Inkjet tampai (prskajui tampai) - jun 2001.

Iako su inkjet tampai postojali 1980-tih godina, tek posle 1990 cene su dovoljno pale da bi inkjet tampai bili dostupni irim narodnim masama. Kompanija Canon tvrdi da je pronala bubble jet tehnologiju 1977. godine, kada je jedan od istraivaa sluajno sa lemilicom dodirnuo pric pun mastila. Toplota je uslovila izlazak kapi mastila iz igle ime je zapoeo razvoj nove tehnologije tampe. Inkjet tampai su se ubrzano razvijali poslednjih godina. tampa sa tri boje je bio prisutan vie godina zbog veoma pristupane cene, ali kako su superiorniji modeli sa etiri boje postali jeftiniji za proizvodnju, model sa izmenljivim ketridom sa tri boje je vremenom izbaen. Popularnost su stekli zbog veoma niske cene kolorne tampe u odnosu na laserske tampae. Ali kada su cene kolor laserskih tampaa, 1990-tih godina, pale na nivo pristupaan za obine korisnike, vrena su mnoga unapreenja zarad konkurentnosti laserskoj tampi kao to je na primer mogunost tampe fotografskog kvaliteta. Lo strana im je to da iako su jeftiniji za kupovinu od laserskih tampaa, odravanje je skuplje. Ketridi sa bojom se moraju ee menjati a za kvalitetniju tampu je potreban i kvalitetan papir. Ako se poredi cena tampe po strani, inkjet-ovi su oko 10 puta skuplji od laserskih tampaa.

Rad
Inkjet tampai radi na principu prskanja boje na papir. Mastilo raznih boja se izbacuje kroz ispuste na glavi tampaa (nozzle) na papir da bi se stvorila slika. Glava tampaa se pomera iznad papira po horizontali uz pomo elektro motora, sa leva na desno i nazad, dok za to vreme drugi elektro motor pomera papir po vertikali. Da bi se ubrzala tampa, glava tampaa tampa vie linija u jednom prolazu u vidu trake. Kod obinih inkjet tampaa, glavi je potrebno oko pola sekunde da odtampa jednu traku. Ako se tampa na papir A4 formata (irine 8,5 ina) pri minimalnom kvalitetu od 300 dpi (dots per inch taaka po inu) glava tampaa mora da odtampa oko 2475 taaka u jednoj liniji. To znai da glava ima oko 0,2 mili sekunde za reakciju da li taka mora ili nemora da se tampa. Dalja unapreenja u proizvodjni inkjet tampaa omoguuju poveanje glave tampaa koja sadri vie ispusta za izbacivanje mastila kao i manje vreme potrebno za njegovo izbacivanje. To e omoguiti tampu visoke rezolucije od 1200 dpi i veu brzinu tampe: 3 do 4 ppm (pages per minute strane u minuti) za tampu u boji i 12 do 14 ppm za crno-belu tampu. Postoji vie vrsta inkjet tehnologija ali najee koriena je takozvana drop on demand (DOD). Ova tehnologija se bazira na prskanju malih kapljica mastila na papir, kroz malene ispuste kao kada se otvara crevo za vodu 5000 puta u sekundi. Koliinu mastila koja se nanosi na papri odreuje upravljaki softver tampaa (driver) koji odreuje koji ispust isputa kapljice i kada. Ispusti koji se koriste u inkjet tampaima su irine vlasi kose i kod prvih modela tampaa su se lako zapuavale. Kod novijih inkjet tampaa ovo je redak problem, ali zato promena ketrida moe biti prljav posao kod nekih tampaa. Jo jedan problem kod inkjet tampaa je mogunost da se mastilo razmae na papiru neposredno posle tampe, ali i ovaj problem je dosta ublaen sa razvojem boljih mastila.

Termalna tehnologija
Mnogi inkjet tampai koriste termalnu tehnologiju kod koje se koristi toplota za izbacivanje mastila na papir. Ova metoda se sastoji iz tri faze. Izbacivanje mastila zapoinje zagrevanjem mastila ime nastaje mehur koji pod pritiskom puca i izbacuje mastilo na papir. Dok se komora hladi mehur se smanjuje a stvoreni vakum uvlai novo mastilo iz rezervoara da bi zamenilo izbaeno mastilo. Ova metoda je omiljena kod kompanija Canon i Hewlett-Packard. Termalna tehnologija namee odreena ogranienja u procesu tampe a najbitnije je da mastilo koje se koristi mora biti otporno na toplotu. Korienje toplote kod ovih tampaa stvara potrebu i za hlaenjem to dodatno usporava proces tampe. Dananji termalni tampai na svojim glavama imaju oko 300 do 600 ispusta prenika vlasi ljudske kose (priblino 70 mikrona). Oni omoguavaju zapreminu kapljica mastila od oko 8 do 10 pikolitara (pikolitar je milioniti deo litre) i take prenika 50 do 60 mikrona (za poreenje, najmanja taka koja je vidljiva golim ljudskim okom je prenika je oko 30 mikrona). Mastilo se sastoji od tri boje: cijan (tirkizna kombinacija plave i zelene), ljubiasta i uta. One formiraju takozvani CMY (cyan, magenta, yellow) kolorni model pa se za ova mastila se korsti CMY glava tampaa. Kapljice ovih boja se kombinuju da bi se dobile sve mogue nijanse boja i razliite veliine take. Za crnu boju

postoji posebna glava kod koje su kapljice vee to je uslovljeno samim hemijskim sastavom crnog mastila (oko 35 pl). Termalna tehnologija omoguava prirodne rezolucije od 300 do 600 dpi i proirene rezolucije do 1200 dpi (rezolucije koje su mogu dobiti korienjem prirodne rezolucije i neke tehika kao to je tampa u dva prolaza). Brzina tampe zavisi od frekvencije kojom ispusti izbacuju mastilo i od irine koju zahvata glava tampaa. Ove vrednosti su tipino 12 MHz i pola ina respektivno, to omoguava brzine od 4 do 8 ppm (strana u minuti) za crno-beli tekst i 2 do 4 ppm za tekst u boji i grafiku.

Piezo-electric tehnologija
Epsonova inkjet tehnologija koristi piezo kristal (kristal koji osciluje pod uticajem napona) na poleini rezervoara sa mastilom. Ovo je slino kao kod zvunika savija se kada struja tee kroz njega. Kada je potrebna taka, pusti se struja kroz piezo element koji se savija i gura kapljicu mastila napolje kroz ispust. Ova metoda ima par prednosti. Process omoguava bolju kontrolu nad oblikom i veliinom kapljice. Omoguava manje kapljice a samim tim i vei broj ispusta na istoj povrini glave. Za razliku od termalne tehnologije, mastilo ne mora da se zagreva i hladi ime se dobija uteda na vremenu a i vie se ne mora koristiti mastilo otporno na toplotu. Ovo omoguava veu slobodu u proizvodnji mastila sa novim hemijskim osobinama kao to je bolja apsorbcija od strane papira. Najnoviji epsonovi tampai imaju crne glave sa 128 ispusta i CMY glave sa 192 ispusta (po 64 za svaku boju) koje omoguavaju prirodne rezolucije do 720 dpi i proirene rezolucije do 1440 dpi (dobija se dvostrukim prolazom na utrb brzine tampe). Mastila, koja je Epson razvio za potrebe piezo tehnologije, su na bazi rastvaraa i brzo se sue. Ona prodiru u papir i zadravaju svoj oblik za razliku od drugih koji se ire po povrini papira i meaju se. Rezultat je veoma dobar kvalitet tampe, naroito na obloenom (coated) ili uglaanom (glossy) papiru. _____________________________________________________________________________________________
Colour perception Visible light falls between 380nm (violet) and 780nm (red) on the electromagnetic spectrum, sandwiched between ultraviolet and infrared. White light comprises approximately equal proportions of all the visible wavelengths, and when this shine on or through an object, some wavelengths are absorbed and others are reflected or transmitted. It's the reflected or transmitted light that gives the object its perceived colour. Leaves, for example, are their familiar colour because chlorophyll absorbs light at the blue and red ends of the spectrum and reflects the green part in the middle. The "temperature" of the light source, measured in Kelvin (K), affects an object's perceived colour. White light, as emitted by the fluorescent lamps in a viewing box or by a photographer's flashlight, has an even distribution of wavelengths, corresponding to a temperature of around 6,000K, and doesn't distort colours. Standard light bulbs, however, emit less light from the blue end of the spectrum, corresponding to a temperature of around 3,000K, and cause objects to appear more yellow. Humans perceive colour via a layer of light-sensitive cells on the back of the eye called the retina. The key retinal cells are the cones that contain photo-pigments that render them sensitive to red, green or blue light (the other light-sensitive cells, the rods, are only activated in dim light). Light passing through the eye is regulated by the iris and focused by the lens onto the retina, where cones are stimulated by the relevant wavelengths. Signals from the millions of cones are passed via the optic nerve to the brain, which assembles them into a colour image.

_____________________________________________________________________________________________

Stvaranje boje
Precizno stvaranje boja na papiru predstavlja jednu od najveih oblasti istraivanja tampe u boji. Kao i monitori, tampai pozicioniraju primarne boje blizu jedna drugoj, koje posmatrane iz daljine formiraju ostale boje. Ovaj proces je poznat kao diterovanje (takanje). Monitori i tampai rade ovo malo drugaije zato to su monitori sami izvori svetlosti a izlaz na tampau (odtampan papir sa bojom) reflektuje svetlost. Zato monitor koristi aditivne primarne boje: crvena, zelena i plava (RGB kolorni model) gde se boje meaju i stvaraju eljenu boju, a tampai koriste subtraktivne primarne boje: cijan, ljubiasta i uta (CMY kolorni model) koje upijaju belu svetlost i odbijaju eljenu boju. U oba sluaja boje su diterovane odnosno predstavljaju se kao niz taaka primarnih boja. Reprodukcija boja sa monitora na tampa takoe predstavlja vanu oblast istraivanja koja se naziva uparivanje boja. Boje variraju od monitora do monitora a i boje na odtampanom papiru se ne poklapaju uvek sa bojama prikazanim na monitoru. Boje dobijene na papiru zavise od korienog mastila i samog modela tampaa a ne od prikaza na monitoru. Proizvoai tampaa ulau velika finansijska sredstva u istraivanje preciznog uparivanja boja monitora i tampaa. Moderni inkjetovi mogu da tampaju u boji i crno-belo a nain na koji se prebacuju izmeu ovih modova varira od modela do modela. Ovo je odreeno brojem boja koje koristi tampa. tampai koji koriste etiri boje: cijan,

ljubiastu, utu i crnu (CMYK kolorni model) mogu da se prebacuju iz crno-bele tampe u kolornu na istoj stranici dok tampai sa tri boje to ne mogu. Mnogi jeftninji inkjet tampai imaju mesta samo za jedan ketrid ili sa crnim mastilom za crno-belu tampu ili trobojni ketrid za tampu u boji. Kad god se eli prei sa crno-bele tampe na kolornu, ketridi se moraju fiziki zameniti. Kada je potrebno odtampati crnu boju u kolornoj tampi ona e se formirati kombinacijom primarnih boja to rezultira nezadovoljavajuom tamno zelenom ili sivom bojom koja se jo zove i kompozitna crna. Napretkom u proizvodnji mastila ovaj nedostatak je sve manji.

Kvalitet tampe
Dva glavna faktora koji utiu na kvalitet tampe su rezolucija, koja se meri u takama po inu, i u stepenu gradacije (broj nijansi) boje po taki. Generalno govorei, vea rezolicija i vie nijansi boja daju bolji kvalitet tampe. Dok neki tampai nude vee rezolucije drugi nude vie nijansi boja to zavisi od namene samog tampaa. Grafiari su zainteresovani za to vei opseg boja za postizanje fotorealistinosti tampe dok se u iste poslovne svrhe koriste tampai sa to veom rezolicijom da bi se dobio dobar kvalitet teksta i grafike. Najjednostavniji tip kolornog tampaa je binarni kod kojeg se boje cijan, ljubiasta, uta i crna ili tampaju ili ne bez mogunosti tampe meu nijansi. Ako se one pomeaju dobijamo ukupno osam boja (cijan, ljubiasta, uta, crvena, zelena i palva, plus crna i bela). Poto ovo nije dovoljno za dobru tampu u samom procesu tampe se koristi metoda polutonova (halftoning). Algoritam polutonova deli prirodnu rezoluciju tampaa u koordinatnu mreu sa elijama polutonova u kojima se zatim tampa varijabilan broj taaka ime bi se dobila imitacija varijabilne veliine take. Paljivo kombinujui elije sa razliitim razmerama CMYK taaka, tampa polutonova moe da zavara ljudsko oko tako da ono vidi paletu od vie miliona boja umesto samo par boja. Kod tampanja u konitinualnom tonu (continuous tone) tampa moe da odtampa 16,7 miliona boja to je mnogo vie nego to ljudsko oko moe da razlikuje. Da bi se ovo postiglo, tampa mora biti u stanju da prikazuje po 256 nijansi boje po taki to zahteva preciznu kontrolu stvaranja i postavljanja take. U kontinualnom tonu mogu tampati tampai sa sublimacijom boje (sublimacija isparavanje vrstih tela). Meutim, najvei broj tampaa mogu da odtampaju svega 4 do 16 nijansi po taki. Ovi tampai se jo i nazivaju contone tampai. Nedavno su se pojavili tampai sa est boja koji omoguavaju fotografski kvalitet tampe. Ovim ureajima su dodate dve nove boje: svetla cijan (light cyan) i svetlo ljubiasta (light magenta) koje su dodate da bi se nadoknadila nemogunost stvaranje veoma malih (a samim tim i svetlih) taaka. Ovi tampai mogu da prave finije nijanse od standardnih CMYK tampaa, ali e najverovatnije uskoro biti nepotrebni kada se zapremine kapljica smanje na 2 do 4 pikolitra. Firma Hewlett-Packard se oduvek zalagala za unapreenje kvaliteta tampe poveanjem brojem boja koje se mogu odtampati jednom takom nasuprot istom poveanju broja taaka po inu, argumentujui da ovaj drugi pristup smanjuje brzinu tampe i stvara probleme koji nastaju od vika mastila (naroito na obinom papiru). HP je prvi proizveo tampa koji je mogao da tampa vie od osam boja sa dve kapi mastila po taki (1996. godine). Njihov DeskJet 850C je bio u mogunosti da tampa sa etiri kapljice mastila po taki. Unapreivanjem svoje tehonologije, do kraja 1999. godine, bili su u stanju da proizvedu kapljice veliine 5 pikolitara i do odtampaju 29 kapljica po taki to je dovoljno za prezentaciju preko 3,500 razliitih boja po taki.

Rukovanje bojom (kolor menadment)

Boje se mogu predstaviti trodimenzionalnim HSB modelom: Hue se odnosi na primarnu boju; meri se pozicijom na krugu boja i izraava se uglom od 0 do 360 stepeni. Saturation ili saturacija se odnosi intenzitet boje odnosno njenu zasienost primarnim bojama; meri se procentualno od 0 do 100 % pri emu 0% znai da nema boje (siva) a 100% znai da je boja zasiena. Brightness ili svetlina oznaava koliinu svetlosti u boji; meri se procentualno gde 0% znai da nema svetlosti i da je boja crna.

Pored HSB modela postoje i RGB (Red, Green, Blue) i CMYK (Cyan, Magenta, Yellow, blacK) kolorni modeli. CRT monitori koriste RGB model a boju stvaraju osvetljavanjem crvenog, zelenog i plavog fosfora. Ovaj kolorni model se jo zove aditivni kolorni model jer se boje dobijaju meanjem razliitih koliina tri osnovne boje. Koliina svake od boja se oznaava brojem od 0 do 255. Kada su sve boje na 0 onda se dobija crna a kada su sve tri boje na 255 onda se dobija bela.

CMY i CMYK kolorni modeli spadaju u grupu subtraktivnih kolornih modela i koriste se kod subtraktivnih medija kao to je papir. Ove boje odtampane na papiru apsorbuju belu svetlost i odbijaju samo deo spektra te svetlosti koje ljudsko oko interpretira kao datu boju. Boje se, kao i kod RGB modela, koliinski oznaavaju brojem od 0 do 255. Kod CMY modela, kada su sve boje na 0 dobija se bela (ovo u sutini znai da se bela dobija kada nema ni jedne boje pa se zato tampa na belom papiru) a kada su sve boje na 255 dobija se crna (ova crna nije prava crna ve je neka nijansa tamno zelena pa se zato dodatno uvela posebna crna boja koja bi popravila situacija, ime je nastao CMYK model). 1931. godine je formirana internacionalna komisija za specifikaciju svetlosti i iluminacije (CIE - Commission Internationale de l'Eclairage). Ova komisija je odgovorna za stvaranje prvog kolornog modela CIE x*y*z koji je predstavljao osnovu za sve ostale modele. LAB kolorni modela je nastao 1978. godine i on je opisivao boje na nain na koji ljudski mozak zapaa boje (dok oko prima informacije o boji mozak prima informacije o razlici izmeu boja). Ljudsko oko moe da razlikuje oko milion boja, a taan broj zavisi od osobe i njegovih sposobnosti. Razliiti ureaji stvaraju boje na razliite naine i imaju razliit opseg boja koje mogu da predstave. Problem nastaje kada boje sa jednog ureaja treba prikazati na nekom drugom, na primer sa monitora na tampa. U ove svrhe se koriste kolor menadment sistemi koji se oslanjaju na kolorne modele. Ovi sistemi se zasnivaju na profilima ureaja koji opisuju same ureaje i njihove opsege boja. Ovi profili se koriste u algoritmima za mapiranje boja sa jednog ureaja na drugi kao i odreivanja adekvatne zamene one boje koja je izvan opsega boja koje ureaj moe prikazati. Firma Apple je prva uvela kolor menadment sistem u svoj operativni sistem 1992. godina. Rezultati su bili impresivni ali su raunanja bila intenzivna a tu je i bio problem multiplatformske nekompatabilnosti. Da bi se reili ovi problemi u martu 1994. godine je formiran internacionalni kolorni konzorcijum (ICC - International Colour Consortium) sa zadatkom da se formira standardni format profila ureaja. Konzorcijum su inile kompanije Adobe, Agfa, Apple, Kodak, Microsoft, Silicon Graphics, Sun Microsystems i Taligent. Cilj ovog konzorcijuma je da uvede standardizaciju boje za razliite ureaje i platforme. Juna 1994. godine je publikovan prvi standard verzija 3 ICC formata profila. Profil se sastojao iz dva dela: informacija o samom profilu tj. ureaju za koji je ovaj profil stvoren a drugi deo je opis kako ureaj predstavlja boje. Sledee godine kompanija Microsoft je u svoj operativni sistem Windows 95 uvela kolor menadment sistem ICM (Image Colour Management) koji je podravao standardne ICC profile.

Mastilo
Koja god da se tehnologija koristi za proces tampanja, finalni produkt se sastoji od mastila i papira pa su ova dva elementa veoma bitna za kvalitet tampe. Kvalitet tampe moe da varira od loeg do odlinog, skoro fotografskog kvaliteta. Dve vrste mastila se koriste kod inkjet tampaa: prvo sporo prodire u papir i potrebno je oko 10 sekundi da se osui a drugo brzo prodire u papir i brzo se sui sa brzinom oko 100 puta veom u odnosu na prvo mastilo. Prvo se koristi kod crno bele tampe a drugo kod tampe u boji. Za kolornu tampu se mora koristiti brzo suee mastilo da ne bi dolo do meanja mastila razliitih boja. Mastila koja se koriste u inkjet tehnologiji su bazirana na vodi to dovodi do drugih problema. Stariji modeli tampaa su bili skloni mrljanju boja, ali u zadnjih nekoliko godina je dolo do velikog poboljanja u proizvodnji mastila. Mastila bazirana na ulju nisu reenja jer bi to zahtevalo skuplja odravanja. Proizvoai inkjet tampaa stalno usavravaju proizvodnju vodo-otpornih mastila, ali rezultati inkjet tampaa su i dalje slabiji u odnosu na laserske. Jedan od ciljeva proizvoaa je da naprave tampa koji e tampati na bilo kojem medijumu. Odgovor se nalazi u hemiji mastila pa svi proizvoai ulau velike koliine novca u istraivanja a formule za proizvodnju mastila uvaju u strogoj tajnosti. _____________________________________________________________________________________________
Today's inkjets use dyes, based on small molecules (<50nm), for the cyan, magenta and yellow inks. These have high brilliance and wide colour gamut, but aren't light-fast or water-fast enough. Pigments, based on bigger (50 to 100nm) molecules, are more waterproof and fade-resistant, but can't yet deliver the range of colours that dyes do and aren't transparent. This means that pigments are currently only used for the black ink. Future developments will concentrate on creating water-fast and light-fast CMY inks based on smaller pigment-type molecules.

_____________________________________________________________________________________________

Papir
Veina dananjih inkjet tampaa zahtevaju kvalitetan obloeni (coated) ili uglaan (glossy) papir za fotografski kvalitet tampe, to moe biti veoma skupo. Jedan od najveih ciljeva porizvoaa tampaa da naprave tampa koji e tampati na bilo kojem mediju a dostignue ovog cilja se meri kvalitetom tampe na obinom papiru za kopiranje. tampa na obinom papiru je u velikoj meri poboljana poslednjih godina ali je za najbolji (fotografski) kvalitet i dalje potreban kvalitetan papir. Neki proizvoai tampaa, kao to je Epson, ak imaju i svoje papire koji su specijalno pravljenji za korienje sa njihovom piezo tehnologijom inkjet tampaa. Inkjet tampai mogu da budu veoma skupi ako Vas proizvoa vee za njihovu potronu robu kao to je papir. Papir koji je proizveden od strane nezavisnih prooizvoaa je mnogo jeftniji ali zato ne moe da iskoristi sve prednosti odreenog modela tampaa. Velik broj istraivanja se obavlja na polju proizvodnje univerzalnog papira za kolornu inkjet tampu.

Upravljivost (lakoa rukovanjem) i trokovi

Prvi crno-beli inkjet tampai su se pojavili kasnih 1980-tih godina kao jeftina zamena za laserske tampae. Zatim su se pojavili kolorni tampai koji su brzim razvojem omoguili fotografski kvalitet tampe koje teko dostii bilo kojom drugom tehnologijom. Meutim kada se razmatraju upravljivost i trokovi tampe, inkjet tampai zaostaju za laserskom tehnologijom. Hewlett-Packard-ov HP2000C inkjet tampa, porizveden 1998. godine je signalizirao napredak inkjet tampe i u ovom pravcu. Veina inkjet tampaa imaju rezervoar sa mastilom (ketrid) i glavu tampaa kao jedan ureaj. Kada nestane mastila neophodno je zameniti ceo deo (i rezervoar i glavu tampaa). HP2000C se razlikuje upravo u tome to je razdvojio ketrid od glave tampaa. tampa je koristio etiri ketrida sa po 8 cm3 mastila svaki koji su se nalazili u prednjem delu tampaa ispod poklopca a cevima su bili povezani sa glavom tampaa. Ketridi su imali ipove za nadgledanje nivoa mastila a i sama glava tampaa je imala sistem nadgledanja koji je obavetavao korisnika o eventualno potrebnoj zameni glave. Velik problem kod inkjet tampaa koji su imali jedan ketrid za sve boje je neophodna zamena celog ketrida kada se potroi samo jedna boja bez obzira koliko je ostalih boja ostalo. Jedan od reenja je rezdvajanje boja u posebne ketride koji su se menjali nezavisno kada se neki od njih istroi. Nedostatak ovog reenja je poveanje potrebnog odravanja tampaa tampaima sa etiri ketrida treba poklanjati duplo vie panje od onih sa samo jednim ketridom. U terminu upravljivosti, HP2000C je uneo jo jednu novinu. Imao je jo jednu kasetu za dranje papira odnosno mogao je da dri dve vrste papira istovremeno to je omoguilo smanjenje potrebne korisnikove panje to je veoma bitno u mrenim okruenjima. Kapacitet tampe se takoe mora poboljati. Do kraja 1998. godine standardni laserski tampai su mogli da tampaju oko 3,000 strana sa jednim tonerom dok je najbolji inkjet tampa mogao da odtampa oko 500 do 900 strana sa jednim crnim ketridom. Sa ketridima u boji ova situacija je jo gora mogue je odtampati samo od 200 do 500 strana. Brzina tampe se oekuje da e dostii 10 ppm (stranica u minuti) do 2000. godine a sa poveanjem brzine e narasti i kapacitet ketrida. Druga oblast u kojoj je mogue smanjiti trokove tampe je papir. Novi tampai treba da omogue kvalitetniju tampu i na obinom papiru.