.

O nadležnosti arbitaže nekad je odlučovao državni sud, danas o nadležnosti
odlučuje sama arbitraža.
Ako se stranka obrati državnom sudu arbitražni postupak mora čekati odluku
državnog suda.
O nadležnosti odlučuju arbitri koji rešavaju spor.
O nadležnosti se odlučuje ako postoji prigovor nenadležnosti koji se mora istaći
pre nego što se stranka upusti u meritum spora.
Pitanje prigovora nenadležnosti je predhodno pitanje.
U većini prava donosi se delimična odluka o nadležnosti arbitraže i moguć je
poništaj te odluke pred državnim sudom.
Kod nas postoji pravilo da veće koje rešava o prigovoru donosi samo zaključak,
tako da stranka ne može ići na poništaj, jer nema delimične odluke. Ako se
prigovor usvoji donosi se odluka.
 ODNOS DRŽAVNOG SUDA I ARBITRAŽE

Državni sud može, u vezi arbitraže, da preduzima samo one radnje koje su
izričito odredjene Zakonom o arbitraži.
Družavni sud mora uvek da se povuče ako je ugovorena arbitraža.
Arbitražni sporazum može se zaključiti i ako je nastali spor već iznet na
rešavanje državnom sudu.
Sud kome je podneta tužba, koja je predmet arbitražnog sporazuma, oglašava se
nenadleznim i odbacuje tužbu po prigovoru stranke koji mora biti podnet pre
upuštanja u meritum spora, osim ako utvrdi da je arbitražni sporazum ništav, da
je bez dejstva ili da ga nije moguće izvršiti.
Državni sud vrši imenovanje arbitra ako nema sporazuma stranaka ili organa
imenovanja.
Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, o izuzeću odlučuje državni sud.
Državni sud može, na zahtev stranke odrediti privremene mere.
Arbitražni sud može tražiti pomoć državnog suda radi izvodjenja dokaza.

PRAVILA POSTUPKA

ODREDJIVANJE PRAVILA POSTUPKA

I - OSNOVNO PRAVILO

Je da pravila arbitražnog postupka odredjuju stranke i to po pravilu u arbitražnom

sporazumu ili u arbitražnoj klauzuli, s tim što je dopušteno da to učine i kasnije u
posebnom sporazumu.

Postoje principi koji se tiču:

1 – Način odredjivanja pravila postupka.

Pravila postupka mogu biti odredjena:
Neposredno- stranke mogu same konstruisati pravila postupka
Upućivanjem na odredjena arbitražna pravila

Stranke ad hoc arbitraže mogu ugovoriti pravila stalne arbitraže.

2 – Ograničenja koja su vezana za:

Ugovaranje stranog procesnog prava.
-Moguće je ako se ispune dva uslova: Ako je arbitraža medjunarodna, Ako je u
skladu sa zakonom a praktično se misli na ostala ograničenja vezana za mesto
arbitaže.
Ostala ograničenja koja postoje nezavisno od toga da li je ugovoreno strano
procesno pravo:
Zabrane derogiranja procesnih normi:
Princip kontradiktornosti – obaveza arbitraže da omogući svakoj stranci da
iznese svoje stavove i dokaze, i da se izjasni o predlozima protivne stranke.

Princip ravnopravnosti stranaka

Načelo dispozicije – arbitraža ne može sama pokrenuti postupak, već se on

pokreće zahtevom za arbitražu ili tužbom.

Dokazivanje – ako su činjenice sporne arbitraža mora izvesti dokazivanje.

Savesnost – Nesavesno postupanje može dovesti do gubitka odredjenih

procesnih ovlašćenja, kao što je pravo na prigovor .
-Nesavesnost – stranka mora znati da neka odredba zakona ili uslov koji
proističe iz arbitražnog sporazuma nije ispoštovan.
-Predmet nesavesnosti – Zakonska odredba ili uslov koji proističe iz arbitražnog
sporazuma.
-Nesavesnost se odnosi na nepoštovanje zakonske odredbe ili uslova, brani se
stavljenjem prigovora. Pravo na prigovor postoji ako se stavi odmah ili u roku za
prigovor.

II DOPUNSKA PRAVILA

Kako se postupa kad stranke nisu ugovorile pravila postupka.

1 – Ko odredjuje pravila postupka ?

-Arbitražni sud će voditi postupak na način koji smatra celishodnim u skladu sa
zakonom.
- Pravila odredjuje arbitar pojedinac ili veće.

2 – Kako se odredjuju pravila postupka ?

Važi princip celishodnosti i u skladu sa zakonom.
Celishodnost zavisi od toga da li se radi o domaćoj ili medjunarodnoj arbitraži.
Ako je medjunarodna arbitraža, može biti odredjeno neko drugo pravo a ne pravo
Srbije.
U skladu sa zakonom – važe ograničenja koja se odnose na zabrane
derogiranja.

III PRAVILA POSTUPKA STALNE ARBITRAŽNE INSTITUCIJE

Ona ima svoj statut i ona na način predvidjen statutom utvrdjuje i donosi pravila
postupka.
Ako stranke ćute smatra se da su prihvatile pravila postupka stalne arbitražne
institucije.
Pravila moraju biti u skladu sa zakonom.
Ako stranke ugovore nadležnost stalne arbitražne institucije, one mogu u celosti
ili delimično isključiti pravila, ali su ograničene kao i kad ugovaraju pravila
postupka.

PRAVNI ZNAČAJ PRAVILA POSTUPKA

Ako ne budu poštovane zakonske odredbe posledice su sledeće:

PONIŠTAJ ARBITRAŽNE ODLUKE

Do poništaja arbitražne odluke pred državnim sudom doći će ako stranka protiv
koje je doneta arbitražna odluka nije bila uredno obaveštavana o imenovanju
arbitra ili o arbitražnom postupku, ili iz drugih razloga nije mogla da donese svoje
stavove.

Ako sastav arbitražnog suda ili arbitržni postupak nisu bili u skladu sa
sporazumom o arbitraži tj. u skladu sa zakonom o arbitraži – kad arbitražnog
sporazuma nema ili je on u suprotnosti sa Zakonom.

Ako se arbitražna odluka zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka, na

falcifikovanoj ispravi, ili je do odluke došlo usled krivičnog dela arbitra ili stranke-
ovi razlozi se dokazuju pravosnažnom presudom.

Do poništaja arbitržne odluke doći će ako je ona suprotna javnom poretku.

PRIZNANJA I IZVRŠENJA STRANE ARBITRAŽNE ODLUKE

Strana arbitražna odluka neće biti priznata ako su izvršene iste povrede kao i kod
pokušaja arbitražne odluke.

Ako sporazum o arbitraži nije punovažan; ako stranka nije mogla izneti svoje
stavove; ako arbitražni postupak nije u skladu sa arbitražnim sporazumom.

Ako je arbitražna odluka suprotna javnom poretku.

MESTA ARBITRAŽE

Pravila postupka su od odlučujućeg značaja za odredjivanje mesta arbitraže.

Za domaću arbitražnu odluku relevantno je mesto arbitraže: ako je odluku donela

arbitraža čije je mesto u Srbijii – domaća odluka, ako je mesto arbitraže van
Srbije – strana odluka.
Kod ad hoc arbitraže pravilo je da je mesto arbitraže ono mesto gde je odluka
donesena pod uslovom da se tu nalazi i većina članova arbitražnog veća.

Strana arbitražna odluka je ona koju je doneo arbitražni sud čije je mesto van
Srbije ili odluka koju je doneo arbitražni sud u Srbiji ali je ka arbitražnom
postupku primenjeno strano pravo.

NAČELA ARBITRAŽNOG POSTUPKA

Načelo ravnopravnosti

Načelo kontradiktornosti

Načelo kontradikcije

Načelo savesnosti

Načelo dokazivanja ako su činjenice sporne

Načelo usmenosti
Postoje dva pravila:

Za održavanje usmene rasprave ili vodjenja postupka na osnovu pismenih

dokumenata merodavan je sporazum stranaka.

Ako nema sporazuma stranaka preovladjuje načelo usmenosti, osim ako stranke
nisu izričito isključile usmenu raspravu.

POKRETANJE POSTUPKA

Postupak se pokreće po principu dispozicije

RADNJE POKRETANJA POSTUPKA

Nepostredno tužbom
-Tužba se podnosi u roku koji su stranke sporazumno odredile, a ako nisu
odredile taj rok onda u roku koji odredi arbitraža;
Rok koji je odredjen pravilnikom spoljnotrgovinske arbitraže.

Zahtev za arbitražu – podnošenje tužbe

Zahtev ima karakter izjave da će se podneti tužba

MOMENAT POKRETANJA POSTUPKA

Početak arbitražnog postupka odredjuju stranke sporazumom

Zakonsko pravilo – pravi razliku ozmedju stalnih i ad hoc arbitraža

Stalne arbitraže – arbitražni postupak počinje na dan kad stalna arbitraža
primi bilo zahtev za arbitražu bilo tužbu.

AD HOC ARBITRAŽE

Postupak je pokrenut kada je započeta parnica.

SADRŽINA TUŽBE I ZAHTEVA ZA ARBITRAŽU

Tužba treba da sadrži 3 elementa:

Činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev

-ne mora sadržati dokaze

Sporna pitanja
- misli se na materijalnopravnu kvalifikaciju spora

Tužbeni zahtev
- mora biti odredjen:subjektivno i objektivno.

Ako je tužba neuredna, nema mogućnosti obustave postupka, već će tužilac biti
pozvan da se izjasni o nejasnim delovima, a ako to ne učini tužbeni zahtev se
odbija.

SADRŽINA ZAHTEVA ZA ARBITRAŽU

Zahtev treba da sadrži:

1. Zahtev da se spor iznese pred arbitražu
2. Imena i adrese stranaka
3. Upućivanja na arbitražne klauzule
4. Naznačenje pravnog odnosa iz koga je spor nastao
5. Naznačenje prirode spora
6. Zahtev koji se ističe
7. Predlog u pogledu broja arbitara

PROMENA TUŽBENOG ZAHTEVA

Osnovno pravilo – zakonsko

U toku postupka može se izmeniti ili dopuniti tužba, pod odredjenim uslovima.
Stranke mogu isključiti promenu tužbe.
Izmene su dopuštene:
Ako ih stranke nisu isključile
Ako arbitri, zbog efikasnosti postupka ne odluče drugačije.
Izmena – podrazumeva promenu identiteta
Dopuna – podrazumeva povećanje postojećeg ili dodavanje novog zahteva.

Dopunsko pravilo:
Stranke mogu isključiti ili dozvoliti svaku promenu u svakom stadijumu postupka,
a mogu i usloviti promenu držanjem tuženog ili izričitim odobrenjem arbitražnog
veća.

JEZIK NA KOME SE VODI POSTUPAK

Stranke sporazumno odredjuju jezik ili jezike na kojima će se voditi arbitražni

postupak.
Ako nema sporazuma stranaka jezik postupka zavisi od toga da li je u stanju
STALNA ili AD HOC arbitraža.
- Stalna arbitraža – pitanje jezika odredjuje u pravilniku
- AD HOC arbitraža – jezik odredjuje arbitražno veće ili arbitar pojedinac pri
čemu se vodi računa o mestu arbitraže i jeziku na kom je zaključena
arbitražna klauzula.

PREVODJENJE

OBAVEZNO- kada se postupak vodi na više jezika, a oni koji su bili u postupku
ne govore svim tim jezicima.

FAKULTATIVNO – svako ima pravo da se izrazi na svom jeziku čak i kad zna
drugi jezik, ali snosi trošak prevodjenja.

Podnesci mogu biti na jednom jeziku, a postupak na drugom

Ako stranke nisu ništa dogovorile onda kod stalnih arbitraža po njihovim
pravilima, a kod ad hoc arbitraža kako odrede arbitri.
 ODBRANA TUŽENOG

Odbrana tuženog je kada tuženi osporava tužbeni zahtev.

Prigovor tuženog da arbitraža nije nadležna smatra se osporavanjem tužbenog
zahteva.

SADRŽINA ODBRANE:

-Osporavanje činjenica
-Osporavanje materijalnopravnog shvatanja tužiočevog.
Procesni prigovori (procesna odbrana)

Procesni prigovori:
1. Prigovor nenadležnosti arbitraže
-Ako je stavljen ovaj prigovor arbitraža je ovlašćena da odlučuje: o prigovoru
nepostojanja svoje nadležnosti; o postojanju arbitražnog sporazuma ili arbitražne
klauzule; o punovažnosti arbitražnog sporazuma i o postojanju ili punovažnosti
osnovnog ugovora kada je njegov sastavni deo arbitražna klauzula.
-Arbitraža je vezana odlukom da je osnovni ugovor ništav i odbija tužbeni zahtev
-Ovaj prigovor se može podneti najkasnije kada i odgovor na tužbu, a ako je u
pitanju protivtužba, u odgovoru na protivtužbu.

2. Prigovor RES IUDICATA (zabrana dvostrukih litispendencija, zabrana

ponovnog odlučivanja o onome što je pravosnažno presudjeno).

LITISPENDENCIJA
-Ako teče parnica, da li je dozvoljena nova parnica sa istim predmetom spora i
izmedju istih stranaka ? Naš zakon ne govori o tome.
-Arbitraža će reagovati na ovaj prigovor (odbacivanje tužbe)
-Prigovor se stavlja najkasnije u odgovoru na tužbu

Zabrana sudjenja u onome što je pravosnažno presudjeno.

-Važi kod nas ova zabrana čl. 64 ZA – arbitražna odluka ima dejstvo
pravosnažne sudske odluke.
-Ako je tužba podneta državnom sudu, stranka može staviti prigovor da je
zaključen arbitražni sporazum i tada će sud odbaciti tužbu. Državni sud pazi EX
OFFICIO na litispendenciju, a pred arbitražom prigovor se može istaći do
upuštanja tuženog u meritum.

Radnje raspolaganja predmetom spora:

Priznanje tužbenog zahteva, odricanja od tužbenog zahteva i poravnanje u
arbitraži nema ista dejstva kao pred državnim sudom.

-Priznanje tužbenog zahteva.

Zakon ne započinje presudu na osnovu priznanja. Arbitraže više vole da donesu

odluku na osnovu kontradiktornog raspravljanja. Ako tuženi prizna tužbeni zahtev
veće će vršiti dokazivanje.

Odricanje od tužbenog zahteva

Zakon ne predvidja mogućnost donošenja meritorne odluke kao posledica
odricanja.

Meritorno poravnanje
-Arbitraža donosi odluku na osnovu poravnanja i razlog za donošenje odluke je
pravna sigurnost.

FORMA / OBLIK ODBRANE

ODGOVOR NA TUŽBU
- Pravilo je da se podnosi ako stranke nisu drugačije odredile.
- Osnovno pravilo – odgovor na tužbu je obavezan u roku koji je
sporazumno odredjen.
- Dopunsko pravilo – ako stranke nisu odredile ništa, rok odredjuju arbitri.
- Sadržina odgovora na tužbu odrdjena je zakonom.
- Mora biti konkretna, tužba se mora izjasniti o navodnim zahtevima i
dokazima tužbe.
- Moguće je preinačenje odgovora na tužbu-ako stranke nisu isključile ovu
mogućnost, ako arbitri ne odluče drugačije zbog efikasnosti postupka.
- Posledice propuštanja odgovora na tužbu- Neće se doneti presuda zbog
propuštanja, već će arbitraža nastaviti postupak ali će imati uvid samo u
činjenice koje su iznete.
- Nakon odgovora na tužbu nastupa prekluzija u pogledu nekih pitanja
(prigovor nenadležnosti, litispendencije, zahtevanje usmene rasprave i
izvodjenja dokaza)

PROTIV TUŽBA

Rok za protivtužbu nije predvidjen zakonom – što je veliki propust!

Protivtužba je tužba tuženog, ne može se podneti ako je podnet samo zahtev za
arbitražno rešavanje spora, podnosi se pismeno.
-Protivtužba mora biti obuhvaćena arbitražnim sporazumom, to znači da se mora
odnositi na isti pravni odnos za koji je predvidjena arbitražna klauzula
(sporazum).

-* Vrste protivtužbe

1. Konpenzaciona protivtužba- dozvoljena je samo ako potraživanje proističe iz

istog pravnog odnosa kao i potraživanje tužioca.
2. Koneksna protivtužba uvek će biti dozvoljena.
3.Prejudicielna protivtužba, po pravilu neće biti dozvoljena ali biće dozvoljena
ako tuženi dovodi u pitanje punovažnost svog ugovora.

-Dopuštenost protivtužbe - sa stanovišta sporazuma stranaka

Stranke mogu arbitražnim sporazumom isključiti mogućnost podvodjenja
protivtužbe. Zakonodavac nije propisao rok za podnošenje protivtužbe.

Sadržina protivtužbe
-primenjuju se odredbe o tužbi –činjenice, sporni odnos, protivtužbeni zahtev.

MATERIJALNOPRAVNI PRIGOVOR

- To su svi prigovori koji se koriste u postupku pred državnim sudovima:

- A. Prigovor da pravo nije nastalo.
- B. Prigovor da pravo nije prestalo.
- C. Prigovor da pravo postoji, ali nije izvršena obaveza.
- Prigovori ne mogu ići van granica osnovnog ugovora.

POSLEDICE PROPUŠTANJA TUŽENOG DA SE BRANI

Mogu se svesti na tri posledice:

1. Obustavljanje/okončanje postupka.

– Do toga dolazi usled propuštanja tuženog da podnese odgovor na tužbu

ili ne primeni nijedno drugo sredstvo odbrane a tužilac odluči da povuče
tužbu. Tako i ako se tuženi brani a tužilac povuče tužbu. Ako arbitraža
oceni da je arbitražni postupak postao nemoguć.
2. Gubitak prava na prigovor

Ako stranka zna da neka odredba zakona ili neki uslov iz arbitražnog
sporazuma nije poštovan, a ne stavi odmah prigovor gubi pravo da se
pozove na nepoštovanje te odredbe kasnije.
 3. Nastavljanje postupka pod nepovoljnim uslovima za tuženog.

Ako tuženi ne odgovori na tužbu ne smatra se da je priznao činjenice, ali

će se sud kretati na osnovu činjenične gradje koju mu pruži tužilac što
lako može dovesti do usvajanja tužbenog zahteva.
- Ako tuženi ne dodje na raspravu ili ne podnese pismene dokaze, sud
donosi odluku na osnovu materijala koji mu je pružio tužilac.

DOKAZIVANJE

Dokazivanje je jedno od kogentnih pravila – Dokazivanje je obavezno kad su u

pitanju SPORNE činjenice.

-Postupak dokazivanja počinje predlaganjem dokaza, izvodjenjem, ocenom

dokaza, primenom pravila o teretu dokazivanja.
Ali pred arbitražom nema utvrdjivanja činjenica ex officio, već se dokazivanje
kreće samo u okviru raspravnog načela, samo one činjenice koje su iznete.

Dokazna sredstva.

Naš zakon sadrži numerus klauzus, uredjuje izvodjenje dokaza putem dokaznih
sredstava: svedoci i veštaci.

Po UNCITRAL-u dokazno sredstvo je veštačenje.

Izvodjenje dokaza putem ova dva dokazna sredstva razlikuje se od parničnog
postupka, a kod ostalih je isto kao i u parničnom postupku.

Druga dokazna sredstva se moraju izvoditi u skladu sa pravilima stalne arbitraže

ako je u pitanju stalna arbitraža, ili u skladu sa sporazumom stranaka, ako je ad
hoc arbitraža.

Ako stranke ne isključe arbitražnim sporazumom biće dozvoljena sva ona

dokazna sredstva koja su poznata u procesnom pravu.

Nije predvidjen zatvoren krug dokaznih sredstava sve dok može biti stručnjak a u
parničnom postupku ne može.

I SVEDOCI

Razlike izmedju parničnog i arbitražnog postupka:

-U parničnom postupku postoji obaveza svedočenja

U arbitraži gradjanin nije dužan da se odazove arbitraži.
-Prema svedoku u parničnom postupku sud može primeniti različite prinudne
mere (kazne).
U arbitraži se prema svedoku ne mogu primeniti nikakve prinudne mere.

-U parničnom postupku svedok polaže zakletvu.

U arbitraži svedok nije dužan da se zakune.

-U arbitraži svedok može biti saslušan pismeno ako se stranke tome ne protive i
ako svedok na to pristane.
-U arbitraži se od svedoka može tražiti da pismeno odgovori na tačno
formulisano pitanje.

-Zabrana arbitraži da sasluša svedoka.

Obaveza svedoka da uskrati svedočenje, da odgovori na odredjena pitanja.

II VEŠTACI

Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, tada sud može da:

-Arbitraža može imenovati veštaka ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
-Može se imenovati 1 ili više veštaka.
-Ne mogu se primeniti prinudne mere (nisu isključen izričito).
-Arbitraža može naložiti strankama da predaju sve potrebne isprave i pruže sve
potrebne informacije, ako to ne urade nema sankcija.
-Ako to nije isključeno stranka može dovesti svog veštaka na usmenu raspravu
da ispita veštaka koga je odredila arbitraža, ako je veštak punomoćnik stranke u
konkretnom slučaju.

III POMOĆ DRŽAVNOG SUDA U IZVODJENJU DOKAZA

Arbitražni sud može da zatraži pomoć suda radi izvodjenja dokaza.

- Dokaze izvedene pred sudom arbitraža ceni kao da je sama izvela.
- Što se obezbedjenja dokaza pred arbitražom – da li stranka koja podnosi
zahtev ili tužbu može tražiti obezbedjenje.
- Obezbedjenje dokaza nije predvidjeno ZAKONOM.
- Dokaze ne bi mogla obezbediti ni stalna ni ad hoc arbitraža, već će se
stranka obratiti državnom sudu sa zahtevom za obezbedjenje.
- Obezbedjenje se uvek traži pred opštinskim sudom.
- Ostala dokazna sredstva.
- Dopušteno je izvodjenje dokaza ostalim dokaznim sredstvima ali arbitraža
ne može primenjivati nikakve prinudne mere.
- Uvidjaj se retko primenjuje dok su isprave česte.

IV OCENA DOKAZA
Važi slobodna arbitražna ocena, ne sudska ocena dokaza ako sporazumom nije
drugo predvidjeno. Oni se mogu dogovoriti da nema činjenica, važi ako su je
potvrdila dva svedoka.
-Kod tereta dokazivanja primenjuju se pravila iz parničnog postupka.

Svedoci se saslušavaju na raspravi, može i van ako se ne protive stranke, a

svedok pristane. Arbitražni sud može zahtevati da u odredjenom roku odgovore
na postavljena pitanja.

DOSTAVLJANJE

Lično dostavljanje.

Zakon je preuzeo minimum pravila UNCITRALOVOG modela:

Dostavljanje je lično dostavljanje član 41/1 ako se stranke nisu drugačije
sporazumele, dva su načina dostavljanja:

-Poštom.
-Lična predaja, moguća je i pred stalnom i pred ad hoc arbitražom, vrši se putem
specijalizovanih organizacija i šalje se na poslovnu adresu stranke.

-Šta se smatra adrsom primaoca:

Zakon razlikuje:

-Adresu sedišta stranke, ako stranke nisu drugačije odredile.

-Adresu za prijem pošte nju jednostranom izjavom volje odredjuje adresat.
-Dan prijema pošte.
Poštom, dan kada je predata pošta.
Lično, dan kada je fizički uručeno što adresat potvrdjuje potpisom.
Stalna, preko sekretarijata poštom.
Ad hoc, stranka dostavlja pismeno stranci.

ZASTUPANJE STRANAKA

Praktično nesposobna fizička lica ne ugovaraju arbitražu.

A stranke arbitraže, može se odrediti da punomoćnik stranke mora obavezno biti

advokat.

Ad hoc arbitraže, punomoćnik može biti bilo ko ko ima poslovnu sposobnost.

-Što se tiče obima punomoćja – odredjuje stranka.
Po pitanju dostavljanja:
Stranka može odrediti da se dostavljanje vrši punomoćniku.
Zakon ne pominje zastupanje, ali UNCITRAL o njemu govori (paragraf 4)
Stranka može imati zastupnika ili savetnika, radnje savetnika važe samo ako ih
je stranka preduzela po njhovom savetu.

OKONČANJE POSTUPKA

Sporno je posle donošenja zakona.

Postoje tri načina okončanja:

Donošenje meritorne odluke – Redovni način

Meritorna odluka je odluka o:

-Tužbenom zahtevu koji je stavljen u tužbi

-Meritorna odluka je odluka o protivtužbenom zahtevu.
-Meritorna odluka je odluka na osnovu poravnjanja stranaka.

Meritorna odluka je odluka o konpenzacionom prigovoru.

-Moguće je doneti različite vrste odluka:

-KONDEMNATORNE
-KONSTITUTIVNE
-DEKLARATIVNE – odluka kojom se tužbeni zahtev odbija.

Arbitraža može doneti:

-Delimičnu odluku, kada je tužbeni zahtev deljiv pa je odlučeno o delu zahteva,

odlučeno o jednom od više zahteva, o protivtužbi.
-Medju odluke.
Svaka meritorna odluka okončava spor kad su u pitanju arbitraže.
Dejstvo pravnosnažne presude nastupa kad je dostavljeno obema parničnim
strankama. Ad hoc odluka je pravnosnažna kad je deponovana kod redovnog
suda.

OBUSTAVA POSTUPKA
Obustava postupka je prestanak toka arbitražnog postupka po sili zakona, to je
ne meritorno okončanje postupka.
Do obustave će doći:
-Ako tužba nije podneta u roku od podnošenja zahteva koji je odredjen
sporazumom ili od strane arbitara (član 42 tačka 1)

-Arbitraža može odlučivati medjuodlukom da li je nadležna pa ako zaključi da nije

nadležna.

-Ako je predmet spora ne arbitrabilan.

-Zbog ne preduzimanja troškova, ako tužilac ne plaća troškove postupka.

OKONČANJE POSTUPKA BEZ MERITORNOG ODLUČIVANJA

To su sledeći slučajevi :

-Ako tužilac povuče tužbu, a tome se ne usprotivi tuženi.

-Ako postoji odricanje od tužiočevog zahteva.
-Ako stranke sporazumno odluče o okončanju spora (procesno poravnanje,
sporazumeju se da postupak prestane da teče).
-Ako arbitraža oceni da je arbitražni postupak postao nemoguć (konfuzija, pravno
presudjena stvar, smrt lica)
-Ako je arbitražni postupak obustavljen u skladu sa zakonom.

MERITORNA ODLUKA

Je način okončanja postupka , presuda u parnici.

Nema razlike u odnosu na presudu u parničnom postupku, a sve ostale odluke
donose se u formi zaključka.

Akt kojim sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva.

VRSTE

Kondemnatorna
Konstituivna
Deklarativna

Arbitražni sud može da donese: Konačnu, delimičnu i medjuodluku.

PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ODLUKE (merodavno pravo)

Misli se na materijalno ili eventualno koliziono pravo.

-Šta se podrazumeva pod merodavnim pravom?

-Osnovno pravilo – Stranke odredjuju pravo ili pravila koja će sud primeniti.
-Stranke mogu uputiti na pravo odredjene države, ali na pravo koje stoji u vezi sa
pravnim odnosom u vezi koga je nastao spor (gde je nastao ugovor, gde je
nastala povreda, gde ugovor treba biti izvršen).

-Kada stranke upućuju na pravo odredjen države smatra se da upućuju na

materijalno pravo, sem ako se nisu drugačije sporazumele.
-Kada stranke upućuju na materilana pravila ne misli se na pravni poredak jedne
države, već mogu uputiti na pravila neke konvencije.

Ako stranke ne odrede merodavno pravo, onda ga odredjuju arbitri.

-Arbitri se rukovode značajem pojedinog elementa za rešavanje spora.
-Arbitri mogu odrediti koliziono pravo koje im odgovara na pitanje koje
materijalno pravo je merodavno, a mogu i direktno ići na materijalno pravo.
-Arbitri će voditi računa o običajima i drugim odredbama ugovora.

Odlčučivanje na osnovu pravičnosti.

-Moguće je ako su se stranke o tome izričito sporazumele.

IZVORI PRAVA

To su prava odredjenih država , pravna pravila koja formulišu stranke i pravila

saržana u medjunarodnim ugovorima, ugovori, trgovački običaji, franko klauzule,
pravda i pravičnost.

DONOŠENJE MERITORNE ODLUKE

VREME DONOŠENJA

Razlikujemo dve situacije:

Kada je održano ročište za raspravu

-Vreme donošenja odluke je po zaključenju rasprave, s tim što stalne arbitraže
predvidjaju mogućnost da arbitri zaključe raspravu pre nego što se izvedu svi
dokazi ali uz saglasnost stranaka.

-Kada je odlučeno na osnovu spisa

Vreme donošenja odluke je onda kada arbitri smatraju da je stvar sazrela za
meritorno odlučivanje.

-Čl. 29 UNCITRAL – razmatra se pitanje odlučivanja samo ako je održano

usmeno ročište. Ovlašćuje se arbitraža da jednom zaključena rasprava ponovo
otvori ako nisu raspravljena sva sporna pitanja ali pre donošenja arbitražne
odluke.
-U odluci se mora naznačiti datum i mesto njenog donošenja. Ako se ne naznači
vreme donošenja to neće biti razlog poništaja, ali je od značaja za pravosnažno
odlučenje.

NAČIN DONOŠENJA

Način donošenja zavisi od toga da li:

Postupak vodi arbitar pojedinac – to je njegov misaoni akt.

Postupak vodi arbitražno veće – odluka se donosi glasanjem i ta radnja se može

kontrolisati.
-U glasanju moraju učestvovati svi arbitri, sem ako se stranke nisu drugačije
sporazumele.
-Odluka se donosi većinom glasova arbitara, sem ako se stranke nisu drugačije
sporazumele – jednoglasno donošenje odluke.
-Svaki glas je jednak, ali stranke mogu ugovoriti da glas predsednika veća vredi
više.
-Većanjem i glasanjem rukovodi predsednik veća.
-Ako se ne donese odluka primenjuju se odredbe parničnog postupka.

IZRADA ODLUKE

Pismena forma je obavezna.

-Odluka mora biti potpisana od strane arbitara.
-Pravilo je da odluku moraju potpisati svi arbitri, moguće je da odluku potpiše
većina ali pod uslovom da je na odluci konstatovano da je ona podnesena na
potpis i da je manjina arbitara odbila da potpiše.

Sudbina nepotpisane odluke

- Arbitar koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloženjem odluke može
pismeno izdvojiti svoje mišljenje koje se na zahtev tog arbitra dostavlja
strankama uz odluku.
- O sudbini nepotpisane odluke postojie različita mišljenja. Ad hoc arbitraža
– smatra da je iscrpljena uloga arbitraže, stranke moraju zaključiti novi
sporazum.
Stalne arbitraže- razlikujemo shvatanja : Ako nema sporazuma sudbina
odluke je ista kao i kod ad hoc arbitraže. Arbitražna odluka ne gasi
sporazum, već organi arbitraže mogu opozvati to veće i tražiti od stranaka
imenovanje novih arbitara.
- Izrada odvojenog mišljenja.
Ako izdvaja u pogledu izreke samim tim izdvaja i u pogledu obrazloženja.
Može svoje mišljenje obrazložiti, može potpisati arbitražnu odluku.

FORMALNA SADRŽINA ODLUKE

 - Arbitražna odluka sadrži sve elemente kao i odluka državnog suda:
- Uvod, izreka, obrazloženje i troškovi arbitraže.
- Stranke mogu isključiti obrazloženje.
- A. U uvodu se mora pozvati na arbitražni sporazum.
- B. Izreka se mora pozvati na arbitražni sporazum, izreka sadrži odluku o
predmetu spora
- C. Obrazloženje se uvek mora izjasniti o nadležnosti arbitraže kada je
stavljen prigovor. + datum i mesto njenog podnošenja.

DOSTAVLJANJE

-Zavisi od toga da li je u pitanju ad hoc ili stalna arbitraža.

Kod ad hoc ona vrši dostavljanje, a odluka se može deponovati kod državnog
suda i tada će on vršiti dostavljanje.
Kod stalne arbitraže dostavljanje se vrši preko njenih organa.

OBJAVLJIVANJE

Naš zakon nije uredio da li odluka sme biti objavljena zbog načela poverljivosti
Član 32 tačka 5 UNCITRAL-a odluka se može objaviti samo uz pristanak obe
stranke.

ISPRAVLJENJE,TUMAČENJE i DOPUNJAVANJE ODLUKE

+ ZAKON !

Zakon ne govori o tumačenju, pitanje tumačenja se može postaviti kada dodje do

izvršenja odluke, pa se tumačenje treba prepustiti sudu koji odlučuje o odluci.
-Ispravka i dopuna preduzima se samo na zahtev stranke, zahtev se mora uputiti
u roku od 30 dana od dana prijma odluke, bez razlike da li je ad hoc ili stalna
arbitraža.
Sve tri radnje vrše se u formi odluke i ona se smatra meritornom odlukom a ne
zaključnom.

-Od kada teku rokovi za poništaj?

Ispravka i tumačenje – od dana dostavljanja prve odluke.
Dopunska – od dana dostavljanja nje.

Dopunska odluka – nema razlika u odnosu na parnični postupak; Donosi se kad

je arbitraža propustila da odluči o celom tužbenom zahtevu ili delu tužbenog
zahteva. Mora se ponovo otvoriti rasprava.
Ispravljanje i tumačenje – ne treba dozvoliti ponovno otvaranje rasprave.
Tumačenjem se ne može prekoračiti tužbeni zahtev.

ARBITRAŽNO PORAVNANJE

Arbitražno poravnanje je sporazum stranaka u arbitražnom sporu, koji je obnova

za donošenje odluke na osnovu tog sporazuma.

Uslovi –
Da postoji sporazum stranaka o predmetu spora.
Da je sporazum valjan – bez mana volja.
Sporazum mora biti primljen na zapisnik
Na osnovu sporazuma arbitraža donosi odluku
-Odluka je odluka o tužbenom zahtevu
-Moguća je odluka kojom se odbija zaključenje poravnanja jer je suprotno javnom
poretku i nastavlja postupak.
-Pravna dejstva potiču od odluke na osnovu sporazuma, ako se odluka usvoji.
-Arbitraža donosi meritornu odluku na osnovu poravnanja. Poravnanje ne može
biti predmet priznanja i izvršenja, a odluka može.

DEJSTVA PORAVNANJA
-Radi se o dejstvima odluke. Arbitražna odluka n a osnovu poravnanja ima snagu
kao i svaka druga arbitražna odluka osim što ne mora da ima obrazloženje.

VRSTE ODLUKA

I KLASIFIKACIJA PO SADRŽINI ODLUKE

Kondemnatorna – može biti predmet izvršenja i predmet poništaja

Deklarativna i Konstituivna mogu biti predmet priznanja i predmet poništaja

II KLASIFIKACIJA PREMA OKONČANJU POSTUPKA

-Medjuodluka se rešava o predhodnom pitanju

-Da li arbitraža može doneti medjuodluku samo na zahtev stranaka ili može po
sopstvenoj inicijativi – stranke bi trebale da se bar saglase sa donošenjem
medjuodluke. Sud je vezan medjuodlukom
-Konačna odluka – odlučuje o tužbenom zahtevu u celosti.
III KLASIFIKACIJA PREMA OBUHVATU ČITAVOG ZAHTEVA

Delimična – donosi se kada su zahtevi deljivi, a 1 od zahteva je sazreo za

meritorno odlučivanje.
Nisu propisani uslovi za delimičnu odluku
Može se doneti po inicijativi suda i nezavisno od stranaka

Potpuna – iscrpljuje se tužbeni zahtev u celosti.

IV DOPUNSKA ODLUKA

Donosi se samo na inicijativu stranke.

-Zahtev za nju mora se dati u odredjenom roku od 30 dana.
-Sporazumom se može odrediti donošenje presude na osnovu priznanja,
kontradiktornosti, ali se ne može odrediti presuda zbog propuštanja.

PRAVNOSNAŽNOST ARBITRAŽNE ODLUKE

Misli se po pravilu arbitražna odluka je nenapadiva pravnim lekom.

Domaća arbitražna odluka ima snagu domaće pravosnažne odluke državnog
suda. Ovo rešenje je retko u uporednom pravu.
Arbitražna odluka obavezuje stranke da će je izvršiti .
-Kod nas arbitražna odluka je podobna za materijalnu pravnosnažnost.

Negativno dejstvo

-Ako je pravnosnažno presudjeno u arbitražnom postupku, a onda se podnese

tužba državnom sudu.
-Prigovor da je pravnosnažno presudjeno može se staviti do odredjenog
momenta i posle toga je irelevantno presudjenje u arbitraži.
-Ako je pravnosnažno presudjeno od državnog suda pa se podnese tužba
arbitraži.
Arbitraža nije nadležna
-Ako je doneta arbitražna odluka pa se tužba podnese drugoj arbitraži
-Ako je tužba podneta domaćoj arbitraži -ne može suditi ako je pravnosnažno
odlučeno.
-Ako je presudjeno pred domaćom, a tužba se podnese stranoj arbitraži – prva
odluka je inostrana arbitražna odluka i da bi proizvodila dejstva mora se priznati.

POZITIVNO DEJSTVO- IZVRŠNOST

Izvršnost zavisi od sadržine odluke i sporazuma

Parnični rok nije odredjen, već je ocena arbitražnog suda
Parnični rok mora biti odredjen u izreci, a ako se ne odredi to nije razlog za
poništaj i za nepriznanje, već se primenjuju pravila o izvršenom postupku.
Protek parničnog roka – prinudno izvršenje

Ako je arbitražna odluka doneta na osnovu sporazuma, ne može se smatrati

rešavajućom u pogledu prethodnog pitanja koja se postavlja pred državnim
sudom.

PONIŠTAJ ARBITRAŽNE ODLUKE

Poništaj je stavljenje van snage arbitražne odluke iz razloga odredjenih

zakonom.

Procesno pravna priroda poništaja

Razlikujemo dva shvatanja:

Da li poništaj treba smatrati kao neku vrstu pravnog leka.

-Misli se na vanredni pravni lek, jer je dostavljanjem odluka postala
pravnosnažna.
-Ako se poništaj shvati kao vanredni pravni lek, onda do poništaja može doći
samo iz razloga izričito odredjenih zakonom, nastojaće se da se očuva arbitražna
odluka i može se ponovo odlučivati o istom predmetu spora.

Da li poništaj treba smatrati kao tužbu kojom se traži stavljanje van snage.
-Ako se poništaj shvati ovako , onda do poništaja može doći zbog volje, sud pune
jurisdikcije, ne može odlučivati ista institucija.

Naš zakon ima stav postavljanja stvari kao vanrednog pravnog leka.

RADNJA POKRETANJA PONIŠTAJA

Poništaj se traži tužbom – može da se podnese samo protiv domaće arbitražne

odluke.

To je konstituivna tužba, kojom se traži promena procesno pravne situacije.

Tužba se može podneti iz razloga predvidjenih zakonom

Tužba mora sadržati činjenice koje odgovaraju razlogu za poništaj

Tužba može da se podnese u roku od 3 meseca od dana kada je tužilac primio

arbitražnu odluku.
STRANKE U POSTUPKU
Tužilac – stranka koja nije uspela, stranka na čiju štetu je doneta odluka.
Tuženi – Suprotna stranka

PREDMET PONIŠTAJA

Predmet poništaja je domaća arbitražna odluka, ali domaća po svome sedištu.

Da li se može poništiti odluka koju je donela strana arbitraža, ali uz primenu
našeg prava.
RAZLOZI PONIŠTAJA

Taksativno su nabrojani u članu 58 zakona

Mogu se svrstati u 7 grupa:

I RAZLOZI KOJI SE TIČU ARBITRAŽNOG SPORAZUMA

- Ako arbitražni sporazum nije punovažan iz bilo kog razloga
-Ako je arbitražna klauzula neodvojiva od arbitražnog sporazuma.

II RAZLOZI KOJI SE TIČU NAČELA KONTRADIKTORNOSTI

-Ako stranka nije bila uredno obaveštena o bitnim elementima i nije mogla izneti
svoj stav.

III RAZLOZI KOJI SE TIČU PREKORAČENJA OVLAŠĆENJA

-Ako je arbitraža rešila spor koji nije bio obuhvaćen sporazumom
-Ako je deo odvojiv, samo će se on poništiti

IV RAZLOZI KOJ SE TUČU ARBITRAŽNOG TELA

-Obuhvata svaku povredu arbitražnog sporazuma, pravilnika stalne arbitraže,
arbitara

V RAZLOZI KOJI SE TIČU ODREDJENIH UČINJENIH KRIVIČNIH DELA U

TOKU POSTUPKA.
-Razlozi se dokazuju pravosnažnom krivičnom presudom
-To su razlozi za ponavljanje postpka u parničnom postupku.

VI RAZLOZI KOJI SE TIČU NEARBITRABILNOSTI

– ispitivaće se samo ako je podnesena tužba za poništaj.

VII RAZLOZI KOJ SE TIČU SUPROTNOSTI JAVNOM PORETKU

- Ispitivaće se samo ako je podnesena tužba za poništaj.

Razlozi od I do V – stranka mora istaći u postupku i mora podneti dokaze.

Razlozi od VI do VII sud vodi računa ex officio.
POSTUPAK

O tužbi sud raspravlja po pravilima opšteg parničnog postupka.

Svojstva stranaka se cene po ZPP-u
Sud utvrdjuje činjenice samo u okviru onih koje su stranke iznele.
Pravila o teretu dokazivanja se primenjuju
Obavezno je održati raspravu.
Moguće je doneti presudu na osnovu priznanja, pitanje je da li je moguća
presuda na osnovu odricanja, dok na osnovu poravnanja nije moguće.
Presuda je ista kao i u parničnom postupku.
Pravni lekovi – svi koji dolaze u obzir u opštem parničnom postupku.
Revizija
Zahtev za zaštitu zakonitosti.

Nikola Kovačević
Pravni Fakultet UNION
Beograd