Isidora Sekuli

od Maja taj Pet Mar 26, 2010 7:53 pm

Isidora Sekuli (Moorin, 16. februar 1877 Beograd, 5. april 1958) je bila srpska knjievnica i akademik SANU.

ivot
Roena je 16. februara 1877. godine podno Titelskog brega, u bakom selu Moorinu kod ablja. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu.Nakon smrti majke LJubice I starijeg brata sele se u Rumu gde je njen otac postavljen za grackog kapetana.Nesto kasnije umire joj otac I brat Mita od tuberkuloze.i muz joj je umro nakon kratkog braka kolovala se u Novom Sadu (Via devojaka kola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpeti (Pedagogijum). Radila kao nastavnica u Panevu, apcu i Beogradu. ivela je povueno, u svetu knjiga, bez porodice koju je rano izgubila. Bila je boleljiva, od majke, koju nije zapamtila, nasledila je, kako kae, "potpunu tuberkulozu", sa oeve strane "ludilo i razne oblike nervne poremeenosti". I pored toga mnogo je putovala, bila je u Francuskoj, Njemakoj, Engleskoj, Skandinaviji, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako "kako putuju siromani ljudi kao to sam ja". To njeno siromatvo zapravo je svesno traeno. U jednom pismu ona kae: "Prema novcu imam otprilike odnos koji Anglo-Amerikanci imaju prema nesrenoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nudi, da; van nude, ne treba mi. Nijedan vei honorara nisam do sada uzela."

Stvaralatvo
Isidora Sekuli je prva ena pisac u srpskoj knjievnosti koja je ostavila delo trajne vrednosti.Diplomirala je matematiku I fiziku,a 1887 dopunski maturirala istoriju,latinski I francuski jezik.Njena pojava u knjievnosti je oznaila preokret u svakom pogledu.Ona je bila radoznala i svestrana.Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilakim radom,kao i pisanjem pozorisnih recenzija.. Knjievni rad Isidora je zapoela kasno,posle svoje tridesete godine.Prvu knjigu je objavila 1910.godine,, a 1913.godine izlazi knjiga Saputnici,zbirka impresionistikih crtica,skica i zapisa,u kojima preovlauju aforizmi o optim temama(skerlic ju jako kritikovao ,,veoma je subjektivna,licna). Za njen virtuozni stil,A.G.Mato je naao izraz ples rei. 1914.godine Isidora kao potpuno oformljen pisac objavljuje putopis Pisma iz Norveke.Mnogi tu knjigu smatraju za najlepi putopis srpske knjievnosti.U Pismima iz Norveke,Isidora je poetski i misaono doarala severnjaku prirodu koja ju je privlaila.Ona ne daje samo doivljaje prirode i slike krajeva kroz koje prolazi,nego i razmiljanja o ljudima i njihovom ivotu,o neraskidivoj povezanosti izmeu prirode i sudbine ljudi.Sam putopisni oblik je doprinio bogatstvu ove knjige. Izmeu dva rata i posle Drugog svetskog rata Isidora Sekuli je najvie pisala pripovetke i eseje.U pripovetkama obrauje teme iz ivota u Vojvodini,a najee govori o propadanju vojvoanskih porodica i njihovoj degeneraciji.T u se oslanja na realiste Jakova Ignjatovia i Borisava Stankovia.Najbolja je zbirka pripovedakaKronika palanakog groblja(I 1940,II1958)koja se bavi sudbinama porodica i pojedinaca i govori o prolaznosti i smrti. to se tie eseja,svi se slau da je Isidora u ovoj oblasti pisala tekstove koji su se ubrajali u najvie to se u toj vrsti stvaralo ne samo u naoj nego i u evropskoj modernoj knjievnosti. Esej zauzima najvie mesta u njenom stvaranju i predstavlja njenu osnvnu formu. Pisala je o knjievnosti i raznim knjievnim temama,o naim i stranim piscima,o drugim umetnostima,o jeziku,filozofiji,moralu...Njego zauzima centralno mjesto u Isidorinim esejima,a ona je bila oarana tim pesnikom,tako da mu je posvetila knjigu pod naslovom Njegou knjiga duboke odanosti. Kao knjievni kritiar,Isidora je podjednako nadahnuto pisala o naoj i stranoj knjievnosti,uspostavljajui veze meu pojedinim nacionalnim knjievnostima. I kad je pisala knjievnu

kritiku Isidora nije bila sudija ve tuma, u sukobe nije ulazila, radije je utala i u utanju pokuavala da kontraste sagleda kroz zakon ravnotee. Tu ravnoteu dobro su uzdrmala dva oveka: Jovan Skerli i Milovan ilas. Do kraja, i bez ostatka, posveena lepoti smislene rei, knjievnica Isidora Sekuli je za ivota stekla uvaenje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac vie jezika, i poznavalac vie kultura i podruja umetnikog izraavanja, Isidora Sekuli je kao pisac, prevodilac i tuma knjievnih dela ponirala u samu sutinu srpskog narodnog govora i njegovog umetnikog izraza, smatrajui govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog lana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva ena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Duboko promiljen i umetniki istanan njen knjievni, prevodilaki i kritiki izraz je praznik nae pisane rei.

Rekla je..
"Ta larma to je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide neto o meni napisano, prigue. Ali eto ta su uradili. Zvali su me na neko vee o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kau: ima 80 godina, skoro e umreti, daj da napiemo neto i da je ostavimo. To strano vrea. Volim tiinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako neto vredim, neka kau posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne elim da me hvale. Nisam bila srena. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska srea koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ete vi nastojati da vas vole." Dela: "Saputnici" (1913) pripovedna vrsta intimnog dnevnika, "Pisma iz Norveke" (1914) putopis, "akon Bogorodiine crkve"(1920) roman, "Kronika palanakog groblja" (1940) pripovetke, "Zapisi" (1941), "Analitiki trenuci i Teme" (1941) eseji, "Knjiga duboke odanosti Njegou" (1951), "Govor i jezik kulturna smotra naroda" (1956).

Doajen srpske knjievnosti Isidora Sekuli, kao prvi enski pisac i akademik, ija je misao ostavila svetao trag u istoriji njenog naroda i evropske kulture .Njena misao je predstavljala preobraaj koji je ruio nasledjene stereotipe njenog vremena. Bila je vie nego radoznala i iroke kulture, poz navalac nekoliko svetskih jezika. Pisala je putopise,eseje,lirsko-meditativnu prozu,pripovijetke,kritike i bavila se prevodilakim radom.Bila je sanjar, esto nestalnog duha, podlona svojoj tiini ispunjenoj njenim proroanskim snovima, iluzijama i vizijama. Bila je svojevrsni putnik putevima svoje mate koju je pretakala u stvarnost satkanu od njenih tihih emocija i duboke senzualnosti. Posedovala je neku svoju unutranju prikrivenu volju, na nju se nije moglo uticati, nije bila plaljiva niti neodluna a li je izbegavala sukobe i nije ulazila u bitke tako to je uvek stvarala nove, iznenadne i neoekivanje situacije. Trudila se da je tue neprijateljstvo i tua zloba ne dodiruju, a njena patnja je bila samo njena , i samo njoj putokaz ka dobroinstvu... Njena vrlina je bila u njenoj jednostavnosti , skromnosti i obicnosti njene tihe simpatine prirode Pisala je razumljivo istovremeno i za narod i za inteligencijuNa lep nacin je govorila o ruznim i svakodnevnim stvarima, koje ostavljaju gorki trag kroz kratki ivot oveka, to je prava umetnost.Nju su zbunjivali pojavni oblici ljudskog ponasanja modernog sveta ali ih se nije plaila sto je takodje vrlina jer se izdvojila svojim posebnim skromnim sjajem pratei korak obinog oveka, kako u njegovim patnjama tako i u njegovim kratkim trenucima sree. Klonila se bogatih skorojevia, bez tradicije, ugleda i kulture . Ona skromnog imetka ali aristokratskog duha i ponaanja primeivala je to na svoj nain, piui pored obinih ljudi i onima koji misle da se njima nema ta da kaeNjen ivot je bio daleko bogatijii, bez straha od sopstvene pohlepe, satkan od obinih razgovora , sa jednostavnim ljudima iz svog okruzenja, i sa njenih putovanja kroz razliite krajolike, uramljenih u slike njenih poslednjih susreta , ovekoveeni njenim

secanjem i pretoenih u njene putopise i eseje. Ona je uvek imala vremena za sebe , a nije zaboravljala ni na druge, koji su cesto zateeni saznanjem da ih vise poznaje i voli nego oni sami sebe, zato su je voleli, kao to se voli neko tako blizak a vie ga nema. Na njenim putovanjima posebno joj se pogled zasdravao na pojavama, objektima, predelima koji su odraz utljivosti, zgruenosti, nenametljivosti, trpeljivosti, odolevanja, trajanja jer su proimali celo njeno bie to je predstavljao boanski spoj sa njenom iskonskom duom slavenskom koju nam je ostavila kroz svoja dela u svojevrsni amnet za sva vremena ... George Wonder ,,Otici,to je mahnita nostalgija u coveku,urodjen nagon kojem se jedva odoleva,daljina vuce,vijugava putanja vuce,more vuce,planina usisava,vuce ono sto volimo,vuce ono cega se bojimoPutovanje je nagon divan I problem opasan.Ne putuje se da se razdrma dosada,ni ubije vreme,nego da se izmedju bezbroj putovanja,nadnese covek,zaviri u zagonetku,tesku tesku iluziju vremena,Putovanje je problem egzistencije ,,Sta je knjiga?uzeta naoko to je mala stvarcica,od najtrosnijeg materijala,od hartije,uzeta u sustini,to je jedna od najacih strasti I slasti,to je tiha voda sto breg roni,to je dinamit koji cupa I dize u vazduh,I drukcije slaze,to je uzvisen mudar ucitelj ili satanski zavodnik. ,,Beograd sa svojom intelektualnom radoznaloscu,sa svojim zivim temperamentom,unosi u nevolju I u haos forme,lepe forme,Sali se,veruje u veru iako nikad na nju ne misli,voli da predvidja I pogadja,I sa stilom se vara,I ponovo nagadja dovrsenje epohe I zamah snaga koje zapocinju,kupuje I cita knjigu koja je balans,koja dokazuje da u nered najzad mora uci red,d ace I haos najzad doziveti svoju meru.o knjizi I beogradu koji cita. 1937god krenula je u Crnu Goru sa namerom da sto vise udje u njenu istoriju I u istoriju Petrovica jer se pripremala I za pisanje monografije o njemu(1951). Manastir Ostrog ,,Kad covek peske ide I malo muke trpi,nista usput nije indiferentno,samo peske predjeni putevi vezuju coveka istinski za predmete,prostore I vremena,..Za mene Ostrog ima cari I tajanstva samo kao symbol,Simboli uvek vezuju dva razna sveta,jedan visi ciji su znak,I jedan nizi kojem su znak.Ostrog kao crkva I svetiste ne pokorava misao ali je pokorava simbil

Crno jezero ,,Crno jezero ima svoje ogledalo,ima svoju tajnu,onu uvalu do koje treba doci,I koje je vrhunac lepote divlje I tajanstvene.Visinsko jezero,stisnuto u tvrd okvir,sa naglim razvedravanjima I tamninama povrsine,jeste predmet neprestanog pogadjanja.Unaokolo,u kamenu,milenijumi trajanja. Molitva,Topciderska crkva Beograd : ,,Boze pomozi mi I danas,kao reka sam,Gospode,kroz koju je prosao vihor,s udarcima I srdzbama,s rukama I metlamaKao reka je covek: bez dna I mulja ne postoji?...Gospode ucini da vihori ponekad brze minu.Utisaj vetar,prekri nebo nepomicnim oblacima,daj noc mirnu I dugu,da se domorim,Boze moj! KULTURNI DODIRI SRECA SU LJUDI ..Tradicije nisu nista drugo do sacuvana secanja.Istorija je takodje knjiga ili galerija secanjaSvi ukusi nasi svi stilovi nasi,bili su bnekad vec odlike,ponosi,uzivanja ko zna cija FRAGMENTI IZ OGLEDA O KULTURI ,,Kultura,kulturni duh u osnovici,to nije ni Dante NI Dekart,ni Betoven,:nagon za uzletnagon za preobrazaje,taj nagon ili spava ili radi u narodu.Narod je roditelj I stvoritelj.Kulturni

(1952)