Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
1Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Vladimir Corovic - Crna Knjiga

Vladimir Corovic - Crna Knjiga

Ratings: (0)|Views: 201|Likes:
Rad Ćorovića o stradanju srpskog stanovništva za vrijeme I svjetskog rata od Austrougarskih vlasti na prostorima BiH.
Rad Ćorovića o stradanju srpskog stanovništva za vrijeme I svjetskog rata od Austrougarskih vlasti na prostorima BiH.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Grof Jasmin Kešetović on Jun 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

11/13/2013

pdf

text

original

 
Vladimir
Ć
orovi
ć
 
CRNA KNJIGA
 Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918 N
esravnjiva historijska vremena, koja smo proživljavali u ovih apokalipti
č
kih sedam godina i
č
iji smo zna
č
aj uo
č
ili ve
ć
svi stvaranjem naše velike ujedinjene otadžbine i svesnimspremanjem za nov odsek našeg nacionalnog života, treba da budu osvetljena sa svake strane.Pokolenje, kome je pisano, da svojim žrtvama stvori dosad neosporno najobimnije i idejnonajdublje uspehe u povest srpskog plemena, ovakvo kakvo je, i sa svojim mitskim pregaranjem i sa svojim sitnim strastima, veliko pored svega, što se gledano iz bliza gubi u prose
č
nosti, to pokoljenje, silno po svom aktivnom sudeoništvu na stvaranju Novog iVelikog, nije manje historijski važno i po svom pasivnom mu
č
eni
č
kom delu i vredi da se posebno prikaže za vremena, koja
ć
e, posmatraju
ć
i otvoreno iz dalje perspektive, imati da seneposredno uvere kako je doista
č
itav naš narod,
č
itav, prvi put od kako imamo svojuhistoriju, podjednako sudelovao u izgradnji ideje i dela daju
ć
i za njih živote i zdravu snagu na bojnim poljanama kao i po prepunjenim austrijskim tamnicama i logorima. Pasivne su žrtve
č
ak mnogo bolnije. Utrošene bez vidne neposredne koristi za pokret, one su dokumentiintenzivnosti ose
ć
anja i izvesne nacionalne mistike i u mnogim sredinama tek nužni podsticajiza ja
č
e zbližavanje i otpor, ali uvek pra
ć
ene saznanjem, da bi druk 
č
ije upotrebljene imaledaleko znatniji uspeh. Mu
č
enici ideje moraju da budu prikazani i njihova imena zabeležena za posebne stranice historije ovog pokreta, koji
ć
e, kao i svi dotle, imati da utvrdi kako se ta pojava stalno ponavlja u našoj prošlosti i dobija gotovo oblik jedne nacionalne periodike.
Č
ak ni najpopularnijem junaku naše narodne pesme nije bilo su
đ
eno, da izmakne tamnici i da nezazire od
Đ
eminih vešala. Krst je za nas bio ne samo simbol historijske borbe prema polumesecu, nego i pravo obeležje Golgote, na kome se nekoliko stole
ć
a raspinjala vera isvest jednog naroda. Ovog zadnjeg puta, izgleda, silnije i svirepije nego ikad pre.Još u zatvoru došao sam na misao, slušaju
ć
i strahote preživelog, donekle o
č
evidac i sam, da pobeležim i saberem sve, što je naš svet podneo od 1914-1918. godine, od dana atentata naFranca Ferdinanda pa do oslobo
đ
enja. Kad se, u travni
č
kom zatvoru, dala donekle imaterijalna mogu
ć
nost za to, po
č
eli smo sa prikupljanjem gradiva. Me
đ
u našim drugovima bilo ih je dosta, koji su sami prepatili vrlo mnogo i vrlo mnogo videli svojim o
č
ima. Ranije, adelomi
č
no i tu, zapažaju
ć
i izvesnu sklonost prepri
č
avanju i nevi
đ
enog i dopunjavanju kodnekih lica iz našeg pri
č
ala
č
kog kruga ja sam, mole
ć
i prijatelje da mi pobeleže stvari, tražioizri
č
no od njih, da mi saopšte samo ono, što su sami videli svojim o
č
ima i sami na sebiiskusili. Jer voleo sam imati i manje, ali tim pouzdanije podatke. Kad sam pred kraj 1917.izašao iz zatvora i u Zagrebu našao prilike da sredim svoje odnošaje, dobio sam od krugaredakcije Glasa Slovenaca, Hrvata i Srba, u vezi sa organizacijom Jugoslovenskog Kluba uBe
č
u, ponudu, da za be
č
ke delegacije i Jugoslovenski Odbor u Parizu izradim sistematski pregled svih patnja i pribavim što obilniji materijal fotografija vešanja i drugih progona.
Č
itave 1918. godine radio sam na tom poslu i u avgustu otpremio velik deo toga preko Pragaza Pariz. Predusretljivost g. dra Sr 
đ
ana Budisavljevi
ć
a, koji je bio glavni faktor u toj akciji,omogu
ć
ila mi je, da sam se dugo vremena mogao baviti samo tim stvarima.Materijal, koji mi ovde iznosimo, ne obuhvata sve, što se ima re
ć
i. I pored ljubaznih predusretljivosti s mnogo strana i pored mnogo ustupljenih beležaka i podataka (kao od g.
 
 prote Dušana Kecmanovi
ć
a, Danila Dimovi
ć
a, Nikole Kosti
ć
a, Veljka Mitrakovi
ć
a, BožidaraTomi
ć
a, Radoslava Parežanina) ovde se ipak nije moglo sabrati sve. Mnoga usta, i to ona, što bi imala najviše da kažu, zanemela su zauvek. Mnogi nisu imali prilike, da saopšte nekom pismenom svoje doživljaje; mnogi, od pismenijih, nerado ili nezgodno pišu. Mnogo se kodnekih, naro
č
ito mla
đ
ih, i pomerilo u istinitosti prikaza, dobilo ponešto tu
đ
ih elemenata i postalo vrlo problemati
č
no za ovakav jedan posao. Naro
č
ito se to prime
ć
ava kod mnogihdopisa u novinama, gde se
č
esto puta, da bi se delovanje izvesne li
č
nosti ja
č
e podvuklo,doga
đ
aji prikazuju vrlo subjektivno i ne uvek u skladu sa drugim svedocima. Radi toga se odte gra
đ
e moglo upotrebiti samo ono, što je potvr 
đ
ivano i drugim saopštenjima. U tom mi jedosta pomogao materijal, koji je bio slat Jugoslovenskom Klubu u Be
č
i meni ustupljen.Dobrotom g. dr-a Vladimira Andri
ć
a dobio sam sve spise trebinjskog vojnog suda, kaonajdragoceniji materijal za ovakvu radnju. Moj brat, pokojni Svetozar, napisao je Beleške jednog taoca, svoje doživljaje iz mostarskog garnizona, objavljene posle u NarodnomJedinstvu 1919. i posebno kod I.
Đ
.
Đ
ur 
đ
evi
ć
a.Da se potakne što više prikupljanje ove gra
đ
e objavljen je u Narodnom Jedinstvu od 11.februara 1919. cirkular Zemaljske Vlade pod natpisom "Zulum austrijsko-ugarskog režima", ukom su se stavljala konkretna pitanja za mnoge stvari i podatke ovog dela. Odziv nije biozadovoljavaju
ć
i, jer su mnogi
č
inovnici, koji su u prvom redu trebali da daju odgovore, imalili
č
nih ra
č
una, da stvar prikažu na svoj na
č
in ili da uopšte vešto izbegnu postavljenom pitanju.Ja sam se ovde, sasvim razumljivo, ograni
č
io samo na Bosnu i Hercegovinu. Da sam preuzeoširi posao ne bih uopšte dospeo da ga na vreme razradim, jer bi mnogo meseci trebalo utrošitina proveravanje lica, koja su doprinosila gra
đ
u i na kriti
č
ki pregled materijala, da i negovorimo o tom koliko bi organizacija takvog rada, bez prethodnih veza, bila oteš
č
ana s jednestrane nepoverenjem, a s druge opasnoš
ć
u.
Č
ak ni za samu Bosnu nije se moglo posti
ć
i svešto je bilo u planu. Zaplašeni progonima 1914. godine mnogi su se naši ljudi o
č
evidnoustru
č
avali, da u
đ
u u ma kakav posao tajne prirode i uperen protiv vlasti i nisu nikako hteli nida im se samo ime spomene. Otud su izvesne oblasti i doga
đ
aji ostali bez svog potpunog idetaljnog izlaganja i otud pojedine neravnosti u prikazu predmeta.Jedan kratak, ali politi
č
ki vrlo važan sukus svih rekriminacija iz ovog dela, dat je umemorandumu bosanskih politi
č
ara, izra
đ
enom od Danila Dimovi
ć
a, koji je podnesen grofuStevanu Tisi u Sarajevu 20. septembra 1918., kad je došao da se informiše o prilikama uBosni i Hercegovini i da provede izvesnu agitaciju za rešenje bosanskog pitanja u ugarskomsmislu. Memorandum taj glasi ovako:"Prije rata imali smo bar neku sjenu ustavnosti i to malo sudelovanja u državnoj upravi po
č
elo je stvarati užu vezu izmenu naroda i države.Došao je rat. Kod nas se pokazao ne samo kao strahota borbe države protiv države, nego kaostrahota borbe države protiv vlastitih državljana. Relativna ve
ć
ina naših sugra
đ
ana, t. j. sviSrbi pravoslavni bili su izraženi najstrašnijim progonima. Izgledalo je tako, kao da svakog pravoslavnog Srbina smatraju atentatorom. Srbima je bio u monarhiji navešten rat ve
ć
 strašnim, poduzetim pod zaštitom javnih vlasti, progonima. Na po
č
etku rata uhapšeno jenekoliko hiljada Srba i strpano po raznim tamnicama i kazamatima bez sudske i bezadministrativne istrage ili presude. Usljed lošeg i ne
č
ovje
č
nog postupka znatan dio tih ljudi jeobolio i podlegao. U svakom selu u svakom gradi
ć
u uzet je ve
ć
i broj taoca. To je institucija,koju ne poznaje pravo nijedne kulturne i pravne države ovog veka. Po toj instituciji bivajugra
đ
ani vlastite države uhapšeni i predani vojnicima s tom napomenom, da ih ti vojnici imaju
 
 pravo odmah ubiti,
č
im se makar što desi,
č
ime bi bili ugroženi interesi vojske, sigurnostmostova i željeznica. Po toj instituciji imali su dakle gra
đ
ani da plate glavom za tu
đ
a dela,koja su
č
esto bila plod podmetnute li
č
ne osvete. Mnogi od njih ubijen je bez krivnje, a mnogi bez ikakva razloga.To zna
č
i povredu najprimitivnijih prava
č
ovje
č
ijih, to zna
č
i gaženje velikog na
č
ela pravnog, postavljenog još u srednjem veku, a koje glasi: poena teneat actoris.U to su došli kazneni progoni pred vojnim i gra
đ
anskim sudovima. Mi moramo da istaknemoda je to pravosu
đ
e preterano strogo sudilo ne samo u pogledu kazne, nego i u pogledukvalifikacije
č
ina. Sudilo se na smrt, gde za to predpostava zakonskih nije bilo. Samo blagost,
č
ovje
č
nost i milost mladog vladara izbavila je ve
ć
i broj osu
đ
enika, koje su sudovi ne samoosudili na smrt, nego i predložili, da se smrtna kazna i ovrši. Kao poseban i karakteristi
č
anslu
č
aj navodimo to, da je jedan narodni poslanik, umirovljeni profesor, otac šestero dece, lišen penzije i osu
đ
en na tešku tamnicu mada je uživao imunitet - za to, što u saborskoj sednici 1.nije ustao, kad je predsednik javio kraljevu zahvalu na
č
estitci za ozdravljenje, 2. što je došaou obi
č
nom odelu na žalobnu sednicu za pokojnim prestolonaslednikom [slu
č
aj Š
ć
epanaGr 
đ
i
ć
a].Osim sudskih progona i justifikacija, mnoštvo je naših Srba ubijeno, zapaljeno i obešeno bezistrage suda, i to ne samo muškaraca, nego žena i dece. To su ve
ć
inom
č
inile uz redovituvojsku one
č
ete, što ih je uz pla
ć
u svakakvih elemenata osnovao general Potijorek. Od tihelemenata, koji su organizovani i komandovani bili, pretrpio je naš narod najužasnije patnje.I ako se po veri razlikujemo, mi smo sinovi jednog naroda, mi smo krv iste krvi. Idejanarodnog jedinstva Hrvata, Srba i Slovenaca prodrla je u sve narodne slojeve. Ona je postala politi
č
kom verom i dogmom našeg narodnog bi
ć
a. Zato muke i patnje, što ih je morao srpskideo jedinstvenog našeg naroda trpiti, odjeknule su duboko u srcu i duši Hrvata i Slovenaca. No nisu samo Srbi trpili usled strahovlade u po
č
etku rata i usled teškog pritiska vojni
č
kogapsolutizma do danas. Svima nama u Bosni i Hercegovini oduzeta su ustavna prava. Vlada jeradila kako se njoj najshodnije
č
inilo, bez obzira na želje i potrebe naroda. Kod nas je narodusljed ogromnih ratnih žrtava i patnja propao. Slu
č
ajevi umiranja od gladi bili su obi
č
na pojava u pojedinim krajevima Bosne i Hercegovine. Toga ne bi bilo, da je narod po svom predstavništvu mogao vršiti svoj zakoniti upliv na državnu upravu. Nijedan narod monarhijenije morao doprineti razmerno toliko žrtvi u krvi, koliko ispa
ć
eni narod Bosne i Hercegovine.Pored tih nerazmernih žrtava u krvi nametnute su našem obespravljenom narodu još i prekomerne žrtve u imetku. Ni u jednoj pokrajini Austro-Ugarske monarhije nisu porezi ubrani u onoj visini kao kod nas,ni u jednoj pokrajini nisu ratna podavanja i rekvizicije u tolikoj mjeri i uz tako niske cijene prova
đ
ane, kao u Bosni i Hercegovini. Naši seljaci, naši zemljoposednici lišeni su uzminimalne naknade njihovih zemaljskih produkata i stoke tako, da naše ekonomsko stanje nijesamo došlo u krizu nego stoji pred katastrofalnom propasti. Naše narodno predstavništvo raspušteno je, autonomija kotareva, okružja obustavljena je bila.Zakonom zagarantovana vjersko-prosvetna autonomija srpsko-pravoslavnih eparhija i upravaukinuta je naredbenim putem. Sloboda sastajanja je potpuno ukinuta. O slobodi štampe nemože se ni govoriti. Ne dopušta se šta više ni dolazak novina u Bosnu i Hercegovinu, kojestoje pod cenzurom državnih odvjetnika u monarhiji. Sloboda kretanja, a da u blizini nema

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->