Glag.

vid_Sh-lexikon

Glagolski vid

(apsekat; lat. aspectus pogled, vid), glagolska kategorija koja oznaava trajnost odnosno

organienost glagolom oznaenog procesa. S obzirom na to da li se glagolom kazuje ogranienost ili neogranienost trajanja radnje (stanja, bivanja) glagoli se u slovenskim jezicima, pa prema tome i u srpskohrv. jeziku, dele na glagole svrenog (perfektivnog) vida ili svrene (perfektivne) glagole i glagole nesvrenog (imperfektivnog) vida ili nesvrene (imperfektivne) glagole. Nesvrenog glagoli kao: itati, pevati, ii, nositi, voziti, patiti, voleti, pamtiti, padati itd., a kao: lei, esti, kucnuti, zaigrati, zapevati, progovoriti, proitati, napisati, dotrati, pasti itd. Glagolski vid je karakteristian za slovenske jezike i sadri se u samoj osnovi glagola (pasti < pad-ti; pada-ti), dok neslovenski jezici nemaju glag. vida; u njima se naime jednim istim oblikom glagola oznaava i trajnost i svrenost (up. u nemakom glagol fallen pasti, padati. svrenog (perfektivnog) v i d a su glagoli (imperfektivnog) vida su

2 Das Blatt fllt. Das Blatt ist gefallen). U slovenskim jezicima je glagolski vid preteno morfoloka kategorija jer se neogranienost odn. ogranienost trajanja radnje ogleda u glagolskoj osnovi (pada-ti: pad-ti) odn. u glag. osnovi i odreenim prefiksima ili afiksima (pisati: na-pisati), ali s obzirom na to da se ostali glag. sistemi (sistem glag. roda, sistem glag. vremena i naina) prouavaju u sintaksi i s obzirom na to da u slovenskim jezicima ima glagola koji istim svojim oblikom mogu biti i svreni i nesvreni (dvovidski glagoli) i da se njihov vid moe odrediti tek u reenici odn. kontekstu i glag. vid se izuava u sintaksi. Imperfektivni glagoli su oni glagoli koji

oznaavaju radnju neogranienog trajanja, a p e r f e k t i v n i g l a g o l i oznaavaju jedan svreni trenutak radnje, ali ne uvek samo to; nekima se naime pored svrenosti oznaava i izvesno krae ili due trajanje radnje (zasei, zasedeti se, popriati), a nekima ak i ceo tok vrenja radnje koji je prethodio izvrenju radnje (proitati, preleteti, prealiti). Imperfektivni glagoli mogu biti dvojaki: 1. durativni ili neprekidno-trajni, kojima se oznaavaju neprekidno-trajne radnje, npr.: itati, pisati, kopati, nositi, raditi, putiti, ii, ui, priati, beleti se itd.; 2. uestali ili iterativni, koji oznaavaju procese koji se ponavljaju u vremenu neogranienog trajanja, npr.:

3 skupljati (: skupiti), donositi (: doneti), padati (: pasti), dosaivati (: dosaditi), izviati (: izvideti) itd. Iterativni glagoli mogu se upotrebiti i kao durativni, npr. Napolju pada kia glagol podati, koji je inae iterativni ovde znai neprekidno padanje kie, dakle neogranienost u trajanju. Isto tako i durativni glagoli mogu se upotrebiti kao iterativni glagoli za oznaavanje procesa koji se ponavljaju u izvesnim vremenskim razmacima, npr. Svako jutro iao je rano na posao i pre doruka itao novine glagoli ii i itati su ovde upotrebljeni kao iterativni. I svrenim glagolima se mogu oznaiti radnje koje se ponavljaju, npr. Kad ustane, prvo dorukuje pa proita novine znai u svakoj prilici, svakog jutra kad ustane proita novine; prema tome glag. oblicima ustane, proita oznaavaju se radnje koje se ponavljaju. Svreni glagoli imaju vie podvidova ili, kako ih neki sintaksiari, kao M. Stevanovi, nazivaju, glagolskih znaenjskih likova: l. t r e n u t n o - s v r e n i g l a g o l i oznaavaju radnju koja se cela izvri u jednom trenutku: kucnuti, lupnuti, pasti, sesti, lei itd.; 2, p o e t n o - s v r e n i glagoli oznaavaju svreni

poetni trenutak radnje, poetak radnje, npr.: zapevati, zavikali, zapoeti, zazvoniti, zaplakati, progovoriti, prohodati, propitati itd.;

4 3. ingresivni (svreno-produni,

n e o d r e e n o - s v r e n i ) oznaavaju poetak radnje i njeno krae ili due vrenje, odn. produavanje, npr. zagristi, zasei, raspriati se, zasedeti se, zapriati se, zapiti se itd. Ovima su slini glagoli koji znae zavretak odn. ogranienje vrenja radnje posle njenog neodreenog kraeg ili dueg trajanja, npr. popriati, posediti, poplakati i sl. I glagoli sloeni prefiksom uz-, iji se prezent upotrebljava naporedo s futurom II nesvrenih glagola, znae poetak radnje i njeno vrenje izvesno, neodreeno vreme, npr. Kad uita (= bude itao) ovo pismo, ja u biti ve na putu. 4. zavrno-svreni glagoli oznaavaju

momenat svretka radnje npr. poginuti, izgoreti, proitati, zakljuati, obuhvatiti, opkoliti, prei, prelistati, prekopati, poorati, uzorati, zasaditi itd. Jedni od ovih glagola, kao glagoli: poginuti, opkoliti, izgubiti i dr. kod kojih je izbledelo znaenje prefiksa znae svreni trenutak radnje u kome se ona izvrila cela. Po tome su oni slini trenutno-svrenim glagolima. Drugi glagoli zavrno-svrenog lika pored zavretka radnje podrazumevaju i njeno prethodno vrenje, npr. proitati (zavriti itanje), preleteti (letenjem prei preko neega), prekopati (kopajui zavriti istu radnju) itd.

5 Trei glagoli zavrno-svrenog lika pored zavretka radnje oznaavaju i vrenje ranije nedovrenog krajnjeg dela radnje, npr. doorati, doticati itd. etvrti glagoli zavrno-svrenog lika oznaavaju zavretak radnje i njeno vrenje u znatnoj meri, do zasienosti, npr. najesti se, napiti te, napriati se, nasedeti se, naraditi se itd. U srpskohrvatskom jeziku, kao i u drugim slov. jezicima, postoje i tzv. d v o v i d s k i g l a g o l i glagoli koji istim svojim oblikom mogu biti i svreni i nesvreni. Takvi su glagoli: uti, videti, ruati, veerati, dorukovati, uinati, obedovati, telefonirati, telegrafisati, diplomirati, savetovati, estitati, vezati, venati, angaovati, imenovati itd. Kog su vida ovi glagoli zavisi od znaenja koje oni imaju u reenici, npr. glagoli uti, videti znae 1. saznavati ulom sluha odn. vida, imati mo saznanja ulom sluha odn. vida kada su nesvrenog vida, i 2. saznati ulom sluha odn. vida kada su svrenog vida, npr. Odlino te ujem i vidim (nesvr.): im ujem i vidim, javiu ti (svr.). Isto tako kad glagoli ruati, veerati i sl. znae jesti ruak odn. veeru oni su nesvrenog vida

6 (Dok smo mi ruali (= ruavali), oni su se odmarali u hladovini. a kad znae zavriti ruak, veeru i sl., oni su svrenog vida im ruamo (= zavrimo ruak), prionuemo na posao. Glagoli telefonirati i telegrafisati znae 1. javljati telefonom odn. telegrafom (Dok sam ja telefonirala, ona je itala pismo) kada su nesvrenog vida i 2. javiti telefonom odn. telegrafom (Telefonirala sam joj da doe) kada su svrenog vida. Neki glagoli koji su svojom osnovom imperfektivnog vida upotrebljavaju se ponekad kao perfektivni glagoli, npr. Drug mi je pisao (= javio pismom) da doem. I obrnuto, neki glagoli koji su osnovom svojom perfektivni u odreenoj jezikoj situaciji mogu imati imperfektivno znaenje, npr. Ja vam kaem = ja vam govorim. Penica je ve klasala (= isklasala). Stradao (= postradao) je u saobraajnoj nesrei. Dvovidskim glagolima osnova imperfektivnosti je u prezentu, a osnova perfektivnosti u perfektu, ali to ne treba bukvalno shvatiti imperfektivni glagoli naime i u perfektu uvaju svoj vid, pa se i on u sh., kao i u drugim slovenskim jezicima, sadri u osnovi glagola, a ne u glag. vremenskom obliku, te prezent ne moemo identifikovati sa imperfektivnou, niti perfekat sa perfektivnou.

7 Od nesvrenih glagola mogu se dobiti svreni i taj proces tvorbe svrenih od nesvrenih glagola zove se perfektizovanje. P e r f e k t i z o v a n j e se vri na dva naina: 1. dodavanjem prefiksa (prefiksacijom), npr. pisati: na-pisati, za-pisati, is-pisati, do-pisati, pro-pisati, potpisati itd. i 2. dodavanjem nastavka -na na osnovu imperfektivnog glagola, npr.: vikati : viknuti, zvati (zov-em) : zovnuti itd. Od svrenih glagola nesvreni glagoli se tvore dodavanjem nastavaka na osnovu glagola i taj proces se zove

i m p e r f e k t i z o v a n j e , npr. nastavkom a: pasti (< pad-ti): pad--a-ti; lei (< leg-ti) : leg-a-ti; roditi : raati (< rod-i-ati); nastavcima -iv-, -av: zapitati: zapisivati, spaliti: spaljivati, dovrtti: dovravati, okopati: okopavati; nastavkom -j-: ispiti : ispijati, zaviti: zavijati itd.

8 Lit.
M. Stevanovi. Glagolski vid i znaenjski vidski likovi, Savremeni srpskohrvatski jezik II, Beograd 1969, str. 307524.

S. 113-115