Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Bauhaus

Bauhaus

Ratings: (0)|Views: 150|Likes:
Published by Stefan Zaric

More info:

Published by: Stefan Zaric on Jun 03, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/30/2013

pdf

text

original

 
MIŠKO ŠUVAKOVIĆ, Estetika apstraktnog slikarstva
 ,
Beograd 1998
Kontekst i teorija Bauhaus
Bauhaus, škola za arhitekturu, dizajn i vizuelne umetnosti (slikarstvo, skulpturu, pozorište,fotografiju, film) osnovana je u Vajmaru u Nemačkoj 1919. Nastao je spajanjem Visoke škole za likovneumetnosti i Visoke škole za primenjene umetnosti. Polazna ideja osnivača je bila: «Krajnji cilj svihvizuelnih umetnosti je zgrada», tj. stvaranje celovitog umetničkog dela koje objedinjuje različiteumetnosti u jedinstvo sklada.Bauhaus je
od 1919. do 1924.
bio smešten
u Vajmaru
,
od 1925. do 1930. u Desau
, a od
1931.do 1933. u Berlinu
. Mogu se razlikovati tri perioda, određena upravom
Valtera Gropijusa
,
HanesaMajera
i
Ludviga Mis van der Roea
.
Gropijus
je osnivač i upravnih Bauhausa
u periodu od 1919 do 1928
. Prvom periodu jesvojstveno povezivanje kasnog ekspresionizma, utopijskih zamisli promena sveta kroz promenu prostoraumetnosti i konstruktivističkih zamisli izloženih parolom: «Umetnost i tehnologija – novo jedinstvo.»Uprava
Hanesa Meyera trajala je od 1928 do 1930
. Drugom periodu svojstveno je utemeljenjeracionalističkih pretpostavki konstruktivizma i funkcionalizma, tj. prilagođavanje i razvijanje umetnostisaglasno zahtevima tehnološke revolucije XX veka.
Između 1930. i 1933.
Bauhausom je rukovodio
Ludvig Mis van der Roe
. Za tri periodkarakteristno je sukobljavanje konstruktivističkog racionalizma Bauhausa sa drtvenimiracionalizmom i ideologijom nacionalsocijalizma.Bauhaus je zatvoren 1933. u posleratnom periodu znatno je uticao na razvoj arhitekture,modernističkog dizajna, slikarstva, fotografije, filma, skulpture i teorije umetnosti. U SAD-u zamisli i projekti Bauhausa su nastavljeni delovanjem škola Novi Bauhaus Čikago, Škola za dizajn Čikago, Black Mountain College. Američka, a posle Drugog svetskog rata i evropska industrija, omogućile su primenezamisli i projekata industrijskog dizajna i arhitekture. Pokreti neokonstruktivizma, novih tendencija,kinetičke i programske umetnosti u 50-tim godinama obnovili su konstruktivističke zamisli, nacrte i projekte umetnika Bauhausa. Nastanak i razvoj Bauhausa ne može se posmatrati odvojeno od kulturnih, političkih i društvenihdešavanja svojstvenih Vajmarskoj nemačkoj. Rad Bauhausa se podudara sa trajanjem Vajmarskerepublike. To je doba sloma nemačkog carstva, uspona i poraza komunističke revolucije, uspostavljanjagrađanske demokratije, velike ekonomske krize, snažnog kulturnog, naučnog i tehnološkog prosperiteta,nastajanja nasionalsocijalističke ideologije i rasističkih teorija, začetka internacionalne kulture iumetnosti.Gropijus je 1919 objavio «
Program Bauhausa
».Od osnivanja do 1923. na rad Bauhausa presudno su uticali Iten i Gropijus.Kao arhitekta
Gropijus
je pošao od zamisli humanizacije industrije, sistematskog proučavanjaarhitekture, socioutopijskih ideja , uticaja i rezultata umetničkih pokreta sa kraja XIX i početka XX vekakao što su Arts and Crafts, Art-Nova (secesija) i ekspresionizam. Širi smisao određuje rani Gropijusov pristup zamislima i sklonostima celovitom umetničkom delu (Gesamtkinstwerk) koje se ostvarujearhitekturom, tj. sintezom umetnosti u arhitekturi.«
 Konačni cilj vizuelnim umetnosti je kompletna zgrada. Njihova uzvišena fukcija je nekada biladekoracija zgrada. Danas one egzistiraju u izolaciji od koje se mogu osloboditi svesnim, kooperativnimnaporom svih zanatlija. Arhitekte, slikari i skulptori moraju ponovo da prepoznaju suštinski kompozitnikarakter zgrade. Tako će njihov rad biti prožet arhitektonskim duhom koji je izgubljen u salonskojumetnosti. Arhitekte, skulptori, slikari okrenimo se zanatima
Gropijus iznosi kritiku autonimije umetnosti i umetnika da bi program Bauhausa razvio kaodruštveni projekat. U ranim određenjima Bauhausa bitno je prepoznati kritiku statusa umetnika kaoizolovane, autonomne jedinke. «
Umetnost nije profesija. Između umetnika i zanatlije nema suštinskerazlike. Umetnik je uzvišeni zanatlija. U retkim trenucima inspiracije, trenucima koji nadilaze volju, dar 
1
 
neba može uzrokovati da njegov rad procveta u umetnosti. Ali veština i znanje su u zanatu suštinske za svakog umetnika. U njima je izvor kreativne imaginacije
Za umetnike Bauhausa je zahtev zaracionalnom analizom i sintezom procedura građenja umetničkog dela i istraživanja funkcija umetnosti bio polazni uslov za nastavu i delovanje u školi. U periodu između 1919. i 1923. Gropijus je zamisao jedinstva umetnosti i zanata transformisao u zamisao jedinstva umetnosti i tehnologije, čime je napravljenkorak iz predindustrijske u industrijsku epohu.
Johanes Iten
je umetničkim, teorijskim i pedagoškim radom bitno uticao na usmerenjaBauhausa. Težište je na umetničkoj nastavi. Iten je organizovao
primarni kurs
koji je bio kičmaBauhausa. Učenici su ga pohađali bez obzira da li su se pripremali za arhitekte, stolare, dizajnere iliumetnike. Primarni kurs odnosio se na osnovno izučavanje forme i materije: «
 Primarni kurs ima tri zadatka: da oslobodi kreativne sile
 
 , a time i umetničke talente studenata. Njihovo sopstveno iskustvo i percepcija treba da dođu do izražaja u autentičnom radu. Studenti su se postepeno oslobodili mrtvilakonvencija i stekli hrabrost da stvaraju sopstveni rad. Da studentima olakša izbor karijere. Svaki student  je brzo pronašao materijal prema kome je imao afinitet: drvo, metal, staklo itd. Da studentima prezentuje principe kreativne kompozicije. Zakoni forme i boje otvaraju im svet objektivnosti. Kako se rad razvijaomogućava da se na različite načine subjektivni i objektvni problemi forme i boje dovedu do interakcije
Itenova izavanja i praktikovanja orijentalno-mističkih doktrina, kao što je
persijskimazdaizdam
1
, imale su značajan učinak na njegova pedagoška uverenja i nastavu. Njegov pedagoškimetod može se razumeti kao povezivanje formalnih vežbi oblikovanja i rada sa materijalima sameditativnim sistemom koncentracije i intuitivnog činjenja. Za prvi period rada Bauhausa između 1919. i1923. značajno je bilo povezivanje tradicija nemačkog romantizma sa teozofijom, istočnim religijama iidealima srednjevekovnog neimarstva. Primer takvog mišljenja je Itenov tekst
«Analize starihmajstora»
. Izlaže se analiza uspostavljanja forme, pri čemu je doživljaj bazični modus dela: «
 Doživetiumetnički rad značiponovo ga doživeti; znači probuditi ono suštinsko u njemu, probuditi živi kvalitet  svojstven formi, koji u njoj nezavisno živi. Umetnički rad se u meni ponovo rađa
.» i «
 Doživljaj je sposobnost uma i duha. Ako ona obuhvata fenomen sirovog materijala, tada fizička sposobnost proizvodidoživljaj, ali ako se odnosi prema osećajnom, tada duhovna sposobnost proizvodi doživljaj
.» U Itenovommetodu bitan je dualizam formalne materijalne vežbe i duhovog pokretanja receptivnog doživljaja. Ovajdualizam je neka vrsta ekspresionističkog razumevanja dela i relacije dela i subjekta. Postoje tri različitastepena pokretanja doživljaja: «......
ako liniju crtam rukom, fizički sam pokrenut; ovo je prvi, fizički stepen pokretanja. Ako svoje osećanje pokrećem duž linije, u drugom sam, psihičkom, stepenu pokretanja. Ako liniju mentalno vizuelizujem, u trećem sam, mentalnom, stepenu pokretanja. Fizički stepen je čin spoljašnjeg pokretanja; mentalni stepen je čin unutrašnjeg; psihički stepen je kombinovančin unutrašnjeg i spoljašnjeg pokretanja
». Nastava u Bauhausu se odvijala u radionicama koje su učenici pohađali nakon završenog primarnog kursa. Program rada se vremenom menjao, a najkompletniji je bio u desauskom perioduGropijusove uprave. Svrha nastavnog programa je potpuno zanatsko, tehničko i formalno obučavanje saciljem da se učestvuje u izgradnji, tj., da se praktično istraže izgradnja zgrade i unutrašnja dekoracijarazvojem standardnih prototipova za industriju i zanatstvo. Nastavne oblasti su bile podeljene u dve grupe:1.
praktična nastava u radionicama
za drvo, metal, boju, tkanje i štampu, čemu je dodatoizučavanje materijala i alata, knjigovodstva, finansija i ugovornog prava;2.
praktična i teorijska nastava o formi
obuhvatala je: opažanje (nauka o materijalima, izučavanje prirode), reprodukovanje viđenog (geometrijske projekcije, konstruisanje, tehničko crtanje iizrada modela trodimenzionalnih struktura) i dizajn (izučavanje prostora, broja), čemu je dodatanastava iz teorije umetnosti i nauka.Studiranje je trostepeno:1.
primarni uvodni kurs
tajao je dva semestra
1
Od staropers. "sveznajući". To je religiozno ubeđenje Persijanaca, Međana (imali državu u sz. delu Irana, Mediji,koju je 550. pne pokorio persijski kralj Kir), Parta (iranski narod, koji je u IIIv. pne obrazovao u si. Persiji, izmeđuEufrata i Inda, svoju državu, koju je srušio Artaksersk 226. g) i dr, nazvano po kultu boga Ahuramazde (Ormuzda).Osnovno načelo je borba dobra (Ahuramazde) i zla (Ahrimana), svetla i tame. Sinonim za zoroastrizam, učenjeverskog reformatora Zaraturstre (živeo u VII-VI v. pne, reformator stare persijske religije; prema njemu život jestalna borba između dobra i zla, istine i laži, svetlosti i mraka)
2
 
2.
opšti kurs
u jednoj od izabranih radionica uz pripremni kurs iz oblikovanja sa osnovamaarhitekture trajao je 6 semestara3.
nastava iz arhitekture
3 semestra. Nakon Itenovog odlaska iz Bauhausa 1923. primarni kurs su preuzeli
Laslo-Moholji Nađ
 i
Jozef 
 
Albers
.Oni su za razliku od Itena primarni kurs odredili kao ekperimentalno istraživačku radionicuusmerenu na izučavanje osnovnih principa oblikovanja i tehnologije materijala. Moholji-Nađ je predavaoteoriju a Albers vodio radionicu. U praksi obojica su eksperimetnisali sa materijalima: Moholji-Nađ sastaklom, metalom i žicom, a Albers prvih godina isključivo sa papirom. Prema Albersovim rečima kurs je bio usmeren: na unutrašnje snage i praktične mogućnosti materijala i vodio je bezličnom oblikovanju ili,vodio je od kolaža do montaže. Nakon Itenovog odlaska primarni kurs je preusmeren na tehnološki ioblikovni eksperimentalni formalizam zasnovan racionalnim principima ekonomije oblikovanja. Drugimrečima, Itenov kurs je bio vođen metafizičkim i duhovnim naporom intuitivnog otkrivanja vizuelnihfenomena kroz fizičke, psihološke i mentalne interakcije materijala i subjekata. Istraživanja Moholji- Nađa i Albersa išla su ka uspostavljanju eksperimenta, tj. rada sa vizuelnim fenomenima posredstvomracionalno determinisanog pro-naučnog ili pro-tehničkog specificiranja i shematizovanja oblikovanja.Istraživanja su formalna, zato što su zasnovana na skupu pravila i na osnovu njih na kombinatoricivizuelnih elemenata.
Princip ekonomičnosti
odnosio se na racionalno-reduktivne sheme konstruisanjaformi, tj. na minimalnu upotrebu materijala u postizanju očekivanog estetskog efekta.Princip ekonomičnosti ukorenjen je u formalnim naukama poput logike i matematike, gde se želidoći do minimizirane logičke ili matematičke forme. Albers je zapisao:
«.......kada u formi nešto ostaneneiskorćeno, zni da prorun ne valja i da se umao slaj, što je neodgovorno
........».Ekonomičnost oblikovanja je bila zasnovana na formalističkim i tehnicističkim idejama, a imala je za ciljda isključi spontanost, intuitivnost i slučaj, što je uzrokovalo da formalna ekonomičnost oblikovanja postane estetski kriterijum koji je omogućio uvođenje kriterijuma funkconalnosti tj. stava da je samofunkcionalno oblikovan upotrebni objekt zadovoljavajući (lep
 
). Zamisao ekonomičnosti potiče iz teorije percepcije:
teorije geštalta
2
. Osnovna zamisao geštalta je zamisao totaliteta i ukazuje da celina kao takva postoji i da njena vrednost nije jednaka sumi delova, tj. da opažanje totaliteta teži da poprimi najboljumoguću formu, pri čemu su dobre forme one jednostavne, pravilne, simetrične i konzistentne. UmetniciBauhausa su zamisli geštalta invertovali od koncepta percepcije u poetički i produktivni koncept.Ekonomičnost oblikovanja se pokazala kao zakonitost prinude uravnoteženja, tj. postizanja vizuelnogtotaliteta minimalnim brojem elemenata povezivanja. Moholji-Ni Albers su u primarnom kursu postavili rad umetnika na zamislima eksperimenta, istraživanja i analize materijala i njihovih odnosa.U ranom periodu Bauhausa radionice su vodili
umetnici i majstori-zanatlije
. Umetnici su držaliteoriju forme a majstori praktičnu nastavu.Prvih par godina rada umetničku nastavu u radionicama je uglavnom držao Iten, a kasnije su seuključili i drugi umetnici. Tako je radionicu za skulpturu u kamenu nakon Itena držao
Šlemer
, a tehničkunastavu
Joseph Hartwig
. Vremenom su uspostavljene knjigovezačka i štamparska radionica, odeljenje zatipografiju i komercijanu umetnost. Pozorišna radionica osnovana je 1921. Grupa za izvođenje svetlosnihkompozicija je započela sa radom 1922. a paralelno je delovao i Bauhaus-orkestar, koji se u početku pro-ekspresionistički oslanjao na nemačku, slovensku, jevrejsku i mađarsku muzičku tradiciju, a po prelaskuu Desau transformisao se u džez orkestrar. Između 1919. i 1925. nije postojala radionica za
Arhitekturu
.Gropijus je držao predavanja iz teorije, istorije arhitekture i statike na privatnim časovima ili povremenou okviru redovne nastave. Savet Bauhausa je 1924. oformio grupu za arhitekturu. Jedno od prvihostvarenja bila je eksperimentalna kuća Bauhausa na kojoj su Gropijus i Adolf Meyer radili kao arhitekte,a Georg Munk kao dizajner. Zgradu Bauhausa u Desau je projektovao Gropijus saglasno zahtevima,idejama i funkcijama nove škole za vizuelne umetnosti i arhitekturu. Izgrađena je u modernom duhu,otklonjena je simetrična fasada, posmatrač mora da se okreće oko zgrade da bi razumeo trodimenzionalnikarakter arhitektonske forme i funkcije prostora.
Od 1922. u Bauhausu su prisutne zamislikonstruktivizma 
. Tih godina je u Vajmaru živeo iosnivač De Stijla
Teo van Dusburg 
. U njegovoj kući okupljali su se nemački umetnici, pripadnici DeStijla, dadaisti, konstruktivisti i učenici iz Bauhausa. On je u Vajmaru 1922. organizovao internacionalniskup «Konstruktivistička internacionalna stvaralačka radna zajednica» na kojoj su između ostalih
2
Od nem. "lik", "oblik". Na početku XX veka i posle to je bio uticajan pravac u psihologiji, po kome se smatra da psihološke pojave imaju prirodu celovitosti i strukture, koje utiču na "delove" iz kojih se sastoje. Celina imakvalitativno nove, drugačije delove i funkcije nego njeni delovi pojedinačno ili uzeti kao prost zbir. (npr. doživljajmuzičke melodije - nije prost zbir tonova nego jedinstvena celina koja ima svoj oblik).
3

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->