Destinacije

Marina Bej

Singapur Lavlji grad

Tekst napisala: Nataa Kovaevi Turksoy Fotografije: Singapore Tourism Board

Da li biste voleli da upoznate esenciju tri razliite kulture, da se vozite rikom kroz Kinesku etvrt, da kupujete svilene sarije i zaine i izgubite se u vrtlogu boja i mirisa u etvrti zvanoj Mala Indija, ili da upoznate islam i malajsku kulturu u etvrti Kampong Glam, a sve to na jednom mestu - u najistijem, najmodernijem i najbezbednijem gradu u celoj jugoistonoj Aziji?

onalnim kompanijama). Budui da je ostrvo veliine svega nekih pedesetak km po irini i duini, i nekih 600 km2 povrine, grad je izdeljen na etvrti. Neke od njih su poznate po etnici veinskog stanovnitva koje ih naseljava (Kineska etvrt, Kampoung Glam, Mala Indija).

Snalaenje po gradu

koliko su vam hrana i oping omiljene aktivnosti, ne propustite glamurozne veere i izlaske u klubove i restorane uz reku, ili tradicionalne kuhinje Kine, Indije, Malezije u hokers (hawkers) centrima. Prepustite se uzbudljivom opingu na Orard aveniji, ili kupovini najmodernijih elektronskih gedeta u Funan ili Sim Lim trnim centrima.

Od nekadanje kolonije do svetske ekonomske megasile

Singapur je nekada bio posmatran samo kao usputna stanica, ali poslednjih godina postao je uzbudljiva turistika destinacija. Originalno britanska kolonija, luki grad i mesto trgo-

vanja, u prvoj polovini 20. veka bio je poznat kao divlje i uurbano orijentalno odmorite za mornare i bastion britanske imperijalne vladavine. Danas je postao jedno od azijskih meunarodnih avionskih vorita sa najvie letova dnevno i visoko modernizovan grad. Jo ezdesetih godina 20. veka, premijer Singapura Li Kuan Ju (Lee Kuan Yew), koji je posle vladao jo tri dekade, zapoeo je poduhvat ureenja i izgradnje Singapura kroz striktne zakone i kazne. Kako bi dostigao postavljeni ideal izgleda azijskog grada, Singapur je devedesetih postao beivotan i sterilan. Ipak, poslednjih godina se vratio iz mrtvih. Svaki sreni posetilac e se sloiti da ovaj danas ivi i uurbani grad ima mnogo toga da ponudi. Singapur je knjiki primer utopijske vrste multikulturalizma, sa pet miliona Singapuraca koje ine pripadnici tri kulture: Kinezi 75%, Malajci 14%, Indijci 9% i 2% ostali (Evropljani, Australijanci, Britanci i radnici u internaci-

Najlaki nain obilaska Singapura i otkrivanja njegovih ari je putem metroa, koji je taan, neverovatno ist i moderan, brz i jeftin vid prevoza, a koristi ga veina Singapuraca. U metrou je na neki nain otelotvoren i sam Singapur, svi zakoni i kazne, multietninost, ravnopravnost kultura, istoa i efikasnost naprednog azijskog grada. To nije bilo lako postii, jer znamo da sve ove razliite kulture u svojim zemljama porekla ive u kompletnom haosu, u suprotnosti sa onim to je Singapur danas. Inae, ovaj grad je nekada imao poprilino apsurdne zakone. Meu njima je Zakon o zabrani prodaje i vakanja vakae gume, koji je na snagu stupio 90-tih, jer je premijer bio uzrujan zbog koliine vakaih guma po trotoarima i novom metrou, a kazna za prestup je bila zatvor (sreom, ukinut je 2004. godine). U metro nije dozvoljeno unositi hranu, pie, puiti, bacati otpatke, a kazne se kreu od 200 do 5.000 singapurskih dolara. Svi natpisi u metrou su napisani na etiri jezika (engleskom, mandarinskom kineskom, malajskom, tamilskom). Na svakoj stanici metroa postoji detaljna mapa Singapura i linija metroa, i sve je digitalizovano do krajnje jednostavnosti, tako da ne postoji ansa da se

46

TRAVEL MAGAZINE

Statua Ser Stamforda Raflsa Foto: Fra-Olalem R. Cinco

uveni hotel Raffles Foto: David Ng Soon Thong

Pozorite Viktorija

izgubite u mrenom sistemu metroa. Koristei metro i reciklirajui za sobom, pomaete Singapurcima u borbi sa problemima zagaenja ivotne sredine. Kada uete u metro, automatski glas vas obavetava o korisnim informacijama: koja je sledea stanica, ima li kanjenja, koliko minuta ima do sledee stanice, te vas lako vodi do eljene destinacije. Dovoljno je sii na ma kojoj stanici u centru i peke obilaziti grad, upijajui atmosferu, mirise, boje svake etnike etvrti, jer su najzanimljiviji kvartovi ba i grupisani u centru, a Singapur je najlepe obilaziti peke.

Pa neka etnja pone

Jezgro grada predstavlja oblast oko zaliva Marina Bej (Marina Bay), na uu reke Singapur. Ona deli grad na dva dela - juni deo ili finansijsku etvrt, i severni deo ili kej reke, sa mnogobrojnim restoranima, barovima, klubovima i veinom znamenitosti, ukljuujui

i Kolonijalnu etvrt (Colonial District). Ovde se Ser Stamford Rafls (Sir Stamford Raffles), otac i osniva Singapura, iskrcao 1819. godine i osnovao grad. Tu je vremenom rastao klaster prelepih kolonijalnih zgrada, lociranih oko kriket igralita Padang (Padang), na kome se i danas mogu videti igrai u tradicionalno beloj odei kako igraju kriket. Meu ovim zdanjima su stara gradska venica (City Hall) i pozorite Viktorija (Victoria Theatre). Restaurirani, danas predstavljaju seanje na nekadanji grad, u podnoju vrtoglavo visokih nebodera koji ih okruuju. uveni hotel Raffles i Long bar su odlina mesta da se provede popodne. Bar i soba za bilijar plene stilom i prizivaju duh prohujalih vremena, sa mermernim podovima i puno viktorijanskih detalja. Long bar je mesto gde je 1915. godine stvoren legendarni koktel Singapore Sling, a ovde se i danas moe popiti spremljen po originalnoj recepturi i ceni od 25 singapurskih dolara. Na svakom stolu nalazi se inija sa kikirikijem u ljusci, ije se ljuske po i-

enju bacaju na pod. Tradicija datira iz davnih vremena, a kada ste u Rimu, ponaajte se kao Rimljanin. Nasuprot kolonijalnoj arhitekturi, nalazi se kulturni centar Esplenejd (Esplanade Theatre Complex), koji je projektovala britanski arhitekta Zaha Hadid. Lokalci ga nazivaju Durijani, zbog izgleda krova koji podsea na ove voke, a u stvari ga ine solarne elije koje se okreu u zavisnosti od osunanosti doba
le
zi

ja

al

ezi

ja

0TQTSNOFQSFJY[WY ZWTSL

2FQF.SINOF 2FQFOXPFJY[WY 2FWNSF'JO

mo ki

0NSJXPFJY[WY 8JSYT_F
Sing
apu

re

rs

Travel Tips Singapur

VODII
Najbolje besplatne tampane publikacije za snalaenje u gradu mogu se uzeti u kacelariji turistikog biroa (Singapore Tourist Board), na aerodromu angi (Changi). Ako propustite da ih posetite odmah po sletanju u Singapur, moete ih nai na vie mesta po gradu, ili na Orard aveniji, gde im je centralna zgrada. Lonely Planet je nezaobilazan vodi kroz grad.

POPUSTI

Ulazi u muzeje su petkom uvee besplatni. Za Singapurski muzej umetnosti (Singapore Art Museum) ovo vai posle 18.00, a za Muzej civilizacija Azije (Asian Civilisations Museum) posle 19.00h.

BEZBEDNOST
Singapur je najbezbedniji grad u jugoistonoj Aziji, tako da kriminala skoro i nema.

ZABRANE

Singapur ima pregrt udnih zakona. Postojao je zakon koji je zabranjivao prodaju i vakanje vakaih guma, a i dalje je na snazi zakon po kome moete biti kanjeni ukoliko etate goli po svojoj kui, jer se to smatra pornografijom (pornografija je zabranjena). Cigarete i puenje zabranjeni su na svim javnim mestima, itd... Zakoni u Singapuru su strogi, a kazne otre. Visoke su i novane kazne za puenje na javnim mestima, prelaenje ulice van peakog prelaza, jedenje u metrou i bacanje smea po ulici.

RADNO VREME

Pote, banke i dravne institucije od ponedeljka do petka imaju puno radno vreme (vreme otvaranja je izmeu 07.30 i 09.30, a zatvaranja izmeu 15.00 i 18.00), dok su subotom otvorene neto krae i rade pola radnog vremena (zatvaraju se izmeu 11.30 i 13.00). Trni centri su otvoreni od 10.00 do 22.00, ak i nedeljom. Hokers centri rade uglavnom od 00.00 do 24.00h, dok se neki otvaraju samo u vreme ruka i veere. Dravnih praznika ima dosta, jer se pored optih praznika (Boi, Nova Godina, Praznik rada...) potuje i etnika svih pripadnika singapurskog drutva, a veina ih se bazira na lunarnom kalendaru pa se i dani kada se praznici slave menjaju iz godine u godinu.

TRAVEL MAGAZINE

47

Destinacije

Singapur Foto: Lim Lian Hai

dana. Pomenuti Durijani reprezentuje jedno od retkih dostignua moderne arhitekture, ne samo u Singapuru, ve i itavom regionu. Tu se odravaju predstave i koncerti svetski poznatih zvezda, a moete se prepustiti vrhunskim gastronomskim uivanjima u nekom od mnogobrojnih restorana. Jo jedna atrakcija na toj strani reke je najvii svetski panoramski toak - Singapur Flajer (Singapore Flyer), visok 165 m. To je 30 m vie od poznatog panoramskog toka London Aja (London Eye). Za 30 singapurskih dolara, koliko kota vonja, moe se videti celokupno ostrvo Singapur sa neboderima koji se proteu u daljinu, novi hotelski i kazino centar koji se sastoji od tri ezdesetospratne zgrade povezane na vrhu, a po lepom vremenu se mogu videti ak i Malezija i Indonezija. U ovoj etvrti se nalaze dva nezaobilazna muzeja: Singapurski muzej umetnosti (Singapore Art Museum), koji izlae dela savremenih umetnika iz regiona, a koji je nekad bio muka katolika kola (cena ulaznice je tri singapurska dolara) i Nacionalni muzej Singapura (Singapore National Museum). U njemu se moe upoznati istorija Singapura i itavo njegovo kulturno naslee, kao i povremene gostujue izlobe iz velikih svetskih muzeja (Luvr, Metropoliten). Klark Kej (Clarke Quay) i ceo potez uz reku je poznat po gurmanskim ulnim uicima koji se tu prireuju, a takoe je i jedino mesto na svetu sa obrnutim bandijem (G-max Reverse Bungy - jedna vonja iznosi oko 30 singapurskih dolara).

Kineska etvrt Foto: Lim Ching Yee

Kineska etvrt (Chinatown)

Ukoliko se uputite ka severozapadu, uetaete u neko drugo vreme u kome su tekovine

prolosti pomeane sa savremenim nainom ivota. Kineska etvrt je etnika, sa dominantnim kineskim elementima. Mesto je ivo u svako doba dana, pogotovo nou. Odlikuju ga prelepe prodavnice, uske uliice, arene lanterne koje ih natkrivaju, tipini budistiki i taoistiki hramovi u kojima u svakom trenutku moete naii na monahe i ljude koji se mole. U okolnim ulicama postoji preko 200 tezgi koje nude areni. Prodaje se sve, od jeftinih majica, kineskih tapia za jelo, kaligrafskih natpisa tuem i personalizovanih peata sa vaim imenom na kineskom jeziku, do refleksologije, magneta za friidere, maski iz kineske opere i raznih suvenira. Potrebno je samo prepustiti se

atmosferi, uroniti u bogat izbor starih i novih predmeta koji se prodaju i upijati tekovine kineske kulture. Posebno je interesantno posetiti Kinesku etvrt (i Singapur uopte) za vreme Kineske nove godine (poetkom februara), kada je cela Kineska etvrt u crvenom, i kada se svake veeri moe prisustvovati raznim ulinim performansima (lavljim i zmajevim plesovima), karnevalima, vatrometima, prezentacijama borilakih vetina, izvoenju kineske opere... S obzirom da Kinezi imaju najvei kulturni uticaj na Singapur, zanimljiva moe biti i poseta Centru kineskog naslea (Chinatown Heritage Centre), gde se mogu osetiti autentina atmosfera Kineske etvrti iz 19. i 20. veka i uti

Travel Tips Singapur

KUHINJA
U Singapuru se mogu jesti svi kineski, malajski i indijski specijaliteti, ali tipino singapurska jela su: singapurske ljute krabe (Singapore Chilli Crab); Ja Kun Kaja tost (Ya Kun Kaya Toast) i hajnanska piletina sa pirinem (Hainanese Chicken Rice).

REKREACIJA

OPING

Singapur prua mnogo sadraja za sve ljude koji vole fizike aktivnosti. U nacionalnom parku Bukit Tima (Bukit Timah) postoje brojne staze za peaenje i vonju bicikla, a uvek je prisutna i opcija doginga u botanikoj bati.

Svaka etvrt sa lokalnim pijacama i bazarima predstavlja odlinu oping zonu za suvenire, karakteristinu za odreenu kulturu koja je naseljava, a mogue je i cenkati se prilikom kupovine. Postoji i oping etvrt na Orard aveniji, gde sve svetske modne kompanije imaju predstavnitva i butike. Specijalizovani oping centri (Funan, Sim Lim, itd.) predstavljaju dobra mesta za kupovinu elektronike.

ZABAVA

Singapur ima veoma raznovrstan noni ivot, koji moe da zadovolji i prohteve najizbirljivijih. Svake noi pretvara se iz poslovnog u grad zabave, a najvie klubova i nonih barova se moe nai u Bout Keju (Boat Quay) ili du ulice Mohamed Sultan (Mohammed Sultan Rd). Bar jedno vee morate da zaponete uz najpoznatiji koktel - Singapore Sling, koji se slui iskljuivo u Long baru u hotelu Raffles.

RAZNO

Singapur je jedan od retkih gradova u kojima se trka Formule 1 odrava nou, i to po ulicama grada. Ovaj gran pri se ponovo vozi od 2008. godine, nakon 25 godina pauze. Interesovanje je toliko veliko, da su u periodu odravanja trke cene svega, od smetaja do hrane, astronomske. Ove godine Velika nagrada Singapura zakazana je za period od 24. do 26. septembra, a ukoliko poelite da doivite uzbuenje none gradske trke, savetujem vam da kartu i smetaj rezerviete to pre, kako biste proli to jeftinije.

48

TRAVEL MAGAZINE

Sultanova damija u Kampong Glamu Foto: Adelene Ng

Singapur Flajer Foto: Mori Hidetaka

Mala Indija Foto: Eugene Tang - Singaporesights.com

neispriane prie ranih dana Singapura. Ulaznica kota osam singapurskih dolara, a radno vreme je standardno, kao i za veinu institucija u Singapuru, od 09.00 do 19.00.

Mala Indija (Little India)

Kratkom etnjom na sever dolazi se do indijske etvrti koja se zove Mala Indija (Little India). Kao i Kinesku etvrt, ini je mrea uskih ulica sa nizom tradicionalnih indijskih prodavnica i restorana, iz kojih se osea miris tamjana i uje indijska bolivudska muzika. U sutini, to je Indija u malom, samo bez karakteristinog ubreta, haosa i krava koje spavaju po trotoarima. Uvek se moete upustiti u cenkanje za neki od predivnih raznobojnih sarija, ili jednostavno uroniti u mirise zaina koji se prodaju po tezgama. Moete se upustiti u razgovor sa lokalnim Indijcima, dati poznatom papagaju Pepeu da vam prorekne sudbinu, nauiti da jedete prstima na autentian nain u nekom od mnogobrojnih restorana. Moete i jednostavno etati po kvartu i uditi se broju boanstava na proeljima indijskih hramova, a ima ih mnogo, i hramova i boanstava. Jedna od atrakcija singapurske oping scene nalazi se upravo u Maloj Indiji, i obavezno je morate

obii. Mustafa centar je oping centar koji je otvoren od 00.00 do 24.00h i retko je bez uurbane guve muterija, ak i u kasnim nonim satima. Kada moderni deo Singapura naizgled spava, na ovom mestu urka tek poinje. Nije luksuzan kao ostali oping centri u Singapuru, ali u njemu se moe nai bukvalno sve, od igle, preko odee, suvenira, parfema, elektronike, minke, slatkia, zlata, bolivudske muzike i filmova na dvd-u, do lokomotive - sve po niskim cenama i sa mogunou cenkanja. Takoe se moe nai veliki broj raznovrsne tradicionalne indijske odee i aksesoara, pa ak i usluge putnih aranmana, rezervacija hotela, asistencija sa vizama. Ukoliko volite da se cenkate, ili ste ljubitelj kupovine u sitne sate, Mustafa centar definitivno ne smete zaobii.

damija sa pozlaenim kupolama, ispred koje se petkom nagomilaju mopedi i izuvene cipele. Istana Kampong Glam (Istana Kampong Glam) je nekadanja Malajska palata, koja je danas otvorena kao Malajski kulturni centar i muzej (Malay Heritage Park). U njemu se esto mogu videti malajski plesovi i muziki performansi (ulaznica kota tri singapurska dolara, a performansi osam singapurskih dolara).

Gastronomsko bogatstvo
Ukoliko ste ogladneli od ovolike etnje i razgledanja grada i ueleli se ukusnog, ali jeftinog obroka, trebalo bi da odete do nekog od hokers centara. Ovi centri su u sutini singapurska kreacija. Naime, nekada davno u Singapuru, kao i svugde u jugoistonoj Aziji danas, uobiajeno je bilo jesti na ulici. Obroci su se kupovali od prodavaca koji su na kolicima gurali svoje pokretne restorane-tandove, na kojima su u isto vreme i kuvali hranu. Svaki od prodavaca je imao razliit zvuk ili emu oglaavanja, udarajui palicom od bambusa razliite duine i debljine po drvenom bloku, u zavisnosti od hrane koju je prodavao. Tako su ljudi po zvuku TRAVEL MAGAZINE

Malajska etvrt

Jugoistono od etvrti Mala Indija nalazi se malajska etvrt Kampong Glam, gde se moete upoznati sa malajskom verzijom islama, razgledati gomilu prodavnica i restorana koji prodaju indoneansko-malajske specijalitete, osetiti ivot u mnogo sporijem i oputenijem ritmu nego ma gde drugde u Singapuru. Ovde se nalazi i najvea damija u Singapuru - Sultan

49

Destinacije

Plaa Palavan u Sentozi

Skaj Tauer u Sentozi

mogli znati koja hrana se prodaje, ili ak koja je debljina rezanaca u jelu. Kada bi uli odreen zvuk, izlazili bi iz kua da kupe obrok. U periodu modernizacije i ureivanja Singapura, svi ti lutajui restorani su prikupljeni pod natkrivene trne centre, danas poznate kao hokers centri. U njima nekoliko hokers tandova deli isti prostor za sedenje, tako da je mogue sladiti se raznovrsnim etnikim specijalitetima u isto vreme. Najee se nalaze u blizini metro stanica. Naveu par specijaliteta za koje se tvrdi da su originalno singapurska nacionalna jela. Singapurske ljute krabe (Singapore Chilli Crab) su u osnovi meso krabe u kombinaciji sa ljutim ili sosom. Ovo jelo je pedesetih godina 20. veka kreirala legendarna madam er Jam Tian (Cher Yam Tian), koja ga je prodavala dugom redu eljnih muterija od rane zore do kasno u no, a na mestu gde je nekad stajao njen tand, otvoren je hokers centar. Ja Kun Kaja tost (Ya Kun Kaya Toast) je pare tosta premazano kaja demom, koji ukusom podsea na slatkasti puter od kokosa. Hainanska piletina sa pirinem (Hainanese Chicken Rice), koju je uveni ef Entoni Burdejn (Anthony Bourdain) ponovo otkrio u svojoj tv emisiji i stavio na gastro-

urong

nomske mape sveta, u osnovi je samo barena piletina uz pirina. Pirina igra glavnu ulogu, jer se kuva u meavini pilee supe i raznih zaina do potrebne konzistencije. Tokom marta i aprila, u singapurskim restoranima i hokers centrima odrava se Singapurski festival hrane (Singapore Food Festival), koji slavi umetnost spremanja hrane i gurmanstva.

oping snova za kupoholiare

Ukoliko ste se snabdeli vie nego potrebnom energijom za nastavak etnje, odvojite malo vremena i za oping, koji je u Singapuru u rangu nacionalnog sporta. Ako odlutate u prestonicu opinga na Orard aveniji (Orchard Rd), gde su trni centri nanizani du cele ulice od dva kilometra, biete zaslepljeni svetlima butika

najpoznatijih svetskih brendova, i kupovati do krajnjih granica izdrljivosti, ili izdrljivosti svog novanika. Trni centri du Orard avenije, koji odiu glamurom, spojeni su podzemnim prolazima ili pasarelama, tako da kada jednom uete, ne morate vie izlaziti na svetlo dana. A ukoliko ste zainteresovani za kupovinu jeftinih elektronskih ureaja (mp3 plejera, laptopova, digitalnih fotoaparata, softvera, mobilnih telefona, audio i video opreme), posetite Funan Aj Ti Mol (Funan IT Mall), ili Sim Lim Skver (Sim Lim Square), gde ete za proizvode dobiti bolju cenu nego igde u svetu. Ono to najvie raduje je da na inae niske cene, u sluaju da ste sauvali sve raune, na aerodromu dobijate i povraaj poreza koji ste platili. U julu se deava velika singapurska rasprodaja (Great Singapore Sale), kada prodavci znaajno sputaju cene proizvoda, kako bi odrali sliku Singapura kao oping destinacije.

50

TRAVEL MAGAZINE

Botanika bata

U produetku Orard avenije nalazi se prava oaza mira, singapurska botanika bata, idealno mesto za oputanje i oporavak od brzog tempa singapurskog ivota, koju je Ser Stamford Rafls podigao jo davne 1822. godine. Prostire se na 64 hektara, uz milione prelepih botanikih i hortikulturnih vrsta, prikazanih i podeljenih u tematske celine (kina uma, bonsai vrt, vrt orhideja, vrt kaktusa). Singapurci rado poseuju botaniku batu i esto moete videti ljude koji etaju, dogiraju, vebaju. Ulaz je besplatan, a bata je otvorena od 05.00 do 00.00h. U njoj osim razgledanja i oputanja, takoe moete nauiti neto vie o raznim biljkama kroz radionice i predavanja, ili sluati besplatne muzike koncerte na simfonijskoj sceni koja nadgleda malo jezerce. Obavezno obiite vrt orhideja, gde je izloeno 1.000 originalnih i 2.000 hibridnih vrsta orhideja, od kojih su neke poprilino retke, ukljuujui i nacionalni cvet Singapura, Vanda Mis Joakim (Vanda Miss Joaquim). Po legendi je Vanda Mis Joakim, erka lokalnog trgovca, ili pronala cvet u svojoj bati, ili ga je stvorila ukrtajui burmansku i malajsku orhideju. Ovaj hibrid je 1899. godine uzeo prvu nagradu na Izlobi retkog cvea u Kraljevskom hortikulturnom udruenju i postao nacionalni cvet Singapura. Ulaz u vrt orhideja se naplauje pet singapurskih dolara, a vrt je otvoren od 08.30 do 19.00h. Zanimljiva u vrtu orhideja moe biti i sekcija u kojoj se nalaze nove hibridne vrste koje su dobijale imena po svojim patronima, svetski poznatim ljudima, politiarima, kraljevima i muziarima koji su poseivali Singapur. Tako moete videti npr. orhideju princeze Dajane, orhideju kraljice Elizabete, orhideju Mika Degera...

Ostrvo Sentoza

Iako je Singapur relativno malo ostrvo, ne nedostaju mu sadraji. Ukoliko se uelite pasivnog odmora, posetite Sentozu (Sentosa). Ovo ostrvce na jugu Singapura pretvoreno je u veliki centar za rekreaciju. Ribarsko naselje koje je ranije postojalo na tom mestu zvalo se Pulau Belakang Mati (Pulau Belakang Mati - Ostrvo iza smrti), jer je tokom Drugog svetskog rata mnotvo ljudi poginulo na drugoj strani ostrva. Godine 1968. Singapur je nasledio ostrvo od britanskih kolonijalnih vlasti. Da bi se oslobodio mrane slike prolosti, nazvao ga Sentoza - to u prevodu znai spokoj i mir. Uprkos prolosti, postalo je popularno mesto kako za turiste, tako i za Singapurce i predstavlja pravi beg od trnih centara i zgrada na kopnu.Ovde su izgraene predivne plae na koje ljudi dolaze da se ohlade kada sunce upee, kao i brojni hoteli i spa centri koji pruaju utoite od urbanog ambijenta grada. Sa predivnim plaama i bogatom florom i faunom, Sentoza je kao raj koji se nalazi na korak od komfora savremenog ivota. Nou na ostrvu proradi magina arena muzika fontana, iji lasersko-muziki performans u Diznilend stilu privlai lokalce i turiste. Na Sentozi se takoe moe uivati u zabavnom parku, vonji iarom (ulaznica 9,9 singapurskih dolara), a moete posetiti i podvodni akvarijum sa delfinima i drugom bogatom, arenolikom morskom florom i faunom (ulaznica 18 singapurskih dolara), park leptirova (ulaznica 10 singapurskih dolara) i panoramski toranj (ulaznica 10 singapurskih dolara).

Povratak prirodi...

Za one koji smatraju da je Singapur isuvie urbana sredina, mogua je poseta parku ptica urong (Jurong) na jugozapadu ostrva, koji ima preko 8.000 vrsta ptica smetenih u predivno dizajniranim pejzaima (ulaznica 14 singapurskih dolara). Zooloki vrt se nalazi na krajnjem severu ostrva, a ima preko 4.000 ivotinja smetenih u otvorenim kavezima, ukljuujui i ugroene vrste: bele nosoroge, bengalske tigrove, pa ak i polarne medvede (ulaznica 14 singapurskih dolara). Ako elite, moete ii u noni safari odmah pored zoolokog vrta, gde ete ivotinje posmatrati od 19.30 do ponoi, u periodu kada su najaktivnije (15 singapurskih dolara). Singapurci vole da se ale na raun svih nedaa i neizbenosti koje ih okruuju. Prekrstili su niz internacionalnih akronima, tako da odgovaraju sarkastinom pogledu na drutvo u kom ive. Na primer, ATM (Automatic Teller Machine - automatska blagajna) postaje skraenica za Always Take Money, u prevodu - uvek uzima novac. ERP (Electronic Road Payage - sistem elektronskog plaanja putarina) postaje Everyday Rob People, u prevodu - svakodnevno pljaka ljude. Singapur ima stvarno mnogo toga da ponudi, ak i najizbirljivijima. Ipak, pored svih tehnolokih napredaka, njegov najvredniji resurs ostaju ljudi i njihova raznolikost. Bilo da vam je finalna ili usputna destinacija, Singapur je svakako mesto na kome se treba zadrati bar nekoliko dana.

InfoSingapur
geografski poloaj
Singapur je ostrvo koje se nalazi u regionu jugoistone Azije, na junom vrhu Malajskog poluostrva. Na severu se granii sa Republikom Malezijom, a na jugu sa Republikom Indonezijom.

populacija
Grad-drava Singapur ima oko 5 miliona stanovnika.

kako stii do...

Do Singapura se najlake moe stii avionom, iz svih veih svetskih gradova. Nudi se nekoliko opcija, a mi emo navesti dve najpovoljnije. Primera radi, kompanijom Jat Airways moete putovati do Frankfurta svakoga dana u 12.00. Avion slee u 14.00, a putovanje se nastavlja u 15.05 kompanijom Srilankan Airlines do Kolomba, u koji se stie u 04.30 narednog dana po lokalnom vremenu. Let za Singapur je u 07.00, a avion slee u 15.00 po lokalnom vremenu. Cena karte je od 550 eura, plus oko 130 eura za takse i dodatke. Druga opcija je kompanijom Turkish Airlines preko Istanbula. Avion iz Beograda polee u 14.40 i slee u 17.15 po lokalnom vremenu. Let se nastavlja u 23.25, a u Singapur se stie u 15.30 narednog dana po lokalnom vremenu. Cena karte je od 540 eura, a na to treba dodati oko 255 eura za takse i dodatke.

Singapur nou

klima
Klima je tipino monsunska, kao i u ostatku regiona. Tokom godine ima dve sezone: kinu (novembar - januar) i sunu (februar - oktobar). Prosena temperatura tokom godine je oko 30 stepeni, uz veliku vlanost.

jezik
Zvanini jezik u Singapuru je engleski, mada se govore i potuju jezici svih etnikih grupa, tako da su esti natpisi na sva etiri jezika (engleski, mandarinski kineski, malajski, tamilski).

informacije
Po sletanju na aerodrom angi (Changi), treba otii do turistikog biroa na aerodromu i informisati se. Veoma su ljubazni i daju tane informacije. Imaju odline besplatne mape i tampane broure, koje olakavaju snalaenje i planiranje u Singapuru.

dokumenta
Graanima Srbije nije potrebna viza za boravak do 30 dana. Najblie diplomatsko predstavnitvo Republike Srbije za region jugoistone Azije nalazi se u Dakarti, u Republici Indoneziji. Moete ih kontaktirati na telefone +6221 314 35 60 i 314 37 20.

vremenska razlika
GMT +8. Singapur je na +6 ili +7 asova u odnosu na Srbiju, poto ne postoji pomeranje sata.

medicinske norme
Nisu potrebne nikakve posebne pripreme i predostronosti u vidu vakcinacije, hrane, vode za pie.

telefoniranje i internet
Pozivni broj za Singapur je +65, lokalni saobraaj se tarifira 10c za 3 minuta razgovora. Telefonske kartice je mogue uzeti u trafikama, u 00-24 radnjama, knjiarama, potama, itd. Postoje dva operatera za mobilne telefone, a va telefon e se odmah po sletanju prebaciti na lokalnog operatera. Skoro ceo grad je pokriven beinim Internetom. Postoji i veliki broj Internet kafea, a cene se kreu oko pet singapurskih dolara za jedan sat.

novac
Zvanina valuta u Singapuru je singapurski dolar. Za jedan euro moete dobiti 1,88 singapurskih dolara. Banke, menjanice i ATM-ovi su dostupni svuda.

struja
230V 50Hz. Potrebna je upotreba adaptera zbog drugaijeg tipa utinice.

smetaj
Smetaj u Singapuru varira od hostela, preko hotela srednje klase, do hotela vie klase. Cene hostela su uniformne. U proseku se kreu od 20 singapurskih dolara za grupne sobe, uz esto besplatne usluge Interneta, pranja vea i doruka. Jeftiniji hoteli kotaju od 50 do 70 singapurskih dolara za sobu, dok luksuzni hoteli kotaju od 200 singapurskih dolara.

kako se kretati
Najefikasniji i najbri nain kretanja kroz Singapur je metroom (MRT), koji povezuje sve delove ostrva, iskombinovane kroz mreu tri linije. Oekujte da platite od 0,9 do dva singapurska dolara po vonji u zavisnosti od relacije, a mogue je kupiti i dnevnu kartu za 10 singapurskih dolara koja obezbeuje 12 vonji.

52

TRAVEL MAGAZINE