Libre 11 HD Lat

i B R E !
L
11
broj
Mart
2013.
asopis oo slobodnom softveru asopis slobodnom softveru
Domai projekat:
Great Little Radio Player
9. mart Objavljen je CentOS

6.4
Poslednja verzija OpenSUSE 12.3 dostupna za preuzimanje.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
Re-dve o slobodi
Poetak prolea je period kada se priroda budi i sve pone da oivljava oslobaajui se zimskih stega. U tom periodu i ovek nekako poinje da se budi i razmilja o slobodi. Ovaj broj LiBRE! asopisa je posveen upravo slobodi. Kako postoje razliiti pogledi na slobodu, tako i mi u ovom broju kroz par tekstova prenosimo razne poglede na slobodu uopte a ne samo na slobodu softvera. Kroz pogled na slobodu predstavljamo Vam Piratski pokret. I dalje podravamo aktivnosti zajednica u promociji slobode i slobodnog softvera. U proteklom mesecu kolege iz LUGoNSa su bili veoma aktivni. Organizovali su dva skupa: Linux Install Day i BarCamp 2 na kojima su bili aktivni i lanovi redakcije asopisa. Sa ovih skupova Vam podnosimo izvetaje. U ovom broju pokreemo serijal lanaka o fundamentalnoj teoriji slobodnog softvera. Kroz istorijat raunarstva objasniemo osnovne pojmove koji se koriste u svetu slobodnog softvera. Skrenuemo panju na neke kljune dogaaje u istoriji raunarstva koji su doveli do stvaranja fenomena slobodnog softvera. Pokazaemo da slobodan softver nije samo softver ve i filozofija. Nadamo se da emo kroz bolje razumevanje filozofije slobodnog softvera pozitivno uticati na dalji razvoj domaih projekata vezanih za slobodan softver kao i na dalji razvoj domae FLOSS zajednice. Krajnji cilj asopisa jeste podsticaj i promocija razvoja slobodnog softvera kod nas i u regionu. Domai projekti e uvek imati posebno mesto u asopisu i zbog toga je tema broja projekat domaeg autora Dejana Petrovia. Dejan je napravio program za sluanje radio stanica putem interneta, Great Little Radio Player. U ovom broju LiBRE! asopisa autor je predstavio svoj projekat.
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 11
Veoma nam je drago to je Dejan Petrovi podelio sa svima nama priu o svom projektu kao i sam projekat. Pozivamo i druge zainteresovane autore koji se bave razvojem slobodnih programa da nam se jave i predstave svoje projekte. asopis e se potruditi da svim autorima prui punu panju. Piite nam na ve poznatu adresu libre@lugons.org. Do itanja. LiBRE! tim
Broj: 11 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi VD izvrni urednik i glavni lektor: eljko ari Lektura: Vladimir Popadi Jelena Munan Maja Panajotovi Ajla Pobri Katarina ehi Aleksandar orevi Redakcija: Bojan Bogdanovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Vladimir Cicovi Grafika obrada: Zlatan Vasovi Zoran Lojpur Nikola Raji Dizajn: Mladen eki Dalibor Bogdanovi Milutin Gavrilovi Darko Stani Nikola Nenadi
Dejan Maglov Rade Jeki
Mo slobodnog softvera
Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com
Mart 2013.
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti str. 6 Kako da?
Mala kola:
Scribus 1.4 (10. deo)
str. 24
Vesti
Puls slobode
Piratski pokret: O slobodi Manifestacija:
str. 10
str. 10 str. 12 str. 14
str. 24 Poeli smo sa zavrnim radovima na naem asopisu. U ovom broju zavravamo dizajnerski deo posla.
Oslobaanje
Dobro doli na slobodnu teritoriju: Slobodni Office paketi ta je FLOSS?
str. 28
str. 28 str. 35
LUGoNS Linux Install Day (LID) LUGoNS BarCamp No.2
Slobodni profesionalac
Zentyal: Server za mala i
str. 40
srt. 40
srednja preduzea - 2. deo
Predstavljamo
Fedora 18
str. 16
str. 16
Server
Web Server (6. deo):
Route-X-Laemppp Xfce 4.10 MIXXX
str. 44
str. 44
str. 18 str. 21
LiBRE!
broj 11
Naprednije konfigurisanje Lighttpd servera (2. deo)
str. 48
LiBRE! prijatelji
Sam svoj majstor

str. 50
str. 50
Odgovor na pitanje: ta mi se sada slua? vie nije tako jednostavan. Ovde dolazi na scenu potpuno druga grupa muzikih playera, radio playeri. Programiranje: Git 3. deo Terminologija str. 54
Hardver
Arduino kontroler (3. deo)
str. 56
str. 56
Mart 2013.
LiBRE! vesti
Steam Hardware & Software Survey: februar 2013
1. mart U mesecu februaru broj korisnika Mir display server Steama na GNU/Linuxu se skoro 4. mart Canonical je najavio raudvostruio u odnosu na januar mesec zvoj sopstvenog displej i sada iznosi 2.02%. servera pod nazivom Mir Koristan link: koji treba da zameni http://bit.ly/10stG9r X.Org Server na Ubuntuu. Linux From Scratch 7.3 1. mart Koristan link: Linux From Scratch za- http://bit.ly/XvfIzP jednica je objavila novo izdanje Linux From Unity next 4. mart Scratch u verziji 7.3. Unity next treba da Koristan link: omogui upotrebu Unitya http://bit.ly/16Nsvo1 na raunarima, televizorima, tabletima i telefoNagrade Otvorena informatika nima fokusirajui se na 3. mart dve glavne razvojne kaHrOpen i HULK obja- rakteristike: integraciju sa Mir display vljuju takmienje za do- serverom i interfejs baziran na Qt. delu nagrade Otvorena informatika za postignua u 2012. Koristan link: godini. http://bit.ly/Y44y8O Koristan link: Intermatrix U7 i U10 http://bit.ly/11pBxn7 5. mart Intermatrix U7 i U10 su Linux kernel 3.8.2 prvi Ubuntu tableti koji 3. mart e se pojaviti u oktobru Linuks jezgro 3.8.2 je dostupno za 2013. Dostupni su za preuzimanje. prednarudbine. Koristan link: Koristan link: http://bit.ly/WZB0dS http://bit.ly/Y44zcN
HP Pavilion 20
Koristan link: http://bit.ly/YKlugn
4. mart 6. mart HP je predstavio svoj novi All-In-One PC - HP Pavilion 20, koji dolazi sa preinstaliranim Ubuntu operativnim sistemom.
GIMP Magazine
Magazine pod brojem 3 dostupan za preuzimanje. Koristan link: GIMP
LiBRE!
broj 11
http://bit.ly/11pC3BI
Counter-Strike: Condition Zero assaults Chakra 2013.03
9. mart
6. mart
Valve je objavio CounterStrike: Condition Zero assaults za GNU/Linux.
Objavljeno je izdanje Chakra GNU/Linux 2013.03 . Koristan link: http://bit.ly/WStrEW
Koristan link: http://bit.ly/10suuLu

LibreOffice 4.0.1
Trisquel 6.0
Objavljen je Trisquel 6.0 LTS kdnog imena 6. mart Toutatis. Trisquel je zasNajnovija verzija Librenovan na Ubuntuu i doOfficea nosi oznaku 4.0.1 lazi sa iskljuivo slobodi odlikuju je minimalne nim softverom i kao izmene u odnosu na takav je prepoznat od Free Software prethodnu verziju. Foundation . Koristan link: Koristan link: http://bit.ly/WZBOPN http://bit.ly/165oQAF CentOS 6.4 Intel Linux Graphics Installer 9. mart 7. mart Objavljen je CentOS 6.4 Intel je predstavio Intel koji je pretrpeo znaajne Linux Graphics Installer u izmene u odnosu na verziji 1.0 koji omoprethodnu verziju. guava lako instaliranje Koristan link: najnovijih upravljakih http://bit.ly/XvgigY programa za Intelove grafike karte na GNU/Linux raunarima. Linux Install Day 10. mart Koristan link: Instalacija ili podeavanje http://bit.ly/ZZFNai Linuksa od strane Painkiller Hell & Damnation LUGoNS lanova odr7. mart ano je u nedelju, 10. Najavljen dolazak Painmarta u CK13 u Novom killer Hell & Damnation Sadu. na GNU/Linux u aprilu. Koristan link: Koristan link: http://bit.ly/16Ntdlf http://bit.ly/YgGbXT
Mart 2013.
9. mart
LiBRE! vesti
GhostBSD 3.0
10. mart
Linuxom , ali i za manje popularni BSD.
Objavljen je GhostBSD 3.0 koji je baziran na FreeBSD i dolazi sa izborom izmeu tri grafika okruenja GNOME 2, LXDE i Openbox.
Koristan link: http://bit.ly/YKmPDD

Day ofDefeat i Day ofDefeat: Source
14. mart
Koristan link: http://bit.ly/YgGQID

Kali Linux
13. mart BackTrack Linux je otiao u istoriju a na njegovo OwnCloud 5 14. mart mesto dolazi Kali Linux. Objavljen je OwnCloud 5 koji dolazi sa novim Koristan link: izgledom i sa mnogohttp://bit.ly/11pDsrP brojnim novim moguObjavljen OpenSUSE nostima i poboljanji13. mart ma. Poslednja verzija Open SUSE 12.3 je dostupna za Koristan link: preuzimanje. OpenSUSE http://bit.ly/10swhjN je popularna Linux distribucija za servere i Half-Life 2: Deathmatch desktop raunare. Za preuzimanje su 15. mart dostupni instalacioni DVD kao i ive Half-Life 2: Deathmatch od sada i na verzije ove distribucije sa KDE i Gnu/Linuxu. GNOME grafikim okruenjem. Koristan link: http://bit.ly/15Al8g5 Korisni linkovi: http://bit.ly/ZZGsst Unity Tweak Tool u Ubuntuovom http://bit.ly/XvgBID softver centru 17. mart Unity Tweak Tool je Atheros objavio izvorni kd svojih program koji omoguava WiFi ureaja prilagoavanje Ubuntu13. mart ovog Unity okruenja i to Atheros je jo jedna od u velikom broju opcija kompanija koje su prekoje nudi. Veoma popupoznale potencijal slobodnog softvera i laran alat meu korisnicima koji e se odluile doprinositi razvijanju upravljakih programa za svoje ureaje pod od verzije 13.04 moi instalirati iz
LiBRE!
Igre Day of Defeat i Day of Defeat: Source dolaze na GNU/Linux putem Valveovog Steama. Koristan link: http://bit.ly/Z7POEI
broj 11
Ubuntuovog softver centra.
http://bit.ly/10w5tis
Kineska vlada i Ubuntu
Koristan link: http://bit.ly/YxPblu

Skraeni period podrke za Ubuntu neLTS izdanja
21. mart
19. mart
e Kina upotrebiti Ubuntu kao bazu za svoj glasno prelomio da naotvoreni operativni sisstavlja sa tradicionalnim tem Ubuntu Kylin koji je priznat kao izdanjima ( LTS i privre- zvanini Ubuntu derivat. mena), s tim to e podrka za privremena Koristan link: izdanja trajati 9 meseci umesto dosa- http://bit.ly/ZS6She danjih 18. Linux Mint Debian 201303 22. mart Koristan link: Objavljena je stabilna http://bit.ly/11pEggn verzija Linux Mint DebiLeft 4 Dead 2 an 201303 koji dolazi u 20. mart verzijama sa grafikim Po najavi na zvaninom okruenjem MATE i blogu, moglo bi se rei da Cinnamon i 32-bitnim i e se osveeni Left 4 Dead 64-bitnim arhitekturama. 2 igrati i na GNU/Linuxu. Koristan link: Koristan link: http://bit.ly/14ccpVc http://bit.ly/15Ape81 LUGoNS BarCamp No 2 Budunost MATE-a 23. mart 20. mart Drugi LUGoNS-ov BarCamp odran je Nova verzija MATE-a e u subotu 23. marta na Fakultetu tehdoneti mnogo novina, nikih nauka (FTN) u Novom Sadu. meu kojim i podrku za Koristan link: Wayland. http://bit.ly/ZZJRY6 Koristan link: Libre Planet Conference http://bit.ly/Y48t5t 23 - 24. mart Juna Koreja meta malwarea Odrana Libre Planet 20. mart Conference u Cambridgeu Juna Koreja je bila izloena cyber u organizaciji Free Softnapadu u kome su ciljani GNU/Linux ware Foundation. raunari. Koristan link: Koristan link: http://bit.ly/ZiWMn8
Ubuntuov bord je jednoMart 2013.
The China Software and Integrated Chip Promotions Centre objavio je da
Puls slobode
O s l o b o di
Autor: Nenad Lazarov (Piratski pokret)
judska sloboda zavisi od raznih ogranienja. Ogranieni smo raznim fizikim zakonima koje zahvaljujui nauci, sve bolje i bolje razumemo. Meutim, postoje i razna ogranienja koja sami sebi nameemo. Sloboda postoji u svima nama ali neki toga nisu svesni, jer sloboda podrazumeva odgovornost a veliki broj ljudi se plai odgovornosti. Slobodu imamo samo ako je praktikujemo u svakodnevnom ivotu. Prava drutvena saradnja, jedan od najvrednijih resursa kojima raspolaemo i koji je trenutno potpuno neiskorien i potisnut, moe se ostvariti u potpunosti jedino ako meusobne odnose budemo zasnivali na humanosti. Iz humanosti proizilazi potovanje razliitosti drugih ljudi. Trenutni zakoni koji ograniavaju slobode pojedinaca i omoguavaju korporacijama da ostvaruju ogromne profite, spreavaju dalji drutveni napredak u pravcu umreavanja, otvorenog pristupa i saradnje. Samo ovek koji je istinski slobodan je sposoban da deli a samim inom deljenja stvaramo slobodu sebi i ljudima oko sebe. ovek koji ivi u strahu osea da moe ostati bez onoga to poseduje i sve vie i vie se zatvara. Sve vie i vie se plai deljenja jer misli da e ostati i bez onoga to ima. Poinje da napada druge, kako oni moraju da naue da dele, jer se plai da li e moi da ouva
10
svoj posed. A deljenje, deljene predstavlja in ljubavi. U stanju ljubavi dozvoljavamo ljudima oko sebe da uliju energiju u nas, kao i da uzmu energiju od nas, kada im je potrebna. Deljenje je mogue samo kada smo slobodni i otvoreni. Svako pravo deljenje bi trebalo da bude bezuslovno. Onaj koji daje, ne bi trebalo da oekuje ak ni zahvalnost zauzvrat, jer deljenje u tom sluaju predstavlja obinu trgovinu. On bi trebalo da uiva u samom inu davanja, jer svi smo mi povezani a iskreno deljenje kao in ljubavi upravo predstavlja onu vezivnu silu koja dovodi do istinskog formiranja zajednice. Deljenjem svi dobijamo, jer pomaemo drugima a deljenje nas ini srenim i daje nam energiju za budunost. Ovo je posebno istinito za intelektualna dela, jer se ona deljenjem samo umnoavaju i svi mogu da uestvuju u kreiranju nove kulture i ivotno ouvanje stare, kroz njeno aktivno korienje. Nijedan ovek ne predstavlja ostrvo, svi smo mi povezani. Ne pomae ovek drugome zato to je drugome bolje, nego zato to se on bolje osea. Sve ono to dajemo drugima vraa se nama samima kada nam je potrebno i omoguava nam da
LiBRE!
O slobodi - Piratski pokret

zajedno u mrei u kojoj smo povezani, uinimo mnogo vie nego to bismo mogli kao izolovane jedinke. Upravo zbog toga, deljenje predstavlja osnovu na kojoj e se zasnivati budui razvoj kolaborativnog drutva. Ljudsko drutvo je napredovalo zahvaljujui ljudima koji su delili znanje i kulturu a uvek je dolazilo do zaustavljanja napretka kada su kultura i znanje bili zakljuavani i zadravani. Deljenje znanja, informacija i kulture je od ogromnog znaaja i za razvoj svakog od nas pojedinano. Kad god je mogunost deljenja i pristupa kulturi i znanju bila spreavana, kao to je na primer bilo spaljivanje biblioteke u Aleksandriji, to je u istorijskim knjigama uvek bilo posmatrano kao velika katastrofa za oveanstvo. Sloboda informacija predstavlja jedan od osnovnih preduslova za dalji socijalni, ekonomski i tehnoloki razvoj drutva. Nekomercijalno kopiranje i korienje kreativnih proizvoda treba posmatrati kao potpuno prirodan proces koji omoguava ouvanje kulture i stvaranje novih dela. Ovaj proces ne utie na interese veine autora u negativnom smislu. Naprotiv, kao to su mnoga istraivanja pokazala, deljenje kulture predstavlja odlinu reklamu za autore. Postoji i izrazito veliki broj inovativnih poslovnih modela koji svesno koriste slobodne sadraje u svoju korist i dovode do smanjenja zavisnosti autora od velikih korporacija. Kopiranje, uvanje i korienje kreativnih proizvoda u nekomercijalne svrhe treba da budu ne samo legalizovani, nego i aktivno podsticani kako bi se poboljala javna dostupnost informacija, kulture i znanja. Ako bi principe na kojima se zasnivao razvoj slobodnog softvera poslednjih decenija a koji su se pokazali kao uspeni u praksi, uspeli da prenesemo na celokupno drutvo, uli bismo u novi period razvoja, u kojem bi talenti pojedinaca mogli mnogo bolje da dou do izraaja i gde korporacije ne bi koile dalji razvoj drutva radi ostvarivanja line koristi.
Mart 2013.
11
Puls slobode
LUGoNS Linux Install Day (LID)

Autor: Nikola Hardi
ta je LID?
nogima je ve poznato o emu je re, ali ukratko, Linux Install Day ( LID), u svetu poznatiji pod imenom Install Fest, je manifestacija koju organizuju lokalne zajednice tako to se u dogovoreno vreme okupe kako bi pomogli svima koji su zainteresovani za slobodan softver ali nisu sigurni odakle da ponu ili imaju problema sa instaliranjem i podeavanjem sistema. Od zainteresovanih korisnika se zahteva da donesu znatielju, strpljenje, dobru volju i kompletan raunar sa sobom (ukljuujui tastaturu, mi i monitor) kako bi bili sigurni da e, posle ukazane pomoi, raunar apsolutno raditi kako treba.
I ovog puta je LUGoNS, u saradnji sa Katedrom za primenjene raunarske nauke organizovao Linux Install Day ( LID). Manifestacija je organizovana 10.03.2013. u prostorijama LUGoNS laboratorije (CK13), u ulici Vojvode Bujovia 13, u Novom Sadu. Domaini su bili Goran Meki, Lazar Strievi, arko ivanovi, Zoran Olui, Predrag Mandi i Nikola Hardi.
Poseenost i primeeni problemi
Moe se rei da je ovaj LID bio vrlo poseen, bilo je skoro 20 muterija (korisnika). Posetioci su uglavnom bili iz Novog Sada, mada je bilo i onih koji su doli iz okolnih mesta. Meu posetiocima je najvie bilo studenata. Razgovaralo se i o hardveru i o softveru a problema je bilo raznih. Neki su bili
12
LiBRE!
LUGoNS Linux Install Day (LID)

posebno zanimljivi, kao na primer: vrlo udan raspored particija napravljen pomou Windowsa, nasumino iskljuivanje laptopa zbog zapuenog sistema za hlaenje, dok su neki bili klasini, poput problema sa beinim mrenim karticama itd.
Zakljuak
Uz dobru radnu atmosferu kojom je dominiralo druenje, ovaj LID je protekao brzo, iako je zapravo trajao 4 sata (od 11 do 15 asova) i svim posetiocima je omoguio da steknu nova znanja i ree probleme na raunarima koje su poneli sa sobom.
Iako lanovi LUGoNS-a znaju dosta, oni nisu svemoni, pa i sami nekada naiu na problem koji ne mogu tek tako brzo da ree: nekada proizvoa hardvera ne obezbedi pristojnu podrku za slobodne operativne sisteme a nekad jednostavno ne umeju da ree problem. Primeeni su i izvesni problemi sa novijim verzijama Ubuntua u virtualboxu. Zato se i izbegavaju wubi i VB instalacije na LID-u. Naravno, bilo je i onih koji su poneli samo kuite raunara pa su za monitor i tastaturu morali da se snau. Sve u svemu, bilo je dovoljno posetilaca za jedno lepo druenje. Skoro svi uesnici su otili potpuno zadovoljni sa instaliranim novim operativnim sistemom, ili izvrenim popravkama i podeavanjima na postojeem sistemu.
Mart 2013.
Sigurni smo da e LUGoNS sauvati tradiciju organizovanja Linux Install Day dva puta godinje, pored ostalih dogaaja kao to su: BarCamp, BalCCon i jo nekih koji za sada moraju da ostanu mala tajna!
13
Puls slobode
No 2
Autor: Jelena Georgijevi subotu, 23.03.2013. godine na Fakultetu tehnikih nauka, organizovan je Drugi LUGoNS-ov BarCamp. BarCamp je organizovan u saradnji sa Katedrom za elektrina merenja, Fakulteta tehnikih nauka. Ovom prilikom elimo da se zahvalimo katedri i njenom efu prof. dr Zoranu Mitroviu na podrci i uvodnom predavanju. Primarni cilj LUGoNS-ovog BarCampa je povezivanje zajednica, kako regionalno tako i internacionalno, druenje, hakerisanje, uenje i umreavanje. Poseban naglasak je na jaanju i irenju zajednice, kao i mogunost da kompletno okruenje ima mesto na kome bi se razmenjivala novosteena znanja i iskustva. Nadamo se da smo ovom prilikom ostvarili na primarni cilj, s obzirom da je Drugi LUGoNS-ov BarCamp okupio oko stotinak
uesnika, to iz zemlje, to iz inostranstva. BarCamp je zvanino zapoeo Aleksandar Beserminji sa predavanjem IOIO za Android i demonstracijom primene IOIO na robotu, kojeg je sam napravio.
14
Potom je usledio Strahinja Piperac, sa nastavkom predavanja sa Prvog LUGoNS-ovog BarCamp-a (Osnovne tehnike napada na web servise - drugi deo). Vlatko Koturnjak, Security Jedi iz Hrvatske, sa temom Portovanje softvera na Android, prikazao je na koje naine moete pokrenuti softver na Androidu, kroz iskustvo portovanja razliitih programa uljuujui Nmap na Android.
LiBRE!
LUGoNS Barcamp No 2
Zatim je usledilo zanimljivo predavanje o Bitcoinu, uenika Nikole Raovia iz Podgorice, interesantno za sve one koji su eleli da naue neto vie o decentralizovanoj digitalnoj valuti. Vladimir Cicovi - c1az, iz susedne Republike Srpske, odrao je veoma interesantno predavanje na temu Budunost drutva. Problemi u drutvu - koren svih problema u drutvu, novac, podeljenost, resursi. Tehnoloki napredak, ogranienja napretka, drutveno nametanje statusa. Promena drutvene svesti, promena tehnolokog napretka, promena drutva, promena ekonomije. It is no measure of health to be well adjusted to a profoundly sick society : Nije mera normalnosti biti deo ovog bolesnog drutva - J. Krishnamurti. svoje vienje socijalnih aspekata hakerspejsa u zemljama Evrope i SAD.
BarCamp je posle nastavljen druenjem u kafiu Sting do kasno u no.
Uvaeni gost iz vajcarske, Bernd Fix iz Wau Holland fondacije, odrao je svetsku premijeru predavanja Hakerska etika 2.0 - Uvod u staru hakersku etiku i ideje za revidiranu verziju etike za budunost. Drugi LUGoNS-ov BarCamp zatvorio je gost iz Bea, lan hakerspejsa Metalab, Michael Zeltner, sa predavanjem Socijalna sfera hakerspejsa, gde je izneo
Mart 2013.
Detaljan raspored predavanja sa BarCampa moete pronai na internetu na https://events.lugons.org/?p=971 . Ako niste bili u mogunosti da doete u Novi Sad na BarCamp, snimke predavanja, kao i folije prezentacija predavaa, moete pronai na ftp://ftp.lugons.org/02_BarCamp_2303201 3/ (potrudiemo se da ih postavimo narednih dana, im video materijal bude sreen, stoga vas molimo da pratite link, da biste videli da li ima izmena na njemu).
15
Predstavljamo
Autor: Nikola Hardi Iako vie puta odloena finalna verzija 18. izdanja ove napredne i inovativne distribucije interesantnog kdnog imena sferina krava (engl. Spherical Cow), iza koga se krije jo interesantnija pria [1], nakon dva meseca zakanjenja, uspeno je dobila zeleno svetlo. 15.01.2013. objavljena je finalna verzija koja, kao i uvek, donosi aurirane verzije programa i dosta novih mogunosti. Instalacioni program je u potpunosti redizajniran i zamenio je preko deset godina staru verziju Anaconda-e. Nova verzija, osim lakeg odabira drugih grafikih okruenja i odreenih kolekcija dodatnih paketa, pri instalaciji nudi i novi nain interakcije: ne koristi se vie model arobnjaka koji Vas vodi kroz instalaciju, ve ste u mogunosti da se u bilo kom trenutku, u toku podeavanja, vratite na neku od opcija i izmenite je po elji. Anaconda je jedna od komponenti koja je najvie kriva za kanjenje ovog izdanja: uloeno je puno rada i testiranja kako bi se dovela u radno stanje. Od vanijih sistemskih inovacija tu su dinamiki zatitni zid ( Firewall) i mogunost postavljanja zona i menjanja
pravila bez prekida konekcije. Offline nadogradnje pruaju preuzimanje paketa i kasniju nadogradnju kritinih delova sistema u sigurnom, minimalnom kontrolisanom okruenju a u sluaju greke, vraaju sve na prethodno stanje to daje dodatnu sigurnost. Trenutno je ova opcija integrisana samo sa GNOME okruenjem ali koristi standardni PackageKit pa postoji mogunost za buduu integraciju i u druga okruenja.
Sledea interesantna novina je MiniDebugInfo, koja isporuuje minimalni ali dovoljan set informacija potrebnih za pronalaenje i otklanjanje greaka u kdu ( Debugging) i tako olakava krajnjim korisnicima proces prijave greaka bez dodatne instalacije paketa sa kompletnim debug informacijama koji u nekim sluajevima mogu biti i prilino veliki. Tu je i nova verzija
LiBRE!
16
Fedora 18
Samba4 servera koja, nakon osam
godina razvoja, donosi podrku za Active Directory protokol. Jedna od vanijih opcija za korisnike koji ele da instaliraju Fedora 18 na noviji hardver predvien za MS Windows 8 je podrka za UEFI Secure Boot. Ona se sastoji iz nekoliko komponenti koje su digitalno potpisane, kako bi bilo mogue utvrditi njihovu autentinost kao i autentinost bootloadera shim (prva faza uitavanja) i gruba (jezgra sa modulima). U mogunosti ste da i sami izgeneriete svoj klju i kasnije potpiete bootloader, kernel i module uz pomo alata pesign .
da pobolja, olaka i ubrza rad vezan za odravanje paketa. DNF je trenutno u mogunosti da izvrava samo par osnovnih komandi koje su iste kao i kd trenutnog YUM upravnika paketa ( list, update, install, erase - listanje, nadogradnja, instalacija i brisanje paketa). Korisni linkovi: [1] https://fedoraproject.org/wiki/F18_ release_announcement [3] https://fedoraproject.org/wiki/ Releases/18/FeatureList [2] https://fedoraproject.org/en/getfedora [1]* Vic: Na farmi krava muzara, proizvodnja mleka je bila manja od oekivane, pa je farmer odluio da se za pomo obrati lokalnom Univerzitetu. Na Univerzitetu su ozbiljno shvatili problem i oformili multidisciplinarni tim profesora na elu sa teorijskim fiziarem koji se odmah bacio na iscrpna istraivanja. Posle dve nedelje intenzivnog rada, naunici su skupili gomile podataka i posao pisanja izvetaja je preuzeo voa tima. Ubrzo nakon sastavljanja izvetaja, fiziari su posetili farmera i rekli mu: Imamo reenje ali to radi samo u sluaju sferinih krava u vakuumu. https://en.wikipedia.org/wiki/Spherical _cow
Za ljubitelje dobrog izgleda, tu su popularna grafika okruenja GNOME 3.6.x sa mnogobrojnim ispravkama, poboljanjima i dodatnom podrkom kao to je Microsoft Exchange i Skydrive, KDE Plasma Workspace 4.9.x sa dosta ispravljenih greaka i finih podeavanja koja primetno utiu na brzinu izvravanja, Xfce 4.10, Cinnamon i, na kraju, za one koji vole klasian izgled kakav je nudio GNOME 2 u svojim poslednjim danima, MATE (radno okruenje bazirano na GNOME 2 kdu). Nova ali i dalje eksperimentalna stvar je DNF upravnik paketa i Hawkey biblioteka bazirana na libsolv, koji treba
Mart 2013.
17
Predstavljamo
Xfce 4. 1 0
Autor: Aleksandar Brkovi fce je grafiko okruenje ije su osnovne karakteristike: brzina, mala potronja resursa uz vizuelnu privlanost i jednostavnost korienja. Korisniku prua punu funkcionalnost desktop okruenja, uz mogunost prilagoavanja sopstvenim potrebama. Vizuelna slinost sa starim GNOME 2 okruenjem posledica je injenice da su oba radna okruenja napravljena uz pomo GTK+ alata.
Radikalne promene i uvoenje novina izostaju i ovaj put, jer je fokus postavljen na poboljanje i unapreenje postojeeg u cilju to vee stabilnosti.
Karakteristike
18
Slika 1 : Xfce 4.10 Iako sa manje mogunosti konfiguracije Novi Xfce 4.10 donosi sledea poboljokruenja u odnosu na GNOME 2, Xfce anja: 4.10 ima prednost koja se ogleda u maloj hardverskoj zavisnosti, te se preporuuje - Online dokumentaciju - sva dokumeza raunare slabije snage. Osnovna odlika ntacija od ove verzije preseljena je na Xfce grafikog okruenja jeste brzina u mreu: radu i odzivu programa. Projekat je http://docs.xfce.org/ nastao davne 1996. godine a tvorac je http://wiki.xfce.org/. , Olivje Furdan ( Olivier Fourdan). - Application finder ( xfce4-appfinder) Poslednja verzija Xfce, nosi oznaku 4.10 alat koji slui za brzu pretragu i pokrea objavljena je 28. aprila 2012. godine. tanje instaliranih programa ili funkciRazvojni proces trajao je godinu dana i onie kao filter za pretragu za trenutno etiri meseca. Poboljanje korisnikog izabranu kategoriju. iskustva je glavna odlika ovog izdanja. Naglasak je stavljen na vizuelni utisak, dinaminost i krajnju jednostavnost korienja bez preteranih efekata a sve u cilju to boljeg korisnikog iskustva. Zadran je stari pristup, brzina i funkcionalnost na prvom mestu, dok uz malu kreativnost korisnika i mogunost prilagoavanja sistema krajnji rezultat jeste lepa i moderna radna povrina. Slika 2: Application finder
LiBRE!
Xfce 4.10
Xfce4 panel donosi niz poboljanja, kao
to su: mogunost prikaza u vertikalnoj orijentaciji ( deskbar nain rada), novi actions plugin u panelu, bolji prikaz otvorenih programa i ikona u panelu, mogunost prebacivanja izmeu otvorenih radnih povrina, pokretanje programa i integrisan meni za pregled instaliranih programa u okviru odreenih fascikli itd. Takoe, dodaci za panel se mogu slagati u vie redova.
druga e Vas odvesti do kante za smee, trea preica ide do fascikle na radnoj povrini a sadri i fascikle i datoteke koje su prikazane na ekranu. etvrta preica vodi do glavne fascikle sistemskih datoteka. Dalje, ispod preica sa sistemskim datotekama nalazi se prostor koji prikazuje pokrenute diskove i medije. Jednostavnim prevlaenjem moete u ovaj prostor dodati sopstvene preice. Glavna oblast uvek prikazuje sadraj trenutno otvorene fascikle. Desnim klikom mia otvarate kontekstni meni iz kojeg birate koju akciju vrite nad otvorenom datotekom ili fasciklom. Pathbar prikazuje putanju kojom se stie do odreene fascikle koja je trenutno u upotrebi. U sluaju da Vam se ne svia podrazumevani izgled upravljaa datoteka, iz glavnog menija iskoristite mogunost prilagoavanja i izvrite vizuelne promene.
Slika 3 : Xfce4 panel Radna povrina od ove verzije dobila je mogunost prikaza thumbnailova. Omogueno je otvaranje datoteka na radnoj povrini jednim klikom mia. MIME type editor za postavljanje podrazumevanih programa i vrste datoteka koje podrazumevani programi otvaraju je dodatno unapreen. Thunar file manager je podrazumevani upravlja datoteka za Xfce. Dizajniran je da bude brz i jednostavan za korienje. Korisniki interfejs je ist i intuitivan. Na levoj strani nalazi se prozor sa preicama, sredinji deo zauzima glavno podruje a iznad se nalazi pathbar. Prozor sa preicama obezbeuje pristup dostupnim fasciklama na sistemu. Prva preica je za home fasciklu gde se uvaju lini podaci,
Mart 2013.
Slika 4: Thunar file manager Xfce4 Window Manager je odgovoran za pozicioniranje prozora na radnoj povrini, omoguava promenu veliine, premetanje ili zatvaranje prozora. Za detaljnija podeavanja izgleda prozora (providnost, senka oko prozora i drugi efekti) moete da iskoristite program Window Manager Tweaks.
19
Predstavljamo
CD/DVD diskova. Zasnovan je na libburnia bibliotekama. Uz pomo ovog programa moete pisati i kopirati ISO datoteke, audio CD, kao i line
Slika 5 : Window Manager Tweaks Settings manager je veoma koristan GUI alat, uz pomo kojeg se mogu izvriti detaljna podeavanja sistemskih postavki bez potrebe da se posegne za terminalom. Razlog vie da se poetni koraci u Linuksu zaponu sa Xfce radnim okruenjem. Mogue je podesiti izgled radne povrine, izgled menija, instalirati nove teme, kontrolisati izgled ikona na radnoj povrini, upravljau datoteka ili meniju, podesiti ili promeniti postojee fontove (stil i veliinu), omoguiti antialiasing i dodati glatke ivice fontovima. Pomou ovog alata mogue je izvriti detaljna podeavanja mia i tastature.
Slika 6: Settings manager
Programi
kompilacije podataka i datoteka. Interfejs je jednostavan i intuitivan. Ristretto - pregleda slika, stabilan i brz, izraen tako da za svoj rad koristi veoma malo resursa. Uz pomo ovog programa vri se pojedinani pregled slika, moe se pokrenuti i slide-show prikaz. Postoji mogunost rotacije slika. Orage - kalendar karakteristian za Xfce grafiko okruenje. Korisniki interfejs je krajnje jednostavan za korienje. Trenutno je preveden na 30 jezika. Sadri panel koji je u stanju da prikae datum i vreme u razliitim formatima. Terminal - izraen za Xfce okruenje uz pomo GTK+ alata. Moe se koristiti i na drugim sistemskim okruenjima. Terminal podrava kartice, tako da moete raditi nekoliko stvari istovremeno, odnosno otvoriti vie kartica u okviru programa. Neophodan je alat za administraciju sistema. itaocima LiBRE! asopisa predlaemo da instaliraju neku GNU/Linux distribuciju sa Xfce 4.10 okruenjem i da nam jave svoje utiske. Moda nekome ovo postane i podrazumevano radno okruenje. Korisni linkovi: http://www.xfce.org/ http://en.wikipedia.org/wiki/Xfce
20
U ovom delu teksta napraviemo pregled nekoliko programa koji su karakteristini ba za ovo radno okruenje. Xfburn - jednostavan program za pisanje
LiBRE!
Mixxx
Autor: Gavrilo Prodanovi a zabavama je kasetofone, gramofone i miksete davno zamenio laptop sa nekoliko hiljada pesama u sebi i odgovarajuim programom koji je potreban za reprodukovanje muzike. Obian media player nekada nije dovoljan ali Mixxx sa svojim naprednijim opcijama Vam moda i moe koristiti. Kada prvi put pokrenete Mixxx, potrebno je da podesite lokaciju sa Vaom muzikom. Nakon skeniranja biblioteke, uvideete njegov glavni prozor koji se grubo moe podeliti na
desni i levi deo za reprodukciju (engl. playback). Na sredini se nalaze kontrole za jainu zvuka svakog playbacka posebno i glavna kontrola zvuka koja se odnosi na oba playbacka. Tu su kontrole za podeavanje flanger efekta a postoji i equalizer za svaki kanal posebno. Na dnu se nalazi crossfader postavljen vertikalno, pomou kojeg se moete prebacivati sa jednog kanala na drugi i praviti odlian fade izmeu razliitih pesama. Za svaki kanal imate waveform display na kome moete spinovati ili zagrebati pesmu, kao to se to moglo uraditi na gramofonskim ploama. Na njemu je prikazan talasni oblik vae numere. Ispod njega se
Mart 2013.
21
Predstavljamo
nalazi waveform overview na kome imate pregled itave numere a na njemu moete brzo preskoiti sa jednog na drugi deo pesme. Na svakom kanalu moete oznaiti pozicije na koje kasnije moete lako skoiti ili oznaiti oblast ponavljanja. Takoe, mogue je pesmu reprodukovati unazad ili promeniti tempo reprodukovanja. Pored ova dva primarna kanala, postoji i kanal za mikrofon preko kojeg moete zagrejati dodatno svoju publiku ili proslediti neko obavetenje. Ovaj kanal se moe upotrebiti za karaoke na nekoj numeri a tu se nalazi i volume kontrola za mikrofon, ako doe neko ko i nije nadaren za karaoke. Mogue je ukljuiti i etiri dodatna sampler kanala ako Vam ova dva nisu dovoljna, koji su zgodni za ubacivanje kratkih efekata u pesmu. Opcija koja e Vam se svideti je ta da neki kanal prosledite samo na slualice, ako elite da bude dostupan
samo Vama. Ostatak prozora zauzima deo sa pesmama. Levo se nalazi lista u kojoj moete da izaberete da li elite da pregledate muziku biblioteku, spisak numera ili sistem datoteka. Desno od nje, prostor zauzima lista sa svim informacijama o pesmi koje Vam mogu zatrebati, kao to su: naziv, izvoa, album, godina, lokacija itd. Polje za pretragu ( search box) e Vam pomoi da lako pretraite biblioteku. U prikazu biblioteke zasmetae Vam moda to to su sve pesme nagurane u jedan prikaz i nemogue je pretraivati hijerarhijom kao to je izvoa album pesma. Ali e Vam taj nedostatak nadoknaditi pretraivanje po sistemu datoteka i mogunost da svoju pesmu prevuete u Mixxx iz Vaeg omiljenog upravnika datoteka ( file manager). U Mixxxu se naravno nalazi i podrka za spisak numera koje e Vam biti veoma zgodne da se pre zabave pripremite a AutoDJ e moi da
22
LiBRE!
Mixxx
Vas zameni u situacijama kada se odmarate tako to e umesto Vas da kontrolie reprodukciju i da pravi odlian prelaz izmeu pesama. Mogunost da snimate svoj miks i da ga kasnije ponovo reprodukujete je veoma korisna. U podeavanjima moete da podesite izlazne i ulazne ureaje, da promenite lokaciju muzike biblioteke, da izaberete drugi format za snimanje miksova. Tu su i podeavanja crossfadera i equalizera. Mogue je podesiti MIDI kontroler i vinyl kontrole. U podeavanju izgleda moete da izaberete potpuno drugaiji skin koji odreuje raspored kontrola ili da izaberete pravu rezoluciju za ve postojei. Jedna od opcija koja je meni privukla panju je Live broadcasting, pomou koje moete Va miks putati na icecast audio streaming serveru i tako poeti svoju online radio-karijeru.
Mart 2013.
Mixxx e Vam verovatno pomoi na
urkama a moda ete zavoleti da ga koristite kao player za svakodnevnu upotrebu. Ono to e Vam pomoi u korienju ovog programa su saveti koji se pojave nad kontrolama kada zadrite pokaziva mia iznad njih. Obino svaka kontrola ima akciju za prvi i drugi klik i svoju preicu na tastaturi. U toku korienja Mixxxa desilo se nekoliko puta da je iznenadno pukao i ostavio nas na cedilu ali to nije esto i moe se progledati kroz prste zbog toga. Mnoge opcije su ostale nespomenute u ovom lanku a to ostavljamo Vama, da ih otkrijete i istraite i da naete najbolji nain da ih primenite.
23
Mala kola: Scribus 1.4 (10. )
Kako da?
Zavrni radovi - 1 . deo
Autor: Dejan Maglov olo je vreme da zavravamo na PDF internet asopis. Za kraj, uradiemo: 1. Dodavanje unutranjih i spoljanjih veza (engl. link), 2. Izvriemo kontrolu boja, 3. Izvriemo kontrolu budueg PDF-a i 4. Snimiemo PDF asopisa.
sadraja treba da bude novi paragraf ali sa istim paragraf stilom u kojem je podeeno levo poravnanje. Kad zavrimo upisivanje svih redova sadraja, podeavamo poziciju tabulatora, to e nam omoguiti da na kraju brojevi strana budu lepo poravnati.
Unutranje i spoljanje veze

Sadraj
Svaki asopis ima svoj sadraj koji upuuje itaoca na lanke i teme koje moe da proita u tom broju. Mi sadraj radimo na kraju, kad sve lanke i ilustracije lepo sloimo. Tek tada sa sigurnou znamo koji je lanak na kojoj strani, pa je lake napraviti sadraj. Sadraj se pie kao i svi ostali lanci. Ovom prilikom emo Vam otkriti samo jedan trik koji je nama vrlo koristan. Struktura jednog reda sadraja je naslov lanka + broj strane. Naslov lanka treba da bude poravnat sa levom ivicom tekstokvira a broj strane treba da bude to blii desnoj ivici tekst-okvira i takoe, svi brojevi strana treba da budu meusobno poravnati po vertikali. Najlaki nain da se ovo uradi je da se pie Naslov+ TAB+str.XX. Svaki novi red
Unutranje veze
Dobra funkcija sadraja je da moe itaoca, jednim klikom, odmah prebaciti na eljeni lanak tj. na stranicu na kojoj se nalazi taj lanak. To je funkcija koju PDF omoguava. Kad ve postoji, treba je i upotrebiti a nije zahtevna za podeavanje. Napraviemo prvo pripremu. Dodaemo novi sloj (layer) i nazvaemo ga unutranje veze. Od osobina sloja, osim ve podrazumevanih, treba omoguiti i Outline mode koji e posebno da istakne (okvirnom bojom), podruje osetljivo na klik mia. Outline mode ne prepoznaje da li je element u tom sloju veza ( link), okvir za sliku ili tekst. On e
LiBRE!
24
Mala kola: Scribus 1.4

svaki element uokviriti bojom sloja ali 2. External Link (spoljanja veza) i poto emo mi koristiti taj sloj samo za 3. External Web Link (veza sa internet veze, one e biti lepo obeleene. Bez lokacijom). ovog dodatnog obeleavanja veze bi bile neupadljive i ne bismo ih dobro kontrolisali.
Moramo prvo da objasnimo princip rada veza ( linkova) u PDF-u. Za razliku od drugih programa koji mogu od teksta da naprave hipervezu ( hiperlink), PDF to ne moe. PDF tekst pretvara u objekat, tako da ako elimo vezu, moramo da napravimo okvir oko nekog teksta i da njega proglasimo za hot spot (podruje osetljivo na klik miem). Najee nam pravougaonik sasvim odgovara za tu namenu (on je podrazumevan), ali moe da bude i krug, trougao ili bilo koji drugi oblik a oblikuje se u Scribusovom Shape editoru ( Properties Shape Edit ). Da bismo nacrtali hot spot za vezu, koristiemo alat Insert Link Annotation iz linije alata. Pravougaonik se jednostavno razvlai na eljenom mestu. Po potrebi se taj pravougaonik koriguje uz pomo Edita i time je zavren prvi deo definisanja veze. Drugi deo se sastoji u definisanju odredita na koje veza ukazuje (vodi). Dijalog za odredite veze se dobija, najjednostavnije, dvoklikom na hot spot. Annotation Properties, kako se zove ovaj dijalog, daje mogunost izbora tipa ( Type) veze: 1. Link (unutranja veza),
Mart 2013.
Poto prvo pravimo unutranju vezu, neemo menjati podrazumevani tip veze (ostaje tip Link) a za odredite definiemo stranicu na naem PDF-u kao i tanu poziciju na strani po X i Y od referentne take (0,0) koja se nalazi u gornjem levom uglu te stranice. Ako nas zanima samo da bude pozicionirana na eljenoj strani, u polja X i Y upisujemo nulu (0). Potvrdom na dugme OK definisali smo vezu. Sada u naem buduem PDF-u, kada korisnik doe na polje osetljivo na klik mia, promenie mu se pokaziva ( cursor) iz strelice u ruku i klikom e otii na eljenu lokaciju unutar tog PDF-a.
Spoljanje veze
Scribus razlikuje dva tipa spoljanjih
veza: 1. External Link, koji vodi na neki drugi PDF dokument snimljen na raunaru korisnika i 2. External Web Link, koji otvara navedenu web lokaciju u
25
Kako da?
podrazumevanom web pregledau. External Link je namenjen pravljenju sloenih PDF dokumentacija, kao na primer uvodna stranica na vie jezika koja sadri osnovne podatke o proizvodu, proizvoau i veze ka uputstvu za upotrebu na razliitim jezicima. Na ovaj nain italac ima mogunost da se upozna sa proizvodom a posle da nastavi sa uputstvom na svom jeziku. Sledei put nema potrebe da otvara osnovni dokument, nego odmah otvara knjiicu uputstva.
Kontrola boja
Neko e rei da je priu o bojama u Scribusu trebalo ispriati na poetku a ne na kraju serijala male kole, jer smo ih koristili sve vreme dizajniranja asopisa. Bojili smo elemente na master stranama, tekst-okvire, tekst, proste geometrijske oblike Moda su u pravu ali to vai samo za one koji od poetka znaju ta hoe da dobiju i mogu u glavi da zamisle krajnji proizvod. Za one neodlune ovo je pravo vreme da bojom daju peat svom proizvodu.
External Web Link najvie koristimo u
naem asopisu. On dopunjuje lanke dodatnim informacijama koje se mogu nai na internetu o datoj temi. Vrlo je korisno da postoji direktna veza, ako ve postoji adresa internet lokacije koja daje dodatne informacije. Spoljanja veza se pravi na isti nain kao unutranja veza, korienjem alata Insert Link Annotation. Ono to se razlikuje jeste definisanje odredita veze. U sluaju External Linka, treba izabrati taj tip iz padajue liste to e otvoriti dijalog za traenje drugog PDF dokumenta na tvrdom disku. Kad ga lociramo i potvrdimo, zavrili smo operaciju definisanja veze. Kod External Web Linka, izborom tog tipa, otvara se novi dijalog gde treba samo upisati punu internet adresu veze (sa uvodom http://... ) i sa OK zavravamo proceduru pravljenja veze.
Jo na samom poetku serijala naveli smo da je u Scribusu sve mogue ispraviti naknadno, tako je i sa bojama. Kao pomo dizajnerima, Scribus sa novim dokumentom otvara i jednu osnovnu paletu RGB boja koju dizajner moe po svojoj elji da menja i dopunjava. Sama paleta se automatski dopunjava novim nijansama svaki put kad uvezemo neki vektorski crte iz spoljanjeg izvora. Sad je vreme da ovu paletu sredimo i prilagodimo boje izlaznom dokumentu. Izlazni dokument je opteprihvaeni PDF koji treba da se prilagodi vrsti tampe. Najee koriene metode tampe su sito tampa, offset tampa i sve popularnija digitalna tampa. Svaka od ovih metoda zahteva od dizajnera da joj se prilagodi. Sito tampa zahteva 3-4 diskretne boje u
LiBRE!
26
Mala kola: Scribus 1.4

itavom dokumentu, offset zahteva CMYK emu boja i mora da se pripazi da li se objekti uklapaju jedan u drugi ili se tampaju jedan preko drugog (moe doi do probijanja pozadinske boje). Digitalna tampa zahteva samo CMYK emu boja. Ukoliko ne tampamo na PDF, onda je najbolje da sve boje ostanu u RGB emi boja. Sreivanje boja u dokumentu vrimo preko ureivaa boja kojem se pristupa preko padajueg menija Edit Colors Prvo to treba uraditi je ukloniti sve neiskoriene nijanse klikom na dugme Remove Unused. Scribus e ostaviti samo nijanse koje se nalaze unutar dokumenta. Od sada pa nadalje, svako ureivanje postojeih boja e se odraziti na izgled samog dokumenta. Boje se ureuju oznaavanjem i izborom dugmeta Edit. Ako, recimo, zakljuite da bi oni delovi koji su sada plavi u dokumentu bolje izgledali ako bi bili bordo, jednostavno ovde izmenite tu plavu boju u bordo i to e se primeniti na sve objekte u Scribusu koji su koristili tu boju. Ovo je drastini primer ureivanja boja. ee e biti potrebno samo pretvaranje iz RGB u CMYK emu boja i obrnuto, bez vidljive promene nijanse. Uvezene boje sa vektorskim slikama e jasno biti oznaene u ureivau boja svojim imenom, koji je vezan direktno sa uvezenim objektom. Moe da se desi da su to iste nijanse koje se ve koriste u ostatku dokumenta. Da ne bismo imali dve iste boje sa razliitim imenom, moemo ukloniti te duple boje oznaavanjem i odabirom dugmeta Delete. Boja nee biti automatski uklonjena zato to je primenjena u dokumentu. Dizajner e dobiti obavetenje da se boja koristi i bie mu ponuen spisak boja da zameni tu boju nekom drugom postojeom
Mart 2013.
bojom. Tako se moemo reiti duplih nijansi boja. Sa dizajnerske strane gledita, vrlo je bitno da boje koje koristimo budu komplementarne i da se meusobno ne iskljuuju. Korienje prevelikih kontrasta ne prija oku. Scribus i tu moe da pomogne. U padajuem meniju Extras Color Wheel, Scribus nam daje predloge komplementarnih boja na osnovu neke osnovne koju dizajner zada. Na taj nain se mogu izabrati lepe kombinacije boja koje ne smetaju oku posmatraa.
Za kraj
Ovim smo zavrili na asopis sa dizajnerskog stanovita. Preostaje jo samo da proverimo i da snimimo PDF. I tu postoji par trikova na koje treba obratiti panju. Sve o Scribusu i PDF-u moete proitati u narednom broju. Nastavie se
27
Dobro doli na slobodnu teritoriju (7. deo)
Oslobaanje
Slobodni Office paketi

Autor: Dalibor Bogdanovi
LibreOffice
rilikom svakodnevnog rada sa razliitim vrstama dokumenata, pre svega za rad sa tekstom, tabelarnim proraunima i razliitim vrstama prezentacija, javlja se potreba za jednim sveobuhvatnim paketom programa koji e moi uspeno da izvri sve te zadatke. Gotovo da ne postoji raunarski korisnik koji nije uo ili makar napravio neki dokument u Wordu, koji je deo MS Office paketa. Jedna od najpoznatijih alternativa MS Office paketu, kako na slobodnim tako i na komercijalnim operativnim sistemima, je kancelarijski paket LibreOffice. Ranije je ovaj paket takoe bio dosta poznat pod imenom OpenOffice ali se prilikom kupovine istog od strane Oracle Corporationa, grupica zaposlenih izdvojila i osnovala LibreOffice. LibreOffice moe uvesti i izvesti razne formate datoteka, mada je izvorna (engl. native) vrsta koju LibreOffice stvara Open Document. Formati koji su podrani (za itanje i pisanje) ukljuuju i one od strane Microsoft Office-a, kao i novije Office Open XML formate koji se koriste od Microsoft Office 2007 sa nastavcima .DOCX, .PPTX i .XLSX. Pored toga, LibreOffice takoe podrava i starije Microsoft Office formate .DOC, .PPT i .XLS. LibreOffice jo moe da
sauva datoteke u .RTF i OpenOffice .XML formatu. XLS datoteke se mogu zatititi odreenom ifrom ali poto program ima samo osnovno zakljuavanje nije veoma kompatibilan (na primer, sa programom Gnumeric). LibreOffice ima podrku za VBA macro, to omoguava unos iz programa MS Works i Lotus WordPro. LibreOffice Draw podrava otvaranje .SVG datoteke, dok OpenOffice zahteva proirenje. Poboljano je EMF crtanje i unos iz WordPerfect grafikih programa. Izvoenje moe biti obavljeno i u formatima koji nisu dostupni za ureivanje, to znai da se svaki dokument moe izvesti kao .PDF datoteka. Svaka prezentacija se moe izvesti kao .SWF datoteka. Moemo uvesti i dokumente koji su ogranieni na samo itanje ( Read-only). Delovi paketa LibreOffice su: 1. Writer - Program za obradu teksta, najsliniji programima Microsoft Word ili Word Perfect. Poseduje najrazliitije funkcije za obradu tekstualnih dokumenata, moe itati i vriti zapis u najrazliitijim formatima kao i vriti direktan izvoz tekstualnog dokumenta u PDF dokument. Poseduje mogunost razliitih podeavanja, kako funkcionalnosti tako i samog izgleda programa, pa e svaki korisnik prilagoditi isti svojim potrebama.
LiBRE!
28
Dobro doli na slobodnu teritoriju
Slika 1: Writer 2. Calc - Program za razliita tabelarna izraunavanja, najsliniji programu Microsoft Excel.
Slika 3: Impress 4. Base - Program koji slui za menadment baza podataka, slian programu Microsoft Access. LibreOffice Base dozvoljava korisnicima da naprave i ureuju baze podataka, pripremaju i razvijaju razne formulare i izvetaje za lagan pristup podacima. Poput Accessa, moe se koristiti za razne sisteme baza podataka kao to su JET, ODBC, MySQL ili PostgreSQL formati.
Slika 2: Calc 3. Impress - Program za izradu razliitih vrsta prezentacija, najsliniji programu Microsoft PowerPoint. Prezentacije mogu biti sauvane u .SWF formatu, to bi dozvolilo da se puste na bilo kojem raunaru koji ima instaliran Adobe Flash.
Slika 4: Base 5. Draw - Program za ureivanje vektorske grafike, slian programu Microsoft Visio, te je kompatibilan sa ranijim verzijama Corel Draw programa. Omoguava spojeve izmeu oblika koji se ogledaju u raznim vrstama oblika, poput dijagrama. Preko njega takoe moemo objavljivati, te je po toj usluzi jo sliniji
Mart 2013.
29
Oslobaanje
programima Microsoft Publisher i Scribus. komercijalnim operativnim sistemima. Poseduje obimnu dokumentaciju i ceo paket je preveden i na srpski jezik. Dodavanjem specijalnih programskih skladita, moemo testirati neke razvojne verzije ovog paketa i time doprineti nekim buduim poboljanjima. Sve o ovom paketu moemo pronai na zvaninoj prezentaciji: http://www.libreoffice.org/default/ .
Calligra
Slika 5: Draw 6. Math - Program dizajniran za pravljenje i ureivanje matematikih formula. Program koristi vrstu XML-a za pravljenje formula, kao to je to predodreeno u specifikacijama OpenDocument formata. Ove formule mogu biti postavljene odnosno unesene u druge programe LibreOffice paketa, kao to su Writer i Calc.
Jo jedan kancelarijski paket koji dolazi uz KDE radno okruenje pod nazivom Calligra. Nastao je 2010. godine u zajednici koja izrauje kancelarijski paket Koffice i dostupan je i za komercijalne operativne sisteme. Predstavlja alternativu MS Office paketu i poseduje funkciju itanja i pisanja njegovih formata. Programski paket Calligra se sastoji iz sledeih delova: 1. Words - Program za obradu teksta, najsliniji je programu Microsoft Word. Poseduje osnovne funkcije za obradu teksta, omoguava uvoz fotografija, pravljenje tabela i grafikona. Podrazumevano ita i pie u ODF formatu ali podrava i ostale formate kao to su .DOC i .DOCX.
Slika 6: Math LibreOffice se nalazi u programskim skladitima svih slobodnih operativnih sistema, takoe je veoma zastupljen i na Slika 7: Words
30
LiBRE!

2. Sheets - Program za razliita tabelarna izraunavanja, najsliniji je programu Microsoft Excel. Omoguava izradu razliitih grafikona, veoma je brz i jednostavan za upotrebu. Poseduje sve neophodne funkcije za ovu vrstu programa. omoguava i istovremeno praenje vie projekata. U svakom trenutku se mogu videti i izmeniti svi detalji projekta.
Slika 8: Sheets 3. Stage - Program za izradu prezentacija, najsliniji programu Microsoft PowerPoint. Pomou njega je veoma lako napraviti razliite vrste prezentacija a njegove funkcionalnosti se mogu proiriti pomou raznih dodataka.
Slika 10: Plan 5. Flow - Program za izradu dijagrama i grafikona. Poseduje integraciju sa ostalim programima iz Calligra paketa tako da se moe vriti uvoz i izrada dijagrama direktno iz tih programa.
Slika 9: Stage 4. Plan - Program pomou kojeg se mogu nadgledati i ureivati razliite faze kod izrade nekog projekta. Pomou njega se mogu izraivati projekti razliitih veliina a
Mart 2013.
Slika 11: Flow 6. Karbon - Program za rad sa vektorskom grafikom. Pomou njega se mogu izraivati clipartovi, logoi, ilustracije i ostali vektorski crtei.
31
Oslobaanje
Slika 14: Kexi Slika 12: Karbon 9. Braindump - Program za organizovanje ideja (crtei, planovi, slike, 7. Krita - Program za rad sa fotografijatekst). Pomou njega, najrazliitije ma. Takoe, pomou ovog programa ideje moemo predstaviti na beloj se mogu izraivati razliiti crtei kao tabli gde moemo zapisati razliite i vriti obrada istih. informacije i iste predstaviti pomou dijagrama ili grafikona.
Slika 15: Braindump Slika 13: Krita Programski paket Calligra se nalazi u programskim skladitima svih 8. Kexi - Program za rad sa bazama po- slobodnih operativnih sistema a vie dataka, najsliniji programu Microsoft informacija moemo dobiti na Access. Pomou njega se mogu napra- zvaninoj stranici: viti baze podataka, kao i vriti obrada http://www.calligra.org/ . istih. Veoma je lak za upotrebu pa e se i manje iskusni korisnici brzo snai za rad u njemu.
32
LiBRE!

OpenOffice
matematikih funkcija i dijagrama. U programskim skladitima novijih slobodnih operativnih sistema, LibreOffice je potisnuo i izbacio iz istih OpenOffice tako da se vie ne moe instalirati na ovaj nain. Ipak dokumentaciju, neophodnu pomo i sam paket kako za slobodne, tako i za komercijalne operativne sisteme, moemo nai na zvaninoj stranici: http://www.openoffice.org/ .
Slika 16: OpenOffice Jedan od najpopularnijih kancelarijskih alata, najbolja alternativa MS Office paketu, dolazi pod imenom OpenOffice. Posle kupovine od strane Oracle Corporationa, popularnost mu je naglo opala i potisnut je u velikoj meri od strane LibreOffice-a. Takoe, LibreOffice ga je potisnuo na veini novih distribucija slobodnih operativnih sistema ali se i dalje radi na njegovom razvoju. Delovi ovog programskog paketa su: 1. Writer - Program koji slui za obradu tekstualnih datoteka, alternativa Microsoft Office Wordu. 2. Calc - Program za razliite tabelarne proraune, alternativa Microsoft Excelu. 3. Impres - Program za izradu prezentacija, alternativa Microsoft Power Pointu. 4. Draw - Program za izradu jednostavnih dijagrama i dinaminih 3D ilustracija. 5. Base - Program za rad sa bazama podataka, alternativa za Microsoft Access. 6. Math - Program za izradu
Mart 2013.
KOffice
Slika 17: KOffice Jo jedan kancelarijski paket koji dolazi uz KDE radno okruenje, ranijih godina jako popularan ali u poslednje vreme potisnut drugim slinim paketima. Ovo je jedan veoma kompleksan paket koji sadri mnotvo programa koji e nam pomoi u svakodnevnom radu sa razliitim dokumentima. Nabrojaemo samo neke najvanije delove ovog paketa: 1. KWord - Program za rad sa tekstualnim dokumentima. 2. KCells - Program za razliite
33
Oslobaanje
tabelarne proraune. 3. Showcase - Program za izradu razliitih vrsta prezentacija. 4. Kivio - Program za izradu dijagrama i grafikona. 5. Artwork - Program za rad sa vektorskom grafikom. I ovaj paket je potisnut od strane slinih paketa iz programskih skladita novijih slobodnih operativnih sistema ali se moe preuzeti sa stranice: http://userbase.kde.org/KOffice .
Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec mart
Distrowatch
1 3938< Mint 2 2088> Ubuntu 3 1911< Mageia 4 1793< openSUSE 5 1634< Debian 6 1425< Fedora 7 1204> Arch 8 1093< Puppy 9 974< CentOS 10 968> Manjaro 11 940> PCLinuxOS 12 788> Kali 13 761> SparkyLinux 14 738> Bodhi 15 593> Pear 16 567= Slackware 17 563> FreeBSD 18 545> Lubuntu 19 519< Zorin 20 519< CrunchBang 21 513> Elive 22 510> Slax 23 457> antiX 24 455< OS4 25 455< Chakra Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podatci sa Distrowatcha)
LiBRE!
34
ta je to FLOSS?
ta j e to FLOSS?
Autori: Dejan Maglov , Bojan Popovi e godinu dana priamo o FLOSS-u u ovom asopisu i krajnje je vreme da detaljno objasnimo ta je zapravo to. Ovaj asopis bi zapravo trebalo da se zove LiBRE! asopis o FLOSS-u jer je to pravilnije nego asopis o slobodnom softveru, obzirom na teme koje se obrauju u asopisu. Sada emo vam objasniti i zato. FLOSS je proireni akronim (originalni je FOSS) od engl. Free/Libre and Open Source Software u prevodu Slobodni/besplatni i softver otvorenog kda. Sam akronim objedinjuje dve filozofije (pokreta) i Free Software i Open Source. Obe ove filozofije podrazumevaju pravo korisnika na korienje, prouavanje, izmenu, razmenu softvera uz podrazumevan otvoreni kd. Obe filozofije vide korist ovakvog pristupa slobodi softvera koji dovodi do kontinuiranog razvoja softvera u korist ne samo korisnika nego i zainteresovanih kompanija. Free Software prilikom tumaenja slobode akcenat stavlja na fundamentalnu slobodu korisnika softvera. Sa druge strane, Open Source slobodu softvera posmatra kao odlian model unapreenja softvera kroz rad zajednica u korist svima. Pri tome Open Source pokret nije toliko ogranien u odnosu na mogunost zarade na slobodnom softveru. FOSS odnosno FLOSS je termin koji miri ove dve filozofije tako
Mart 2013.
to uzima njihove dodirne take.
Istorijat
Da bi mogli da bolje objasnimo filozofiju FLOSS-a moramo se vratiti malo u prolost. 50-tih, 60-tih i 70-tih godina prolog veka raunari su bili privilegija samo velikih firmi, Univerziteta i Instituta. Po svojim gabaritima i ceni nisu bili dostupni irokim narodnim masama. Softver je tada bio vezan za hardver, tako da se prodavao kao njegov sastavni deo. Samo unapreenje softvera su slobodno vrili sami korisnici hardvera a razmena nije bila u tolikom obimu da bi ugrozila interese vlasnika softvera koji je ujedno proizvoa hardvera tavie, ovo unapreenje softvera je podizalo upotrebnu vrednost hardvera. Krajem 70-tih i poetkom 80-tih godina, sa prelaskom na integralna kola, dimenzije raunara su drastino smanjene. Od raunara veliine dvokrilnog ormana poela je masovna proizvodnja mikroraunara veliine malo deblje dananje tastature. U poetku, upotrebna vrednost mikroraunara je bila na nivou napredne igrake. Ova generacija raunara je imala integrisani softver koji se prodavao sa hardverom. Svaki proizvoa hardvera je razvijao svoj softver i prodavao uz hardver. Jedina promena je bila u tome da sada raunari ulaze u svaki dom i postaju masovna pojava.
35
Oslobaanje
Poetkom 80-tih pojavili su se i prvi PC (personalni odnosno lini) raunari. Najpopularniji meu njima su bili IBM PC i Apple Macintosh. Njihovi naslednici su u upotrebi i dan danas. Trite je vrlo brzo prepoznalo upotrebljivost PC raunara. Naroito IBM-ov modularni koncept izgradnje PC raunara postaje model za dalje unapreenje te arhitekture. Po prvi put je to dovelo do razdvajanja hardvera od softvera. Softver se vie ne prodaje kao sastavni deo hardvera. Ova promena je dala priliku da softverske kompanije zatite svoja intelektualna prava na distribuiranje i upotrebu svog softvera. Ovu elju softverskih kompanija verifikuje i ameriki zakon o zatiti autorskih prava ( Copyright low) koji 1980. proiruje svoje delovanje i na softver. Meu prvim softverskim gigantima je i Microsoft iji je prvi operativni sistem MS-DOS za IBM PC kompatibilne raunare, postigao pun uspeh i prigrabio monopolsku poziciju u tom segmentu trita. Tehnologija programiranja, prelaskom sa interpretera na kompajlere (vea brzina izvravanja kda), omoguila je da softver pone da se distribuira kompajliran u binarnim paketima to dodatno onemoguava korisnicima da prouavaju i modifikuju softver a zakon zabranjuje redistribuiranje pa ak i deljenje. Ovakav softver danas zovemo neslobodnim softverom zatvorenog kda. 1983. Riard Stolman ( Richard Stallman ), dugogodinji lan hakerske zajednice u MIT laboratoriji za vetaku inteligenciju i raunarske nauke, najavljuje GNU projekat ( GNU's not Unix GNU nije UNIX). Svojim manifestom poziva istomiljenike da mu pomognu u projektu i objanjava principe slobode softvera. Kao razlog za pokretanje ovog projekta navodi da njega frustriraju efekti promena u kulturi raunarske industrije i njenih korisnika. Rad na razvoju GNU operativnog sistema, Riard Stolman poinje u januaru 1984. a osniva i Free Software Foundation ( FSF) u oktobru 1985. godine. On je tvorac definicije slobodnog softvera i stvara Copyleft koncept koji je dizajniran tako da obezbedi softversku slobodu za sve. On voli da kae da slobodan softver treba shvatiti kao slobodu govora a ne kao besplatno pivo ( think of free as in free speech, not as in free beer). U sutini ove njegove reenice je pojanjenje engleske rei free koja moe da znai i sloboda i besplatno i znai da je prava sloboda samo ako daje mogunost svakome da menja, prilagoava svojim potrebama i stvara novu upotrebnu vrednost koju deli drugima a ne samo kao mogunost besplatnog nekritikog konzumiranja. GNU OS je kompatabilan sa Unix-om ali to je sasvim drugaiji sistem koji se ne oslanja na Unix, jer nije slobodan ( AT&T je dobio dozvolu za komercijalnu prodaju Unix-a 1982. godine).
Prvi GNU OS je imao problem nedostatka pravog slobodnog kernela koji je morao brzo da rei. Reenje je dolo iz Finske. Na Univerzitetu u Helsinkiju,
LiBRE!
36
ta je to FLOSS?
tadanji student Linus Torvalds ( Linus Torvalds) iz hobija je razvio kernel koji je bio slian UNIX-ovom. Svoj rad je objavio u aprilu 1991. sa namerom da proveri upotrebnu vrednost svog rada. Ovaj novi kernel je nazvao po iskrivljenom izgovoru svoga imena, Linux. Prvih par verzija Linux kernela, Linus je objavio pod licencom koju je sam definisao a koja je zabranjivala izmene i bilo kakvu komercijalnu upotrebu. U februaru 1992. godine verziju 0.12 Linux kernela licencira sa GNU General Public License ( GPL). Ovo e dati mogunost da doe do integracije Linux kernela u GNU projekat gde e zameniti jo nezavreni GNU Hurd kernel. Ovako formiran operativni sistem danas nazivamo punim imenom GNU/Linux operativnim sistemom. zajednica je mogla da krene u distribuciju GNU/Linuxa. Meu prvim takvim projektima je bio SLS ( Softlanding Linux System ) koji je osim Linux kernela donosio i pregrt bazinih uslunih programa, TCP/IP, X window system Prva verzija SLS-a je objavljena krajem 1992. godine. Iako se moe smatrati prvom popularnom distribucijom GNU/Linuxa ovaj operativni sistem je bio prepun greaka to je frustriralo korisnike izmeu ostalih i Jana Murdoka ( Ian Murdock) koji je posle napustio razvoj SLS-a i osnovao Debian projekt. Istrajavanjem na ispravljanju svih greaka u SLS-u, nastaje Slackware Linux distribucija. Prva verzija Slackware Linux distribucije objavljena je 17. jula 1993. i dan danas je jedna od popularnih GNU/ Linux distribucija. Objavljivanjem Slackware Linuxa, neto kasnije, SLS je ugaen.
Ono to je jo zanimljivo pomenuti jeste dalji razvoj Linux kernela. Ve u martu 1992. sa izlaskom Linux kernela 0.95, prilagoen je i X window system , to OS sa ovakvim kernelom svrstava u moderne operativne sisteme sa grafikim okruenjem. U martu 1994. objavljena je verzija 1.0.0 sa 176.250 linija kda a dananji, jo uvek aktuelni, Linux kernel 3.2 ima 14.998.651 linija kda. Spajanje GNU projekta i Linux kernela zaokruilo je priu stvaranja jednog novog slobodnog operativnog sistema i
Mart 2013.
Debian projekat o kojem smo ve pisali
u nultom broju LiBRE! asopisa je ostao upamen kao prva nekomercijalna GNU/Linux distribucija koja se pravi iz posebnih paketa programa. Ovo e kasnije postati standard kod svih GNU/ Linux distribucija. Debian Linux od prvog dana odlikuju APT upravnik paketa, internet skladita sa velikim brojem paketa (programa), striktna politika u pogledu kvaliteta i licence programa, promovisanje visoko kvalitetnih izdanja, laka nadogradnja izmeu izdanja, automatska instalacija i uklanjanje paketa (programa). Zbog ovakvih karak-
37
Oslobaanje
teristika, Debian je postao najpopularnija GNU/Linux distribucija iz koje je izvuen najvei broj derivata u svetu GNU/Linuxa. Prve distribucije GNU/Linuxa kao to je SLS su dokazale potencijalno veliku upotrebnu vrednost slobodnog softvera uprkos brojnim grekama. Moda su upravo te greke doprinele da se distribucija GNU/Linuxa razgrana u tri razliita smera koji i danas ine okosnicu distribucije GNU/Linuxa. Jedan smer je bio ispravljanje svih greaka i nastavak istim pravcem sa stalnim unapreenjem ( Slackware smer). Drugi smer je poeti jo jednom iz poetka, napisati manifest, okupiti zajednicu i razvijati distribuciju na solidnim osnovama slobodnog softvera ( Debian smer). Trei smer je i najkontroverzniji. Potencijalno velika upotrebna vrednost je iskuenje za softverske kompanije koje vide mogunost zarade kroz distribuciju slobodnog softvera. Kompanija Red Hat je uvidela mogunost da napravi svoju distribuciju i da distribuiranje, odravanje i podrku za tu distribuciju naplauje. Programi i kernel su i dalje pod GPL licencom i sama distribucija ima otvoreni kd ali se i taj kd naplauje. Ovakav pristup distribuciji slobodnog softvera je u koliziji sa principima slobodnog softvera. Sreom Red Hatov put distribucije GNU/Linux nije bio orsokak jer Red Hat nije hermetiki zatvorio svoj nain distribucije. Iz RHL-a su potekli brojni vrlo uspeni derivati koji su sledili put slobodnog softvera kao to je: Conectiva (brazilska distribucija GNU/Linuxa), Mandrake Linux (kasnije se pripaja Conectiva-u i preimenuje se u Mandriva Linux), CentOS i druge. Sam Red Hat kao softverska firma finansijski i na sve druge naine podrava slobodni Fedora projekat.
RHL i jo neki projekti koji su zasno-
vani na slobodnom softveru ali koji su ukljuivali i neslobodni softver (najpoznatiji Netscape) i koji, u svom radu, nisu bili u potpunosti na liniji ideje o slobodnom softveru, bili su u nekoj vrsti sukoba sa Free Software Foundation . Tanije reeno, nisu mogli da budu prihvaeni kao projekti slobodnog softvera bez obzira na zasluge koje su imali na popularizaciji slobodnog softvera a sve zbog toga to ti projekti ne uvaavaju sve fundamentalne slobode korisnika. Copyleft licenca je striktna i podrazumeva punu slobodu korisnika. Ova licenca ne zabranjuje komercijalizaciju ali samo ako to ni na jedan nain ne ugroava slobodu korisnika. Ovo e dovesti do podele unutar zajednice okupljene oko softvera sa otvorenim izvornim kdom. Brus Perens ( Bruce Perens) i Erik S. Rejmond ( Eric S. Raymond) 1998. osnivaju Open Source Initiative. Ovo je pokuaj objedinjaLiBRE!
38
ta je to FLOSS?
vanja svih snaga okupljenih oko softvera otvorenog kda. U osnovi ideje Open Sourcea je sloboda softvera a ne korisnika. Ovakva formula objedinjuje i komercijalne i nekomercijalne projekte i obezbeuje bri razvoj softvera otvorenog kda to kao krajnji rezultat donosi benefit i korisnicima. Open Source ne zabranjuje ograniavanje slobode korisnicima, ako to dovodi do razvitka samog projekta otvorenog izvornog kda. Kako je softver slobodan, ako postoji potreba sledei projekat moe na slinim osnovama da bude opet potpuno slobodan. Ovo je formula po kojoj funkcioniu paralelno RHL i Fedora projekat a oba projekta su priznati kao projekti otvorenog izvornog kda. Ovog puta smo pokuali da objasnimo re FLOSS i to smo uradili kroz istorijat GNU/Linuxa. FLOSS se ne ograniava samo na GNU/Linux, on obuhvata i BSD projekte o kojima ovog puta nismo priali ali koje emo pomenuti u nekom od narednih brojeva. Korisni linkovi: [1] http://en.wikipedia.org/wiki/ Free_and_open_source_software [2] http://startup.nmnaturalhistory. org/gallery/notesViewerLarge.php?ii= 76_2&p=3 [3] http://www.gnu.org/gnu/ manifesto.sr.html#f2 [4] http://en.wikipedia.org/wiki/ Linux_kernel [5] http://en.wikipedia.org/wiki/ SLS_Linux [6] http://en.wikipedia.org/wiki/ Slackware [7] http://en.wikipedia.org/wiki/Debian [8] http://en.wikipedia.org/wiki/Red_Hat [9] http://en.wikipedia.org/wiki/Opensource_software [10] http://en.wikipedia.org/wiki/ Open Source projekat je kritikovan od [11] Open_Source_Initiative http://www.gnu.org/philosophy/freestrane Free Software Foundation u software-for-freedom.sr.html lanku Zato je slobodni softver bolji od otvorenog izvornog kda . Jasno je da su ove ideje nepomirljive. Sa gledita korisnike strane bitno je da li je softver otvorenog kda ili nije i da li je komercijalni ili nije. Iz tog razloga su uvedeni izrazi koji jasno razgraniavaju ta je ta. FOSS je slobodni softver otvorenog kda, FLOSS je besplatni slobodni softver otvorenog kda i na kraju COSS je komercijalni softver otvorenog kda.
Mart 2013.
Za kraj
39
(2. deo)
S erver za mala i stednj a preduzea (SMB server)
Autor: Bojan Bogdanovi prethodnom broju ukratko smo predstavili optu namenu Zentyal skupa servera a sada nastavljamo dalje.
proli put, napominjemo da napredni korisnici koji dobro poznaju servise i znaju ta ele da postignu sa pojedinanom instalacijom, ne moraju da instaliraju servise preko delova servera.
U ovom delu opisaemo dva dela servera: mreni prolaz (engl. Gateway) i Mreni prolaz ( Zentyal infrastrukturu ( Infrastructure) i obra- Gateway) titi panju koje sve pojedinane servise Uloga servera kao mremoemo koristiti po instalaciji ovih nog prolaza omoguadelova servera a daemo i kratke va da na pravi nain napomene o servisima. Naravno, kao i kontroliete mreu i
40
LiBRE!
Zentyal
mrene servise. Izmeu ostalog, nudi pouzdanu i sigurnu mreu, kontrolu protoka, kontrolu pravila kao i jo neke bitne mogunosti. Pojedinani servisi, ukljueni po instalaciji ovog dela servera su: - Firewall - Routing - QoS - Radius - HTTP Proxy - Capitve Portal - IDS protok podesimo tako da omoguimo minimalan ili garantovan protok po protokolu ili damo prioritet odreenim tipovima podataka.
Radius
Omoguava da se ukljui mrena autentifikacija korisnika u lokalnoj mrei.
Servis omoguava da se postavi Proxy, sa opcijama dodavanja pravila pristupa, filtriranja i kontrole protoka. Firewall pravila za sve, moe se podesiti Ovaj servis omoguava da se na pravi Osim po grupama profila gde se detaljnije nain izvri sigurnosno filtriranje sao- mogu uneti parametri. braaja. Sam server dolazi prethodno podeen na maksimalnu sigurnost ali to korisnike ne ograniava da podese Captive Portal ovaj servis po svojim potrebama. Omoguava ograniavanje i praenje Izmeu ostalog, da podese i kontroliu pristupa mrei sa lokalnih ureaja. saobraaj kako sa interneta ka intra- Pored web interfejsa za autentifikaciju, netu, unutar intraneta, tako i od i ka mogu se unapred dati dozvole ko samom serveru, imajui u vidu da moe ili ne moe koristiti mrene server moe sluiti jo nekim mogu- resurse. nostima (recimo server elektronske pote).
HTTP Proxy
Routing
Prati sigurnosne pretnje i upade u Lako se podeava i mogu se Navedeni servis omoguava pode- mreu. birati pravila koja se odnose na avanje podrazumevanog mrenog prepoznavanje problema. prolaza, kao i usmeravanje saobraaja. Moe se, naravno, dodati vie mrenih prolaza ali to ve zavisi od eljene Infrastruktura (Infrastructure) namene i toga ta planiramo da Server kao osnova infrapostignemo. Izmeu ostalog, ovde se strukture lokalne mree mogu podesiti tabele statinih ruta. obavlja funkciju kontrole i raspodele mrenih reQoS (Quality ofService) sursa. Pravilnim podeavanjem omoguavamo QoS servis omoguava da saobraaj i optimalan rad lokalnog
Mart 2013.
IDS (Intruzion Detection System)
41
mrenog okruenja. Izmeu ostalih, dva servisa posebno privlae panju: LTSP i VM. Pojedinani servisi, ukljueni po instalaciji ovog dela servera su: - DNS - NTP - DHCP - LTSP - CA - VPN - VM kao to su IP adrese, mreni prolaz, DNS serveri
LTSP (Linux Terminal Server Project)
Servis omoguava takozvane tanke klijente, drugim reima, radne stanice samo pristupaju instaliranom OS-u koji se nalazi na serveru. Ovo nam omoguava da se u upotrebi, izmeu ostalog, zadre i stariji raunari.
DNS (Domain Name System)
Sistem imena domena i njegovo pravilno funkcionisanje je od kljunog znaaja. On omoguava prevoenje IP adresa u imena i suprotno.
CA (Certification Authority)
Servis koji omoguava postavljanje i izdavanje sertifikata potrebnih za neke druge servise (kao to je na primer HTTPS sertifikat).
NTP (Network Time Protocol)
Servis sinhronizacije vremena. Omo- Omoguava postavljanje sigurnih virguava da svi raunari na mrei imaju tuelnih privatnih mrea i konekcija sinhronizovano vreme. izmeu udaljenih lokacija. Postoje nekoliko protokola koji se mogu koristiti za postavljanje virtuelnih DHCP (Dynamic Host privatnih mrea: OpenVPN, IPSec i Configuration Protocol) PPTP. Servis koji omoguava automatsko preuzimanje i konfigurisanje podataka
VPN (Virtual Private Network)
42
LiBRE!
Zentyal
VM (Virtualization Manager)
Zentyal skup servera preko ovog ser-
visa omoguava lako upravljanje i pristup sa spoljnih raunara virtuelnim mainama koje se nalaze na serveru. Ovde zavravamo kratak pregled prva dva dela Zentyal servera. U sledeem, ujedno i poslednjem delu, bie rei o preostale dve mogunosti: Kancelarija ( Office) i Komunikacije ( Communication ).
Vie o Zentyal serveru moete proitati na matinoj strani projekta: http://www.zentyal.org/ .
Mart 2013.
43
Server
Web server (6. deo):
Route-X-Laemppp
U
Autor: Milutin Gavrilovi (Sve zajedno + custom portovanje i lino mapirana arhitektura) ovom lanku emo napraviti kombinaciju tri http servera. Za sad jo uvek ostajemo na stable verziji Debiana, (squeeze 6.0.6). Koristiemo nginx/0.7.67, apache2 i Simple Python HTTP server za, na primer, dokumentaciju. Dodatak e biti PSP (Python Server Pages) skripta, koja e sluiti za slanje velikih datoteka i radie na apache2 serveru. Verovatno se pitate ta je svrha kombinovanja tri servera. Pokuaemo to objasniti na razumljiv nain. Baze koje idu uz route-x-laemppp su pgsql i mysql. Instalacija i upotreba tih baza opisane su u prethodnom broju kao i u poglavlju laemppp i na sledeim adresama: http://webserveri.info/forum/viewtopic.ph p?f=88&t=233 , http://webserveri.info/forum/viewtopic.ph p?f=88&t=231 i http://webserveri.info/forum/viewtopic.ph p?f=29&t=4 . Trenutno stavljamo akcenat na servere i njihov sinhronizovan rad. Nginx emo u ovom sluaju koristiti kao reverseni proxy, mada neki smatraju da je u pitanju forward proxy. Nginx, kao veoma moan server, koristiemo za statiki sadraj a proxy uloga nginxa u
ovom sluaju, kao i u laemppp poglavlju, bie da obrauje i prosleuje dinamike upite do apache2 servera u cgi-bin . Ovaj metod je primenljiv, na primer, u situaciji kada je nekome jedino omoguen izlazni port 80 a neophodno mu je da koristi ova dva servera. Ne iskljuujemo mogunost da nginx radi sa dinamikim sadrajem ve apache2 iznosimo kao alternativu i na taj nain organizujemo procese i dodeljujemo uloge. Ovakav metod je dosta koristan za izmetanje dva tipa sadraja - dinamikog i statikog, tj. odvajanje jednog od drugog. Samim time dobijamo i mogunost da ih ponaosob zatvorimo (engl. jail) u zasebne sobe. Glavna fascikla za web dokumente bie nam /var/www gde e apache-u to biti podrazumevana fascikla a za nginx emo napraviti podfasciklu /var/www /static gde e se stavljati iskljuivo statiki sadraj. Za SimpleHTTPServer, napraviemo u korisnikovoj fascikli podfasciklu dokumentacija /var/www /dokumentacija - toj fascikli emo, takoe, promeniti vlasnitvo jer emo je
LiBRE!
44
Route-X-Laemppp
pokretati kao korisnik.
Ponimo
Prva stvar koju emo uraditi je instalacija svih neophodnih paketa. Prijavimo se kao root i instalirajmo sledee pakete:
aptitude install apache2 apache2doc apache2-utils libapache2-modpython aptitude install libapache2-modphp5 php5 php5-cgi php5-cli php5common aptitude install php5-mhash php5curl php5-gd php5-json php5-mcrypt php5-sqlite aptitude install php5-mysql php5dev php5-tidy php5-xmlrpc php5memcache php5-pspell aptitude install php5-xsl mysqlserver mysql-client php-pear php5gd php5-mysql aptitude install php5-imagick php5-curl curl phpmyadmin phppgadmin rsync cronolog
Prilikom instalacije mysql servera i phpmyadmina potrebno je da proverimo mogunosti koje su neophodne i definiemo neophodne lozinke. Zatim emo nano editorom urediti:
nano /etc/apache2/sitesavailable/default
Sadraj:
<VirtualHost *:8080> ServerAdmin webmaster@localhost DocumentRoot /var/www <Directory /> Options FollowSymLinks
AllowOverride None </Directory> <Directory /var/www/> Options Indexes FollowSymLinks MultiViews AllowOverride None Order allow,deny allow from all </Directory> ScriptAlias /cgi-bin/ "/var/www/cgi-bin/" <Directory /var/www/cgi-bin/> AllowOverride None Options +ExecCGI -MultiViews +SymLinksIfOwnerMatch AddHandler cgi-script .cgi .pl .py .sh Order allow,deny Allow from all </Directory> <Directory /var/www/> Options Indexes FollowSymLinks MultiViews AllowOverride None Order allow,deny allow from all AddHandler mod_python .psp PythonHandler mod_python.psp | .psp PythonDebug On </Directory> ErrorLog ${APACHE_LOG_DIR}/ error.log # Possible values include: debug, info, notice, warn, error, crit, # alert, emerg. LogLevel warn CustomLog ${APACHE_LOG_DIR}/ access.log combined </VirtualHost>
Zatim emo takoe da uredimo:
Mart 2013.
45
Server
nano /etc/nginx/sitesavailable/default }
Sadraj:
server { listen 80 default; server_name localhost; access_log /home/www/logs/localhost.access.lo g; location / { root /home/www/public; index index.html index.htm index.php; } # u sluaju da elite da postavite dinamiki sadraj #location ~ \.php$ { #fastcgi_pass 127.0.0.1:9000; #fastcgi_index index.php; #fastcgi_param SCRIPT_FILENAME /var/www$fastcgi_script_name; #include fastcgi_params; #} location ~ .*\\.(py|sh|pl|cgi)$ { proxy_pass http://127.0.0.1:8080; proxy_redirect off; proxy_set_header Host $host; proxy_set_header X-Real-IP $remote_addr; proxy_set_header X-Forwarded-For $proxy_add_x_forwarded_for; client_max_body_size 10m; client_body_buffer_size 128k; proxy_connect_timeout 90; proxy_send_timeout 90; proxy_read_timeout 90; proxy_buffer_size 4k; proxy_buffers 4 32k; proxy_busy_buffers_size 64k; proxy_temp_file_write_size 64k; }
Da ne bi dolo do konflikta izmeu nginxa i apache-a izmestiemo portove apache-a na 8080 editorom:
nano /etc/apache2/ports.conf
Sledea dva reda trebalo bi da izgledaju ovako:

NameVirtualHost *:8080 Listen 8080
Zatim emo napraviti neophodne fascikle:

mkdir /var/www/static mkdir /var/www/podaci mkdir /var/www/dokumentacija
Nakon toga emo napraviti .psp skriptu za slanje velikih datoteka:

nano /var/www/upload.psp
Sadraj:
<html> <body> <% # definisati memoriju za delove datoteka def fbuffer(f, chunk_size=10000): while True: chunk = f.read(chunk_size) if not chunk: break yield chunk if form.has_key('file') and form['file'].filename: # ugnedeno polje objekata dri datoteku fileitem = form['file'] try: # //Windowsu// je potreban //stdio// set za binarni mod
46
LiBRE!
Route-X-Laemppp
import msvcrt msvcrt.setmode (0, os.O_BINARY) # stdin = 0 msvcrt.setmode (1, os.O_BINARY) # stdout = 1 except ImportError: pass # strip dri putanju od imena datoteke da bi se spreili napadi na fasciklu fname = os.path.basename(fileitem.filename ) # pravi apsolutnu putanju do skladita dir_path = os.path.join(os.path.dirname(req.f ilename), 'podaci') f = open(os.path.join(dir_path, fname), 'wb', 10000) # ita datoteku iz delova for chunk in fbuffer(fileitem.file): f.write(chunk) f.close() message = 'Datoteka "%s" je uspeno otpremljena!' % fname %> <p><%= message %></p> <p><a href="">Otpremi sledeu datoteku!</a></p> <% else: # %> <form enctype="multipart/formdata" action="" method="post"> <p>Fajl: <input type="file" name="file"></p> <p><input type="submit" value="Upload-uj"></p> </form> <% # %> </body>
Sada ponovo startujte servere i promenite vlasnitvo i neophodne dozvole nad datotekama i podfasciklama:
chown -R www-data:www-data /var/www/ chown -R korisnik:korisnik /var/www/dokumentacija chmod +x /var/www/upload.psp /etc/init.d/apache2 restart /etc/init.d/nginx restart
Zatim se odjavite iz root korisnika komandom exit i uite u fasciklu /var/www/dokumentacija

cd /var/www/dokumentacija python -m SimpleHTTPServer
Rezultat, ukoliko je sve u redu: Na adresi http://localhost nalazi se statiki ( nginx) sadraj ( /var/www/static ). Na adresi http://localhost:8080 nalazi se dinamiki ( apache) sadraj ( /var/www ). Na adresi http://localhost:8000 nalazi se dokumentacija ( simplepyhttp /var/www/dokumentacija ). A nginx radi kao i proxy na primer u ovoj situaciji: http://localhost/cgi-bin/skripta.cgi
Mart 2013.
47
Server
Naprednij e konfigurisanj e Lighttpd servera ( 2. deo)

U
Autor: Vladimir Cicovi prvom delu smo postavili osnovu konfiguracije za Lighttpd server. Takva konfiguracija bi mogla da bude koriena u nekoj kunoj varijanti, ipak za produkcijske servere potrebno je objasniti malo dalje od tek nekoliko linija. Prva linija koju emo dodati jeste:
server.event-handler = "linux-sysepoll"
Opcijom:
Ova linija omoguava da Lighttpd ima server.max-worker = 4 odreeni nain reagovanja na doga- mi dozvoljavamo da Lighttpd napravi aje (engl. events). Iz prakse, ova linija 4 threada. Najbolje je da uradimo: je najbolja u produkcijskom okruenju, sa jezgrom ( kernel) 2.6 ili no- cat /proc/cpuinfo | grep cpuid vijim. | wc -l Sledea linija: kako bismo videli koji broj threadova da postavimo. Najbolje je ne stavljati server.network-backend = ni vie ni manje od navedenog broja "linux-sendfile" koji dobijemo preko /proc/cpuinfo Ove tri linije ine veliku omoguava mreni interfejs koji isecanja. razliku izmeu poetnike postavke i komunicira sa OS-om kako bi to pre naprednije produkcijske. Naravno, iprebacio/transferovao datoteke preko tatelje upuujem na testiranje i premree. Inae, ove dve linije se mogu ispitivanje svih linija kako bi uskladili menjati u skladu sa eljom admi- na to bolji nivo rad Lighttpda. Recimo nistratora, prema specifinim zahte- da trebamo konfigurisati prema odrevima unutar mree. enim domenima, gde svaki domen
48
LiBRE!
Lighttpd
ima specifina podeavanja. Tom prili- korisnicima. kom emo iskoristiti mono konfigurisanje Lighttpd conf datoteke sa U sledeem delu pisaemo o programiranju pod Lighttpd API. bash scriptingom . Sledee linije e nam dati mogunost da konfiguriemo prema odreenim klijentima.
include_shell "/etc/lighttpd/test1.sh"
Ili ako elimo da to bude u naoj home fascikli:

include_shell "/home/neki_username/test1.sh"
Unutar datoteke test1.sh stavljamo sledee linije:

#!/bin/bash hostname=$(ls /var/www/) for site in $hostname do echo "\$HTTP[\"host\"] == \"${site}\" {" cho "server.errorlog = \"/var/log/lighttpd/${site}_err or.log\"" cho "}" one
Ovde smo napravili da za svaki sajt posebno izdvoji error log. Takoe, uz pomo ove tehnike moemo da izdvojimo specifine konfiguracije, podeavanja, moemo ak da ograniimo odreene klijente (stavimo u datoteku limit, izvuemo tu informaciju kroz cat datoteku, dodamo kao promenljivu u shell scripti i uradimo limitiranje). Ukratko mogunosti su neograniene. Ako postoji vie IP adresa na jednom serveru, postoji mogunost kontrole i upravljanja prema zadatim hostovima/
Mart 2013.
49
Sam svoj majstor
Autor: Dejan Petrovi ada smo u davna vremena dobili CD sa mp3 pesmama, malo ko od nas se usudio da ceo disk kopira na vrsti disk raunara. Ako ste kao i ja poeli da radite sa raunarima kasnih devedesetih, onda ste imali vrsti disk od nekoliko stotina megabajta. Kopiranje neeg velikog na tako malo prostora nije dolazilo u obzir. Uskoro su doli vrsti diskovi sa po nekoliko gigabajta, pa nekoliko desetina istih a sada smo na terabajtima. Vie niko ne slua svoju kolekciju mp3 pesama sa CD/DVD medija. Gotovo svaki vrsti disk na raunaru ima jednu ili vie lokacija sa stotinama a mnogo ee i hiljadama pesama tako da nije teko pretpostaviti da ako elimo da imamo odreeni red na raunaru potreban nam je dobar katalog, bilo da je to lina kolekcija ili korienje programa koji e to uraditi umesto nas. Mnogi od nas su presreni kada kau programu, kao to su Rhythmbox, Amarok, Clementine, Banshee ili drugi, da napravi indeks i kolekciju pesama koje imaju na disku. Ovo zaista skrauje vreme posla. Ali i kod ove metode postoje nedostaci. Jedan od nedostataka je da ako id3 marker (engl. tag) nije lepo napisan - oitan, kategorizacija je gotovo nemogua. Druga stvar je da je jo uvek potrebno lino praviti listu pesama koju emo pustiti. A ovo poslednje ume da bude prava nona mora, pogotovo ako
imate veliku kolekciju pesama. Odgovor na pitanje: ta mi se sada slua? vie nije tako jednostavan. Ovde dolazi na scenu potpuno druga grupa muzikih playera, radio playeri. Prednost je oigledna, neko drugi pravi playlistu a na Vama je samo da izaberete radio stanicu. Sa brzim internetom, koji nam je sve dostupniji, ovo vie nije tako teko. Internet radio-stanice su gotovo na svakom mestu. Ako bi samo pretraili uz pomo Google-a, vei problem bi bio koju od mnogih stanica sluati nego je pronai. Ali, ni sluanje tih stanica nije tako jednostavno kako bismo oekivali, treba ih potraiti, preuzeti datoteku liste pesama, posluati da bi procenili da li je ba to ono to elimo i tek na kraju, par sati sluati. A ako ste kao i ja, taj dokument liste pesama se uvek nekako magino zagubi, pa onda sve ponovo. Zato su radio playeri zgodna stvar, neko je napravio kolekciju umesto nas. Na nama je samo da kliknemo i muzika kree. U Linuks svetu, svaki iole ozbiljniji muziki player je integrisao ovu stavku ali se nekako to uvek gura kao plugin ili opcija sa strane a ne kao primarna svrha playera. Zato je nekoliko programera odluilo da posveti toj kategoriji ceo program. Jedan od njih je Radio Tray koji je trenutno u stabilnoj verziji 0.7.2 i iji je autor programer Carlos Ribeiro. Dosta
LiBRE!
50

korisnika Linuksa koji su radiomanijaci uivaju u ovom programu. Iako je veoma lagan, sporo pokree stanice (uvek je prisutno odlaganje od par sekundi) a ima nepunih 50 radio stanica. Zato sam odluio da napravim svoj program iji e glavni cilj biti da sluanje internet radija pretvori u uivanje i da se preskoe svi oni koraci potranje za stanicama a da ipak ima dovoljno stanica da niko ne ostane uskraen. Jo jedan motivacioni faktor je bio i taj da mi je postalo gotovo nemogue da odluim ta u sluati i kako u sastaviti listu pesama za reprodukciju. Zato sam napravio Great Little Radio Player. podruje korisnika Linuksa. Na samom sajtu se nalazi i sekcija sa snimcima ekrana pa potencijalni korisnici mogu videti kako program izgleda u razliitim okruenjima. To istovremeno slui i kao potvrda da program zaista radi na tim platformama. Tu je i sekcija za pomo pri upotrebi programa. Ali, hajde da se malo bavimo karekteristikama programa. Ono to e korisnici prvo videti kada pokrenu program je glavni prozor programa. To ipak nije onako kako je zamiljeno da radi. U sekciji sa podeavanjima se moe podesiti da program ostane skriven odmah po pokretanju tako da se integrie u sistemske ikonice i odatle eka na nae elje. Namera mi je bila da ak ne moram uopte razmiljati o programu. Tako bi korisnik mogao da stavi program u listu programa koji e se automatski startovati po pokretanju sistema, postaviti da se glavni prozor ne vidi i opcijom automatskog reprodukovanja neke stanice uiniti da gotovo nita nije potrebno da se uradi kako bi se sluao omiljeni radio. Nedugo po ukljuivanju raunara, muzika je tu. Tako je postignuto da je ugoaj maksimalan a uloeni trud sveden na minimum. Ono to korisnik odmah primeti je fantastinih 300 stanica na raspolaganju u razliitim kategorijama. Iskreno, u pripremi programa je postojala brojka od oko 350 stanica ali je selekcijom dobijeno skromnih 300 kada su se proveravale sumnjive stanice. Naime, neke stanice se nisu odazivale u svako doba dana ili su serveri na kojima se one nalaze preesto bili nedostupni, pa se izbor morao suziti.
Slika 1: Great Little Radio Player Great Little Radio Player je program koji u instalaciji nije veliki (manje od 200 KiB). Pisan je u C++ jeziku uz pomo Qt Creatora. To znai da program koristi phonon biblioteke koje su lako dostupne u programskim skladitima. Trenutna verzija je 1.3.0 a pre nje su postojale jo dve. Trenutna verzija na sajtu ( https://sites.google.com/site/glrpgreatl ittleradioplayer/) proizvoda je u popularnim .deb i .rpm paketima. Time se pokrilo veliko
Mart 2013.
51
Sam svoj majstor
Slika 2: Glavni prozor Glavni prozor je podeljen jednostavno na levu i desnu stranu. Na levoj strani se mogu videti anrovi stanica ili zemlje, tj. lokacije sa kojih dolaze. Ako bismo otvorili listu, videlo bi se koje su zemlje zastupljene u kojim kategorijama ili suprotno, koje su kategorije zastupljene u kojim zemljama. Na kraju svakog reda se vidi i broj stanica po kategoriji tj. zemlji. Klikom na bilo ta u toj levoj listi, otvara se odgovarajui sadraj s desne strane. U toj listi biramo ta emo sluati. Ako desnim klikom izaberemo neku stanicu, otvorie nam se kontekstni meni sa mogunou da se stanica izbrie ili postavi kao omiljena. Iznad je i dugme koje prikazuje omiljene stanice ali i dugme koje filtrira sve stanice po imenu. Ovo je veoma korisno kada traimo odreenu stanicu.
Slika 3: Sekcija podeavanja Sekcija podeavanja nije pretrpana nepotrebnim mogunostima, samo najneophodnijim. Ipak se ovek najlake snalazi kada je sve jednostavno i jasno. Opcija jezika je prisutna ali se za sada tu nalaze samo tri jezika.
52
Slika 4: Dijalog za dodavanje novih stanica Postoji i dijalog za dodavanje novih stanica. Ovde treba primetiti da za
LiBRE!

sada program prihvata samo istu adresu samog radio streaminga a ne adresu web stranice koja ga stavlja na raspolaganje. Na sajtu playera je odvojena sekcija koja pokazuje u video snimku kako se dodaju radio stanice. Kod testiranja same stanice je ponekad potrebno dva ili tri puta kliknuti na dugme za test, jer sam streaming ponekad ukljuuje vie servera pa je i time potrebno vie vremena. menija kod sistemskih ikonica. Za to je potrebno ukljuiti tu opciju u sekciji podeavanja. Tako se ne mora player uiniti vidljivim kako bi se promenila stanica. Izgled programa je jednostavan za korienje, ikone su opisne ali ne odvraaju previe panje na sebe. Obratio sam panju na detalje tako da korisniki interfejs ne bi trebalo da izgleda mnogo drugaije na razliitim platformama. Jedan mali detalj ovde dolazi do izraaja. Naime, standardne Qt kontrole tj. widgeti, nalau da kartice ( tabovi) budu jednoobrazni i u veini sluajeva se nalaze gore levo u kontroli. Ovde je postavljeno da se i kartice i funkcijska dugmad nalaze na sredini zarad to boljeg estetskog izgleda programa. To se postiglo Qt Style Sheets mehanizmom. Naalost, neke stvari nisu videle svetlost dana u ovoj verziji, kao to su: reim u kojem e se moi startovati samo jedna instanca programa, podeavanja zbog kojih se ne mora ponovo pokrenuti program i uitavanje itavih datoteka lista pesama koji su preuzeti sa web stranica. Verujem da u ove funkcije implementirati u nekoj od narednih verzija programa. Sve u svemu, nadam se da e korisnici uivati u sluanju muzike sa Great Little Radio Playera, makar upola u odnosu na to koliko sam ja uivao pravei ga za Vas.
Slika 5: Jedna od opcija playera je da se stanice mogu menjati u okviru iskaueg

Mart 2013.
53
Sam svoj majstor

Git 3. deo
Terminologija
Autor: Zlatan Vasovi esto su termini koji se koriste u Gitu nepoznati. U prolom broju smo napisali mali Git renik ali on nije dovoljan ako elimo da se ozbiljnije bavimo programskim razvojem uz Git SCM. ( https://github.com/github/gitignore ). Merge predstavlja prebacivanje odreenih commita izmeu dve razvojne grane. Te dve razvojne grane mogu biti i u istom i u razliitim skladitima programskih paketa. Pull request je, najjednostavnije reeno, zahtev za merge.
Git izrazi
Krenimo redom. Commit predstavlja skup svih izmena u skladitu programskih paketa u odreeno vreme koje je korisnik grupisao. Svaku datoteku za koju elimo da se nae u sledeem commitu moramo dodati komandom git add. Ako smo izmenili dve datoteke - na primer test.txt i text.txt, ne moramo ih obe dodati u sledei commit. Dakle, commit je samo stvar nae volje. Sve datoteke koje su u trenutnom commitu su spremne za objavljivanje komandom git push. Gitignore je izraz za datoteku u kojoj upisivanjem odreenog teksta moemo ignorisati neeljene datoteke ili fascikle. Obino su to backup datoteke (*~) ili specifine datoteke za neki editor koje su nepotrebne. Primere .gitignore datoteka moemo nai u github/gitignore skladitu programskih paketa
Programerski termini
Programerski termini su naravno u skladu sa Gitom . Fork predstavlja kopiju nekog programa koji sadri izmene. Dakle, ako samo kopiramo neko skladite programskih paketa a ne izmenimo nita, onda to nije pravi fork. Alpha je naziv za ranu verziju programa koja je uglavnom vrlo nestabilna. Beta je naziv za probnu verziju programa. Takoe moe biti nestabilna. RC ( Release Candidate) je izdanje programa koji je kandidat za novu verziju programa. Moe biti i stabilan i nestabilan. WIP ( Work In Progress) je razvojna verzija koja uglavnom ima odreen rok
LiBRE!
54
Git
za zavravanje. Samo ime kae da je izrada (zapravo razvoj) u toku WIP princip razvoja je vrlo jednostavan samo postoji WIP koji je razvojna verzija nakon koje sledi nova verzija. Naziv podrazumevanog remote-a je origin. On predstavlja podrazumevanu vrednost koja je prisutna kada kopirate skladite programskih paketa na lokalni disk. Podrazumevani remote moemo promeniti ali origin e uvek ostati podrazumevan kada ponovo kopiramo skladite programskih paketa. Upstream predstavlja remote koji se koristi za merge izmeu povezanih skladita programskih paketa. Da bismo ovo lake razumeli uzeemo za primer jedno obino skladite programskih paketa i njegov fork. Recimo da elimo da fork auriramo uz obino skladite programskih paketa, tj. prenesemo sve izmene koje ne postoje u forku. Napraviemo remote pod nazivom upstream koji e imati adresu obinog skladita programskih paketa i uraditi pull. Nastavie se
Nazivi
Postoji nekoliko naziva koji se esto primenjuju u Git skladitima programskih paketa. Piu se malim slovima, osim na poetku reenice. Ne moramo ih koristiti ako ne elimo. Master je podrazumevani naziv glavne razvojne grane. Predstavlja stabilnu i zvaninu razvojnu granu. Ne moramo ga stavljati kao naziv razvojne grane u komandama, upravo jer je podrazumevan. Mi moemo podesiti neku drugu razvojnu granu kao podrazumevanu umesto mastera. Development je klasian naziv za pravu razvojnu granu koja je esto nestabilna. Uglavnom kada postane stabilna, onda se sav razvoj na njoj prenosi i na podrazumevanu granu pull requestom .
Mart 2013.
55
Hardver
A rduino kontroler
3 . deo
Autor: Stefan Noini Arduino okruenje karakteristike i nain prolom broju smo naveli neke funkcionisanja karakteristike Arduino ureaja i otpornika i opisali smo naine spajanja otpornika. U ovom broju emo objasniti kako se instalira zvanino okruenje za pisanje programa za Arduino i napraviemo na prvi projekat. Takoe emo objasniti i neke funkcije ovog okruenja i ta sve imamo na raspolaganju od opcija.
Instalacija potrebnog okruenja
Arduino okruenje se moe preuzeti sa
zvanine stranice za operativne sisteme Linux, Windows i Mac OS X. Pisano je u Java programskom jeziku i koristi avr-gcc kao prevodilac (engl. compiler). Ovo okruenje je u potpunosti open source. Sa zvanine stranice ga moete preuzeti i odmah pokrenuti bez ikakve instalacije. Neke Linux distribucije imaju ovaj program Slika 1 - Arduino okruenje: u svojim skladitima paketa pa ga moete i instalirati kao i veinu ostalih Interfejs okruenja je veoma jednoprograma na sistemu. stavan i prilagoen svakome. Prvo to bi trebalo uraditi jeste da izaberemo model Arduino ploe koju koristimo (u naem sluaju Arduino Uno). Ovo
56
LiBRE!
Arduino kontroler
moemo uraditi tako to emo otii u gornjem meniju u Tools pa zatim Board i tamo pronai Arduino Uno. Naravno, postupak je isti i za ostale ploe. Ono to je sjajno jeste da u odeljku File Examples imamo dosta dobrih primera za dosta stvari. Isto tako na zvaninoj Arduino stranici postoji dosta primera, dokumentacije i referenci. U meniju File imate opciju Upload koja e prevesti (kompajlirati) na program i prebaciti ga na Arduino. Takoe primeujemo da se po otvaranju okruenja automatski zapoinje nov projekat pa odmah moemo poeti sa programiranjem. Imamo i opciju da sauvamo na projekat. Program se upisuje u flash memoriju i potom se izvrava na Arduino ureaju. Kada sledei put otpremite ( uploadujete) program na Arduino, onaj stari e se izbrisati iz flash memorije i na njegovo mesto e doi novi. Ispod editora teksta nalazi se linija na kojoj moete videti greke koje Vam izbacuje prevodilac ( compiler) prilikom prevoenja (na primer, sintaksne greke). Dovoljno je da Arduino poveemo sa raunarom, u okruenju otkucamo program i korienjem opcije Upload program upiemo u Arduino i ureaj je spreman za rad. Istim kablom koji se najee koristi za tampae moemo povezati i Arduino sa raunarom. Napomena: Preporuujemo da Arduino ploa bude povezana samo sa raunarom prilikom otpremanja programa na nju.
Slika 2 - USB koji povezuje raunar i Arduino:
Breadboard
Slika 3 - Breadboard: Breadboard je tabla koja pomae da sa lakoom formiramo veliki broj elektrinih kola. Ono to mi vidimo jeste tabla sa kontaktima koji su meusobno povezani. Svi kontakti u prvom redu su povezani i svi kontakti u drugom redu su povezani, svi kontakti u poslednjem redu su povezani i svi kontakti u predposlednjem redu su povezani. Svi ostali redovi nisu povezani ali su kolone povezane. Kao to se moe primetiti, prva 2 reda su odvojena od redova u sredini. Ovo omoguava lagano razumevanje poveza-
Mart 2013.
57
Hardver
nosti kontakta. Dakle u sredini su Algoritam: kontakti u istoj koloni povezani a na 1. U setup() funkciji korienjem krajevima su povezani kontakti u pinMode( ) podeavamo kontakt istom redu. ( pin ) 0 na OUTPUT mod. Ovo znai da upisujemo vrednost 0 ili 1 na taj kontakt, odnosno aljemo LED signal na taj kontakt. LED ( Light Emitting Diode) je vrsta 2. U loop() funkciji pravimo jednu promenljivu tipa bool ija e diode koja emituje svetlost kada kroz vrednost prvo biti false i posle svanju proe struja. Obino dioda ima kog izvravanja emo joj menjati napon 1-2 [V] pa je potrebno povezati vrednost. Na osnovu ovog emo i otpornik redno sa njom. Treba znati da li smo poslali signal 1 ili 0. takoe obratiti panju da dioda ima 3. Na osnovu vrednosti gorepomenute anodu i katodu, odnosno pozitivan i promenljive aljemo signal 1 ili 0 negativan kontakt. LED dioda e na kontakt 0 korienjem funkcije svetleti samo ako je povezana pravilno digitalWrite( ). (anoda je +). 4. Sada podeavamo promenljivu na suprotnu vrednost. 5. Koristimo funkciju delay( ) da Prvi projekat - LED blink naznaimo pauzu u izvravanju u U naem prvom projektu emo da nekom vremenskom trajanju. isprogramiramo Arduino da upali LED diodu pa posle nekog vremena je ugasi Implementacija: i sve tako dok se Arduino napaja sa bool enabled = false; USB kabla prikljuenog na raunar. void setup()
Programiranje
Za poetak da naglasimo da se programi piu u programskom jeziku C. Strukturu programa ine 2 funkcije. Jedna je setup() a druga je loop(). Prva funkcija se izvrava po pokretanju Arduino kontrolera dok se druga izvrava posle nje i ponavlja se sve dok je Arduino ukljuen. Funkcije koje emo koristiti u ovom projektu su: 1. pinMode() , 2. digitalWrite() i 3. delay() .
pinMode(0, OUTPUT); } void loop() { if (enabled) { digitalWrite(0, LOW); enabled = false; } else { digitalWrite(0, HIGH); enabled = true; } delay(1000); // 1000ms = 1s
}
58
LiBRE!
Arduino kontroler
Prebacivanje programa na Arduino: GND kontakt na Arduino ploi. Ovo moete uraditi na breadboardu (veziPoveite Arduino na raunar i korie- vanje otpornika i diode). njem opcije Upload prebacite program u Arduino. Napomena: Da bi se Arduino napajao moete koristiti USB konekciju sa Povezivanje: raunarom. Ovde nismo objanjavali korienje baterije kao izvor Potrebno je jedan kraj diode (anoda) napajanja. vezati na kontakt 0, drugi kraj (katoda) na otpornik i njega povezati na
Konkurs za nove saradnike volontere
Uslovi: poznavanje osnova HTML i CSS-a poznavanje preloma u Scribus-u Usled poveanog obima posla, LiBRE! osnova GIMP-a asopis je u potrazi za novim saradnicima. poznavanje poznavanje Inkscape-a Traimo odgovorne ljude koji su spremni poznavanje osnova osnova Sigil-a da pomognu projekat i da preuzete obaveze zavre kvalitetno i na vreme. Zadatak grafike je da proizvede konani Pridruite nam se! PDF i ePUB asopisa. Kandidat ne mora da ispuni sve navedene uslove, bitno je da Potrebni su nam: ima volju za uenjem i da ima vremena za ovaj projekat.
Grafiari
Autori
Uslovi: poznavanje slobodnog softvera iz bilo koje oblasti, hardvera koji pokree slobodan softver, filozofije slobodnog softvera i spremnost saradnika da redovno (jednom meseno) ili povremeno (kad ima vremena ili inspiracije) pie lanke za na asopis
Napomena: Svi kandidati svoju prijavu treba da alju na libre@lugons.org u formi: ime i prezime ili nick; namera: (redovni ili povremeni saradnik); oblast koju poznaje; pozicija za koju se prijavljuje; kontakt mail adresa. CV nije potreban. Sve kandidate emo kontaktirati i dogovoriemo buduu saradnju.
Mart 2013.
59

Libre 11 HD Lat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Libre 11 HD Lat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i B R E !

asopis oo slobodnom softveru asopis slobodnom softveru

Great Little Radio Player

9. mart Objavljen je CentOS

Poslednja verzija OpenSUSE 12.3 dostupna za preuzimanje.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

asopis o slobodnom softveru

Dejan Maglov Rade Jeki

Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.com

LUGoNS Linux Install Day (LID) LUGoNS BarCamp No.2

srednja preduzea - 2. deo

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

Koristan link: http://bit.ly/YKlugn

asopis o slobodnom softveru

Valve je objavio CounterStrike: Condition Zero assaults za GNU/Linux.

Objavljeno je izdanje Chakra GNU/Linux 2013.03 . Koristan link: http://bit.ly/WStrEW

Koristan link: http://bit.ly/10suuLu

Linuxom , ali i za manje popularni BSD.

Koristan link: http://bit.ly/YKmPDD

Koristan link: http://bit.ly/YgGQID

asopis o slobodnom softveru

Koristan link: http://bit.ly/YxPblu

The China Software and Integrated Chip Promotions Centre objavio je da

asopis o slobodnom softveru

O slobodi - Piratski pokret

LUGoNS Linux Install Day (LID)

Poseenost i primeeni problemi

asopis o slobodnom softveru

LUGoNS Linux Install Day (LID)

asopis o slobodnom softveru

BarCamp je posle nastavljen druenjem u kafiu Sting do kasno u no.

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Slika 6: Settings manager

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru

Mixxx e Vam verovatno pomoi na

Mala kola: Scribus 1.4 (10. )

Zavrni radovi - 1 . deo

Unutranje i spoljanje veze

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Scribus razlikuje dva tipa spoljanjih

External Web Link najvie koristimo u

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Dobro doli na slobodnu teritoriju (7. deo)

Slobodni Office paketi

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

asopis o slobodnom softveru

Dobro doli na slobodnu teritoriju

Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec mart

asopis o slobodnom softveru

to uzima njihove dodirne take.

asopis o slobodnom softveru

Debian projekat o kojem smo ve pisali

RHL i jo neki projekti koji su zasno-

asopis o slobodnom softveru

asopis o slobodnom softveru