ta se krije iza E-brojeva Aditivi u hrani

Predgovor
Naunici ve godinama objavljuju studije kojima upozoravaju da mnogi dodaci hrani (oznaeni E-brojevima) izazivaju kod ljudi sindrom hiperaktivnosti, alergijske reakcije, glavobolje ili poremeaje u metabolizmu. Reakcije odgovornih institucija na ta otkria prespore su i neadekvatne, a prehrambena industrija takve rezultate uglavnom ignorie. Ipak, uz pritisak javnosti i razliitih udruenja za zatitu potroaa i malobrojnih odgovornih naunika, mnogi tetni dodatci hrani zavrili su na groblju prehrambenih aditiva. Na toj crnoj listi nalaze se kancerogena vetaka bojila, poput "sudan"-utog (zabranjeno 1965.) i "violet"ljubiastog bojila (zabranjeno 1973.), kobaltove soli (oteuju srce, zabranjene 1966.), konzervans za pia dietilpirokarbonat (karcinogen, zabranjen 1972.), sintetiki zaslaiva p-etoksi-fenilurea (uzrokuje rak jetre, zabranjen 1950.)... Zbog sumnje da uzrokuje rak Amerika agencija za hranu (FDA) zabranila je godine 1976. upotrebu aditiva Amarantha u hrani. Danas ovaj aditiv slui kao bojilo za vino i kavijar. U ovoj knjizi nalazi se pod brojem E123. Pozivajui se na naelo opreza, Odbor za okolinu i javno zdravstvo Europskog parlamenta sastavio je 2000. godine novu crnu listu aditiva za koje se smatra da mogu tetiti ljudskom zdravlju, pa se zahteva stroga procena opravdanosti njihove upotrebe u hrani. Re je o konzervansima poput benzoata (E210-E219) i dimetildikarbonata (E242), emulgatorima poput polioksietilen-stearata (E431) i polisorbata (E432-E436), pojaivaima ukusa poput glutamata (E620-E625), kao i razliitim sintetikim materijama za bojenje (npr. E110), taloenje (E1201), penuanje (E900) i slino. Vrlo je verovatno da e veliki deo tih hemikalija kroz neko vreme takoe zavriti na groblju prehrambenih aditiva. Svi ti primeri upozoravaju da su ljudi, uprkos kontroli i uveravanjima slubenih institucija da su u pitanju korisne i bezopasne supstance, konstantno bili izloeni tetnom delovanju razliitih aditiva. itav spektar tih hemikalija predstavljen je u ovoj knjizi. Iako mnogi aditivi nisu tetni (poput vitamina C, natrijum-karbonata ili limunske kiseline), postoji znatan broj aditiva kojima nije mesto u hrani. Velik broj sintetikih supstanci u hrani nema nikakve prehrambene vrednosti. Hrana se impregnira sintetikim bojilima radi boje, sintetikim aromama radi mirisa, a pojaivaima ukusa - radi ukusa. Poruka takve naopake manipulacije jeste da prirodna hrana nema dobru boju, miris niti ukus. Neprimerena asistencija nauke i tehnologije kulturi ishrane u obliku sintetikih aditiva izobliila je na odnos prema hrani i prirodi. Naalost, osim "ozakonjenih" aditiva, hrana je natopljena i drugim tetnim materijama koje nastaju prilikom pripremanja hrane (npr. prenjem krompira nastaje neurotoksin akrilamid u koncentracijama i do 8000 puta veima od dozvoljenih), materijama koje namee industrijska poljoprivreda (npr. pesticidi), ili materijama koje migriraju u hranu iz plastine ambalae (poliklorirani bifenili, semikarbazidi). Taj hemijski arsenal, zajedno s Ebrojevima, menja sastav, ali i cenu hrane. Stoga javnost ima pravo na svaku informaciju i svako upozorenje. Ova knjiga omoguuje ljudima slobodniji i odgovorniji izbor. Dr. sc. VALERIJE VREK, dipl. in. med. biohemije, docent pri Zavodu za organsku hemiju Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta

ta su prehrambeni aditivi?
Industrijska proizvodnja i prerada namirnica nuno je povezana s upotrebom prehrambenih aditiva. I pre masovne industrijske proizvodnje ljudi su preraivali hranu i pritom se sluili nekim materijama koje danas ubrajamo u aditive: nae bake su upotrebljavale npr. pektin nezrelih jabuka za eliranje pekmeza. U domainstvima hranu i danas konzerviramo solju, siretom, medom, eerom, a limunovim sokom koji sadri askorbinsku kiselinu spreavamo da svee oguljeno voe ili povre dobije smeu boju. Aditivi koji se upotrebljavaju u industrijskoj proizvodnji hrane jesu supstance koje se uobiajeno ne

konzumiraju, niti su tipian sastojak hrane, nego su to supstance odreenog hemijskog sastava koje se dodaju namirnicama tokom proizvodnje, pripreme, obrade, prerade, oblikovanja, pakovanja, transporta i uvanja hrane. Dodavanjem aditiva menjaju se neke osobine namirnica. Aditivi ponudu namirnica ine nezavisnom od godinjeg doba, omoguuju proizvodnju jeftinije hrane i njeno dugorono skladitenje. Sredstva za konzerviranje, na primer, spreavaju ili usporavaju razmnoavanje mikroorganizama koji mogu uzrokovati kvarenje hrane. Sve raznovrsnija ponuda prehrambenih proizvoda temelji se upravo na primeni aditiva: bez zaslaivaa i emulgatora ne bi bilo modernih "light" proizvoda, topljeni sir nije mogue proizvesti bez emulgatorskih soli, a polugotova i gotova jela bez sredstava za konzerviranje, antioksidanasa, stabilizatora i drugih dodataka. Meutim, neke vrste prehrambenih aditiva s razlogom se dovode u vezu sa zdravstvenim rizicima, posebno kod osetljivih osoba, dece i bolesnika (vidi str. 10). Zato je vrlo vano da potroai imaju potpun uvid u sirovinski sastav proizvoda, ukljuujui i sve vrste aditiva. Naalost, jo uvek nedostaje transparentnost i potpuna informacija o aditivima i njihovom uticaju na zdravlje ljudi. Dodatnu nesigurnost kod potroaa stvara i injenica da za neke supstance vae posebna pravila o deklarisanju i da proizvoa ne mora deklarisati sve aditive u nekom prehrambenom proizvodu (vidi str. 12 i 103), ili ih ne deklarie iako ga zakon na to obvezuje. Velik broj aditiva slui iskljuivo prehrambenoj industriji, jer joj omoguuje bru i jeftiniju proizvodnju, a time i veu dobit. Aditivi u hrani menjaju izgled namirnice (bojila), menjaju ukus (pojaivai ukusa, arome), poveavaju volumen proizvoda (sredstva za rahljenje u hlebu), vezuju vodu u proizvodu (fosfati u kobasicama, hrenovkama), omoguuju uvoenje "novih" proizvoda (tzv. energetski napici), omoguuju primenu manje vrednih sirovina, olakavaju i pojeftinjuju proizvodnju, skladitenje i transport (sredstva za konzerviranje). Slino je i s vonim sladoledima, pudinzima i desertima, koji osim osnovnih sirovina, kao to su mleko, voda, eer, sadre i bojila, koja ih ine privlanima, i arome, koje im daju eljeni ukus. Proizvoa tedi na vonim sastojcima, jer su vetaka bojila i arome jeftiniji. Naalost, potroai ne znaju tano ta jedu ni kad je re o namirnicama koje - za razliku od sladoleda - troe svakodnevno, poput hleba i peciva. Aditivi, izmeu ostalog, omoguuju da se hleb proizvodi od loijeg (jeftinijeg) brana. Tako manje vredan proizvod proizvoau donosi veu dobit. Uz to, deklarisanje sastojaka neupakovanog hleba nije obavezno, pa potroa nema nikakav uvid u sirovinski sastav (vrstu i kvalitet brana i ostalih sastojaka), a jo manje u to koji su aditivi dodati. Industrijska proizvodnja hrane bez aditiva i ostalih pomonih sredstava nije mogua. I ekoloki proizvedena hrana sadri aditive. Ipak, treba napomenuti da takva hrana ne sme da sadri vetake boje, pojaivae ukusa, vetake arome, veinu konzervanasa, vetake zaslaivae... Za razliku od konvencionalne prozvodnje hrane, gde je doputeno oko tri stotine aditiva, u ekolokoj proizvodnji hrane upotrebljava se pedesetak aditiva. KOJE VRSTE ADITIVA POSTOJE I KAKO SU SVRSTANI? Pravilnikom o aditivima, koji se mogu nalaziti u namirnicama, doputena su 294 aditiva oznaena brojem E. Tome treba dodati jo i one supstance koje se smatraju aditivima ali nemaju oznaku E, a tu pripadaju pomone supstance u proizvodnji, enzimi i arome. Za njih vrede posebna pravila o deklarisanju (vidi str. 12). Da bi se postigla preglednost dodataka hrani i regulisalo njihovo oznaavanje, s obzirom na njihovo delovanje svrstani su u sledee skupine: bojila, konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, zgunjivai, tvari za eliranje, regulatori kiselosti, kiseline i luine, sredstva protiv zgrudnjavanja, tvari za postizanje klizavosti, pojaivai ukusa, zaslaivai, modifikovani skrobovi, tvari za poliranje, tvari za zadravanje vlage, tvari za tretiranje brana, sekvestranti, uvrivai, poveivai volumena, tvari za odravanje pene, potisni gasovi, gasovi za pakovanje, tvari protiv penjenja, pomone tvari u procesu proizvodnje, enzimski preparati i arome. KAKO SE DEKLARIU PREHRAMBENI ADITIVI? Prehrambeni aditivi se uglavnom oznaavaju slovom E i odgovarajuim brojem. Na originalnom pakovanju proizvoda (ambalai, nalepnici) aditivi dodani namirnicama moraju biti oznaeni tako da je naveden naziv skupine (npr. bojilo, konzervans, itd.) te naziv aditiva ili E-broj. Na primjer, ako je neki proizvod konzerviran sorbinskom kiselinom (E200), na pakovanju mora pisati: konzervans sorbinska kiselina ili konzervans E200. Aditivi su delotvorne supstance koje se dodaju proizvodu u vrlo malim koliinama. Budui da se podaci o sirovinskom sastavu gotovih proizvoda na pakovanju navode redom prema procentu zastupljenosti, aditivi se obino nalaze na kraju spiska sastojaka. Naalost, neki proizvoai jo uvek ne deklariraju ispravno sastav proizvoda. Usporedivi namenska brana tri proizvoaa ustanovili smo da samo jedan od njih aditive deklarira ispravno, drugi ne navodi skupinu kojoj aditiv pripada niti toan naziv aditiva ili E-broj, nego samo "praak za pecivo", a trei proizvoa stavlja potroaa pred nereivu zagonetku, napomenom da je brano proizvedeno po proizvoakoj specifikaciji br. 20/85.

KOJIM NAMIRNICAMA JE DOPUTENO DODAVANJE PREHRAMBENIH ADITIVA? Pravilnikom o prehrambenim aditivima odreuju se skupine i vrste namirnica kojima je doputeno dodavati aditive. To su: Mlinarski i pekarski proizvodi, keksi, kolai, testenina, brzo smrznuti i srodni proizvodi; proizvodi mesa stoke za klanje, divljai i ivine; mleko i mleni proizvodi, sladoled i puding; voe, povre, peurke i srodni proizvodi; ribe, koljke, rakovi, mekuci i srodni proizvodi; jestiva ulja, masti, margarini, majonezi, umaci, prelivi i njihove salate; kakao-proizvodi, proizvodi slini okoladi, krem-proizvodi i bombonski proizvodi; alkoholna pia bezalkoholna osveavajua pia; pivo i bezalkoholno pivo; supe, koncentrati za supe, koncentrati za umake, dodaci jelima i srodni proizvodi; zaini, ekstrakti zaina i zainske meavine; sire, vinsko, vono i aromatizovano sire; jaja i proizvodi od jaja; kafa, kavovine i njihove preraevine; ajevi i ajni pripravci; pekarski kvasac; praak za pecivo, vanilin eer i eer u prahu; praak za puding, kreme, deserte i srodne proizvode; snack-proizvodi (ips, flips...); senf; so; stona vetaka sladila. KOJIM JE NAMIRNICAMA ZABRANJENO DODAVANJE ADITIVA? Ako nije drugaije propisano, zabranjeno je dodavanje aditiva sledeim namirnicama: nepreraenim namirnicama (nepreraenom namirnicom smatra se ona koja nije podvrgnuta nikakvoj obradi koja bi dovela do bitne promene prvobitnog stanja namirnice), medu, neemulgiranim uljima i mastima biljnog i ivotinjskog porekla, maslacu, nearomatiziranom pasteriziranom i steriliziranom mleku (ukljuujui i UHT steriliziranom) te vrhnju, bez obzira na sadraj masnoa u originalnom obliku, fermentiranim nearomatiziranih mlenim proizvodima i svjeem siru, prirodnim mineralnim vodama i izvorskoj vodi, kavi i ekstraktu kave (osim aromatiziranih instant proizvoda), nearomatiziranom aju, eeru (ukljuujui mono- i disaharide), obinoj suhoj tjestenini, nearomatiziranoj mlaenici. Kada je re o proizvodima kojima je zabranjeno dodavanje aditiva, potroai ipak moraju paljivo itati to pie na etiketi proizvoda, jer postoje slini proizvodi za koje vrede drugaiji propisi. Na primjer, pasterizirano vrhnje ne sme sadravati aditive, dok se steriliziranom vrhnju sme dodati stabilizator karagenan (E407) . KO I KAKO REGULIE UPOTREBU PREHRAMBENIH ADITIVA? Upotreba aditiva regulirana je Pravilnikom o aditivima koji se mogu nalaziti u namirnicama. Pravilnik donosi Ministarstvo zdravstva, a u posljednjih pet godina tri puta je menjan i usklaivan s propisima Europske Unije, posljednji put u kolovozu 2003. Pravilnik sadri i popis dozvoljenih aditiva (Liste prehrambenih aditiva), na kojem se nalaze mnogi aditivi koji su sastavni dio nepreraenih prirodnih namirnica (npr. karoteni, limunska kiselina ili pektin), ali i tvari kojih nema u prirodi, poput azo-bojila ili tvari za zaslaivanje, npr. aspartam (E951) i ciklaminska kiselina (E952). Pravilnikom su odreene takoer skupine i vrste namirnica kojima je doputeno dodavati aditive, te uvjeti pod kojima se aditivi i njihove mjeavine mogu dodavati namirnicama (npr. aditivi moraju biti na listama Pravilnika, njihova upotreba mora biti tehnoloki opravdana, a dodane koliine u granicama propisanim

Pravilnikom). U sluaju kada koliina aditiva nije propisana, vredi naelo potivanja dobre proizvoake prakse (DPP). Aditivi i njihove mjeavine navedeni u listama Pravilnika moraju u pogledu zdravstvene ispravnosti udovoljavati propisima Europske Unije, a ako nisu ureeni tim propisima onda se ureuju prema zahtjevima Svjetske zdravstvene organizacije i Organizacije za poljoprivredu i ishranu - Codex Alimentarius Commission WHO/FAO ili Europske farmakopeje. KO GARANTUJE ZDRAVSTVENU ISPRAVNOST PREHRAMBENIH ADITIVA? U svrhu zatite potroaa i s ciljem smanjenja zdravstvenih rizika za svaki aditiv odreuje se prihvatljivi dnevni unos aditiva (PDU) ili tzv. "Acceptable Daily Intake" (ADI), tj. doza za koju se smatra da je potroa moe bez tetnih posledica unositi u organizam celi ivot. ADI se izraava u miligramima nekog aditiva po kilogramu telesne teine, a temelji se na rezultatima eksperimenata na ivotinjama u kojima se izraunavaju koliine aditiva koje ne naruavaju zdravlje laboratorijskih ivotinja, tj. takozvani "No Observed Adverse Effective Level" (NOAEL). Te vrednosti preraunavaju se u dnevnu dozu za ljude (ADI) tako da se obino umanjuju sto puta. Time se eli poveati sigurnost i smanjiti rizik zbog prenoenja eksperimentalnih rezultata sa ivotinja na ovjeka (razlike u mijeni tvari), posebnosti u mijeni tvari odreenih skupina (trudnice, deca), te razliitih prehrambenih navika stanovnitva. Meutim, temeljita toksikoloka prosudba nekog aditiva vrlo je sloena, a procena moguih uzajamnih reakcija razliitih aditiva u organizmu, ili reakcija aditiva s razliitim tetnim tvarima (tekim metalima, ostatcima pesticida, lekovima) gotovo nemogua. Tomu treba pridodati i opasnost od pseudoalergija, tj. reakcija nepodnoenja nekih aditiva. Prema nekim izvorima 1% dece i oko 0,2% odraslih alergino je na razliite aditive. Uestalost reakcija na aditive zapravo je daleko vea, ali se zbog nedostatnih i nestandardiziranih testova rjee dokazuje. Prema podacima njemakih udruga oboljelih od alergija, 8% dece i 3 % odraslih boluju od alergija na hranu ili imaju reakcije nepodnoenja hrane i/ili aditiva u hrani. Nerazreeno je i pitanje u kojoj mjeri neki aditivi negativno utjeu na tzv. hiperkinetiki sindrom i na neurodermitis u dece. Konano, procjene zdravstvenih rizika vezanih uz aditive u hrani esto se razlikuju te ovise i o tome jesu li istraivanja provele nezavisne institucije, ili pak ih je naruila i platila prehrambena industrija. Prehrambene navike znaajno utjeu na unos aditiva u organizam. Jednostranom ishranom unose se u organizam vee koliine nekih aditiva od preporuenih, npr. deca koja piju velike koliine osvjeavajuih napitaka i sokova zaslaenih umjetnim sladilima lako mogu prekoraiti prihvatljivu dnevnu dozu sladila. Deca su posebno ugroena zbog razmjerno male telesne teine i velike potronje industrijski preraenih namirnica, posebno bombona, slatkia, snack-proizvoda (grickalica), osvjeavajuih napitaka i sladoleda. O tome se govori i u izvjeu Europske Komisije o unosu aditiva u organizam putem hrane. Istraivanje koje je pre nekoliko godina provedeno u deset zemalja Europske unije i u Norvekoj pokazalo je npr. da deca unose u organizam gotovo dva puta vie fosforne kiseline (E338), zatim 7,7 puta vie aluminijsulfata (E750), te da se unosom hrane koja sadri sulfite prihvatljive dnevne doze sulfita (E220-228) prekorauju ak za 12 puta. ZATO TREBA OBRATITI PANJU NA ETIKETU PROIZVODA? to je namirnica vie preraena, sadri vei broj aditiva. Sveim i nepreraenim namirnicama uglavnom ne trebaju prehrambeni aditivi. Koliko potroa vie ceni prirodnu, nepatvorenu hranu, pri izboru proizvoda toliko e vie obratiti panju na deklaraciju na etiketi proizvoda. Deklaracija o sastavu namirnica prua vane informacije kupcima koji ele znati to s gotovim proizvodima unose u organizam: koji zbog zdravstvenih razloga izbegavaju odreene tvari (npr. sintetska bojila, pojaivae ukusa, konzervanse, zaslaivae itd); koji kritiki ispituju nove namirnice, usporeuju sadraj namirnica slinog naziva, a razliitog sastava (npr. sok od narande i nektar od narande); koji izbegavaju sastojke ivotinjskog porekla jer se hrane vegetarijanski ili koji ne ele da jedu hranu koja sadri genetski izmenjene sastojke. Naalost, potroau se zbog ve spomenutog nepravilnog i nepotpunog deklarisanja sastojaka proizvoda esto uskrauje pravo na informaciju o tome to kupuje i jede. Uz to, tekst o sastavu proizvoda vrlo je esto otisnut toliko sitnim slovima da ga starije osobe i one slabog vida ne mogu proitati, pa tako budu zakinute za vane informacije. ZA KOJE ADITIVE VAE POSEBNA PRAVILA O DEKLARISANJU? Posebna pravila o deklarisanju vae za pomone tvari u procesu proizvodnje, enzime i arome. Pomone tvari u preradi omoguuju ili olakavaju proizvodne postupke i ine ih brim i jeftinijim, a njihovi mogui ostatci u namirnici odreeni su Pravilnikom o aditivima koje se mogu nalaziti u namirnicama. Budui da nisu sastavni dio gotovog proizvoda, proizvoai ih ne moraju deklarisati. Ipak, pomone tvari mogu u proizvod dospeti kao nehotian ili neizbean ostatak, a time i nepovoljno uticati na zdravstvenu ispravnost proizvoda.

Pravilnikom o aditivima doputa se upotreba 211 pomonih tvari te regulira njihove mogue ostatke u namirnici. Enzimi omoguuju i ubrzavaju biohemijske reakcije u procesu proizvodnje hrane, a mogu biti ivotinjskog, biljnog ili mikrobiolokog porekla. Deklariraju se samo u sluaju kada se u namirnici nalaze u aktivnom obliku. Arome se dodaju namirnicama radi aromatiziranja ili dopunjavanja arome, a ine najveu skupinu tvari koje se ne moraju tono deklarirati. U Europskoj Uniji na listi dozvoljenih aroma nalazi se 2700 (!) razliitih tvari. Osim miriljivih sastojaka (10-20%) arome smiju sadravati i nosae, pojaivae ukusa, sredstva za konzerviranje, razreivae. Te aditive proizvoai naalost nisu duni deklarirati kao ni naziv miriljive tvari, a s etikete gotovog proizvoda potroa doznaje samo je li u pitanju prirodna ili vetaka aroma. Oznaka "prirodna aroma" sme se upotrebiti u deklaraciji kada je aromatski sastojak dobiven iskljuivo iz namirnice iju oznaku nosi. Npr. aroma vanilije sme se oznaiti kao "prirodna aroma" samo ako je dobivena iz ploda vanilije, za razliku od umjetne arome vanilije, koja se dobiva sintetikim putem te se u tom sluaju oznaava samo kao "aroma" (ili "aromatizirano"). Ponekad moemo naii na proizvode na kojima se neka aroma deklarira kao prirodnoidentina. Re je zapravo o umjetnoj aromi koja je po svom hemijskom sastavu jednaka prirodnoj. Posebne odredbe odnose se jo i na sladilo aspartam, zamene za eer - poliole, skrobove i sumpor. Namirnice koje sadre aspartam moraju u deklaraciji imati dobro uoljiv tekst "sadri izvor fenilalanina" (vidi E951). Namirnice koje sadre poliole, tj. zamjane za eer (saharozu), moraju u deklaraciji imati tekst: "Poveana potronja ove namirnice moe uzrokovati laksativni uinak". Pri deklariranju modificiranih skrobova nije potrebno uz naziv skupine navesti i pojedinani naziv ili E-broj. Za sumpor u namirnicama vredi takoer posebno pravilo: ako je koliina SO2 manja od 10mg/kg ili 10 mg/l proizvoda, smatra se da sumpor nije prisutan u namirnici te se ne mora deklarirati. KADA SE ADITIVE NE MORA DEKLARIRATI ILI TA JE PRINCIP "PRENOSA" [CARRY OVER]? Pravilnikom o prehrambenim aditivima odreeno je da se aditivi ne deklariraju ako su u namirnicu uneseni posrednim putem kao sastojak sirovina ili drugih namirnica kojima je dodavanje aditiva doputeno, to jest tu vredi tzv. princip "prenosa" (carry over) Primjer: na pakovanju gotove duboko zamrznute pizze ne moraju biti deklarirani aditivi koji se nalaze u keapu, jer su u pizzu dospjeli posrednim putem, tj. keapom. Sukladno pravilniku aditivi se ne deklariraju ako je koliina znatno nia od zahtjeva tehnolokih potreba ili ako njihova koliina nema uporabno delovanje u namirnicama u kojima njihova upotreba nije doputena. Primjer: Voni jogurt sadri konzervirani voni pripravak. Meutim, ako koliina konzervansa u vonom pripravku nije dovoljna da bi konzervirala celi jogurt, konzervans se ne mora deklarirati. Princip "prenosa" vredi poglavito za pomone tvari u procesu proizvodnje koje proizvoa nije duan deklarirati, jer te tvari nisu sastavni dio gotovog proizvoda. Primjer: Ako krumpir nakon ljutenja obradi sredstvom protiv posmeivanja, proizvoa to nije duan navesti na gotovom proizvodu (npr. na pakovanju instant-praka za pire). U Europskoj Uniji je 20 godina bio na na snazi propis prema kojemu se ne moraju deklarirati sastojci koji ine manje od 25% gotovog proizvoda. Pod pritiskom udruga za zatitu potroaa ta se odredba ukida te se donose novi propisi o deklariranju sastojaka namirnica i transparentnijem oznaavanju sirovina i aditiva koji su mogui uzronici alergija. Usklaivanje domaih pravilnika o deklariranju namirnica s onima Europske zajednice pridonet e u budunosti veoj transparentnosti, boljoj informiranosti i zatiti potroaa kod nas. No, svaki potroa odabirom proizvoda ve danas odluuje o tome kakvu hranu eli jesti. DA LI MORAMO DA JEDEMO SVE TO NAM SE NUDI? Iako neki proizvoai sastav proizvoda ne deklariu u skladu s postojeim propisima, iako su postojei propisi nedoreeni, ipak potroa nije nemoan pa svojim ponaanjem, tj. svesnim izborom proizvoda moe zatititi svoje interese. Ne moramo da gutamo sve to nam se nudi! Na nekim proizvodima vidljivo je istaknuto bez konzervansa. To potroaa moe dovesti u zabludu da u proizvodu uope nema aditiva. Zato treba obratiti panju i na ono to je tampano malim slovima, tj. na SASTAV proizvoda! Usporeujte proizvode! Kupujte to prirodnije proizvode, npr. jogurt bez sredstava za zgunjavanje i konzervansa ili vone sokove umesto osveavajuih bezalkoholnih napitaka, koji svi sadre boje, arome, vetake zaslaivae... Pripremajte hranu sami umesto da kupujete gotova jela (supe, umake, deserte) Izbegavajte hranu s vetakim aromama, pojaivaima ukusa... Ograniite potronju salamurenih proizvoda (suvo meso, slanina, pruta). Te proizvode nemojte priti ni pei zbog opasnosti od stvaranja kancerogenih nitrosamina. Izbegavajte preni krompir (pomfrit) zbog stvaranja neurotoksina akrilamida. Izbegavajte hranu i pia koja sadre zaslaivae. Raspitajte se u prodavnici o sastavu nezapakovanih namirnica. Udruenja za zatitu potroaa mogu pomoi u zatiti vaeg prava na informisanost o sastavu proizvoda koji kupujete.

KOJI SE ADITIVI UPOTREBLJAVAJU U POJEDINIM GRUPAMA NAMIRNICA? Bojila se dodaju namirnicama da bi se nadomestila prirodna boja koju su izgubile tokom prerade ili skladitenja. Bojila su "minka" za namirnice, ine ih privlanijim kupcu ili pak sugeriu bolji kvalitet od stvarnog (npr. sadraj voa u napicima, slatkiima). Neka od njih, napose ona iz grupe azo-bojila mogu izazvati alergije. Bojila se smiju dodavati: mlinskim i pekarskim proizvodima, keksima, kolaima, tjestenini, brzo smrznutim i srodnim proizvodima (svim proizvodima); proizvodima od mesa (npr. pateti, kobasicama, mesnom doruku...); mlenim proizvodima (npr. topljenom siru, pripravcima topljenog sira, aromatiziranim mlenim proizvodima, vonom jogurtu, kiselom mleku s voem, sladoledu, praaku za sladoled i puding....); proizvodima od voa, povra i gljiva (npr. nekim vrstama povra u ulju, octu i salamuri, demovima, marmeladama, vonim eleima, kompotima, desertima na bazi voa i povra, kandiranom vou i povru, nektaru od povra, vonom sirupu na citrus bazi....); ribi, rakovima i ribljim preraevinama (npr. dimljenoj ribi, pateti od riba i rakova, zamjeni za losos, kuhanim rakovima....); jestivim uljima, masti, margarinu, majonezi (npr. margarinu, masti, majonezi, umacima, prelivima ...); kakao proizvodima, bombonskim, krem i slinim proizvodima (npr. bombonskim proizvodima, masama za punjenje, prelivima, ukrasima...); nekim alkoholnim piima (npr. aromatiziranim likerima, gorkim likerima, domaem rumu, rakijama ....); bezalkoholnim osvjeavajuim piima (bezalkoholnim piima, osim pia od vonog soka i vonih baza, bezalkoholnim piima od vonog soka i vone baze jagode i citrus voa, prakastim bezalko holnim piima...); pivu (svim vrstama); octu; juhama, koncentratima za supe i umake, dodacima jelima (svim proizvodima osim umaku od rajica); zainskim mjeavinama; prascima za pudinge, kreme, deserte (svim proizvodima osim onima koji sadre voe, jaja, kakao, okoladu); snack-proizvodima (npr. ipsu, flipsu, ekspandiranom itu, prenim plodovima i sjemenkama....); svim vrstama senfa. Konzervansi spreavaju ili usporavaju razmnoavanje mikroorganizama koji uzrokuju kvarenje. Tako se produuje trajnost namirnice i omoguuje transport lako pokvarljive robe na velike udaljenosti. Najei konzervansi jesu sorbinska kiselina (E200) i njezine soli te benzojeva kiselina (E210) i njezine soli. Konzervansi se smiju dodavati: mlinskim i pekarskim proizvodima, keksima, kolaima, (npr. pakiranom i narezanom hlebu, pakiranim polupeenim pekarskim proizvodima, hlebu smanjene energetske vrednosti, pakiranom pecivu, svjeim listovima za savijau, krumpirovim njokima...); mesnim proizvodima (tlaenici, kobasicama s dodatkom itarica ili drugim biljnim dodacima, mlevenom mesu s biljnim dodacima tj. burgerima i slinim proizvodima, suhomesnatim proizvodima, salamurenim proizvodima, jetrenoj pateti i slinim proizvodima); mlenim proizvodima (npr. topljenom siru, siru u listiima, pakiranom i nedozrelom siru, tvrdim, polutvrdim i polumekim sirovima od kojih se neki konzerviraju samo povrinski, mlenim desertima koji nisu toplinski obraeni, sladoledu na bazi mleka, pudinzima, kremama ...); preraevinama voa i povra (npr. demovima, eleima i marmeladama u plastinoj ambalai; demovima, eleima i marmeladama s niskim sadrajem eera, kandiranom vou i povru, prelivima i umacima na bazi voa i povra ukljuujui i keap, oguljenom krumpiru i sirovim proizvodima od krumpira, suenom vou, povru u octu, ulju ili salamuri ...); ribljim proizvodima (npr. polutrajnim ribljim proizvodima, proizvodima od riblje ikre, kuhanim, svjeim ili smrznutim rakovima i glavonocima, soljenoj i suenoj ribi ...); jestivim uljima, masti, margarinu, majonezi (npr. margarinu, majonezi, umacima, prelivima...); kakao-proizvodima, bombonskim, krem i slinim proizvodima (npr. bombonskim proizvodima, masama za punjenje, prelivima, gumi bazama ...); alkoholnim piima (npr. onima koja sadre manje od 15% alkohola, vonim vinima, alkoholnim piima

koja sadre celi plod voa ...); bezalkoholnim osvjeavajuim piima (npr. bezalkoholnim aroma-tiziranim piima, tekuem koncentratu aja ...); pivu; juhama, koncentratima za supe, dodatcima jelima (npr. tekuim juhama, tekuim dodatcima jelima ...); zainima, ekstraktima zaina (npr. zainskim mjeavinama ...); snack-proizvodima (npr. proizvodi na bazi ita i krumpira, ips, flips ...); senfu; tekuim umjetnim sladilima. Antioksidansi spreavaju oksidativne promjene u namirnicama. Poznato je da mnoge namirnice izloene djelovanju kiseonika menjaju svojstva. Tako npr. masnoe na zraku uegnu, a oguljeno voe i povre poprimi smeu boju. Antioksidansi spreavaju te procese i, u prvom redu, produuju trajnost namirnica. Osim toga, pridonose ouvanju arome namirnica te spreavaju unitavanje vitamina osetljivih na delovanje kisika. Najei antioksidansi su tokoferoli (vitamin E), askorbinska kiselina (vitamin C) te galati (E310-E312), BHA (E320) i BHT (E321). Antioksidansi se smiju dodavati: mlinskim i pekarskim proizvodima, tjestenini, brzo smrznutim i srodnim proizvodima (svim proizvodima se sme dodavati limunska kiselina E330); proizvodima mesa stoke za klanje, divljai i peradi (salamurenom i brzo salamurenom mesu, masti ...); mlenim proizvodima (npr. instant-proizvodima na bazi mleka, proizvodima koji sadre masti, sirevima, topljenom siru, priprav-cima maslaca, vrhnju, mlaenici, sladoledu, pudingu ...); proizvodima od voa i povra (npr. suenim proizvodima voa i povra, demu, eleima, marmeladama i slinim vonim namazima, vonim sokovima, citrus-bazama, nektaru od voa i povra, vonim kompotima, keapu , umacima ...); ribama, koljkama, rakovima, mekucima i njihovim smrznutim proizvodima (ribljem ulju, trajnim i polutrajnim ribljim proizvodima, rakovima i mekucima i njihovim smrznutim proizvodima...); jestivim uljima, masti, margarinu (margarinu, majonezi, uljima i mastima za prenje ...); kakao proizvodima, bombonskim, krem i slinim proizvodima (bombonima, gumama za vakanje ...); bezalkoholnim piima; svim vrstama piva; koncentratima za supe i umake; zainskim mjeavinama; snack-proizvodima (npr. ipsu, flipsu, prenim plodovima i sjemenkama ...). Emulgatori omoguuju dobivanje ravnomernih i stabilnih meavina od materija koje se po svojoj prirodi ne mogu meati (npr. voda i ulje). Margarin se npr. dobija meanjem vode, masti i ulja uz dodatak emulgatora. U emulgatore spadaju lecitini (E322), mono- i digliceridi masnih kiselina (E471)... Posebnu grupu emulgatora ine emulgatorske soli. One u proizvodima koji sadre masti, vodu i proteine raspruju proteine, ujednaujui raspodjelu vode i masti oko njih. Tako npr. u procesu proizvodnje topljenog sira spreavaju odvajanje mlene masti od sirutke. U emulgatorske soli pripadaju fosfati (E339-E341, E343, E450E452) i soli limunske kiseline (E331-E333). Emulgatori se smiju dodavati: mlinskim i pekarskim proizvodima, tjestenini, brzo smrznutim i srodnim proizvodima, (npr. keksima, kolaima, finim pekarskim proizvodima, masama za punjenje, prelivima, masnim emulzijama za prenje ...); proizvodima mesa stoke za klanje, divljai i peradi (npr. kuhane, polutrajne i obarene kobasice i konzerve ...); mlenim proizvodima (npr. instant-proizvodima na bazi mleka, mlenim napicima, sladoledu, lagu, pudinzima, mlenim desertima, pripravcima sira, topljenom siru i pripravcima topljenog sira ...); proizvodima od voa i povra (npr. desertima na bazi voa i povra, demovima, eleima i marmeladama, vonim prelivima i premazima za fino precivo ...); smrznutim i duboko smrznutim proizvodima od rakova, konzerviranim proizvodima od rakova; jestivim uljima, masti, margarinu, majonezi (npr. margarinu, majonezi, mastima za namaze, posebno pripremljenim uljima i mastima za kuhanje i/ili prenje ...); kakao-proizvodima, bombonskim proizvodima (npr. masama za

punjenje, prelivima, gumama za vakanje, kakau, okoladi, bombonima ...); alkoholnim piima (npr. vonim vinima, mjeanim vonim vini ma...); bezalkoholnim piima (npr. onima od biljnih ekstrakata tipa Cola, mutnim piima, prascima za tople napitke, tekuim koncentratima aja ...); juhama, koncentratima za supe, dodatcima jelima; jajima (npr. tekuim jajima, jajima u prahu, proizvodima od jaja ...); kavi, kavovinama i njihovim preraevinama (npr. prakasti pripravci kave i kavovine za tople i hladne napitke..,); ajevima (npr. instant-ajevima...); svjeem i suhom pekarskom kvascu; prascima za puding, kreme, deserte i sline proizvode; snack-proizvodima (ipsu, flipsu, ekspandiranom itu...). Stabilizatori osiguravaju stabilnost strukture i boje proizvoda. Najee pripadaju grupi sredstava za zgunjavanje i eliranje, emulgatorima ili sredstvima za zadravanje vlage. Zgunjivai se upotrebljavaju u namirnicama koje moraju imati odreenu gustou, npr. supe, umaci, sladoledi, kreme. Neki zgunjivai veu minerale, npr. kalcijum, gvoe, mangan, pa u ekstremnom sluaju mogu prouzrokovati manjak gvoa u organizmu. Zgunjivai mogu biti i sredstva za eliranje ili modificirani skrob (E1404-1450), esto se rabi karuba-guma (E410), guar-guma (E412), ksantan-guma (E415). Sve one u pojedinim sluajevima mogu izazvati alergijske reakcije. Zgunjivai se smiju dodavati: mlinskim i pekarskim proizvodima, tjestenini, brzo smrznutim i srodnim proizvodima, proizvodima mesa stoke za klanje, divljai i peradi (npr. kuhanim, polutrajnim i obarenim kobasicama i konzervama...); mlenim proizvodima (npr. aromatiziranom jogurtu, vonom jogurtu, kiselom mleku s dodatcima, mlenim desertima, mlenim napicima, sladoledu, pudingu, vrhnju i lag-pjeni, priprav-cima svjeeg i topljenog sira ...); proizvodima od voa i povra (demovima, eleima, marmeladama, vonim nadjevima, prelivima i premazima za peciva, desertima na bazi voa i povra, umacima na bazi voa i povra, keapu i slinim proizvodima .-..); jestivim uljima, masti, margarinu, majonezi (npr. margarinu i majonezi); kakao-proizvodima i bombonskim proizvodima (npr. masama za punjenje, prelivima, bombonskim proizvodima, gumama za vakanje, kakau i okoladi...); alkoholnim piima (npr. likerima na bazi jaja...); bezalkoholnim piima; pivu; juhama, umacima; zainima; praku za pudinge, kreme, deserte; snack-proizvodima (npr. flipsu, ekspandiranom itu, ostalim proizvodima...); senfu; umjetnim sladilima. Tvari za eliranje omoguuju da se iz tenosti dobiju namirnice elatinozne konzistencije. Neke tvari za eliranje ujedno su i zgunjivai. Najpoznatije sredstvo za eliranje je pektin (E440), a dodaje se npr. eeru namenjenom pripremanju marmelada i slinih proizvoda, kobasicama i konzervama, demu, marmeladama i pekmezima, bjelanjku... Regulatori kiselosti slue za podeavanje i odravanje kiselosti ili lunatosti namirnice, i to tako da se dodavanjem kiseline podie, a dodavanjem lunatih tvari smanjuje stupanj kiselosti. Tako se produuje trajnost proizvoda i regulira ukus. Najee se upotrebljavaju limunska kiselina (E 330), vinska kiselina (E334) i njihove soli. Dodaju se:

 mlinskim i pekarskim proizvodima, keksima, kolaima, mesnim proizvodima, mleku i mlenim proizvodima; steriliziranom i pasteriziranom vou i povru, nektaru od voa i povra, demu, marmeladi i slinim proizvodima; margarinu, majonezi, bombonskim proizvodima, alkoholnim i bezalkoholnim piima; juhama, koncentratima za supe; umacima, zainima; prakastim pripravcima kavovina; vonim ajevima; praku za pudinge, kreme i deserte; snack-proizvodima; svim vrstama senfa; umjetnim sladilima... Kiseline i luine menjaju kiselost ili lunatost namirnica i time u prvom redu utjeu na njihov ukus. Osim toga, kiseline produuju trajnost namirnica usporavajui rast mikroorganizama. Najee se upotrebljavaju limunska kiselina (E330), mlena kiselina (E270), vinska kiselina (E334) i octena kiselina (E260). Ukus mnogih proizvoda, npr. osvjeavajuih pia, slatkia, deserta, juha i umaka regulira se kiselinama... Sredstva protiv zgrudnjavanja dodaju se prakastim ili zrnatim namirnicama, da bi se spreilo nastajanje veih nakupina ili gruda. U tvari protiv zgrudnjavanja ubrajamo voskove (E901-E904), magnezijeve soli masnih kiselina (E470b), kalcijev fosfat (E341) i silikate (E551-E559). Dodaju se mlinskim i pekarskim proizvodima, keksima, kolaima, mlenim prakastim proizvodima, prascima za pia baziranim na vou, prakastim proizvodima za supe, umake, zainima u prahu, prakastim pripravcima kave i kavovine za tople i hladne napitke, instant ajevi-ma, prascima za kreme, pudinge i deserte, soli i zamenama za so... Tvari za postizanje klizavosti dodaju se namirnicama tokom izrade zbog smanjivanja trenja na dodirnim povrinama. Dodaju se mlenim prakastim proizvodima, bombonskim proizvodima, okoladnim proizvodima, gumama za vakanje... Pojaivai ukusa su tvari koje istiu ili poboljavaju delovanje prisutnih aroma. Najpoznatiji pojaivai ukusa su glutamati (E621-E625). Dodaju se mlinskim i pekarskim proizvodima, kobasicama i konzervama, umacima, keapu, proizvodima od riba, rakova i glavonoaca, margarinu, majonezi, gumama za vakanje, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, juhama, umacima, zainskim mjeavinama, ipsu, flipsu, ekspandiranim itima, prenim plodovima, sjemenkama i ostalim snack-proizvodima, senfu, prakastim umjetnim sladilima... Tvari za zaslaivanje dele se obino na zamjene za eer i vetake zaslaivae, a u namirnicama stvaraju sladak ukus. Zamjenjuju eer u namirnicama namenjenima dijabetiarima te u mnogim proizvodima sa smanjenim brojem kalorija, npr. finim pekarskim proizvodima, mlenim pripravcima, sladoledima, niskokalorinim marmeladama, demovima, slatko-kiselim ribljim proizvodima, slatkiima, namazima, gumama za vakanje, desertima, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, bezalkoholnom pivu, prakastim pripravcima aja, kave i kavovina za tople i hladne napitke, snack-proizvodima za grickanje... Vetaka sladila mogu biti i po nekoliko stotina puta slaa od eera, nemaju gotovo nikakvu kalorinu vrednost i dodaju se namirnicama u vrlo malim koliinama. Tu pripadaju npr. Acesulfam-K (E950), aspartam (E951), ciklaminska kiselina (E952), saharin (E954), taumatin (E957) i neohesperidin DC (E959). Zamjene za eer imaju u usporedbi sa eerom oko 40% manje kalorija, a slade samo malo slabije od eera, pa se namirnicama dodaju u gotovo istim koliinama kao eer. Zamjene za eer su npr. sorbit (E420), manit (E421), izomalt (E953), maltitol (E965), laktitol (E966) i ksilitol (E967). Modificirani skrobovi

imaju u usporedbi s obinim skrobom izmenjena originalna svojstva (hemijskim, fizikalnim ili enzimatskim postupkom), a slue za odreivanje konzistencije razliitih vrsta namirnica. Dodaju se npr. gotovim jelima, mesnim konzervama, sladoledu, pudingu, vonom jogurtu, topljenom siru, desertima na bazi voa i povra, prirodno mutnim vonim sirupima, citrus bazama, bezalkoholnim piima, juhama, umacima, keapu, majonezi, bombonskim proizvodima, masama za punjenje, prelivima, zainima i mjeavinama zaina, praku za pudinge, kreme i deserte, flipsu, senfu... Tvari za poliranje slue za dobivanje glatke i sjajne povrine, te za zatitu namirnice od isuivanja i kvarenja. To su razni voskovi i smole (E901-E904). Nanose se na proizvode uranjanjem, rasprivanjem ili mazanjem. Na povrini namirnice stvaraju vrsti elastini sloj. Tvari za poliranje dodaju se prelivima finih pekarskih proizvoda, snackproizvoda, a slue i za tretiranje kore svjeih agruma, egzotinog voa, dinja, jabuka, kruaka, te za poliranje sirove i prene kave u zrnu... Tvari za zadravanje vlage vezivanjem vode spreavaju isuivanje proizvoda te tako omoguuju zadravanje svjeine i karakteristine konzistencije proizvoda. Najee se upotrebljavaju sorbitol (E420) i glicerol (E422). Doputena je upotreba u proizvodnji svih pekarskih proizvoda, bombonskih proizvoda, masa za punjenje, preliva, praaka za pudinge, kreme i deserte, slue za tretiranje smrznute nepreraene ribe, rakova, glavonoaca i mekuaca... Tvari za tretiranje brana dodaju se branu u svrhu poboljavanja tehnolokih svojstava, brana. Neke od tvari koji se smiju dodavati branu su npr.: E300, E327, E335, E336, E337, E339, E340, E341, E343, E450, E451, E452, E467, E472a, E483, E500, E503, E516, E517, E520, E521, E529, E574, E575, E920, E927b. Oni pripadaju razliitim grupama aditiva i imaju razliite uinke. Npr.: E170 je tvar za spreavanje zgrudnjavanja brana, E300 (askorbinska kiselina) je antioksidans i tvar za tretiranje brana, E339-E341, E450-E452 su regulatori kiselosti i tvari za rahljenje brana, E472a i E473 su emulgatori... Aditivi u branu za hleb i pecivo olakavaju npr. obradu testa, skrauju proces prerade, omoguuju preraivanje sirovina nie kvalitete, pridonose boljem vezivanju vode u testu, poboljavaju poroznost proizvoda, poveavaju obujam konanog proizvoda, produavaju trajnost i svjeinu. Tretirano brano ne upotrebljava se samo za hleb i pecivo, nego i za sve ostale mlinske i pekarske proizvode, kekse, kolae, tjestenine, brzosmrznute i srodne proizvode, a vrsta aditiva koji se dodaju branu ovisi o namjeni brana. Sekvestranti su tvari koje u namirnicama vezuju ione odreenih metala i ine ih neaktivnima. Budui da metali pospjeuju kvarenje namirnica, sekvestranti imaju ulogu sredstava za konzerviranje. Osim toga, pojaavaju delovanje antioksidansa pa se koriste u proizvodima koji sadre masti ili ulja kojima se dodaju antioksidansi. Najee se rabi E451, i to u finim pekarskim proizvodima, topljenom siru i pripravcima topljenog sira, sladoledu, mlenim napicima, za povrinsku obradu mesa, za povrinsku obradu biljnih proizvoda, filete nepreraene ribe (smrznute i duboko smrznute), proizvode od rakova (smrznute i duboko smrznute). Upotrebljavaju se, takoer, u proizvodnji vonih vina, bezalkoholnih pia od biljnih ekstrakata, juha i koncentrata za supe, jaja (u prahu i tekuih), prakastih pripravaka kave i kavovina za tople i hladne napitke, praaka za kreme, pudinge, snackproizvoda... Uvrivai poboljavaju strukturu namirnica. Uvruju tkivo voa ili povra kao i sredstva za eliranje koja se dodaju takvim prizvodima.. Kao uvrivai slue npr. E325-E327, E509, E511, E516, E520-E523, E526, E578. Dodaju se proizvodima i preraevinama od voa i povra, bezalkoholnim piima... Poveivai volumena poveavaju volumen proizvoda, zadravaju vlanost, stabiliziraju, zgunjavaju i oblikuju strukturu, ne poveavajui energetsku vrednost. Kao poveiva volumena slui npr, celuloza (E460) i polidekstroza (E1200). Upotrebljavaju se npr. u proizvodnji namirnica sniene energetske vrednosti, bezalkoholnim piima, okoladi i slinim proizvodima, bombonskim proizvodima...

10

Tvari za odravanje pjene odravaju postojanost pjene. Tu spadaju E570, E999, E1505. Upotrebljavaju se u proizvodnji bezalkoholnih pia, suhog bjelanjka...Tvari protiv pjenjenja spreavaju pjenjenje tokom tehnolokog procesa i u gotovom proizvodu. U industrijskoj proizvodnji koriste se obino E471, E900. Doputena je upotreba u proizvodnji steriliziranog i pasteriziranog voa i povra, demova, elea, marmelade i slinih vonih namaza ukljuujui i niskokalorine proizvode, ulja i masti, bezalkoholnih pia, piva, juha i koncentrata za supe... Potisni gasovi slue za istiskivanje namirnica iz posebnih posuda pod tlakom. Najee se rabe ugljini dioksid (E290), duikov oksid (E942). Najpoznatiji proizvod u kojem se upotrebljava potisni gas je tueno slatko vrhnje u sprejdozi. Potisni gasovi se upotrebljavaju i u proizvodnji biljnih masnoa i biljnih ulja u spreju... Gasovi za pakovanje argon (E938), helij (E939), duik (E941) dodaju se pakovini pre, za vreme ili nakon pakiranja. Na taj nain se iz pakovine istiskuje zrak, a namirnicama poput voa, povra, mesa, sira produuje trajnost. Arome se dodaju namirnicama radi aromatiziranja ili dopunjavanja arome (vidi str. 12). Enzimski preparati su katalizatori biohemijskih reakcija (vidi str. 12). Pomone tvari u procesu proizvodnje upotrebljavaju se u tehnologiji proizvodnje namirnica, ne stupaju u hemijske reakcije sa ostalim sastojcima namirnica, a njihovi mogui ostaci u namirnici odreeni su Pravilnikom o aditivima koji se mogu nalaziti u namirnicama (vidi str. 12).

Bojila
E100 CURCUMIN (KURKUMA) Prirodno uto bojilo biljnog porekla (vrsta umbira), redovan zain u indijskoj kuhinji. Smatra se bezopasnim, osim kod osoba koje imaju problema sa unim kamencima. U nekim sluajevima moe izazvati alergiju. Istrauje se njegova upotreba u zatiti od raka. E101 RIBOFLAVIN (I) Prirodno uto bojilo biljnog porekla. Poznat kao vitamin B2. Smatra se bezopasnim. Vaan za disanje tkiva i rast stanica, ukljuen je u razgradnju masti, proteina i ugljikohidrata. E101a RIBOFLAVIN-5'-FOSFAT (II) Isto kao i E101. Topljiviji je od riboflavina, ali i skuplji. E102 TARTRAZIN Sintetsko uto azo-bojilo. Upotrebljava se u instant-juhama i pudinzima, gaziranim piima, sladoledima, pracima za pripremanje pudinga i krema, marmeladama, slatkiima, vakaim gumama, u keksima i srodnim proizvodima. Moe izazvati alergiju kod osoba osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210), kao i kod onih koji boluju od astme. Mogue su smetnje disanja, osip na koi, smetnje vida. U kombinaciji s benzojevom

11

kiselinom (E210) moe izazvati sindrom hiperaktivnosti kod dece. Zabranjen je u nekim zemljama (npr. u Norvekoj i Austriji). E104 QUINOLINE YELLOW (KINOLINSKO UTO) Natrijeva so disulfonske kiseline; sintetsko uto bojilo. Upotrebljava se u proizvodima od riba s ribljim proteinima, u sladoledima, prascima za pripremanje pudinga i krema, slatkiima, gaziranim piima, u keksima i srodnim proizvodima. Rabi se i u preparatima za kosu, kolonjskim vodama i slino. Moe izazvati alergiju i dermatitis. Eksperimenti na ivotinjama upuuju na kancerogeno delovanje istoga kinolina. Zbog hemijske srodnosti s azo-bojilima pretpostavlja se da u osetljivih osoba moe izazvati i hiperkinetiki sindrom. Zabranjen je u SAD, Australiji, Japanu i Norvekoj. E110 SUNSET YELLOW FCF, GELBORANGE S Sintetsko naranasto azo-bojilo. Rabi se u hrani koja se mora zagrijavati, ali i u poslasticama - marcipanu, vonim eleima, marmeladama od limuna, u bombonskim proizvodima, pracima za pripremanje pudinga i krema, u senfu, likerima, gaziranim piima, snack-proizvodima, te u lekovima (npr. Ventolin sirup). Moe izazvati hiperkinetiki sindrom i alergijske reakcije (urtikarija, rinitis), posebno kod osoba koje su osjetljive na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). U eksperimentima na ivotinjama ustanovljeno je da moe uzrokovati rak bubrega. Pretpostavlja se takoer da bojilo E110 moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa i astme. Zabranjen je u skandinavskim zemljama. E120 CARMINES, COCHENILLE, CARMINE ACID Prirodno crveno bojilo ivotinjskog porekla. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju, posebno kod osoba koje su osjetljive na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Retko se upotrebljava, jer je vrlo skup. E122 AZORUBINE, CARMOISINE Sintetsko crveno azo-bojilo. Rabi se u proizvodnji sladoleda, praaka za pripremanje krema i pudinga, slatkia, likera, bezalkoholnih osvjeavajuih pia, snack-proizvoda, senfa. U osoba osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210) moe izazvati alergiju, urtikariju i rinitis. Pretpostavlja se takoer da moe uzrokovati neurodermatitis i astmu. E123 AMARANTH Sintetsko crveno bojilo iz skupine azo-bojila. Upotrebljava se za bojanje aperitivnih vina, alkoholnih pia, bombonskih proizvoda, sladoleda, riblje ikre. U eksperimentima na ivotinjama ustanovljeno je da uzrokuje stvaranje bubrenih kamenaca i inducirane pobaaje. Pretpostavlja se takoer da bojilo moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa, astme i sindroma hiperaktivnosti. Zbog sumnje da izaziva rak zabranjen je u SAD, a tako i u Rusiji, Austriji, Norvekoj... U Francuskoj i Italiji doputena upotreba samo za kavijar. E124 PONCEAU 4R, COCHENILLE RED A Sintetsko crveno azo-bojilo. Upotrebljava se u proizvodnji kobasica, kuhanih rakova, sladoleda, praaka za pripremanje sladoleda i pudinga, bombonskih proizvoda, vonih masa koje slue za punjenje, u likerima, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, u senfu i snack-proizvodima. Na osnovi hemijske srodnosti s azobojilima pretpostavlja se da moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno u osoba koje su osjetljive na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Izaziva rak kod pokusnih ivotinja. Zabranjen je u SAD i Norvekoj. E127 ERYTHROSINE (ERITROZIN) Sintetsko crveno bojilo. Upotrebljava se u proizvodima s trenjama (trenje u sirupu i koktelima, kandirane trenje, vone salate s trenjama). Zbog sadraja joda moe utjecati na rad titne lezde. Kod dela pokusnih ivotinja dolo je do kanceroznih promjena na titnjai. Osobe s poremeajem rada titne lezde morale bi izbegavati namirnice obojene tim bojilom. E128 RED 2G Sintetsko crveno azo-bojilo. Upotrebljava se za kobasice, mljeveno meso s udjelom itarica ili drugih biljnih dodataka (npr. burger i si.). Remeti funkciju hemoglobina. Na osnovi hemijske strukture pretpostavlja se da u osetljivih osoba moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno kod onih osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Pretpostavlja se takoer da moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa i astme. Zabranjen u mnogim zemljama. E129 ALLURARED AC Sintetsko crveno azo-bojilo. Rabi se u mljevenom mesu s udjelom itarica ili drugih biljnih dodataka (npr. burger i si.), sladoledu, pudinzima, bombonskim proizvodima, alkoholnim i bezalkoholnim osvjeavajuim

12

piima, u snack-proizvodima. Nedovoljno ispitano. U eksperimentima na ivotinjama primeene su promjene ponaanja, kao hiperaktivnost. Na osnovi hemijske strukture (azo-bojilo) pretpostavlja se da moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno kod osoba osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Pretpostavlja se takoer da ovo bojilo moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa i astme. E131 PATENTBLUEV Sintetsko plavo bojilo. Upotrebljava se retko. Mogue je da uzrokuje rak. E132 INDIGOTINE Sintetsko plavo bojilo. Upotrebljava se u mlenim proizvodima, u kremama od badema, kolaima, slatkiima, alkoholnim i bezalkoholnim osvjeavajuim piima. Istovremeno konzumiranje natrijeva nitrita i ovoga bojila uzrokuje oteenja gena kod pokusnih ivotinja. Jedna od moguih nepovoljnih kombinacija jest istovremeni unos suhomesnatih proizvoda (npr. pruta, salame) i obojenih slatkia ili likera u organizam. Moe uzrokovati alergijske reakcije, povienje krvnog tlaka, povraanje i probleme s disanjem. E133 BRILLANTBLUE FCF Sintetsko plavo bojilo. esto se koristi u kombinaciji s tartrazinom (E102) kako bi se postigle razliite nijanse zelene boje. Upotrebljava se u proizvodnji konzerviranoga graka, mlenih proizvoda, slatkia, alkoholnih i bezalkoholnih osvjeavajuih pia. Postoje sumnje da uzrokuje alergijske reakcije i rak. E140 CHLOROPHYLLE (A) CHLOROPHYLLINE (B) Prirodno zeleno bojilo biljnoga porekla (hlorofil). Sudjeluje u fotosintezi. Smatra se bezopasnim. Dobiva se ekstrakcijom iz pinata, trava i kopriva. E141 BAKRENI KOMPLEKS CHLOROPHYLLE (A) CHLOROPHYLLINE (B) Prirodna zelena bojila biljnoga porekla obogaena bakrom radi postizanja postojanosti boje. Ne preporuuje se osobama s Vilsonovom boleu, zbog opasnosti od nakupljanja bakra u organizmu. U kombinaciji s namirnicama koje sadre velike koliine bakra (npr. vode za pie iz bakrenih cevi s vie od 0.5 mg bakra po litri) to bojilo moe pridonijeti povienju vrednosti bakra u krvi. Smatra se bezopasnim. E142 GREEN S Sintetsko zeleno bojilo. Upotrebljava se u proizvodnji konzerviranoga graka, riblje ikre, senfa, sladoleda, pudinga, praaka za kreme i deserte, slatkia, kandiranog voa i povra, alkoholnih i bezalkoholnih osvjeavajuih pia, snak-proizvoda. Nedovoljno ispitano. Verovatno izaziva alergijske reakcije. Zabranjen u skandinavskim zemljama, Japanu i Sjevernoj Americi. E150a CARAMEL OBINI, JEDNOSTAVNI Prirodno smee bojilo poznato pod imenom karamel intenzivne je boje, ali bez naglaena ukusa. Dobiva se kontroliranom termikom obradom eera. Pripada skupini karamelnih boja (E150b, E150c, E150d) kojih je upotreba u proizvodnji hrane najea (preko 90%). Mogua je proizvodnja iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako dobijenog karamela jo nije dovrena. E150b CARAMEL - SULFITNO KISELI Sintetsko smee bojilo na biljnoj osnovi. Dobiva se termikom obradom eera uz sumporni dioksid. Vidi karamelnu boju pod E150a. E150c CARAMEL - AMONIJANI Sintetsko smee bojilo na biljnoj osnovi - vidi karamelnu boju pod E150a. Dobiva se termikom obradom eera uz amonijak. esta upotreba nije uputna. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog karamela jo nije dovrena. E150d CARAMEL - SULFITNO/AMONIJANI Sintetsko smee bojilo na prirodnoj osnovi - vidi karamelnu boju pod E150a i E150c. Dobiva se termikom obradom eera uz amonijak i sulfite. U tijeku procesa proizvodnje moe doi do oneienja otrovnim spojevima. Velike doze tih jedinjenja u eksperimentima na ivotinjama izazvale su promjenu krvne slike i pojavu greva. Zakonom su propisane granine vrednosti oneienja. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog karamela jo nije dovrena. E151 BRILLANTBLACK BN Sintetsko crno bojilo. Upotrebljava se za pripremanje preliva, nadjeva, umaka, slatkia, snack-proizvoda,

13

gaziranih bezalkoholnih te alkoholnih pia. Na osnovi hemijske strukture (azo-bojilo) pretpostavlja se da moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno u osoba osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Za to bojilo pretpostavlja se takoer da moe utjecati na nastajanje neurodermitisa, urtikarija i astme. Zabranjen je u mnogim europskim zemljama. E153 BILNI UGLJEN Prirodna tvar dobivena iz biljnog pepela. Smatra se bezopasnim; ali postoje sumnje da neistoe nastale obradom mogu uzrokovati rak. Ovaj aditiv zabranjen je u SAD. E154 BROWN F Sintetsko smee bojilo, mjeavina razliitih bojila. Upotrebljava se kod priprave usoljenih ili u dimu suenih riba (losos, skua, lokarda). Na osnovi hemijske strukture (azo-bojilo) pretpostavlja se da moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno kod osoba osetljivih na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Pretpostavlja se takoer da moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa, urtikarije i astme. Eksperimenti na ivotinjama upuuju na to da velike koncentracije toga bojila ili spojevi koji nastaju njegovom razgradnjom u organizmu mogu dovesti do oteenja unutarnjih organa. Zabranjen je u mnogim zemljama Europe, Amerike i u Australiji. E155 BROWN HT Sintetsko smee bojilo. Upotrebljava se uglavnom u kolaima sa okoladom, u alkoholnim te osvjeavajuim bezalkoholnim piima. Na osnovi hemijske strukture (azo-bojilo) pretpostavlja se da moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno kod onih koji su osetljivi na aspirin i benzojevu kiselinu (E210). Pretpostavlja se takoer da to bojilo moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa i astme. Mnoge institucije predlau zabranu toga bojila u hrani za decu. E160a CAROTENES- SMJESA KAROTENA, ALFA, BETA I GAMA Naranasti i uti biljni pigmenti (mrkva, povre zelenih listova, rajica). U organizmu se u jetri pretvaraju u vitamin A, koji je vaan za kontrolu rasta i razvoja epitelnog tkiva, te za stvaranje vidnog pigmenta rodopsina. Mogu biti sintetizirani, ali se najee ekstrahiraju heksanom iz mrkve. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka tako proizvedenih karotena jo nije dovrena. E160b ANNATTO, BIXIN, N0RBIXIN uta, naranasta i crvena bojila biljnog porekla. Bixin se ekstrahira iz biljnog materijala acetonom ili heksanom, a obradom uz vodenu otopinu luine prelazi u Norbixin. Mogu izazvati alergijske reakcije (urtikarija). esto se rabe u kombinaciji s kurkumom (E100) pri bojanju sireva, ipsa, majoneza, margarina, slatkia. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka jo nije dovrena. E160c PAPRICA EXTRACT, CAPSANTHIN, CAPSORUB Prirodno naranasto-crveno bojilo. Dobiva se iz crvene paprike (Capsicum annum). Smatra se bezopasnim. E160d LYCOPIN Prirodno crveno bojilo (likopen). Dobiva se iz rajica, ali se proizvodi i sintetiki likopen. Upotrebljava se retko. E160e -AP0-8'-CAR0TENAL Prirodno naranasto-crveno bojilo. Dobiva se iz naranaa i mandarina, ali se uglavnom proizvodi sintetiki. Nedovoljno ispitan. E160f -APO-8'-CAROTENAL ETHVLESTER Etilni ester prirodnog naranasto-crvenog bojila (E160e). Nedovoljno ispitan. E161b LUTEIN Prirodno bojilo. Pripada skupini prirodnih utih pigmenata (ksantofila) koji se nalaze u umanjku. Nedovoljno ispitan. E161g CANTHAXANTHIN Prirodno bojilo uto-naranaste do crvene boje. Dobiva se iz ivotinjskog materijala. Upotrebljava se za bojenje ribljeg mesa (losos, pastrva) i jaja. Dodaje se i hrani za ivotinje, a doputena koliina u toj hrani je 25 mg/kg, da bi se spreilo nakupljanje canthaxanthina u namirnicama. Zabranjena je upotreba u obliku tableta u svrhu postizanja tamne boje koe, jer izaziva promjene na mrenici. U eksperimentima na ivotinjama u kombinaciji s beta-carotenom ustanovljena su oteenja vida.

14

E162 BEETROOT RED, BETANIN Prirodno crveno bojilo biljnog porekla, dobiva se kao ekstrakt iz cikle. Smatra se bezopasnim, osim kod male dece (zbog povienog sadraja nitrata). E163 ANTHOCYANINS Prirodna bojila (antocijanini) u tonovima od svetloruiastog do tamnoplavog, ovisno o kiselosti medija. Dobivaju se vodenom ekstrakcijom iz voa i povra. Smatraju se bezopasnima. E170 KALCIJEV KARBONAT (I) KALCIJEV HIDROGENKARBONAT (II) Prirodno belo bojilo. Doputen je i u ekolokoj proizvodnji namirnica. Probleme moe izazvati tek kod prekomjerne upotrebe. E171 TITANOV DIOKSID Prirodno belo bojilo. Ekstrahira se iz minerala ilmenita. Smatra se bezopasnim. Zabranjen u Njemakoj za neke namirnice (npr. hleb, testenina...). E172 ELJEZNI OKSIDI I HIDROKSIDI, ELJEZNI OKSID CRNI, ELJEZNI OKSID CRVENI, ELJEZNI OKSID UTI, ELJEZNI OKSID SMEI Prirodna bojila. Dobivaju se obradom eljeznog sulfata i klorida s luinama. Smatraju se bezopasnima. Zabranjeni u Njemakoj za neke namirnice (npr. hleb, testenina...). E173 ALUMINIJ Prirodno srebrnosivo bojilo. Preteno se upotrebljava za prelive bombonskih proizvoda i ukrase na kolaima i keksima. Kod bubrenih bolesnika moe doi do nakupljanja aluminija u organizmu. Postoji sumnja da nakupljanje aluminija u ivanim stanicama moe uzrokovati Alzheimerovu bolest. E174 SREBRO Prirodno bojilo mineralnog porekla. Slui i kao sredstvo za konzerviranje. Upotrebljava se za prelive bombonskih proizvoda, za ukraavanje okoladnih bombona i u proizvodnji likera. Moe se nakupljati u tkivu, a nekoliko grama moe izazvati trovanje. Iz organizma se izluuje preko bubrega. Primjena je ograniena zbog skupoe. esta upotreba nije uputna. E175 ZLATO Prirodno bojilo mineralnog porekla. Upotrebljava se za ukraavanje kolaa i okoladnih proizvoda, te u proizvodnji likera. Moe izazvati poremeaje krvne slike. Primjena je ograniena zbog skupoe. esta upotreba nije uputna. E180 LITHOLRUBIN BK Sintetsko crveno bojilo. Upotrebljava se za bojenje kore sira. Na osnovi hemijske strukture (azo-spoj) pretpostavlja se da u pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju i hiperkinetiki sindrom, posebno u osoba koje su osjetljive na aspirin ili benzojevu kiselinu (E210). Pretpostavlja se takoer da Litholrubin moe utjecati na nastajanje neurodermatitisa i astme. esta upotreba nije uputna.

Konzervansi
E200 SORBINSKA KISELINA Sredstvo za konzerviranje; spreava rast gljivica i plesni, ali ne i bakterija (npr. u sirevima). Ima blago kiseli ukus. Dobiva se ekstrakcijom iz voa ili sintetikim putem iz ketena. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju (iritacija koe). Osobe koje boluju od pseudoalergija, astme ili neurodermatitisa trebaju izbegavati namirnice konzervirane sorbinskom kiselinom. E202 KALIJEV SORBAT Sredstvo za konzerviranje. Dobiva se neutralizacijom sorbinske kiseline (E200) kalijevom luinom. Topljiviji je od sorbinske kiseline. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Vidi E200.

15

E203 KALCIJEV SORBAT Sredstvo za konzerviranje. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Vidi E200 i E202. E210 BENZOJEVA KISELINA Sredstvo za konzerviranje (vidi E211, E212 i E213). Ima antibakterijska i antifugalna svojstva. Izluuje se iz tela kao hipurna kiselina. Upotrebljava se za povrinsku obradu suhomesnatih proizvoda, za konzerviranje ribljih proizvoda, gotovih salata, zainskih mjeavina, piva, alkoholnih pia, sokova, margarina, majoneza, umaka, preliva za salate, vonih jogurta, niskokalorinih demova i pekmeza... Kod osoba koje boluju od astme, peludne groznice i konih alergija moe izazvati alergijske reakcije. esta upotreba nije preporuljiva. Benzojeva kiselina i njezine soli mogu koditi zdravlju osoba osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu, koja je sastojak lekova protiv bolova (npr. aspirin). U kombinaciji s tartrazinom (E102) izaziva hiperkinetiki sindrom kod dece. E211 NATRIJEV BENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Natrijeva so benzojeve kiseline (E210). Upotrebljava se za povrinsku obradu suhomesnatih proizvoda, u proizvodnji gaziranih sokova, alkoholnih pia, umaka, mlenih deserta, slatkia, margarina, majoneze, umaka, preliva za salate, zainskih mjeavina, riblje ikre... Napici sa ukusom narande sadre ga i do 100 miligrama na litru. Kod osoba koje boluju od astme, urtikarije ili su osjetljive na aspirin moe uzrokovati alergijske reakcije. U kombinaciji s tartrazinom (E102) izaziva hiperkinetiki sindrom kod dece. esta upotreba nije preporuljiva. E212 KALIJEV BENZOAT Sintetsko sredstvo za konzerviranje. Kalijeva so benzojeve kiseline (vidi E210, E211 i E213). Slui za povrinsku obradu suhomesnatih proizvoda, u proizvodnji konzerviranog voa i povra, slatkia, margarina, majoneze, umaka, preliva za salate, zainskih mjeavina, sokova, alkoholnih pia... Kod osoba koje boluju od astme, urtikarije ili su osjetljive na aspirin moe uzrokovati alergijske reakcije. U kombinaciji s tartrazinom (E102) izaziva hiperkinetiki sindrom kod dece. esta upotreba nije preporuljiva. E213 KALCIJEV BENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Kalcijeva so benzojeve kiseline (vidi E210, E211 i E212). Kod osoba koje boluju od astme, urtikarije ili su osjetljive na aspirin moe uzrokovati alergijske reakcije. U kombinaciji s tartrazinom (E102) izaziva hiperkinetiki sindrom kod dece. esta upotreba nije preporuljiva. E214 ETIL P-HIDROKSIBENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Esterski derivat benzojeve kiseline. Preteno slui za konzerviranje riba i delikatesnih salata, zatim u proizvodnji mlenih deserta, slatkia, za povrinsku obradu suhomesnatih proizvoda. Moe nepovoljno utjecati na ukus proizvoda. U eksperimentima na ivotinjama ustanovljeno je da djeluje omamljujue te izaziva irenje krvnih ila i greve. U pojedinanim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210. E215 NATRIJEV ETIL P-HIDROKSIBENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Derivat benzojeve kiseline. U pojedinanim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210 i E214. E216 PROPIL P-HIDROKSIBENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Derivat benzojeve kiseline. Kontaktni alergen. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210, E214 i E215. E217 NATRIJEV PROPIL-P-HIDROKSIBENZOAT Sintetsko sredstvo za konzerviranje. Derivat benzojeve kiseline. U pojedinanim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210, E214, E215 i E216. E218 METIL P-HIDROKSIBENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Derivat benzojeve kiseline. U pojedinanim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210, E214, E215, E216 i E217. E219 NATRIJEV METIL-P-HIDROKSIBENZOAT Sredstvo za konzerviranje. Derivat benzojeve kiseline. U pojedinanim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E210, E214, E215, E216, E217 i E218. E220 SUMPORNI DIOKSID

16

Sredstvo za konzerviranje. Preteno slui za konzerviranje belih vina, osvjeavajuih bezalkoholnih pia, suhog voa i proizvoda od krumpira, ali i kobasica, svjee smrznutih rakova, zainskih mjeavina, keksa i srodnih proizvoda. Ometa resorpciju vitamina B1 u organizmu. Kod osetljivih osoba moe izazvati glavobolju i muninu (npr. ako vino sadri vie od 25 mg/l). Iz zdravstvenih razloga nitko ne bi smio prekoraiti dozu od 0.7 mg/kg telesne teine. Tu vrednost lako je prekoraiti, osobito konzumiranjem slatkih vina koja mogu imati 300400 mg sumpornog dioksida po litri. Astmatiari mogu dobiti napadaj takozvane sulfitne astme, a moe izazvati i povienje pritiska, emfizem, crvenilo i konjuktivitis. E221 NATRIJEV SULFIT Sredstvo za konzerviranje. Natrijeva so sulfitne kiseline. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Upotrebljava se za konzerviranje proizvoda od voa i povra, kobasica, svjee smrznutih rakova, zainskih mjeavina, senfa, u proizvodnji alkoholnih pia, sokova, keksa i srodnih proizvoda. Najvea doputena koliina iznosi 50 mg/kg. esta upotreba nije preporuljiva, posebno za osjetljive osobe i one koje boluju od konih alergija i astme. E222 NATRIJEV HIDROGENSULFIT Sredstvo za konzerviranje. Natrijeva so hidrogensulfitne kiseline. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 50 mg/kg. esta upotreba nije preporuljiva, posebno za osjetljive osobe i osobe koje boluju od konih alergija i astme. E223 NATRIJEV METABISULFIT Sredstvo za konzerviranje. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 50 mg/kg. Moe izazvati teke oblike astme. esta upotreba nije preporuljiva. E224 KALIJEV METABISULFIT Upotrebljava se u proizvodnji vonih masa za punjenje. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 100 mg/kg. esta upotreba nije preporuljiva, posebno za osjetljive osobe i osobe koje boluju od konih alergija i astme. E226 KALCIJEV SULFIT Sredstvo za konzerviranje. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 100 mg/kg. Zabranjen u nekim zemljama, npr. u Australiji. Izbegavati! E227 KALCIJEV HIDROGENSULFIT Sredstvo za konzerviranje. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 100 mg/kg. Zabranjen u nekim zemljama, npr. u Australiji. Izbegavati! E228 KALIJEV HIDROGENSULFIT Sredstvo za konzerviranje. Vidi sve aditive-konzervanse od E220 do E228. Najvea doputena koliina iznosi 100 mg/kg. Izbegavati! E234 NIZIN Sredstvo za konzerviranje s antibiotskim delovanjem. Ima ga u mleku, siru, pivu, a u ljudskom organizmu ga stvaraju streptokoki koji naseljavaju creva. U probavnom traktu brzo se razgrauje. Doputen samo za sir sa zrenjem, topljene sireve i Mascarpone. esta upotreba nije preporuljiva, zbog mogue pojave rezistentnih oblika bakterija. E235 NATAMICIN Sredstvo za konzerviranje s antibiotskim delovanjem. Doputeno je samo za povrinsku obradu tvrdih, polutvrdih i polumekih sireva te trajnih kobasica. Ne sme prodreti u namirnicu dublje od 5 mm. Upotrebljava se kao lek, npr. protiv gljivinih oboljenja koe. Zbog uestalog unoenja u organizam, natamicin kao lek moe izgubiti svoju terapijsku vrednost. Moe izazvati munine, povraanje, anoreksiju, prolive i iritaciju koe. E242 DIMETILDIKARBONAT Sintetsko sredstvo za dezinfekciju. Upotrebljava se pri punjenju bezalkoholnih napitaka, bezalkoholnog vina i tekuih koncentrata aja. Razgradnjom nastaju, meu ostalim, i male koliine otrovnog metil-karbamata (doputena granica za udio dimetildikarbonata u piima iznosi 200 ppm). Nedovoljno ispitan. E249 KALIJEV NITRIT Sredstvo za konzerviranje, najee mesnih proizvoda. Nije doputena upotreba u hrani za decu. Moe

17

izazvati glavobolje i munine. U organizmu ometa transport kisika u krvi. Postoje studije koje ukazuju na njegovu kancerogenost, zbog stvaranja nitrozamina. Vitamin C spreava spreava nastajanje kancerogenih nitrozamina. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E250. E250 NATRIJEV NITRIT Sredstvo za konzerviranje. Doputen samo za suhomesnate proizvode u salamuri (npr. slanina). U organizmu ometa transport kisika u krvi. Pri temperaturama viim od 130C mogu nastati kancerogeni nitrozamini. Preporuuje se smanjenje potronje namirnica iz salamure (npr. slanina, kobasica) te izbjegavanje peenja ili prenja takvih namirnica. Svi nitriti su problematini aditivi. Izazivaju irenje krvnih ila i snizuju krvni tlak. U visokim dozama mogu izazvati akutno trovanje. Posebno su osjetljiva mala deca i odojad, kod kojih je mogua pojava sindroma hiperaktivnosti. Vitamin C spreava nastajanje kancerogenih nitrozamina. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E249. E251 NATRIJEV NITRAT Sredstvo za konzerviranje. Kod odojadi mie azazvati poremeaj transporta kisika u krvi. Opasnost od nastajanja nitrita. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E249 i E250. E252 KALIJEV NITRAT Sredstvo za konzerviranje. Kod odojadi moe izazvati poremeaj transporta kisika u krvi. Opasnost od nastajanja nitrita. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E249 i E250. E260 SIRETNA KISELINA Prirodno sredstvo za konzerviranje i regulator kiselosti ukusa. U namirnicama se rabi u koncentracijama koje nisu kodljive. Smatra se bezopasnom. E261 KALIJEV ACETAT (I) KALIJEV HIDROGENACETAT (II) Sredstva za konzerviranje i regulisanje kiselosti. Smatraju se bezopasnim, osim za ljude s poremeenom funkcijom bubrega. Vidi E260. E262 NATRIJEV ACETAT (I) NATRIJEV HIDROGENACETAT Sredstva za konzerviranje i regulisanje kiselosti. Smatraju se bezopasnima. Vidi E260. E263 KALCIJEV ACETAT Sredstvo za konzerviranje i regulisanje kiselosti. Smatra se bezopasnim. Vidi E260. E270 MLIJENA KISELINA Prirodni regulator kiselosti. Moe biti ivotinjskog porekla. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Zbog nedovoljne razvijenosti probavnog sustava, u novoroenadi D(-) mlena kiselina moe izazvati smetnje u mijeni tvari. U hrani za odojad doputena je samo L(+) mlena kiselina. Moe se proizvesti i iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka tako dobivene mlene kiseline jo nije dovrena. E280 PROPIONSKA KISELINA Sredstvo za konzerviranje. Upotrebljava se za konzerviranje pakiranog trajnog hleba, pakiranog narezanog hleba, nekih vrsta pakiranih kolaa i keksa. U nekim vrstama sira nastaje na prirodan nain. U Njemakoj je bila zabranjena 1988. godine, jer je u eksperimentima na elucima takora izazivala promjene sline raku. Od 1996. ponovno se upotrebljava u zemljama Europske unije. Smatra se da kiselina E280 i njezine soli E281-E283 uzrokuju glavobolje (migrene). Moe se proizvesti i iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka tako dobivene mlene kiseline jo nije dovrena. esta upotreba nije preporuljiva. E281 NATRIJEV PROPIONAT Sredstvo za konzerviranje. Natrijeva so propionske kiseline. Smatra se da uzrokuje glavobolje (migrene). esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E280. E282 KALCIJEV PROPIONAT Sredstvo za konzerviranje. Kalcijeva so propionske kiseline. Smatra se da uzrokuje glavobolje (migrene). esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E280. E283 KALIJEV PROPIONAT Sredstvo za konzerviranje. Kalijeva so propionske kiseline. Smatra se da uzrokuje glavobolje (migrene). esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E280.

18

E284 BORNA KISELINA Sredstvo za konzerviranje. Doputena samo za konzerviranje riblje ikre (kavijar). Nakuplja se u organizmu, posebno u masnom tkivu i u centralnom ivanom sustavu. Dugorono koritenje izaziva prolive i oteenja unutarnjih organa, menstrualne poremeaje, anoreksiju i gubitak kose. Deca su naroito ugroena, stoga je borna kiselina kao konzervans zabranjena za kozmetika sredstava namenjena njezi dece mlae od 3 godine. Vidi E285. E285 NATRIJEV TETRABORAT (BORAX) Sredstvo za konzerviranje. Natrijeva so borne kiseline. Dugorona upotreba izaziva prolive i oteenja unutarnjih organa, menstrualne poremeaje, anoreksiju i gubitak kose. Vidi E284. E290 UGLJINI DIOKSID Gas biljnog porekla. Slui kao potisni gas i kao sredstvo za konzerviranje. Moe pojaavati delovanje alkohola. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E296 JABUNA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti. D-jabuna kiselina sastavni je dio ljudske stanice. Doputeno je koritenje u ekolokoj proizvodnji namirnica. Zbog nerazvijenosti probavnog sustava, u novoroenadi moe izazvati poremeaje u mijeni tvari. L-jabunu kiselinu mogue je proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali konana procena uinaka tako proizvedene jabune kiseline jo nije dovrena. Smatra se bezopasnom. E297 FUMARNA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti. Nalazi se u svakoj ivoj stanici. Daje se odojcima u svrhu poboljanja iskoristivosti stone hrane. Jo nije mogue dati konanu procenu uinaka fumarne kiseline proizvedene iz genetski promijenjenih sirovina. Smatra se bezopasnom.

Antioksidansi, regulatori kiselosti

E300 ASKORBINSKA KISELINA Prirodni antioksidans (vitamin C). Neophodan za pravilan rast i razvoj, za zdrave zube i desni, kosti, kou i krvne ile, te za apsorpciju eljeza u krvi. Slui kao antioksidans, stabilizator boje i sredstvo za tretiranje brana. Spreava nastajanje kancerogenih nitrozamina (vidi E249-E252). Namirnicama se sve ee dodaje iz tehnolokih razloga (npr. pospjeuje vezivanje vode u testu za hleb, olakava strojnu obradu testa, pospjeuje delovanje soli za salamurenje mesnih proizvoda, stabilizira vino, pivo, sokove). Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka tako dobivene askorbinske kiseline jo nije dovrena. E301 NATRIJEV ASKORBAT Prirodni antioksidans. Natrijeva so askorbinske kiseline. Neophodan za pravilan rast i razvoj, za zdrave zube i desni, kosti, kou i krvne ile, te za apsorpciju eljeza u krvi. Spreava nastajanje kancerogenih nitrozamina (vidi E249-E252). Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Vidi E300. E302 KALCIJEV ASKORBAT Prirodni antioksidans. Kalcijeva so askorbinske kiseline. Neophodan za pravilan rast i razvoj, za zdrave zube i desni, kosti, kou i krvne ile, te za apsorpciju eljeza u krvi. Spreava nastajanje kancerogenih nitrozamina (vidi E249-E252). Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Vidi E300. E304 MASNI ESTERI ASKORBINSKE KISELINE (ASKORBIL PALMITAT, ASKORBIL STEARAT) Sintetiki antioksidansi spreavaju nastajanje kancerogenih nitrozamina (vidi E249-E252). Smatraju se bezopasnima. E306 SMJESA TOKOFEROLA - KONCENTRIRANA Prirodni vitamin E iz biljnih ulja, slui kao antioksidans i kao sredstvo za stabiliziranje boja. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. E307 ALFA-TOKOFEROL

19

Sintetiki proizveden vitamin E, antioksidans i stabilizator boja. Vidi E306. E308 GAMA - TOKOFEROL Sintetiki proizveden vitamin E, antioksidans i stabilizator boja. Ima neznatan vitaminski uinak. Vidi E306. E309 DELTA - TOKOFEROL Sintetiki proizveden vitamin E, antioksidans i stabilizator boja. Ima neznatan vitaminski uinak. Vidi E306. E310 PROPIL GALAT Sintetiki proizveden antioksidans. Upotrebljava se u uljima, margarinima, mastima, koncentratima za supe i umake, zainskim mjeavinama, snack-proizvodima, gumama za vakanje. Postoji sumnja da ometa resorpciju eljeza u organizmu. Svi galati (E311, E312) mogui su uzronici alergija, posebno kod osoba osetljivih na acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin) i kod astmatiara. Moe izazvati iriticiju koe i eluca. Propil galat ne sme se stavljati u hranu za decu i odojad, jer moe izazvati cijanozu - plavkastu obojenost koe zbog sniene koncentracije kisika u krvi. E311 OKTIL GALAT Sintetiki antioksidans. Vidi E310. E312 DODECIL GALAT Sintetiki antioksidans. Vidi E310. E315 IZOASKORBINSKA KISELINA Sintetiki antioksidans i sredstvo za zadravanje boje doputeno u proizvodnji trajnih mesnih i ribljih proizvoda i smrznute ribe. Ima neznatan vitaminski uinak. Postoji sumnja da u organizmu ometa resorpciju prirodnog vitamina C (E300). Zbog malog broja objavljenih istraivanja nije mogue dati konanu procenu uinaka, kao ni procenu uinaka izoaskorbinske kiseline proizvedene iz genetski promenjenih sirovina. E316 NATRIJ IZOASKORBAT Natrijeva so izoaskorbinske kiseline. Vidi E315. E320 BUTILHIDROKSIANISOL (BHA) Sintetiki antioksidans. Upotrebljava se u proizvodnji jestivih ulja, margarina, maslaca, koncentrata za supe i umake, zainskih mjeavina, grickalica (ips), vakaih guma. Postoji opasnost od nakupljanja u organizmu, povisuje koncentraciju kolesterola i masnih kiselina u krvi, te moe izazvati obamrlost. Izaziva alergije. Hemikalija ima kancerogene i estrogene uinke. Zabranjena je u Japanu. Zabranjena je i u hrani za decu, jer uzrokuje sindrom hiperaktivnosti. esta upotreba nije reporuljiva. E321 BUTILHIDROKSITOLUEN (BHT) Sintetiki antioksidans. Moe uzrokovati hemoragije. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E320. E322 LECITINI Prirodni antioksidansi, emulgatori i sredstva za tretiranje brana. Smatra se da spreavaju nakupljanje holesterola. Proizvode se uglavnom iz soje, suncokreta i uljane repice. Mogu se proizvesti iz genetski promenjene soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako dobivenih lecitina. Doputena upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatraju se bezopasnima. E325 NATRIJEV LAKTAT Prirodno sredstvo za regulisanje kiselosti, emulgatorska so i uvriva. Natrijeva so mlene kiseline (E270). Moe biti i ivotinjskog porekla. Procena uinaka natrijeva laktata proizvedenog iz genetski promenjenih sirovina nije dovrena. Zbog nedovoljno razvijenog probavnog sustava, u novoroenadi natrijev laktat D(-) moe izazvati smetnje u meni tvari. Djeja hrana smije sadravati samo nekodljivi oblik mlene kiseline (L+). Pojaava antioksidativno delovanje drugih aditiva. Smatra se bezopasnim. Vidi E270. E326 KALIJEV LAKTAT Prirodno sredstvo za regulisanje kiselosti, emulgatorska so i uvriva. Kalijeva so mlene kiseline (E270). Vidi E325. E327 KALCIJEV LAKTAT Prirodno sredstvo za regulisanje kiselosti, emulgatorska so i uvriva. Kalcijeva so mlene kiseline. Vidi

20

E270 i E325. E330 LIMUNSKA KISELINA Prirodni metabolit u ljudskom organizmu. Proizvodi se sintetiki i slui kao sredstvo za kiseljenje. Pojaava antioksidativne uinke drugih aditiva. Sme se upotrebljavati u ekolokoj proizvodnji namirnica. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako proizvedene limunske kiseline. Osobe alergine na plesni mogu imati problema s industrijski proizvedenom limunskom kiselinom zbog spora plesni koje ona moe sadravati. E331 NATRIJEV CITRAT (I) DINATRIJEV CITRAT (II), TRINATRIJEV CITRAT (III) Sintetska sredstva za kiseljenje, stabilizatori i antioksidansi. Natrijeve soli limunske kiseline. Vidi E330. E332 KALIJEV CITRAT (I) TRIKALIJEV CITRAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti, stabilizatori i antioksidansi na biljnoj osnovi. Spojevi kalija i limunske kiseline. Jo nije mogue dati konanu procenu uinaka kalijeva i trikalijeva citrata proizvedenih iz genetski promenjenih sirovina. Smatraju se bezopasnima. Vidi E330. E333 KALCIJEV CITRAT (I), DIKALCIJEV CITRAT (II), TRIKALCIJEV CITRAT (III) Sredstva za regulisanje kiselosti, stabilizatori i antioksidansi na biljnoj osnovi. Spojevi kalcija i limunske kiseline. Dozvoljeni su u ekolokoj proizvodnji namirnica. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina. Smatraju se bezopasnima u malim koliinama. Vidi E330. E334 VINSKA KISELINA Prirodno biljno sredstvo za regulisanje kiselosti, sekvestrant i antioksidans. Dobiva se iz voa u kojem se nalazi kao slobodna kiselina ili vezana na kalij, kalcij ili magnezij. Uglavnom se dobiva kao nusprodukt u proizvodnji vina. Upotrebljava se u procesu proizvodnje smrznutih namirnica, pekarskih proizvoda, slatkia, marmelada, vina i drugo. Osamdeset posto ingestirane vinske kiseline unite crevne bakterije, a preostala koliina koja se apsorbira u krv izlui se urinom. Velike koliine mogu uzrokovati gastroenteritis. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Moe se dobiti i iz genetski promenjenih sirovina, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako dobivene vinske kiseline. Smatra se bezopasnom. E335 NATRIJEV TARTARAT (I), DINATRIJEV TARTARAT (II) Prirodni biljni antioksidansi i sredstva za regulisanje kiselosti. Spojevi natrija i vinske kiseline. Djeluju laksativno u velikim koliinama. Dozvoljeni u ekolokoj proizvodnji namirnica. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali je upotreba u komercijalne svrhe jo dvojbena. Vidi E334. E336 KALIJEV TARTARAT (I), DIKALIJEV TARTARAT (II) Prirodna biljna sredstva za rahljenje, regulisanje kiselosti i prirodni antioksidansi. Djeluju laksativno u velikim koliinama. Vidi E334. E337 NATRIJKALIJEV TARTARAT Prirodno biljno sredstvo za regulisanje kiselosti, antioksidans i sekvestrant. Djeluje laksativno u velikim koliinama. Ljudi s kardiovaskularnim poremeajima, visokim krvnim tlakom, te oteenjima bubrega i jetre trebaju ga izbegavati. Vidi E334. E338 FOSFORNA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti i antioksidans. Dobiva se iz fosfatnih ruda. Upotrebljava se u proizvodnji sireva i kao pojaiva ukusa u gaziranim sokovima. Uzimanje fosfata u velikim koliinama moe utjecati na smanjenje kotane mase i stvaranje kamenaca. Velike doze mogu omesti resorpciju kalcija, magnezija i eljeza u organizmu, te uzrokovati kalcifikaciju mekih tkiva u organizmu, posebice bubrega. Fosfati se dovode u vezu s hiperaktivnou i poremeajem koncentacije kod dece. esta upotreba nije preporuljiva. E339 NATRIJEV FOSFAT (I), DINATRIJEV FOSFAT (II), TRINATRIJEV FOSFAT (III) Prirodni antioksidansi, emulgatorske soli i sredstva za regulisanje kiselosti, tvari za tretiranje brana. Spojevi natrija i fosforne kiseline. Mogu biti ivotinjskog porekla. esto slue u prozvodnji tjestenine. Upotrebljavaju se i u mesnim preraevinama (osim trajnih kobasica), prakastim proizvodima za supe i umake, proizvodima od krumpira (pommes frites), mleku, vrhnju i jajima u prahu, kondenziranom mleku, topljenom siru, sladoledu, u alkoholnim i bezalkoholnim osvjeavajuim piima, slatkiima, ipsu, flipsu... Prevelik unos fosfata moe omesti resorpciju drugih minerala. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E338.

21

E340 KALIJEV FOSFAT (I), DIKALIJEV FOSFAT (II), TRIKALIJEV FOSFAT (III) Prirodni antioksidansi, emulgatorske soli i sredstva za regulisanje kiselosti. Spojevi kalija i fosforne kiseline. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E338 i E339. E341 KALCIJEV FOSFAT (I), DIKALCIJEV FOSFAT (II), TRIKALCIJEV FOSFAT (III) Mineralne soli koje se nalaze u stenama i kostima. Slue kao prirodni antioksidansi, emulgatorske soli, uvrivai, te sredstva za regulisanje kiselosti, spreavanje zgruavanja i sljepljivanja. U medicini se upotrebljavaju kao antacidi i sredstva za poliranje zubne cakline. Kalcijev fosfat (I) doputen je u ekolokoj proizvodnji namirnica. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E338 i E339. E343 MAGNEZIJEV FOSFAT (I), DIMAGNEZIJEV FOSFAT (II), TRIMAGNEZIJEV FOSFAT (III) Prirodni antioksidansi, emulgatorske soli i sredstva za regulisanje kiselosti i spreavanje zgruavanja. Spojevi magnezija i fosforne kiseline. Slue za tretiranje brana, u proizvodnji finih pekarskih proizvoda... esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E338 i E339. E350 NATRIJEV MALAT(I), NATRIJEV HIDROCffiNIMRLfflTO) Sredstva za regulisanje kiselosti, poliranje i zadravanje vlage. Spojevi natrija i jabune kiseline. Smatraju se bezopasnima. Vidi E296. E351 KALIJEV MALAT (I), KALIJEV HIDROGENMALAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti. Spojevi kalija i jabune kiseline. Smatraju se bezopasnima. Vidi E296. E352 KALCIJEV MALAT (I), KALCIJEV HIDROGENMALAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti. Spojevi kalcija i jabune kiseline. Smatraju se bezopasnima. Vidi E296. E353 METAVINSKA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti i stabiliziranje vina. U organizmu moe omesti resorpciju kalcija. Nisu poznati drugi tetni uinci. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali je komercijalna primjena tako dobivene metavinske kiseline dvojbena. E354 KALCIJEV TARTARAT Sintetsko sredstvo za stabiliziranje i regulisanje kiselosti. Vidi E353. E355 ADIPINSKA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti i pojaavanje ukusa. Upotrebljava se u proizvodnji deserta s vonim ukusom i prakastim instant-piima. Lako moe doi do prekoraenja preporuene maksimalne dnevne doze. U eksperimentima na takorima utvreno je da usporava rast i razvoj. esta upotreba nije preporuljiva. E356 NATRIJEV ADIPAT Sredstvo za regulisanje kiselosti i zamena za kuhinjsku so. Jedinjenje natrija i adipinske kiseline, slanog ukusa. Smatra se bezopasnim. Vidi E355. E357 KALIJEV ADIPAT Sredstvo za regulisanje kiselosti i zamena za kuhinjsku so. Jedinjenje kalija i adipinske kiseline, slanog ukusa. Smatra se bezopasnim. Vidi E355. E363 JANTARNA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti, gorkastog ukusa. Upotrebljava se u proizvodnji prakastih pripravaka za napitke, pudinge i supe. Velike koliine mogu uzrokovati proliv i munine. Zabranjena u nekim zemljama (npr. u Australiji). Valja je izbegavati. E380 TRIAMONIJEV CITRAT Sredstvo za regulisanje kiselosti i stabiliziranje boje. Visoke koncentracije amonijevih soli (4-6 g dnevno) mogu poveati kiselost tjelesnih tekuina i izazvati eluane i crevne poremeaje. Prehrambeni proizvodi ne sadre tako visoke koncentracije. Upotrebljava se u koncentratima za supe i umake, pracima za pripremanje pudinga i krema, u senfu, zainskim mjeavinama, gaziranim piima. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali konana procena uinaka tako proizvednog triamonijevog citrata jo nije mogua. Smatra se bezopasnim, iako pri unosu veih koliina moe uzrokovati poremeaje u funkciji jetre i guterae. Nedovoljno ispitan. E385 KALCIJEVDINATRIJEV ETILEN-DIAMINTETRAACETAT (KALCIJEV-DINATRIJEV EDTA)

22

Sredstvo za regulisanje kiselosti, antioksidans, konzervans i sekvestrant. Doputen samo za konzerviranje hrane u limenkama i teglama (npr. mahunarke, gljive, riba), u proizvodnji margarina, majoneza i umaka sa smanjenom koliinom masnoe, te pri zamrzavanju rakova. Ovako konzerviranu hranu nije uputno davati deci mlaoj od 2 godine. Zbog izraene sposobnosti vezivanja mineralnih tvari moe izazvati poremeaje metabolizma. Postoje naznake da EDTA u dodiru s koom moe izazvati kontaktne alergije. Zabranjen u nekim zemljama (npr. u Australiji). Izbegavati!

Stabilizatori, zgunjivai, tvari za zadravanje vlage, emulgatori

E400 ALGINSKA KISELINA Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije. Dobija se iz morskih trava. Upotrebljava se u proizvodnji mlenih krema, sladoleda, jogurta, vrhnja, mlenih napitaka, slatkia, praaka za pripremanje pudinga i krema, bezalkoholnih osvjeavajuih pia. Pospjeuje probavu. Dozvoljena je u ekolokoj proizvodnji namirnica. Moe se proizvesti i iz genetski promenjenih sirovina, ali je komercijalna primena tako dobijene alginske kiseline jo pod znakom pitanja. U organizmu moe omesti resorpciju nekih esencijalnih minerala (kalcijuma, gvoa, mangana, cinka), pa esto konzumiranje moe dovesti do njihovog manjka u organizmu. E401 NATRIJEV ALGINAT Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije. Jedinjenje natrija i alginske kiseline. Vidi E400. E402 KALIJEV ALGINAT Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije, stabilizator. Jedinjenje kalija i alginske kiseline. Vidi E400. E403 AMONIJEV ALGINAT Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije, stabilizator. Jedinjenje amonija i alginske kiseline. Vidi E400. E404 KALCIJEV ALGINAT Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije, stabilizator. Jedinjenje kalcija i alginske kiseline. Vidi E400. E405 PROPILENGLIKOLALGINAT Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za menjanje konzistencije, emulgator. Jedinjenje propilenglikola i alginske kiseline. Upotrebljava se u proizvodnji slatkia, sladoleda, jogurta, preliva za salate, majoneza, likera, piva. Sumnja se da propilenglikol moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E400. E406 AGAR Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Dobiva se iz crvenih morskih algi. esto se koristi u proizvodnji sladoleda, sokova, snack-proizvoda i mesnih preraevina. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se nekodljivim. Moe omesti resorpciju nekih mineralnih tvari u organizmu, a velike doze djeluju laksativno. esta upotreba nije preporuljiva. E407 KARAGENAN Prirodni biljni zgunjiva koji se dobiva iz morskih algi. Upotrebljava se kao sredstvo za eliranje i menjanje konzistencije u proizvodnji kobasica, vrhnja, majoneza, umaka, preliva za salate, senfa, zainskih mjeavina, koncentrata za supe i umake, bezalkoholnih osvjeavajuih pia, slatkia. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Velike doze mogu omesti resorpciju nekih mineralnih tvari (npr. kalija) i djeluju laksativno. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Otkriveno je da se u nekim namirnicama moe kontaminirati etilenovim oksidom, zbog ega nastaju etilenovi klorohidrini, izrazito karcinogena jedinjenja. Opasni su i razgradni produkti karagenana, koji se moe degradirati u crevima. Izbegavati! E407a PES (PROIENA MORSKA ALGA EUCHEUMA) Prirodni biljni zgunjiva i sredstvo za eliranje iz proiene morske alge Eucheume. Nedovoljno ispitana.

23

Vidi E407. E410 KARUBA GUMA Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje, emulgator i stabilizator. Dobiva se iz jedne vrste grahorice (Ceratonia siliqua). Upotrebljava se u proizvodnji keksa, kolaa, peciva, mekih sireva, preliva za salate, kobasica, senfa, koncentrata za supe i umake, zainskih mjeavina, bezalkoholnih osvjeavajuih pia. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. Velike doze mogu djelovati laksativno. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Takoer moe sadravati tanin, koji smanjuje apetit. Smatra se bezopasnom. E412 GUAR GUMA Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje, emulgator i stabilizator. Dobiva se iz sjemena indijske biljke Cyamoposis tetragonolobus. Najee slui kao pojaiva ukusa i sredstvo koje spreava topljenje sladoleda. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Doputena je upotreba u ekolokoj proizvodnji namirnica. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. U veim koliinama moe uzrokovati munine, nadutost i greve. Smatra se bezopasnom. E413 TRAGAKANT GUMA Prirodni biljni zgunjiva, sredstvo za eliranje, emulgator i stabilizator. Dobiva se iz kore azijske biljke Astargalus gummifer. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Doputena u ekolokoj proizvodnji namirnica. Velike doze mogu djelovati laksativno. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Sumnja se da alergijske reakcije izazivaju oneienja u preparatu koja potjeu od sirovine. U dodiru s koom moe izazvati dermatitis. Smatra se bezopasnom, no toksikoloka prosudba nije zavrena. E414 GUMA ARABIKA Prirodni biljni zgunjiva, stabilizator i sredstvo za poveanje volumena. Dobiva se iz biljke Acacia Sengal. Doputena u ekolokoj proizvodnji namirnica. U mnogim zemljama (npr. Belgija, Francuska) obrauje se radioaktivnim zraenjem. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Smatra se bezopasnom. E415 KSANTAN-GUMA Sintetiki zgunjiva, stabilizator i sredstvo za eliranje. Dobiva se fermentacijom kukuruznog eera pomou bakterija. U veim dozama djeluje laksativno. Doputena u ekolokoj proizvodnji namirnica. Mogua je proizvodnja iz genetski promenjenog kukuruza, ali konanu procenu uinaka tako proizvedene ksantan-gume jo nije mogue dati. Smatra se bezopasnom. E416 KARAJA GUMA Prirodni biljni zgunjiva, stabilizator, sredstvo za eliranje i poveanje volumena. Dobiva se iz drveta Sterculia urens. Upotrebljava se u proizvodnji sladoleda, mlenih krema, slatkia, preliva za salate, sireva, mesnih preraevina, i drugo. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Doputena je u ekolokoj proizvodnji namirnica. Vezuje vodu u probavnom traktu, pa ima laksativni uinak. Moe omesti resorpciju minerala (kalcija). Upotrebljava se i kao laksativ, u kozmetici kao sredstvo za uvrivanje kose te kao sredstvo za uvrivanje zubnih proteza. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. esta upotreba nije preporuljiva. E417 TARA GUMA Prirodni biljni zgunjiva, stabilizator, sredstvo za eliranje i poveanje volumena. Neprobavljiva tvar koja pospjeuje probavu. Dobiva se iz grmlja Caesalpinia Spinosa (raste u Ekvadoru, Keniji i Peruu). Smatra se bezopasnom. E418 GELLAN GUMA Sintetsko sredstvo na biljnoj osnovi koje slui za zgunjavanje i eliranje, stabilizator. Neprobavljiva tvar, pospjeuje probavu. U veim koliinama moe djelovati laksativno. Smatra se bezopasnom. E420 SORBITOL (I) SORBITOLNI SIRUP (II) Nadomjestak za eer, sredstvo za zadravanje vlage, emulgator i sekvestrant. Dobiva se ili izolacijom iz voa (vianja, ljiva, jabuka) ili sintetiki iz glukoze procesom hidrogeniranja pod visokim tlakom ili elektrolitikom redukcijom. Upotrebljava se u proizvodnji okolada i slatkia, sladoleda, testenina, kolaa i keksa, proizvodima za dijabetiare, farmaceutskim pripravcima, i drugo. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako dobijenog sorbitola. Doputena je primjena u gotovo svim namirnicama, bez koliinskih ogranienja, ali je zabranjen za namirnice namenjene odojadi i maloj deci. Unos vie od 20 g dnevno moe izazvati proliv. Smiju ga koristiti dijabetiari. esta

24

upotreba se ne preporuuje. E421 MANITOL Nadomjestak za eer i sredstvo protiv zgrudnjavanja. Najee se rabi u niskokalorinim proizvodima. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako dobijenog manitola. U pojedinim sluajevima moe izazvati alergije. Nije doputen u namirnicama namenjenima odojadi i maloj deci, jer moe izazvati nadutost, proliv, munine i disfunkciju bubrega. Dnevni unos ne bi trebao biti vei od 50 g. esta upotreba se ne preporuuje. E422 GLICEROL Sredstvo za zadravanje vlage, poveiva volumena, stabilizator. U prirodi se nalazi u mastima i uljima. Upotrebljava se u sirevima, mesnim preraevinama, slatkiima, sladoledu, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, suenom vou. Jedinjenja glicerola mogu biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Mogu se dobiti iz genetski promenjene soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu uinaka tako dobijenog glicerola. Pokazano je da spreava oteivanje DNK molekule izazvano ultraljubiastim i rendgenskim zraenjem neutralizirajui nastale slobodne radikale. Unos velikih koliina moe izazvati glavobolje, e, povraanje, proliv i visoku razinu eera u krvi. Smatra se bezopasnim. E431 POLIOKSIETILEN (40) STEARAT Sredstvo za poveanje volumena, homogenizaciju masti i vode i emulgator. Dobiva se reakcijom etilenoksida i stearinske kiseline. Upotrebljava se u proizvodnji hleba i nekih vina. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. E432 POLIOKSIETILEN (20) SORBITAN MONOLAURAT (POLISORBAT 20) Sredstvo za poveanje volumena, homogenizaciju masti i vode, emulgator i sekvestrant. Upotrebljava se za vrhnje, puding i ostale mlene deserte, majoneze, umake, deserte na bazi voa i povra, slatkie. U organizmu moe poveati resorpciju tetnih tvari topivih u mastima te izmeniti probavu mnogih drugih tvari. esta upotreba nije preporuljiva. Zabranjen u nekim zemljama. Izbegavati! E433 POLIOKSIETILEN (20) SORBITAN MONOOLEAT (POLISORBAT 80) Sredstvo za poveanje volumena, homogenizaciju masti i vode, emulgator i sekvestrant. Upotrebljava se za pripravke sira, majoneze, umake, prelive za salate, deserte na bazi voa i povra. U organizmu moe poveati resorpciju tetnih tvari topivih u mastima. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E432. E434 POLIOKSIETILEN (20) SORBITAN MONOPALMITAT (POLISORBAT 40) Sredstvo za poveanje volumena, homogenizaciju masti i vode, emulgator i sekvestrant Vidi E432. E435 POLIOKSIETILEN (20) SORBITAN MONOSTEARAT (POLISORBAT 60) Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i sekvestrant. Vidi E432. E436 POLIOKSIETILEN (20) SORBITAN TRISTEARAT (POLISORBAT 65) Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i sekvestrant. Vidi E432. E440 PEKTIN (I) AMIDIRANI PEKTIN (11) Sredstvo za zgunjavanje i eliranje prirodnog ili sintetskog porekla. Nalazi se u vou (jabukama, eernoj repi, naraninoj kori...) Osobito se upotrebljava za proizvodnju eera i sredstava za eliranje. Amidirani pektini dobivaju se obradom pektina amonijakom. Dozvoljeni u ekolokoj proizvodnji namirnica. Pektin pospjeuje probavu. Smatra se bezopasnim. E442 AMONIJEVA SO FOSFATIDNE KISELINE Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Najee se upotrebljava u proizvodima od okolade i kokosa. Nedovoljno ispitana. E444 SAHAROZA ACETAT IZOBUTIRAT Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Doputen samo za bezalkoholne aromatizirane mutne napitke. Nedovoljno ispitan. E445 ESTERI SMOLA DRVETA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Proizvodi se razliitim postupcima iz smola drveta. Doputena primjena u proizvodnji bezalkoholnih mutnih napitaka (mutni izgled stvara kod kupca dojam da napitak ima vei sadraj voa), kao i za obradu kore agruma. Nedovoljno ispitani.

25

E450 DINATRIJEV DIFOSFAT (I) TRINATRIJEV DIFOSFAT (II), TETRANATRIJEV DIFOSFAT (III) DIKALIJEV DIFOSFAT (IV), TETRAKALIJEV DIFOSFAT (V) DIKALCIJEV DIFOSFAT (VI), KALCIJEV DIHIDROGENDIFOSFAT (VII) Sredstva za regulisanje kiselosti, tretiranje brana, podmazivanje, oblikovanje, emulgatori, stabilizatori i sekvestranti. Upotrebljavaju se u pekarskim proizvodima, keksima, topljenom siru i pripravcima od topljenog sira, mlenim napicima, proizvodima od mesa, krumpira (npr. pommes frites, ips), ribe i rakova, u koncentratima za supe i umake, praku za pecivo, slatkiima, bezalkoholnim osvjeavajuim piima. Fosfati u velikim koncentracijama mogu ometati resorpciju kalcija, magnezija i eljeza u organizmu, pa unos velikih koliina moe dovesti do smanjenja kotane mase, osteoporoze i do taloenja kalcija u organizmu. Fosfor se dovodi u vezu s hiperkinetikim sindromom, no znanost o tome jo nema konano i jasno stajalite. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E339. E451 PENTANATRIJEV TRIFOSFAT (I) PENTAKALIJEV TRIFOSFAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti, sekvestranti i stabilizatori. Upotrebljavaju se u proizvodima od jaja i mesa, konzerviranom grahu i graku, koncentratima za supe, prakastim pripravcima kave i kavovine, u aromatiziranim vinima, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, gumama za vakanje, keksima i srodnim proizvodima. U velikim koncentracijama mogu omesti resorpciju kalcija, magnezija i eljeza u organizmu. Unos velikih koliina moe uzrokovati povraanje, proliv, pad krvnog tlaka, cijanozu i miine spazme. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E339. E452 NATRIJEV POLIFOSFAT (I) KALIJEV POLIFOSFAT (II) NATRIJEVKALCIJEV POLIFOSFAT (III) KALCIJEV POLIFOSFAT (IV) Sredstva za regulisanje kiselosti i rahljenje, emulgatori, stabilizatori i sekvestranti. U velikim koncentracijama mogu ometati resorpciju kalcija, magnezija i eljeza u organizmu. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E339. E459 BETA-CIKLODEKSTRIN Sredstvo za zgunjavanje biljnog porekla. Mogua je proizvodnja iz genetski promenjenog kukuruza, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako dobijenog beta-ciklodekstrina. Smatra se bezopasnim. E460 MIKROKRISTALININA CELULOZA (I) CELULOZA U PRAHU (II) Prirodno sredstvo za poveanje volumena, tvar protiv zgrudnjavanja i emulgator. Upotrebljava se u keksima, bombonskim proizvodima, pudinzima, marmeladama, vonim eleima, umacima, prelivima za salate, sirupima, zamrznutim desertnim proizvodima, koncentratima za supe i umake, zainskim mjeavinama, bezalkoholnim osvjeavajuim piima, aromatiziranim vinima. Pospjeuje probavu. Smatra se bezopasnom. E461 METIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje, emulgator i stabilizator. Moe uzrokovati nadutost i zatvor. Doze vee od 6 grama mogu imati laksativni uinak. Smatra se bezopasnom. E463 HIDROKSIPROPIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje, emulgator i stabilizator. Najee se rabi u prelivima za salate. Zabranjena u nekim zemljama. Izbegavati! E464 HIDROKSIPROPILMETIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje, emulgator i stabilizator. Doze vee od 6 grama mogu imati laksativni uinak. Smatra se bezopasnom. Vidi E460. E465 METILETIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje i tvar za odravanje pjene, emulgator i stabilizator. Smatra se bezopasnom. Vidi E460. E466 NATRIJEV KARBOKSIMETIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje, emulgator i stabilizator. Smatra se bezopasnom. Vidi E460. E467 ETIL HIDROKSIETIL CELULOZA - EHEC Sredstvo za tretiranje brana i menjanje konzistencije. Smatra se bezopasnom. E468 UMREENA NATRIJ-KARBOKSIMETIL CELULOZA

26

Sredstvo za zgunjavanje i menjanje konzistencije. Doputena za namirnice koje sadre mast i u proizvodnji sladila. Smatra se bezopasnom. E469 ENZIMATSKI HIDROLIZIRANA KARBOKSIMETIL CELULOZA Sredstvo za zgunjavanje i menjanje konzistencije. Smatra se bezopasnom. E470a NATRIJEVE, KALIJEVE I KALCIJEVE SOLI MASNIH KISELINA Sredstva za homogenizaciju masti i vode, tvari protiv zgrudnjavanja, emulgatori i stabilizatori. Slue u proizvodnji slatkia, praka za pecivo, koncentrata za supe i umake, praaka za pripremanje pudinga, krema i instant pia. Mogu biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih masnih kiselina. Zabranjeni u nekim zemljama. Izbegavati! E470b MAGNEZIJEVE SOLI MASNIH KISELINA Sredstva za homogenizaciju masti i vode, tvari protiv zgrudnjavanja, emulgatori i stabilizatori. Vidi E470a. E471 MONO I DIGLICERIDI MASNIH KISELINA Prirodni emulgatori i stabilizatori, sredstva za homogenizaciju masti i vode, tvari protiv pjenjenja. Upotrebljavaju se u pekarskim proizvodima, kobasicama, koncentratima za supe, majonezima, umacima, prelivima za salate, keksima, bombonskim proizvodima, okoladama, prakastim pripravcima kave i kavovine, kremama, pudinzima, sladoledu, demovima, eleima, marmeladama. Mogu biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza ili soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih masnih kiselina. Smatraju se bezopasnima. E472a ESTER OCTENE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Upotrebljava se u proizvodnji pekarskih proizvoda, mesnih preraevina, oraastih proizvoda, desertnih krema... Moe biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako dobijenog estera. Smatra se bezopasnim. E472b ESTER MLENE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Smatra se bezopasnim. Vidi E472a. E472c ESTER LIMUNSKE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Smatra se bezopasnim. Vidi E472a. E472d ESTER VINSKE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Smatra se bezopasnim. Vidi E472a. E472e ESTER MONO I DIACETIL VINSKE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Upotrebljava se u pekarskim proizvodima, smrznutim picama, okoladnim napicima. Smatra se bezopasnim. Vidi E472a. E472f SMESA ESTERA VINSKE I OCTENE KISELINE MONO I DIGLICERIDA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator, stabilizator, sekvestrant, tvar protiv pjenjenja. Smatra se bezopasnom. Vidi E472a. E473 SAHAROZNI ESTER MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza ili soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih saharoznih estera masnih kiselina. Moe sadravati male koliine ostataka razreivaa, koje su u gotovom proizvodu zanemarive. Smatra se bezopasnim. E474 SAHAROGLICERIDI Sredstva za homogenizaciju masti i vode, emulgator. Slue u proizvodnji majoneza, umaka, preliva za salate, koncentrata za supe, prakastih instant-pia i bombonskih proizvoda. Mogu biti biljnog ili ivotinjskog porekla.

27

Mogu se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza ili soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih saharoglicerida. Mogu sadravati male koliine ostataka razreivaa. Zabranjeni u nekim zemljama. Izbegavati! E475 POLIGLICEROLNI ESTERI MASNIH KISELINA Sredstva za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Mogu se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza ili soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih estera. Smatraju se bezopasnim. E476 POLIGLICEROLNI ESTER INTERESTERIFICIRANE RICENOLEINSKE KISELINE (POLIGLICEROLPOLIRICINOLAT) Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Doputen samo u proizvodima sa smanjenim sadrajem masnoe (namazi, umaci za salate) i u slatkiima na bazi kakaa i okolade. Prihvatljivi dnevni unos lako se prekorai; deca ga dosegnu ve konzumiranjem 100g okolade. U eksperimentima na ivotinjama primenom velikih doza ustanovljena su poveanja jetre i bubrega. Mogue je da uzrokuje propusnost crevne stijenke. Kao posledica mogu nastati oboljenja creva i alergije. Ispitivanja nisu zavrena. Moe se proizvesti iz genetski promenjene soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenog poliglicerolpoliricinolata. esta upotreba se ne preporuuje. E477 PROPILEN-GLIKOLNI ESTERI MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Upotrebljava se za vrhnje, lag, sladoled, mlene deserte, margarin, bombonske proizvode. Moe biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjene soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenih estera. Nedovoljno ispitni. E479b TERMOOKSIDIRANO SOJINO ULJE S M0N0 I DIGLICERIDIMA MASNIH KISELINA Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Moe biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjene soje, ali jo nije mogua konana procena uinaka tako proizvedenog ulja. Doputeno samo za emulzije masti namenjene prenju. Nedovoljno ispitano. E481 NATRIJEVSTEROIL-2-LAKTILAT Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Smatra se bezopasnim. E482 KALCIJEVSTEROIL-2-LAKTILAT Sredstvo za homogenizaciju masti i vode, emulgator i stabilizator. Smatra se bezopasnim. E483 STEARIL TARTARAT Sredstvo za tretiranje brana, emulgator. Upotrebljava se u proizvodnji pekarskih proizvoda (osim hleba) i poslastica. Nedovoljno ispitan. Zabranjen u nekim zemljama. Izbegavati! E491 SORBITANMONOSTEARAT Sredstvo protiv pjenjenja, emulgator, modifikator kristalizacije masnoa. Upotrebljava se u proizvodnji sladoleda, vrhnja, mlenih deserata, umaka, slatkia, ajeva i ajnih pripravaka, tekuih koncentrata za osveavajue napitke. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu tako dobijenog sorbitanmonostearata. Prihvatljivu dnevnu dozu lako je prekoraiti (npr. unosom 150g okolade ili 150g keksa ili 300g drugih slatkia). Visoke doze (vie od 25% u hrani) u eksperimentima na ivotinjama izazvale su oteenja nekih organa (jetre, bubrega, uovoda), proliv i stvaranje kamenaca u mokranoj beici. esta upotreba se ne preporuuje. E492 SORBITANTRISTEARAT Sredstvo protiv pjenjenja, emulgator, modifikator kristalizacije masnoa. Upotrebljava se u proizvodnji sladoleda, vrhnja, mlenih deserta, majoneza, umaka, preliva za salate, okolade i kakao proizvoda, ajeva i ajnih pripravaka, tekuih koncentrata za osveavajue napitke. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu tako dobijenog sorbitanstearata. Moe poveati apsorpciju u mastima topivih toksinih supstanci. esta upotreba se ne preporuuje. E493 SORBITANMONOLAUREAT Sredstvo protiv pjenjenja, emulgator, modifikator kristalizacije masnoa. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu

28

tako dobijenog sorbitanmonolaureata. Zabranjen u nekim zemljama. Vidi E491. Izbegavati! E494 SORBITANMONOOLEAT Sredstvo protiv pjenjenja, emulgator, modifikator kristalizacije masnoa. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu tako dobijenog sorbitanmonooleata. Zabranjen u nekim zemljama. Vidi E491. Izbegavati! E495 SORBITANMONOPALMITAT Sredstvo protiv pjenjenja, emulgator, modifikator kristalizacije masnoa. Moe biti ivotinjskog ili biljnog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza i soje, ali jo nije mogue dati konanu procenu tako dobijenog sorbitanmonopalmitata. Zabranjen u nekim zemljama. Vidi E491. Izbegavati!

Regulatori kiselosti, sredstva protiv zgrudnjavanja...

E500 NATRIJEV KARBONAT (I) NATRIJEV HIDROGENKARBONAT (II) NATRIJEV SESKUIKARBONAT (III) Sredstva za regulisanje kiselosti, tretiranje brana, rahljenje, te sredstva protiv zgrudnjavanja. Poznatiji pod nazivom soda ili natron. Dozvoljeni su u ekolokoj proizvodnji namirnica. Velike doze mogu izazvati pojaano luenje eluane kiseline. Smatraju se bezopasnima. E501 KALIJEV KARBONAT (I) KALIJEV HIDROGENKARBONAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti, tvari za rahljenje, stabilizatori. Poznatiji kao potaa. Tradicionalno se upotrebljavaju u proizvodnji medenjaka. Dozvoljeni su u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatraju se bezopasnima. E503 AMONIJEV KARBONAT (I) AMONIJEV HIDROGENKARBONAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti, tvari za rahljenje i spreavanje zgrudnjavanja. Dozvoljeni su u ekolokoj proizvodnji namirnica. Ako se unose u organizam u velikim dozama (6-8 g), amonijeve soli mogu poveati kiselost krvi i izluivanje esencijalnih mineralnih tvari, meutim namirnice ne sadre tako velike koliine. Smatraju se bezopasnima. E504 MAGNEZIJEV KARBONAT (I) MAGNEZIJEV HIDROGENKARBONAT (II) Sredstva za regulisanje kiselosti, tvari za rahljenje, protiv zgrudnjavanja, za zadravanje boje. Dozvoljeni su u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatraju se bezopasnima. E507 KLORIDNA KISELINA Sredstvo za regulisanje kiselosti. Bezopasna u malim koliinama. Kombinacija s formaldehidom moe biti kancerogena. E508 KALIJEV KLORID Sredstvo za pojaavanje ukusa i sredstvo za eliranje. Unos velikih koliina (retkost) moe uzrokovati iritacije gastrointestinalnog trakta, slabost, munine i probleme s cirkulacijom. Opasan za odojad. esta upotreba nije preporuljiva. Vidi E507. E509 KALCIJEV KLORID Sredstvo za pojaavanje ukusa, tvar za uvrivanje proizvoda od voa i povra. Smatra se bezopasnim. Vidi E507. E511 MAGNEZIJEV KLORID Sredstvo za pojaavanje ukusa, tvar za uvrivanje proizvoda od voa i povra. Magnezij je esencijalni mineral. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E512 KOSITAR-(II)-KLORID Sredstvo za stabiliziranje boja, antioksidans. Doputen samo za konzerviranje belog povra u teglama i limenkama. Omoguuje zadravanje svetle boje povra. Velike doze namirnicama mogu dati metalni ukus i izazvati muninu, povraanje, proliv i glavobolje. Pri konzumiranju namirnica koje su sadravale vie od 250 mg kositra po litri zabeleeno je akutno trovanje. Izbegavati! E513 SULFATNA KISELINA

29

Sredstvo za regulisanje kiselosti. Doputena u ekolokoj proizvodnji namirnica. Namirnice sadre neznatne koliine sulfatne kiseline, pa se smatra bezopasnom. Zabranjena u nekim dravama (npr. Australija). E514 NATRIJEV SULFAT (I) NATRIJEV HIDROGENSULFAT (II) Regulatori kiselosti, tvari za stabiliziranje boje, uvrivai. Natrijeve soli sulfatne kiseline. Poznatiji kao gorka so. Imaju laksativno delovanje. Mogu naruiti ravnoteu vode u telu. Vidi E513. E515 KALIJEV SULFAT (I) KALIJEV HIDROGENSULFAT (II) Regulatori kiselosti, tvari za stabiliziranje boje, uvrivai. Kaliveva so sulfatne kiseline. Smatraju se bezopasnima. Vidi E513. E516 KALCIJEV SULFAT Sintetiki regulator kiselosti, tvar protiv zgruavanja, uvriva. Kalcijeva so sulfatne kiseline. Poznatiji kao gips. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. Vidi E513. E517 AMONIJEV SULFAT Amonijeva so sulfatne kiseline. Upotrebljava se kao regulator kiselosti i tvar za podeavanje tehnolokog svojstva brana. Velike doze (dnevno 4-6 g, vie dana uzastopce) mogu poveati kiselost krvi i izazvati poremeaje probavnog trakta. Vidi E513. E520 ALUMINIJEV SULFAT Aluminijeva so sulfatne kiseline. Upotrebljava se za uvrivanje tkiva voa i povra. Upotrebljava se u proizvodnji kandiranog i kristaliziranog voa i povra. Velike koncentracije (dnevno 4-6 g) mogu dovesti do nakupljanja aluminijuma u organizmu. To se posebno odnosi na bubrene bolesnike. Jedinjenja aluminijuma dovode se u vezu s nastajanjem Alzheimerove bolesti. Ne preporuuje se esta upotreba. Uvaavajui naelo opreza, Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu toga aditiva. Vidi E513. E521 ALUMINIJNATRIJEV SULFAT Aluminij-natrijeva so sulfatne kiseline. Upotrebljava se za uvrivanje tkiva voa i povra. Ne preporuuje se esta upotreba. Posebno su osetljivi bubreni bolesnici, zbog mogueg nakupljanja aluminija u tkivima. Uvaavajui naelo opreza. Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu ovog aditiva. Vidi E513 i E520. E522 ALUMINIJKALIJEV SULFAT Upotrebljava se kao uvriva. Poznat kao alaun. Vidi E513, E520 i E521. Ne preporuuje se esta upotreba. Posebno su osetljivi bubreni bolesnici, zbog mogueg nakupljanja aluminijuma u tkivima. Uvaavajui snaelo opreza. Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu ovog aditiva. E523 ALUMINIJAMONIJEV SULFAT Upotrebljava se kao uvriva. Ne preporuuje se esta upotreba. Posebno su osetljivi bubreni bolesnici, zbog mogueg nakupljanja aluminijuma u tkivima. Uvaavajui naelo opreza, Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu ovog aditiva. Vidi E520. E524 NATRIJEV HIDROKSID Regulator kiselosti, luina. Upotrebljava se u proizvodnji lunatog peciva ili za odstranjivanje gorkog ukusa maslina. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Koncentrisane luine mogu otetiti telesna tkiva, ali namirnice sadre samo neznatne koncentracije. Bezopasan u malim koliinama. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). E525 KALIJEV HIDROKSID Regulator kiselosti, luina. Koncentrisane luine mogu otetiti telesna tkiva, ali namirnice ne sadre visoke koncentracije. Bezopasan u malim koliinama. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). E526 KALCIJEV HIDROKSID Regulator kiselosti, luina. Poznat kao gaeno vapno. Koncentrisane luine mogu otetiti telesna tkiva, no namirnice ne sadre visoke koncentracije. Bezopasan u malim koliinama. E527 AMONIJEV HIDROKSID Sintetiki regulator kiselosti, luina. Poznat kao amonijak. Amonijeve soli mogu povisiti kiselost krvi i izazvati smetnje u varenju, ali namirnice u pravilu ne sadre tako visoke koncentracije. Bezopasan u malim koliinama. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija).

30

E528 MAGNEZIJEV HIDROKSID Regulator kiselosti, luina. Smatra se bezopasnim, ali je zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). E529 KALCIJEV OKSID Regulator kiselosti. Poznat kao negaeno vapno. Bezopasan u malim koliinama. E530 MAGNEZIJEV OKSID Regulator kiselosti. Smatra se bezopasnim, ali je zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). E535 NATRIJEV FEROCIJANID Upotrebljava se kao stabilizator, sredstvo protiv zgrudnjavanja. Doputen samo kao dodatak kuhinjskoj soli i zamenama za kuhinjsku so. Sme se upotrebljavati samo u vrlo malim dozama. Nepoznate popratne pojave. E536 KALIJEV FEROCIJANID Upotrebljava se kao stabilizator, sredstvo protiv zgrudnjavanja. Nepoznate popratne pojave. Vidi E535. E538 KALCIJEV FEROCIJANID Upotrebljava se kao stabilizator, sredstvo protiv zgrudnjavanja. Nepoznate popratne pojave. Vidi E535 i E536. E541 NATRIJALUMINIJEV FOSFAT - KISELI Sredstvo za rahljenje. Doputen samo u proizvodnji finih peciva (npr. masa za testo za kornete). Zbog opasnosti od nakupljanja aluminijuma u organizmu treba da ga izbegavaju bubreni bolesnici. Jedinjenja aluminijuma dovode se u vezu s nastajanjem Alzheimerove bolesti. Uvaavajui naelo opreza Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu toga aditiva. Ne preporuuje se esta upotreba. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). E551 SILICIJEV DIOKSID - AMORFNI Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja, u obliku praskaste smese. Doputen u ekolokoj proizvodnji hrane. Smatra se bezopasnim. E552 KALCIJEV SILIKAT Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Koristan i kao antacid. Smatra se bezopasnim. E553a MAGNEZIJEV SILIKAT (I), MAGNEZIJEV TRISILIKAT (II) Prirodna sredstva za spreavanje zgrudnjavanja. Smatraju se bezopasnim, iako su zabranjeni u nekim dravama (npr. Australija) E553b Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Nalazi se u poliranom pirinu, okoladi, slatkiima. Neka istraivanja ga povezuju s rakom eluca i creva. Moe izazvati i disajne probleme. esta upotreba nije preporuljiva. E554 NATRIJALUMINIJEV SILIKAT Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Nalazi se npr. u mleku u prahu. Zbog opasnosti od nakupljanja aluminijuma u organizmu bubreni bolesnici ga moraju izbegavati. Zbog neurotoksinosti aluminijumske komponente raspravlja se o uticaju aluminijumovih jedinjenja na nastajanje Alzheimerove bolesti. Vidi E555 i E556. E555 KALIJALUMINIJEV SILIKAT Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Zbog neurotoksinosti aluminijumske komponente raspravlja se o uticaju aluminijumovih jedinjenja na nastajanje Alzheimerove bolesti. Vidi E554 i E556. E556 KALCIJALUMINIJEV SILIKAT Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Vidi E554 i E555. Zbog neurotoksinosti aluminijumske komponente raspravlja se o uticaju kalcijaluminijeva silikata na nastajanje Alzheimerove bolesti. Poznato je takoe da aluminijum oteuje posteljicu za vreme trudnoe. E558 BENTONIT

31

Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Mineralna so iz vulkanskih stena. Smatra se bezopasnim. E559 ALUMINIJEV SILIKAT (KAOLIN) Prirodno sredstvo za spreavanje zgrudnjavanja. Zbog opasnosti od nakupljanja aluminijuma u organizmu, bubreni bolesnici ga trebaju izbegavati. Zbog neurotoksinosti aluminijumske komponente raspravlja se o uticaju aluminijeva silikata na nastajanje Alzheimerove bolesti. Vidi E554 i E556. E570 STEARINSKA KISELINA Prirodno sredstvo za odravanje pene, sredstvo protiv zgruavanja. U prirodi predstavlja jednu od najzastupljenijih masnih kiselina. Jedinjenja stearinske kiseline mogu biti i ivotinjskog porekla. Moe se proizvesti iz genetski promenjene soje, ali konana procena uinaka tako dobivene stearinske kiseline jo nije dovrena. E574 GLUKONSKA KISELINA Regulator kiselosti, stabilizator, sredstvo za tretiranje brana i sekvestrant. Upotrebljava se u mlinarskim i pekarskim proizvodima, testeninama, prakovima za puding, kreme i instant pia, pripravcima sira, bombonskim proizvodima. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali konana procena delovanja tako proizvedene glukonske kiseline jo nije mogua. Pojedinana doza vea od 20 g moe imati laksativni uinak. Vidi E575-E579. E575 GLUKONO-DELTA-LAKTON Prirodni regulator kiselosti, stabilizator, sredstvo za tretiranje brana i sekvestrant. Upotrebljava se u mlinarskim i pekarskim proizvodima, testeninama, trajnim i polutrajnim mesnim i ribljim preraevinama, sterilisanom i pasterizovanom vou i povru, koncentratima za supe i umake, prakovima za pripremanje instant pia, bombonskim proizvodima. Smatra se bezopasnim. Vidi E574. E576 NATRIJEV GLUKONAT Prirodni regulator kiselosti, stabilizator i sekvestrant. Natrijeva so glukonske kiseline. Stvara komplekse s jonima metala. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). Vidi E574. E577 KALIJEV GLUKONAT Prirodni regulator kiselosti, stabilizator i sekvestrant. Kalijeva so glukonske kiseline. Nepoznate propratne pojave. Vidi E574. E578 KALCIJEV GLUKONAT Prirodni regulator kiselosti, stabilizator i sekvestrant. Kalcijeva so glukonske kiseline. Nepoznate popratne pojave. Vidi E574. E579 ELJEZNI (II) GLUKONAT Upotrebljava se kao stabilizator boje crno obojenih maslina, i u preparatima sa gvoem. eljezna so glukonske kiseline. Smatra se bezopasnim u malim koliinama. Popratne pojave nepoznate. Vidi E574. E585 ELJEZNI (II) LAKTAT Upotrebljava se kao stabilizator boje crno obojanih maslina, i u preparatima sa gvoem. eljezna so mlene kiseline. Upotrebljava se i kao lek. Popratne pojave nepoznate.

Pojaivai ukusa
E620 GLUTAMINSKA KISELINA Aminokiselina, biljnog ili ivotinjskog porekla (iz mleka, ribljeg mesa, ivine). Slui kao pojaiva ukusa i zamena za so (vidi E621-E625). Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina. Upotrebljava se u mlinarskim i pekarskim proizvodima, testeninama, krekerima i slanim trajnim proizvodima. Ako hrana (npr. kineska Wong-Tong supa, soja sos) sadri visoke koncentracije, moe doi do predoziranja. Kod osetljivih osoba u roku od dva sata nakon jela javlja se oseaj obamrlosti u potiljku, leima i rukama, lupanje srca, glavobolja i oseaj slabosti (tzv. sindrom kineskog restorana). Deca i osobe koje boluju od asme i neurodermatitisa trebali bi da je izbegavaju. Mogue su alergijske i pseudoalergijske reakcije. Pri povienim koncentracijama, zbog preterane aktivacije receptora, moe doi do oteenja nervnih elija mozga, to se povezuje s neurodegenerativnim bolestima (Alzeheimerova, Parkinsonova i Huntingtonova bolest). Uvaavajui naelo opreza Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu te kiseline, kao i svih glutaminata.

32

E621 MONONATRIJEV GLUTAMINAT Pojaiva ukusa, biljnog ili ivotinjskog porekla. Natrijeva so glutaminske kiseline. Upotrebljava se u mlinarskim i pekarskim proizvodima, testeninama, krekerima i slanim trajnim proizvodima, gumama za vakanje, u pripravcima sira i topljenog sira, mastima, margarinima, sosovima, supama, gotovim jelima, dodacima jelima, zainskim meavinama, senfu. Mononatrijev glutaminat nalazi se i u mesu ribe, mleku, paradajzu, ali tada ne stvara probleme jer nije u slobodnom obliku. Kao aditiv koji izaziva tetne posledice dodaje se u hranu u konzervama i u mnoge pikantne namirnice, i to pod raznim imenima, a najee uz natpis "prirodna aroma". Uestala upotreba moe uzrokovati napade glavobolje, munine, vrtoglavice, lupanja srca, depresije, strahove, bolove u grudima, promene raspoloenja, napetost, hiperaktivnost, nadutost, e, hladan znoj, crvenilo lica. Izaziva alergijske reakcije, posebno kod asmatiara. Smatra se eks-citotoksinom, tj. podstie odumiranje nervnih elija, to je uoeno i u eksperimentima na ivotinjama. Smatra se da velika koliina mononatrij-glutaminata izaziva snano pobuivanje receptora nervnih elija, to dovodi do njihovog unitenja. S tim je povezan i nastanak neurodegenerativnih bolesti (Alzheimerova, Parkinsonova, Huntingdonova). Posebno je tetan u kombinaciji s aditivima E626 do E635. Zato ih proizvoai esto razdvajaju, ne bi li bar na ambalai uinili opasnost manje oiglednom. Zabranjen u deijoj hrani. Vidi E620-E625. E622 MONOKALIJEV GLUTAMINAT Pojaiva ukusa biljnog ili ivotinjskog porekla, upotrebljava se obino kao zamena za so. Kalijeva so glutaminske kiseline. Moe izazvati muninu, povraanje, proliv, greve. Vidi E620-E625. E623 KALCIJEV DIGLUTAMINAT Pojaiva ukusa biljnog ili ivotinjskog porekla, upotrebljava se obino kao zamena za so. Kalcijeva so glutaminske kiseline. Ne preporuuje se esta upotreba. Konana procena glutaminata iz genetski promenjenih sirovina jo nije mogua. Vidi E620-E625. E624 MONOAMONIJEV GLUTAMINAT Pojaiva ukusa biljnog ili ivotinjskog porekla, upotrebljava se obino kao zamena za so. Amonijeva so glutaminske kiseline. Ne preporuuje se esta upotreba. Konana ocena glutaminata iz genetski promenjenih sirovina jo nije mogua. Vidi E620-E625. E625 MAGNEZIJEV DIGLUTAMINAT Pojaiva ukusa biljnog ili ivotinjskog porekla, upotrebljava se obino kao zamena za so. Magnezijeva so glutaminske kiseline. Ne preporuuje se esta upotreba. Konana ocena glutaminata iz genetski promenjenih sirovina jo nije mogua. Vidi E620-E624. E626 GUANILNA KISELINA Pojaiva ukusa biljnog porekla. 50 do 100 puta jai od mononatrijeva glutaminata (E621). Upotrebljava se u proizvodnji kobasica, masti, margarina, senfa, u preraevinama voa i povra, snack-proizvodima. Moe izazvati poremeaj metabolizma mokrane kiseline (giht). Razgradnjom guanilne kiseline i guanilata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe s gihtom naelno moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitan. E627 DINATRIJEV 5' - GUANILAT Pojaiva ukusa biljnog ili ivotinjskog porekla (npr. iz sardina). Natrijeva so guanilne kiseline. Pojaava ukus 10-20 puta jae od glutaminske kiseline (E620). Zabranjen u dejoj hrani. Razgradnjom guanilata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Moe izazvati poremeaj metabolizma mokrane kiseline (giht). Nedovoljno ispitan.Vidi E620-E629. E628 DIKALIJEV 5' - GUANILAT Pojaiva ukusa biljnog porekla. Kalijeva so guanilne kiseline. Razgradnjom guanilata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Moe izazvati poremeaj metabolizma mokrane kiseline (giht). Nedovoljno ispitan. Vidi E620-E629. E629 KALCIJEV 5' - GUANILAT Pojaiva ukusa biljnog porekla. Kalcijeva so guanilne kiseline. Razgradnjom guanilata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Moe izazvati poremeaj metabolizma mokrane kiseline (giht). Nedovoljno ispitan. Vidi E620-E628. E630 INOZINSKA KISELINA Prirodni pojaiva ukusa biljnog porekla. Zabranjena u dejoj hrani. Razgradnjom inozinske kiseline i

33

inozinata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitana. Vidi E620-E633. E631 DINATRIJEV 5' - INOZINAT Prirodni pojaiva ukusa biljnog porekla. Natrijeva so inozinske kiseline. Upotrebljava se u mesnim i ribljim preraevinama, majonezu, margarinu, sosovima, prelivima za salate, zainskim meavinama. Zabranjena u dejoj hrani. Razgradnjom inozinata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitana. Vidi E620-E633. E632 KALIJEV 5' - INOZINAT Prirodni pojaiva ukusa biljnog porekla. Kalijeva so inozinske kiseline. Zabranjena u dejoj hrani. Razgradnjom inozinata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitana. Vidi E620-E633. E633 KALCIJEV 5' - INOZINAT Prirodni pojaiva ukusa biljnog porekla. Kalcijeva so inozinske kiseline. Zabranjena u dejoj hrani. Razgradnjom inozinata u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitana. Vidi E620-E632. E634 KALCIJEV 5' - RIBONUKLEOTID Upotrebljava se za pojaavanje ukusa. Sastavni dio svake biljne i ivotinjske elije. Razgradnjom kalcijeva 5'- ribonukleotida u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) naelno moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitan. Vidi E621. E635 DINATRIJEV 5' - RIBONUKLEOTID Upotrebljava se za pojaavanje ukusa. Sastavni dio svake biljne i ivotinjske elije. Upotrebljava se esto u instant hrani, ipsu, testeninama i kolaima. Moe da izazove svrab i osip. Intezitet osipa zavisi od osjetljivosti osobe i od koliine konzumiranog aditiva. Razgradnjom dinatrijeva 5'- ribonukleotida u organizmu nastaje mokrana kiselina. Osobe koje boluju od poremeaja metabolizma mokrane kiseline (giht) naelno moraju izbegavati namirnice koje sadre purine. Nedovoljno ispitan. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). Vidi E621. E640 GLICIN I NJEGOVE NATRIJEVE SOLI Prirodni pojaivai ukusa. Smatraju se bezopasnim. Glicin je najjednostavnija neesencijalna aminokiselina. Slatkastog je ukusa. E650 CINKOV ACETAT Regulator kiselosti i pojaiva ukusa. Upotrebljava se u vakaim gumama.

Zaslaivai, tvari za poliranje, modifikovani skrobovi...

E900 POLIDIMETILKSILOKSAN Sintetiko sredstvo protiv pjenjenja i zgrudnjavanja. Upotrebljava se u koncentratima za supe, bezalkoholnim piima, pasterizovanom vou i povru, marmeladama, eleima i slinim vonim proizvodima, u margarinima, slatkiima, pivu, prakastim instant piima. esta upotreba nije preporuljiva. Uvaavajui naelo opreza. Evropska Unija smatra potrebnom novu procenu ovog aditiva. E901 PELINJI VOSAK Sredstvo za poliranje i podmazivanje. Prirodno sredstvo protiv sljepljivanja i za dobijanje sjajne i glatke povrine. Nesvarljiv, dobija se topljenjem pelinjeg saa. Upotrebljava se u svim mlinarskim i pekarskim proizvodima, testeninama, keksima i kolaima. Zbog lekova koji se stavljaju u konice raspravlja se o mogunosti alergijskih efekata tako zagaenog voska. Po pravilu uti vosak sadri vee koliine ostataka lekova od preraenog belog voska. Ekoloki vosak se smatra nekodljivim. Vidi E902-E914. E902 KANDEILA VOSAK Sredstvo za poliranje i podmazivanje. Prirodno sredstvo protiv sljepljivanja i za postizanje sjajne i glatke

34

povrine. Nesvarljiva materija biljnog porekla. Smatra se bezopasnim. Vidi E901-E914. E903 KARNAUBA VOSAK Nesvarljiva materija biljnog porekla (iz junoamerike palme). Upotrebljava se za poliranje i podmazivanje. Prirodno sredstvo protiv sljepljivanja i za dobijanje sjajne i glatke povrine agruma, jabuka, kruaka, kao i u proizvodnji finih pekarskih proizvoda s okoladnim prelivima, grickalica... Mogue je da uzrokuje alergijske reakcije.Vidi E901-E914. E904 ELAK Sredstvo za poliranje. Prirodno sredstvo protiv sljepljivanja i za dobijanje sjajne i glatke povrine. ivotinjskog porekla (iz insekata). Moe izazvati iritaciju koe i alergijske reakcije. Vidi E901-E914, E905 MIKROKRISTALINI VOSAK Upotrebljava se za poliranje i podmazivanje. Upotrebljava se u slatkiima, tabletama i suvom vou. Moe spreiti apsorpciju masti i vitamina topljivih u mastima. Ima laksativno delovanje. Mogua je povezanost s pojavom raka creva. Nedovoljno ispitan. Vidi E901-E914. E907 HIDROGENIRANI POLI-1-DECEN Kristalini vosak. Upotrebljava se za dobijanje sjajne i glatke povrine, za zadravanje vlage i kao pomono sredstvo u procesu proizvodnje (sredstvo za podmazivanje, otputanje, protiv slepljivanja, za oblikovanje). Upotrebljava se u proizvodnji testenina, svih pekarskih proizvoda, keksa, kolaa i slinih proizvoda s prelivima. Obino sadri antioksidanse E320 i E321. Nedovoljno ispitan. Zabranjen u nekim dravama (npr. Australija). Vidi E901-E914. E912 ESTER MONTANSKE KISELINE Prirodno sredstvo za poliranje. Doputen samo za dobijanje sjajne i glatke kore agruma i egzotinog voa i povra (npr. avokada, manga). U eksperimentima na ivotinjama uoeni su tetni zdravstveni uinci. Vidi E901E914. E914 OKSIDIRANI POLIETILENSKI VOSAK Sintetiko sredstvo za poliranje. Doputen samo za dobivanje sjajne i glatke kore agruma, pa se ne preporuuje konzumacija kore. Vidi E901- E913. E920 CISTEIN (I), L-CISTEIN, NATRIJEV CISTEIN HIDROKLORID (II), KALIJEV CISTEIN HIDROKLORID (III) Prirodna sredstva za tretiranje brana. Poboljava izgled i ukus peciva. U prirodi se nalazi npr. u peurkama i kukuruzu. Dobija se i iz ivotinjske dlake i perja. Dijabetiari trebaju biti oprezni, jer se pokazalo da cistein utie na nivo insulina u krvi. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali konana ocena tako proizvedenog L-cisteina jo nije dovrena. Smatra se bezopasnim. E927b KARBAMID Prirodni stabilizator. Doputen samo kao dodatak gumama za vakanje bez eera. Smatra se bezopasnim. E938 ARGON Prirodni potisni gas, inertni gas za pakovanje. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E939 HELIJUM Prirodni potisni gas, inertni gas za pakovanje. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E941 AZOT Prirodni potisni gas, gas za pakovanje, sredstvo za hlaenje. Doputen u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E942 DUIKOV OKSID Upotrebljava se kao potisni gas i kao sredstvo za otapanje i ekstrakciju. U medicini slui kao sredstvo za narkozu. Moe otetiti DNK i uzrokovati neuroloke poremeaje, rak, pobaaj, i oteuje jetru i bubrege. E943a BUTAN

35

Prirodni potisni gas. E943b IZO-BUTAN Prirodni potisni gas. E944 PROPAN Prirodni potisni gas. E948 KISEONIK Prirodni gas za potisak i pakovanje. Doputen i u ekolokoj proizvodnji namirnica. Smatra se bezopasnim. E949 VODONIK Prirodni potisni gas, gas za pakovanje, pomono sredstvo u procesu proizvodnje. Zapaljiv i eksplozivan. Bezopasan za ljudsko zdravlje. E950 ACESULFAM-K Vetaki zaslaiva i pojaiva ukusa, 200 puta slai od eera. Dnevni unos ne bi smeo da bude vei od 9 mg/kg telesne teine. Uprkos tome to nije odobrena masovna upotreba, u irokoj je primeni: poslastice, dnevne namirnice, lekovi, kozmetika, bezalkoholna gazirana pia. Centar za nauku u javnom interesu (CSPI) svrstava vetake zaslaivae (acesulfam, aspartam - vidi E951 i E954) u skupinu "Deset najopasnijih aditiva". Za sve njih se pokazalo da uzrokuju rak kod ivotinja i poveavaju izglede za pojavu raka kod ljudi. Postoji mogunost da organizam na konzumiranje zaslaivaa reaguje poveanim apetitom, a postoje i dokazi da dolazi do poveane potrebe za ugljenim hidratima. Zbog toga redovita upotreba sladila moe dovesti do gojaznosti. E951 ASPARTAM Vetaki zaslaiva i pojaiva ukusa, 200 puta slai od eera. Dnevna doza ne bi smela biti vea od 40 mg/kg telesne teine. Upotreba aspartama je vrlo rairena, nalazi se u vie od 6000 proizvoda (pa i deijih), u osveavajuim napicima, na stolovima u gotovo svakom restoranu, a problem je to se reklamira kao da je bezopasan. Aspartam je slubeni zaslaiva Coca-Cole i Pepsi-Cole, nakon to je Amerika uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila njegovu upotrebu u osveavajuim piima. Uprkos vie od 10.000 albi potroaa, ta uprava nije uinila nita da bi o opasnosti upozorila javnost. Aspartam je vrlo toksian i kodljiv po zdravlje. Simptomi trovanja aspartamom mogu biti omamljenost, glavobolje, umor, vrtoglavice, povraanje, ubrzani rad srca, dobijanje na teini, razdraljivost, uznemirenost, gubitak pamenja, zamagljeno vidno polje, osip, slepilo, bol u zglobovima, depresija, grevi, pobaaji, neplodnost, zavisnost, slabost, gubitak sluha. Neke od bolesti koje moe inducirati aspartam jesu tumori mozga, multipleks skleroza, hronian umor, epilepsija, parkinsonova bolest, alzheimerova bolest, dijabetes, mentalna zaostalost, limfom, defekti kod poroaja, sistemski lupus... U trudnoi aspartam moe delovati na plod. Osobe koje boluju od retke bolesti fenilketonurije moraju izbegavati fenilanalin koji nastaje iz aspartama. Zato bi trebalo da namirnice koje sadre aspartam u deklaraciji imaju dobro uoljiv natpis "sadri izvor fenilalanina". Prilikom zagrejavanja namirnica koje sadre aspartam moe doi do stvaranja diketopiperazina. Aspartam moe sadravati do 1% ove supstance tetne za zdravlje. Postoji mogunost da organizam na konzumiranje takvog zaslaivaa reaguje poveanim apetitom, a postoje i dokazi da dolazi do poveane potrebe za ugljenim hidratima. Zbog toga redovna upotreba zaslaivaa moe dovesti do debljanja. Vidi E950. E952 CIKLAMINSKA KISELINA-(I) NATRIJEVA, KALIJEVA I KALCIJEVA SO CIKLAMINSKE KISELINE (II) Vetaki zaslaivai, 30-50 puta slai od eera. U eksperimentima na ivotinjama uoeno je da visoke koncentracije uzrokuju rak beike, smanjenu plodnost i da izazivaju promene na elijama i oteuju embrion. Poznato je da uzrokuju migrene. Dnevna doza ne bi smela prelaziti 7 mg/kg telesne teine. U zemljama Europske Unije preporuena dnevna doza smanjena je sa 11 na 7 mg/kg telesne teine, jer je deca lako mogu prekoraiti (dete teko 15 kg samo jednom aom nekog osveavajueg napitka koji sadri ciklaminsku kiselinu unese dozu veu od preporuene). Iz istog razloga zabranjena je u bombonama i vakaim gumama, a doputena doza u napicima smanjena je sa 400 mg na 350 mg/lit. Kritiki naunici predlau smanjenje na 100 mg/lit. esta upotreba nije preporuljiva. Ciklamati su u SAD i Velikoj Britaniji zabranjeni zbog povezanosti s pojavom raka. Vidi E950 i E951. E953 IZOMALT Vetaki zaslaiva, zamena za eer. Koliine vee od 20-30 g izomalta dnevno mogu uzrokovati nadutost i proliv. Tu koliinu sadri npr. pola table dijetalne okolade. Ne savetuje se konzumiranje vie od 20-30g odjednom, odnosno vie od 50 g dnevno. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali konana

36

procena uinaka takvog izomalta nije dovrena. esta upotreba nije preporuljiva. E954 SAHARIN (I) NATRIJEVA, KALIJEVA I KALCIJEVA SO SAHARINA. Vetaki zaslaivai, 500 puta slai od eera. Proizvode se iz toluena, poznate kancerogene hemikalije. Hrana moe poprimiti metalni i gorki ukus. Upotrebljavaju se i u mnogim bezalkoholnim piima. U eksperimentima na ivotinjama uoena pojava raka beike. Podstiu zloudne promene na tkivima. Ta sladila su 1977. u SAD bila zabranjena, ali su vraena u upotrebu uz uslov da na ambalai moraju imati istaknuto odgovarajue upozorenje potroaima: "Upotreba ovog zaslaivaa moe biti opasno po zdravlje, ovaj proizvod sadri saharin koji je kod eksperimentalnih ivotinja uzrokovao rak." Dnevna doza ne bi smela biti vea od 5 mg/kg telesne teine. Vidi E950, E951, E952. Izbegavati! E955 SUKRALOZA Vetaki zaslaiva. Dobija se reakcijom eera i hlora. Smatra se sigurnijim od acesulfama, aspartama i saharina (E950, E951 i E954). Upotrebljava se u finim pekarskim proizvodima smanjene energetske vrednosti, kao i u bezalkoholnim piima. E957 TAUMATIN Vetaki zaslaiva i pojaiva ukusa, 2500 puta slai od eera. To je protein dobiven iz tropske biljke Thaumococcus Danielli. Upotrebljava se za zaslaivanje vina, vonih preraevina, kakao proizvoda, bombona, sladoleda, okoladnih namaza, prakastih pripravaka kave za tople i hladne napitke, aromatizovanih bezalkoholnih pia, deserta... Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali konana procena delovanja tako proizvedenog taumatina nije dovrena. Smatra se bezopasnim, a doputena dnevna koliina jo nije poznata, kao ni propratne pojave. E959 NEOHESPERIDIN DC Vetaki zaslaiva i pojaiva ukusa, 340 puta slai od eera. U prirodi se nalazi u agrumima. Upotrebljava se za pripremanje bezalkoholnog piva, vonih sokova, sladoleda, marmelada, slatkia... Dnevna doza iznosi do 5 mg/kg telesne teine. Smatra se bezopasnim. E962 ASPARTAM-ACESULFAMOVA SO Vetaki zaslaiva. Vrlo tetna kombinacija hemikalija. Vidi E950 i E951. Izbegavati! E965 MALTITOL (I), MALTITOL SIRUP (II) Sintetika zamena za eer, stabilizator, emulgator. Zaslauje slabije od eera. Dobja se enzimskom razgradnjom skroba. Upotrebljava se za pripremanje niskokalorinih napitaka, kandiranog voa i slatkia. Odrasli ne bi smeli uzimati vie od 30g, a deca ne vie od 20g dnevno. Vee dnevne doze uzrokuju nadutost i proliv. Obino se nalazi u namirnicama na kojima pie "bez dodatka eera". E966 LAKTITOL Vetaki zaslaiva, zamena za eer, regulator vlanosti. Sladi dvostruko slabije od eera. Moe se proizvesti iz mlenog eera. Dnevne doze vee od 50g mogu izazvati nadutost i proliv. Kod ljudi s nedostatkom enzima laktaze izaziva poremeaje u varenju. esta upotreba nije preporuljiva. E967 KSILITOL Vetaki zaslaiva, zamena za eer, regulator vlanosti. Sladi kao eer. Moe prouzrokovati nadutost i proliv. Ne preporuuje se unoenje vie od 20g odjednom, odnosno vie od 50g dnevno. Na eksperimentalnim ivotinjama izazvao je pojavu bubrenih kamenaca i proliv. Za rezultate tih eksperimenata reeno je da ne vae i za ljude, a simptomi kod pacova proglaeni su posledicama "fiziolokih poremeaja". Vidi E950, E951, E952, E954. E999 QUILLAIA EKSTRAKT Prirodno sredstvo za stabiliziranje pjene. Sadri tvari saponine pa je doputen samo kao aditiv aromatizovanim bezalkoholnim piima na vodenoj bazi ili jabunom vinu. U Nemakoj je bio dugo zabranjen. Doputena dnevna doza za odrasle (telesne teine od 70 kg) sadrana je npr. u 1,75 lit bezalkoholnog pia Ginger Ale. E1103 INVERTAZA Enzim koji deluje na saharozu. U prirodi se nalazi u probavnom traktu sisara, u biljkama i u kvascima. Upotrebljava se najee u proizvodnji slatkia. Moe se proizvesti pomou genetski promenjenih kvaevih gljivica, ali konana procena uinaka takve invertaze nije dovrena. Smatra se bezopasnom.

37

E1105 LIZOZIM Konzervans dobiven prirodnim putem ili iz genetski promenjenih sirovina. Slui za konzerviranje mekih i tvrdih sireva, a kao enzim u proizvodnji svih namirnica. ivotinjskog je porekla (ako se dobije iz bjelanjka). U pojedinim sluajevima moe izazvati alergiju. Jo nije mogue dati konanu procenu uinaka lizozima proizvedenog iz genetski promenjenih sirovina. E1200 POLIDEKSTROZA A I N Dobiva se iz dekstroze (glukoza) uz dodatak sorbitola (E420) i limuns-ke kiseline (E330). Upotrebljava se za poveanje volumena, oblikovanje strukture i za zadravanje vlanosti. Moe imati laksativni uinak te kod osetljivih osoba izazvati prolive i probleme s apsorpcijom hranjivih tvari. Konzumiranje vie od 50g odjednom, odnosno vie od 90g dnevno nije preporuljivo. U malim dozama smatra se bezopasnom. E1201 POLIVINILPIROLIDON Sintetiki stabilizator, tvar za taloenje i filtraciju. Doputena samo u proizvodnji vina, dijetetskih namirnica i sladila. Obino se ne navodi u deklaracijama proizvoda. Moe izazvati dermatitis. Upotreba nije preporuljiva. Vidi E1202. E1202 NETOPUIVI POLIVINILPIROLIDON Sintetiki stabilizator. Moe izazvati dermatitis. Upotreba nije preporurjiva. Vidi E1201. E1404 SKROB OKSIDIRANI Prirodni zgunjiva, masa za punjenje i sredstvo za prelive. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog aditiva nije dovrena. Smatra se bezopasnim. E1410 MONOKROBNI FOSFAT Prirodni zgunjiva, masa za punjenje i sredstvo za prelive. Vidi E1404. E1412 DIKROBNI FOSFAT ESTERIFICIRANI Prirodni zgunjiva, masa za punjenje i sredstvo za prelive. Vidi E1404. E1413 DIKROBNI FOSFAT FOSFATIZIRANI Prirodni zgunjiva, masa za punjenje i sredstvo za prelive. Vidi E1404. E1414 DIKROBNI FOSFAT ACETILIRANI Prirodni zgunjiva, stabilizator i masa za punjenje. Vidi E1404. E1420 ACETILIRANI SKROB Prirodni zgunjiva, stabilizator i masa za punjenje. Vidi E1404. E1422 ACETILIRANI DIKROB ADIPAT Prirodni zgunjiva, stabilizator i masa za punjenje. Vidi E1404. E1440 HIDROKSIPROPIL SKROB Prirodni zgunjiva i sredstvo za eliranje. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog hidroksipropil skroba nije dovrena. Sadri male koliine tetnih oneienja, npr. propilenklorhidrina i epoksida. E1442 HIDROKSIPROPIL DIKROBNI FOSFAT Prirodni zgunjiva i sredstvo za eliranje. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog hidroksipropil dikrobnog fosfata nije dovrena. Vidi E1440. E1450 NATRIJEV OKTENIL JANTARAT - SKROB Prirodni zgunjiva i stabilizator. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog aditiva nije dovrena. E1451 ACETILIRANI OKSIDIRANI SKROB Prirodni zgunjiva, masa za punjenje i sredstvo za prelive. Moe se proizvesti iz genetski promenjenog kukuruza, ali procena uinaka tako proizvedenog aditiva nije dovrena. Smatra se bezopasnim.

38

E1505 TRIETIL CITRAT Tvar za odravanje pjene. Doputen samo u proizvodnji bjelanjka u prahu. Moe se proizvesti iz genetski promenjenih sirovina, ali procena uinaka tako proizvedenog aditiva nije dovrena. U organizmu se dijelom prevodi u alkohol. E1510 ETILNI ALKOHOL Pomona tvar u procesu proizvodnje. Tvar za otapanje i ekstrakciju. E1518 GLICERINTRIACETAT (TRIACETIN) Sintetska tvar za zadravanje vlage. Moe biti ivotinjskog porekla ili proizveden iz genetski promenjene soje, ali procena uinaka tako proizvedenog aditiva nije dovrena. E1520 PROPAN-1,2-DIOL (PROPILEN GLIKOLJ Spreava isuivanje, ovlaiva, nalazi se u tvarima za poliranje, pomona tvar u procesu proizvodnje (tvari za otapanje i ekstrakciju). Zbog svog ukusa popularan u proizvodnji djejih lekova. Upotrebljava se i u kozmetici. Unos veih koliina je otrovan, moe uzrokovati srani napadaj, klonue sredinjeg ivanog sustava, kontaktni dermatitis.

Literatura
B. W. Weiss , J. H. Williams, S. Margen i dr.; Behavioural responses to artificial food colors. Science 1980, 207, 1487. E. Young; Prevalence of intolerance to food additives, Environ. Tox. Pharm. 1997, 4, 111. B. Bateman, J. O. Warner i dr.; The effects of a double blind, placebo controlled, artificial food colourings and benzoate preservative challenge on hyperactivity in a general population sample of preschool children. Arch. Dis. Child. 2004, 89, 506. http://europa.eu.int/comm/food/fs/sfp/flav_index_en.html http://apps3.fao.org/jecfa/additive_specs/ http://cspinet.org/foodsafety/index.html http://www.medizinfo.de/allergie/allergene/nahrungsmittel.htm#e http://www.zusatzstoffe-online.de/ http://www.transgen.de/ http://www.nn.hr/clanci/sluzbeno/2003/1930.htm Food Chemical Codex: Effective January 1, 2004, Committee on Food Chemicals Codex, 2004. Food Additives Data Book, Jim Smith, Lily Hong-Shum; Blackwell Publishing, Oxford, 2003. Dada Leroti; tititi okoli, Udruga za demokratsko drutvo, Zagreb, 2001.

O autorima
DADA LEROTI roena je 1950. u Splitu. Do odlaska u srednju kolu u Splitu, ivi u Puiima na otoku Brau. Viu Ekonomsku kolu u Splitu zavrila 1972. god. Od 1973. god. ivi s obitelji u Kielu, Njemaka. Studij germanistike na Christtan-Albrechts-Universitatu u Kielu. Od vremena studija aktivno sudjeluje u radu njemakih graanskih udruga za zatitu okolia. Nakon povratka u Split 1986. godine, nastavlja s radom na podizanja svesti o potrebi zatite okolia te 1988. godine suosniva prvu hrvatsku udrugu za zatitu okolia splitsku Zelenu akciju. U narednim godinama s Tomislavom Lerotiem podupire rad novoosnovanih udruga za zatitu okolia na splitskom podruju. Zajedno rade na projektu Otpad -od nunog zla do korisnog dobra te ureuju portal s ekolokim temama www. lerotic.de. 2001. god. objavljuje knjiicu za mlade TIitl OKOLI u izdanju Udruge za demokratsko drutvo. Voditeljica je radionica o odgoju za zatitu okolia namenjenih uiteljima i nastavnicima osnovnih kola. Udana je i majka etvero dece. IVANA VINKOVI VREK roena je 1975. u Osijeku. U Zagrebu je,1994. godine upisala Farmaceutskobiohemijski fakultet, a diplomu inenjera medicinske biohemije stjee 1998. godine. Poslijediplomski studij na Prirodoslovno-matematikom fakultetu Sveuilita u Zagrebu, smjer Organska hemija, upisuje 2001. godine. Od 2000. godine radi kao znanstveni novak u Zavodu za fizikalnu hemiju Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu. Godinu 2000. provodi na znanstvenom usavravanju na Sveuilitu u Ulmu. Magistarski rad obranila je u srpnju 2003. godine. Trenutno je zaposlena u Zavodu za opu i anorgansku hemiju Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta. Objavila je 7 znanstvenih radova i 7 priopenja na domaim i

39

meunarodnim znanstvenim skupovima. Dobitnica je Godinje nagrade Drutva sveuilinih nastavnika i drugih znanstvenika za 2001. godinu. lanica je Hrvatskog kemijskog drutva, Drutva sveuilinih nastavnika i ostalih znanstvenika, Kranskog akademskog kruga, te potpredsjednica Udruge za demokratsko drutvo. Udana je i majka dvoje dece.

40