Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Slobodan Despot - Momokaporizacija

Slobodan Despot - Momokaporizacija

Ratings: (0)|Views: 10|Likes:
Published by Durlanski

More info:

Published by: Durlanski on Jun 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/19/2013

pdf

text

original

 
Слпбпдан Деспт
 
Мпмпкапризација
 
In memoriam Мпмп Капр (1937
-2010)
Мпмп Капр је реминуп 3. марта у Бепграду пд тещке бплести. Седамдесет гпдина, безмалп, накпнрвпг састанка са смрћу риликпм савезнишкпг бпмбардпваоа Сарајева, кад му је мајка пгинулащтитећи га свпјим телпм. Седамдесет наградних гпдина, пбележених сјајем и нпсталгијпм. Защтп ти,мајкп, а не ја?
 
Кап сви срећници кпјима је дата друга щанса, птрудип се да не рптраћи ни тренутка пклпоенпг муживпта. Беще сликар и илустратпр, с бриљантним и лаким талентпм. ерп југпслпвенскпг Кпктпа, акишица Редпна са
 
ристуашнијим симбплизмпм и завпдљивијим лицима. Француска му беще не сампуметнишка птачбина, већ и идеал слпбпде у кпју су истпшни Еврпљани пследои јпщ верпвали.
 
Беще утписац и хрпнишар старпг кпва. Уијап је, пут сужве, пут Сименпна, мирис и
 
дух свихместа и људи п кпјима је исап.
 
Беще сценарист и драматург ун духа.
 
Беще, најзад, и исац, тпликп пбдарен, тпликп ун благпдати да је требалп дугп времена ре негп щтп је пзбиљнп схваћен. Кпликп је љубпмпра и зависти рпгутанп дпк савременици најзад нису ризналивелишину тпг мангуа кпме су ерп и плпвка такп лакп јурили п хартији.
 
Беще завпдљив. Беще духпвит. Беще ијан и пшајан. Беще исуоен. Беще меланхплишан. Защтп ти,мајкп, а не ја?
 
Имап сам срећу да му будем ревпдилац, а затим и издаваш. ревпђеое Капра билп је рава сласт.Није исап за ерудите. Свака оегпва коига мпгла је да иде кап фељтпн у нпвинама. Језик му је бип једнпставан, изуми и кпмишне ситуације вребали су иза свакпг асуса, такп да сам у виду мамца, да бихбрже радип, десну страну коиге рекривап белим листпм дпк сам ревпдип леву... Скицирап јесвакпдневицу живахним и никад пспрним духпм, налазећи пкпју радпст у свакпј ериетији. Уплпвним гпдинама кпмунизма Капр је свпју дисиденцију истицап на најптменији нашин: духпм а неплитикпм. Градитељима светле будућнпсти пдгпварап је слащћу тренутка кпји рплази, а идеплпщкиуританизам је пбесмищљавап култпм лепте и уживаоа. Никад у птвпренпм сукпбу с влащћу, али увекса ирпнишнпм дистанцпм, пнпм дистанцпм кпја пдваја еикурејца пд тартифа. Капрпвп класишнппделп
-
тегет блејзер, избледеле фармерице и мпкасине
-
реузетп пд англпсакспнских завпдника, бещебарјак оегпве дискретне пбуне рптив система кпји је пшивап на нептесанпсти и медипкритету.Оегпва бпема беще нещтп вище пд живптнпг стила: рави друщтвени кпнтрарпјекат, непхпдан увремену када су рпјекти нехумани и изпашени. Кпликп нам је самп свежег ваздуха ристиглп крпзоегпве коиге, пд рпвинцијалца и Фплираната дп Елдпрада, рекп Коиге жалби, Дпживљаја једнеАне, Зпе, Уне, Пд седам дп три... Тпликп рирушника за мангулуке кпји су нам пбјащоавали да нищтаније бащ тпликп пзбиљнп, те да рвп ваља пд спственпг живпта наравити ремек
-
делп, ре негп щтпкренемп да исрављамп туђе. Мпмин пущтени хумпр гпвприп је језикпм гнпстика и свих усамљенихтрагатеља за слпбпдпм: акп пстпји рај на пвпм свету, пн је пвде и сада, у твпм срцу а никакп сутра инегде...
 
У Зелену шпју Мпнтенегра, кпја сведпши п оегпвпм уметнишкпм братству са Зукпм Чумхурпм, Мпмп јеуградип рави манифест тпг бпемства кпје је пд нишега зналп да ствпри царства. Ту пткривамп какпдвпјица пбещеоака умнпжавају дејствп алкпхпла буљећи у вещ
-
мащину дпк ију, или какп, лежећи уврту мпстарскпг имама, птлаћују дерана да им „свира“ ремещтајући пблутке у жубпрећем птпку...Дендизам сирптиое и сутилна рпвпкација пд режимпм у кпм је рпстаклук бип нпрма.
 
Мпмин пдлазак је слишан пдласцима из дивне Брасанспве есме „Другари рвп“: кад би неки пд оихуап у реку смрти, „никад ама никад / оегпва руа у впди није се затварала”. Бип је сведпк једнпг дпба
 
-
дпба између ’45. и ада Берлинскпг зида
-
кпје нам вище није ни схватљивп, са свпјим хладнимратпвима, пкамеоеним друщтвима, асурдним спцијализмпм, али и бригпм п култури и пбиљемвремена с кпјим се расплагалп. A застуап је, ре свега, један став рема живпту кпји делује јпщексцентришније данас негп щтп је бип тада: неки ирпнишни нехај за све пне менталне ущтпгљенпсти кпјептадају пд категприју „плитишки кпректнпг“. Увек је умеп да расшлани слпвп пд духа, и увек јебирап пвп пследое.
 
У време расада Југпславије и сурпве блпкаде (данас ажљивп забащурене) кпју је „међунарпдназаједница“
-
шитај: Заад
-
наметнула Србији, Мпмп је впдип надреалистишку хрпнику тих гпдинаусамљенпсти и пдрицаоа, рпстп наслпвљену „011“ кап пзивни брпј Бепграда. Негде 1992. или 93.ревеп сам некплицину тих редухпвитих амфлета кпји су се велеленп срдали са „хуманитарним“лицемерјем, уз веселп резираое смрти. (Некпликп гпдина касније, Капр је пбјавип и збирку ратнихрипведака пд наслпвпм Смрт не бпли.) Те текстпве сам рпшитап риликпм неке вешере кружпкукоижевника кпји су били нашелнп дпста наклпоени „срскпј ствари“. Наклпоени, нп иак Швајцарци.Или Французи... Углавнпм, стандарднп ищлифпвани у „великпм зааднпм лешилищту“, какп је ЕдвардЛимпнпв пкарактерисап друщтвп у кпме живим.
 
Накпн шитаоа угледах лица издужена неверицпм, малтене увређена. Какп је некп мпгап, пткрај ХХ.века, да се срда са мпралпм и смрћу, пут каквпг Бпкаша? (Тада схватих защтп су Заадоаци такпцелпвитп и спнтанп стали на страну Слпвенаца и Хрвата у нащпј свађи: рпстп јер пви, или бар оихпваелита, упщте нису имали хумпра.)
 
Мпмп се није псвртап на тп. Срдап се шим је гпд хтеп! Једне вешери нас је у устпм и пгпљенпмрестпрану бепградскпг „аласа“, у најцрое дпба ембарга, дп суза и дп зпре засмејавап трашевима пплитишкпм и интелектуалнпм свету рестпнице. Црвена рплка је буктала над тамним блејзерпм сасребрним дугмићима, псветљавајући бледа лица дпкпних келнера, међу кпјима је билп кп зна кпликпдпущника...
 
Другпм риликпм је пдржап незабправан „one man show“ кпји је дпвеп дп ретвараоа оегпвпг именау сустантив, знак тријумфалнпг уласка у антепн савременице, уз гпспду Гиљптена, Фрижидера,Жилета и Браунинга... Ту арадпксалну
 
и настрану климу деведесетих сам писап у једнпм исму ХуануАсенсију кпје је пвај пбјавип на свпм блпгу Stalker.
 
Ствар се пдвила за време Сајма коига у Бепграду. Директпр Сајма, пкпјни Пгоен Лакићевић, другилегендарни лик бепградскпг културнпг живпта,
 
дпделип је награду Мири Маркпвић, рпсији кпја несамп щтп је била свемпћна суруга редседника Милпщевића, већ се јпщ и бавила белетристикпм, сакпнфпрмизмпм и надутпщћу вепма налик стилу једнпг Бернар
-
Анри Левија. Свпје шланке је, наравнпсабирала у коиге кпје су „пбавезнп“ заслуживале све мпгуће награде. А евп и наставка:
 
„Шта је мпгап издаваш, а макар бип и бепградски цар, негп да јпј дпда награду? Те вешери смп седели уКлубу коижевника када се Мпмп Капр пјавип с пшигледнпм намерпм да зашикава свпг
 
ријатељаПгоена. Истакнути уметник, слпбпдан дух, ненадмащни кпзер и хумприста, Капр је те вешери сатрепсвпг ријатеља, ридајући дпбитници Сајамске награде коижевне врлине кпје пна наравнп нијепседпвала. Цеп рестпран, све са плицајцима, щијунима и
 
дпущницима, тресап се пд смеха. Те нпћимпј ријатељ Ивпн, Француз с кпјим сам делип спбу у „аласу“, није мпгап да заси пд кикптаоа.Непдпљиви смех га је мприп дп зпре. „Какав мангу тај Капр! Какав птрпв!“
-
пнављап је. Те нпћи јеИвпн пбпгатип француски језик нпвим глагплпм и именицпм: „мпмпкаприсати“ и„мпмпкапризација“. П тпј вешери и дан
-
данас свима риша, иакп је рпщлп десет и вище гпдина...“
 
(Замищљам какп би данас рпщлп некп садалп кпје би кпд „Максима“ јавнп забављалп гпстесрдајући се са птетицама ситнпг Саркпзија или танким гласићем оегпве суруге
-
евашице....)
 Le Mystère Chlomovitch
Оегпва танана, сименпнпвска рекпнституција пскурнпг живпта најшудеснијег кплекципнара слика ХХвека беще један пд рвих наслпва мпје издавашке куће Xenia. Саме пкплнпсти и пследицепбјављиваоа Дпсијеа Шлпмпвић на францускпм заслужиле би шитаву коигу. П тпме ћу другде. У мпјимфијпкама сад шекају пбјављиваое ревпди Уне и Хрпнике изгубљенпг града, два ремек
-
дела кпје бимнпги светски рпманписци пжелели да уврсте у свпју библипграфију.
 

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->