Janko Safarik - Izvjestije o Putovanju Po Serbiji 1846 Godine

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

1

Др Јанко Шафарик

ИЗВЈЕСТИЈЕО ПУТОВАЊУ ПО СЕРБИЈИ1846. ГОДИНЕ

Приредили:

Др Љубомир Дурковић –

Јакшић

Мр Милоје Ж. Николић

САДРЖАЈ

1.

Предговор (мр Милан Трипковић)

2.

О настанку Шафариковог рукописа Извјестије о путовању по Сербији

1846. године (дрЉубомир Дурковић

-

Јакшић)

3.

Значај Шафариковог Извјестија за проучавање и спасавање културног

блага Србије (мрМилоје Ж. Николић)

4.

Путовање по Србији 1846. године (др Јанко Шафарик)

5.

Толкованије таблица

6.

Речник мање познатих речи (мр Милоје Ж. Николић)

7.

Регистар личних имена (мр Милоје Ж. Николић)

8.

Регистар географских имена (мр Милоје Ж. Николић)

2

ПРЕДГОВОР

После више од 150 година читаоцима се нуди интересантан рад Јанка Шафарика,

Извјестијео путовању по Сербији 1846. године

. У листу

Шумадинка

, који је уређивао Љуба Ненадовић,почео је да излази у наставцима овај путопис, али је забраном слободоумне „Шумадинке" остао дачека боља времена. Стицајем околности овај рад се објављује у чика Љубином Ваљеву.

Шафариков животопис и његово извјестије познати су

малом броју интелектуалаца. Овомприликом у потпуности се приказује Шафарик, Словак по народности, велики заљубљеник у Србију.Свестрано образована личност, велики зналац историје и споменичког блага Србије, разликује се одвећине путописаца по томе што је своје знање ставио у службу нашег народа. Оно по чему је особен је да он не само посматра и констатује, већ као прави домаћин саветује, предлаже, речју, настоји дабуде све на добробит Србије.

Шафарик припада малобројним путописцима, који речима и цртежом на пластичан начиндочаравају Србију 19. века. Таблице, цртежи имају и његово тумачење.

Да нам Шафарик буде што ближи и његово дело разумљивије, побринуо се др ЉубомирДурковић својим прилогом о животном путу овог научника и о настанку и судбини његових записаса путовања по Србији 1846. год. Дурковићев прилог на занимљив начин осветљава личност ЈанкаШафарика и његов и хвале вредан рукопис.

На врло малом простору, али богато по ономе што нуди, мр Милоје Ж. Николић пише означају Шафариковог путописа за проучавање и спасавање културног блага Србије.

Саставни део ове књиге чини речник мање познатих речи, регистар географских назива и регистар личних имена, који су урадили приређивачи путописа.

Све ово са основним делом књиге говори нам о озбиљности посла којег су се приређивачиприхватили како би она била што потпунија.

Завод за заштиту споменика културе „Ваљево" издавањем овог Шафариковог списа, одаједужну пажњу једном од првих весника заштите културно

-

историјске баштине Србије. У исто времеова књига, скромна по обиму, богата по садржају, драгоцена је не само као извор за српску историју,већ и као поучан водич за све оне који и данас раде у служби за заштиту споменика културе.

Мр Милан Трипковић

О НАСТАНКУ ШАФАРИКОВОГ РУКОПИСАИЗВЈЕСТИЈЕ О ПУТОВАЊУ ПО

СЕРБИЈИ 1846. ГОДИНЕ

После успеха књаза Милоша да 1830. добије аутономију Србији и установи њене границепрема Турској, отпочело се са побољшавањем њене одбрамбене моћи и организовањем државнихвласти. нарочито по доношењу Устава 1835, а упоредо с тим на

оснивању просветних установа истварању услова за умни рад. Све је то чињено корак по корак, према могућностима обнављањаСрбије: отваране су основне школе, гимназије, Богословија, Лицеј и основано је Друштво српскесловесности.Да би се то могло остваривати, били су потребни стручни кадрови, како за организовање ивођење органа власти тако и за просвету и науку. Зато је држава од 1839. отпочела, да о свом трошкушаље ученике на стране високошколске установе да се спремају за рад у разним струкама уотаџбини.

1)

3

1)

Др Љубомир Дурковић

-

Јакшић,

Први српски питомци у Русији

(пре 100 година), Гласник СПЦ

1945, 32-

35; Јован Милићевић,

Прва група србијанских студената државних питомаца

(1839-1842),

Историјски часопис, Београд 1960, књ. IХ

-

Х 365

-

372; Љ. Дурковић

-

Јакшић,

Прилог за проучавањешколовања и политички рад Светозара Марковића у Швајцарској

, [у:] Светозар Марковић иинтернационала, Научни скуп САНУ, 1991, књ. 56, стр. 167

-185.

Потреба за школованим кадровима принуђавала је младу Кнежевину Србију, да не чекаповратак својих питомаца са школовања, већ, као што је то чинила за време устанака, примастручњаке, понајвише прекосавске и дунавске родољубиве Србе и Словене, или их тражи по позиву:административне службенике, учитеље, наставнике, лекаре и инжењере.

Тако је и др ЈанкоШафарик, новосадски лекар, дошао у Србију по позиву српске владе.

Јанко Шафарик рођен је 1/14. новембра 1814. у Кир

-

Керешу, Пештанска жупанија, где језавршио основну школу, па је послат у Нови Сад у немачку гимназију. До 1823. становао

је кодсвога рођака Стјепана, новосадског евангелистичког пароха, а те године преселио се у кућу свогастрица Павла Шафарика, знаменитог слависте, нарочито познатог по проучавању прошлости ЈужнихСловена, који је тада био професор и управитељ српске гимназије.

Боравећи у Новом Саду, Српској Атини, како су је тада Срби звали, млади Шафарик седружио са српском омладином и учио је српски језик, а у кући стричевој гледајући српске старине,нарочито рукописне књиге и новце, које је његов стриц проучавао, осрбио се за цео живот.

По завршетку гимназије 1829. отишао је да слуша философију и право у Пожун (данашњуБратиславу), где се тада омладина окупљала под словенском заставом, коју је развио Људевит Штур;ту су се окупљали и српски ђаци који су имали богату Библиотеку у евангелистичком Лицеју и својеудружење „Слобода", под надзиратељством самог Штура, одређеног за то од стране Матице српске.

2)

2)

Љ. Дурковић

-

Јакшић,

Историја српских библиотека

1801-

1850, Београд 1963, 126

-

127. О српскимђацима у Пожуну доста је писао Ристо Ковијанић, наш дугогодишњи лектор српског језика уБратислави између два рата, о коме се говори у

Leksikonu jugoslovenskih pisaca

(Нови Сад 1987 111,

363-364).

Године 1832. Јанко Шафарик одлази у Пешту да учи медицину, где је често походио ЈанкаКолара, пештанског евангелистичког пароха, славног словенског идеолога, а затим 1834. прелази уБеч да би 1838. довршио медицину, после чега неко време борави у Прагу, где се интересовао заархеологију и славистику, и са друговима радо читао књиге дубровачких писаца, као и из чешкекњижевности, о чему је писао у чешким часописима

- Kvêty 1838-

1842. и Часопису Чешког музеја.Године

1839. бави се лекарском праксом у Пешти и родном месту, где је и обрађивао имање свогаоца, који је био преминуо. Наклоност за економијом у сеоским пословима показао је и у Србији, јер је покрај ушћа Колубаре, близу Обреновца, имао имање на коме је гајио расне коње и стоку.

3)

3)

Slovník naukový, Praha, 1872, K, 13-14; Konstant Wurzbach-Tannenber, Biografisches Lexikon desKaisertums Öesterreish, Wien 1874, XXVIII, 50-

52; Stojan Novaković, Dr Janko Šafarik, Rad JAZU, 41,

1877, 192-193.

Јанко Шафарик није дуго остао у свом родном месту. Он је већ

1840. дошао у Нови Сад,запослио се као градски лекар и наставио дружење са Србима,

за које је био везан из своје младости,и зато се огледао радом у Летопису Матице српске 1840, превођењем оног што је његов стрицпретходне године објавио у Часопису Чешког музеја, записе о јужним Словенима, а у Danici ilirskojописао је једну глагољску старину.

4)

4)

Васа Стајић, Новосадске биографије, Нови Сад 1940, св. V, 258.

of 00

Leave a Comment