Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet, Beograd

SEMINARSKI RAD IZ BANKARSKOG POSLOVANJA I PLATNOG PROMETA

BANKARSKA GARANCIJA

Kandidat Slaana orevi 08/534

Nastavnik Dr Aleksandar ivkovi

Beograd, mart 2013.

Sadraj
I Uvod .................................................................................................................................3 II Pojam bankarske garancije...............................................................................................4 III Pravni odnosi i uesnici u garancijskom poslu...............................................................6 3.1. Pravni odnosi u garancijskom poslu.........................................................................6 3.2. Pravni odnos izmeu poverioca i dunika................................................................7 3.3. Pravni odnos izmeu banke i nalogodavca...............................................................8 3.4. Pravni odnos izmeu banke i korisnika garancije.....................................................8 3.5. Pravni odnosi izmeu banaka...................................................................................9 IV Osnovni elementi bankarske garancije.........................................................................10 4.1. Naziv (firma) i sedite davaoca garancije...............................................................10 4.2. Naziv (firma) i sedite primaoca garancije.............................................................10 4.3. Podaci o osnovnom poslu.......................................................................................10 4.4. Novani iznos na koji garancija glasi.....................................................................11 4.5. Rok vaenja bankarske garancije............................................................................11 4.6. Mesto izdavanja bankarske garancije.....................................................................11 4.7. Datum izdavanja bankarske garancije....................................................................12 4.8. Potpis ovlaenog lica.............................................................................................12 4.9. Pismena forma bankarske garancije........................................................................12 V Podela bankarskih garancija .........................................................................................13 5.1. Vrste podela bankarskih garancija..........................................................................13 5.2. Podela prema vrsti ugovora ili drugog pravnog posla ije se izvrenje obezbeuje ........................................................................................................................................13 5.2.1. Licitaciona garancija........................................................................................13 5.2.2. Garancija za dobro izvrenje posla..................................................................14 5.2.3. Garancija za vraanje avansa ..........................................................................14 5.3. Podela prema uslovu koji mora biti ispunjen da bi se isplatio garantni iznos........15 5.3.1. Uslovna garancija.............................................................................................15 5.3.2. Bezuslovna garancija.......................................................................................15 5.4. Podela prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu.........................15 5.4.1. Supergarancija..................................................................................................15 5.4.2. Kontragarancija................................................................................................16 5.5. Podela prema zavisnosti od osnovnog posla...........................................................16 5.5.1. Samostalna garancija.......................................................................................16 5.5.2. Akcesorna bankarska garancija........................................................................16 Zakljuak............................................................................................................................17 Literatura ...........................................................................................................................18

I Uvod
Za bankarske garancije se kae da ine krvotok meunarodne trgovine. Bez bankarske garancije, koja ima prednosti u odnosu na ostala sredstva obezbeenja, gotovo je nemogue zamisliti zakljuenje bilo kog ugovora visoke vrednosti. Njena sve ira upotreba moe se objasniti, kako sve veim obimom razmene, tako i pokriem drugih rizika. Pravilna upotreba bankarskih garancija obezbeuje zatitu od rizika, kako plaanja tako i izvrenja. Poznavanje upotrebe garancije omoguava bolju pregovaraku poziciju u sklapanju poslova, bre reagovanje na zahteve odreenih javnih poziva za prikupljanje ponuda, obezbeivanje sopstvenih potraivanja. Bankarska garancija je pismena isprava kojom se banka garant obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da mu, za sluaj da nalogodavac garancije ne ispuni garantovanu obavezu o dospelosti, izmiri obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. 1 U drugom delu rada objanjen je pojam bankarske garancije. U treem delu su objanjeni pravni odnosi kao i uesnici koji se pojavljuju kod poslova sa bankarskim garancijama. A ako su to dvostrani pravni poslovi, pojavljuju se pravni odnosi koji, zavisno od uesnika, mogu biti izmeu poverioca i dunika, izmeu banke i dunika, zatim banke i nalogodavca, banke i korisnika garancije, kao i izmeu samih banaka. U etvrtom delu su detaljnije obraeni bitni elementi bankarske garancije kao i njena pismena forma. Naime, elementi bankarske garancije nisu odreeni zakonom ve prirodom posla, te su se elementi obraeni u ovom poglavlju u praksi pokazali kao neophodni za postojanje garancije. U petom delu su opisane vrste bankarskih garancija kategorisane prema odreenim kriterijumima, kao to su: vrsta ugovora ili drugog pravnog posla ije se izvrenje obezbeuje, uslov koji mora biti ispunjen da bi se isplatio garantni iznos, zatim broj banaka koje uestvuju u garancijskom poslu, zavisnost garancije od ugovora i drugo.

Kozomara, J., (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: Institut za ekonomsku diplomatiju

II Pojam bankarske garancije

Sredstva obezbeenja predstavljaju pravna sredstva pomou kojih se obezbeuje ispunjenje odreenih obaveza. Zbog postojanja rizika u svakom duniko poverilakom odnosu poverilac nastoji da bude to je sigurnije obezbeeno izvravanje dunikovih obaveza. Davalac obezbeenja se obavezuje da na sebe preuzme tetne posledice koje mogu nastati neizvrenjem ili neurednim izvrenjem duznikovih obaveza, pa se zbog toga posao obezbeenja mora zakljuiti pre nego to tetne posledice nastupe ili dok postoji neizvesnost u pogledu nastupanja tete. Uobiajena podela sredstava obezbeenja prema karakteru obezbeenja je na: a) stvarna ili realna obezbeenja i b) lina ili obligaciona Kod stvarnih obezbeenja poverilac stie stvarno pravo na stvari dunika ili treeg lica ijom realizacijom se moe naplatiti u sluaju izostanka namirenja obaveze od strane dunika. Kao sredstvo obezbeenja se pritom koriste: pokretne stvari - lina zaloga nepokretne stvari - hipoteka i zalaganje prava - zalaganje potraivanja i HOV. Kod linih ili obligacionih sredstava dunik se jae obavezuje ili se pored dunika obavezuje i tree lice. Tada se pojavljuje: jesmtvo bankarska garancija Da bi se to bolje shvatilo zato dolazi do izdavanja bankarske garancije potrebno je da se ukae na okolnost da bankarska garancija nikada ne nastaje sama za sebe, a da nema podlogu u nekom drugom pravnom poslu kao, na primer, u ugovoru o finansijskom ili robnom kreditu, ugovoru o isporuci robe, ugovoru o izvoenju investicionih radova ili bilo kom drugom ugovoru sa odloenim plaanjem ili odloenim rokom isporuke u kome je sadrana klauzula o pribavljanju bankarske garancije.2 U pravnoj teoriji i poslovnoj praksi se izrazu "bankarska garancija" daju raliita znaenja. Najee se bankarska garancija izjednaava sa jemstvom graanskog prava, iako izmeu ova dva sredstva obezbeenja postoje znaajne razlike. Naime, ugovorom o jemstvu se jemac obavezuje da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu glavnog dunika ako je ovaj ne ispuni, dok, meutim, banka garant na preuzima obavezu da e ispuniti neispunjenu obavezu dunika iz osnovnog ugovora, nego svoju sopstvenu obavezu koja proizlazi iz bankarske garancije kao samostalnog pravnog posla. Predmet ugovora o jemstvu moe biti ispunjenje novane ili nenovane obaveze, a predmet bankarske garancije moe biti jedino ispunjenje novane obaveze, bez obzira na to da li je obaveza iz osnovnog ugovora po svom karakteru novana ili nenovana. Meutim, najbitnija razlika izmeu jemstva i

Pavievi, B., (1989), Bankarska garancija, Beograd: Nauna knjiga

bankarske garancije jeste ta to je jemeva obaveza akcesorna, a obaveza iz bankarske garancije je samostalna obaveza iz ega proizlaze i druge razlike.3 Znaajno je istai da bankarska garancija nije donedavno imala oformljeno znaenje ni u nemakom pravu i pored toga to se nemaka pravna teorija bavi bankarskom garancijom vie od devedeset godina i u tom pogledu ima najduu tradiciju. Tako je i u drugim pravima. Takoe, ni u naem pravu, bankarska garancija nije imala izdiferencirano znaenje sve do donoenja Zakona o obligacionim odnosima. Pod bankarskom garancijom se u jednom delu pravne doktrine podrazumevaju svi oblici obezbeenja, koje daju banke kao to su jemstvo, menini aval, menini akcept, zalaganje hartija od vrednosti i drugih vrednosnih stvari. Drugi deo doktrine zastupa stanovite da je bankarska garancija specifino sredstvo obezbeenja u meunarodnom prometu, pri emu jedni u bankarskoj garanciji vide ugovor, a druga grupa autora u njoj vidi jednostrani pravni posao.4 Prema lanu Zakona o obligacionim odnosima, bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu (korisniku) da e mu za sluaj da mu tree lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji. Iz ove zakonske definicije proizlazi prvo, da u garancijskom poslu uestvuju najmanje tri lica, izmeu kojih se zasnivaju tri pravna odnosa i, drugo, da je banka duna da isplati garantni iznos ako dunik iz osnovnog ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu obavezu, a ostvare se za to i ostali uslovi navedeni u samoj garanciji. Poto je iz pomenute zakonske odredbe izostavljena re "punovanost" osnovnog ugovora, to upuuje na zakljuak da se bankarskom garancijom pokriva ne samo rizik neizvrenja ugovora, nego i rizik njegove punovanosti. Ovako iroka formulacija pomenutog lana Zakona omoguuje naim bankama ovlaenim za vrenje platnog prometa sa inostranstvom da mogu davati i primati sve vrste garancija, podrazumevajui tu: samostalne i akcesorne garancije, licitacione garancije, garancije za dobro izvrenje posla, avansne garancije, supergarancije, kontragarancije i sl. Garancijskim poslovima uglavnom se bave banke iako to mogu da rade i drugi pravni subjekti koji su zakonom ovlaeni. U nekim zemljama kao to su SAD, garancijskim poslovima ne mogu da se bave banke ve samo osiguravajue organizacije, dok se u Francuskoj tim poslovima bave iskljuivo banke. U Srbiji, garancijskim poslovima se bave uglavnom banke, iako tim poslovima mogu da se bave fondovi i druge organizacije koje su zakonom ovlaene. Garancijskim poslovima kod nas se bave i nadleni dravni organi.5

3 4

Pavievi, B., (1999), Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Beograd: Slubeni list SRJ ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu 5 Tomi, M,, (2009), Bankarska garancija instrument obezbeivanja plaanja i kreditiranja, Beograd: Institut za ekonomiku i finansije

III Pravni odnosi i uesnici u garancijskom poslu

3.1. Pravni odnosi u garancijskom poslu

Poslovi bankarske garancije odvijaju se izmeu sledeih pravnih lica (uesnici garancije): 1) Nalogodavac garancije dunik je preduzee koje se obavezuje svom partneru da e izvriti ugovorene obaveze i za koje e garantovati banka. 2) Banka garant se obavezuje korisniku garancije da e u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvriti svoje preuzete obaveze navedene u garanciji, te da e izvrenje preuzeti banka ukoliko to ne uini nalogodavac. 3) Korisnik garancije poverilac koji stie pravo potraivanja prema banci garantu ukoliko dunik ne odgovori obavezama.6 Uee vie banaka u garancijskom poslu zavisi od poverenja koje poverilac ima u banku koja je izdala garanciju. Jer, ako tog poverenja nema zahtevae da mu neka poznatija banka potvrdi garanciju ili izda supergaranciju. Na kraju, u nekim zemljama je prinudnim propisima odreeno da garanciju moe da izda samo domaa banka i to na bazi kontragarancije inostrane banke. Dakle, bankarska garancija u svom najjednostavnijem obliku funkcionie na taj nain, to dunik daje nalog svojoj banci da neposredno, ili uz posredovanje neke druge banke, izda u svoje ime i za njegov raun, garanciju treem licu, buduem korisniku garancije. To znai da se u vezi sa davanjem garancije zasniva vie pravnih odnosa izmeu lica koja u garancijskom poslu uestvuju. Tako, na primer, poverilac se nalazi u neposrednom pravnom odnosu sa svojim dunikom po osnovu ugovora, ije se ispunjenje obezbeuje bankarskom garancijom. Dunik je, isto tako, u neposrednom pravnom odnosu sa bankom (davaocem garancije) po osnovu ugovora o izdavanju bankarske garancije. I na kraju, banka koja je dala garanciju stupa u neposredan pravni odnos sa korisnikom garancije ili sa nekom drugom bankom koja potvruje ili avizira garanciju. Svi pomenuti pravni odnosi su meusobno samostalni i nezavisni i pored toga to ine jedinstvenu ekonomsko finansijsku celinu.

Slika br.1 ematski prikaz uesnika u poslu

6

ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnog Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Izvor: Kozomara, J., Stojadinovi Jovanovi, S., (2011), Meunarodno poslovno finansiranje, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, str.208

3.2. Pravni odnos izmeu poverioca i dunika

Pravni odnos izmeu poverioca i dunika nastaje po osnovu osnovnog ugovora, prema kome je dunik u obavezi da u korist poverioca pribavi garanciju od neke banke. Osnovni ugovor moe biti: ugovor o kupovini i prodaji robe, ugovor o delu, ugovor o novanom kreditu ili bilo koji ugovor sa odloenim rokom plaanja ili trajnim izvrenjem inidbe. Inae u bankarskoj praksi klauzula o obavezi pribavljanja bankarske garancije, najee predstavlja bitni sastojak osnovnog ugovora, jer poverilac uslovljava stupanje ovog ugovora na snagu prethodnim pribavljanjem bankarske garancije. Zahvaljujui tome, poverilac ima pravo da jednostrano raskine ugovor i da zahteva naknadu tete ako dunik ne pribavi bankarsku garanciju, ili je ne pribavi od one banke koja je u ugovoru odreena ili je ne pribavi do odreenog roka. Meutim, ako u osnovnom ugovoru nije odreena banka koja e izdati garanciju, nju e izabrati dunik, s tim to poverilac nema prava da stavlja prigovor u pogledu izbora ako je garanciju dala banka koja se u poslovnom svetu smatra solventnom.

3.3. Pravni odnos izmeu banke i nalogodavca

Pravni odnos izmeu banke i nalogodavca nastaje zakljuenjem ugovora o izdavanju bankarske garancije. Nalogodavac izdaje nalog za davanje garancije, a banka ga prihvata utanjem, pri emu se smatra da je nalog prihvaen ili u ostavljenom roku odbijen. Banka izdaje garanciju u svoje ime, a za raun nalogodavca i to pod onim uslovima kakvi su odreeni u nalogu i instrukcijama. Ako je, meutim, nalog nepotpun, nejasan i protivrean ili ako nalogodavac nije poloio novano pokrie koje je bio duan da poloi, banka ima pravo da odbije davanje garancije treem licu (korisniku garancije). Banka nije ovlaena da po sopstvenoj dispoziciji odstupa od primljenog naloga, izuzev kad to posebne okolnosti nalau, niti da na drugu banku prenosi obaveze u pogledu izdavanja garancije, jer se davanje garancije vezuje za personalitet odreene banke. Sa svoje strane i nalogodavac je duan da ispuni svoje obaveze. On je u prvom redu duan da za izdatu garanciju i preuzeti rizik isplati banci odreenu naknadu (proviziju), ija se visina utvruje ugovorom, bankarskom tarifom i obiajem. Ali, ako banka iz sopstvenih sredstava isplati garanciju, ima pravo da trai povraaj isplaenih sredstava sa kamatom koja se obraunava prema tarifi ili ugovoru o izdavanju bankarske garancije. Pored toga, banci garantu pripada i naknada trokova i izdataka koje je imala u vezi sa izdavanjem garancije. Prema tome, ugovor o izdavanju bankarske garancije je u sutini komisioni posao u kome mogu da budu sadrani i elementi ugovora o novanom kreditu. Zbog toga, isplatom garantnog iznosa dolazi do automatskog uspostavljanja kreditnog odnosa izmeu banke koja je izvrila plaanje i nalogodavca za iji je raun ovo plaanje izvreno, pod pretpostavkom da je banka izvrila plaanje iz sopstvenih sredstava.

3.4. Pravni odnos izmeu banke i korisnika garancije

Pravna priroda bankarske garancije u teoriji ne postoji saglasnost o tome kakva je pravna priroda odnosa koji se uspostavljaju izmeu banke i korisnika garancije, odnosno da li je bankarska garancija ugovor ili jednostrani pravni posao. Po jednom gleditu, bankarska garancija je ugovor koji nastaje tako to banka ini ponudu, a korisnik garancije je prihvata utanjem. Po drugom gleditu, bankarska garancija nije ugovor ve jednostrani pravni posao koji nastaje izjavom volje banke upuenom korisniku garancije. Obaveza banke iz bankarske garancije osnovna obaveza, koju je banka preuzela izdavanjem garancije, jeste da njenom korisniku isplati garantni iznos, kad se za to ispune uslovi navedeni u samoj garanciji. im je izdata garancija, za banku je stvorena obaveza da izvri isplatu garantnog iznosa, ako dunik povredi svoje ugovorne obaveze. U stvari, neispunjenje ili neuredno ispunjenje obaveze iz osnovnog ugovora predstavlja pravnu injenicu od ijeg nastupanja ili ne nastupanja zavisi da li e banka biti duna da ispuni svoju obavezu. Sve dok ne nastupi ovaj dogaaj, za koji se vezuje aktiviranje garancije, njen korisnik nije ovlaen da zahteva isplatu, niti je banka obavezna da je izvri. Banka nije ni ovlaena da izvri pre nego to nastupi pomenuti dogaaj, inae bi to uinila na sopstveni rizik, tj. za 8

isplaeno ne bi mogla da regresira od nalogodavca. Prema tome, dejstvo uslova kod bankarske garancije sastoji se u tome to je obligacioni odnos postao pravno perfektan u momentu kad je garancija data, odnosno predata korisniku, ali se isplata garantnog iznosa odlae dok ne nastupi uslov naveden u samoj garanciji. Dakle, banka je duna da garancijsku obavezu izvri im korisnik garancije podnese zahtev za isplatu, pod pretpostavkom da su za realizaciju garancije ispunjeni svi potrebni uslovi. Ako banka odbije da ispuni obavezu garancije, bie odgovorna i duna da korisniku garancije nadoknadi celokupnu tetu koju ovaj bude imao, i ova se teta ne bi mogla prevaliti na nalogodavca. Poto odbijanje isplate kodi dobrom glasu banke, postavlja se pitanje da li nalogodavac moe da zabrani banci da izvri isplatu garancije. Na ovako postavljeno pitanje odgovor moe biti samo negativan. Prvo, izdavanjem garancije zasniva se samostalan pravni odnos izmeu banke i korisnika garancije. Zbog toga nalogodavac u svojstvu treeg lica ne moe da utie na obaveze koje banka ima prema svojim poveriocima, pa ni na obavezu koja je zasnovana izdavanjem garancije. Drugo, ako banka i prihvati da uskrati isplatu garancije, to radi na sopstveni rizik.

3.5. Pravni odnosi izmeu banaka

Do uea vie banaka u poslu garancije dolazi u sluajevima kada poverilac zahteva da mu domaa banka izda garanciju na bazi kontragarancije inostrane banke ili kada je u zemlji poverioca prinudnim propisima nareeno da garanciju mora da izda domaa banka. Ovde se, dakle, nalogodavac nalazi u jednoj zemlji, a korisnik garancije u drugoj. Banka ije se sedite nalazi u zemlji nalogodavca, stupa u ugovorni odnos sa bankom u zemlji korisnika garancije na osnovu koga banka u zemlji korisnika izdaje po nalogu i za raun banke u zemlji nalogodavca garanciju u korist domaeg korisnika. Prema tome, u ovom garancijskom poslu uestvuju etiri lica: nalogodavac (dunik iz osnovnog ugovora), njegova banka, inostrana banka i korisnik garancije. Na odnose izmeu ovih uesnika u garancijskom poslu primenie se razliita prava. Tako za regulisanje forme i sadrine prava i obaveza izmeu nalogodavca i banke primenie se jedno, za regulisanje odnosa izmeu banke u zemlji nalogodavca i banke u zemlji korisnika garancije drugo pravo, a za regulisanje forme i sadrine bankarske garancije bie merodavno pravo tree zemlje. Interesi uesnika u garancijskom poslu nisu identini. Na primer, korisnik garancije ima jedino interes da naplati garantni iznos uz to manju proceduru. Nalogodavcu je stalo da se ova isplata uini zavisno od ispunjenja obaveza koju je korisnik garancije u svojstvu stranke preuzeo prilikom zakljuenja osnovnog ugovora. Interes banke garanta, meutim ograniava se na to da ne bude uvuena u spor izmeu stranaka iz osnovnog ugovora. Svaki od uesnika u graanskom poslu nastojae da za regulisanje forme i sadrine bankarske garancije bude nadleno njegovo pravo, ukljuujui tu i nadlenost domaeg suda ili arbitrae.

IV Osnovni elementi bankarske garancije

Meunarodna trgovinska komora u Parizu (MTK) donela je Jednooobrazna pravila za garancije na prvi poziv. Ovim pravilima propisana je obavezna pisana forma garancije i osnovni elementi, koji moraju egzistirati u garanciji na prvi poziv.7 Bitni elementi su uobiajeno: naziv (firma) i sedite davaoca garancije, naziv (firma) i sedite primaoca garancije, podaci o osnovnom poslu, novani iznos na koji garancija glasi, rok vaenja garancije, mesto i datum izdavanja bankarske garancije, potpis ovlaenog lica i forma bankarske garancije.

4.1. Naziv (firma) i sedite davaoca garancije

U tekstu bankarske garancije mora da bude naveden naziv (firma) davaoca garancije. Bez ovog elementa, ne bi mogla da nastane punovana garancijska obaveza, jer ne bi bilo poznato ko se obavezao garancijom. Znaaj unoenja podataka o nazivu (firmi) i seditu davaoca garancije je u tome da se prema seditu garanta odreuje merodavno pravo na formu i sadrinu garancije, ako ovo pitanje nije regulisano u samoj garanciji. Prema mestu sedita garancije odreuju se uslovi za davanje garancije, naroito u onim zemljama u kojima su prinudnim propisima regulisani postupak i uslovi za davanje bankarskih garancija. Konano, mesto sedita davaoca garancije znaajno je za tumaenje bankarske garancije kao i pojedinih klauzula koje su u njoj sadrane.

4.2. Naziv (firma) i sedite primaoca garancije

Isto tako, naziv (firma) i sedite primaoca ili korisnika garancije ini bitan element svakog oblika bankarske garancije. Ako taj element ne bi bio unesen u bankarsku garanciju, korisnik garancije ne bi mogao da se kod banke garanta legitimie, i da zahteva isplatu garantnog iznosa. Pored toga, znaaj unoenja ovih podataka u tekst garancije sastoji se i u tome to je u nekim zemljama propisano da garancije mogu da daju iskljuivo domae banke.

4.3. Podaci o osnovnom poslu

Tekst bankarske garancije uvek sadri osnovni posao ije se izvrenje obezbeuje garancijom. Najee se o osnovnom poslu unose sledei podaci: ugovorene strane, predmet ugovora ili drugog pravnog posla, rok njegovog izvrenja, cena ili naknada za isporuenu robu ili izvrenje usluga, kao i svi ostali podaci koji mogu biti znaajni za preuzetu garancijsku obavezu. Unoenje podataka iz osnovnog posla slui samo za
7

Kozomara, J., (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: Institut za ekonomsku diplomatiju

10

identifikaciju bankarske garancije, pogotovo kad se garancije izdaju u velikom broju ili kad izmeu banke garanta i nalogodavca postoji vie poslovnih osnosa. Podaci iz osnovnog posla pomau tumaenju bankarske garnacije jer je garancija po prirodi stvari, kratko formulisana i zbog toga moe da doe do neodreenosti i nejasnoa. Kad u tekst garancije ne bi bili uneseni podaci o osnovnom poslu, moglo bi se postaviti pitanje da li je to bankarska garancija ili neki drugi pravni posao.

4.4. Novani iznos na koji garancija glasi

Novani iznos na koji garancija glasi mora biti odreena svota novca koju je banka duna da isplati korisniku ako dunik iz osnovnog ugovora o roku ne izvri svoju ugovorenu obavezu. Banka svoju obavezu iz garancije moe jedino izvriti u novcu, bez obzira da li se garancijom obezbeuje izvrenje neke novane ili nenovane obaveze. Visina novane obaveze iz garancije obezbeuje se ili u fiksnom iznosu ili u odreenom procentu od vrednosti obaveze ije se ispunjenje obezbeuje garancijom. Naelo fiksnosti novane obaveze iz bankarske garancije predvieno je i u Jednoobraznim pravilima za ugovorne garancije. Prema tom naelu banka nije duna da plati ni vie, ni manje od onog to je navedeno u garanciji.

4.5. Rok vaenja bankarske garancije

Pod rokom vaenja bankarske garancije se podrazumeva odreeni protok vremena do koga je korisnik garancije ovlaen da zahteva isplatu novanog iznosa na koji garancija glasi, a banka garant obavezna da tu isplatu izvrsi. Rok vaenja bankarske garancije moe biti odreen na razliite naine. U bankarskoj praksi je uobiajeno da se rok fiksira za odreeni datum ili za nastupanje odreenog dogaaja ili za protok vremena od dana izdavanja garancije. U nekim zemljama nije dozvoljeno oroavanje bankarske garancije, nego garancija vai za sve vreme dok se nalazi u rukama njenog korisnika. Zbog toga banke nerado daju takve garancije, jer se preputa da korisnik garancije odluuje o tome do kada e garancija vaiti. To unosi element pravne nesigurnosti. Naime, banka je zainteresovana ne samo da rok garancije bude unapred odreen, nego da i taj rok bude to je mogue krai. U praksi se deava i to da korisnik garancije trai produenje roka garancije, pa ako njegov zahtev ne bude prihvaen, podnosi zahtev za isplatu garantnog iznosa. U vezi sa rokom od kada je banka duna da isplati garantni iznos nakon podnoenja zahteva, u bankarskoj praksi se ovaj rok kree izmeu 3-5 dana. Meutim, banke koje dre do sebe to izvravaju odmah istog dana ukoliko obrada zahteva nije sloena i sporna za isplatu. Zahtev se podnosi u pismenoj formi, telegramom ili telefaksom.

4.6. Mesto izdavanja bankarske garancije

Mesto izdavanja bankarske garancije je ono mesto u kome se nalazi sedite banke ili njene poslovne jedinice koja je dala garanciju. U teoriji se polazi od toga da je bankarska garancije nastala u onom mestu gde je nastupila poslednja injenica znaajna za nastanak 11

punovane graanske obaveze, a ta injenica jeste jednostrana izjava volje banke koja se, po prirodi stvari, redovno daje u mestu u kome se nalazi sedite banke garanta ili njene poslovne jedinice. Prema mestu izdavanja garancije cene se punovanost i pravno dejstvo izjave o preuzimanju obaveze, forme te izjave, kurs konverzije ranije valute u novu valutu, dozvoljenost ugovaranja zatitnih klauzula, nadlenost suda ili arbitrae, materijalno pravo koje e se primeniti na garanciji, ako o tome nije nita reeno u samoj garanciji. Ukoliko u garanciji nije navedeno mesto izdavanja garancije smatra se da je garancija izdata u mestu gde se nalazi banka ili njena poslovna jedinica.

4.7. Datum izdavanja bankarske garancije

Datum izdavanja bankarske garancije ima viestruki znaaj. Najpre, od datuma garancije banka je u obavezi po toj garanciji. Od datuma izdavanja garancije poinje da tee rok u okviru koga korisnik garancije moe da postavi zahtev za isplatu garantnog iznosa. Najzad, datum izdavanja garancije moe biti znaajan sa stanovita promene deviznih i ostalih prinudnih propisa kojima se u zemlji sedita banke regulie platni promet sa inostranstvom, zastarelosti potrivanja itd.

4.8. Potpis ovlaenog lica

Za punovanost garancijske obaveze potrebno je da garancija bude propisana od ovlaenog lica. Poto je bankarska garancija jednostrani pravni posao gde nastaje obaveza samo na strani banke, ispravu o garanciji potpisuju lica koja zastupaju banku, a ne korisnik garancije. Prilikom potpisivanja garancije, ovlaeno lice stavlja svoje ime i prezime i peat banke garanta. U bankarskoj praksi nije uobiajeno da se na garanciju stavlja mehaniki izraen svojeruni potpis, jer svaka garancija ima svoja individualna obeleja. Potpis se obino stavlja s desne strane isprave, ispod izjave o preuzimanju garancijske obaveze.

4.9. Pismena forma bankarske garancije

Bankarska garancija je formalni pravni posao, tj. da bi nastala punovana garancijska obaveza potrebno je da garancija bude sastavljena u pismenoj formi. Odsustvo pismene forme liava bankarsku garanciju pravnog dejstva. tvie, i da zakonom nije propisana forma garancije, garancija bi, ipak, morala da bude sainjena u pismenom obliku, jer pismena forma garancije omoguuje da obaveza banke bude to jasnije i preciznije formulisana. Pismena forma garancije titi interes ne samo uesnika u graanskom poslu, nego i ire drutvene interese, pogotovo kada su u pitanju razne zakonske zabrane i ogranienja u vezi sa platnim prometom.

12

V Podela bankarskih garancija

5.1. Vrste podela bankarskih garancija
Bankarske garancije mogu da se razvrstavaju i klasifikuju prema razliitim kriterijumima, tako da se na temelju ovih kriterijuma dobijaju odgovarajue vrste garancija koje, opet, mogu da se dalje klasifikuju. U zavisnosti od kriterijuma podele, bankarske garancije se mogu podeliti u etiri grupe:8 1) prema vrsti posla ije izvrenje se obezbeuje 2) prema uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos 3) prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu 4) prema zavisnosti bankarske garancije od osnovnog posla

5.2. Podela prema vrsti ugovora ili drugog pravnog posla ije se izvrenje obezbeuje
5.2.1. Licitaciona garancija
Licitaciona garancija ili garancija za uee na licitaciji predstavlja takvu garanciju kojom se banka garant obavezuje da e korisniku garancije (kupcu, naruiocu, investitoru) isplatiti odreenu garantnu sumu za sluaj da uesnik na licitaciji, ija je ponuda prihvaena, ne ispuni obaveze predviene u licitacionim poslovima. 9 Ovo je najee sluaj kod ugovaranja meunarodnih inenjering poslova, pre svega investicionih poslova u kojima se pojavljuje investitor i potencijalni izvoa radova (uesnik na licitaciji). Za investitora (organizatora licitacije) postoje sledei rizici kojima moe biti izloen: - uesnik na licitaciji moe neoekivano izmeniti ve datu ponudu, - uesnik na licitaciji moe datu ponudu povui i - uesnik na licitaciji moe odbiti da zakljui ugovor prema ponudi koju je dostavio i koja je prihvaena Ovakvi postupci uesnika na licitaciji bi mogli naneti tetu organizatoru licitacije, investitoru i zato je u meunarodnoj praksi uee na licitaciji uslovljeno dostavljanjem licitacione garancije.

ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu 9 ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

13

Licitacionu garanciju izdaje banka, uesnika na licitaciji, koja se obavezuje da investitoru (korisniku garancije), isplati odreeni iznos novca ukoliko uesnik u licitaciji izmeni svoju ponudu, opozove je ili odbije da zakljui ugovor prema ponudi koja je prihvaena. Ova garancija se izdaje na rok od momenta zakljuenja ugovora po osnovu koga se licitacija i odrava. Visina garantovane sume koja bi se isplatila korisniku ako se steknu uslovi kree se najee u iznosu od 1% do 5% od ukupne vrednosti ponude na licitaciji. Vrlo esto vanost ove garancije se odreuje do datuma pribavljanja garancije za dobro izvrenje posla.10

5.2.2. Garancija za dobro izvrenje posla

Garancija za dobro izvrenje posla je takva garancija kojom se banka obavezuje da korisniku garancije (kupcu) isplati odreenu sumu ako dunik iz osnovnog posla (prodavac, davalac usluge) ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze.11 Rizik od neurednog ispunjenja ugovorne obaveze naroito je prisutan kod trgovine sloenijim proizvodima, gde je, pored ispunjenja obaveze isporuke ili gradnje, recimo, bitno i da li proizvod funkcionie kako je to i predvieno ugovorom. Garancijom za dobro izvrenje posla, banka garant se obavezuje da e, kupcu proizvoda, isplatiti odgovarajuu sumu, ukoliko izvoznik ne ispuni svoju obavezu isporuke, ukoliko ne eliminie kvarove u garantnom roku ili ukoliko roba ne funkcionie pravilno u toku predvienog garantnog roka. Vanost ove garancije se, najee, poklapa sa garantnim rokom, iz lana ugovora o kupoprodaji, koji definie kvalitet isporuene robe. Obavezu pribavljanja ove garancije ima izvoznik koji sa naznaenom poslovnom bankom (iz ugovora o meunarodnoj kupoprodaji), zakljuuje ugovor o izdavanju bankarske garancije za dobro izvrenje posla. Garantovani iznos, koji se treba platiti korisniku u sluaju aktiviranja garancije, po pravilu se se kree u rasponu od 5% do 25% vrednosti ugovora.12

5.2.3. Garancija za vraanje avansa

Pod garancijom za vraanje avansa podrazumeva se takva garancija kojom banka preuzima obavezu da e korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za sluaj da isporuilac (izvoa radova, prodavac) ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje je poloen avans ili ne vrati avans na drugi nain. Obavezu pribavljanja ove garancije ima izvoznik koji sa naznaenom poslovnom bankom (u ugovoru o meunarodnoj kupoprodaji) zakljuuje ugovor o izdavanju bankarske garancije za povraaj avansa. Ova garancija se izdaje pre uplate avansa, ali stupa na snagu od momenta uplate avansa.

10 11

Kozomara, J., (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: Institut za ekonomsku diplomatiju ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu 12 Kozomara, J., (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: Institut za ekonomsku diplomatiju

14

5.3. Podela prema uslovu koji mora biti ispunjen da bi se isplatio garantni iznos
5.3.1. Uslovna garancija
Uslovna garancija je takva garancija kod koje je naveden uslov koji mora biti ispunjen da bi korisnik garancije stekao pravo da se obrati banci sa zahtevom za isplatu garantnog iznosa.

5.3.2. Bezuslovna garancija

Bezuslovne garancije podrazumevaju pravo korisnika garancije da naplati garantovanu sumu, kod banke izdavaoca garancije, samo uz prezentaciju izjave da ugovorna obaveza garantovana predmetnom garancijom nije izvrena. Bezuslovnost podrazumeva da banka ne moe isticati prigovore iz osnovnog posla i zadravati isplatu. Poto se koriste u velikoj meri u meunarodnim transakcijama i poto je bilo neophodno izvriti harmonizaciju propisa, Meunarodna trgovinska komora u Parizu je donela Jednoobrazna pravila za poslovanje bankarskim garancijama na prvi poziv. Ova pravila su omoguila ujednaenu formu, primenu i tumaenje poslovanja sa bankarskim garancijama u poslovnim bankama irom sveta.13

5.4. Podela prema broju banaka koje uestvuju u garancijskom poslu

5.4.1. Supergarancija
Poverilac e od dunika zahtevati da mu ovaj pribavi i supergaranciju u sluaju kada on (poverilac) nema dovoljno poverenja u banku koja je izdala garanciju, pa zahteva izdavanje supergarancije od neke sigurnije i poznatije banke. Treba imati u vidu da ukljuivanje dve banke po osnovu garantovanja jednog posla poskupljuje celu transakciju.

13

Kozomara, J., Stojadinovi Jovanovi, S., (2011), Meunarodno poslovno finansiranje, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

15

5.4.2. Kontragarancija
To je garancija koju izdaje banka dunika banci poverioca, da bi ova druga na bazi te kontragarancije koja predstavlja garanciju ino banke odobrila garantni iznos korisniku (poveriocu).

5.5. Podela prema zavisnosti od osnovnog posla

5.5.1. Samostalna garancija
Samostalna garancija ili garancija sa klauzulom "bez prigovora" je oblik garancije koji se danas masovno koristi u poslovima meunarodne trgovine. Poto je samostalna garancija pravno odvojena od osnovnog ugovora, banka moe prema korisniku garancije da istie samo prigovore iz garancije, a ne iz osnovnog posla.

5.5.2. Akcesorna bankarska garancija

Akcesorna bankarska garancija je takva garancija kod koje banka moe prema njenom korisniku isticati sve prigovore koje moe da istie jemac prema glavnom duniku, kako iz osnovnog posla, tako i po osnovu garancije.

Pored ova etiri osnovna kriterijuma u praksi je poznata jo jedna podela garancija i to na pokrivene i nepokrivene. Kod pokrivenih garancija nalogodavac polae pokrie iz koga banka isplauje garantni iznos korisnika garancije. S druge strane, kod nepokrivene garancije banka isplauje garantni iznos iz sopstvenih sredstava, a za raun nalogodavca.14

14

ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

16

Zakljuak
U ovom radu, razmatrajui bankarsku garanciju kao samostalni pravni posao dola sam do odreenih zakljuaka, koji se, u najkraim crtama, mogu svesti na sledee: 1) Bankarska garancija u savremenim uslovima meunarodne trgovine predstavlja nezaobilazno sredstvo za obezbeenje ispunjenja ugovora . Skoro da se ne moe ni zamisliti zakljuenje nekog znaajnijeg posla, a da za njegovo obezbeenje ispunjenja nije predviena bankarska garancija ili neko drugo sredstvo obezbeenja. Jer savremeni meunarodni promet se odlikuje time to privredne organizacije stupaju u poslovne odnose sa nepoznatim partnerima, sa kojima nemaju iskustva, pa se javlja izvesna doza nepoverenja u spremnost i sposobnost druge ugovorne strane da uredno i na vreme ispuni svoje obaveze koje je preuzela prilikom zakljuenja ugovora. 2) Bankarska garancija uvek nastaje iz jednog sloenijeg sklopa pravnih i poslovnih odnosa, gde, po prirodi stvari, uestvuju najmanje tri lica i zasnivaju se tri pravna odnosa, od kojih je svaki od njih samostalan i nezavistan od drugoga, bez obzira na to to skup svih tih odnosa ini jednu nedeljivo ekonomsko finansijsku celinu. 3) Istraujui pitanje, koje sve elemente mora bankarska garancija da sadri, dola sam do zakljuka da svaki oblik bankarske garancije ima sledee bitne elemente: 1) naziv (firma) banke garanta i njena adresa, 2) naziv (firma) korisnika garancije, 3) naznaenje posla ije se ispunjenje obezbeuje bankarskom garancijom, 4) novani iznos na koji garancija glasi, 5) rok vaenja bankarske garancije, 6) mesto izdavanja bankarske garancije, 7) datum izdavanja bankarske garancije i 8) potpis banke garanta. Pored navedenih elemenata uesnici u garancijskom poslu mogu da odrede i druge bitne elemente bankarske garancije. 4) Pravna nauka i poslovna praksa razradile su razne kriterijume po kojima bankarske garancije mogu da se svrstaju u odreene grupe i podgrupe. Kriterijumi koji se pojavljuju pri podeli bankarskih garancija su: vrsta ugovora ili drugog pravnog posla ije se izvrenje obezbeuje bankarskom garancijom, uslov koji mora biti ispunjen da bi se isplatio garantni iznos, broj banaka koje uestvuju u garancijskom poslu, zavisnost garancije od osnovnog ugovora.

17

Literatura
Kozomara, J., Stojadinovi Jovanovi, S., (2011), Meunarodno poslovno finansiranje, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu Kozomara, J., (2005), Spoljnotrgovinsko poslovanje, Beograd: Institut za ekonomsku diplomatiju Pavievi, B., (1989), Bankarska garancija, Beograd: Nauna knjiga Pavievi, B., (1999), Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Beograd: Slubeni list SRJ Tomi, M,, (2009), Bankarska garancija instrument obezbeivanja plaanja i kreditiranja, Beograd: Institut za ekonomiku i finansije ivkovi, A., Stanki, R., Krsti, B., (2010), Bankarsko poslovanje i platni promet, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

18