Traei nain da ne teimo samo aktivizmu, nego da ga i ivimo, predstavljamo vam jo jedan

UVODNIK

broj kripa. Ovo je na oblik obrauna sa stvarnim svetom oko nas. Kao aktivisti mi se neprestano pitamo, konstantno uimo i saznajemo novo. Pronalazimo smisao u svemu, makar se inio apstraktnim i dalekim. U na rad ukljueno je mnogo mate i sanjarenja, ali i konkretnih akcija. Mi elimo da ukaemo na probleme koji ne mue samo nas, ve itave drutvene skupine. Mi diemo svoj glas jer to je jedini nain da probudimo uspavanog malog oveka koji je izgubio nadu, koji ne pronalazi snage da se bori. Mi elimo da se hrabrost nagomila i da elju sprovedemo u delo. elju da se sopstvo promeni/ispravi/ popravi/unapredi, a onda i ua i ira zajednica koje smo deo. Svojim tekstovima eleli smo da prenesemo aktivizam u formu asopisa i da uimo jedni od drugih. Izmenjivanjem informacija, zakljuaka, linih pria, strepnji i nadanja stvorili smo prostor koji je poput kakvog antikog trga prepun pitanja, odgovora, predloga i reenja. Svako je uneo deo sebe i svako od nas veruje u snagu zajednitva. Ujedinivi tekstove autora ne samo iz Srbije, ve i iz regiona pletemo tepih po kojemu bismo voleli hodati i za nekoliko godina. Ne zamenjujui ga, ne unitavajui ga i bacavi ga u ropotarnicu istorije, ve unapreujui ga i inei ga boljim, jaim i kvalitetnijim. Takoe, voleli bismo da ovo to vam poklanjamo itate otvorenih oiju, s puno panje i emocija. Voleli bismo da ne sputavate svoje ideje ve da ih delite sa nama, sa drutvom. Hvala to nas primeujete. Srdaan pozdrav od redakcije kripa.

Impresum:

Redakcija: Andrew Hodges, Bojana Mileti, Dane Popovi, Dijana Ljubanovi, Jelena orevi, Jovana Aleksi, Ljubinka Ljuji, Milan kobi, Vladislava Stojmenovi i Vuk Izdava: Omladinski odbor Glavna i odgovorna urednica: Vukovi. za obrazovanje, Ljubanovi Saradnici: Carice Milice 8, Dijana dijana.ljubanovic@ooo.org.rs Blao Stevovi, Boban 11000 Beograd Zamenik glavne urednice: Za izdavaa: Stojanovi, Gabor Lepe, Ivana Vuk Vukovi Naim Leo Beiri v.vukovic@gmail.com) Andjelkovi, Mihajlo Vitezovi.

Lektorka: Dijana Ljubanovi Design & dtp: Dane Popovi Naslovna strana: Mihajlo Vitezovi tampa: Online izdanje Kontakt: skrip@ooo.org.rs

asopis krip je neprofitno izdanje koje se distribuira besplatno. Tekstovi i stavovi objavljeni u ovoj publikaciji vlasnitvo su autora i ni na koji nain ne mogu odraavati zvanine stavove Omladinskog odbora za obrazovanje i Kluba OPA Omladina pokree akciju

idi na

KOLEKTIVNO I INDIVIDUALNO NEONACISTIKI POKRETI BORBA ZA LJUBAV MEUNARODNI DAN BIJELIH TRAKA 31.05 PISMO IZ ISTANBULA FORUM TEATAR DIREKTNA AKCIJA AKUMULACIJA I POLITIKA AKUMULACIJE BESKUNITVO LOW-COST KOMPANIJE I TURIZAM TREBA LI SRBIJI NUKLEARNA ELEKTRANA? VOJVOANSKI BEJZBOL ILI AMERIKE ORE? STEPHEN COLBERT I JON STEWART DA LI SMO LJUDI ILI DIJAGNOZE? DRAMA

Kolektivno i individualno
esto se moe doiveti dovoenje rei kolektivno i individualno u opoziciju. U nekom razgovoru, koji se dotakne apstraktnijih razloga stanja u kome smo se zatekli, kao drutvo ili vrsta, nije neobino da se neko pozove na to da je prevelik akcenat na individui ili kolektivu. Neko moe pokuati da diskvalifikuje neki politiki program kao individualistiki ili kolektivistiki. Prva diskvalifikacija obino se zasniva na optubi za neuzimanje ire slike u obzir, odnosno drutvenog i prirodnog okruenja individue, materijalizam u smislu intenzivne fetiizacije brendova i para, sluenje stranim interesima ili interesima monih igraa. Druga se uglavnom nadovezuje na optube za totalitarizam, prikriveno slubovanje interesima male grupe, manipulisanjem masama, sluenje simbolikom koja

Pie: Milan kobi

predstavlja zajednicu u kojoj se individua nalazi, istorijsku prevazienost (referisanje na zemlje realsocijalizma), vladavinu proseka. Problem sa takvom upotrebom pojmova, problem koji se esto sree, jeste u tome to znaenje tih rei nije mnogo jasno, niti na bilo koji nain standardizovano. ak i ako jeste negde standardizovano, to je obino povezano sa nekom institucijom, iji monopol na odreivanje znaenja neke rei ne mora biti ni svesno ni svuda priznato. Meutim, ljudi tee da se odrede prema samim reima, ne bi li izbegli dodatnu upotrebu rei preko koje se iskljuivo moe manifestovati problematizovanje znaenja prethodno upotrebljenih rei. Tako je i ovde. Ljudi koji se slue tim pojmovima prinueni su da donesu odluku, kau neto u toku rasprave, da bi rasprava tekla.

Rasprava pak, tee, zato da bi se ljudi pozicionirali, uli nova miljenja, i odredili se prema problemima. Ali ta da se radi kada svako u raspravu krene, kao i obino, sa unapred pripremljenim pojmovima kojima barata, koji sagovorniku jesu bliski, ali nemaju isto znaenje za njega? Onda se pozivamo na te rei, koje za cilj imaju da oslikaju nau poziciju i svetonazor. Meutim, njihova najvea korist u tom smeru nastaje zahvaljujui tome to se sagovornik nee posluiti istim tim reima. O samom znaenju tih rei, o stvarima koje elimo tim reima da obuhvatimo, ne saznajemo nita. A o emu se radi? Rei imaju nezgodnu odliku, da barem u ovoj epohi, mame na postvarenje apstrakcija koje predstavljaju, to se moe nauno-sterilno nazvati reifikacija. Na primer, re drutvo se tako esto koristi, te se moe uti da je srpsko drutvo ovakvo ili onakvo, u ovakvom ili onakvom stanju. Naalost, takav nain opisivanja ne razlikuje se ni po emu od opisa nekog predmeta, poput kutije sa mlekom. Naravno, ako je to problem sa reima uopte, to ne znai da mi to moemo da izbegnemo, ve moramo da preseemo, donesemo odluku i kaemo neto. Tako da opet dolazimo do toga da nam rei slue za pozicioniranje, za snalaenje. Nalazimo se u mraku, isputamo rei da bi okolina reagovala i pokazala nam u kakvoj se situaciji nalazimo - kao to slepi mi isputa zvuke da bi se talasi obili o predmete i doneli mu sliku prostora koji ga okruuje, onoliko kompleksnu koliko mu je to potrebno. Ipak, kao to slepi mi ne saznaje na taj nain o mnogim drugim odlikama prostora koji ga okruujemo, i mi slabo na osnovu izgovorenih rei saznajemo o tome ta sve zapravo ljudima prolazi kroz glavu, kako se u kojim konkretnim situacijama postavljaju i tako dalje. Ono to rei, ovom reifikacijskom osobinom maskiraju, jesu odnosi koji meu stvarima postoje, i koje su nerazdvojive od onoga to te stvari ukupno jesu. Tako recimo, kolektiv se esto koristi da predstavi neto to gui individuu. Ta re

reifikuje kolektiv, okamenjuje ga, svodi ga na neko nad-bie u kome je pojedinac uguen, koji vie ne postoji. I ta re maskira odnose meu pojedincima zahvaljujui kojima se o kolektivu moe govoriti. Isto tako, re individualno, svodi oveka na bie koje postoji samo za sebe, u vakuumu. Ta re maskira nain na koji se ovek ostvaruje kroz odnose sa drugim ljudima i stvarima. Mimo tih odnosa, ovek ne moe da nastane, opstane, postoji (i ostale sline rei). Dakle, odnos je dvosmeran, stvarnost je jedna, naa podela koju smo izvrili sa te dve reima oigledno manjkava u praksi. Manjkava je zato to se ljudi dele na osnovu sklonosti ka jednoj od te dve rei, zaboravljajui da je ono drugo sadrano nuno u svakoj od njih, zbog tog odnosa koji postoji. Zato, pazite kada sledei put kaete da se bojite kolektiva, niste za kolektivizam ili individualizam i slino (naravno, ve to izam povlai nova znaenja i nove kontekste u kojima e se tano te rei uti, ali mehanizam koji rukovodi ljudskim ponaanjem na osnovu njihove upotrebe je relativno slian). Razmislite o tome koliko je upotreba tih rei smislena, ta njima postiete, i osnovno - ta one znae i ta tano opisuju. Posebno se pazite kada naiete na te dve rei u odnosu opozicije jedne drugoj odnosu meusobno suprotnih i iskljuivih pojmova. Kada se govori o individualistikoj ili kolektivistikoj pazite se: velike su anse da su u pitanju prazne rei, mazanje oiju, koje slue pozicioniranju, ali sa realnim ivotom praksom i njenim menjanjem nemaju mnogo veze.
p.s. i ovaj tekst predstavlja proizvoljno i problematino tumaenje stvarnosti pozivanje na stvarnost u gore ispisanim redovima bode oi, na primer, i verovatno e se, negde iz budunosti, na ove tvrdnje gledati kao na manjkave ili potpuno pogrene. Ipak, istai u da se i ovaj tekst bavi jednim isekom stvarnosti i da nema pretenziju da sve objasni tako da je primenjiv samo na neke situacije, koje su u samom tekstu i opisane.

U naletu invazije najrazliitijih organizacija, zajednica, udruenja, frakcija, opcija, partija, stranaka, drutava, centara, kruoka, inicijativa, grupacija, bratstava (...) nemogue je ne primetiti jaanje neonacistikih pokreta. Svi oni pojedinci s poveom dozom gneva i besa u oima, jakih glasnih ica i stegnutih pesnica odluno koraaju evropskim kontinentom i kao da se ire u koncentrinim krugovima poput biblijskih skakavaca. I to ne samo da bue i hue Starim svetom, svoja uporita grade i u brojnim centrima Novog sveta, od Australije do SAD-a. Sveprisutni su. Svakom pacifisti lede krv u ilama. Ne samo zato to ih se ti isti pacifisti toliko plae, ve i zbog toga to se ti pacifisti neprestano pitaju razumeju li ti ljudi to zapravo ine, protiv koga/ega se bore i to im je krajnji cilj. Kao objanjenje nekih antisemita zato ne vole Jevreje, esto moemo da naiemo na odgovor da je prvi i poetni razlog zato to su ubili Isusa. Ne mogu tano da definiem gr koji mi nikne na licu nakon takvih izjava. Je li to (pod)smeh, al, bol, strah, uenje... Ili sve to zajedno? U programu neonacistikih organizacija istie se naglaena kolektivna svest koja im uliva oseaj sigurnosti i snage, marginalizovanje i stigmatizacija nepripadnika njihove grupacije pod kojima podrazumevaju LGBT osobe, imigrante, ljude s poremeajem u razvoju, ateiste, komuniste... Smatraju da su svojim roenjem i poreklom postali lanovi, tj. punopravan deo pojedine nacije koja je superiornija u odnosu na sve druge. U isto vreme zanemaruju injenicu
1

Pie: Dijana Ljubanovi

da se graaninom postaje kroz samoafirmaciju. Takoe, ne libe se niti da kroz svoje parole provuku hegemonistika stremljenja krivei nepravedni svetski poredak i mapu sveta koja je neadekvatno skrojena od strane zaverenika koji su upravo njihovoj matinoj dravi, u nekom momentu, oduzeli zemlju njihovih predaka ili neki njen deo. Kao dokaz da im upravo taj komad Boije produkcije pripada jesu grobovi praotaca. Snano religijsko opredeljenje esto je obeleje svakog deklarisanog neonaciste. Dehumanizacija onih protiv kojih se bore olakava i opravdava zloine usmerene ka tim neljudima i zlotvorima koji su im pretnja (uglavnom imaginarna). Stoga je bolje da se svim silama obraunaju s njima pre nego to oni ugroze njihovo postojanje uzimajui im radna mesta, prljajui njihov ivotni prostor unoenjem svoje kulture i navika. Ovakva argumentacija je pogodna za govore i tekstove ratnohukakog karaktera i uvelike je poznat metod (kako primeuju strunjaci iz politike psihologije) mobilisanja povodljive mase. Parole bolje oni nego mi ili uinite svoj mali ivot besmrtnim ne samo da predstavljaju nezadovoljstvo ekonomskim statusom, opravdano ekonomskom krizom, ve upozoravaju na alarmantno stanje nedostatka ideje i svedoe o bujanju idejne krize . Jo uvek postoji fundamentalni sukob klasni sukob, koji je ishodite svih drugih socijalnih kolizija.1 Meavina faistikih i nacistikih alatki stvara tzv. (neo)faizam i (neo)nacizam odozdo materijalizujui traume rtve. Krvna solidarnost

Vukain Pavlovi, Drutveni pokreti i promene, str.26. (izd. Slubeni glasnik 2009.)

koju istiu, stvara platformu za progon, pogrom, etiketiranje i unitenje svih kojih se ne uklapaju u njihovu sliku (sopstvenog) sveta. Sam prefiks neo sugerie na manjak inventivnosti novih generacija koje se priklanjaju ovoj ideologiji jer samo obnavljaju stara i proivljena zla oveanstva koja su u prolosti, ne samo unitila ljudske ivote koji se broje u milonima, ve su opustoila i brojne generacije koje su roene mnogo godina posle, destrukcijom materijalnih resursa koji su mogli da poslue za napredak i nadgradnju ba onih resursa poput fabrika, knjiga2, proizvodnih sirovina... Sve je to destruisano krvoednou ratova i obraunavanjem sa protivnikom kojega su sami tako imenovali, a moralo je da se nadoknadi. Da se izgradi ispoetka uz ogromne napore onih koji su bili prepoznali nunost progresa. Danas, umesto da stvaraju nova reenja iznikla iz akumulisanog znanja, informacija koje su dostupnije nego ikad i kreativnosti koja se neminovno raa iz edukacije i otvorenosti uma, neonacisti vraaju sat unatrag zaglibljeni u mranim tekovinama prolosti koja podgreva mrnju, strah i nasilje. Osporavaju multikulturalizam, toleranciju i zajednitvo te gase prosperitet vieslojno i duboko. Od ekonomskog i politikog pa sve do moralnog. Proterivanjem, zastraivanjem, fizikim uklanjanjem i odstranjivanjem koje je usmereno ka nacionalnim, verskim i rasnim manjinama te politikim neistomiljenicima alju im poruku da su nepoeljni i nedostojni ivota. O suivotu nema ni govora. On se potpuno odbacuje i negira kao opcija. Kroz njihovo delovanje istorija se ponavlja i projektuje u sadanjost, a tei i da se reinkarnira i ustali u budunosti. Samim pozivanjem na tradiciju i slavnu prolost, projektuju mizantropiju iz linog u drutveno stanje svesti koristei anahronu simboliku nazadovanja i nitavnosti. Mo pojedinca u grupi slikovito je opisana u filmu Val3 gde se jasno vidi koliku opasnost predstavlja poigravanje identitetom i do kakvih posledica moe da dovede saglasnost izmeu individualnih vrednosti i uverenja onih kojima je cilj nasilje i borba do istrebljenja kako bi sami sebi bili bitniji i vredniji nego to su kao jedinka (izolovana od pokreta kojem se priklanjaju). Neonacistiki pokreti u svom delanju kriju snanu i dominatnu karakteristiku demoliranja demokratije i to upravo uz pomo demokratskih metoda kako bi uspeli u svom naumu provoenja totalitarnog/autokratskog reima. Destabilizuju dravu blagostanja
2 3

zloupotrebljavajui slobodu govora i javnog, masovnog okupljanja. Borba zakonodavnih struktura protiv aktivnosti ovakvih grupacija se ogleda u donoenju (zakonodavnih) akata koja zabranjuju i sankcioniu isticanje nacistikih i faistikih simbola, ali oni uvek pronalaze alternativne naine svog izriaja koji sadri subverzivne i skrivene poruke u cilju ostvarivanja svog nauma. Stvaranje istih nacionalnih drava i udaljavanje nepodobnih iz njenog prostora postaje imperativ ovakvih pokreta. Zanimljiv je fenomen da se i (neo)nacistike organizacije udruuju i sarauju. Gostuju na marevima srodnih neonacistikih grupacija iz drugih zemalja uestvujui u monohromatskom teatru apsurda kojim dominiraju tamne sablasne boje (crna i smea boje nacizma) i pretei diskurs parola natopljenih mrnjom i gorinom. Razmenjuju proglase, manifeste, programe i planove, a onda u matinim zemljama proganjaju pripadnike drugih nacija ne pitajui pritom da nisu moda i oni nacisti ili zdravi nacionalisti svog plemena. esto se susreemo s afirmativnim pristupom lajt nacionalizmu, tj. zdravom nacionalizmu koji bi trebalo da pretstavlja iskljuivo i samo potovanje i odanost ka svojoj skupini, domovini, rodu ili otadbini. No, tanka je linija izmeu ovinizma i ovakve vrste ljubavi. Ipak, ne zadovoljavaju se samo delatnou u ilegali ve uspevaju da se registruju kao politike partije i punopravno uestvuju na politikim parlamentarnim, predsednikim, lokalnim (...) izborima nudei bolji i pravedniji ivot svojim glasaima pod maskama potenih i napaenih graana. U svojim statutima i programima veto izbegavaju eksplicitno upranjavanje i propagiranje faistike ideologije kako ne bi bile ukinute odlukama Ustavnog suda, iako je njihov sistem vrednosti vrlo jasan, pretei. Jedni ih ne doivljavaju ozbiljno opravdavajui njihovu aktivnost kao minornu, srazmerno lanstvu i simpatizerima, kao to je izjavljivao i predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikoli, izjanjavajui se o ovakvim pokretima u Srbiji. No, da se ne radi o toliko bezazlenim i minornim organizacijama svedoi injenica da je ekstremno desniarska grka politika partija Zlatna zora uspela da preraste dimenzije samo ideoloki obojene organizacije i da osvoji 18 poslanikih mesta u Grkom parlamentu od ukupno 3004. Vie nije tajna da je upravo ta stranka umeana u napade na grke imigrante koji su nesum-

www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjige-spaljivane-sirom-Hitlerove-Nemacke.lt.html http://www.imdb.com/title/tt1063669/ 4 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=16&nav_category=78&nav_id=705529

ljivo zloini iz mrnje. Budui da su ovakvi incidenti postali uestali, imigranti razmatraju mogunost da ove sluajeve iznesu pred Evropski sud za ljudska prava jer strahuju za svoje ivote. Da je njihov strah opravdan, potvruju i nevladine organizacije te ombudsman Grke. Meu organizacijama koje su konstatovale porast rasistikih napada u Grkoj su predstavnitvo Visokog komesara UN za izbeglice (UNHCR), Amnesti internenel (Amnesty International), kancelarija grkog ombudsmana i dobrotvorna organizacija Lekari sveta.5 No, ovakvih primera imamo u mnogim evropskim dravama za koje bismo rekli da su civilizovane, pravne drave koje poivaju na Hobsovom drutvenom ugovoru. Bez obzira na njihov pravni sistem i dobru reputaciju i tamo bivstvuju politiari poput Kristofa Bloera u vajcarskoj koji je 2007. na parlamentarnim izborima osvojio 28,8% glasova.6 Zatim, nemali broj puta smo uli faistoidne izjave desnog ekstremiste iz Francuske an Mari Le Pena, zatim Austrijanaca Jerga Hajdera i Stefana Pecera. I u susednoj Maarskoj su prednjaili u rasistikim izjavama upuenima romskoj populaciji politiari poput Gabora Vona i pravnice Kristine Morvai. Odbrana identiteta je u sutini ljudskog bia, kako smatraju mnogi, o emu svedoi i injenica o nacionalnom izjanjavanju prilikom popisa stanovnitva, bez obzira to je pomenuta stavka neobavezna/fakultativna. Ljudi, naprosto, imaju potrebu svrstavanja sebe samih u kategorije traei utoite i sigurnost. Pojedinac je sigurniji u masi. (...) bilo je nemogue ne uestvovati. U roku od trideset sekundi pretvaranje bi postajalo nepotrebno. Odvratna ekstaza straha i osvetoljublja, elja za ubijanjem, za muenjem, za razbijanjem tuih lica maljevima, poela bi da struji kroz celu grupu kao elekticitet, pretvarajui oveka i protiv njegove volje u u ludaka koji vriti. Pa ipak je taj bes bio apstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta na drugi kao plamen acetilenske lampe.7 elja za osvetom i generalizovanje onih koji ne pripadaju njihovom klanu jedna je od glavnih odrednica ovakvih pokreta. Uzore trae u Ku Klux
5 6

Klanu8, SS jedinicama9, Ustakom10 ili etnikom pokretu11 i sl. Tee da budu prisutni u medijskoj sferi kako bi to lake mogli da ire svoju propagandu, a u tome im pomau i poneki umetnici, muziki sastavi koji u svom izriaju koriste nacistiku terminologiju i simboliku, a u poslednje vreme se javio trend uniformisanja na neto sofisticiraniji nain. U skladu s tim, nastao je i modni brend po imenu Thor Steinar kog prati svaki modno osveeni neonacista. I na naim prostorima postoje butici gde se kupuje ova odea. U Zagrebu je to Izvan kontole, a u Beogradu Asgard, kako bi svojom vizualnom pojavom realizovali metod prepoznavanja. Takve persone itaju skandinavsku mitologiju i zalau se za svet kojim vlada ba njihova rasa koja je superiornija od svih drugih. U none izlaske ponesu bejzbolske palice, boksere, neretko maske i, verovatno, sliku Beate epe - aktualne efice Nacionalsocijalistikog podzemlja kojoj se sudi za zloine prema emigrantima u Nemakoj.

Postoji li odgovor?
Opasnost ignorisanja neonacista je evidentna. injenica jeste da su manjina u odnosu na itavu svetsku populaciju, no nain zalaganja za sopstvene vrednosti je agresivan i ugroavajui po ostatak sveta. Njihova eshatologija podrazumeva destrukciju i neprihvatanje suprotnosti. Teko je boriti se protiv nasilja nenasiljem, ali uticati na svest uz pomo obrazovanja i suoavanja sa stvarnim ljudima i njihovim karakteristikama, upoznavanje sa stavovima, kulturom i pristupu ivota onih koji su na suprotnoj strani jedan je od naina ubeivanja neonacista u besmislenost i bespotrebnost njihovog pristupa problemima. Pruanje pozitivnih primera uspenog zajednikog stvaralatva i saradnje vie razliitih drutvenih skupina moe da poslui kao mehanizam demantovanja neonacistike ideologije. Iskljuivost dovodi do zamora materijala jer je u svakom injenju nuan diverzitet i svea krv kako bi svojom fleksibilnou i itavom lepezom znanja, iskustava i miljenja bilo funkcionalno i kvalitetno.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/349414/Grcka-skupstina-oduzela-imunitet-poslanicimaneofasistima http://www.bif.rs/2009/06/neonacisti-na-mracnoj strani ulice 7 George Orwell, 1984. ivotinjska farma, str.14. (izd. Kontrast 2012.) 8 http://www.history.com/topics/ku-klux-klan 9 http://www.drugisvetskirat.org/index.php?Page=1panzerdiv 10 Bogdan Krizman, Ante Paveli i ustae, (Zagreb 1986.) 11 Milan Lazi, Ravnogorski pokret 1941-1945, (Beograd 1997)

Borba za ljubav
Ok, svi znamo da je 17. maja obeleen Meunarodni dan protiv homofobije i transfobije. Znamo da i to ovaj dan obeleavamo zbog skidanja homoseksualnosti sa liste bolesti. Mi, koji se bavimo aktivizmom znamo da je toga dana ideja bolje meusobno upoznavanje. Tada kaemo da postoje nasilje i diskriminacija i po ko zna koji put kaemo da je to loe i znamo da to treba da se osudi i sve tako. Ali, zaboravljamo da svako od nas u svom ivotu neto voli, a da oduzeti ili ne dozvoliti tu ljubav drugom znai oduzeti slobodu sebi! Ovog 17. maja bio sam pozvan da dam uvodnu re na projekciji holandskog filma Borci za ljubav koji je prikazan u Parobrodu. Film sam prvu put pogledao nekoliko dana ranije i priznajem da su mi se oi nekoliko puta napunile suzama. Bila je to viestruko zanimljiva pria koja je na nekoliko nivoa davala odgovore u vezi homofobije u razliitim drutvima. Bilo mi je drago da beogradska publika moe da vidi da sutinski iste probleme imaju LGBT osobe u vedskoj, Hrvatskoj, Junoj Africi. Globalni plan koji je sagledan u filmu ukazuje da je za ceo svet LGBT zajednici jedinstvena -jednakost u nejednakosti. Ovom posmatrau se ini da se javnosti esto prikazuje idilinost zapadnog drutva

Pie: Boban Stojanovi

i sve privilegije koje takvo drutvo prua. Onima koji ne pripadaju tom svetu: geografski, tehnoloki, kulturoloki, ekonomski ostaje samo tiha patnja da budu deo neega to je daleko od njih. Uprkos demokratiji, ljudskim pravima i meunarodnim standardima, postoje brojne barijere koje ljude vezuju za prostore u kojima ive, a sloboda je teritorija koja se uvek iznova osvaja. Ljubav meu ljudima neto to nedostaje gde god se nalazili. Druga stvar koja je prikazana u ovom filmu i koja proima sve njegove aktere i akterke je elja za ivotom. Neopisivo velika elja za ivotom. Iako ive u potpuno razliitim okolnostima svako od sagovornika u filmu ima elju da ivi slobodno. Samo toliko. Ali, ono to je posebno dirljivo, i na ta sam kao aktivista posebno ponosan, je da svako/svaka od njih ljubav prema ivotu prenosi na ljude oko sebe. Iako su ljudi unutar LGBT zajednice razliiti kao i ljudi unutar bilo koje druge zajednice, svaki put kada neko od nas kae: Loe mi je! Ne oseam se dobro! Hou svoja prava! Ne elim nasilje! Ne elim da me diskriminiu! Ne elim da ivim u strahu!... zapravo kae: Potrebni su nam ljubav, razumevanje, dobrota... vrlo jednostavne, neinstuticionalne stvari, koje se ne propisuju zakonima ve injenicom da svako od nas eli da bude siguran i srean.

MEDUNARODNI DAN BIJELIH TRAKA 31.05.

borba za pravednije drutvo
Sve moe biti oduzeto oveku osim jednog, poslednje ljudske slobode - da izabere svoj stav u bilo kojim okolnostima, da izabere svoj vlastiti nain. (Viktor Frankl)

Doba rata obesmiljava ovekovo postojanje. Ne samo da se probudi instinkt za sopstvenim opstankom, nego se neprestano izmenjuju oseanja borbe i odustajanja od nje. Oaj koji je isprepleten sa strahom i nadom, ljutnjom, besom pa opet sa iekivanjem i ogromnom eljom da agoniji doe kraj. Ambivalentnost koju u ovekovom biu izaziva rat ruilaka je za samu linost; poseduje kapacitet da je potpuno uniti. Moe da je navede da se sama izjede i/ili da uniti svakoga ko nam se nae u neposrednom okruenju. Zemlje u naem regionu suoile su se s najgorim oblicima behemota (rat svakoga protiv svih, op.a.) i sada kada je oruani sukob deo nae prolosti ostao nam je zakljuak da su se u njemu profilisale dve glavne vrste linosti. One koje su pre njega bile nitavne i marginalizovane, neuspene i nevidljive, a

S Emirom Hodiem razgovara Dijana Ljubanovi

u samom ratu su postale vane i pretstavljale su neku udnu i devijantnu vrstu autoriteta. Mo u obliku oruja koja se nala u njihovim rukama odluivala je o ljudskim ivotima kao da su deo video igrice i potpunom dehumanizacijom suprotne strane olakavale su svoj krvavi pohod opravdavajui svoja nedela kao nuna i potrebna. Sebi priskrbivi istaknuto mesto u drutvu krvnika i pravednika, a drugima etiketu nepoeljnih i nepodobnih kreatura koje je opravdano ukloniti i zatrti. Kada piem o profilu ovakvih ljudi, mislim na neprimetne mediokritete ni po emu posebne i istaknute lanove zajednice, poput Milana Lukia i njemu slinih koji su u ratno doba postali vaan deo drutvene zajednice, a odluivao je o tome ima li neko pravo na ivot ili ga nema. A ovi drugi? To su oni ljudi koji se iz straha nisu suprotstavili, koji nisu mogli poimiti da se takve neljudske aktivnosti

deavaju pored nih i sve dok se rat nije zavrio negirali su realnost zatvarajui oi. Ba poput noja koji pred opasnou gura glavu u pesak. Hoemo li i dalje gurati glavu u pesak? Danas je prolo dvadeset i vie godina od progona, pogroma, etnikog ienja, neposredne opasnosti i vanrednog stanja. Prolo je toliko vremena i od genocida. Prolo je toliko godina od borbe za preivljavanjem u logorima, od obeleavanja razliitih lanova drutva, njihovog numerisanja, prebrojavanja krvnih zrnaca, pljakanja i silovanja... Ali, to se promenilo? Trebamo li biti sreni to smo ivi i smejati se svako jutro u ogledalo jer nismo uli u ratnu statistiku rtava i to moemo da pravimo kratkorone ili pak dugorone planove ukoliko smo neto optimistiniji. Kako to izgleda koraati istim onim ulicama, trgovima, platoima, putevima i parkovima koji su ne tako davno bili prekriveni krvlju ubijenih nam sugraana, roaka i prijatelja, koji su bili zakreni njihovim leevima? Kako to izgleda graditi pravedniji drutveni poredak na temeljima utanja i poricanja? Kako to izgleda iveti u gradu ili optini gde lokalna vlast negira ili zanemaruje injenicu da su na njenoj teritoriji, neki njeni prethodnici proglasom u radio emisiji naredili nesrpskom stanovnitvu da se igoe, da kao deo svakodnevnog akcesoara nosi bele trake kao znak prepoznavanja, kao svojevoljan pristanak na eliminaciju? Kako to izgleda gledati kue i u njima piti kafu sa komijama koje su imale beli araf sputen sa prozora kao kakve ive grobnice strave? 31. maja 1992. zla u krajnjem zadatku destrukcije Bonjaka, Hrvata i Srba koji nisu bili deo popularne politike, zvanino su postala deo svakodnevice optine Prijedor. Od predratnih 53 000 nesrpskih stanovnika ubijeno je 3 173 civila. 30 000 obinih ljudi svoje domove zamenilo je torturom u koncentracionim logorima smrti. Njihova imovina, i verska, kulturna, ekonomska (...) unitena je. Njihovo samopotovanje nagrieno. Ruilaki plan u kratkom vremenskom periodu sproveden je u delo. A oni koji su ostali? Njima preostaje da delo Viktora Frankla Zato se niste ubili, iz kojega sam i izvukla citat na poetku ovoga teksta, prigle kao prirunik za preivljavanje sopstvene zbilje. To izuavanje jevrejskog psihijatra i neurologa koji je i sam okusio tegoban ivot stigmatizovanog logoraa u nemakim nacistikim logorima od 1942. do 1945. nije samo teoretisanje i istraivanje o svetu i ljudima

koji su postojali u nekom davnom i dalekom svetu. Ova tema je ratom u BIH postala ponovo aktualna i primenjiva upravo iz tunog i sablanjujueg razloga to su se metodi i mehanizmi faistike ideologije koristili poput kakvog domaeg zadatka koji valja tano i nepograivo uraditi s ambicijom da uenici postanu bolji od uitelja. Frankl je uspeo da ostane psihiki zdrav bez obzira na muenje i gubitak majke, oca, brata i supruge, a to je jo vanije nije postao ogoren ni mizantropski nastrojen. Za one koje izjedaju pitanja smisla, koje mue razliite fobije, depresija, koji proispituju savest, koji su hipperrefleksivni i sl.ovo delo toplo preporuujem kako bi sami sebi pomogli, ali neu da ovaj tekst pretvorim u analizu knjige pa u da se vratim na ono to me i inspirisalo da piem o ovoj temi. Zanimaju me ljudi. Zanimaju me rtve. Kako im pomoi? Kako im ponovo uiniti ljudima vrednim svakog sekunda panje? I to je takoe vano, kako da svi budemo bolji jedni prema drugima. Mi kojima je obeavano da emo jesti zlatnim kaikama, ako preivimo rat. A zapravo, mnogi od nas smiljaju kako da gvozdenim kaikama onim drugima izvade oko ili prereu grkljan. injenica jeste da moramo ulagati u sopstvene kapacitete kako bismo pronali mir. No, nije dovoljno da utiemo samo na sebe, potrebno je podstaknuti okolinu da postane svesna vanosti pomirenja i ponovnog suivota. Je li to mogue u kontekstu u kojemu predstavnici vlasti zabranjuju komemorativne skupove? Je li to odrivo na mestu gde svako misli da je aboliran od odgovornosti? I na koncu, postoji li mogunost pomirenja na mestu gde u javnom prostoru ne postoji niti jedan spomenik, komemorativni dom, muzej (...) bilo kakvo obeleje koje e simbolizovati ovekoljublje i potovanje prema rtvama? Osoba koja verodostojno moe da odgovori na sva ova pitanja je Emir Hodi. Individua koja je imala dovoljno hrabrosti da sa svojim saradnicima, ljudima kojima je probuena svest o pomenutoj problematici, istraje u tenji da se pravda zadovolji, da se uslovi dostojanstvenog ivota ispune, da prui otpor diskriminatorskoj politici lokalnih vlasti i da analizom prethodnih deavanja uputi apel ne samo pojedincima iz neposredne blizine, direktnim steakholderima ratnog pustoenja, ve da ceo svet ukljui u borbu za bolje drutvo bez mrnje i sadistikih sklonosti. Pokretanjem inicijative Jer me se tie, pokrenuta je lavina pretvaranja linih problema u javne to je dobar put u zalaganju za ljudska prava. Inspirativnim

odgovorima na pitanja koja su se sama nametnula, uvrstio je moju veru u aktivizam. Nadam se da e i vau. No, ono to posebno pleni jeste vrsta veza sa realnou i isticanje injenice kako boljitak nee doi odmah i sada, ve je pred svima nama ogroman zadatak u unapreenju sadanjosti. A budunost? O njoj emo kad doe vrijeme za to jerbo za nju treba da se izborimo jasno se odreujui prema prolosti. Moe li da nam opie itav proces nastanka ideje koji je rezultirao meunarodnim obeleavanjem dana bijelih traka? Meunarodni dan bijelih traka je nastao iz potrebe za borbom protiv negiranja zloina i obiljeavanja stradanja civilnih rtava rata, prije svega u Prijedoru, ali i ire. Danas, 21 godinu nakon zloina, kakav nije zabiljeen jo od Drugog svjetskog rata, civilnim rtvama u Prijedoru se zabranjuje da se javno sjeaju stradanja koje je uslijedilo nakon 31.maja 1992. godine. Prole godine pokrenuta je Stop Genocide Denial web stranica, kao i FB grupa, preko koje smo pozivali ljude iz cijelog svijeta da se ukljue u podrku i obiljeavanje Dana bijelih traka. Odluili smo pokrenuti kampanju tokom prologodinjeg obiljeavanja 20- te godinjice stradanja nevinih Prijedorana i Prijedoranki. Prole godine smo u Prijedoru prvi put izali sa bijelim trakama oko ruku iz protesta prema raznim zabranama i opstrukcijama prijedorskih vlasti, prvenstveno gradonaelnika Marka Pavia. Nailazili smo na brojne probleme i opstrukcije, ali je podrka bila daleko brojnija. Pojedinci/ke i razne organizacije iz cijelog svijeta su stale uz nas, od Srbije do Novog Zelanda. Ljudi su nam slali na stotine slika sa bijelom trakom oko ruke. Meunarodni dan bijelih traka je postao simbol protiv negiranja zloina i prava na sjeanje u Prijedoru, ali i ire. Od samog poetka do danas, koliko se razlikuje nain i pristup u obeleavanju ovog dana? Kako prole godine, tako i danas, veinom smo koristili nove tehnologije, od Facebooka i web portala, do Twittera. Za razliku od prole godine, kada nas je bilo nekoliko koji smo nosili bijelu traku u Prijedoru, i kada je veinom podrka dolazila online, ove godine u Prijedor su doli ljudi iz cijele BiH. Inicijativa Jer me se tie, je neumorno radila na mobilisanju podrke za obiljeavanje Meunarodnog dana bijelih traka, i organizovala je javni skup 31. maja u Prijedoru. Ove godine na prijedorskom trgu bilo je stotine ljudi iz cijele BiH i regiona sa bijelom trakom oko ruke. Bez obzira na nacionalnu, etniku pripadnost ili opredjeljenje, skupili smo se da jasno i glasno pokaemo prijedorskim vlastima, kao i ostalim gradovima u BiH, da neemo tolerisati segregaciju i diskriminaciju kao politika rjeenja postratne BiH. Nema te ideje ili ideologije koja moe opravdati ubijenu djecu! Ovogodinji skup u Prijedoru je ogromna stvar za cijelu BiH, kao i region, jer su prvi put svi stali rame uz rame, bez obzira na pripadnost ili opredjeljenje, i odali poast nevinim civilima uz kritiku dananje diskriminacije. Ko daje najveu podrku vaoj inicijativi? u emu se ona ogleda? Inicijativa Jer me se tie se rodila upravo iz potrebe da se ujedinimo u borbi protiv segregacije i diskriminacije. Bosna i Hercegovina se jo oporavlja od traumatinog rata koji je, pored razaranja rezultirao i dubokim etnikim podjelama. Nacionalistike stranke iskoritavaju, a i podravaju, strane etnike podjele radi svoje line koristi, odnosno opstanka na vlasti. Dakle, ivimo u dravi u kojoj je diskriminacija drutveno prihvatljiv oblik ponaanja, podrana od struktura vlasti. Naa misija je da suraujemo u borbi protiv segregacije i svih oblika diskriminacije na cijelom prostoru BiH, i zalaemo se za uspostavu potpunog potivanja ljudskih prava i sloboda svih, a posebno civilnih rtava rata. Inicijativa okuplja aktiviste/ce iz cijele BiH u zajednikom radu na rjeavanju problema odnosa prema prolosti, krenja ljudskih prava, te diskriminacije i segregacije u drutvu. Iza nas ne stoji

nijedna politika stranka. Mi smo grassroots orgapoast provodei politiku poricanja zloina. nizacija koja je roena tekim dobrovoljnim radom kako da se to promeni? uesnika/ca. Inicijativa je ujedinila civilni sektor iz cijele BiH u ovoj borbi, jer jedino drutvo moe Mi smo to pokazali 31.maja. zajednikim snarijeiti drutvene probleme. Ne postoji jedna orga- gama, upornou i nenasilnim akcijama, moranizacija ili udruenje koje daje najveu podrku mo istrajati u pravednoj borbi za civilna prava i Inicijativi. prava civilnih rtava rata. Inicijativa Jer me se tie nema politiku podrku, ali mi moramo Misli li da je nuno da se sastavi statut, pravil- pokazati politikim elitama da je dolo vrijeme nik, da se definiu i podele zaduenja po kojemu da se graani i graanke sluaju. Ne moe se zabi inicijativa trebalo da deluje ili je efikasnije da se ustaviti ideja ije je vrijeme dolo. Kako u Prijeradi neformalno i kreativno? da svi uestvuju indi- doru, tako i ire, lokalne vlasti se moraju suoiti vidualno u svojoj zajednici? sa svojom odgovornou prema svim graanima i graankama. Mi neemo odustati dok se naa Ve sam spomenuo da smo grassroots orga- prava ne ispotuju. to se tie Prijedora, sljedei nizacija, te da nismo registrovani i ne piemo pro- korak je u rukama gradonaelnika. Nazivanjem jekte. To se nee mijenjati. U sutini mi imamo obiljeavanja Meunarodnog dana bijelih traka regionalnu podrku aktivista/ca, budui da su gej paradom nije dobar odgovor, ali mi se nadmnogi lanovi Inicijative Jer me se tie veterani amo da e razum pobijediti te da e doi vrijeme borbe za ljudska prava, i tako imamo kontakte i u kada e Prijedorske vlasti, a i lokalne vlasti ostaregionu. lih bosansko-hercegovakih gradova, shvatiti da Imamo neformalni statut koji definie nae post- moraju potovati prava svih svojih graana/ki. ojanje i djelovanje, ali elimo ouvati nezavisnost i kreativnost, tako da neemo ii putem registracije. Kako izgleda suivot bonjaka, hrvata, srba, U suradnji lei naa snaga, imamo lanove u svim ljudi koji ne oseaju pripadnost niti jednoj naciji gradovima i redovno komuniciramo. (...) u prijedoru u ovom trenutku? Kakav je ranije bio odnos s lokalnim vlastima, a kakav je danas? to se promenilo? Sa aljenjem moram rei da se situacija nije promijenila. Na prostoru biveg logora Trnopolje jo uvijek stoji spomenik borcima RS-a. U Prijedoru postoje brojni spomenici vojnicima RS-a, ali jo nema nijedan za civilne rtve. Zloglasni logor Omarska je danas u vlasnitvu Mitala i funkcionie kao rudnik. Brojna udruenja rtava su na optinskim crnim listama. Javni skup u pokretu koji je organizovala inicijativa Jer me se tie nije bio odobren od strane gradonaelnika Marka Pavia, ali smo ipak odluili da mirno proetamo gradom. Ukratko reeno, nije se mnogo promijenio odnos sa lokalnim vlastima. Ovdje bih elio podvui da na problem nije sa Prijedoranima i Prijedorankama; Bonjacima, Hrvatima, Srbima i ostalima, nego je problem sa lokalnim vlastima koji uporno vode politiku negiranja zloina i diskriminacije prema lokalnim udruenjima. Optinske vlasti u prijedoru od rata do danas rtvama etnike kampanje nisu odale ivot u Prijedoru je teak, ali ne samo zbog etnikih tenzija, nego i zbog teke ekonomske situacije. Mnogi Prijedorani/ke vode normalne ivote pokuavajui da plate raune, i vjerujem da nisu preoptereeni etnikim netrepeljivostima. Oni koji se ne identifikuju kao Srbi, Bosnjaci ili Hrvati, nego jednostavno kao graani/ke, su u manjini. Veina graana/ki se jo uvijek identifikuje striktno po etnikoj osnovi, ali meni lino to ne smeta. Neka se svako identifikuje kako se osjea ili eli, sve dok ne ugroava prava onih drugih. Koji su glavni problemi prijedorana u drutveno-ekonomsko-politikom smislu? Glavni problemi Prijedorana/ki su politika elita i njihova neispunjena obeanja, dakle nezaposlenost i neadekvatna socijalna podrka. Zdravstvo, edukacija, nezaposlenost, korupcija su samo neki od problema koji zabrinjavaju veinu Prijedorana/ ki. Odravanje etnikih tenzija i negiranja zloina je samo dimna zavjesa lokalnih vlasti da se skrene panja sa istinskih drutveno-ekonomskih problema kojima ne vidim kraj.

PISMO IZ ISTANBULA
Ove rijei zasigurno ne pretenduju na ozbiljniju analizu trenutnih deavanja u Istanbulu jer pored toga to je situacija iznimno kompleksna, potrebno je poznavati istorijske okolnosti Turske u proteklih 100 godina kako bi se kockice sklopile. Protest je poeo u etvrtak (30.05) kao antikapitalistiki, ekoloki skup tokom kojeg je nekoliko stotina ljudi zauzelo Gezi park. Pretpostavljam da su svima poznati detalji povoda za protest rekonstrukcija otomanske kasarne i izgradnja oping centra na Taksimu. Odabir lokacije nikako nije sluajnost jer je ovaj istanbulski trg oduvijek imao lijevi predznak i simbol je lijevog aktivizma, oaza lgbt populacije i sekularna baza. Rekonstrukcija trga simbol je svega suprotnog replike zidina otomanske kasarne krasile bi i okruivale novi luksuzni i visoko elitistiki oping centar, kafie i poslovne objekte. Konzervativno islamsko ruho neoliberalne politike. Dakle, pored komodifikacije i komercijalizacije jednog javnog prostora, radi se i o snanoj simbolikoj poruci i pokuaju brisanja svega onoga to ovaj istanbulski trg danas predstavlja.

Pie: Tutku Yolda, aktivistkinja i doktorantkinja sociologije iz Istanbula (tekst je prenet sa sajta Centra za politike emancipacije, gde je objavljen 04.06. 2013)

Nekoliko dana prije nego to su protesti uzeli maha obavljena je sveana ceremonija za podizanje treeg mosta preko Bosfora zbog ije gradnje e se posjei najvea i posljednja velika zelena povrina Istanbula (za ovu temu preporuujem film Ekumenopolis). Ovakve prostorne intervencije uslovit e nastanak nove biznis zone iji je cilj otuiti zajedniko dobro priobalja generiui dalju ekonomiju grada. Ovdje treba uzeti u obzir i izgradnju novog aerodroma ija e cjelokupna vrijednost planiranih investicija iznositi samo 22 milijarde evra! Most je nazvan po Javuz Sultan Selimu poznatom po istrebljenu Alevita i ustolienju halifata (kakva sluajnost ako se ima u vidu konzervativni milje dananjeg establimenta kao i represija prema Alevitima koja postoji i danas). Takoer, par dana prije toga izglasan je novi zakon o limitiranoj kupovini alkohola i zabrani konzumacije alkohola na javnim mjestima kao nova u nizu slinih mjera. Oslikavanju ovdanjeg konteksta treba dodati i napetosti na granici Turske i Sirije, to je kod veine

populacije izazvalo nezadovoljstvo o emu svjedoe mnogi protesti u proteklih nekoliko mjeseci. U petak smo bili na protestu u Gezi parku koji je, dakle, dio Taksim trga. Dvadeset hiljada ljudi. Razliite orijentacije lijevih aktivista, angaovani bendovi, nazoni sindikati itd. Napustili smo i dalje prepun park u 3 ujutru, ne slutei do kraja ta e se desiti samo dva sata kasnije. Ve oko 5 ujutru policija je brutalno napala demonstrante to na neki nain postaje okida za ovo to se danas deava u Istanbulu i irom drugih gradova Turske. E sad, protesti i sukobi koji su uslijedili narednih nekoliko dana su, blago reeno, konfuzni! Pridruila se i glavna opoziciona stranka CHP koja je u izvjesnom smislu naslednica Ataturkove partije oformljene kroz sekularnu nacionalistiku modernizaciju od 1920-ih godina naovamo. Njima se sem sekularizma sve ostalo moe prigovoriti, a naroito istrebljenje jakog lijevog pokreta 1970-ih i 1980-ih. Sa druge strane, AK partija, partija na ijem je elu Erdogan, koji je, inae, prije neto vie od 12 godina leao u zatvoru zbog svojih oda o erijatu, predstavnica je nove buroazije konzervativno-religijskog tipa. Veliki broj ljudi pridruio se ovim protestima upravo na liniji sekularno protiv religioznog, neimajui u vidu socijalni aspekt protesta i vie se protivei represiji islamske

retradicionalizacije u proteklih 10 godina. Ipak, ogroman je broj ljudi koji nisu ni za jednu od ove dve opcije. Tu je i snaan lijevi pokret koji nije minoran uprkos nepostojanju ozbiljnije lijeve partije. Ljudi sa kojima komuniciram, mislim na razliite lijeve aktiviste i aktivistkinje, su izvanredno organizovani. Spava se u smjenama, koordinisani su, Taksim se ne prazni, u svakom momentu su ljudi prisutni i spremni na okraj sa policijom. Ono to me je posebno taknulo su ljudi koji te putaju u stanove, dozivaju sa prozora da pitaju da li ti treba pomo, sputaju u korpama limun i vodu koji pomau u situacijama u kojima policija baca velike koliine suzavca. Danas su ljudi prosvjedovali u oping centru, zadravajui se posebno ispred Starbucks-a koji je dva dana ranije zakljuao vrata ispred nosa prosvjednicima koji su traili pomo. Veliki broj ljudi je povukao svoje raune iz Garanti banke u znak bojkota prema glavnim medijskim kuama koja su povezana sa tom bankom istim holdingom. Turska berza je doivjela strmoglav pad indeksa za vie od 10 odsto. Dva lijeva sindikata DISK i KESK najavila su trajk. Niko ne zna u ta e se ovo na kraju pretvoriti. Ne treba oekivati previe, ali mi se ini da ovakvi dogaaji nisu ni mala stvar. Hajde, bakalm!

Kapitalizam e posei i drvo ako ne moe da proda senku. Karl Marks

FORUM TEATAR
proba za realnost
Tokom pedesetih godina u Brazilu, pozorini reditelj, politiar i pisac, Augusto Boal, radio je na smanjivanju diskriminacije odreenih grupa, na suzbijanju opresije, i reavanju socijalnih problema - putem pozorita. Teatar potlaenog jeste metodologija koju je razvio Augusto Boal, a pod uticajem edukatora i teoretiara Paula Freire i sam pronalazei stalno naine da unapredi metodologiju kako bi bila prijemiva svakom oveku. Ta teatarska forma koja se sastoji od nekoliko teatarskih tehnika, a to su: pozorite slika (image theatre); Forum teatar (Forum theatre); legislativni teatar (llegislative theatre); duga elja(Rainbow of desire); teatar novina (newspaper theatre); nevidljivi teatar (invisible theatre) i policajci u glavi (cops in the head). Najpopularnija tehnika koja se koristi danas u svetu, i priznata je od stane Ujedinjenih nacija, kao zvanino sredstvo za socijalne promene- jeste forum teatar. Forum teatar obuhvata skup igara, vebi, kojima se uesnici prvo oputaju, upoznaju, dolaze u kontakt sa svojim telom, glasom, upoznaju druge, ue se da rade u timu; kasnije, uesnici pojedinano ili u grupi definiu probleme koje ih lino dotiu a tiu se zajednice u kojoj ive. To mogu biti problemi njima bliskih osoba, neke manjinske grupe, ili njihovi lini problemi s kojim se suoavaju. Definisanjem problema, taj problem poinje da se postepeno iskazuje pozorinim jezikom, i tako bivaju kreirane forum scene. Uesnici Forum teatra dalje rade na razvijanju likova i uvebavanju scena. Forum scene su kratke scene u kojima je vrlo konkretno prikazan problem
Pie: Demir Meki

opresije, diskriminacije. U scenama su prikazani Opresor, Potlaeni, i Neutralni likovi, to je trijada koja u Forum teatru ini osnovnu strukturu. Kasnije sledi forumovanje, najbitniji deo Forum teatra, gde se prikazuju scene, i aktivira publika. Zato igre? Igre i vebe u Forum teatru su vrlo bitne, iz vie razloga. Jedan od razloga bi bio oputanje uesnika, kao i fiziko zagrevanje pred rad. Dalji razlozi jesu: graenje tima, sticanje poverenja, dobra energija meu uesnicima. Igre u Forum teatru imaju za cilj kako fiziko, tako i psihiko oputanje, kako bi kasnije uesnici dali svoj maksimum. Osveivanje tela kroz telesne igre i vebe je jako bitno, jer pojedinci moraju biti spremni da to vie uu u odreene likove, da oseaju svoje telo potpuno kako bi znali ta s njime rade na sceni. Naravno, nije svima isprva prijatno da se igraju. No, nakon razbijanja barijere, uesnici se oputaju i nastave rad koji nakon igara poverenja, upoznavanja, biva jo produktivniji. Zamislite recimo nastavnike neke kole kako igraju neku igricu gde moraju da vrite, hodaju kao pingvini, glume konjanike, ponaaju se kao deca... Svakako je zanimljivo i izazovno na poetku opustiti te ljude koji nisu bili spremni na takav rad. Lino smatram da je igra vrlo bitna, i da ljudi u igri daju i pokazuju sebe vie nego u nekim ozbiljnijim aktivnostima.

Publika i forumovanje
Nakon to se naprave scene koje oslikavaju jedan od problema zajednice, s kojima se pojedinac

ili grupe suoavaju, sledi uvebavanje. Scene se fiksiraju, uvebavaju, i grade se likovi. Dalje se scene prikazuju. I tu nastupa najbitniji deo Forum teatra, a to su- intervencije publike. Publika je u Forum teatru aktivna, ne postoji klasini posmatra iz publike, ve postoji aktivni posmatra, koji menja tok predstave. Ovaj proces vodi osoba koja se u Forum pozoritu naziva doker. Doker posreduje izmeu glumaca na sceni i publike, i motivie publiku da uzme uee u scenama. On takoe stalno otvara diskusiju i postavlja relevantna pitanja za problem. Scena se prikazuje prvi put, nakon ega doker komunicira s publikom i daje mogunost da u toku drugog izvoenja bilo ko iz publike kae STOP i time zaustavi scenu, u trenutku kad smatra da se javlja problem. STOP je u tom trenutku znak da e ta osoba ui umesto jednog od glumaca na sceni, i odigrati scenu drugaije, pokuavajui da rei problem u sceni. Postoje odreena pravila, te se opresori u sceni ne mogu menjati, jer bi to bilo magino reenje. Publika moe i da sazna neto vie o likovima u sceni, u aktivnosti vrue stolice, postavljajui pitanja na koja e glumci odgovarati iz lika.

Jedna grupa je kao temu izabrala nasilje nad enama, i scene su bile jako dobri prikazi tradicionalne enske uloge u kui, i tradicionalnog mukarca koji je ak agresivan i vri psihiko, a i fiziko nasilje nad svojom enom. Primetio sam dok je ta grupa isprobavala scenu, da je jedna devojka bila vrlo nervozna, delovala je nekako uplaeno, i crvenila se sve vreme. Priao sam joj da je pitam da li je sve u redu, na ta je ona odgovorila da je u redu, ali da joj nije prijatno dok glumi potlaenog, no htela je da nastavi. Dao sam joj nekoliko saveta i ostavio ih da vebaju svoje scene. Kasnije, tokom rada, opet sam obraao panju na nju da bih video kako napreduje i kako se ponaa. Ona se oputala, no video sam da nije samo to u pitanju. Kada smo doli do forumovanja, bilo je jasno da je ovo tema koja je jako pogaa i zanima. Na kraju mi je prila i rekla da su joj radionice pomogle da se izbori sa nekim linim problemima i da je to njena lina pobeda kroz Forum. Vrlo je dobro to je Forum teatar prepoznat kao znaajno sredstvo socijalne promene i to je postao popularan u celom svetu. Danas postoje mnoge

Proba za realnost...
Forum teatar jeste svojevrsna proba za realnost, mesto za isprobavanje reenja, gde se pojedinci osnauju da deluju i da se suoavaju s problemom svoje zajednice i linim problemima. Nije cilj da se ponudi sjajno reenje u scenama, ve je cilj ponuditi to vie mogunosti i osetiti kako je biti u odreenoj ulozi, kako bi razumeli nekoga ko je potlaen, nad kim je vrena diskriminacija po bilo kom osnovu, ili: staviti se u ulogu onoga ko je opresor, kako bi ga razumeli i tako lake delovali na promenu njegovog ponaanja u stvarnosti. Bitno je da sve ove scene i problemi postavljeni u njima moraju biti realni, te na taj nain obezbeujemo jednu socijalnu laboratoriju gde moemo da isprobamo sebe u raznim situacijama, i isprobamo vie reenja kako da izaemo iz odreene situacije ili odnosa. Vrlo esto neko iz publike emotivno reaguje na neke scene, prepoznajui sebe ili nekog njima bliskog u njima. U mom skromnom radnom iskustvu, tokom radionica Forum teatra, imao sam vie takvih situacija, a voleo bih da ovde podelim jednu:

grupe i trupe koje se bave ovim vidom pozorita i rade sa raznim zajednicama. Slobodno moemo rei da je Forum teatar jedna vrsta modernog socijalnog pokreta, koji ini da se ljudi pokrenu i uzmu aktivnu ulogu u sopstvenom ivotu. Ostaje nam da probamo da se igramo, da osvestimo ono to elimo da menjamo, osnaimo se da budemo to to jesmo, i budimo hrabri da menjamo svoje okruenje, i pre svega- nae ivote.

PRIKAZ KNJIGE

Direktna Akcija (David Graeber)

Biti politiki angaovan aktivista i antropolog/ kinja esto moe da bude frustrirajui posao. Aktivizam esto zahteva drugaiji/ui pristup za koji je potrebno staviti u crnu kutiju odreene pretpostavke o drutvu kako bi se delovalo brzo i uspeno. S druge strane, terenski rad u antropologiji esto zahteva dugotrajan proces posmatranja koji rezultira razumevanjem dogaaja i situacija iz to vie razliitih perspektiva, odnosno, na otvoreniji nain. Iz razloga da se kroz etnografsko pisanje vide razne pretpostavke na kojima je delovanje ljudi utemeljeno. Jedan od naina za istraivanje ove tenzije izmeu antropologije i aktivizma je etnografija politikog pokreta ili stranke. U knjizi Direktna Akcija Grejber to odrauje sa stilom; na nain da pie jasno. Pristupaan je iroj neakademskoj publici. Tvrdi da, od svih politikih pokreta, anarhizam ima najblii afinitet antropologiji. Temelj takve tvrdnje je to da antropolozi imaju duboku svest da postoji mnogo razliitih naina na koji se moe organizovati drutvo. Oprean tome je nema alternative

Pie: Andrew Hodges

(TINA) model koji parlamentarni politiari esto promoviu po Evropi. Nije udo otkriti da se zbog same te injenice, nekoliko antropologa/kinja bavi anarhistikim idejama. Kao to spominje na poetku ove knjige, ne postoji u njoj skriveni ili izmeu redova komplikovani teoretski argument. Iz Grejberove take gledanja, dananji akcenat u antropologiji se odnosi najvie na teoriju. Najrazvijenije je njegovo uenje meu postmodernistima jer, izmeu ostalog, upozorava i na krivi smer u koji je antropologiju krenula tokom zadnjih trideset godina. Postavlja se pitanja radi ega se treba usredsrediti na suptilne teoretske argumente, pisane na nerazumljiv nain? Da, one doprinose apstraktnim teorijskim raspravama, ali itae ih najvie dvadeset antropologa/kinja? Umesto toga, Grejber eli da se disciplina vrati naglasku na empirizam, kako bi prenio sliku ivota ljudi uz koje radi. Dra i snaga etnografskog pisanja je to da je sredstvo za razumevanje i saoseanje sa iskustvima drugih ljudi, a ne da bude sredstvo za raspravu

o najnovijim buzzwords. Takav je pristup filozofa i teoretiara Deleuze ili slinih. Velika prednost ove knjige za aktivistike krugove je to da knjiga rui mit kako anarhizam nije nita vie nego oznaka za mondene studente liberalnih umetnosti koji vole da citiraju Deleuze, Derrida itd. Grejberov poloaj je marksistiki, ali na sve i kreativan nain, osloboen od lenjinizma i naunog marksizma. Knjiga je podeljena u dva dela. Prvi deo ima format dnevnika, gde opisuje brojne sastanke i dogaaje koji su doveli do protesta protiv Summit of the Americas u Quebecu, Kanadi, 2001 (dogaaj se odnosio na predloge sporazuma o slobodnoj trgovini). Ovaj deo daje itaocu oseaj za tempo i dinamiku organizovanja. Takoe, jasno postavlja pokret unutar globalnog istorijskog konteksta. Drugi deo knjige izvlai vane teorijske ideje, prakse i situacije u kojima su se anarhisti esto nali na sastancima i na akcijama, (kao naprimer, kako da se rei problem sa tajnim agentima koji su se pojavili na sastancima, sa sektakim marksistikim grupama koje su pokuavale preuzeti smer organizovanja, I sa Wingnuts ljudi koji su jednostavno ludi, a koji su doli na sastanke i pokuavali da usmjere raspravu u posebne nelogine pravce. to se tie kljunih ideja, anarhisti su posveeni nehijerarhijskim formama organizovanja. Anarhizam je tada, tvrdi on, etiki diskurs o revolucionarnoj praksi. Ovo esto manifestira kroz proces koji se zove konsenzus odluivanja. Umesto da se, kao to se esto deava u parlamentarnim sistemima, grupe ili pojedince s razliitim interesima odcepi jedne od drugih, a zatim se svaaju meusobno

u borbi za opstanak najsposobnijih (borba koja zapravo esto postane napadanje na loe parodije argumenata protivnika, bez dubokog upoznavanja sa njihovim idejama). Konsenzus odluivanja je posveen pronalaenju reenja na koji e se svi u grupi dogovoriti, ili barem imati samo manje prigovora. To moe biti dugotrajan proces (jedan od najboljih obrana za autoritarno donoenje odluka je da je brz metod). Meutim, u mnogim situacijama, anarhisti tvrde da je taj proces i ulaganje truda vredno i konstruktivno. S tim principima na umu, Grejber onda pravi refleksivnu kritiku naina na koji se akademski krugovi esto organizuju. Znaaj koji ima Miljenje u stanju da kritikuje tua miljenja i brani ona svoja pozicioniranja i rad je, tvrdi on, pokazatelj prevalencije militarizma i sektatvo, esto u akademskim krugovima na Zapadu. Moda je taj njegov komentar preteran. Jasno je da je Graeberov ar za konsenzus odluivanja i velikodunost prema drugim akademicima donekle ugroena kad raspravlja o onome to naziva Lenjinstike sekte. Tekst takoe moe da deluje malo neorganizovano u nekim delovima: knjiga nema oseaj koji imaju lanci u drutvenim naukama. Mada, s druge strane, taj aspekat ga ini osveavajuim za itanje. Osim tih primedbi, knjiga nije samo zanimljiva, takoe je puna originalnih i praktinih uvida kroz koje se moe poneto nauiti kako bi se moglo reorganizovati mnogotota; od mesta rada pa sve do akademskih seminara na fakultetu. Definitivno je obavezno za svakoga koga zanima ili antropologija ili aktivizam jer stvara prostor za zanimljivo eksperimentisanje.

AKUMULACIJA
Cilj ovog teksta nije iskljuivo u tome da se izloi jedna sistematizovana kritika geopolitikog fenomena koji se naziva imperijalizmom, koliko u tome da se skicira jedna specifina teorija imperijalizma koju je izrazio Lenjin u svom tekstu Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma. Ve sam naslov upuuje na drugi cilj teksta, a to je tenja da se ukae na njene eventualne nedostatke, poput shvatanja da je imperijalizam nuno poslednja faza u razvoju kapitalizma. Moe se rei da je kritika imperijalizma imala vano mesto, ne samo u marksistikoj teoriji i teoriji nadahnutoj Marksovom kritikom kapitalizma, ve i u praksi to aktera u zapadnim, razvijenim zemljama, to itavih pokreta za nacionalno osloboenje tokom XX veka. Tim pre je i

SKICA ZA KRITIKU IMPERIJALIZMA

Pie: Vuk Vukovi
vanije da, ako elimo da danas razumemo znaenje tog pojma i njegove implikacije po politiku i ivote ogromnog broja ljudi, odredimo ta je tano imperijalizam i s koje bi strane svaka kritika trebalo da mu prie. Imperijalizam ovde ne odreujem kao isto vojnu agresiju, ili politiku isto vojnog irenja i zauzimanja zemalja to je samo jedan element. Takoe, ne radi se ni o isto politikom podreivanju, gde bi se u odreene slabije, tanije, zavisne zemlje na vlast postavljale politike snage koje bi ispunjavale interese velikih. Dalje, ne radi se ni o isto ekonomskoj dominaciji, kako se to esto misli, gde bi veliki koristili zavisne zemlje samo kao fond jeftine radne snage. Osim toga,

I POLITIKA AKUMULACIJE

nije stvar samo ni u nekoj vrsti ideoloke dominacije. Na kraju, reenje nije ni u tome da se svi ovi elementi prosto zajedno nabroje kako bi se dobila manje ili vie celovita definicija imperijalizma. Postoje i one kritike koje su, izgleda, odluile da se uopte ne bave ovim aspektima, pa se tako pitanje odnosa dominacije jednog dela sveta nad drugim svelo samo na neto poput zavere bila to zavera bankstera, jednog procenta najbogatijih nad ostalih 99 procenata svetskog stanovnitva (to je u poslednje vreme postalo dosta popularno), ili zavera nekih tajnih krugova nad svima ostalima. ak i da se ove dve kritike zaista i razlikuju, one u svakom sluaju zapostavljaju i specifian, uvek istorijski odreen odnos izmeu gore navedenih razliitih aspekata, ali i podeljenost i pukotine unutar tih naizgled jedinstvenih sistema koji s vremena na vreme mogu poremetiti unutranju nestabilnu ravnoteu. Tako bi bilo najbolje imperijalizam definisati na sledei nain: imperijalizam je vid proirene reprodukcije kapitalizma koji, pod imperativom akumulacije profita kao osnovnog pokretaa itavog kapitalistikog sistema, u sebe ukljuuje i politiko podreivanje kao sredstvo u cilju akumulacije, gde vojna pretnja i ideoloka dominacija obezbeuju vru koheziju unutar samog sistema. Ovde, dakle, vidimo da je ekonomski aspekt primaran (akumulacija); meutim, osim direktno ekonomskih sredstava podreivanja, postoji i dominacija na politikom nivou, a vojni i ideoloki faktor imaju za funkciju da obezbede koheziju i disciplinu unutar podreenih i zavisnih drutvenih formacija, ili itavog sistema takvih formacija (to se oznaava pojmom periferije i poluperiferije). Meutim, pre nego to krenemo dalje, to znai da je imperijalizam vid proirene reprodukcije kapitalizma? Kapitalistiki nain proizvodnje, koji postoji samo ukoliko ispunjava imperativ akumulacije, mora da se reprodukuje na dva naina: prvo, unutar same drutvene formacije iz koje potie i u kojoj dominira; i drugo, on stalno mora da se iri i izvan nje. Naravno, ove dve tendencije se odvijaju istovremeno i, to je jo vanije, kapitalistiki nain proizvodnje moe da opstane samo ako se neprestano iri van izvorne drutvene formacije u kojoj je nastao. To irenje spolja je samo jo jedan vid imperativa za akumulacijom zato bismo imperijalizam mogli da odredimo i kao politiku akumulacije. To se deava iz razliitih razloga koje emo ispitati kasnije. Sada kada je imperijalizam odreen kao politika akumulacije, moemo da do kraja odredimo definiciju

s poetka, time to emo rei da ekonomski aspekt, odreen kao tenja za kontinuiranom akumulacijom, predstavlja glavni pokreta imperijalizma koji ne samo to ide zajedno s politikim aspektom (ne postoji isto ekonomski odnos), ve umnogome i odreuje prirodu i funkciju politikog aspekta i naine kako e se ovaj izraziti. Jednom kada se uspostavi ovakav odnos ekonomskog i politikog, koji je primaran, iz njega slede i vojna sila i ideoloka dominacija kao faktori kohezije i discipline. To ne znai da vojna sila s vremena na vreme ne nastupa direktno u izvrenju ciljeva akumulacije, ali da ona kao takva nije dominantna odlika imperijalizma, niti da ideoloki faktor nuno uvek sledi posle ekonomske i politike dominacije, ve samo to da je on, kao element, u sistemu tih elemenata uvek podreen ekonomskom i politikom. Nakon to su date pretpostavke s kojima bi trebalo da pone svako ispitivanje fenomena imperijalizma, moemo da krenemo dalje i da vidimo kolika je eksplanatorna mo Lenjinove teorije imperijalizma i koje su njene politike implikacije. Za poetak, treba rei da je i sam Lenjin bio svestan nedovoljnosti i nedoreenosti teorije imperijalizma koju je izneo u Imperijalizmu kao najviem stadiju kapitalizma, o emu svedoi i podnaslov: Popularna studija. To, dakle, ni tada nije bio pokuaj da se iznese potpuno razraena teorija koje bi sve uzela u obzir, ve samo krai prikaz. U svojim osnovnim crtama, Lenjinov argument izgleda ovako: usled koncentracije proizvodnje i nastanka monopola, uz sve veu ulogu finansijskog kapitala i finansija uopte i izvoza kapitala kao glavne izvozne strategije razvijenih kapitalistikih zemalja, dolazi do podele sveta to izmeu samih kapitalista, to izmeu samih velikih sila; to dovodi do zaotravanja protivrenosti u samom kapitalizmu do te mere da posle njega mora da sledi socijalistika revolucija. Usled ogranienja samog teksta, izvoz kapitala nee biti podrobnije razmatran. Ispitajmo sada ovaj argument deo po deo. U periodu ranog, ili konkurentskog kapitalizma, osnovno obeleje proizvodnje bila je njena fragmentiranost na mnogo malih ili srednjih proizvoaa, iz ega je, logino, i potekla glavna parola klasinog liberalnog kapitalizma: laissez-faire. Ona je bila funkcionalna u periodu u kome je i idealna konkurencija, izmeu uesnika sa ravnopravnim poloajem na tritu, kakvom je danas zamiljaju zagovornici slobodnog trita, isto tako bila mogua i funkcionalna. Meutim, usled potrebe za akumulacijom i same

logike konkurencije, kako to pokazuje i Marks u Kapitalu, dolazi do tzv. kombinacije, koja predstavlja ..spojenost u jednom preduzeu raznih industrijskih grana koje predstavljaju ili sukcesivne stupnjeve prerade sirovina (na primer, dobijanje sirovog gvoa iz rude i prerada sirovog gvoa u elik, a dalje, moda, proizvodnja ovih ili onih gotovih proizvoda od elika), ili igraju pomonu ulogu jedna u odnosu prema drugoj (Lenjin, 1960: 20). To je ono to se u savremenoj literaturi naziva fordistikim modelom proizvodnje, odnosno modelom vertikalne integracije preduzea: jedna firma u svojoj delatnosti objedinjuje sve ili vie faz proizvodnje neke robe, od proizvodnje materijala, preko prerade pa do konanog proizvoda. Takvo stanje je ve sasvim neto drugo nego stara slobodna konkurencija ratrkanih preduzetnika, koji nita ne znaju jedan o drugom i koji proizvode i prodaju na nepoznatom tritu (Lenjin, 1960: 27). Zato dolazi do tzv. kombinacije ili, drugim reima, koncentracije proizvodnje u sve manje velikih firmi? Citirajui Rudolfa Hilferdinga, jednog od najznaajnijih marksistikih ekonomista s poetka XX veka, Lenjin pie: kombinacija osigurava kombinovanom preduzeu veu stalnost profitne stope ona omoguava tehnike napretke i time dobijanje ekstraprofita u poreenju s istim (tj. nekombinovanim) preduzeima ona uvruje poziciju kombinovanog preduzea jaa ga u konkurentskoj borbi za vreme jake depresije (zastoja u poslovima, krize), kad pad cena sirovina zaostaje iza pada cena fabrikata (Lenjin, 1960: 20). Ukratko, dakle, koncentracija proizvodnje nije nita natprirodno ili u ekonomskom smislu devijantno: ona proizlazi iz same potrebe za neometanom i rastuom akumulacijom ili, laiki, dobrim poslovanjem. Kako je to jednom prilikom rekao bivi CEO U.S. Steel-a: U.S. Steel posluje da bi pravio profit, a ne elik (McNally, 2011: 70). Prema tome, iz konkurencije manjih i srednjih proizvoaa, istorijski gledano, jaa tendencija centralizacije kapitala Marksovim reima, jedan kapitalista ubija mnoge (Marks, 1971: 544). Dakle, u pokuaju da se zatite od propadanja, to u mirna vremena, to u periodu krize, i da sebi obezbede to veu zaradu na tritu, firme se ukrupnjavaju time to podvode sve vie proizvodnih funkcija pod svoju delatnost. Takoe, time izbacuju iz igre i one manje firme koje, iz raznih razloga, ne mogu da sprovedu isto to podvoenje i time ire svoj udeo na tritu, kako u proizvodnji, tako i u razmeni i realizaciji proizvedene vrednosti. Marks pie: Zato krupniji kapitali tuku sitnije. Osim toga,

italac se sea da se razvijanjem kapitalistikog naina proizvodnje uveava minimalni obim individualnog kapitala, kakav se iziskuje da bi se neki posao vodio pod njegovim normalnim uslovima Ta konkurencija besni u upravnoj srazmeri prema broju, a u obrnutoj srazmeri prema veliini kapitala koji se takmie. Ona se uvek zavrava propau mnogih sitnijih kapitalista, iji kapitali delom prelaze u ruke pobedioca, a delom propadaju (Marks, 1971: 449). Tako se vidi glavna linija centralizacije kapitala koja proistie iz samog trita, bez uloge drave ili nekog spoljanjeg faktora. S druge strane, u periodu krize, oteava se ono to umpeter naziva kreativnom destrukcijom, kada bi kapitali koji su loe poslovali bili eliminisani sa trita, ime bi se ekonomija vratila u svoj normalan tok. Ne samo to se centralizacijom taj postupak oteava, pa se stoga moe zamisliti da su krize sve due i sve dublje, nego ak i kada se deava, lo kapital uglavnom preuzimaju upravo one krupne firme koje preivljavaju krizu, ime se kapital dodatno koncentrie (ili se, kao u sluaju banke Lehman Brothers, spasava javnim novcem da se ne bi ugrozio ceo sistem). Lenjin slino pie: a krize ekonomske, ali ne samo ekonomske pojaavaju sa svoje strane u ogromnim razmerama tendenciju ka koncentraciji i k monopolu (Lenjin, 1960: 31). Pozivajui se na odreene nemake ekonomiste s poetka XX veka, kae: pad cena i smanjenje tranje doveli su ta ista preduzea u katastrofalan poloaj, to kombinovana dinovska preduzea uopte nije pogodilo ili ih je taklo samo za kratko vreme (Lenjin, 1960: 31). Meutim, sve bi ovo ostalo nedoreeno ako ne bismo u obzir uzeli neke savremene promene. Pri kraju sedamdesetih i na poetku osamdesetih godina XX veka, dolo je do promene u strukturi ovih centralizovanih preduzea. Usled prezasienosti trita jednolinim masovnim proizvodima, sve vee mehanizacije i automatizacije proizvodnje, ali i, to je jo znaajnije, velikog pada profitne stope na kraju sedamdesetih koja je iz toga i proizala, bilo je potrebno da se izvri odreena promena u proizvodnji. To se pre svega sprovelo outsourcing-om, ne samo na meunarodnom planu, ve i interno. Vertikalno integrisane fordistike firme nisu mogle da nastave po starom, pa je, grubo reeno, svaka funkcija proizvodnje bila dodeljena jednoj manjoj firmi. Svaka od tih manjih firmi bila je podizvoa proizvodila bi samo jedan deo materijala neophodnih za gotov proizvod, a onda bi velike firme na kraju sklapale proizvod i lansirale ga na trite. Tako se prelo na tzv. just in time proizvodnju, gde

se vie nije masovno proizvodilo na poznatoj fabrikoj traci, ve se prelo na proizvodnju manjeg obima, i to proizvoda po meri potroaa (Smith, 2000). Ta fleksibilizacija proizvodnje ne samo to nije usporila tendenciju ka centralizaciji, ve ju je i na odreen nain i ubrzala: sve vie ovih manjih firmi, tamo gde i dalje postoje, ne posluje u istom prostoru trita, nezavisno, ve su direktno vezane za glavne firme (Smith, 2000: 195). Lenjin o tome pie na sledei nain: Krupna preduzea ne samo to direktno gutaju sitna nego ih i prisajedinjuju sebi, potinjavaju ih putem uea u njihovom kapitalu, putem kupovanja ili razmene akcija, sistema kreditovanja itd. (Lenjin, 1960: 35). Dovoljno je samo baciti pogled na dananju najprofitabilniju granu privrede visokotehnoloke proizvode i videti da se, uprkos decentralizaciji i outsourcing-u u oba njegova vida, dominacija nekolicine velikih kompanija odrala (o poljoprivredi da i ne govorimo). Primera radi, u proizvodnji automobila, najveih pet kompanija kontrolie 63% evropskog trita, a najvea tri 41%; ili, u sektoru proizvodnje bele tehnike, najvea etiri proizvoaa kontroliu 53%, a najveih sedam 71% (Bellofiore et al, 2012). Dakle, uprkos brojnim zakonskim regulativama protiv monopolizacije (primera radi, zakoni protiv trustova u SAD), pronaao se nain da se nastavi koncentracija proizvodnje, dovoenjem malih firmi u odnos potpune zavisnosti prema proizvoaima konanog proizvoda. O podreenom poloaju tih malih firmi u ovom odnosu naroito pie Toni Smit u ve navedenom radu. S druge strane, samo da kratko naznaimo i tu pojavu, outsourcing u inostranstvo je poveao ovu koncentraciju i time to je za potrebe akumulacije kompanija iz zemalja razvijenog kapitalizma uvukao u proizvodnju (i jo uvek uvlai) sve vee koliine radne snage iz nerazvijenih delova sveta. Stoga moemo da zakljuimo da je prvi deo Lenjinovog (donekle i Marksovog) argumenta i dalje validan i da je, tavie, aktuelan. to se tie finansijskog kapitala, njegova kljuna uloga u savremenom kapitalizmu moe lako da se uvidi iz poetaka velike ekonomske krize 2007. godine: uloga koju je finansijalizacija i sekuritizacija odigrala u podreivanju ne samo kompanija i njihovog poslovanja, ve i potroaa i zaposlenih logici finansijskog kapitala u punom svetlu se pokazala kada je izbila kriza nekretnina, koja je kasnije mutirala u krizu javnog duga (McNally, 2011: 4). Ovde nema dovoljno mesta da bi se u potpunosti pokazali njeni uzroci, razvojni put

i posledice, ali treba ispitati koje je mesto finansija u Lenjinovom argumentu i da li je to i dalje validno. On finansijski kapital definie kao i Hilferding: kao kapital kojim raspolau banke, a koji primenjuju industrijalci (Lenjin, 1960: 50). U epohi imperijalizma dolazi do sve veeg stapanja banaka s industrijom, a od kapitalistikih monopola se dolazi do nadmonosti finansijske oligarhije (Lenjin, 1960: 50). Ukratko, nadmonost finansijskog kapitala nad svim ostalim oblicima kapitala znai dominantan poloaj finansijske oligarhije, znai izdvajanje malog broja drava koje poseduju finansijsku mo iz reda svih ostalih (Lenjin, 1960: 62). Pogledajmo za trenutak ulogu finansijskog sektora u istom onom periodu u kome su se odigrale znaajne promene u strukturi preduzea i proizvodnje. U tom periodu, na primer, 1973, finansijski profit je sainjavao samo 16 procenata ukupnih profita u amerikoj ekonomiji do 2007, meutim, udeo finansijskog dobitka skoio je na punih 41 procenat svih amerikih profita (McNally, 2011: 86). ta to znai na meunarodnom planu, ili drugim reima, da li je finansijski kapital odigrao ulogu u podreivanju nekih drutava centru razvijenog kapitalizma? Uzmimo jedan primer. Razvoj i irenje finansijskog sektora je u ezdesetim godinama prolog veka dovelo do sve veih i sve eih zajmova dravama Treeg sveta, a tokom sedamdesetih su se dugovanja Treeg sveta meunarodnim bankama uetvorostruila u odnosu na preanji period (McNally, 2011: 127). Ovo se delom desilo zato to je, izmeu ostalog, ponuda novca tih godina bila u neravnotei sa potranjom od strane firmi kojima su banke do tada pozajmljivale novac, pa su one prele na pozajmice vladama zemalja Treeg sveta (McNally, 2011: 97, 98). Kada je predsednik amerikih Federalnih rezervi poev od 1979. podigao kamatne stope sa 6 ili 7 procenata na 20, kao odgovor na krizu tih godina, veina drava nije mogla da otplati svoje dugove usled tako visokih kamatnih stopa (McNally, 2011: 127). Tada su MMF i druge finansijske institucije odluile da je najbolji odgovor na takvo stanje restruktuiranje duga, ime je dozvoljeno da zajmodavci na ime duga dobijaju u vlasnitvo imovinu drava Treeg sveta. Meutim, ni to nije doprinelo konanom izmirenju ovih potraivanja; ove drave su se dodatno zaduivale da bi vratile preanje dugove, a kada ni to nije pomoglo, svetske finansijske institucije su poele da primenjuju tzv. programe strukturnog prilagoavanja, odnosno programe smanjenja socijalne pomoi, otputanja, privatizacije, ukidanja

subvencija na osnovne ivotne namirnice, promena na tritu rada u vidu ukidanja minimalca i slabljenja sindikata, kao i otvaranja domaih finansija stranom kapitalu (McNally, 2011: 128). Time su drutvene formacije Treeg sveta u potpunosti postale podreene zemljama razvijenog kapitalizma i preureene su u skladu sa ciljevima (akumulacije) mahom zapadnog kapitala. Lenjinovim reima: Svet je podeljen na aicu drava-zelenaa i ogromnu veinu dravadunika (Lenjin, 1960: 104). Ipak, ne moramo ni da idemo u daleku prolost da bismo utvrdili ulogu finansija u podreivanju itavih drutava potrebama kapitala. Nama najblii primer su deavanja u samoj Evropi; tanije, jaz koji se otvara izmeu June Evrope i najpre Nemake kao najjae ekonomske sile u Evropi. Ono to je poelo u Grkoj, prenelo se i na paniju, Portugal i Italiju, ali i na Istonu Evropu (o stanju u post-jugoslovenskim zemljama ne treba ni govoriti). Ako smo malopre, pri navoenju uloge finansijskog kapitala, rekli da dolazi do izdvajanj[a] malog broja drava koje poseduju finansijsku mo iz reda svih ostalih (Lenjin, 1960: 62), moemo da uputimo na sledee vano obeleje savremenog imperijalizma. Za potrebe teksta emo, kao to je ve reeno, zanemariti ulogu izvoza kapitala i prei odmah na podelu sveta. Vano je odmah na poetku istai da, prema Lenjinu, kapitalisti dele svet ne zbog svoje naroite pakosti, nego zato to ih dostignuti stepen koncentracije primorava da udare tim putem radi postizanja profita; pritom oni ga dele prema kapitalu, prema snazi drugog naina podele ne moe biti u sistemu robne proizvodnje i kapitalizma (Lenjin, 1960: 78). To se kod njega najpre odnosi na podelu sveta izmeu razliitih kolonijalnih i imperijalnih sila u klasinom smislu podele na interesne sfere. Meutim, moe se tvrditi da je ta podela najveim delom prevaziena i da se danas radi o jednoj novoj podeli mada i ta podela funkcionie prema kapitalu, prema snazi. Radi se o podeli na centar, poluperiferiju i periferiju, kako je to odreeno u teoriji svetskog sistema. Razlika izmeu poluperiferije i periferije je u tome to drutvene formacije na poluperiferiji imaju politiku nezavisnost, za razliku od zemalja periferije. Centar, naravno, predstavljaju najrazvijenije zemlje koje sebi potinjavaju ostatak sveta, iako se i meusobno neprestano bore za prevlast. Istini za volju, i sam Lenjin prepoznaje da se podela sveta vri i na ovaj nain: finansijski kapital je tako krupna, moe se rei odluujua snaga u svim ekonom-

skim i svim meunarodnim odnosima, da on moe potinjavati sebi, i stvarno potinjava, ak i drave koje uivaju potpunu politiku nezavisnost [u smislu u kome one nisu kolonije prim. V.V.] (Lenjin, 1960: 85). Malopre smo pomenuli jaz izmeu June Evrope i finansijskih centara Evropske Unije, gde se upravo radi o tome da je i sama Evropa podeljena na centar i periferiju centar, u vidu Nemake, stavlja periferiju, u vidu June i Istone Evrope, u odnos ekonomske i politike subordinacije. Mora se priznati da Lenjinova malopreanja reenica o odluujuoj snazi finansijskog kapitala ne moe da se proita a da se u isto vreme ne pomisli na potinjavanje jednog dela Evrope drugom. Ovde se zapravo najbolje vidi kako funkcionie imperijalizam, uzet onako kako smo ga definisali na poetku. Akumulacije radi (tanije, radi vraanja dugova koji su iz privatnih prerasli u javne i obezbeivanja nemake ekonomske hegemonije), evropske institucije (ECB, Evropska komisija) zajedno sa dravnim vrhom Nemake politiki potinjavaju jug Evrope, uz ideoloke predstave koje olakavaju sprovoenje tih ciljeva. Vojne pretnje nema, to samo govori o podreenosti tog faktora ekonomskom i politikom tek onda kada ova dva nisu dovoljna, ili kada je interes iri od ekonomskog i politikog podreivanja, vojna pretnja ulazi u igru. Osim vraanja dugova, odnos izmeu Nemake kao glavne sile Evrope i ostatka kontinenta bio je i pre same krize odreen akumulacijom snaga Nemake leala je u jakom sektoru kapitalnih dobara, kao i u sposobnosti proizvodnje nove tehnologije, i u tome to je Nemaka bila glavni izvoznik na evropsko trite. O strukturnim problemima i protivrenostima ovakvog ustrojstva Evropske Unije podrobnije govore Bellofiore, Garibaldi i Halevi u svom ve navedenom radu, ali je ovde za sada dovoljno uputiti na ove injenice. Naravno, odnos centar-periferija postoji i van Evrope, tanije, izmeu Evrope i SAD i ostatka sveta; ovde su istaknute pukotine unutar samog evropskog projekta delom zato to su dobar primer onoga o emu govorimo, delom zato to su znaajna odrednica sadanje politike situacije. Naposletku, ostaje da se vidi koliko je imperijalizam poslednji stadij kapitalizma. Ono to je, prema Lenjinu, obeleje imperijalizma jeste smenjivanje kapitalistike slobodne konkurencije kapitalistikim monopolima (Lenjin, 1960: 91). Meutim, monopoli, izrastajui iz slobodne konkurencije, ne uklanjaju slobodnu konkurenciju, nego postoje nad njom i naporedo s njom, raajui time niz naroito otrih i

plahih protivrenosti, trvenja, sukoba (Lenjin, 1960: 91). Sve to deluje tano, ako se prihvate prethodno izvedeni zakljuci; ipak, najvei problem je u tome to je za Lenjina monopol prelaz od kapitalizma k viem stadiju (Lenjin, 1960: 91). Lenjin tako shvata (monopolistiki) imperijalizam kao odreenu vrstu truljenja kapitalizma, i lako je zakljuiti da posle toga, prema njemu, mora da usledi socijalizam kao vii stadij. To ne samo to ne mora da sledi, ve se, istorijski, nije ni desilo. Razlog zbog kog Lenjin to iznosi moe biti dvostruk; ili je stvar konjunkturne prirode, tj. u vreme do tada najrazornijeg rata i sve jaeg socijalistikog radnikog pokreta Lenjinu deluje kao da je kapitalizam zaista pri svom kraju, ili se radi o tome da celu koncepciju proima jedno shvatanje prema kome sve razvijenije proizvodne snage moraju dovesti i do promene proizvodnih odnosa. Bilo kako bilo, moemo slobodno rei da je Lenjin ovde pogreio, jer se lako moe zamisliti da kapitalizam kao sistem pronae nain da odloi ili ublai svaki strukturni potres ili krizu, ili ak iako ne uspe da je odloi ili sanira, ne sledi nuno da e se politiki formirati socijalistika alternativa. Zato ne bi trebalo pristati na ovu lagodnu, ali teorijski neadekvatnu tezu. Meutim, predlaem da se njegova koncepcija zameni koncepcijom imperijalizma kao naroitog stadijuma kapitalizma (to je, zapravo, i naslov sedmog poglavlja njegovog teksta). Drugim reima, ako se prihvati da je konkurencija dovela do sve vee koncentracije, da finansijski kapital igra sve znaajniju ulogu, da oba ta faktora vode podreivanju i sve dubljoj podeli sveta na centar i periferiju, a sve u cilju akumulacije profita, onda moemo da kaemo da se radi o tome da je imperijalizam naroiti stadijum kapitalizma samo u onom smislu u kom to predstavlja dalje zaotravanje svih protivrenosti kapitalizma, usled promena u proizvodnji, nemogunosti da se krize ree kao pre, sve vee i vre povezanosti elemenata unutar sistema i sve veih nestabilnosti u odnosima centra i periferije. Moemo da zakljuimo, stoga, da je Lenjinova teorija imperijalizma, uprkos svojim nedostacima, Literatura

omoguila da se taj fenomen posmatra s jedne strane koja ukazuje na tri principa: prvo, da se on izuava kao istorijski uslovljena pojava, pod uticajem promena u proizvodnji i vidovima akumulacije, ali sa akumulacijom kao svojim glavnim pokretaem; drugo, da se uoi uvek specifini odnos i posebna struktuiranost ekonomskog, politikog, ideolokog i vojnog inioca, umesto grubog svoenja na bankstere ili zavere; i tree, da se u analizi pronau one kljune take iz kojih slede vane politike implikacije za subjekte koji se takvom poretku protive.

Lenjin, Vladimir Ilji. 1960. Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma. Popularna studija, u: Izabrana dela, Kultura, Beograd. Marks, Karl. 1971. Kapital. BIGZ, Beograd. McNally, David. 2011. Global Slump: The Economics and Politics of Crisis and Resistance. PM Press. Smith, Tony. 2000. Technology and Capital in the Age of Lean Production: a Marxian Critique of the New Economy. Bellofiore, R. et al. 2012. Globalna kriza i kriza europskoga neomerkantilizma, dostupno na http://www.slobodnifilozofski.com/2012/09/bellofiore-garibaldo-halevi-globalna.html, pristupljeno: 18.5.2013.

Beskucnitvo
Beskunitvo, kao viedimenzionalni tip drutvene iskljuenosti, postaje sve zastupljenije. Pored dileme kako ga suzbiti, ini se da nije sasvim jasan ni sam pojam beskunitva. Dok mnogi smatraju da je beskunik ona osoba koja, kako doslovno kae i sama re, je bez kue, tj. krova nad glavom, strunjaci upozoravaju na mnogo iri pojam beskunitva. Iako su ljudi koji spavaju na ulici najvidljiviji deo ove marginalizovane grupe, ne smeju se zanemariti ni ostali koji potpadaju pod ovaj pojam. Evropska federacija organizacija koke se zalau za prava lica u situaciji beskunitva i stambene iskljuenosti (ETHOS) je razvio klasifikaciju beskunitva prema etiri stambene ivotne situacije: 1. Bez krova (bez bilo kakvog sklonita, lice koje ivi na ulici) 2. Bez kue (u privremenom smetaju, u privatnim i kolektivnim centrima, u sklonitima za ene i rtve nasilja, otputeni iz institucija) 3. U nesigurnom stanovanju (nelegalno, pod pretnjom izbacivanja, pod pretnjom nasilja)
1 2

Pie: Vladislava Stojmenovi

4. U neodgovarajuem stanovanju (neadekvatni objekti, visoka pretrpanost, infrastrukturna neopremljenost i sl.) 1 U Srbiji se beskunitvo definie terminima primarni beskunik ( ivi na ulici) i sekundarni (ive u prostorima naseljenim iz nude, upe, podrumi, vagoni i drugi improvizovani objekti). 2 Ako se ipak pozovemo na ETHOS-ovu klasifikaciju, kao iru i sveobuhvatniju, u Srbiji se trenutno izmeu 800.000 i 900.000 osoba mogu okarakterisati kao beskunici Pored irenja definicije beskunitva, postoji i savremeni trend menjanja i irenja profila beskunika. Dok su ranije ovoj grupi pripadali uglavnom sredovene i muke osobe, niskog obrazovanja i bez zaposlenja, danas se situacija dosta promenila. Sve je vie ena, porodica, penzionera sa malom ili neostvarenom penzijom, imigranata, Roma, mladih i dece koji trae novi dom na ulici ili nekom od prihvatilita a hranu u oblinjim kontejnerima ili menzama u prihvatilitvu.

Branislava arkovi, Mina Petrovi, Milena Timotijevi. 2012. Istraivanje beskunitva u Srbiji. Beograd: Hausing centar. str.12. Branislava arkovi, Mina Petrovi, Milena Timotijevi. 2012. Istraivanje beskunitva u Srbiji. Beograd: Hausing centar. str.7.

Kao uzroci beskunitva se najee navode nedostatak stambenog prostora, izbeglitvo, siromatvo, razvod, razne mentalne boslesti i bolesti zavisnosti. U istraivanju beskunitva u Srbiji, sprovedenog od strane Hausing centra (centar za unapreenje stanovanja socijalno ugroenih grupa) i DISC UK ( Developing Initatives, Supporting Communities), u naoj zemlji postoje neke specifinosti ove pojave: 1. Uticaj ekonomskog restruktuiranja i tranzi cionog siromatva. 2. Nedovoljna razvijenost kapaciteta zdravstvenih institucija za brigu o specifinim bolesnicima. 3. Nedovoljna pokrivenost beskunitva sistemom socijalne zatite. 4. Limiti porodice kao faktora socijalne sigurnosti. 5. Niska zastupljenost izbeglog i raseljenog stanovnitva. 6. Nizak delatni potencijal beskunika: odsustvo programa podizanja individualnih kapaciteta.

Moe se rei da problem beskunitva u Srbiji nije mnogo kompleksniji nego u drugim dravama. Ono to je oteavajua okolnost u naoj zemlji za suzbijanje ovog problema je nedostatak razvijenog sistema nunih institucija i nedostatak prevencije rizika od beskunitva. Takoe, reavanju ovog problema na ruku ne idu ni Ustav, ni zakoni, koji ne posveuju dovoljno panje ovom problemu niti ga shvataju ozbiljno, pa samim tim imamo i nedostatak mera za njegovo smanjenje. Iako je u Srbiji pravo na adekvatno stanovanje jedno od osnovnih ljudskih prava na osnovu raznih meunarodnih ugovora i sporazuma, mnogi ovo pravo ne ostvaruju. Beskunitvo se moe iskoreniti samo sistemskim planiranjem i reenjima. Pored jasnog zakonodavnig okvira, potrebana je i jaka politika volja za suzbijanje beskunitva. Razvoj institucija koje e se, povaanjem broja prihvatiliava i drugom pomoi, boriti protiv ovog problema. Takoe je potrebno razviti i mere prevencije, sto je mozda i najvanije u spreavanju daljeg irenja beskunitva.

Turizam danas predstavlja znaajan sektor svake zemlje. Sektor iji razvoj moe u velikoj meri doprineti samom napretku zajednice. Turizam postepeno poinje da se oporavlja od udaraca koje je zadala svetska ekonomska kriza poslednjih godina. U prilog tome govore i brojke. Po nekim proraunima meunarodni turistiki dolasci preli su jednu milijardu 2012 godine. Znaaj postaje jo vei ako pogledamo prognoze Svetske turistike organizacije prema kojima se predvia da e ukupan broj meunarodnih turista dostii 1,8 milijardi do 2030. Srbija spada u red zemalja sa izuzetno visokim mogunostima i potencijalima za njegov razvoj. Na ovom polju svakako treba daleko vie angaovanja, a svakako i uloenih sredstava. Meutim, povezano sa ovim sektorom jeste sektor saobraaja koji u velikoj meri moe doprineti rastu. Danas posebno rastui znaaj ima avio saobraaj nakon pojave low cost kompanija. Neto vie od polovine putnika tokom 2010. godine putovalo je ovih vidom transporta. Low cost kompanije nastale su u SAD-u i njihopvo poslovanje pre svega se zasniva na modelu koji ima za cilj smanjenje trokova i poveanje produktivnosti. Prva low cost avio kompanija bila je Southwest Airlines. Kljune karakteristike koje

Pie: Jovana Aleksi

se vezuju za low cost aviokompanija su pre svega postojanje jedne klase za putnike, posedovanje jednog tipa aviona, rezervacija putem interneta. Kupci su na taj nacin osloboeni stresa, nema gubljenja karata, ekanja u redovima u zadnjem trenutku, a vie vremena preostaje na aerodromima za kupovinu. Svakako za putnike najznaajnija je cena prevoza. Ove kompanije su jeftinije ponekada i do 50%. To je glavni razlog i njihovog uspenog poslovanja i stalnog rasta, prilagoeni su veem broju ljudi. Stanovnitvu koje do tada nije sebi moglo da priuti dalja putovanja i odmore pre svega usled nepristupane cene. Na taj nain olakano je takoe i putnicima koji odlaze na odmor ili poseuju prijatelje i rodbinu za vreme praznika. S obzirom na to da oni nerado biraju prevoz avionom ukoliko to podrazumeva brojna presedanja i guve. U Evropi vodee kompanije su Ryanair i Easyjet. Ove kompanije kod nas nisu poele sa radom. Dolazak niskotarifnih aviokompanija na trite Srbije je tek na poetku. Za sada posluju tri komapnije. Postavlja se pitanje koliko je Srbija atraktivna destinacija za njih i kojom brzinom e se njihov dolazak i odvijati. Svakako za turiste iz Srbije ovakav poduhvat moe da bude veoma znaajan,

ali i za razvoj turizma u Srbiji samo ukoliko se te mogunosti i prepoznaju. Ovakva politika mogla bi da znai dolazak stranih turista u veem broju i dalji napredak kroz njeno promovisanjue kao znaajne destinacije. Takoe, poslovna politika ovih kompanija po kojoj uglavnom koriste sekundarne aerodrome moe biti korak ka razvoju pojedinih destinacija Srbije gde je mogue obezbediti civilne aerodrome za njihovo sletanje. Koliko brzo e ova mogunost i ansa biti prepoznata i koliko brzo e se raditi na osposobljavanju pojedinih aerodroma je pitanje. Meutim nesumljivo da od toga zavisi razvoj, a time i boljitak za celokupnu zajednicu. Na taj nain obezbedie se nova radna mesta i mogunost privrednog i ekonomskog napretka zemlje. Southwest Airlines je kompanija koja je veliki rast postigla zahvaljujui niskim trokovima i visokoj efikasnosti u svakom aspektu poslovanja. Posluje na sekundarnim aerodromima gde su trokovi manji, kanjenja retka, a vreme okretanja aviona mnogo manje. Southweat Airlines je usavrio preokret aviona za samo 25 minuta, odnosno vreme koje je potrebno da avion sleti, iskrcavanje putnika, napuniti gorivom ako je potrebno, pripremiti sledei let i poleteti. Takoe poseduje jedan tip aviona Boing 737, ime se omoguava da svi piloti, posada rade na bilo kom avionu. Bitna stavka koja je uticala na poveanje prihoda je svakako vea gustina sedita i ne postojanje biznis klase, tj. postojanje samo jedne klase, kao i ograniene usluge tokom leta. Glavne karakteristike koje e kasnije mnoge kompanije slediti. Ti faktori u kombinaciji sa velikim prosenim bojem prodatih sedita znaajno smanjuje prosenu cenu sedita. To su neke od karakterisitika koje su presudno uticale na jeftinije karte ovih kompanija. Low cost kompanije svakako imaju izuzetno veliki uticaj na razvoj celokupne avio industrije, ali takoe i na razvoj turizma. Danas vie nego ikada turistima su pristupane brojne udaljene lokacije. Takorei prepreke gotovo da ne postoje u mogunosti savremenog oveka da istrauje brojna podruja i turistike destinacije. Svakako ono

to je vie puta pomenuto pristupane cene su osnovi razlog opredeljenja putnika za ovakav nain putovanja. Kako konkurencija postaje sve vea tako se vodi i borba oko privlaenja i zadravanja putnika. U tu svhu kompanije su poele da sprovode brojne strategije odranja i unapreenja poslovanja. Tako se i uvode odreene novine. Recimo Easyjet poinje sa korienjem satelitske televizije, zatim Southweat Airlines mogunost korienja Interneta i slino. Ovakve aktivnosti svakako utiu na poveanje trokova, takoe trokovi zakupa i odravanja aviona su visoki zato u tim odlukama treba biti umeren i proceniti mogunosti. Naravno daleko od toga da ovakav vid poslovanja ne donosi probleme. Svi oni se suoavaju sa odreenim vidovima problema za koje moraju pronai reenje kao uspean put odranju ovakve pozicije i u budunosti. Niskotarifne aviokompanije danas se nalaze u konkurentnoj prednosti, ovakvu poziciju mogue je i zadrati ukoliko bi se ove kompanije usmerile na zadravanje takvog postojanja, pre svega usmeravanje na kratke relacije. Na taj nain se umanjuju trokovi koji bi nastali pri transferu putnika. Kako je Internet imao veliku ulogu u daljem njihovom poslovanju, jedno od kljunih pitanja u budunosti e biti nain i taktike korienja nove tehnologije i naini pribliavanja korisnicima. Pa u tu svrhu vrlo znaajno je samo pitanje zadovoljstva korisnika njihovim uslugama i uspostavljanja lojalnosti. Na taj nain se postie neka vrsta garancije korienja i u budue njihovih usluga. Daljem napretku niskotarifnih aviokomapnija svakako ide na ruku i pitanje bezbednosti. Danas najvei stepen bezbednosti ostvaruje se u vazdunom saobraaju. Naravno ovakva statistika rezultat je potovanja strogih procedura. Ukoliko uzmemo u obzir ekonomsku krizu koja traje i dalje jasno je da se ljudi uglavnom orjentiu na ovakav vid prevoza. Naravno to ne moe biti garancija. U uslovima neizvesnosti, kao i estih promena na tritu, svaka kompanija da bi opstala mora se usmeriti na prilagoavanje svoje strategije novonastalim uslovima kao jedini siguran put daljeg napredovanja.

Treba li Srbiji nuklearna elektrana?

Oekuje se da e do 2020. godine Srbiji biti potrebni novi kapaciteti energije, pa se postavlja pitanje na koji nain e se nadomestiti nedostatak klasinih izvora energije. Zakon o moratorijumu na gradnju nuklearnih elektrana je na snazi do 2015.godine. Da li e gradnja nuklearne elektrane biti jedan od naina da se obezbede potrebni resursi? Ono to je sigurno jeste da gradnje nuklearnih elektrana nee biti do 2015. To garantuje i Zakon o moratorijumu i strategija razvoja energetike Srbije kojom nije previena izgradnja nuklearki. Sudei po izjavama nadlenih ministara proteklih godina na ovo se nije gledalo kao na trenutno realnu mogunost, ali se nije potpuno iskljuivala u budunosti. Realnija opcija i plan je efikasnije korienje postojeih i razvoj novih energetskih potencijala uglja, gasa i hidroresursa. Preko 80 % ukupne proizvodnje el.energije u Srbiji dobija se preradom uglja i nafte, 7% ine hidroresursi i 6% gas. Meutim, strunjaci upozoravaju na ogranienost ovih izvora energije. Iako neobnovljiv izvor, ugalj predstavlja strateki energent u naoj zemlji, a procene su da e domae rezerve, bez Kosova, trajati jo 50 do 70 godina. Potvrene domae rezerve nafte su 8,6 miliona tona koje bi mogle da se eksploatiu jo narednih pet godina. Sprovode se nova istraivanja jer se procenjuje da postoje znaajna nalazita, meutim godinja prerada zadovoljava tek petinu domaih potreba. Generalno, trajanje svetskih rezervi nafte meri se desetinama godina, tako da u budunosti nafta kao energent nema naroitu perspektivu. Rezerve gasa

Pie: Ljubinka Ljuji

u Srbiji ine tek 0,03% svetskih rezervi, tako da se razvoj na ovom polju vidi u izgradnji Junog toka gasovoda iz Rusije, ija naftna kompanija planira izgradnju etiri gasne elektrane u Srbiji. Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije, smatra se da bi hidropotencijal trebalo efikasnije iskoristiti. Ministarstvo energetike je objavilo javni poziv za izgradnju 317 mini hidroelektrana koje bi na mrei trebalo da budu do 2015. i proizvedu 400 gigavatsati el. energije godinje. Potencijali solarne energije, iako je proseno sunevo zraenje 40%vee od evropskog proseka, su potpuno neiskorieni. Masovne eksploatacije ovih prirodnih resursa osim proizvodnje energije, proizvode i nepopravljive negativne posledice po ivotnu sredinu, utiui na promenu osnovnih biolokih funkcija flore i faune. U nastojanju da se obezbedi dovoljno energije i zadovolje potrebe koje mi smatramo neophodnim, koliko je realno da se posegne za proizvodnjom nuklearne energije? Ideja nije nova, u SFRJ je postojala namera i plan 80-ih da se krene u izgradnju nuklearki, ali zbog ernobiljske katastrofe i raspada zemlje ti planovi nisu ostvareni. Pojedini strunjaci iz ove oblasti miljenja su da bi Srbija trebalo da uspostavi programe za prihvatanje energetskih tehnologija na osnovu nuklearnih reaktora i stvori preduslove za implementaciju nuklearne energije ve u narednim godinama. Navode da je okretanje ka nuklearnoj energiji neizbenost i da je to ekonomski najisplativiji nain proizvodnje struje. Takoe, nauka je napredovala, reaktori tree i etvrte generacije su ekoloki

bezbedni, a godinja koliina nuklearnog otpada moe da stane u jedan kubni metar prostora, za razliku od otpada termoelektrane za koji je potrebno nekoliko miliona kubnih metara prostora. Trend u EU je podizanje kapaciteta nuklearne energije koji bi inili 30% ukupne energije, a u svetu se gradi ili je narueno jo 40 nuklearki. Meutim, pred izgradnju elektrane postavlja se niz pitanja i problema koje bi trebalo reiti. Kako finansirati izgradnju? Kako proizvesti nuklearno gorivo i preraditi islueno? Kako i gde skladititi radioaktivni otpad? Da li raspolaemo strunim kadrovima? Da li smo spremni da prihvatimo rizik i posledice mogue havarije? Izgradnja nuklearne elektrane kostala bi najmanje oko pet milijardi dolara, koje bismo mogli da obezbedimo jedino zaduivanjem. Eksperti zato smatraju da bi bolja opcija bila uestvovanje u nekom multinacionalnom projektu sa manje ulaganja kako bi smo obezbedili jeftiniju el.energiju. Pre dve godine razmatralo se uee u projektu izgradnje elektrane Belene u Bugarskoj, to je podiglo dosta praine u javnosti. U meuvremenu, od toga se odustalo jer bi zemlja morala da se zadui, a elektrinu energiju bi dobila tek za petnaestak godina. Drugi problem su sirovine koje su potrebne za nuklearno gorivo, pre svega uranijum i plutonijum. Srbija je imala rudnnik uranijuma, koji je zatvoren, ali nema potrebnu tehnologiju za obogaivanje, a primena prirodnog uranijuma bi bila zahtevniji i neisplativiji proces. Mi takoe ne moemo da preraujemo islueno gorivo. Onda, kako prevazii problem skladitenja nuklearnog otpada. Osim to je potrebno uloiti mnogo sredstava, potrebno je bezbednost skladita osigurati minimum u narednih sto hiljada godina. Kako bi se predupredio ovaj problem, Klub 7, koji ine

zemlje proizvoai nuklearnog goriva (SAD, Rusija, Francuska, Nemaka, Velika Britanija, Kanada i Kina) je ponudio da istroeno gorivo i nuklearni otpad vraaju u zemlju proizvoaa. Mi nemamo ni dovoljno strunih kadrova, na ta je uticao i Zakon o moratorijumu, ali takoe treba imati u vidu da je re o postrojenjima sto puta vee snage od nekadanjeg velikog reaktora u Vini. I na kraju, ko e snositi posledice havarija na elektranama, koje su, uveravaju nas primeri kroz istoriju vie nego mogue. Postoji mogunost namerne hvarije u obliku teroristikog napada, o emu treba da brinemo i bez elektrane u naoj zemlji, s obzirom na znaajne nuklearne kapacitete u bliem okruenju, pa bi posledice bile jednako pogubne. Mada ni posledice akcidenata u mirnodopskim uslovima nisu nita manje. Ako se podsetimo tri najvee nuklearne katastrofe: Nesrea na ostrvu Tri milje u SAD, 1979. Kada je jezgro poelo da se topi, klasifikovana kao 5 stepen na meunarodnoj skali. Od tada je u SAD zabranjena izgradnja novih postrojenja. Havarija sovjetske centrale u ernobilju 1986. nesrea najvieg, 7.stepena posle koje je umrlo izmeu 30 i 60 hiljada ljudi i kontaminirano tri etvrtine Evrope. I najskorija, eksplozija u Fukuimi izazvana zemljotresom 2011. svrstana kao 4 stepen nesree. Novo curenje u ovoj elektrani u aprilu pokazuje da havarija jo uvek nije sanirana. Da li nam ovi primeri pokazuju da ovek nije u stanju da se nosi sa posledicama razorne energije koju je sam stvorio i koju ne moe u potpunosti da kontrolie? Da li e po ko zna koji put u nastojanju da pobedi prirodu i zadovolji svoju nezajaljivost ii protiv sopstvenog dobra? Da li se ovakav rizik moe nazvati isplativim?

Sa jedne strane Fruka gora, sa druge strane zgrade i ravnica, sa jedne Sremci a sa druge Bavani. I dok ih tok Dunava razdvaja, zajedniko im je Novi Sad. Jedni ive u samom jezgru grada, a drugi u najmirnijem delu Novog Sada, naseljenim bogatim novosaanima, u Sremskoj Kamenici. Veiti rivalitet izmeu stanovnika Glavnoga grada Panonske nizije, onih koji ive u brdu i onih koji ive u podnoju od davnina je poznat. Jedni se hvale da ive u samom gradskom jezgru, a drugi prirodom i odmorom, a opet blizinom samog gradskog trga na svega 15tak minuta vonje kolima. Meutim poslednjih godinu dana i Bavani su stekli sitnicu sa kojom e se pohvaliti. To su svetski ampioni u banatskim orama, dok se Sremci ne mogu pohvaliti ni aktivnom ekipom u ovom sportu. Banatske ore se jo od davnina igraju u Vojvodini i predstavljaju staru obansku igru sa krpenom lopticom i tapom, najee kuvanim jasenom, sa kojim se ta krpenjaa udara. Tu staru Vojvoansku odnosno Banatsku igru, su prvi zaigrali obani,

Pie: Gabor Lepe

pre vie od 200godina, koji su uvajui svoju stoku nali sebi razbibrigu. Smeliji u Banatu ak i tvrde da je Mihajlo Pupin odlazei trbuhom za kruhom za Ameriku, poneo krpenu lopticu i tap, pa ovu staru obansku igru prezentovao u belom svetu. Amerikancima se igra uinila interesantnom, pa su je prilagodili svojim nahoenjima, izmenili pravila i nazvali je bejzbolom. Razlike izmeu bejzbola i ora postoje. U bejzbolu postoje 4 baze u orama dve; u bejzbolu se ne rauna direktan pogodak igraa lopticom, dok je on u orama veoma bitan.... Slinosti su i to postoje tzv svetska prvenstva i u jednom i u drugom sportu, s tim to je bejzbol proiren na ceo svet a ore na vojvoanski i rumunski deo Banata. Oba sporta imaju svetskog prvaka, jedan se nalazi u Americi a drugi trenutno u Novom Sadu. Naime, laskavom titulom Svetskog prvaka, osvojenom u banatskim orama za 2012.godinu u Tomaevcu, moe da se pohvali ekipa Novosadski beari iz Novoga Sada. Ona je u prologodinjoj finalnoj utakmici stala na

crtu sa viestrukim prvakom sveta, ekipom Marijeva iz Tomaevca. Ubedljivom pobedom uspeli su po prvi put da stanu na tron, za manje od 3 godine, od osnivanja kluba. Iako ovaj sport jo uvek nije zvanino priznat u Srbiji kao sport, Drutvo za ouvanje banatskih ora se ve dvanaest i po godina trudi da ovu igru otrgne od zaborava i da raznim sponzorstvima omogui sredstva za odravanje svetskog prvenstva u Tomaevcu. Ovogodinju titulu prvaka sveta, brane upravo novosaani, na terenu koji je ve trinaestu godinu za redom predvien za igru u Tomaevcu. Pravila se svake godine dopunjuju sa uoenim propustima iz prethodne godine, ali jedno je uvek isto, a to je da svaki tim koji se takmii ima obavezu da organizuje turnir u mestu odakle je. Razlika u turnirima je to se oni dele na revijalne i kvalifikacione. Ekipa koja je kvalifikovana na predstojee prvenstvo, ne moe da organizuje kvalifikacioni turnir, nego samo revijalni koji nema bodovni znaaj. Donevi prole godine trofej u Novi Sad, Bearima je uprilien prijem u Skuptini grada Novog Sada od strane aktuelne gradske vlasti. Tadanji Sekretar za sport i omladinu je predloio da se naredne godine odri Kup u orama, upravo u ovom ampionskom Novom Sadu. Na ovom prijemu su gradski elnici upoznati sa tekim nainom finansiranja koji se zasniva uglavnom na sponzorstvima stoga je dogovoreno da e se deo potrebnih sredstava obezbediti, od strane

Sekretarijata za sport i omladinu. Na taj nain bi se organizovao ne samo Turnir u Novom Sadu, koji se uklapa u pisana pravila, nego i Kup gde bi samo najbolji mogli da konkuriu za novu laskavu titulu u cilju promocije sporta u Novom Sadu.Na ovom susretu bi najbolji orai iz celog sveta, mogli da odmere snage kao uvod u Svetsko prvenstvo koje se tradicionalno odvija u Banatu, prestonici banatskih militara u Tomaevcu. Meutim kupovinom glasova i raznim drugim malverzacijama su novci potroeni, vlast smenjena a od Turnira i Kupa je ostala samo prazna prologodinja pria i veliki entuzijazam Beara, koji polako jenjava. Poslednje tri i po godine, koliko ovaj novosadski klub postoji, do sada je uspevao da ispotuje pravila o odravanju turnira u svom lokalnom mestu. Meutim, od prologodinjih obeanja, ove godine su se oraki dogaaji u Novom Sadu stavili pod znak uenja a rei i garancije nestale u magli. Pored otkazivanja godinjeg obaveznog turnira, otkazan je i kup. Politika je pustila svoje pipke ak i u predeo rekreativnog sporta koji jo uvek nije zvanino zaiveo u dravi. Ovim je aktuelnim svetskim prvacima uskraena redovna procedura koju svaki klub tokom godine prolazi kroz organizaciju turnira. Bearima je ostalo da se nadaju da e, pored rasipanja gradskih para iz budeta na kupovinu glasova i osnivanje novih javnih gradskih preduzea, ostati malo novca na jesen, da se pomogne u odravanju Turnira iako je sezona uveliko poela.

Stephen Colbert i Jon Stewart

Liberalni pokuaj formalnog demistifikovanja praksi medijske sfere i politike etike u Americi
Stiven Kolber - dobronamerni, slabo informisani, dobrostojei idiot

U intervju NPR-a, amerikog nacionalnog radija, sa Stivenom Kolberom 2005.godine neposredno nakon poetka emitovanja njegove TV emisije Kolberov Izvetaj (The Colbert Report), Stiven Kolber kae za svoj istoimeni lik da je strastven, da je veoma subjektivan i da se izuzetno investira u prie, u vesti i u teme o kojima izvetava. Njega sve to duboko potresa, veoma je zainteresovan za dogaanja u zemlji, jedino to ne zna previe o tome ta se zapravo deava u Americi. On poseduje mali deo, naznaku informacija o nekom dogaaju, a izvodi iroke zakljuke iskljuivo na osnovu tih naznaka. Na prvi pogled, moe delovati da poseduje postmodernistiki etos u sebi kada u svojoj emisiji kae da nije pristalica injenica, meutim ve u nastavku opovrgava tu pomisao navodei da je najbitnije ta nam na oseaj kae i nastavlja- To zaista ima smisla, ima smisla da je zemlja ravna i da se Sunce

Pie: Bojana Mileti

okree oko nas, kad pogledam u nebo vidim da se Sunce kree, ne vidim nas (Zemlju) da se kreemonajjednostavniji odgovori su obino i najistinitiji!. Kolberov Izvetaj je satirina, parodina i duhovita televizijska drama u formi komentatorske emisije u kojoj voditelj- Stiven Kolber iznosi svoje analize, stavove i zapaanja o politikim dogaajima i vestima u zemlji. Kolberov satirini lik u Kolberovom Izvetaju je nastao, izmeu ostalog i kao odgovor na poznatog amerikog konzervativnog voditelja Bila O Rajlija i njegovu emisijiu O Rajlijev faktor gde komentarie i analizira vesti sa stalnim i nekoliko povremenih komentatora i gostima koji su uglavnom drugi voditelji slinih emisija sa Fox News-a ali i neki neistomiljenici (demokrate, liberali, uopteno progresivni po politikom ubedjenju). Posebno pogodan za parodiju je ORajlijev dijalog sa demokratama, liberalnim politiarima i analitiarima, dakle u veini

sluajeva sa neistomiljenicima. Kolber nam u svojoj emisiji pokazuje, po ugledu na ORajlija (koga inae zove Papa Bear, pater familias konzervativnih Tv voditelja) kako je potrebno samo, da kada vas suoe sa protiv argumentom koji, zasnovan na injenicama, u potpunosti obara va stav, da ih samopouzdano i dosledno ignoriete i da se drite vaeg stanovita, sada ve tako jasno oborenog. O Rajlijeva emisija je podeljena u vie segmenata od kojih su najuzbudljivije za analizu sledee- Patriote i Glupaci, Re dana, Deca u opasnosti, Najgluplja stvar dana Patriote i Glupaci je bio segment emisije, iz koje je nastala i istoimena knjiga, u kojem O Rajli odabira osobe koje su po njegovom miljenju dale znaajan doprinos te nedelje u kulturi ili za zemlju uopteno, nazivajui ih Patriotama, a osuuje druge koji su po njegovom miljenju ispali Glupaci (Pinhead). Termin Pinhead za O Rajlija nije predeterminisana karakterna crta neke linosti, jedna ista osoba moe biti jedan dan Patriota, drugi dan Pinhead, dok se termin Patriota vezuje za nekoga ko dui period, principijelno razume stvari i deluje u skladu sa patriotskim oseajem. Ova visprena nadri- psiholoka dihotomija je inspirisala ORajlija da napise knjigu Patriote i Glupaci: Gde stojimo u Obamino doba u kojoj je na poetku kratko objanjavao ove termine, da bi se ostatak knjige sveo na analiziranje i uporeivanje Obaminih stavova pre i posle dobijanja prvog predsednikog mandata. ORajli se dogovorio sa svojom izdavakom kuom da prilikom kupovine njegove knjige u Americi, oni poalju jedan primerak knjige vojnicima u Avganistanu. Nakon to je jedan ameriki vojnik u Avganistanu u iju je bazu stigla kutija puna ORajlijevih knjiiga, iz revolta na svom tumblr nalogu objavio fotografije tih istih knjiga kako gore,uz komentar kako im je neko poslaoovu glupost umesto neega to bi im koristilo, npr.hrana ili sapun, usledio je Kolberov fantastini odgovor narednog dana gde je u svojoj emisiji proglasio Bil ORajlija za patriotu jer je slao trupama ono to im je najvie potrebno-njegovu knjigu, a vojnika koji je fotografisao i zapalio te knjige za Glupana koji sedi daleko, hiljadama kilometara udaljen od prve linije fronta-senzacionalistikog novinarstva, uukano kritikuje u svojoj operativnoj vojnoj bazi i napada heroja koji ustaje ujutru svaki dan i oblaci ovu uni-

formu (skupo odelo) i odlazi na pakleni posao na kablovskoj televiziji, zbog ljubavi prema zemlji i bogatog ugovora sa televizijom. Prosto mi je muka da gledam vojnike poput vas koji koriste jadne novinare kao to je Bil ORajli kao sredstvo za promovisanje sopstvenih politikih programa i ideologija, ao mi je gospodine ali vi ste veeras dobili titulu Glupana!rekao je Kolber. Kolberov izvetaj je zadrao i prihvatio kao odgovarajui okvir za parodiju veinu ovih segmenata. On parodira i formu i sutinu ove i slinih emisija iji voditelji uestvuju u (re)produkciji odreenih tema i naina izvetavanja o njima (ratovi u Iraku, Avganistanu, odnos prema Kini, Severnoj Koreji, Rusiji, abortus, hrianstvo, pravo na korienje oruja) na sledei nain: izvetavajui o ratovima u Iraku i Avganistanu, prisutna je i jasno uoljiva polarizacija na dobre(ameriki vojnici od najnieg do srednjeg ranga, vojni vrh kako je pod kontrolom demokrata esto je kritikovan zbog nedovoljno ustre retorike i vojnog delovanja na terenu) i loe momke (od najire shvaenih teroristikih organizacija u Iraku i Avganistanu, do graana tih zemalja koji se protive amerikoj okupaciji i njihovim ratnim dejstvima). Kolberov lik je savreno prikazan model egocentrinog, bez posebne osnove samopouzdanog politikog konzervativnog komentatora koji ima ogranien pogled na svet potkrepljen injenicama koje su nastale u najveoj meri na osnovu njegove emotivne a ne kognitivne komponente stava, nekritiki prihvatajui sve to on osea da je tano i pritom aksiomatski nastupajui kao da se radi (i da uopte moemo govoriti) o nekakvoj univerzalnoj istini. Kolber je u segmentu emisije koji se zove The Word u prvoj emisiji Izvetaja utvrdio i definisao re Truthiness ne kao nain razmiljanja o pojmovima,dogaajima uzimajui u obzir injenice ve kao nain oseanja ta je ispravno i ta bi trebalo da bude: Truthiness is What I say is right, and [nothing] anyone else says could possibly be true. Its not only that I feel it to be true, but that I feel it to be true. Theres not only an emotional quality, but theres a selfish quality. Kritika ideoloki obojene normativnosti i takvog naina izvetavanja o vestima predstavlja jednu od najvanijih karakteristika ove emisije i njenu najveu vrednost.

Don Stjuart: Humor,u jednom smislu, slui kao sredstvo odbijanja kritike.

Kolberov Izvetaj je nastao kao spin-off emisija Dnevnog oua, kojeg od 1999. vodi komiar, pisac i glumac Don Stjuart. I Dnevni ou i Kolberov Izvetaj imaju slinu formu-traju oko 20 minuta, prikazuju se od ponedeljka do etvrtka u nonom terminu, sa slinom studijskom scenografijom, snimaju se nekoliko sati pre prikazivanja na televiziji. Dnevni ou sa Donom Stjuartom je poeo da se (pre dolaska Stjuarta su dominirale vesti iz popularne amerike kulture) bavi vestima iz amerike unutranje i spoljne politike. Stjuart je jednom prilikom rekao da oni ne prenose vesti niti izvetavaju na klasian nain ve da samo reaguju na njih u kominoj i satirinoj formi. Poto informativne emisije funkcioniu po logici zabavnih televizijskih programami pravimo emisiju koja operie u polju izmeu onoga kako bi informativna emisija trebalo da izgleda i kakve zaista jesu nae emisije- obino sredstvo za postizanje to veeg rejtinga emisije za televizijsku mreu. Dnevni ou svoju inspiraciju crpi iz dnevnih politikih dogaanja i njihovog medijskog izvetavanja. Ovaj ou se deklarie kao televizijski program lanih vesti (fake news tv

program), sa Stjuartovim dopisnicima,inae glumcima ili stand-up komiarima, koji ponekad glume eksperte za versku, politiku, etniku grupu u zavisnosti od svojih prirodnih predispozicija: stariji politiki dopisnik za crnce, ene, homoseksulace (senior black correspondent, senior gay correspondent)... Takoe, uvena su izvetavanja sa republikanskih i demokratskih predsednikih konvencija 2004., 2008 i 2012. Tako su 2008. aludirajui na seks skandal jednog od republikanskih senatora sa muskarcem u mukom wc-u aerodroma, izvetavali iz jednog improvizovanog mukog wc-a tvrdei da se nalaze u sali gde se odrava republikanska konvencija. Emisije Dona Stjuarta i Stivena Kolbera su odlini pokazatelji onoga to savremena politika teorija i teorija medija naziva nedostatak kritinosti javne sfere i istraivakog novinarstva u Americi. Najveem broju privatnih televizijskih mrea I tampanih medija je bitnija forma izvetavanja od sadrine vesti i tako, iz komercijalno-finansijskih razloga,da bi sve vie poveavali rejting svojih emisija i tv stanica, senzacionalistiki prenose vesti o

porodinom nasilju, (samo)ubistvima, silovanjima, mlatretiranjima dece od strane vrnjaka u kolama. Istim principom se vode i kada izveavaju o politici; Jako je zanimljivo pratiti kako npr konzervativni Fox News izvetava o posrtaju nekog republikanskog politiara-najvie se izvetava o seks skandalima, korupcijskim aferama na povran i bizaran nain kako bi ta ista puritanski ista javnost Amerike, koja je izabrala funkcionere koji insistiraju na porodinim tradicionalnim vrednostima, uivala i fetiistiki pratila odvijanje prie do najsitnijih i za njih najgnusnijih detalja. Ili kako su konstruisali mantre u vezi Obame tokom predizborne 2011/2012.godine-kada nije socijalistiko, sa muslimanskom pozadinom udovite koje unitava tradicionalni heteroseksualni brak i porodicu i koje hoe da narui Ustavom zagarantovana prava (drugi amandman, da preciziramo), tada se ponavlja pitanje, koje je postavio najbogatiji Trol sa najmanje politikog kredibiliteta u skorijoj amerikoj istoriji, Donald Tramp, o legitimitetu njegovog Izvoda iz knjige roenih i kako on zapravo nije Amerikanac. Naravno to nije problem samo, grubo reeno konzervativnih medija, slini obrasci se javljaju i kod tzv.liberalnih main-stream medija koji pristrasno izvetavaju o republikancima (naravno ovde je re u negativnom kontekstu), to je imalo svoj znaaj za vreme Bua do 2008.kada su nakon odreenog vremena mediji poeli da postavljaju pitanja o svrsishodnosti rata u Iraku, da li Irak zaista ima nuklearno oruje. Ako je i tada bilo nekih svetlih momenata istraivakih novinarstva, nakon izbora Baraka Obame, glavnu ulogu kritiara njegove administacije preuzima Fox News koji u Obami vidi slabog lidera sa socijalistikim idejama i muslimanskim odgojem, tagod takav odgoj tano podrazumevao. Njegova previe meka spoljna politika je rezultirala time da je Amerika izgubila ulogu svetskog lidera i najvee zemlje na svetu, to se jasno vidi i odnosa prema Rusiji, Severnoj Koreji, Kini, izbegavanju spominjanja dihada, njegove navodno socijalistike ekonomske politike koja se ogleda u prevelikom troenju i zaduivanju javnog sektora, donoenjem zakona o univerzalnoj zdravstvenoj zatiti, preteranoj brizi o zatiti ivotne sredine,

njegovom otvorenom zalaganju za legalizaciju gej brakova. U takvoj klimi novinarskog izvetavanja koje se svodi na mantrino reprodukovanje nekoliko politikih sintagmi sa jedne strane i logikom postizanja to veeg profita /veeg rejtinga emisija to dovodi do senzacionalizma u izvetavanju i informativnih emisija koje moemo tako prepoznati jedino po nazivu a ne po sadraju, zaista jeste neophodno da postoje emisije poput Dnevnog ou-a i Kolberovog Izvetaja. Ono to im se zamera jeste to da se oni kriju iza uloga (Kolber) i iza toga to su oni pre svega komiari (Stjuart). Tako je Stjuart jo 2002.godine u jednom intervjuu izjavio da humor ustvari odbija kritiku i time je objasnio/ opravdao svoj ali i Kolberov poloaj- on je cinini kritiar amerike politike i medija ali iskljuivo kao komiar to zapravo potire bilo kakvu aktivistiku odgovornost koju bi moda osetio jer kako moemo komiara shvatiti ozbiljno? Stie se utisak da su Stjuart i njegovi pisci u nekom trenutku odluili da tone it down ,da smanje pritisak i ozlojaenost na administraciju, i da se koncentriu vie na Bil O Rajlija i ostale desne politike komentatore u medijima i u politici, kao da je to najvea konica demokratije u Americi. Kao najbolji primer takve prakse moe da poslui Stjuartovo potpuno ignorisanje sluaja amerikog vojnika Bradley Manninga koji je optuen i ubrzo uhapen pod sumnjom da je 2010 u Iraku prosledio Wikileaksu poverljivu dokumentaciju State Departmenta koja se sastojala od 250,000 poverljivih diplomatskih izvetaja i 500,000 poverljivih vojnih izvetaja iz Iraka i Avganistana. Na dan hapenja Manninga Stjuart je samo ismevao njegove pristalice koji su doli da protestvuju, zamerajui im da pevaju smene pesmice. Iako se ne moe sporiti uticaj koji Stjuart i Kolber imaju na ukazivanje dela problema u amerikom drutvu, postaje jasno da sa svojom filozofijom psa koji laje a ne ujeda ne doprinose fundamentalnoj kritici amerike politike i drutva, da ne preispituju drutvene i politike tabue, ve da ironinim sledom okolnosti ismejavajui republikanske spin majstore, sami postaju isti spin majstori samo u slubi druge politike partije.

Da li smo ljudi ili dijagnoze?

Ustanove za smetaj psihijatrijskih pacijenata postoje ve vekovima. U kom god obliku da su postojale samostani, azili, zatvori, brodovi ludaka itd., svrha im je bila jedna: izolovati nenormalne od normalnih, odvojiti ih od ostatka sveta, uznemirenog samim njihovom postojanjem. ak i kasnije, sa razvitkom nauke, i otvaranjem velikih psihijatrijskih bolnica, situacija se nije sutinski izmenila, jer je cilj postojanja ovih institucija ostao isti. Danas smo stigli u XXI vek, tzv. atomsko doba je u punom procvatu, informatika era ovladala je ivotima ljudi, i mnogi stavovi su se promenili, pa i stavovi o mentalnom zdravlju. U savremenoj literaturi sve je vie onih koji zastupaju miljenje da psihijatrijski pacijenti ne bi trebalo da ive izolovani u velikim psihijatrijskim bolnicama, ve treba da se integriu medju obine ljude, jer sa njih konano treba da bude skinuta stigma nedodirljivog

Pie: Ivana Andjelkovi

i stranog. Ovo stanovite medju strunjacima koji se bave mentalnim zdravljem ima sve vei broj pristalica, ali i dalje ostaje pitanje: u kojoj meri ta promena stavova utie na praksu u postupanju sa psihijatrijskim pacijentima? Jer, uprkos novinama, uprkos nalazima istraivanja koja pokazuju da se dugakim hospitalizacijama kod pacijenata razvijaju pasivnost, ravnodunost, infantilnost, tj. institucionalna psihoza, uprkos promeni stavova medju laicima koja je ubrzana irenjem politike korektnosti, negativni stavovi prema psihijatrijskim pacijentima tvrdoglavo opstaju. Razlozi su mnogobrojni, i teko ih je sve navesti, ali mogli bismo ih obuhvatiti irokom terminom strah od razliitosti. Psihijatrijski pacijenti se doivljavaju kao opasni, nekontrolisani, ugroavajui po dobrobit ostalih. Uprkos istraivanjima koja pokazuju da je manje od 1 % svih zloina poinjeno od strane psihijatri-

jskih korisnika, i da su oni ee rtve nasilja, nego poinioci. Ulaenje u razloge zato je to tako odvelo bi u preiroku diskusiju, no, ono to je vano jeste da se pojavila svest o tome da ovakvo stanje treba da se promeni, i da i njima treba da se prui ansa da vode dostojanstven ivot. U Zapadnoj Evropi u poslednjoj deceniji prihvaen je novi model brige o mentalnom zdravlju koji se naziva zatita mentalnog zdravlja u zajednici. Koncept je jednostavan: umesto gradnje velikih psihijatrijskih bolnica daleko od velikih gradova, gde se pacijenti izoluju od spoljanjeg sveta, grade se manji centri za mentalno zdravlje koji se nalaze u gradskim centrima (u proseku na 100 000 stanovnika po 1 centar). Usluge psihijarijske i psiholoke slube dostupne su svakome, bez potrebe da se toj osobi nalepi etiketa ludaka. Poenta nije u zatvaranju ljudi u ustanove, ve u obezbedjivanju adekvatne pomoi onima kojima je potrebna i pomaganju da ostanu u spoljanjem svetu. Ukoliko pak postoji potreba da se neko izoluje, to se moe uiniti, ali iskljuivo na krai rok (obiaj u Srbiji je da oni koji se prime u psihijatrijske bolnice ostaju u njima minimum tri meseca, bez obzira na to kakvo je njihovo stanje). Ipak, poto u svakom drutvu postoje oni koji su opasni po druge, i ija bolest zahteva konstantan nadzor, ovaj model ukljuuje ostavljanje takvih ljudi u institucijama, jer i sloboda ima granice. U Srbiji je na snazi drugaiji model mentalnog zdravlja. Pet velikih bolnica predstavlja mesto na kome oni za koje se proceni da nisu normalni provode veliki deo svog ivota. U bolnicama im nije dostupno gotovo nita od dodatnih sredstava leenja (psihoterapije, radionice), osim lekova, koji, kako ree jedan autor, predstavljaju hemijske ludake koulje, kojima se pacijenti smiruju i ine pasivnim i nezainteresovanim. Nakon izlaska iz bolnice, nijedna sluba se ne bavi dalje pacijentom, i on ima, najee dva izbora: da se vrati porodici, koja esto predstavlja izvor njegovih problema, ili da zavri na ulici. Mogunosti za zapoljavanje su minimalne, stigma u drutvu je izuzetno visoka, i niko ne eli da ima posla sa onima koji nisu kako treba.

Grupica entuzijasta reila je da proba da promeni situaciju. Pre etiri godine osnovano je udruenje psihijatrijskih korisnika nazvano prema ideji jedne pacijentkinje: Dua. Udruenje okuplja ljude koji su bili na leenju u nekoj od psihijatrijskih ustanova, i ele da promene neto u drutvu. Pored toga, tu su i studenti psihologije, ija je glavna uloga pomaganje u ostvarivanju ovih ciljeva. S jedne strane, udruenje se trudi putem uea na raznim tribinama, javnim diskusijama i konferencijama da strunjacima skrene panju na potrebu da promene odnos prema psihijatrijskim pacijentima. Takodje, uzima uee u obeleavanju Dana mentalnog zdravlja, gde se uspostavljaju kontakti sa obinim gradjanima i utie na promenu njihovih stereotipa. Sa druge strane, Dua je usmerena na svoje lanove. Sama injenica da oni sebe poinju da doivljavaju kao ljude koji mogu i smeju da neto kau u svoje ime (to umesto njih redovno ine lekari i psiholozi), i da imaju cilj i misiju u drutvu znaajno menja njihove ivote. Oni postaju subjekti svojih planova,a ne objekti neije procene. Kontakti koje uspostavljaju jedni sa drugima, i ponovno ukljuivanje u drutvo od koga su bili odvojeni debelim zidovima deluju jae nego lekovi. Konano, ja i mnoge kolege i koleginice sa psihologije, koji su uestvovali u radu udruenja tokom njegovog postojanja, dobili smo neprocenjivu ansu: da sa ljudima kojima emo se baviti profesionalno, uspostavimo neposredan, ljudski kontakt, neposredovan zakonima institucija i neokrnjen rutinskom nezainteresovanou koja se maskira kao profesionalnost. Jedan ameriki knjievnik napisao je da na kraju svi potpiemo ugovor sa djavolom, jer svi pristanemo na odredjene forme i konvencije, odustanemo od nekih principa i ideala, i zamenimo ih toplinom common sense-a. Da li je nuno tako, ili ima mesta za otpor i pobunu? Nije li vreme da se zapitamo dokle e konvencije da pobedjuju sutinu? I dokle e psihijatrijske bolnice da predstavljaju cold shelter for the shattered umesto prolazne luke na putu ka samostalnijem ivotu?

Drama
A votre sante et bon apetit
Kako vi imate dobru sliku na televiziji. Kako se dobro vidi Vukovar u vatri. Sarajevo u vatri.Mostar u vatri. Naa antena ne hvata dobro. Kako Srebrenica dobro gori. Kao uivo. Ko da je kod nas, ovdje, u enevi. ta je to... Pa to zemlja boli. Oni vade kosti iz grobova. U najlonskim vreama ih nose. ivi sele. Mrtvi sele.

Sijeda djeca
Sve to ovjek stvori, To jo se sagraditi moe, Ali oni rue i ono to Ti si stvorio, Boe.
Kako plakao ne bih, Ta puklo bi srce i svecu, Kad vidim da majke na svijet Raaju sijedu djecu.

Za kakav mir mi je ginut, Podijelili su i Tebe Kad mir oduvijek postoji, Da lake vladaju s nama. On bi se i sad uo O, kada bi mogli i zrak bi Da ne zveckate orujem svojim. Sapeli granicama.

Kako je ovjek mali, Kako zarasto u mrnji, A grana rua mirii I ruci koja je skri.

Za koju zemlju je pasti, Kad ja sav pripadam zemlji. I sve nedune rtve Sahranjene su u meni.

Radnja se deava u nekoj zemlji nekim ljudima. Enes Kievi

Pie: Blao Stevovi

-otvoreno svjetloIVA (govori na kamenu): Moji snovi su gdje si ti. ENES: Ma nemoj? A gdje su tvoji snovi? IVA: Onda tamo gdje nisi ti.. ENES : Ma nemoj. IVA : Ova zemlja je prelijepa. Te ptice udesno cvrkuu. Pazi kako zuje poskoci. Al je vrelo. Hoete vode? ENES: Da. MARKO: Hou i ja. IVA: Rezultat. ENES: Tri nula za Marka. IVA: Opet. Ja neu vie igrati, a ti, Enese, hoe li i ti igrati golfa. Haha! ENES: Neu ni ja. MARKO: Iva, ostani. IVA: Odoh. ENES: Marko, odoh i ja. MARKO: Rupe, Enese, rupe. ENES : Zatrpau ih sutra. Dojadilo mi je. Neka automobili klackaju. (smeh) -no , vijesti , ratsahrana MAJKA: Kuku meni za tobom. MARKOV ROAK: Nemoj majko. -uju se svetenici-Enes i Iva su na skajpuIVA : Razmiljam o golfu.. ENES: A ja o klikerima. Zna ono, blie zidu. IVA: Marko je bio uvijek prvi. Na dobri Marko.. ENES: Da, prvi je i otiao. IVA: Ja neu moi nikada doi na njegov grob. ENES : Ni ja. IVA: Boli me glava. Laku no. ENES: Laku no. -jutro,majka pali svijeu na grobu, Mensura je tjeiMAJKA: Biop si iv, ali i mrtav si mi tu! MENSURA : Moj Enes je daleko, ti Marka vidi barem mrtvog. Ja Enesa vidim samo na kompjuteru. Nee da doe pa nee. Umrijeu, zagrliti ga neu. Tako sam nesretna.

-diskotekaENES: Zna, Iva, ova diskoteka je teret. Prodaj je. IVA: Neu, ta u onda raditi. Taman sam se privikla na ovaj ivot. Neu da se vratim dolje. Da mi djeca naue da mrze. Neu!!! NARATOR: Svijet je mali, a svaka mala pria je velika, i svaka velika pria je mala. U avionu su se sluajno sreli Iva i Enes sa cijelim porodicama. Putovali su za Tunis. Bilo je suza, svakakavih suza. Avion se tresao. Ljudi su ih zaueno gledali. Iva je jo uvijek preslatka, pjegava. Ima dvoje djece. Enes je nekakav izboran. On ima troje djece. Ne vraaju se u rodnu grudu. Tuni su, a ive. Sakrivaju bol, nostalgiju... -kamenOVJEK: Ovdje je poginuo va sin. MAJKA: Ljubi kamen. Barem imam kamen i grob. OVJEK: Nemojte tako. Sve su to Boje volje. MAJKA: Da... To su Boje volje... Tu je. Marko mi je tu. Ovaj kamen je moj. -suze-moj put od Sinatre-djeca bacaju krugove-polumrakIVA : Enes je bio dobar ovjek. Bog uzima najbolje. MENSURA: Hou ga ovamo. Majka sam mu. IVA: Proitau vam neto. Draga teta Mensura, Primite moje iskreno sauee. Enes je iv u naim srcima. Stavila sam vijenac na prokletu krivinu da tamo opominje. Da ne ginu ljudi, djeca. Enesova elja je bila da se sahrani u Malmeu. Tako e biti. Vaa Iva. NARATOR: Iva se ubrzo razvela. Opet se udala.Ima jos jedno dijete. Otvorila je i restoran u Kopenhagenu. Ne dolazi u bure baruta. Marko je posthumno odlikovan.Teta Andja,Markova mama je umrla od tuge. Njegov grob odrava njegov rodjak,kome Iva salje mjeseno neki novac. Enesovi su podigli veliki spomenik u Malmeu. Iva se redovno uje s njima i jednom mjeseno obie grob. -nakon 10 godinaIVA: Ipak sam dola, iako ja nemam generaciju. Od klikere, pa do mojih ve poodmaklih godina sve moe stati u rije pakao. MARKOV ROAK: Gospoo, znam Vau priu i Enesovu. Znam priu moga Marka. Rat je takav. Svi ivimo s knedlom u grlu. Barem veina nas obinih smrtnika. IVA: Boli. MARKOV ROAK: Znam da boli, ali bol je sastavni dio naih ivota. Znate i moja

generacija je izgubljena. Mlada nestaje, umire od tuge, bjei... IVA: Prokleta tranzicija! Ovaj grad umire. ini mi se da ovaj grad nema vie ni polovinu stanovnika. MARKOV ROAK: Nema. IVA: A bila sam rekla da ovamo vie nikada neu doi. Tuga je gledati sve ovo. MARKOV ROAK: To je jae od Vas, gospoo Iva. IVA: Imam novac, ali nemam sve te ljude. Onaj na teren za golf, slomljeni alteri u osnovnoj. MARKOV ROAK: Ta kola je zatvorena. IVA: Zatvorena. MARKOV ROAK: Nema dovoljno djece da je pohaaju. IVA: Hoe li se ikada ovdje ivot vratiti ili e uvijek biti ovako, emerno. MARKOV ROAK: Mi ivot mrtvi. IVA: Naplatite. MARKOV ROAK: Ja u da platim, gospoo Iva. IVA: Ne dolazi u obzir. KONOBAR: Jedan i po Euro. IVA: Zadrite kusur. Dovienja. U stvari adio, adio. Da proetamo? . MARKOV ROAK: Moe. IVA: A ko tu ivi? MARKOV ROAK: U Markovoj kui su izbjegli ljudi. Enesovu kuu odravaju i u njoj isto ive izbjegli ljudi. IVA: A ti? MARKOV ROAK: Ja ivim u svom gradu. Dokle? Ne znam. Ovdje ja ivim u svom gradu. Dokle? Ne znam. Ovdje je sve od danas do sjutra. Teko je. Tajkuni, psi rata. Gledam ih svaki dan. Bjeim BJEZIM U KNJIGE.U KNJIGAMA JE LIJEK. I U KORI HLJEBA.DOK IMA KORE HLJEBA. -noc, Iva sanjaMarko ti si klempav. Ja nisam govori Enes. Pa kad selotejpom lijepi ui kae Marko. Ljudi, hajdemo fudbala, pusticu vas dva gola fore. Imam novu loptu. Dobro Marko, hajde da oprobamo loptu. Iva e da brani, Iva e da brani, Iva e da brani... -Iva se ustaje, pije vode-Iva ponovo spava i sanjaOvaj kroz noge se rauna dva. Marko nije fer Iva i ja ne smijemo poderati nove kolske patike. Pa i u mene su kolske. Ne izmiljajte. Evo poinje kia, imate sree. Ne, opet lopta u komijinu batu i opet ja moram da idem po nju. Iva se budi. -otvoreno svijetloIva se pred velikom ikonom moli Bogu. -mrak, u dubini scene gori svijea-otvoreno svjetloIva, Marko i Enes igraju nogometa. -oko njih su djeca, igraju se, puna scena-