16.12:616.24:615.

825

Medicina danas 2004;3(l-2): 148-155 BIBLID1451-124X:2004;3(1-2):148-155

RESPIRATORNA REHABILITACIJA KAO INTEGRALNI DEO KOMPLEKSNE TERAPIJE BOLESNIKA SA KARDIOPULMONALNIM OBOLJENJIMA RESPIRATORY REHABILITATION AS AN INTEGRAL PART OF THE COMPLEX MANAGEMENT OF CARDIOPULMONARY PATIENTS Milojevi Momir Institut za plune bolesti, Centar za respiratornu rehabilitaciju, Sremska Kamenica

Specijalistika ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

UVOD Cilj respiratorne rehabilitacije je da naui bolesnika kako da ivi sa svojom boleu, da pravilno die i d a preostale mogunosti respiratomog i kardiovaskularnog sistema to bolje koristi. Da bi se kod bolesnika sprovela rehabilitacija u uem smislu rei, odnosno kineziterapija, posle jasno uoenih greaka pri respiraciji, potrebno je uraditi jo niz propratnih postupaka. Na prvom mestu potrebno je osloboditi disajne puteve od nagomilanog sekreta, to postiemo aplikacijom odgovarajuih lekova putem aerosola i poloajne drenae uz vibraciju i perkusiju, bolesnik se relaksira putem razliitih procedura (mehanoterapija, hidroterapija, elektroterapija i autogeni trening) priprema za kineziterapijske programe vebi disanja u zavisnosti od prirode osnovne bolesti. Osnovni cilj je popravljanje ventilacije ime se postie smanjivanje rada i utroka energije. Postupci r espiratome rehabilitacije imaju za cilj odlaganje take kolapsa bronha, usporavanje ritma disanja ime se poboljava ekonominost, produbljivanje disanja bez poveanja brzine disanja, mobilizaciju toraksa i kime, korekciju dranja tela i popravljanje opte kondicije. CILJ RADA Cilj ovog rada je pre svega da na edukativni nain priblii problem respiratorne rehabiltacije kao mtegralnog dela kompleksne terapije kardiopulmonalnih bolesnika svima onima koji se sreu sa ovom problematikom. KINEZIOLOGIJA DISANJA Plua sa svojom pasivnom elastinou reaguju na poveanje i smanjenje zapremine grudnog koa. Inspirijum je aktivan i obavlja se aktivnou inspiratomih miia, dok je ekspirijum po pravilu pasivan i nastaje usled tenje plunog tkiva da se vrati iz stanja rastegnutosti u normalnu zapreminu. Ovakav ekspirijum je nepotpun, jer kada se zavri, moe se aktivnou ekspiratomih miia i dalje smanjiti zapremina gmdnog koa, forsirani ekspirijum. Inspiratorni miii: o -m.diaphragma o -m.serratus posterior superior pored njih u forsiranom inspirijumu uestvuju i: o -m.sternocleidomasteideus o -m.pectoralis minor o -mm.scaleni o -mm.levatores costamm. Diaphragma je najznaajniji inspiratomi mii ijom se kontrakcijom poveavaju sva tri dijametra gmdnog koa (prednje-zadnji, popreni i gornje-donji).Ovaj mii u mim ima oblik kupole koja se svojim svodom oslanja na organe trbune duplje, a svojim krajevima se pripaja na gmdni ko. Kada se miina vlakna skrate, trbuni organi bivaju potisnuti nanie, ali samo do izvesne mere, jer se tome protive miii prednjeg trbunog zida, to zaustavlja dalje sputanje ovih organa. Ovako vrh kupole ima vrst oslonac i dalje kontrakcija se prenosi na est zadnjih rebara koja se podiu u vis (donje rebamo disanje). Kada je trbuna muskulatura slaba, rebamo disanje je manje izraeno i jae je izraeno tzv. Trbuno disanje to dovodi do poveanja gomje -donjeg dijametra dok se popreni dijametar ne menja. [1] Po svojim pripojima m.serratus posterior superior trebalo bi da igra vanu ulogu u gornjem rebamom disanju meutim ovaj mii je vrlo slab te mu je uloga u disanju vrlo ograniena. Preostala etiri miia uestvuju u forsiranom ekspirijumu jedino ako su im pripoji na gmdnom kou slobodni dok su oni dmgi na neki nain fiksirani. Kod m.stemocleidomastoideusa atlantookcipitalni zglob i vratni deo kime treba da bude fiksiran, za pectoralis minor uee u inspirijumu uslovljeno je imobilizacijom lopatice u adukciji i ekstenzija i imobilizacija gomjeg dela kimenog stuba za mm.scaleni. Ekspiratomi miii: o -m.serratus posterior inferior o -m.longissimus dorsi o -m.rectus abdominis o -m.transversus abdominis o -m.obliquus abdominis extemus et intemus o -m.quadratus lumbomm

Nonnalno dubok i umereno brz ekspirijum obezbeen je elastinou plunog parenhima dok forsirani ekspirijum zahteva aktivno uee ekspiratomih miia dok naroito dubok ekspirijum pomae fleksija trupa, ime se jo vie smanjuje zapremina grudnog koa. [1,2] Ranija podela vrste disajnih pokreta na donje torakalno disanje svojstveno mukarcima, gornje torakalno disanje svojstveno enama i abdominalno disanje karakteristino maloj deci naroito odojadi, nije odrivo sobzirom da svi odrasli, bez obzira na pol, vre disajne pokrete meovitog tipa koristei abdominalno i donje torakalno disanje. U pogledu tipa disanja male dece postoji opta saglasnost. Nerazvijenost grudnog koa i mali nagib r ebara nepovoljno utiu na torakalno disanje i pokreti dijafragme uglavnom se prenose na trbune organe te je disanje abdominalnog tipa. Za tip disanja mnogo vei znaaj od pola imaju poloaj tela i vrsta rada to ima izuzetan znaaj za oblikovanje programa vebi disanja. Gomje torakalno disanje naroito je oteano pri radu u kome su angaovane ruke jer pokrete nadlakta vre miii od kojih mnogi imaju unutranji pripoj na gomjim rebrima,a aktivnost ovih miia iziskuje da ova rebra budu nepokretna. Isto tako stavovi i pokreti pri kojima su ramena i ruke podignute nepovoljno utie na ekspirijum poto je sputanje rebara nepotpuno. Sedenje i leanje na leima favorizuju abdominalno i gomje rebamo disanje. [3,4] CILJEVI RESPIRATORNE REHABILITACIJE Cilj respiratome rehabilitacije je da naui bolesnika kako da ivi sa svojom boleu, da pravilno die i da preostale mogunosti svog kardiorespiratomog sistema to bolje koristi. Sprovoenje rehabilitacije u uem smislu rei, odnosno kineziterapiji prethodi niz pripremnih radnji. Na prvom mestu potrebno je osloboditi disajne puteve od nagomilanog sekreta. Posle aplikacije odgovarajuih lekova putem aerosola i poloajne drenae uz vibraciju i perkusiju, bolesnik se putem razliitih procedura (mehanoterapija, hidroterapi ja, elektroterapija i autogeni trening) relaksira uz korekciju dranja tela i priprema za kineziterapiju. AEROSOL Suspenziju medikamentoznih estica u gasnom stanju nazivamo aerosol, a u zavisnosti od veliine estica mogu biti monodisperzioni ili heterodisperzioni sa esticama od 1-5 mikrona. Determinante za depoziciju estica su gustoa i aerodinaminost uz respiratomi manevar. Uoeno je i da alveolarna depozicija varira individualno, ak do 38%, a penetracionog indeksa i do 40%. Kod bolesnika sa promenje nim bronhijalnim sekretom na depoziciju medikamentoznih estica utie i debljina mukusa. Kod protoka vazduha pri inhalaciji od 40 lit/min uoena je visoka depozicija u svim generacijama bronhijalnog stabla, a kod protoka od 25 lit/min vie u malim disajnim putevima, ak do dvanaeste generacije. Kod izuzetno sporog i brzog protoka depozicija dopire samo do 7. generacije bronhijalnog stabla, a pri aplikaciji preko spreja dopim do 5. generacije. Pri brzom disanju zadrava se samo 10% inhalata dok je kod sporog taj procenat ak 60%. Do bifurkacije traheje dopire aerosolom 90% medikamenta, a do respiratomih bronhiola svega 20% pod najidealnijim respiratomim manevrima. Takoe je utvreno da su rezultati bolji pri toploj inhalaciji kod 70% pacijenata, a kod 20%o na kon hladnih inhalacija. Penetracija leka kroz disajne puteve zavisi od plune funkcije. Kod zdravih ljudi primeena je depozicija leka u malim disajnim putevima ve nakon 3 sekunde do 12. generacije sa malim varijabilnostima od 3 -4% kao i to da je mukocilijarni klirens evakuisao odgovarajui sadraj za 24 sata. Kod opstruktivnih bolesnika postoje iregulame zone, koje dovode do nepravilnosti penetracije i alveolamog depozita leka te je i nakon 48 sati lek prisutan, a evakuacija je uoena od 2-24%. Zbog velike respiratome povrine od 70-100 m inhalaciona terapija je vrlo pogodna, kao i zbog odsustva gastrinih tegoba koje prate terapiju per os. Tople inhalate preporuljivo je inhalirati kroz usta jer je procenat inhaliranih estica vei za 4-5% dok se hladni inhaliraju kroz nos kako bi se inhalirani lek mogao zagrejati, a time spreiti iritativno dejstvo na respiratomu sluzokou. Ambulantno i bolniki, aerosoli se mogu primenjivati na sobnoj temperaturi ili zagrejani, pomou aerosol aparata sa komprinovanim vazduhom ili ultrazvunim rasprivaima (Heyer, Drager itd.), a kod teih bolesnika i sa aparatima sa intermitentnim pozitivnim pritiskom (Bird, Bennett, Heyer sekundant). Medikamenti koji se daju putem aerosola su (bronhodilatatori, sekretolitici, antibiotici, antimikotici i kortikosteroidi), a kod hroninih bolesnika se daje i kiseonik. [5] POSTURALNA DRENAA Da bi se evakuisao nagomilani sekret iz bronhijalnog stabla ,bolesnik se stavlja u drenani poloaj koji je odreen segmentom plua koji elimo da dreniramo. Za vreme dreniranja sprovodi se vibracija, sa vibromasaerima ili manuelno. Vibracije se poveavaju za vreme ekspiratome faze respiratornog ciklusa. Manuelna perkusija se pokazala efikasnija jer nakupljeni vazduh izmeu tela pacijenta i dlanova savijenih aka u vidu kaike pojaava jainu pritiska na tretirani deo za vreme perkusije. Perkusija se vri u drugoj treini ekspirijuma da bi ekspirijum bio to potpuniji. Nezanemarljiv je i uticaj gravitacione sile koji evakuie bronhijalni sekret prema pro ksimalnim zonama bronhijalnog stabla. PRIPREMA ZA KINEZITERAPIJU Mehanoterapija: Masaa predstavlja najstariju metodu mehanoterapije. U pulmolokoj praksi se primenjuju svi vidovi masae (manuelna, vibraciona, ultrazvuna i podvodna) te predstavljaju refle ksnu terapiju, jer pored neposrednog mehanikog dejstva, ostvaruje se nadraaj putem refleksnih Headovih i Mekenzijevih zona. Cilj je da se pomou masae ukloni spazam i bol odgovarajueg dela tela. Ritmikim poveanjem i smanjenjem pritiska na kou posti e se vazokonstrikcija i vazodilatacija ime je omoguena bra eliminacija toksinih produkata, smanjivanje edema, stimulacija miinih vlakana i motornih nervnih zavretaka to dovodi do poputanja spazma i relaksacije. Hidroterapija: Za poputanje spazma pomone respiratorne muskulature muskulature esto se koristi topla voda u vidu bazena za gornje i donje ekstremitete, topla kupka, topli tu na lea pacijenta uz blago etkanje koje jo

pojaava hiperemiju. Koriste se i hidrotermalne i hidrokinetike procedure. Veliki specifini toplotni kapacitet vode pogoduje pacijentima sa hroninim opstruktivnim obolenjima. Voda telu predaje veliku koliinu toplote, a indiferentna temperatura vode iznosi 34 C pri kojoj hidroterapijske procedure mogu trajati satima. Kod hidroterapijskih procedura ne dolazi samo do hiperemije krvnih sudova koe ve dolazi i do vazokonstrikcije na unutranjim organima koje inervie n.splanchicus. Kratkotrajni lokalni ili opti dovoljno intenzivan nadraaj toplom vodom dovodi do breg i dubljeg disanja, poveavaju nadraljivost i snagu miia, a smanjuju njihovo zamaranje. Za poputanje spazma kod hroninih opstruktivnih bolesnika mogu se koristiti termike osobine vode u vidu mlaza temperature do 40 C usmerenog na rameni pojas, meulopatinu, paravertebralnu regiju. Mogu se primeniti i topli oblozi na grudni ko ili prepovijanje suvim toplim zavojem pri emu pacijent lei do jedan sat pokriven do vrata. Sauna se moe preporuiti opstruktivnim bolesnicima 1-2 puta nedeljno po 5 minuta pogotovo ako je mogue primanje kiseonika u sauni. Hidrostatski pritisak raste sa poveanjem rastojanja izmeu povrine vode i povrine tela, dovodei do pranjenja perifernih vena i limfnih sudova, poveavajui tako centralni venski pritisak. Sa poveanjem hid rostatskog pritiska raste i intraabdominalni pritisak to omoguava dijafragmi laku elevaciju pri ekspirijumu. Inspirijum je otean kod bolesnika koji stoje u bazenu, jer inspiratomi miii treba da savladaju intraabdominalni pritisak. [5] Elektroterapija: Jednosmema galvanska struja se koristi u pulmologiji zbog svog primarnog jonskog i sekundamog fiziolokog delovanja. U koi straja protie preko izvodnih kanala znojnih i lojnih ljezda, a prostire se kroz meuelijski prostor du krvnih i limfnih sudova putem najmanjeg otpora. Preko kutovisceralnih refleksa dolazi do poveanja temperature ne samo u koi ve i na miicima ispod nje. Vazodilatacija je praena hiperemijom, eritemom koe i lokalnim povienjem temperature za 1 -2 C. Nakon izvesnog vremena pojavljuje se sekundami eritem koji traje vie asova. Galvanizacija deluje na vazomotorne nerve putem aktivne hiperemije. Na senzitivne nerve delovanje galvanske stmje ispoljava se analgetskim dejstvom ispod anode. Ovaj efekat se tumai snienjem tonusa simpatikusa ili pak hiperpolarizacijom. Fizioloko delovanje: Poveanje arterijske i venske cirkulacije koe i miica odgovarajue regije, resorpcija ekstravazata i eliminacija metabolita, smanjenje bola, smanjenje nadraljivosti senzitivnih neurona, poveanje bioloke aktivnosti elija, poboljanje trofike tkiva i poboljanje procesa regeneracije. Jonoforeza podrazumeva transkutano unoenje leka preko intaktne koe pomou galvanske struje. Sa pozitivnog pola se unosi novokain, antihistaminici i vazodilatatori, a sa negativnog pola salicilati joda, C vitamin, tripsin. Interferentne struje u pulmologiji izazivaju izrazitu hiperemiju u dubini te je jae ispoljeno njihovo dejstvo u pogledu ublaavanja bola, poveanje nadraljivosti motomih neurona, simpatikoliza, s pazmoliza i regenerativni procesi u tkivima. Visokofrekventna struja ima dvojako delovanje:primamo termiko delovanje najizraenije je na krvnim sudovima i dobro prokrvljenim tkivima-miiima. Koa i potkono tkivo su loi provodnici i malo se zagrevaju. S ekundamo fizioloko delovanje izaziva aktivnu hiperemiju, to dovodi do bolje eliminacije metabolita i bre resorpcije ekstravazata, deluje analgetski, izaziva relaksaciju miia, poveava rastegljivost kolagena u vezivnom tkivu i ubrzava metabolizam i enzimsku aktivnost. Laserska biostimulacija akupunktumih taaka: Odsek za biostimulativnu terapiju Instituta za plune bolesti -Sremska Kamenica sprovodi ovaj vid terapije kod pacijenata obolelih od bronhijalne astme i eksudativnog pleuritisa. Naa iskustva u leenju bronhijalne astme i pozitivni terapijski efekti potvreni su u naucnim radovima iz ove oblasti iji zakljuci govore da: 1. Biostimulacija akupunktumih taaka laserima niske snage kod ovih pacijenata, sprovedena u vidu desetodnevnog tretmana, dovodi do poboljanja kako parametara plune funkcije tako i parametara gasne razmene. 2. Pozitivni efekti kod pacijenata obolelih od bronhijalne astme se postiu brzo, ve nakon pola sata, a t raju dugo, vie nedelja i meseci. 3. Ponovljenom primenom laserostimulacije kod asmatiara postie se produavanje perioda remisije i smanjivanje jaine napada. 4. Laserostimulacija ima vee efekte kod mladih pacijenata, kod onih kod kojih bolest krae traje kao i kod osoba enskog pola. 5. ivotna dob asmatiara i duina trajanja bolesti negativno koreliraju sa ukupnim efektom laseroterapije, ali nemaju uticaja na brzinu njegovog postizanja, dok pol ima uticaja i na brzinu delovanja laserske stimulacije, odnosno efekti se bre postiu kod osoba enskog pola. Iskustva i rezultati radova iz oblasti biostimulacije u leenju eksudativnog pleuritisa nameu sledee zakljuke: 1. Primenom laserostimulacije kod pacijenata obolelih od eksudativnog pleuri tisa dolazi do bre resorpcije izliva, breg smanjivanja subjektivnih tegoba, kao i znaajnog smanjivanja biohemijskih pokazatelja akutne upale u perifemoj krvi,te samim tim do breg izleenja. 2. Laseroterapija kod ovih pacijenata ima uticaja na poveanje regenerativnih mehanizama pleuralne povrine sa sledstvenim smanjivanjem koliine formiranih adhezija i boljom pokretljivou dijafragme. [1] Relaksacija: Osnov i uvod u kineziterapiju. Sprovodi se u prostorijama sa udobnom mikroklimom gde nijedno od ula bolesnika nee biti posebno stimulisano. Sprovodi se u najudobnijem poloaju za bolesnika. esto je taj poloaj leanje na leima sa glavom na jastuku, noge su poluflektirane sa jastukom ispod kolena, a ruke su poloene uz telo. Postranini poloaj: bolesnik lei na jastuku sa leve ili dene strane dok su noge polusavijene u kolenu i kuku. Izmeu nogu se postavlja jastuk i gornja noga lei ispod donje. Donja ruka je posred tela, a gornja savijena i poloena ispred glave. Teki bolesnici: opstruktivni bronhitis, emfizem ili odmakli oblici astme - radije koriste poluleei poloaj pri relaksaciji. Izvodi se sa etiri jastuka. Jedan se stavlja uz povieno uzglavlje ispod glave i

vratnog dela kime, a drugi ispod polusavijenih kolena. Da bi se umanjila tein a ramenog pojasa, ruke se stavljaju na jastuke do tela. Sedei poloaj za relaksaciju esto koriste hronini bolesnici. Oni se naslone leima na naslon stolice, a teinu ramenog pojasa ublaavaju naslanjanjem podlaktica na sto pri emu je glava lako spute na te se smanjuje lordoza vratnog dela kime. Relaksacija se po pravilu sprovodi dva puta dnevno indi \ ldualno Ui grupno. Trajanje relaksacije je 30 minuta s tim to se prva polovina relaksacionih vebi odnosi na uenje oputanja, a druga polovina za relaksaciju (autogeni trening po Schultz-u). Posle oputanja pacijenta koje se postie adekvatnom primenom bronhodilatatora, toaletom bronha nakon posturalne drenae, mehanoterapijom, hidroterapijom, elektroterapijom ili autogenim treningom pristupa se kinezite rapiji. [1] KINEZITERAPIJA: Posle svih pripremnih procedura mora se dobiti taan uvid u stanje pacijenta. Pored funkcionalnih parametara plua u koje se ubraja: vitalni kapacitet, forsirani ekspiratomi volumen u prvoj sekundi, otpor u vazdunim putevima, intratorakalni gasni volumen i specifini otpor u vazdunim putevima, kontrolie se stav i dranje pacijenta. Svi ovi parametri uz dijagnozu bolesti odreuju kineziterapijski program. Zato su na Institutu za plune bolesti Sremska Kamenica sainjena etiri programa vebi disanja. Svaki program ima svoje specifinosti odredenih prirodom osnovne bolesti i ciljevima koji se postavljaju pred respiratomu rehabilitaciju. U sledeem radu koji e biti objavljen u asopisu "Medicina danas"e biti ukratko opisane bolesti, poremeaji koje oni izazivaju, ciljevi i metode rehabilitacije i razlike u terapijskogm pristupu. [3] ZAKLJUAK Postupci respiratome rehabilitacije imaju za cilj odlaganje take kolapsa bronha, usporenje ritma disanja poboljavajui ekonominost, produbljenje disanja bez poveanja brzine disanja, mobilizaciju toraksa i kime, korekciju dranja tela i popravljanje opte kondicije. Jednom reju da naui bolesnika da pravilno die i da preostale mogunosti kardiovaskulamog i respiratomog sistema to bolje koristi. LITERATURA l.Belman MJ,Sieck GC.The ventilatorv muscles,fatigue,endurance and training.Chest,1982,6,761-766. 2.Pardy RL.Resptratory muscle training in COPD.Resp.Musc. in COPD.London. 1988,165-173. 3.Andrews J.Pulmonary rehabilitation.Pracal.cardiology,1986,9,127-138. 4Beljanski-Conki R. Kurac V.Rehabilitacija bolesnika sa hroninim opstruktivnim bronhitisom.Saoptenja,1986,24/1/2,53 -57. 5Beljanski-Conki R,onki B.Fizikalna terapija u respiratornoj insuncijenciji.Saoptenja,1968,6.77 -80. Adresa autora: Momir Milojevi, Naelnik Centra za respiratornu rehabilitaciju. Institut za plune bolesti, Sremska Kamenica, Institutski put br. 4, Tel. 615-711, lokal 488 RAD JE PODNEEN: 02. 02. 2004. RAD JE PRIHVAEN: 20. 02. 2004.

Centar za respiratornu rehabilitaciju

Delatnost Centra za respiratornu rehabilitaciju jeste rehabilitacija bolesnika kao integralni deo leenja brojnih respiratorn ih oboljenja, fizikalna terapija i rehabilitacija svih stanja nakon povreda, preloma, operacija i cerebrovaskularnih inzulta.

Centar je prostorno i tehniki savremeno koncipiran i opremljen tako da u potpunosti zadovoljava sve potrebe kako leeih tak o i ambulantnih bolesnika. Poseduje dve sale za grupnu fizikalnu terapiju, kao i posebne prostorije za inhalacije, post uralnu drenau i specifine procedure kao to su elektroterapija, magnetna, laserska i ultrazvuna terapija. U Centru se sprovodi bolnika i ambulantna fizikalna terapija po preporuci ordinirajueg plunog lekara kod bolesti kao to su: astma, hronina opstruktivna bolest plua (HOPB), upala plune maramice, hronine gnojne infekcije disajnih puteva i plua (bronhitis, bronhi ektazije, pneumonija, apsces plua), preoperativna priprema bolesnika za operacije grudnog koa i plua i postoperativni tretman op erisanih. Bolesnicima su na raspolaganju sledei tretmani:

Inhalacije najsavremenijim inhalatorima, koji rade na principu komprimovanog vazduha ili ultrazvunog rasprivanja lekovitih estica. Ra stvori koji se inhaliraju mogu biti sobne temperature ili z agrejani, mogu se udisati pod povienim pritiskom ili uz dodatak kiseonika prema potrebi. Poloajna drenaa vri se kod hospitalizovanih bolesnika koji se lee od bronhitisa, pneumonije, apscesa i bronhiektazija. Da bi se evakuisao nagomilani sekret i gnoj iz bronhijalnog stabla, bolesnike stavljamo u drenani poloaj na drenani krevet (oscilatorni krevet). Manuelna i vibraciona masaa sprovodi se u cilju smanjivanja spazma (gra) miia koji se koriste pri disanju. Vebe relaksacije primenjuju se najee kod pacijenata obolelih od astme i podrazumevaju rad u grupi. Vebe disanja jedna su od najvanijih metoda u leenju pacijenata sa hroninim plunim bolestima (bronhitis, emfizem, cistina fibroza, pleuritis). Vebe snage koriste se za jaanje miia gornjih i donjih ekstremiteta; rade se sa optereenjem 1/2 do 2 kg. Sprovode se grupno, kod paci jenata sa HOBP, bronhijalnom astmom i u preoperativnoj pripremi. Bihevioralna terapija predstavlja skup vebi koje se izvode pojedinano ili grupno kod bolesnika sa astmom, HOPB-om, kao i kod torakotomiranih bolesnika u specijalno opremljenoj sali Zavoda. Biostimulacija laserima niske snage sprovodi se postavljanjem sonde lasera na akupunkturne take ili direktnim tretmanom obolelog d ela tela. Cilj joj je smanjivanje upalnog procesa (otoka, bola i crvenila), kao i irenje disajnih puteva kod obolelih od astme i bronhitisa, ime se ublaavaju tegobe.

Sprovodi se i fizikalna terapija ostalih navedenih stanja kod kojih se, prema indikaciji fizijatra Centra, primenjuje: kineziterapija, elektroterapija, magnetoterapija, laseroterapija i ultrazvuna terapija. Uz naelnika i glavnu sestru, u Centru radi jedan lekar specijalista fizijatar, pet fizioterapeuta i jedna medicinska sestra. Naelnik Centra za respiratornu rehabilitaciju je prof. dr sc. med. Vesna Kuruc. Fizijatar Centra za resp. rehabilitaciju je dr Danijela Obradovi . Glavna sestra Centra je Zorica Beeli , medicinska sestra. Svi ambulantni bolesnici koji boluju od nekih od n avedenih bolesti, iji se tretman vri u naem centru, mogu koristiti usluge Centra po preporuci svog lekara opte prakse, plunog lekara ili fizijatra. Sa sobom moraju doneti odgovarajui uput od svog lekara, a ako nisu s a teritorije Fonda za zdravstvo Novi Sad, upute mora overiti lekarska komisija. Detaljne informacije mogu se dobiti radnim danom na telefon 021/480-53-58.