Razvoj drutva znanja u Srbiji Ka drutvu znanja

Izvetaj sa radnog sastanka o elektronskom obrazovanju

Radni sastanak o elektronskom obrazovanju odran je 10. marta 2009. godine, u okviru projekta Ka drutvu znanja koji realizuje Centar za prouavanje informacionih tehnologija pri Beogradskoj otvorenoj koli uz podrku Fonda za otvoreno drutvo. Tematska agenda radnog sastanka obuhvatila je devet predavanja tokom kojih je predstavljeno stanje elektronskog obrazovanja u Srbiji sa osvrtom na prioritete definisane eSEE Agendom + i na perspektive u razvoju elektronskog obrazovanja. Cilj sastanka bio je da se, tokom aktivne diskusije uesnika u okviru tematskih celina i pojedinanih predavanja, artikuliu predlozi i preporuke kojima bi se doprinelo razvoju drutva znanja putem afirmisanja upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju. mr Marija Kujai, Republiki zavod za informatiku i internet Prioriteti eSEE Agende + i trenutno stanje elektronskog obrazovanja u Srbiji Gospoa Marija Kujai se na samom poetku svog izlaganja osvrnula na sentencu Vivijen Reding, evropskog komesara za telekomunikacije, koja informaciono drutvo definie kao drutvo znanja u kome je svakom mogue da u skladu sa svojim potencijalima doprinese tom drutvu, da ostvari benefit i linu sreu. Upravo osvrtom na ovu sentencu, gospoa Marija Kujai je u najkraim crtama definisala samu sutinu ideje na osnovu koje je i doneta eSEE agenda, kao i eSEE agenda plus. Naime, uvodniarka radnog sastanka, gospoa Marija Kujai, objasnila je citiranje evropske komesarke stavom koje drutvo znanja odreuje kao okruenje u kom nije nuno posedovati vanredno dobro informatiko znanje, ve je neophodno biti tek optimalno sposoban, odnosno posedovati bar takozvanu treu ili digitalnu pismenost. Ovakav stav u skladu je sa odreenjem informacionog drutva u kom se ono ne definie samo kao drutvo u kom se koriste informaciono-komunikacione tehnologije, ve kao itav splet ekonomskih, socijalnih, kulturolokih odrednica u kom su tehnologije samo alati. Donoenje eSEE agende i eSEE Agende + smatra se realizacijom inicijative da se u Jugoistonoj Evropi, koju u veem obimu ine tranzicione zemlje, postave osnovni temelji za izgradnju informacionog drutva. Sama eSEE Agenda + prati prioritete akcionog plana za izgradnu drutva znanja, i2000. Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za izgradnju informacionog drutva, u oktobru 2006. godine, a 2008. godine je usvojen i akcioni plan koji prati tu strategiju, dok je akcioni plan za ostvarenje prioriteta eSEE Agende + trenutno u fazi usvajanja. Jedna od zamerki koja se odnosi na dravnu regulativu u oblasti razvoja informacionog drutva je nedovoljna jasnost argumenata za koje se oekuje da ih usvoje politiki faktori, pa se

meu predlozima koji su definisani u okviru radnog sastanka o elektronskom obrazovanju artikulisala ideja da se osmisli nova nacionalna strategija za razvoj informacionog drutva koja bi bila napisana jednostavnije i saetije, kao i da se na osnovu nje revidiraju akcioni planovi. Uvodniarka, gospoa Marija Kujai istakla je da informaciono drutvo nije resor, ve je meuresorna oblast koja se tie svih ministrastava, te da problemi koji usporavaju sam razvoj informacionog drutva lee ba u injenici da se nijedno ministarstvo ne samtra nadlenim za konkretnu realizaciju preuzetih obaveza. Naime, iako je Ministarstvo tehnologije i informacionog drutva potpisalo eSEE Agendu +, ime je ona postala obavezujui dokument, delovanjem samo jedne nadlene institucije nije mogue postii ozbiljne efekte. Nuno je, dakle, ukljuiti najiri obim institucija, organizacija i pojedinaca i izgradnju drutva zasnovanog na znanju. Indikatori na osnovu kojih se evaluira napredak u razvoju drutva znanja su definisani veoma egzaktno, pa je sama procena time olakana. eSEE Agenda + barata trima prioritetima za razvoj drutva znanja meu kojima je prvi onaj koji nalae izgradnju jedinstvenog informacionog prostora. Osnovanost ovog zahteva ogleda se ne samo u nunosti uspostavljanja prekogranine saradnje u regionu kakva je Jugoistona Evropa imajui u vidu slinost jezika kojima se slue graani zemalja okupljenih u okviru ovog regiona, ve i na zahtev da se izgradnja informacionog drutva sagleda kao meuresorna oblast. Preporuka 1: Osmisliti sistem koji bi, nakon to se stvori obrazovna mrea za osnovno i srednje obrazovanje, to je predvieno eSEE Agendom +, ona povezala sa Akademskom mreom koja ve funkcionie potujui visoke standarde informacione komunikacije. Ovakva mrea posluila bi ostvarivanju saradnje meu prosvetnim radnicima angaovanim u osnovnim i srednjim kolama i akademskom zajednicom, a sama saradnja obezbedila bi benefit obema zajednicama. Preporuka 2: Da se akademska mrea angauje u sprovoenju obaveza preuzetih potpisivanjem eSEE Agende +, imajui u vidu da Akademska mrea raspolae resursima koji mogu da doprinesu broj realizaciji zadataka definisanih akcionim planom. Najpre se misli na osnivanje nacionalnog Centra za prijavu incidenata na internetu koja bi obezbedila vii nivo online bezbednosti. Preporuka 3: Osnivanje prepoznatljivog resursnog centra za obrazovne sadraje, kao preporuka navedena u akcionom planu za izgradnju informacionog drutva, mora da se promisli imajui u vidu postojee stanje u informacionom prostoru Srbije. Jedan prepoznatljiv nacionalni centar obrazovnih resursa koji bi bio uredjivan od strane kompetentne grupe strunjaka i tako obezbedio potreban minimum kvaliteta sadraja. Polazna osnova za ovu preporuku je ideja da bi lake i ekonomski isplativije bilo u okviru jedinstvenog portala okupiti sve postojee obrazovne resurse koji bi prethodno bili odobreni od strane relevantnih obrazovnih institucija.

Preporuka 4: Formirati nacionalno nezavisno regulatorno telo koje bi vrilo funkciju izdavanja licenci za ECDL. Preporuka je da pomenuto regulatorno telo ine predstavnici kola raunara, prosvete, informatike. Goran Jovii, potpredsednik Udruenja profesora informatike Srbije Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju Oslanjajui se na B prioritet eSEE Agende +, gospodin Jovii zapoeo je svoje izlaganje analizom postizanja minimuma informatikih vetina. Utvrdivi da, time to se informatika ne izuava u osnovnoj koli, obrazovni sistem republike Srbije dolazi u rizik da ne prui adekvatna znanja tokom obaveznog obrazovanja. Osim injenice da ne postoji predmet informatike u osnovnoj koli, uoen je i problem razliitih nivoa informatike pismenosti koju stiu uenici srednjih strunih kola. Naime, sprovode se ogledi u pojedinim srednjim strunim kolama, pri emu nisu uspostavljeni kurikulumi koji bi se evaluirali tokom analize ogleda. Bez postojanja utvrenih kurikuluma i tokom trajanja ogleda nemogue je utvrditi da li e uenici koji pohaaju osnovne i srednje kole nakon zavretka istih posedovati zadovoljavajui nivo informatikih vetina neophodnih u drutvu baziranom na znanju. Reenje koje se namee oiglednom valjanou je inicijativa za upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi predmeta koji izvorno ne podrazumevaju korienje raunara. Standardi koje uspostavlja savremena pedagogija podrazumevaju upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija tokom celokupne kolske nastave, to meutim postavlja pitanje vetina koje poseduju prosvetni radnici, naroito ako se imaju u vidu dolazee generacije uenika, takozvani internet starosedeoci, to jest, oni koji su roeni okrueni svakodnevnom upotrebom interneta. UNESCO je 8. januara 2008. godine objavio preporuke koje se odnose na standarde vetina kojima treba da raspolau nastavnici. Cilj objavljivanja ovih preporuka je da se pobolja opte obrazovanje putem upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija, a kroz profesionalno usavravanje prosvetnih radnika. Pristup koji se koristi prilikom profesionalnog usavravanja za upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju oslanja se na tri pravca, meu kojima je prvi tehnoloki, drugi komunikacioni, a trei obrazovni, odnosno onaj koji se tie osmiljavanja nastave uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija. Preporuka 1: Predmetne kurikulume treba da izrauju strukovna udruenja predmetnih nastavnika, a ne univerzitetska zajednica ili dravne institucije. U sistemu u kom program nastave diktiraju neodgovarajue institucije, javlja se raskorak izmeu oekivanih i postignutih rezultata, a upitan postaje i sam steeni nivo informatikih vetina uenika. Preporuka 2: Uvoenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovnim kolama na nivou 7 i 8 razreda. Smatra se da uenici koji poseduju minimum informatikih vetina pri upisu u srednje kole, lake ovladavaju gradivom koje zahteva primenu informacionokomunikacionih tehnologija.

Preporuka 3: Uraditi reviziju sistema na osnovu kog se obavlja struno usavravanje prosvetnih radnika za korienje informaciono-komunikacionih tehnologija. Sistem koji se trenutno koristi, naime, ne belei oekivane rezultate jer iako istraivanja pokazuju da je oko 80% prosvetnih radnika obuhvaeno obukom, izuzetno mali procenat njih koristi raunare u nastavi, bilo tokom pripreme, bilo tokom izvoenja nastave. Katarina Milanovi, Microsoft Srbija Obrazovanje u IKT-u U okviru softverskog reenja Partner u uenju koji se trenutno primenjuje u 106 zemalja sveta, a uz saradnju sa republikim Zavodom za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, Microsoft je realizovao i projekat Kreativna kola koji predstavlja bazu znanja za osnovne i srednje kole, namenjenu prosvetnim radnicima sa ciljem da im olaka pripremu nastave. Promovisanjem ovakvog sistema rada, to jest, baze znanja koja je potpuno besplatna za korienje, promovie se struno usavravanje prosvetnih radnika, odnosno oni bivaju motivisani da unaprede nastavu. Prednost koja izdvaja projekat Kreativna kola od ostalih njemu slinih je u tome to je celokupan sadraj baze znanja, zahvaljujui injenici da je projekat realizovan uz saradnju sa Zavodom za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, proao svojevrsnu recenziju nakon koje je bivao prihvaen kao sastavni deo ovog obrazovnog resursa. Trenutno se realizuje projekat u okviru kog e biti digitalizovana srpska knjievnost koja ne podlee zakonu o zatiti autorskih prava, kao i ona za iju su upotrebu pribavljene odgovarajue dozvole. Ovakav projekat prati prioritete eSEE Agende +, doprinosei digitalizaciji kulturnog naslea. Uesnica radnog sastanka o elektronskom obrazovanju, Katarina Milanovi, opisujui znaaj obrazovanja u okviru informaciono-komunikacionih tehnologija, ilustrovala ga je teorijama koje opisuju brzinu razvoja softverskih reenja. Na osnovu ovih teorija, ilustruje se stanje u kom ak i ako se koriste informaciono-komunikacione tehnologije tokom obrazovanja, dolazi se u opasnost nepoznavanja nekih softvera koji su novijeg datuma. Izraen je stav da je ve nemogue osposobiti uenike za odabrano zanimanje bez korienja IKT-a u obrazovanju. Jedan od problema koji se uoava tokom primene reenja Partner u uenju je minimalna motovacija prosvetnih radnika, odnosno nedovoljna angaovanost. Uoava se, dakle, sistemski problem u pristupu strunom usavravanju prosvetnih radnika. Goran Stojkovi, ET Mija Stanimirovi, Ni Studija sluaja projekat kola elektrotehnike Predavanje je obuhvatilo studiju projekta kola elektrotehnike, oglednog programa sprovedenog u okviru deset srednjih strunih kola elektrotehnikog strukovnog usmerenja. Projekat kola elektrotehnike obuhvatao je izradu udbenika i praktikuma prilagoenog multimedijalnoj nastavi, multimedijalnog diska i obrazovnog portala u moodle okruenju. U izradi i realizaciji projekta uestvovao je Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, profesori deset elektrotehnikih kola, a sadraj nastavne

materije viestruko je recenziran, pri emu su za nadzor nad sadrajem bili angaovani univerzitetski profesori i strunjaci Zavoda za unapreenje obrazovanja i vaspitanja. Nalazi koji su rezultat analize projekta kola elektrotehnike daju znaajan doprinos sagledavanju opteg stanja primene informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju. Optoj oceni kvaliteta samog ogleda doprinosi injenica da se, upotrebom ovog sistema obrazovanja, poboljava nivo znanja koji uenici stiu tokom jedne kolske godine, a to se lako dokumentuje anketama sprovoenim u okviru projekta. Jedan od nalaza sprovedenog istraivanja ukazao je na nedovoljnu angaovanost predavaa, odnosno na podatak da je samo oko 20 procenata nastavnika koristilo materijal tokom nastave. S druge strane vie od 80 posto uenika koristilo se multimedijalnim materijalima smatrajui ih korisnim za uenje i dodatno objanjenje gradiva. Zahvaljujui podrci Zavoda za unapreenje obrazovanja i vaspitanja i postignutim rezultatima, projekat je trenutno u svojoj drugoj fazi tokom koje se priprema drugi set materijala. Doc. dr Predrag Stanojevi, Filoloki fakultet, Beograd Humanistiko obrazovanje kroz komunikaciju i kolaboraciju Predstavljajui rad u okviru akademskog programa Internet i studije knjievnosti, doc. dr Predrag Stanojevi predstavio je uesnicima radnog sastanaka neke mogunosti primene informaciono-komunikacionih tehnologija u humanistikom obrazovanju. Negujui specifian pristup obrazovanju, humanistike nauke akcenat stavljaju na medijsku komponentu informatike, odnosno, koriste ih na sebi prilagoen nain. Analiza akademskog programa koji doc. dr Predrag Stanojevi realizuje na Filolokom fakultetu u Beogradu rezultira nalazima koji se mogu posredno preneti na opti zakljuak da populacija kojoj primarno zanimanje nije u domenu informatike i prirodnih nauka ne stie odgovarajui nivo informatikih vetina u okviru svog obrazovanja. Upravo ovakav zakljuak se kosi sa savremenim konceptom drutva znanja i navodi na promiljanje mogunosti upotrebe IKT-a u humanistikim naukama. Promiljanje dalje vodi do oekivane preporuke koja se moe definisati kao nunost primene savremenih tehnologija u svim poljima obrazovanja i u svim naukama i disciplinama. Preporuka 1: Razmotriti mogunost ire primene socijalnih mrea u okviru obrazovanja, s obzirom na savremene metode komuniciranja i njima omoguene prednosti. Socijalne mree, naime, omoguavaju ne samo poboljanu komunikaciju tokom nastave, ve se mogu koristiti i za samo istraivanje, pri emu se naroito imaju u vidu P2P sistemi, ili sistemi za razmenu internet sadraja na osnovu deklarisanih afiniteta korisnika. Preporuka 2: Razvijati kroz odreene edukacione procese medijsku pismenost kako ve aktivnih nastavnika, tako i studenata humanistikih nauka (od kojih e mnogi raditi u prosveti), a u okviru tog obrazovanja naroitu panju obratiti na obuku za valjano valorizovanje sadraja na internetu, to bi uticalo na iru upotrebu internet resursa. Ova preporuka svoju sutinu crpe iz nepoverenja u vrednost sadraja dostupnih na internetu, koj postoji kod velikog procenta prosvetnih radnika, to potuie od nepoznavanja

tehnika pretraivanja i valorizovanja naenih sadraja. Pretpostavka na kojoj se zasniva ova preporuka je da bi vei procenat nastavnika i profesora koristio i svojim uenicima i studentima preporuivao sadraje dostupne na internetu kada bi oni bili jasno odreeni kao valjani i korisni. Preporuka 3: Sprovesti obuku o upotrebi interneta kojom bi se i najmlai korisnici interneta uputili u sisteme korienja interneta i pripremili za spreavanje delovanja negativnih aspekata i kriminogenih pojava sa kojima mogu da se sretnu na internetu. Preporuka 4: Afirmisati i institucionalizovati upotrebu IKT-a u drutvenim i humanistikim naukama i disciplinama oslanjajui se na koncepte drutva znanja. Smatra se da informatikim opismenjavanjem humanista i njihovim ukljuivanjem u razvoj IKTa moe znaajno da se doprinese samom razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija, a naroito kada se ima u vidu razvoj weba 3.0 (takozvanog, semantikog veba), koji je nezamisliv bez uticaja humanistikih disciplina. Oitija primena ove preporuke odnosi se na medijsko opismenjavanje i usavravanje humanista koji e svoja istraivanja u skorijoj budunosti u veem delu bazirati na virtuelnom okruenju. Zoran Milojevi, Projekat kola bez zidova, Zajear Komunikacija meu profesorima studija sluaja kola bez zidova Projekat kola bez zidova predstavlja sajt sastavljen u blog tehnologiji, a namenjen je usavravanju profesora. Sadraj sajta ine didaktika uputstva, tekstovi iz oblasti metodike nastave kao i prostor predvien za komunikaciju meu profesorima u okviru koje je predviena razmena iskustava. Autori sajta, meu njima i gospodin Zoran Milojevi, neguju koncept savremene pedagogije i promoviu ga putem svog rada. Saradnja koja se uspostavlja na ovaj nain doprinosi poboljanju kvaliteta nastave. Prof. dr Dragana Bjeki, Tehniki fakultet u aku Komunikacija izmeu profesora i studenata studija sluaja - Master studije Master studije za elektronsko uenje koji se realizuje u okviru Tehnikog fakulteta u aku predstavljaju prvi studijski program ove vrste u Srbiji. Predstavljanjem projekta, gospoa Bjeki je naroitu panju posvetila pedagokim aktivnostima koje je nuno sprovesti u cilju realizacije ovakvog studijskog programa. Koncept na kom poiva program master studija za elektronsko uenje predvia obuavanje polaznika za sve aspekte elektronskog uenje, poevi od tutorskih i mentorskih vetina, zakljuno sa menaderskim vetinama neophodnim prilikom organizovanja sopstvenih programa za e uenje. Metodoloki pristup koji se neguje u okviru elektronskog uenja razlikuje pedagoke, programske i komunikacione vetine, a svoj pristup pronalazi u preseku ove tri grupe vetina. Komunikoloki aspekt koji je uoen tokom studije sluaja ukazuje na irok dijapazon virtuelnih okruenja koje je mogue koristiti tokom procesa nastave, a u svrhu poboljanja kvaliteta. Osim virtuelnih okruenja, sistem daljinskog obrazovanja, poput master studija za elektronsko uenje, predvia sinhrone i asinhrone metode komuniciranja, pri emu je uesnicima, bili predavai ili studenti, dozvoljen izbor odgovarajueg naina komunikacija.

Preporuka 1: Prilikom kreiranja internet sadraja posvetiti panju fiziolokim aspektima korisnika. Treba razmotriti medicinske probleme, poput problema suvog oka, koji se mogu javiti kod osoba koje dugo i esto itaju tekstove sa monitora. Preporuka je da se predvide fizioloke prepreke i da se preduprede ve prilikom kreiranja sadraja i obrazovnih resursa na internetu. olt Konja, ET Mihajlo Pupin, Novi Sad Viki prosvetna enciklopedija Tokom predavanja o prosvetnoj encikolopediji u viki formatu, uesnik, olt Konja, najpre je predstavio portal ET Mihajlo Pupin ukazavi na njegovu specifinost, odnosno na dvojezinost sadraja koji postoji na maarskom i srpskom jeziku, pri emu postoji namera da se isti sadraj kreira i na slovakom jeziku. Ova specifinost portala ukazuje na jo jednu dimenziju izgradnje drutva zasnovanog na znanju, odnosno ukazuje na perspektive jedinstvenog informatikog prostora. Tokom prezentacije portala ET Mihajlo Pupin, predstavljeni su uspeni obrazovni portali u Srbiji. Razmatranje opcija primene viki platforme u obrazovne svrhe pruilo je uvid u manje koriene mogunosti za unapreenje elektronskog obrazovanja. Predava, olt Konja, demonstrirao je, tokom svog izlaganja, osnovne nacrte projektne ideje o stvaranju prosvetne enciklopedije u viki formatu. Analizirajui razloge za upotrebu viki formata u obrazovne svrhe, predava je, kao prednosti ovog formata naveo kolaboraciju i povezivanje sa slinim sadrajima. Realizacija ideje o stvaranju prosvetne enciklopedije u viki formatu imala bi za cilj uveanje ukupnog fonda obrazovnih resursa u Srbiji, a kao naroit kvalitet istie se mogunost obrade irokog opsega nastavnih oblasti. Ideja o prosvetnoj enciklopediji oslonila bi se na nastavno gradivo za srednje strune kole. Jovana Tripunovi, CePIT, Beogradska otvorena kola Mogunosti primene bloga u obrazovanju Tokom zavrnog dela radnog sastanka o elektronskom obrazovanju predstavljene su mogunosti primene bloga kao tehnologije u obrazovanju. Nakon osnovnog objanjenja pojma bloga i njegove originerne namene, uvodniarka je navela nekoliko pristupa u sagledavanju bloga kao tehnologije i internet anra. Meu pristupima izdvojio se onaj koji blog sagledava kao komunikaciju koja podlee kontroli uprkos svom kolaborativnom elementu. Upravo ta karakteristika preporuuje blog kao obrazovnu tehnologiju imajui u vidu nunost uvida u sadraj koji je uenicima na raspolaganju. Takoe je, kao prednost bloga, navedena njegova karakteristika da utedom vremena doprinosi lakem sagledavanju sadraja.